СПОМЕНИЦА ПОГИНУЛИХ У РАТОВИМА 1991-2000. ГОДИНЕ СА ПОДРУЧЈА КРАЉЕВА

СПОМЕНИЦА ПОГИНУЛИХ
У РАТОВИМА 1991–2000. ГОДИНЕ

СА ПОДРУЧЈА КРАЉЕВА
СПОМЕНИЦА ПОГИНУЛИХ
У РАТОВИМА 1991–2000. ГОДИНЕ
СА ПОДРУЧЈА КРАЉЕВА
Народни музеј Краљево
Издавачи
Народни музеј Краљево
Удружење породица палих бораца ратова
од 1990. до 1999. године града Краљева
За издавача
Дарко Гучанин
Милисав Вујанац
Уредници
Мирјана Савић
Дарко Гучанин
Приредио
др Милош Тимотијевић
Рецензент
др Коста Николић
Лектура
Ана Милуновић
Дизајн
Денис Викић
Штампа
Интерклима-графика
Тираж
400
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Култура сећања и жртве ратова 1991–2000. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Криза и распад Југославије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Рат у Словенији 1991. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Рат у Хрватској 1991–1995. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Рат у Босни и Херцеговини 1992–1995. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Рат на Косову и Метохији 1998–1999. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Рат на југу централне Србије 2000–2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
БИОГРАФИЈЕ ПОГИНУЛИХ СА ПОДРУЧЈА КРАЉЕВА

1991–2000. ГОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Андрић Слободана Драгослав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Андрић Миодрага Срећко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Балтић Југослава Бојан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Белоица Милорада Љубодраг . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Беочанин Миломира Иван . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Бешевић Милорада Милан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Богдановић Мирослава Милан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Бојанић Јездимира Небојша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Бошковић Добривоја Милета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Булатовић Павла Бошко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Величковић Чедомира Зоран . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Вујанац Милисава Милоје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Вуковић Душана Александар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Вукомановић Живорада Данијел . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Вучић Радомира Перо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Гавриловић Славка Зоран . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Гајовић Лазара Мирко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Гобељић Владете Владан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Грачанац Миодрага Ненад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Драгањац Слободана Ивица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Ђорђевић Радосава Милутин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Ђурић Велимира Живота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Ерац Родољуба Радосав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
5
Ердоглија Драгољуба Ненад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
Ерчевић Боривоја Љубивоје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Живојиновић Миладин Дејан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Ивановић Радослава Предраг . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Јакшић Милана Слободан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Јањатовић Сава Радивој . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Јованов Драгољуба Цветан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Јовановић Радоја Драган . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Јовановић Милорада Михајло . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Јокановић Јована Божидар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Јошовић Радована Милосав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Карџовић Владана Саша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Кнежевић Петра Саша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Кошанин Бранислава Дарко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Кошанин Душана Срђан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Кошћак Рудолфа Здравко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Максић Душана Ивица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Мандић Душана Радосав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Марић Милице Зоран . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Марковић Раденка Зоран . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Марковић Животе Коста . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Марковић Душана Саша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Мијатовић Богдана Милан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Миладиновић Драгољуба Миливоје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Миладиновић Драгољуба Миодраг . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Милашиновић Богољуба Предраг . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Миликић Радослава Саво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Миловановић Драгослава Малиша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Милошевић Радмила Срђан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Мрвић Мила Светомир . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Муњић Божидара Саша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Николић Светозара Жан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Николић Станише Милан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Павић Бранислава Михаило . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Павловић Недељка Небојша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Павловић Александра Саша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Пајовић Марка Радош . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Пандрц Лазара Дејан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
6
Петровић Драгана Вељко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Петровић Милана Властимир . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Петрушевски Николе Зоран . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Планојевић Зорана Вуле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Пљакић Драгише Драган . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Раденовић Радомира Радивоје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Радић Јована Синиша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Руменић Живан Бранислав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Савић Милована Ненад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Савичић Ненада Жељко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Славковић Груја Микица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Спасић Живка Предраг . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Сретовић Миаила Милутин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Станчић Жарка Небојша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Стојковић Станоја Слободан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Тијанић Радивоја Небојша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Токалић Славка Јован . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Томовић Верољуба Зоран . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Тошковић Александра Момчило . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Ћурчић Радослава Братислав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Ћурчић Велимира Мирољуб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Шћекић Радована Радуле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
БИОГРАФИЈЕ ПОГИНУЛИХ ЧИЈЕ СУ СЕ ПОРОДИЦЕ ДОСЕЛИЛЕ

У КРАЉЕВО ПОСЛЕ РАТОВА 1991–1999. ГОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Басарић Јова Душан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Вечевић Станимира Дејан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Гроздановић Владимира Славољуб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Ђорђевић Љубомира Милорад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Југовић Милоја Илија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Ковач Љуба Радојица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Колунџић Стевана Радивој . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Лакић Мила Роберт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Марушић Бранка Љубан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Мијалачковић Миодрага Љубиша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Милетић Драгољуба Славујко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Милић Драгољуба Бобан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Милић Драгољуба Срђан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
7
Нисић Вуча Стајо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Паскаш Мића Раде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Пешовић Љубише Драган . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
Пилиповић Илије Томислав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Простран Крсте Павао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Ранђеловић Љубомира Војислав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Ранчић Мирољуба Нинослав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
Ристић Илије Мирољуб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Ристић Вукића Ненад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Савић Цветка Светомир . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Станислављевић Александра Славољуб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
Тењовић Милорада Горан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Тиосављевић Милорада Горан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Тодић Драгише Славиша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Цветковић Душана Добривоје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
БИОГРАФИЈЕ ПОГИНУЛИХ ПРИПАДНИКА 252. ОКЛОПНЕ

БРИГАДЕ КОЈИ НИСУ ИЗ КРАЉЕВА У РАТОВИМА
1991–1999. ГОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Атанасковић С. Слађан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Вулетић Данила Ненад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Гајловић Мирослава Слободан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Ђуровић Милована Милорад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Егерић Драгана Младен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Ивановић Василија Живан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Илић Ђорђа Ненад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Јанковић Властимира Златан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Калајџић Сретен Душан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Карачић Винка Вјекослав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Керић Химзе Ибрахим . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Козодеровић Милутин Ивица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Крајачић Стјепана Дарко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Крџић Добривоја Слободан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Латић Рефика Мемија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Лукић Лазара Милорад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Мајсторовић Аврама Александар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Милутиновић Радојица Верољуб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Митровић Гојка Дејан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
8
Попадић Станислава Душко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Поповић Николе Александар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Прелић Мила Горан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Салијевски Сала Неџад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Седларевић Љубивоја Дејан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Точи Ненада Зоран . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Ћурчић Вучића Радован . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Цветић Драгана Србољуб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Шахбазовић Муја Хајрудин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
ПОГОВОР – Страдање војника и полицајаца 1991–2000. године . . . . . . . . . . 165
Списак погинулих војника чије су се породице доселиле

у Краљево после ратова 1991–1999. године по датуму погибије . . . . . . . . . . . . 167
Списак погинулих војника припадника 252. оклопне бригаде

из Краљева у 1991–1999. године по датуму погибије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Списак погинулих војника са подручја Краљева

1991–2000. године по датуму погибије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА ПАЛИХ БОРАЦА РАТОВА

ОД 1990. ДО 1999.ГОДИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
AКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА ПОРОДИЦА ПАЛИХ БОРАЦА

РАТОВА ОД 1990. ДО 1999. ГОДИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА
НА ИЗВРШЕЊУ ПОСТАВЉЕНИХ ЦИЉЕВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
9
ПРЕДГОВОР
Најважнија карактеристика српског 20. века јесте демографско потис-

кивање Срба свим средствима. У питању је појава дугог трајања која је по
чела под притиском држава које су освајале српске земље у средњем веку,
а тај процес страховито се убрзао управо у времену постојања југословен-
ске државе. Врхунац је доживео у ратовима који су пратили нестанак те
државе из историје, чему је и посвећена ова Споменица.
Српско питање никада није било маргинално питање европске исто-
рије. Оно је утицало на границе српске државе, вековима изазивало реак-
ције великих сила и од регионалног постајало једно у низу и данас отво-
рених европских питања. Као резултат интензивних стогодишњих дипло
матских и војних напора, Србија је у 20. веку стекла оне границе које је
имала у средњем веку и већина Срба нашла се у једној држави. Али то је
имало своју цену – огромну депопулацију. Само у временском распону од
195 година (између 1804. и 1999) српски народ у Србији и ван њених гра-
ница, водио је 13 већих ратова, у просеку један на сваких 15 година. Само
током непуних 87 година 20. века (од 1912. до 1999) Срби су ратовали шест
пута, два пута губили и три пута стварали државу. Биланс 20. века може
се исказати и на други начин. Првих деценија прошлог века српски народ
чинио је већину становништва у Македонији, на Косову и Метохији и у
Санџаку, где је било 50,4% Срба. На просторима Босне и Херцеговине чи-
нили су 43% популације и имали су већину у 28 од 53 области. Чинили су
21% становништва Хрватске и Славоније, односно 17% на тлу Далмације и
у 20 општина те три покрајине имали су нумеричку већину.
Страдање српског народа у 20. веку почело је Првим балканским ратом
када је „освећено Косово“, а завршено је НАТО агресијом 1999. године ка
да су међународне војне снаге преузеле управу над Косовом и Метохијом.
У целом том периоду није рађен адекватан попис жртава, а још мање су
анализирани разлози тог страдања које је у два глобалнa светска рата
имало и елементе геноцида над српским народом. То би значило суочава
ње са одговорношћу српске политичке елите због често неразумног жртво
вања народа, а за то, током 20. века, није било спремности.
Србија је из балканских ратова изашла материјално исцрпљена и с ве-
ликим жртвама за једну малу земљу. У Првом балканском рату Србија је
11
изгубила 43.000 људи (војни губици: погинули, рањени, заробљени, нес-
тали). Према извештају Живојина Мишића, који је поднео Николи Па-
шићу, у овом рату је погинуло 6.645, рањено 17.949 и било болесно 3.601
војника, подофицира и официра. У Другом балканском рату српски вој-
ни губици били су 44.500 људи. Према подацима генерала Карановића, у
овом рату је погинуло 9.000, умрло (од колере) 5.000, а рањено 36.000 вој
ника, подофицира и официра. Укупно у балканским ратовима српски вој-
ни губици (укључујући и нестале) износили су око 88.000 људи – погину-
ло је 14.000, рањено је 54.000, а 17.000 људи је умрло од рана и болести.1
Сукоб са Аустроугарском монархијом и њеним савезницима у Првом
светском рату катастрофално је пореметио демографске потенцијале Ср-
ба. За напад на Србију Аустроугарска је припремила казнену експедицију
с циљем уништења српског народа. Из прокламованих ратних циљева, ко
је је за напад на Србију поставила Аустроугарска, лако се могу уочити ге
ноцидне намере: систематско, планско и потпуно уништење српске војс-
ке, државе и народа, свим средствима и на сваки начин.
Ни бугарски злочини према Србима нису били мање страшни, а за циљ
су имали нестанак српског идентитета. Крајеви у Србији које је окупира-
ла бугарска војска проглашени су за Моравску Бугарску, а Срби, станов-
ници тих области, за Моравске Бугаре. Према једној наредби бугарских
окупационих власти, реч Србин није смела ни да се помиње. Српска име-
на су преобликована у бугарска, забрањени су језик, књиге, историја, бо-
гослужење. Бугари су настојали да искористе ратни тренутак да уклоне
непожељне и застраше остале, па су побили огроман број људи оба пола
и свих узраста. Највећи злочини почињени су током Топличког устанка
(1917) када је побијено око 20.000 Срба.
Србија је под ратну заставу, кроз две мобилизације 1914. и 1915. позвала
707.000 људи, што је износило 24% њеног укупног или 40% мушког стано-
вништва. Терет борби пао је у првом реду на „старе крајеве“ из периода
пре балканских ратова. Како истиче Андреј Митровић, уз „најопрезнији
рад“ с противречним подацима о жртвама, може се узети да је у борбама
погинуло или умрло од последица рањавања и болести 370.000 војника.
Укупно је у ратним страхотама, по свим основама (ратна дејства, повла-
чење преко Албаније, болести, глад, лоши медицински и хигијенски усло-
ви живота, страдања под окупацијом, смрт у логорима и заробљеништву)
1
Миле Игњатовић, „Српска ратна хируршка доктрина у ратовима 1912–1918“, Војносанитет–
ски преглед, 65/2008, Београд, 49–50.
12
Србија изгубила још 650.000 живота, што даје укупну цифру од милион
људи од укупно 4,7 милиона становника колико је Србија имала уочи ра-
та. То је тачно трећина становништва у такозваним старим крајевима.2
До доласка на Крф погинуо је 45.861 војник, умрло је од рана и болести
68.458 војника, остало у болницама у Србији 138.600, а 306.603 је „нестало
кроз Албанију, заробљено и пропало при повлачењу“. Укупни војни губи-
ци до доласка на Крф износили су 559.522 човека. До 16. јула 1916. од моби-
лисаних 711.343 војника на Крф је стигао 151.821 војник. До 15. јуна 1918.
погинуло је или умрло још 21.633 официра и војника, а до демобилизације
5. маја 1920. погинуло је још 500, а умрло још 3.500 официра и војника.3
Ако се томе дода око пола милиона инвалида рата, трајно ограничених
радних способности, удовица и сирочади, добија се само приближна ци-
фра стварних демографских губитака, не рачунајући и смањивање при-
раштаја становништва због ратова.
Злочини почињени на српским територијама у саставу Аустроугарске
монархије, у Хрватској, Босни и Херцеговини и Војводини, никад нису ут
врђени. Осим тога, не зна се ни број Срба погинулих у аустроугарској
војсци.
Срби су масовно страдали и у Другом светском рату, највише током
устанка 1941. и касније, све до децембра 1943. када је обустављена полити-
ка одмазди према цивилном становништву. Немачка војска је оружани от
пор грађана сматрала тероризмом, а одмазде против становништва на оку
пираним територијама сасвим легитимним средством застрашивања. Срп
ски народ је од првих дана окупације постао брутално прогоњена нација.
Сачувани су подаци о бројним случајевима физичког уништења Срба, њи
ховог расељавања и протеривања и слања у концентрационе логоре.
При појавама покрета отпора у окупираној Европи, Немци су почели
да спроводе терор. Таоци су одвођени и стрељани, вршене су велике од-
мазде и пустошене изабране области. Иако су се у пракси детаљи терора
разликовали од земље до земље, општи приступ био је исти јер није од-
сликавао појединачну иницијативу или локалну ексцентричност, већ по-
литику дириговану с највиших нивоа немачке државе, нацистичке парти
је и оружаних снага.
2
Андреј Митровић, „Први светски рат“, Прекретнице новије српске историје, I, Центар за
научна истраживања САНУ и Универзитета, Крагујевац, 1995, 82.
3
М. Игњатовић, Српска ратна хируршка доктрина, 50–51.
13
У одмаздама према Србима најбруталнији су били нацистички офици-
ри из Аустрије, што је више него јасна симболика освете коју ни они нису
скривали. Генерал Франц Беме (F. Böhme), који је добио „специјални“ за-
датак да угуши српску побуну, у наредби од 25. септембра 1941. посебно је
истакао следеће: „Ако се овде не буде интервенисало свим средствима и с
највећом безобзирношћу, наши ће губици бити неизмерни. Ваш задатак
треба да извршавате у једној земљи у којој су 1914. текле реке немачке кр-
ви услед подмуклости Срба, људи и жена. Ви сте осветници тих покојни-
ка. Морамо створити застрашујући пример за целу Србију који ће најте-
же да погоди целокупно становништво. Свако ко благо поступа чини грех
према животу својих другова. Он ће бити узет на одговорност и биће ста-
вљен пред ратни суд.“4
Према подацима немачке команде у Србији, од почетка септембра па
до 5. децембра 1941. у Србији је погинуло 160, а рањено 378 немачких вој-
ника. Зато је требало стрељати (по прописаној квоти) 34.900 људи. На дру
гој страни, како се истиче, „непријатељ“ је имао: мртвих у борбама – 3.562,
а за одмазду је стрељано 11.164 лица, па је требало стрељати још 20.174 лица.
Помоћ нам пружа и један преглед од 7. априла 1942. у коме се каже да је од
1. септембра до краја децембра у Србији у борби с немачким трупама по-
гинуло 11.522 људи, а за одмазду је стрељано 21.809 лица. То значи да је у
Србији у последња четири месеца 1941. погинуло укупно 33.331 лице.5
Броју страдалих треба додати и жртве које су настале из српског гра
ђанског рата под окупацијом који се водио у троуглу партизани – четни-
ци – Љотићеви „добровољци“. Према сумарним и непотпуним подацима,
број тих жртава иде максимално и до 10.000 људи. У Србији (без Косова
и Метохије и Војводине) укупне жртве (у сукобу с окупационим снагама,
у немачким одмаздама, у немачком ваздушном бомбардовању 1941. и то-
ком 1944. од стране англоамеричке авијације, од других последица рата, у
грађанском рату и припадници војних формација који су погинули ван Ср
бије) биле су најмање 114.000 људи у периоду нешто већем од три године.6
То даље значи да су укупне српске жртве (укључујући и оне из НДХ) у
Другом светском рату биле знатно више од половине жртава јужносло-
венских народа који су конституисали нову Југославију. Али, после Дру-
гог светског рата доминантна тема, кад је реч о жртвама, били су погину-
4
Наведено према: Коста Николић, Историја Равногорског покрета 1941–1945, I, Завод за уџбе-
нике, Београд, 2014, 113–114.
5
Исто, 165–166.
6
Bogoljub Kočović, Žrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, Naše delo, London, 1985, 89.
14
ли партизани, комунисти илегалци и цивили страдали као антифашисти.
Тако се прикривала национална припадност жртава.
Срби су масовно страдали и од „црвеног“ терора када је уведена кому-
нистичка диктатура. Србију је револуционарни терор захватио од јесени
1944. до пролећа 1945. године и тада су егзекуције вршене без било какве
правне процедуре. Према до сада прикупљеним и обрађеним подацима
Комисије за тајне гробнице, у Србији је од јесени 1944. па до средине 1945.
побијено најмање 60.000 људи.7
Победа комуниста у грађанском рату изазвала је велико померање и
нове таласе емиграције свих југословенских народа ка другим земљама и
континентима. Око 200.000 грађана некадашње Краљевине Југославије
нашло се међу избеглицама и расељеним лицима послератне Европе, да
би убрзо већина њих емигрирала на друге континенте, а тај процес завр-
шио се крајем педесетих година прошлог века.
Српске жртве у ратовима изазваним распадом Југославије још увек ни
су ни приближно утврђене, али је исход ратова за југословенско наслеђе
(1991–1999) показао јасан тренд стратификације „победника“ и „губитни-
ка“ у тим ратовима. Трансформацију етничког састава овог становништва
која је извршена у 20. веку, посебно у периоду после Другог светског рата,
пратио је јасан тренд смањивања некада најбројније етничке групе на
овом простору, Срба, на рачун хрватског становништва у Хрватској, мус-
лиманског/бошњачког становништва у Босни и Херцеговини, али и у самој
Србији, у Санџаку и на Косову и Метохији.
Још увек није познато колико је грађана Србије погинуло у ратним су-
кобима у Хрватској и Босни и Херцеговини будући да о томе током вла-
сти Слободана Милошевића није вођена никаква евиденција због служ-
бено прокламоване политике да „Србија није у рату“. Још увек нема ни
званичних података о броју страдалих цивила у бомбардовању НАТО-а
током 1999. године.
Упркос свим ограничењима, долазимо до глобалне цифре од најмање
1.800.000 српских жртава у 20. веку. Демографске жртве знатно су веће; у
питању је разлика између очекиваног (пројектованог) броја становника
на одређеном подручју под претпоставком да није било рата и стварног
броја становника на том подручју. Демографске жртве укључују:
1) смртне случајеве после рата због рањавања, озледа, болести, недо-
вољне исхране, несташице лекова проузрокованих ратним приликама;
http://www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs.
7
15
2) пад наталитета за време рата и после њега – становници у фертил-
ним годинама који су изгубили живот у рату или који су били због ратних
прилика издвојени из породице нису могли да учествују у репродукцији
становништва;
3) повећани морталитет узрокован ратним приликама (недостатак ис
хране и лекарске помоћи). Обично се број стварних жртава множи с три
да би се израчунале демографске жртве.
Највеће етничко пражњење Србије у 20. веку десило се на просторима
Косова и Метохије. Тај тренд постоји од 17. века, а процесе исељавања пра
тила је политика насилне етничке асимилације Срба, односно њихово пре
вођење у Албанце. Промене верског и националног идентитета српског
народа одвојиле су хиљаде људи од својих корена и често њихове потомке
претварале у огорчене противнике народа из кога су потекли. Терор Ал-
банаца је до посебног изражаја дошао у годинама Другог светског рата.
Прогон Срба узео је велике размере. Начин протеривања сводио се на се
рију застрашивања – од уцена, претњи убиством, крађа и паљења имови-
не до убистава. Имања су преоравана да би се уништио сваки траг срп-
ског присуства. Било је и случајева када су уништавани и читави компле-
кси настањени српским староседелачким становништвом. У злочинима
према Србима и Црногорцима, осим наоружаних арнаутских банди, учест-
вовале су и редовне албанске власти, као и бегови и аге који су присвајали
српску земљу, јер су већ од априла 1941. на Косову обновљени феудални
односи. До краја рата више од 100.000 Срба избегло је пред албанским
терором, а око 10.000 је побијено. Упоредо је текло и масовно досељавање
Албанаца из Албаније, а њихов број грубо се процењује на 80.000 људи.
Већина од њих (с потомцима) остала је после рата да живи у Југославији.
У 20. веку број православног живља је смањен за три четвртине, а број
муслимана повећан 5,25 пута. У истом периоду број лица којима је матер
њи језик српски смањен је за четири петине, док је онима којима је ма-
терњи албански повећан 7,45 пута. Тако су Срби на Косову и Метохији
кроз узастопне процесе етничког чишћења претрпели пораз, на том прос-
тору они више не представљају значајан историјски и популациони по-
тенцијал.
Током 20. века готово да је уништена биолошка будућност српског на-
рода кроз масовно страдање у ратовима и покушај остварења колективи-
стичких идеологија које нису имале упориште у реалности. Средином
друге деценије 21. века Срби се налазе на рубу биолошког опстанка. Рато-
ви, политичке и економске миграције, опадање животног стандарда, заје
16
дно с падом наталитета, обликовали су тешке губитке популације од више
милиона стварних и демографских жртава. Демографски уништено срп-
ско село, избеглице и расељени у ратовима, политичка и економска еми
грација, оквири су вековне погрешне политике српске политичке елите.
Они уопште нису водили рачуна о „људској цени“ њихових амбиција, ни-
ти су предузимали адекватне мере за опоравак биолошких ресурса срп-
ског народа. Када су у питању отпорност, снага и способност српског на-
рода да се успешно организује, заштити и одбрани свој национални иден-
титет и животни простор, историјско искуство не улива оптимизам. Због
тога је будућност једног народа с вишемиленијумском историјом потпуно
неизвесна.
Споменица погинулих са подручја Краљева у ратовима вођеним од 1991.
до 2000. године представља још једно поглавље у „црној књизи“ страдања
српског народа у 20. веку. У њој су описани животи младих људи који су
на олтар отаџбине положили оно највредније – своје животе. Моралнa
дужност данашње генерације јесте да их не забораве.
Коста Николић
17
Култура сећања и жртве ратова 1991–2000. године
Војска, рат и умирање за отаџбину имају посебно место у култури се

ћања српског народа. Ова традиција није млада, облик који познајемо на
стао је у XIX веку, а масовно страдање мушкараца током XX столећа до-
датно је појачало преношење и ширење многих облика сећања на погину-
ле војнике. Памћење жртве и подвига људи који су дали живот за отаџби-
ну увек се високо ценило и уздизало у српској традицији.8
Ратови започети током распада Југославије однели су много живота у
свим републикама некадашње заједничке државе, али и пореметили ус-
таљене традиционалне менталне обрасце везане за култ војске, војника,
патриотизма и жртвовања за отаџбину у српском друштву. Криза Југо-
славије је дуго трајала. Током ње су многи народи призивали сукобе, чак
се за њих и припремали. Ипак је рат за највећи број људи изненада дошао,
јер се војном сукобу и поред свих најава мало ко надао, а још мање обра-
довао.
Није у питању био само „обичан“ рат са свим својим ужасима. Борба
против спољашњег непријатеља који напада отаџбину био је модел према
коме је обликована српска ослободилачка традиција. Током распада Југо-
славије овакав доживљај херојског и одбрамбеног војног сукоба сударио
се са компликованом и кошмарном стварношћу верско-националног гра
ђанског рата унутар заједничке земље. Државна политика Србије била је
променљива. Најпре је то било прикривање, а затим и заборав погибије
војника. Њихова смрт мало кога је занимала. Истовремено у сфери при-
ватности, далеко од јавности, погинули војници остали су да живе у се
ћању породица које су остале без својих синова, браће, очева и мужева.
На жалост, пракса „државног заборава“ погинулих војника није нешто
ново и необично у Србији. Брига о чувању сећања на погинуле војнике
никада није било посебно изражена, чак ни после Првог светког рата када
су страдања била највећа. Изузетак су жртве партизанског покрета које
су биле важне због одржавања идеологије социјализма.
Независно од државе, чија владајућа елита редовно заборавља на оне
који су погунили у ратовима, сећање породица на своје најмилије који су
Милош Тимотијевић, „Плави хоризонти Радојка Николића: од микроисторије до социјалне

8
антропологије“, у: Радојко Николић, Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика

западне Србије: друго допуњено издање, Народни музеј Чачак, Чачак, 2018, 7–18.
19
изгубили живот у ратовима увек је постојало. Традиција је налагала да се
смрт војника никако не сме прећутати, да се морају ожалити, без обзира
да ли је рат био победнички или губитнички, чак и онда када сви говоре
како је њихова жртва била узалудна и без победничке славе. Снажни оби-
чаји и давно успостављена правила културе сећања налагали су редован
помен свих погинулих војника, јер се о ратнике ипак није смело огрешити.
Тако је настала и ова књига, као помен на све људе који су изгубили
живот са простора Краљева у ратовима од 1991. до 2000. године. Од суко-
ба у Словенији (1991), па преко рата у Хрватској (1991–1995), затим Босни
и Херцеговини (1992–1995), потом рата на Косову и Метохији (1998–
–1999), и сукоба на југу централне Србије у општинама Бујановац и Пре-
шево (2000–2001).
У Краљеву је већ 1992. године основано Удружење ратних војних инва-
лида и породица палих бораца. Поред основних социјалних захтева, ово
Удружење је за циљ имало и сећање на погинуле борце. Данашње Удру-
жење настало је касније, као резултат нових ратова, страдања и избегли
штва и многих социјалних потреба породица палих бораца. Из тих и мно
гих других разлога највећи број породица палих бораца из Краљева, како
оних који су ту рођени, тако и оних који су дошли као избеглице, присту-
пило је Удружењу породица палих бораца ратова од 1990. године Репу-
блике Србије, које је основано 12. фебруара 2001. године у Београду. Ос-
нивачи и чланство су искључиво породице палих бораца припадника ЈНА,
ВЈ и МУП-а. Удружење ради на територији Републике Србије у 128 општи-
на са око 2.700 чланова и електронском базом података о 5.762 пала борца.
Удружење породица палих бораца ратова од 1990. године Републике Ср
бије невладино је, непрофитно, нестраначко удружење, које је првенстве-
но усмерено ка остваривању заштите, унапређењу и остваривању права
чланова породица палих бораца, које им припадају по оствареном стату-
су, афирмације вредности патриотизма и српских слободарских традици
ја и неговања традиције и успомена на погинуле браниоце отаџбине.
Основни извор за писање биографија свих страдалих у овој Спомени-
ци били су упитници које је Удружење достављало свим породицама по-
гинулих војника. Попуњени обрасци са низом података представљају ос-
новну документацију која је коришћена за писање ове публикације, уз до
датак званичних извештаја војске и полиције о погибији њихових припа-
дника на многим ратиштима, који су такође део документације које посе-
дује Удружење. Велику помоћ пружају и новински чланци из „Ибарских
новости“, као и публикација Ивана Рајовића и Марка Славковића „Четр-
20
десет једна прича“ (Краљево, 2001), која обрађује судбине војника који су
погинули током рата 1999. године. Поред тога, већина породица прочита-
ла је основни текст ове књиге који се односи на њихове погинуле мужеве,
браћу и очеве, како би се унеле неопходне исправке и саставиле што та-
чније и сажетије биографије.
Удружење породица палих бораца из Краљева годинама је сакупљало
податке о свим погинулима, са жељом да за будућност остави траг о жи-
воту и смрти њихових најмилијих. Ту идеју деле и приређивачи ове пуб-
ликације, јер би била велика неправда заборавити на многе младе људе
чији се живот прекинуо насилним путем, у рату чије последице и даље
осећа цело друштво. Списак погинили поређан је по презименима, азбуч-
ним редом, ради боље прегледности, али и веома раширене традиције по-
мена ратних жртава по фамилији којој је припадао.
Књига има три списка погинулих. Први се односи на људе који су рође-
ни Краљеву и околини, или су пред почетак рата у коме су погинули били
житељи Краљева – 83 лица. Други део се односи на људе чије су се поро-
дице доселиле у Краљево после њихове погибије – 28 особа. На крају ту је
и списак људи који су погинули као припадници 252. оклопне бригаде, а
нису из Краљева, нити су њихове породице дошле у Краљево после њихо-
ве смрти – 28 појединаца. Свака врста „разврставања“ жртава заправо је
само поступак неопходан за систематизацију наших знања о прошлости,
јер се у стварном животу људи често селе и премештају, мењају послове,
па и војне јединице, често не својом вољом. Сматрали смо да је увек до-
бро поменути све погинуле, без обзира да ли ће нека друга пубиликација
поновити те податке због „административне надлежности“. Споменица
свих погинулих садржи укупно 139 биографија.
Све биографије писане су на исти начин. После презимена, очевог име-
на, имена, датума рођења и смрти, наводи се где је погинули рођен, где је
живео, школовао се, шта је био по занимању и где је радио. Затим се дају
подаци о ратовима у којима је учествовао, војним јединицама, чину и за-
дужењима које је имао. Наводе се место, датум и околности погибије, ме-
сто сахране, одликовање које је добио. Потом се дају подаци о брачном ста
њу, броју и узрасту деце у време погибије њихових очева, родитељима на
страдалих војника, браћи и сестрама. На крају се преноси и порука родби
не о погинулом војнику, његовим особинама и животним преокупација
ма и интересовањима, онако како је остао у сећању чланова уже породице.
Споменица има за циљ да се сачува сећање на погинуле војнике, на њи
хов живот, а потом и погибију и да путем низа информација живот ових
21
људи остане забележен и запамћен не само по смрти, већ и цивилном жи
вот у, породици, завичају, каријерама, тако да се прошири „мрежа“ оних
који памте.
Криза и распад Југославије
Распад Југославије није настао случајно. Проблеми у вези функциони-

сања заједничке државе постојали су већ од њеног настана 1918. године, а
нису нестали ни после 1945. године и формирања социјалистичке Југосла-
вије. Изостанак решавања националног питања био је један од главних
узрока подела и сукоба у историји Југославије, чији је опстанак зависио и
од повољних међународних околности везаних за подршку великих сила
њеном постојању.9
Социјалистичка Југославија имала је додатна оптерећења везана за не-
ефикасан политички и економски концепт самоуправљања и уставне од-
редбе које су Југославију већ 1974. године трансформисале у конфедера-
цију република и покрајина. Економска криза, пропаст комунизма, нацио
нални сукоби и неслагања нису неизбежно водили ка потпуном распаду
заједничке земље и суровим војним сукобима. Стицајем многих историј
ских околности и деловањем политичких актера Југославија је нестала у
крвавом рату. Потпуни попис свих погинулих никада није направљен, али
према досадашњим сазнањима живот је насилним путем изгубило више
од 130.000 људи.10 Изнета процена сигурно није потпуно тачан податак,
али је незаобилазан и неопходан репер да би се имала слика о размери
страдања.
Непосредно пред распад Југославије 1991. године кључни политички ак
тери у држави имали су супротне и непомирљиве концепције опстанка
или нестанка заједничке државе. Серија неуспешних преговора око мир-
ног разрешења кризе током прве половине 1991. истакла је три кључна про
блема: 1) да ли су народи или републике носиоци суверенитета и одлучи-
вања о праву на самоопредељење све до отцепљења; 2) да ли су унутрашње
границе административне, па према томе и променљиве, или су оне др-
9
Проблем различитих интерпретација стварања, постојања, распада или разарања Југосла
вије погледати у монографији: Jovo Bakić, Jugoslavija: razaranje i njegovi tumači, Службени гласник,
Београд, 2011.
10
http://zrtveratovasfrj.info/?page_id=7.
22
жавне, самим тим и непроменљиве; 3) да ли је сецесија могућа само уз
сагласност свих чланова федерације или је она суверено право сваке ре-
публике. Први концепт заговарала је Србија, а други Словенија и Хрват-
ска. Србија је за свој политички став добијала подршку Црне Горе и већи-
не Срба из целе Југославије. Муслимани (Бошњаци) из Босне и Херцего-
вине и Македонија настојали су да пронађу неко „средње решење“, да би
се после одласка Словеније и Хрватске из заједничке земље приклонили
концепту отцепљења од Југославије. Сличан политички став имали су и
Албанци на Косову и Метохији, али они нису директно учествовали у
ратним догађајима 1991. године. На крају су најважнији политички чини
оци кризе у Југославији одлучили да насиљем и оружаним сукобима ост-
варе своје циљеве. Словенија и Хрватска су успеле да добију међународну
подршку за своје планове (касније и Македонија, Муслимани и Хрвати из
Босне и Херцеговине, на крају Албанци са Космета и Црна Гора), што Ср-
бија није обезбедила, тако да је после серије ратова на крају остала сама и
поражена.11
Рат у Словенији 1991.
Оружани распад Југославије почео је у Словенији, чији су грађани већ

23. децембра 1990. године одлучили да њихова република буде самостална
држава (88,2% гласова). Проглашење независности уследило је 25. јуна
1991. године. Истог дана независност је прогласила и Хрватска. Словенци
су чином проглашења независности одлучили да у наредних шест месеци
обезбеде пуну власт на својој територији у процесу одвајања од СФРЈ. Ис
товремено су утврдили и своје границе према остатку Југославије и преу-
зели савезне границе према Италији и Аустрији.12
Савезна влада СФРЈ и ЈНА донели су одлуку да заштите граничне пре-
лазе и спрече стварање унутрашњих граница у Југославији, тако да 26. јуна
1991. покрећу војску из касарни и првог дана без већих отпора долазе до
11
Супротстављене политичке концепте и развој политичке кризе у Југославији, а затим при-
преме за избијање рата погледати у монографији: Коста Николић, Југославија, последњи дани:
1989–1992. Књ. 1, „Сви Срби у једној држави“, Службени гласник, Београд, 2018. За проблем Србије
и њене „изгубљене“ историје у XX веку погледати монографију: Коста Николић, Једна изгубљена
историја – Србија у 20. веку, Службени гласник, Београд, 2017.
12
Проблем избијања, тока и последица рата у Словенији погледати у раду: Kosta Nikolić, „Rat
u Sloveniji 1991“, Istorija 20. veka, 2/2011, 9–34.
23
граничних прелаза. Словенија је акцију ЈНА и савезне полиције окаракте-
рисала као агресију на суверену земљу, и са својом Територијалном од-
браном напала ЈНА која је имала веома ограничена овлашћења за оружа-
но дејствовање. Рат је трајао кратко и завршио се поразом ЈНА. Прво при-
мирје потписао је 7. јула 1991. на Брионима, а друго 18. јула 1991. у Београду
када је договорено повлачење ЈНА из Словеније.
Иако краткотрајан, рат у Словенији однео је пуно жртава. Према доса-
дашњим сазнањима за 10 дана борби погинуло је укупно 75 људи, и то 10
цивила држављана Словеније, потом осам припадника оружаних снага Ре
публике Словеније, 45 припадника ЈНА (од тога 26 са простора Србије и
Црне Горе) и 12 држављана земаља ван југословенског подручја.13 Сви из-
нети подаци нису коначани билас ратних жртава рата у Словенији, тако да
ће нека нова истраживања потврдити или изменити досадашња сазнања.
Прва жртва из Краљева у ратовима насталим распадом Југославије био
је војник Слободан Стојковић, који је служио редован војни рок ЈНА у
Словенији. Њега су 27. јула 1991. године убиле словеначке оружане снаге у
борбама код места Трзин.14 Према тадашњој штампи Слободан је убијен
снајперским хицем.15
Рат у Словенији и оружани распад Југославије доживљени су са неве-
рицом у Србији. Поред вести о смрти припадника ЈНА одмах се појавио
и проблем заробљених војника, што је поразно деловало на јавност.16 Сли
чна искуства имали су и цариници који су из Краљева као радници Са-
везне управе царина упућени на граничне прелазе СФРЈ у Словенији.17 Сти
цајем околности и један број возача камиона из Краљева нашао се у рат-
ним дешавањима. Неке од њих Словенци су узели за таоце док су трајале
борбе са ЈНА.18 Негативан став јавности додатно је појачан после све учес-
талијих вести о рањеним и заробљеним војницима ЈНА.19 Све је то усло-
вило да Општина Краљево раскине побратимске везе са Марибором у Сло
венији.20
13
14
За детаљан ток борби код Трзина погледати текст: Martin Premk, „Spopad JNA i slovenske
teritorijalne obrambe v Ljubljanski pokrajini 1991“, Istorija 20. veka, 2/2011, 35–54.
15
„Опроштај достојан хероја“, Ибарске новости, 11. јул 1991, 6.
16
„Издаја земље“, Ибарске новости, 4. јул 1991, 2.
17
„Словенија, ружна успомена“, Ибарске новости, 18. јул 1991, 4.
18
„У средишту рата“, Ибарске новости, 4. јул 1991, 4.
19
„Из болнице у затвор“, Ибарске новости, 11. јул 1991, 6.
20
„Марибору враћена повеља о братимљењу“, Ибарске новости, 4. јул 1991, 3.
24
Рат у Хрватској 1991–1995.
Проблем српско-хрватских односа има дугу историју посебно оптере
ћену усташким геноцидом над Србима током Другог светског рата за вре-
ме постојања Независне државе Хрватске (НДХ). Иако је Југославија била
вишенационална држава, однос између Срба и Хрвата, као најбројнијих
нација, одређивао је опстанак заједничке земље. После 1974. године СФРЈ
је све више постајала конфедерална држава, а након смрти Јосипа Броза
Тита (1980) међунационалне супротности биле су све израженије и отво-
реније. Пред распад земље, у лето 1989. године, Срби у Книну тражили су
равноправност свога језика, писма и културе. Хрватска је такве захтеве
одбила као националистичке. После увођења вишестраначја следеће 1990.
године такви захтеви постали су снажнији и отворенији, додатно подстак
нути отвореним јачањем хрватских десничара и националиста који су за-
почели процес рехабилитације НДХ. После првих вишестраначких избо-
ра у Хрватској (22. април и 6. мај 1990) на власт долази десничарска ХДЗ,
што су Срби доживели као повратак усташтва. Било је и пуно случајева
дискриминације Срба, што је код многих створило страх од понављања
геноцида. Простор за политичке договоре ипак није био потпуно затво-
рен, али је деловањем многих чинилаца криза заоштрена. Дошло је и до
сукоба, да би Срби 17. августа 1990. године почели да подижу барикаде на
путевима око Книна. Хрватска је инсистирала на прекиду отпора Срба и
истовремено почела да се интензивно наоружава. Сукоби се појачавају да
би у пролеће 1991. године кроз серију инцидената прерасли у озбиљне ору
жане обрачуне. У Хрватској је 19. маја 1991. године одржан референдум о
независности који је подржало 94,7% изашлих бирача. Срби су бојкотова-
ли референдум јер су се залагали за останак у Југославији, а касније је
изнет и политички захтев за присаједињење Србији. Хрватска је 25. јуна
1991. прогласила независност и покренула процес раздруживања од Југо-
славије (истог дана када и Словенија). У лето исте године долази до поја-
чавања оружаних инцидената, који су постепено прерасли у рат.21
У основи сукоба налазиле су се супротстављене концепције опстанка и
распада Југославије. Хрватска је са Словенијом најпре заговарала асиме-
тричну федерацију, потом конфедерацију, затим савез суверених држава,
да би на крају прогласиле независност у постојећим републичким грани-
цама. Србија је заговарала опстанак федерације са постојећим надлеж-
21
Slobodanka Kovačević – Putnik Dajić, Hronologija jugoslovenske krize: (1942–1993. godina), Insti-
tut za evropske studije, Beograd, 1994, 24–48.
25
ностима, или њихово јачање, да би касније, после јасних сецесионистич-
ких намера Словеније и Хрватске, захтевала измену међурепубличких гра
ница као административних и неправедних према Србима. У основи је
постојао страх Срба да ће у новим државама, наследницама Југославије,
од конститутивног и равноправног народа постати национална мањина
чија ће се права угрожавати. Хрватска је заговарала сувереност своје др-
жаве и нације на постојећем републичком простору, без разумевања за
новонасталу политичку стварност у којој су Срби постали само нацио-
нална мањина са неизвесном будућношћу. Србија је инсистирала да Срби
на територијама где су већина имају право да остану у Југославији, без
уважавања чињенице да тим просторима живе и други народи, односно
да много Срба остаје изван означених територија (посебно у великим гра
довима). Хрватска је српски концепт ревизије међурепубличких граница
доживљавала као позив на побуну на својој државној територији. Када су
почели оружани сукоби Хрватска је отпор Срба прогласила за агресију на
њену сувереност и државност, у коју су уврстили и деловање ЈНА, озна-
чивши таква дејства као „великосрпску агресију“. Започео је рат широких
размера.22
Током пролећа и лета 1991. године ЈНА је имала улогу раздвајања хрват-
ских оружаних снага и наоружаних Срба. Хрвати су сматрали да се на тај
начин штите подручја на којима су Срби прогласили своје аутономије и
угрожава суверенитет Хрватске. Србија је поступке ЈНА и отпор Срба прав
дала потребом њихове заштите од дискриминације, физичких прогона и
убистава. Та фаза рата трајала је до краја августа 1991. године, са бројним
инцидентима и многим погинулим људима и прогоном цивила на обе су-
кобљене стране. Гинули су и војници ЈНА, блокирани у касаранама после
проглашења независности Хрватске.23
Тако је у Осијеку 21. августа погинуо Мирко Гајовић из Краљева, десе-
тар на редовном служењу војног рока у ЈНА. Под још неразјашњеним окол
ностима убиле су га хрватске оружане снаге које су блокирале касарну,
док је ЈНА истовремено дејствовала по граду и околним местима. По
јединачне смрти нису више биле реткост, и рат је добијао све веће убрзање.
Краљевчани су половином јула 1991. године масовно позивани у резер
вни састав ЈНА.24 Већ почетком августа Краљево је у односу на број ста-
22
Коста Николић, Југославија, последњи дани (1989–1992). Књ. 1, 372–513.
23
Davor Marijan, „Rat u Hrvatskoj 1990–1991. Sudionici i značajke“, Istorija 20. veka, 2/2011, 55–74.
24
„Резервисти елитна војска“, Ибарске новости, 18. јул 1991, 1.
26
новника имало највећи број војних обвезника који су мобилисани у Ср-
бији. Иако је ситуација била напета, сви су очекивали позитиван расплет
политичке кризе.25 То се није догодило, тако да су у септембру 1991. резер-
висти из Краљева по трећи пут позвани у своје јединице, али овога пута у
прави рат.26
Од септембра 1991. креће нова фаза оружаних сукоба у Хрватској и тра
је до краја децембра исте године. У овом раздобљу почињу озбиљне борбе
са покретима великих јединица на обе стране, коришћењем оклопних во-
зила, тенкова и артиљерије. ЈНА је планирала да брзом акцијом деблокира
опкољене касарне, осигура подручја у којима су Срби били већинско ста-
новништво, заузме друга стратешка подручја и скрши отпор хрватских
снага. План највећим делом није реализован, а најжешће и непредвиђене
борбе водиле су се око Вуковара (који је заузет) и Дубровника (које је ос-
тао под хрватском контролом). Према досадашњим сазнањима хрватске
оружане снаге су током 1991. изгубиле 3.761 својих припадника. Највећи
губици били су око Вуковара, 1.014 страдалих. Према подацима ЈНА у Хр-
ватској је 1991. погинуло 1.291 људи који су били под њеном командом или
су извршавали задатке у садејству са њом (ЈНА, Територијална одбрана и
добровољци).27 Број погинулих ипак никада није тачно утврђен, јер је ге-
нерал Панић 2001. изјавио како су у борбама око Вуковара погинула чак
1.503 војника ЈНА.28 Треба имати у виду да је у то време ЈНА у свом саставу
још имала регруте не само из Србије и Црне Горе, већ и из Босне и Херце-
говине, Македоније, па и Хрватске. Број погинулих цивила на обе стране
такође је био велики, а још већи број расељених и избеглих.
Краљевчани су највише ратовали у источној Славонији. Стицајем рат-
них околности управо је 252. оклопна бригада из Краљева имала задатак
да затвори све прилазе Вуковару. Већ 1. октобра 1991. бригада је заузела
Маринце и наставила напредовање. Истовремено хрватске оружане снаге
су управо ударима на 252. оклопну бригаду покушавале да одбију ЈНА и
деблокирају Вуковар. После 7. октобра воде се озбиљни сукоби. Хрватска
офанзива је пропала, тако да после 22. октобра 1991. године 252. оклопна
бригада нема више већих борби.29
25
„Резервисти броје дане“, Ибарске новости, 8. август 1991, 1.
26
„Краљевчани светла образа“, Ибарске новости, 26. септембар 1991, 1.
27
Davor Marijan, Rat u Hrvatskoj 1990–1991, 55–74.
28
„Vukovarska apokalipsa“, Vreme, 25. oktobar 2001.
29
Davor Marijan, „Bitka za Vukovar 1991“, Scrinia Slavonica, 2/2002, 367–402.
27
Иначе, управо је 252. бригада из Краљева била прва јединица ЈНА која
се 13. октобра 1991. године сукобила са једном хрватском оклопном једи-
ницом. Хрвати су из Нуштра дејствовали према Маринцима са једном че-
том тенкова Т-55, према укопаним тенковима М-84 из краљевачке 252. ок
лопне бригаде. Хрватски напад није успео, изгубили су до пет тенкова и
два оклопна транспортера.30 Према досадашњим подацима 13. октобра 1991.
године погунуло седам војника из 252. оклопне бригаде.
После више од месец дана ратовања резервисти из Краљева су крајем
октобра 1991. године замењени на фронту око Вуковара, и послати на од
мор кућама.31 На другој страни фронта, на херцеговачко-дубровачком ра-
тишту, такође је било људи из Краљева.32 Срећом, у овим сукобима није
било погинулих из Краљева и околине. Многи резервисти из Краљева ко
ји су учествовали у свим овим сукобима поново су мобилисани 1999. го-
дине, када је почео рат на Косову и Метохији.
Рат у Хрватској карактерисали су бројни прекиди ватре и споразуми о
заустављању непријатељстава. Истовремено текао је процес међународ-
ног признања Словеније и Хрватске. Један од важнијих споразума о пре-
киду сукоба ступио је на снагу 3. јануара, а 24. фебруара 1992. године Са-
вет безведноси ОУН донео је одлуку о упућивању мировних снага. Сло-
венија и Хрватска добиле су 15. јануара 1992. и међународно признање као
независне државе.33
Рат у Хрватској није престао, стално су се одвијали мањи или већи су-
коби, да би у лето 1995. године Хрватска највећи део Срба који су прогла-
сили своју Републику Српску Крајину војно поразила (4–7. август 1995),
територију заузела, а становништво протерала. Део Крајине у источној Сла
вонији и Барањи (око Вуковара) мирно је реинтегрисан у Републику Хр-
ватску према Ердутском споразуму од 12. новембра 1995. године, који је
коначно до краја примењен 15. јануара 1998. године. Мир у Хрватској и
Босни и Херцеговини закључен је најпре 21. новембра Дејтонским, а по-
том и 14. децембра 1995. године Париским споразумом.34
30
Bojan B. Dimitrijević, „Neuspela intervencija: upotreba oklopnih jedinica JNA u ratu u Hrvatskoj
1991.“, Istorija 20. veka, 2/2011, 87–102.
31
„Вољно најбоља бригадо“, Ибарске новости, 31. октобар 1991, 1.
32
„Слано смо досолили“, Ибарске новости, 11. јул 1991, 5.
33
Slobodanka Kovačević – Putnik Dajić, Hronologija jugoslovenske krize, Београд, 1993, 46–52.
34
Albert Bing, „Put do Erduta: položaj Hrvatske u međunarodnoj zajednici 1994–1995. i reintegraci-
ja hrvatskog podunavlja“, Scrinia Slavonica 7, 2007, 371–404; Nikica Baric, „Srpska oblast Istočna Slavo
nija, Baranja i Zapadni Srijem – od ‘Oluje’ do dovršetka mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja (prvi
dio)“, Scrinia Slavonica, 11/2011, 393–454.
28
Према подацима који су тренутно доступни јавности из Државног хр-
ватског меморијално-документационог центра Домовинског рата из Загре-
ба, у Хрватској је у рату 1991–1995. године живот изгубили 22.211 особа који
су били њени житељи (13.914 на хрватској страни). Као и све статистике и
ова је само тренутна и подложна допунама и мењању.35 Према српским из-
ворима из организације „Веритас“ у овом рату укупно је убијено или је нес-
тало 7.134 Срба са простора Републике Хрватске.36 Број страдалих у овом
рату свакако је већи, јер су у њему гинуле и особе из других република
СФРЈ, на обе зараћене стране, а они нису увршћени у поменуте статистике.
Када је у питању Краљево и рат у Хрватској карактеристични су губи-
ци у оклопним јединицама. Гинули су како војници на редовном служењу
војног рока у ЈНА, тако и резервисти мобилисани у 252. оклопну бригаду.
До краја 1991. године погинула су укупно 22 официра и војника из ове бри
гаде према до сада познатим подацима, од тога пет са подручја Краљева,
док су остали били војници на редовном служењу војног рока ЈНА. Међу
њима је било и младића који нису били из Србије, већ и из Македоније,
Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске (пет војника – 30%). Припадни-
ци ове бригаде губили су живот и током 1992. године – две особе, али међу
њима није било људи из Краљева. Према до сада познатим подацима 252.
оклопна бригада је током 1991–1992. године имала укупно 24 погинула
своја припадника.
Ако се посматрају само жртве са подручја Краљева, онда је у Хрватској
1991. године укупно погинуло 15 особа. То су били већином млади људи,
просечна старост погинилих износи 28 година живота. Многи нису били
ожењени и нису имали децу (40%). Тиме је жалост породица била још
већа. Рат у Хрватској 1991. однео је 18% од свих губитака из Краљева у ра-
товима 1991–2000. године. Скоро сваки пети настрадали живот је изгубио
у овим сукобима. Доста људи је погинуло услед непажње, често у позади-
ни, а не у директим борбама. У појединим случајевима тела настрадалих
породице месецима нису могле да добију. Када је у питању био рат у Хр-
ватској, Краљевчани су и даље гинули. До краја 1995. стицајем разних
околности живот су изгубиле укупно три особе. Укупно је у овом рату од
1991. до 1995. године настрадало 18 особа из Краљева – 21,6% жртава у свим
сукобима у бившој Југославији са овог подручја.
35
https://www.slobodnaevropa.org/a/hrvatska-ljutski-gubici/28976312.html.
36
http://www.veritas.org.rs/srpske-zrtve-rata-i-poraca-na-podrucju-hrvatske-i-bivse-rsk-1990-1998-go
dine/spisak-nestalih/.
29
Рат у Босни и Херцеговини 1992–1995.
Војни сукоби у Босни и Херцеговини започели су 1992. године и пред-

стављају наставак процеса нестајања Југославије. Националне странке Му
слимана (Бошњака), Срба и Хрвата победиле су на првим вишестранач-
ким изборима 18. новембра 1990. године и на почетку њихове власти није
било сукоба, али су биле веома јасне непомирљиве политичке разлике.
Услед одлуке Хрватске да изађе из Југославије такве ставове заузели су и
Хрвати из Босне и Херцеговине, потом и Муслимани (Бошњаци). Тај про-
цес текао је континуирано током целе 1991. године, да би националне
странке Муслимана (СДА) и Хрвата (ХДЗ) већ 15. октобра 1991. у скупш-
тини Босне и Херцеговине прогласиле „Меморандум о сувереној Босни и
Херцеговини“. Тај политички документ нису подржали Срби (као консти-
тутивни народ) са својом националном странком (СДС) и у знак проте-
ста напустили су заседање скупштине. Срби су се залагали за останак у
федерацији са Србијом и Црном Гором, што су потврдили плебисцитом
од 10. новембра 1991. године. Када је постало извесно да ће Муслимани и
Хрвати одржати референдум о независности Босне и Херцеговине, Срби
су 9. јануара 1992. године прогласили своју Републику Српску у Босни и
Херцеговини. Референдум о независности Босне и Херцеговине одржан
је 29. фебруара и 1. марта 1992. године, без учешћа Срба који су сматрали
да се без договора свих народа не може донети тако важна политичка од-
лука. Муслимани и Хрвати масовно су подржали независност, а 1. марта
1992. дошло је и до првог оружаног инцидента у Сарајеву када је убијен
један Србин. Међународна заједница признала је независност Босне и
Херцеговине 6. априла, а Република Српска је прогласила своју самостал-
ност 7. априла 1992. године. За то време дошло је до рата у коме су осим
оружаних снага сва три народа из саме Босне и Херцеговине учествовале
и оружане снаге Републике Хрватске, као и јединице ЈНА затечене на те-
рену. Рат у Босни и Херцеговини био је дуготрајан и бруталан, са много
убијених и расељених, бројним злочинима и огромним материјалним ра
зарањима. Војни сукоби завршени су Дејтонским (21. новембар 1995) и Па
риским споразумом (14. децембар 1995). Босна и Херцеговина остала је не
зависна земља, али са одвојеним ентитетом Републике Српске и статусом
Срба као конститутивног народа.37
37
Чедомир Антић, Ненад Кецмановић, Историја Републике Српске, Недељник, Београд, 2016,
261–338.
30
Према подацима Истраживачко-документационог центра из Сарајева
(ИДЦ), у Босни и Херцеговини је од 6. априла 1992. до 16. децембра 1995.
године страдало 95.940 људи (65% Бошњака, 26% Срба и 8,7% Хрвата).
Према овом списку скоро 40% жртава су цивили (50% су Бошњаци).38 Не
што другачије податке за страдање Срба има Републички центар за ис-
траживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бања Лука.
Према њиховим подацима 29.070 страдалих су Срби од чега су 6.313 циви-
ли. Дакле, у односу на податке ИДЦ-а из Сарајева, то је повећање за 17,5%
када су питању све жртве међу Србима, односно 33,8% када су у питању
цивилне жртве међу Србима.39
Рат у Босни и Херцеговини водио се између народа који су је насељава-
ли, али је на почетку сукоба у борбама учествовала и ЈНА, као и њени ре
зервисти из Србије, све до повлачења током маја 1992. године. Нема пот
пуно прецизних званичних државних података о губицима ЈНА у овим
сукобима. Ипак, постоје статистике везане за цео период од 1991. до јуна
1992. године, дакле за рат у Словенији, Хрватској и почетак сукоба у Босни
и Херцеговини. Према овим подацима ЈНА је у назначеном периоду има-
ла 2.036 погинулих, 174 умрлих (услед мучења иили рањавања) и 663 нес-
талих (највероватније убијених). Укупно 2.873 страдалих, као и још 6.463
рањених. Током ових сукоба ЈНА је имала и 4.011 заробљених војника.40
Постоје подаци о најмање 832 грађана Србије који су страдали у рату
који се водио у Босни Херцеговини од 1992. до 1995. године.41 Наравно, све
изнете статистике су само привремени подаци, који ће се тек у неким но-
вих истраживањима допуњавати и мењати у складу са новим сазнањима.
Током рата у Босни и Херцеговини из Краљева је погинуло 13 лица, од
којих је пет било на редовном служењу војног рока у ЈНА, остали су уг-
лавном били добровољци у разним српским оружаним формацијама. Те-
ла појединих војника ЈНА годинама нису била идентификована, нити се
знало где су сахрањена, што је било велико и болно оптерећење за њихове
породице. У односу на све жртве, рат у Босни и Херцеговини однео је 15,6%
од свих погинулих из Краљева.
38
39
http://www.rcirz.org/images/dokumentipdf/2018/prezentacija-final.pdf.
40
Милисав Секулић, Губици оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југосла
вије у оружаним сукобима у 1991. и до јуна 1992. године, Београд, 2017, 19–22.
41
http://www.hlc-rdc.org/?p=13115.
31
Рат на Косову и Метохији 1998–1999.
Рат на Косову и Метохији може се поделити на два периода. У првом

раздобљу од 1996. до почетка 1999. године Албанци су низом терористич-
ких напада, организованих кроз оружану формацију под називом Осло-
бодилачка војска Косова (ОВК), настојали да дестабилизују правни и без-
бедоносни систем Републике Србије у оквиру Савезне Републике Југосла-
вије (назив за федерацију Србије и Црне Горе). Други период везан је за
директну интервенцију НАТО пакта против Савезне Републике Југосла-
вије од 24. март до 10. јуна 1999. године (напади авијације и помоћ ОВК).
Први терористички напади ОВК регистровани су већ 22. априла 1996.
године. Почетком пролећа 1998. напади ОВК постају све чешћи, да би у
лето исте године дошло до озбиљнијих оружаних борби. Процењује се да
је ОВК тада имала око 25.000 припадника и да је контролисала око 40%
територије Косова и Метохије, углавном рурална подручја изван главних
урбаних центара. Већ 17. јула 1998. године ОВК је напала Ораховац. У свим
овим сукобима било је много мртвих, потом отетих и убијених цивила,
све масовније употребе већих војних јединица Војске Југославије (према
појединим ставовима и „претеране употребе силе“), чиме су појачани не-
сигурност и страх међу Албанцима и Србима. Војска и полиција су до је-
сени 1998. углавном војно поразили ОВК, у чију заштиту су стале западне
земље претећи војном интервенцијом уколико не дође престанка рата и
политичког решења сукоба. Дошло је до низа преговора, који нису били
успешни, а сукоби и страдања нису прекинути ни почетком 1999. године.42
Друга фаза рата директно је везана за интервенцију НАТО пакта, како
на самом Космету, тако и широм Србије. Повод за интервенцију НАТО про
нађен је у одбијању Србије на услове преговора у Рамбујеу (Француска) и
догађајима у селу Рачак, Општина Штимље на Косову (15. јануар 1999), где
је по ставу Србије елиминисана једна бројна терористичка група, а према
тврдњама западних земаља извршен масакр цивила. Истовремено војне и
полицијске операције против ОВК постају све интензивније. НАТО бом-
бардовање почело је 24. марта 1999. и трајало је до завршетка оружаних
сукоба 10. јуна 1999. године, када је потписан Кумановски споразум о пре-
киду рата. Тај период обележило је масовно мобилисање резервиста ши-
ром земље, слање на Косово и Метохију, потом и снажна офанзива војске
42
Преглед релевантне литературе везане за сукоб на Косову погледати на адреси: http://www.
hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2013/09/Bibliografija-Kosovo.pdf.
32
и полиције против ОВК, одбрана од продора копнених снага ОВК из Ал-
баније, великог страдања цивила (највећим делом Албанаца), а после пот
писивања примирја и повлачење српских (југословенских) оружаних сна-
га са Косова и Метохије и великог броја Срба. Рат на Косову и Метохији
однео је много жртава на свим странама. Погинуло је много цивила, по-
чињени су бројни злочини. До потписивања примирја у Куманову више
су гинули Албанци, а после повлачења Војске Југославије долази до масо-
вног страдања Срба.
Потпуно тачан попис свих погинулих никада није могуће направити за
било који рат, али и до сада познати и јавно објављени подаци дају довољ-
но јасну слику за даља истраживања. Према подацима Фонда за хумани-
тарно право из Београда (ФХП), на Косову и Метохији је од 1. јануара
1998. до 31. децембра 2000. године убијено или нестало укупно 13.535 људи
(10.812 Албанаца, 2.197 Срба и 526 „осталих“). У овај списак унети су и по
гинули у околини Прешева и Бујановца на југу централне Србије погину-
ли током сукоба 2000. године. Међу наведеним жртвама су како сами ста-
новници Косова и Метохије свих националности, тако и особе из других
крајева Србије, као и лица из Албаније који су учествовали у рату.43 База
података је отворена за преглед и проверу.44
Исти извор наводи да је на подручју Црне Горе и централне Србије од
НАТО бомбардовања погинуло 275 људи.45 На простору целе Савезне Ре-
публике Југославије НАТО је усмртио 754 људи свих националности.46 По
даци се стално изнова проверавају и ажурирају тако да ће и ова статисти-
ка временом претрпети одређене допуне и измене.
Краљевчани су током сукоба на Косову и Метохији углавном били мо-
билисани у 252. оклопну бригаду из Краљева и 37. моторизовану бригаду
из Рашке. Док је 37. бригада боравила на Космету још пре почетка бомбар-
довања и дејствовала у Дреници и околини, 252. оклопна бригада је покре-
нута из Краљева после почетка НАТО бомбардовања. Тенкови и остала
возила транспортовани су возом на Косово. Техника је неколико дана пу-
товала, уз скривање у тунелима на траси Краљево – Косовска Митровица,
како би се избегло бомбардовање НАТО авијације.47 Доста настрадалих
43
44
База података може се погледати на адреси: http://www.kosovskaknjigapamcenja.org/?page_id=48.
45
http://www.hlc-rdc.org/?cat=266&paged=7.
46
47
Bojan Dimitrijević, Modernizacija i intervencija: jugoslovenske oklopne jedinice 1945–2006, Institut
za savremenu istoriju, Beograd, 2010, 328–329.
33
војника било је распоређено у друге јединице, од којих је већина била на
редовном служењу војног рока.
Из Краљева је у 252. оклопној бригади погинуло 17 лица (37,7% од свих
погинулих), у 37. моторизованој бригади 8 особа (17,7% од свих погину-
лих). На самом Косову и Метохији погинуло је 36 лица (80%), а на терито-
рији Србије услед НАТО напада и других најразличитијих узрока још 9
особа (20%), укупно 45 људи. У односу на све ратове на простору бивше
Југославије, сукоб из 1999. године однео је 54,2% од свих жртава из Краље-
ва. Међу погинулима је било 11 активних војних лица (24,4%), седам офи-
цира и четири подофицира. Просечна старост свих погинулих је 30,9 го-
дине. То су били углавном млaди људи, међу којима 40% није било ожење-
но и није имало децу.
Споменица погинулих у ратовима од 1991. до 2000. године има и списак
људи који нису били родом из Краљева, већ су се у град и околину после
рата доселиле њихове породице. Од 28 таквих лица њих 19 је погинуло на
Косову и Метохији (67,8%). Ту је још седам војника резервиста који нису
из Краљева, али су погинули на Косову као припадници 252. оклопне бри-
гаде. Од 139 људи који су унети у спискове ове Споменице њих 62 је поги-
нуло на Косову и Метохији (44,6%). Гинуло се на целој територији Косова
и Метохије, највише услед постављених мина на путевима, потом и деј
ства снајпера. Бомбардовање НАТО авијације однело је такође много жи-
вота, а издваја се страдање четворице припадника 252. оклопне бригаде
на простору Грабник – Волујак у Општини Клина 4. априла 1999. године
(погинули од дејства касетних бомби).
За разлику од претходних ратова у овом сукобу нису постојале само
стaлне јединице добровољаца, који су распоређени у постојеће регуларне
јединице Војске Југославије. Такође за разлику од ранијих ратова овога
пута је 58% погинулих војника из Краљева добила одликовање (орден или
медаљу), чиме је држава Србија званично одала захвалност за њихово жрт
вовање у рату.
Рат на југу централне Србије 2000–2001.

После завршетка рата на Косову и Метохији Албанци су низом теро-
ристичких акција у оквиру своје Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе
и Бујановца (ОВПМБ) покушали да Косову прикључе општине Бујановац
и Прешево. Према споразуму са НАТО пактом Војска Србије није могла
34
да буде на самој административној граници са Косовом и Метохијом, где
је успостављена „копнена зона безбедности“ широка пет километа према
Србији. Тај простор једним делом заузеле су снаге ОВПМБ, потпомогнуте
Албанцима са Косова. На почетку сукоба бројност и наоружање Албана-
ца условили су повлачење лако наоружане српске полиције. За разлику од
додаташњих сукоба на простору бивше Југославије у овом рату западне
земље подржале су Србију. Низом полицијских и војних акција и серијом
преговора сукоб је окончан, Албанци су интегрисани у државни и правни
поредак Србије, припадници ОВПМБ добили су амнестију, а војска је по-
степено ушла у копнену зону безбедности од 14. марта до 31. маја 2001.
године.48
Према подацима ФХП-а у овом сукобу је током 2000. године погинуло
29 лица, међу њима 14 Срба и 12 Албанца и троје „осталих“. Свакако да
ово није потпуна статистика. Према неким другим подацима Албанци су
од јуна 1999. до августа 2001. године убили 18 полицајаца и још 10 цивила.
Губици Албанаца нису поменути у овом извештају.49 Према подацима вој
ске на овом простору је од 2000. до 2003. године погинуло 23 припадника
војске и полиције и 12 цивила (половина су Албанци).50 Заправо, иако су
оружани сукоби утихнули, криза на овој територији никада није престала
због напете политичке ситуације. Потпуна статистика погинулих свакако
још није тачно позната, посебно за Албанце, јер су се у њиховим форма-
цијама борили не само грађани централне Србије, већ и особе са Косова.
Током сукоба 2000. године на територији општине Бујновац живот је
изгубио полицајац Цветан Јованов, чија породица живи у Опланићу код
Краљева. Цветан, који је радио у Гучи, страдао је са колегама Душком Гли-
горићом и Душком Ђоковићем из Ивањице током сукоба са припадници-
ма ОВПМБ. Полицајци су најпре рањени, потом заробљени и на крају по
губљени после тешког мучења.
Милош Тимотијевић
48
Детаљни преглед кризе на југу централне Србије од 1999. до 2016. године погледати у публи
кацији: Милосав Симовић, Копнена зона безбедности пре и после оружаног сукоба, МЦ „Одбрана“,
Београд, 2017.
49
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:378721-Albanski-teroristi-Srbe-mucili-pa-
ubijali.
50
Милосав Симовић, н. д., 170.
35
БИОГРАФИЈЕ ПОГИНУЛИХ СА ПОДРУЧЈА КРАЉЕВА
1991–2000. ГОДИНЕ
Андрић Слободана Драгослав (20. август 1958 – 13. октобар 1991)
Рођен у селу Отес, општина Нови Пазар, по националоности Србин.
Основну школу и Гимназију завршио је у Новом Пазару.
Био је запослен као радник у предузећу ДД „Фабрика вагона – Краљево“.
Мобилисан је као резервиста ЈНА у чину десетара у ВП 8977/5522 Краљево.
Био је у саставу 252. оклопне бригаде, припадник 1. моторизоване чете.
Погинуо је 13. октобра 1991. када је имао 33 године живота, на локацији Зи
дине-Маринци код села Нуштар у Републици Хрватској. Приликом повла-
чења из Нуштра, Андрић је са својим друговима уступио оклопни транспор-
тер за превоз рањеника. Како би се брже пребацио, попео се на тенк, који се
повлачио ради попуне муниције. Хрватске снаге су испалиле ракету „зољу“
на овај тенк. Од њеног распрскавања Андрић губи живот. Сахрањен је у Кра
љеву.
Посмртно је одликован орденом за храброст.
Иза себе је оставио супругу Светлану, сина Ђорђа у узрасту 7 и сина Слобо
дана у узрасту 2 године, оца Слободана и мајку Танкосаву. Драгослав је имао
браћу Добросава и Драгића и сестре Кату, Веку и Стану. Живео је са супру-
гом, децом и родитељима.
Породица је Драгослава упамтила као доброг супруга, оца, сина и брата. „Тру
дио се да својој породици обезбеди што боље услове за живот, а судбина га је
отргла од породице у време када је био најпотребнији. Успомену на њега гаји
супруга, синови, мајка и најближа родбина и пријатељи“.
39
Андрић Миодрага Срећко (23. мај 1947 – 4. јун 1999)
Рођен је и одрастао у Краљеву, по националности Србин.
Средњу техничку школу завршио је у Краљеву, а Машински факултет у Са-
рајеву. Војни рок је провео у Бања Луци у школи резервних официра.
Био је запослен као машински инжењер најпре у „Фабрици вагона – Краље-
во“, потом као управник погона у предузећу ДП „Магнохром – Краљево“.
Учествовао је у рату 1991. године у борбама код Вуковара.
Мобилисан је 1999. као резервни капетан у ВП 8977 Краљево. Био је припа-
дник 252. оклопне бригаде, на дужности командира чете у 2. оклопном ба-
таљону.
Погинуо је 4. јуна 1999. године, када је имао 52 године живота, у месту Лан-
дровац код Ораховца на Косову и Метохији услед дејства НАТО авијације.
Сахрањен је у Краљеву.
Одликован је Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог
степена. Посмртно је добио чин капетана.
Иза себе је оставио супругу Драгану, ћерку Наташу која је у време погибије
оца имала 27 године, ћерку Ану од 23 године и мајку Јелицу. Имао је брата
Бранка. Живео је са супругом, млађа ћерка била је удата, а старија отишла у
Београд.
Породица је Срећка упамтила као човека који никада није подносио насиље.
У рат је отишао због осећаја дужности према младим момцима из своје једи-
нице које је познавао још из рата 1991. године. Супруга Драгана је записала:
„Да је остао жив, сада би имао четири унуке и унука“.
40
Балтић Југослава Бојан (20. април 1976 – 11. јун 1999)
Рођен је у селу Брезова, општина Краљево, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Студеници.
Био је запослен као радник у „ЖТП – Београд“.
Мобилисан је као резервиста у ВП 1365 Рашка. Био је припадник 37. мотори-
зоване бригаде, у саставу 3. батерије хаубичко-артиљеријског дивизиона 105
мм на дужности послужиоца на хаубици.
Погинуо је 11. јуна 1999. када је имао 23 године живота, у селу Трстеник, оп
штина Глоговац на Косову и Метохији. Приликом извлачења јединице из
блокаде усмрћен је пушчаним пројектилима Албанаца, припадника ОВК.
Сахрањен је у селу Брезова, код Студенице у општини Краљево.
степена.
Није био ожењен и није имао деце.
У време погибије били су му живи отац Југослав, мајка Властимирка и брат
Небојша.
Брат Небојша је записао да је Бојан био „момак који је тек почео да живи“ и
да је погинуо у „најлепшим годинама младости“. Волео је спорт, фудбал и ко
шарку коју је радо играо са својим друговима и комшијама. Волео је да по-
правља машине и алате, показивао је упорност и истрајност у послу. Поро-
дица га је запамтила као ведрог, насмејаног и самоувереног младића.
41
Белоица Милорада Љубодраг (3. новембар 1959 – 19. април 1999)
Рођен је у селу Буковици, општина Рожаје у Црној Гори, живео у Метикоши-
ма код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у селу Бишеву, а средњу у Рожају.
Био је запослен као столар у предузећу „Јасен“ у Краљеву.
Учесник је рата у Босни и Херцеговини.
Поново је мобилисан 1999. као резервиста у ВП 1365 у Рашкој. Био је припа-
дник 37. моторизованe бригаде, на дужности послужиоца на топу, у саставу
артиљеријско-ракетног дивизиона ПВО.
Тешко је рањен у селу Бањица код Глоговца на Косову и Метохији. Задобио је
прострелне ране у груди и у стомак од пушчане муниције коју су из заседе
испалили Албанаца припадници ОВК. Љубодраг је преминуо 19. априла 1999.
у Косовској Митровици, у време када је имао 39 година живота. Сахрањен је
у Метикошима код Краљева.
степена.
Када је погинуо, иза себе је оставио супругу Снежану, сина Младена од 12 и
сина Милорада од 6 година.
У време погибије нису му били живи родитељи. Имао је браћу Властимира,
Маринка и Милоша, као и сестре Марицу и Неду.
Љубодраг Белоица доселио се у Краљево 1980. године. Био је познат и као ви
шеструки добровољни давалац крви. Тешко је живео са супругом због малих
примања, али није одбио позив у рат.
42
Беочанин Миломира Иван (21. децембар 1972 – 20. мај 1999)
Рођен је у Краљеву, живео у Ушћу, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Ушћу, а средњу електро-техничку у Краљеву.
Није био запослен.
Учесник је борби на простору Херцеговине током редовног служења војног
рока у ЈНА у Мостару.
Мобилисан је 1999. године у ВП 8977. Био је припадник 252. оклопне бригаде,
у саставу 2. пионирске чете инжињеријског батаљона.
Тешко је рањен 15. маја 1999. услед дејства минобацачке гранате Албанаца из
ОВК код села Љубижда, општина Призрен. Оперисан је у Пећи, потом пре-
бачен у Приштину, затим у Ниш и коначно на ВМА у Београд. Преминуо је
20. маја 1999. на ВМА у Београду када је имао 27 година живота. Сахрањен је
у селу Јовац код Краљева.
степена.
У време погибије били су му живи отац Миломир, мајка Радмила и сестра
Јелена.
Иван „Пац“ рекреативно се бавио спортом и дружио са својим вршњацима.
Како је то његов отац запамтио, Иванов мото био је „брзо се живи“.
43
Бешевић Милорада Милан (8. мај 1964 – 30. април 1999)
Рођен је у Краљеву, живео у Чибуковцу, по националности Србин.
Завршио је основну школу и три степена средње пољопривредне у Краљеву
и курс за ватрогасце.
Радио је у „Секцији за путеве – Нови Пазар“ као радник.
Мобилисан је 1999. године као војник у ВП 8977 Краљево, Јарчујак. Био је
припадник 252. оклопне бригаде.
Нестао је 30. априла 1999. године када се удаљио из бригаде у рејону села Ма-
ли Турјак у општини Ораховац на Косову и Метохији, када је имао 35 година
живота. Тело није пронађено и сахрањено, а родбина је погинулом одржала
опело у цркви.
У време погибије иза себе је оставио супругу Наду, ћерку Јелену стару 15 го-
дина и мајку Даринку.
Отац му је већ био преминуо. Имао је два брата по оцу, Влада и Рака.
Породица је Милана запамтила као особу која је волела живот, вожњу мото-
рима, путовања, друштво, музику, песму. „Био је весељак и боем“, човек који
је често маштао о будућности.
44
Богдановић Мирослава Милан (29. јануар 1971 – 30. април 1999)
Рођен је у селу Тавник, општина Краљево, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Тавнику и Лађевцима, а средњу MТШ „14. oкто-
бар“ у Краљеву.
По занимању био је водоинсталатер. Није имао стално запослење.
Мобилисан је 1999. године у ВП 1365 Рашка, ратна јединица 4407/26–35. Био је
припадник 37. моторизоване бригаде у саставу 3. моторизованог батаљона.
Погинуо је 30. априла 1999. када је имао 28 година живота, у рејону села Ка-
менице (Бакс), општина Србица на Косову и Метохији. Смртно је погођен
мецима Албанаца из ОВК током блокаде и претреса терена. Сахрањен је у
селу Тавник код Краљева.
Одликован је Орденом за храброст.
Милан није био ожењен и није имао деце.
У време погибије били су му живи мајка Олга и брат Душан.
Породица га је запамтила као доброг и узорног радника, доброг сина и брата,
узорног комшију.
45
Бојанић Јездимира Небојша (6. октобар 1972 – 2. маја 1992)
Рођен је у Краљеву, живео у Рибници, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Вук Караџић“ Рибница, средњу електро-те
хничку „Никола Тесла“ у Краљеву.
По занимању је био електро-техничар за машине и опрему, није имао за-
послење.
На редовно служење војног рока отишао је 15. марта 1991. у Чапљину у ауто-
јединицу, одакле је прекомандован у ВП 5368 Сарајево. Учествовао је у бор-
бама око Книна, одакле је поново враћен у Сарајево на место возача санитета
у Војној болници. Када су почеле борбе у Босни, био је задужен за превоз
рањеника ЈНА у Сарајеву. Упао је у заседу муслиманских паравојних снага
код СЦ „Скендерија“ 2. маја 1992. године. Званично, ту је рањен и нестао, ка
да је имао 20 година живота. Породица је годинама чекала његoв повратак
кући. Званично је проглашен за мртвог 22. септембра 1996. године. Иденти
фикован је 19. новембра 2004. године, а ексхумација није обављена. Гробно
место је на Лешћу код Београда.
Није био ожењен и није имао деце. Иза себе је оставио оца Јездимира, мајку
Миланку, сесре Љиљану и Миру.
Порoдица га је запамтила као младића познатог по својој доброти, племени-
тости и оданости „због чега је и дао свој млади живот“.
46
Бошковић Добривоја Милета (27. август 1952 – 21. септембар 1991)
Рођен је у селу Слатини крај Ушћа, општина Краљево, по националности
Србин.
Основу школу завршио је у Ушћу, а уз рад и тесарски занат стекао високу
квалификацију.
Радио је у ГП „Каблар“ у Краљеву.
Мобилисан је 1991. у ВП 8977 Краљево, ратна јединица 5522. Био припадник
252. оклопне бригаде у саставу позадинске чете, позадинског батаљона.
Пет дана по доласку у јединицу, 21. септембра 1991, доживео је тежак облик
инфаркта. Умро је у селу Примина глава, општина Шид у Србији, када је
имао 39 година живота. Сахрањен је у селу Јовац код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Наду, ћерке Драгану и Светлану. У време смрти
били су му живи отац Добривоје, мајка Загорка, браћа Милош, Радојко, Ла-
зар, Верољуб и сестра Обренка.
Породица га је запамтила као доброг супруга и оца, „а изнад свега доброг
радника и домаћина“, који је и поред тешког живота створио „солидне усло-
ве живота“ својој породици коју је напустио када им је био најпотребнији.
47
Булатовић Павла Бошко (6. фебруар 1956 – 6. октобар 1991)
Рођен је у Колашину у Црној Гори, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Колашину, средњу у Новом Пазару, а Војну ака-
демију у Београду. После школовања добио је службу у Краљеву.
Када је почео рат 1991. године имао је чин капетана прве класе и припадао је
ВП 8977 Краљево, ратна јединица 5522. Био је припадник 252. оклопне брига-
де у саставу 2. оклопног батаљона.
Погинуо је 6. октобра 1991. када је имао 35 година живота, у рејону села Зиди-
не – Маринци код Нуштра у Хрватској. Командно возило БТР налазило се у
одбрамбеном положају на предњој линији када је погођено противоклопном
ракетом хрватских снага. Кумулативни млаз дикректно је погодио капетана
Булатовића који је тако настрадао.
Иза себе је оставио супругу Снежану, сина Ивана од 10 и ћерку Бојану од 8
година. У време погибије били су му живи отац Павле, мајка Даница, сестре
Борка, Вера и Олга.
Породица је упамтила Бошка као човека оданог свом позиву, а још више по-
родици. Често су ишли на излете у бање које су у околини Краљева, као и на
море у Бар. „Мислили смо да ће наша срећа трајати вечно, јер ништа није
наговештавало овакав трагичан епилог“.
48
Величковић Чедомира Зоран (2. април 1955 – 10. март 1992)
Рођен је у Ивањици, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Међуречју поред Ивањице, а Средњу војну КоВ,
смер оклопне јединице, у Сарајеву и Бања Луци. Био је старији водник прве
класе ЈНА.
Од 1974. године радио је у гарнизонима у Марибору и Пивки, да би 1986. до-
био прекоманду у Јарчујак код Краљева.
Из своје ВП 8977 Краљево, ратна јединица 5522, одлази 10. јула 1991. у састав
9. Корпуса ЈНА на Купрес, потом у Книн где остаје после повлачења ЈНА.
Погинуо је 10. марта 1992. када је имао 37 година живота, у селу Кричке код
Дрниша у Хрватској. Зорана је тешко ранио метак хрватског снајперисте. Пре
минуо је истог дана у книнској болници. Сахрањен је у Краљеву.
Иза себе је оставио жену Јевросиму, ћерке Светлану од 12 и Сузану од 6 година.
У време погибије били су му живи отац Чедомир, мајка Милунка и брат Богић.
Успомену на Зорана чува породица Величковић.
49
Вујанац Милисава Милоје (8. мај 1968 – 7. новембар 1991)
Рођен у Метикошима код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Димитрије Туцовић“ у Краљеву, а средњу
у ЕТШ „Никола Тесла“ у Краљеву и у Средњој техничкој школи противпо-
жарне заштите у Нишу. После редовног служења војног рока у Школи ре-
зервних официра у Билећи уписује и завршава Војну академију за копнену
војску у Сарајеву.
Дан после промоције у чин потпоручника (20. јула 1991) добија војни распо-
ред у ВП 9754 у Петрињи у Хрватској (5. загребачка војна област). Због кризе
у земљи одлаже свадбу са девојком за „нека боља времена“.
Погинуо је 7. новембра 1991. када је имао 23 године живота, код места Табо-
риште, општина Петриња у Хрватској. Приликом изласка на терен у време
док су поједине јединице ЈНА биле у покрету током борби са хрватским сна-
гама, Милоје је смртно погођен у возилу са још једним војником. Сахрањен
је у Краљеву.
У време погибије били су му живи отац Милисав, мајка Љубинка и сестра
Душица, као и вереница Оља.
Породица је сачувала сећање на Милоја који је волео живот, рукомет, фуд-
бал, добровољно ватрогасно друштво, и успехе које је у свом младом животу
имао и „то кобно место, село Табориште на Банији где заувек престаде да
куца једно младо срце жељно живота“.
50
Вуковић Душана Александар (3. март 1979 – 13. април 1999)
Рођен је у Краљеву, по националности Србин.
Није био запослен. Играо је рукомет и пред рат потписао за нишки „Желе
зничар“.
Служио је редован војни рок у Војсци Југославије у ВП 6592 Ниш, ратна једи-
ница 3863. Био је припадник 211. оклопне бригаде, на дужности стрелца у
борбеном возилу пешадије.
Погинуо је 13. априла 1999. када је имао 20 година живота, у рејону села Кисе-
ла Бања, општина Подујево на Косову и Метохији. Смртно га је погодио ал-
бански снајпериста.
степена.
У време погибије живи су му били отац Душан, мајка Снежана и сестра Цока.
Бол породице због смрти Александра – Акија био је велики. Одбили су да
приме одликовање и нису веровали у званичну верзију погибије.
51
Вукомановић Живорада Данијел (19. јануар 1971 – 29. мај 1999)
Рођен у је у Стразбуру у Француској, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Србији.
Мобилисан је као резервни војник у ВП 2190 Лађевци Краљево.
Живот је изгубио у селу Чукојевац код Краљева 29. маја 1999. када је имао 28
година живота. Данијел се утопио у Западној Морави, када је решио да је пре
плива по сунчаном дану. Сахрањен је у селу Мусина река код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Живорад, мајка Милица и брат.
Данијел, који је имао и име Зоран, волео је природу, посебно птице. Породи-
ца га је упамтила као мирног младића.
52
Вучић Радомира Перо (24. јун 1964 – 18. септембар 1993)
Рођен је у селу Чечева код Теслића у Босни и Херцеговини, по национално-
сти Србин.
Основну школу завршио је у Чечеви, војну ваздухопловну гимназију у Мос-
тару, академију у Задру. Од 1986. до 1988. служи у Заребу, одакле прелази у
Лађевце код Краљева. Био је на дужности заменика команданта ескадриле за
навигацију и обавештајно-извиђачке послове.
Погинуо је 18. септембра 1993. када је имао 29 година живота, у удесу хели-
коптера у околини Бајине Баште. Сахрањен је у родном месту Чечева код
Теслића.
Иза себе је оставио жену Славицу која му је два месеца после погибије роди-
ла сина Перу.
У време погибије имао је живе оца Радомира, мајку Живану и брата Новака.
Живео је са супругом у Краљеву.
Породица га је запамтила као особу која воли окупљања, дружења, путова
ња, домаћу поп музику, спорт. „Волео је да ужива у природи, волео је небо, а
посебно свој родни крај“.
53
Гавриловић Славка Зоран (13. новембар 1964 – 12. мај 1999)
Основну школу завршио је ОШ „Светозар Марковић“ у Краљеву, где заврша-
ва и Средњу шумарску школу. Завршио је и обуку за летење једрилицом, као
и за падобранство.
После завршене Школе резервних официра у Билећи, где је служио редовни
војни рок, упућен је у 63. падобранску бригаду у Нишу где је намеравао да
остане као активно војно лице. Одлучио се за цивилни посао у предузећу
„Шипад“ у Краљеву. Касније је радио као контролор у ЈП „Пијаца“ у Краљеву.
Мобилисан је 1999. као резервни поручник у ВП 1365 Рашка. Био је припа-
дник 37. моторизоване бригаде, на дужности заменика команданта 3. мото-
ризованог батаљона.
Погинуо је 12. маја 1999. у 34 години живота, код места Ликошане на планини
Чичавици, општина Глоговац на Косову и Метохији. На моторно возило у ко
ме је био Зоран, који се враћао са борбеног задатка, из заседе су пуцали Ал-
банци припадници ОВК и том приликом га смртно ранили. Сахрањен је у
Краљеву.
Одликован је Орденом за заслуге у областима безбедности првог степена.
Посмртно је унапређен у чин капетана.
Иза себе је оставио супругу Оливеру, ћерку Ану од 9 година и сина Алексан-
дра од 18 месеци.
У време погибије живи су били отац Славко, мајка Милица и брат Милорад.
Породица је запамтила да је Зоран био веома друштвен, да је ширио радост
и оптимизам, волео је шалу, да чита књиге. Обожавао је своју породицу. Дру-
гови из рата истичу његову велику храброст. Помагао је свима који су му се
обратили. „Тешко је речима исказати све о њему, требало га је познавати“.
54
Гајовић Лазара Мирко (22. мај 1972 – 21. август 1991)
Основну школу завршио је у ОШ „Јово Курсула“ у Краљеву, а средњу MТШ
„14. oктобар“ у Краљеву.
По занимању је био прецизни механичар. Није био запослен.
Редовни војни рок служио је у ВП 5530/11 Осијек у Хрватској. Имао је чин
десетара у ЈНА.
Погинуо је 21. августа 1991. када је имао 19 година живота, у Осијеку услед
дејства хрватских снага. Сахрањен је у Краљеву.
Није био ожењен и није имао децу.
У време погибије били су му живи отац Лазар, мајка Радунка и брат Милан.
Породица је Мирка запамтила као момка који је волео друштво, изласке, де-
војке. Уживао је да слуша музику, чита, био је жељан знања. „Волео је децу, а
није доживео своје да има“. Силно је желео да добије позив за служење вој
ске, јер је такву традицију гајила породица и „веровао је да ради праву ствар“.
Отишао је у војску без икаквих политичких убеђења, и погинуо је у рату за
који породица сматра да је „у суштини био бесмислен, а који је много ко-
штао“. Породица никада није добила информацију о околностима у којима је
Мирко изгубио живот. „Не знамо да ли би правда била задовољена спозна
јом истине, али наше срце никада бити неће“.
55
Гобељић Владете Владан (18. јул 1965 – 19. мај 1999)
Основну школу „Светозар Марковић“ и Средњу машинско-техничку школу
„14. октобар“ завршио је у Краљеву.
Био је сувласник приватног предузећа „Партнершпед“ Краљево.
Мобилисан је 1999. у ВП 8365 Косовска Митровица. Био је припадник 125. Бри
гаде, на дужности протиавионског стрелца са ракетом „стрела 2М“.
Погинуо је 19. маја 1999. када је имао непуних 34 године живота, код села Мо-
лић, општина Пећ, у близини Дечана на Косову и Метохији. Усмртила га је
минобацачка мина који су испали Албанаци припадници ОВК. Сахрањен је
на старом гробљу у Краљеву.
степена.
Иза себе је остaвио супругу Биљану, сина Предрага од 7 и ћерку Јовану стару
2 године.
У време погибије били су му живи отац Радета, мајка Милица и сестра Дра-
гана.
Породица ће „увек у срцу чувати“ успомену на Владана.
56
Грачанац Миодрага Ненад (15. јули 1971 – 28. децембар 1991)
Рођен је у Богутовцу код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Богутовцу, а средњу железничко-техничку у Бе-
ограду. Био је стипендиста железнице и требало је да после школовања по-
чне да ради као моторовођа воза.
Редовни војни рок почео је да служи у ВП 5491 Битољ. По завршетку обуке
прекомандован је у ВП 6002/44240 Двор на Уни, а потом у Војнић.
Погинуо је 28. децембра 1991. када је имао је 20 година живота, у продужењу
војног рока на осматрачници у Турњу, општина Карловац у Хрватској. Тен-
ковска панцирна граната хрватских снага директно је прошла кроз отвор
осматрачнице на коти 168. и Ненада погодила у главу. Сахрањен је у Богу-
товцу код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Миодраг, мајка Вера и брат Горан.
Породица је запамтила да је Ненад био дисциплинован и послушан момак.
Волео је да буде војник и мислио је да служи отаџбини.
57
Драгањац Слободана Ивица (19. фебруар 1979 – 8. април 1999)
Рођен је у Ратини код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Рибници, а средњу
техничку школу „14. октобар“ у Краљеву. По занимању је био машин-бравар.
Није имао запослење.
Редован војни рок најпре је служио у Сремској Митровици, потом у ВП
9650/4 Приштина. Био је припадник 15. оклопне бригаде, у саставу извиђачке
чете распоређен на дужност нишанџије на борбеном десантном возилу.
Погинуо је 8. април 1999. када је имао 20 година, у рејону села Орлате, општи-
на Глоговац на Косову и Метохији. Возило у коме се налазио Ивица на путу
Малишево-Приштина погодила је НАТО ракета. Сахрањен је у Ратини код
Краљева.
степена.
У време погибије били су му живи отац Слободан, мајка Миланка и брат
Марио.
Породица је запамтила да је Ивица био миљеник целог села „момак какав се
само пожелети може“. Обрадовао се позиву за војску који је, како породица
каже, „уништио и наше животе, уневши само бол, тугу и сузе“. У родној Ра-
тини постоји и улица која носи име овог палог борца, као и спомен чесма,
подигнута у знак сећања на његову погибију.
58
Ђорђевић Радосава Милутин (16. новембар 1958 – 19. март 1993)
Рођен је у селу Роћевићи код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Школи за основно образовање одраслих у Кра
љеву, а преквалификацију у предузећу „Магнохром“.
Био је војник по уговору у ВП 4795 Београд са чином разводника.
Погинуо је 19. марта 1993. када је имао 34 године живота, у околини Бајине
Баште у обезбеђивању границе СР Југославије. Сахрањен је у Роћевићима
код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Мануелу, ћерку Невену од 5 и сина Николу од 2
године.
У време погибије била му је жива мајка Митра.
Породица је Милутина запамтила као човека који се трудио да својој поро-
дици обезбеди нормалне услове за живот.
59
Ђурић Велимира Живота (19. април 1963 – 25. март 1999)
Рођен је у Параћину, живео у Краљеву, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Стеван Јаковљевић“ у Параћину, средњу
ваздухопловну у Мостару, а војну ваздухопловну академију у Задру и Подго-
рици. Током војне каријере завршио је течајеве за наставника летења и ко-
манданта ескадриле.
Радио је у ВП 2116 Лађевци код Краљева. Када је почео рат 1999. имао је чин
потпуковника и био је командант 241. ловачке ескадриле „Тигрови“ 98. лова-
чко-бомбардерског пука.
Погинуо је 25. март 1999. када је имао 36 година живота, у околини Глоговца
на Косову и Метохији. Изгубио је живот на борбеном задатку у свом авиону
„Орао“. Сахрањен је у селу Давидовац, општина Параћин.
Иза себе је оставио жену Биљану, сина Александра од 10 и ћерку Ану од 9
година.
Одликован је орденом за храброст.
У време погибије били су живи отац Велимир, мајка Вера, сестре Ружица и
Вера.
Породица га ја упамтила као човека посвећеног свом послу, са великом љу-
бављу према авионима.
60
Ерац Родољуба Радосав (22. јануар 1978 – 31. мај 1999)
Рођен је у селу Бзовик код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у селу Бзовик и Студеници.
По занимању био је пољопривредник.
Редован војни рок служио је у ВП 6899 Призрен у 55. граничном батаљону.
Вршио је дужност војника кувара.
Погинуо је 31. маја 1999. када је имао 21 годину живота, у рејону карауле „Врб-
ница“ код Призрена на Косову и Метохији, од дејства НАТО авијације. Са-
храњен је у селу Бзовик код Краљева.
степена.
У време погибије били су му живи отац Родољуб, мајка Драгица, сестра Ран-
ка, деда и баба.
Породица га је запамтила као „младића за пример у свом крају“, вољеног од
родбине и пријатеља. „Судбина окрутна отрже га из нашег наручја у цвету
младости“.
61
Ердоглија Драгољуба Ненад (22. јануар 1976 – 30. мај 1999)
Рођен је у селу Лозно код Ушћа у близини Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Ушћу, а средњу у Рашкој.
Радио је као бравар у предузећу „Економ“ у Ушћу.
Мобилисан је 1999. као војник резервиста у ВП 1365 Рашка. Био је припадник
37. моторизоване бригаде, као војник пионир инжињерац.
Погинуо је 30. маја 1999. када је имао 23 године живота, код тунела Добростан
у селу Бањани, општина Глоговац на Косову и Метохији. Приликом обиласка
терена Ненад је ушао у минско поље. Услед активирања једне мине, задобио
је ране од којих је одмах преминуо. Сахрањен је у селу Лозно код Ушћа.
степена.
У време погибије били су му живи отац Драгољуб, мајка Милица и брат Ивица.
Породица га запамтила као „вредно и поштено дете“. Са својим братом са-
градио је кућу која је срушена у бомбардовању априла 1999. године. Био је
веома вредан „није постојао посао који Ненад није радио“.
62
Ерчевић Боривоја Љубивоје (8. јул 1963 – 30. мај 1999)
Рођен је у селу Адрани код Краљева, по националности Србин.
Завшио је основну школу и квалификацију за графичког радника.
Радио је као књиговезац у предузећу „Слово“ у Краљеву.
Учесник је рата 1991. на простору Вуковара.
Мобилисан је 1999. као војник резервиста у ВП 8977 Краљево. Био је припа-
дник 252. оклопне бригаде. Обављао је дужност војника осматрача, као и ни-
шанџије на тенку.
Погинуо је 30. маја 1999. када је имао 36 година живота, у рејону села Миру-
ша, општина Ораховац на Косову и Метохији. Настрадао је приликом снаб-
девања своје јединице горивом када је возило у коме се налазио наишло на
противтенковску мину коју су поставили Албанци, припадници ОВК. Сахра
њен је у селу Адрани код Краљева.
Одликован је Орденом за заслуге у области безбедности првог степена.
У време погибије били су му живи отац Боривоје, мајка Добринка и брат
Миломир.
Породица га је упамтила као вредног момка, врсног шахисту. Одлагао је ства
рање породице због одласка у ратове и на војне вежбе, трудио се око сређи-
вања куће. Успомену на Љубивоја трајно ће чувати породица Ерчевић.
63
Живојиновић Миладин Дејан (8. август 1972 – 2. јун 1999)
Рођен је у Смедереву, одастао у селу Сирчи код Краљева, по националности
Србин.
Основну школу завршио је у Сирчи, а средњу саобраћајну у Краљеву.
Био је војник по уговору у Лађевцима. После истека уговора радио је повре-
мене послове.
Мобилисан је 1999. у ВП 8977 Краљево. Био је припадник 252. оклопне брига-
де. Вршио је дужност возача борбеног возила у извиђачкој чети.
Погинуо је 2. јуна 1999. када је имао непуних 27 година живота, у рејону села
Беланице, општина Ораховац на Косову и Метохији. Током извлачења рање-
них сабораца задобио је тешке прострелне ране у пределу груди и главе. По-
годили су га Албанци, припадници ОВК. Сахрањен је у Сирчи код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Жељку, сина Стефана од 3 и ћерку Тијану од не-
пунe 2 године живота.
У време погибије били су му живи отац Миладин, мајка Стојанка и сестра
Весна.
Породица је запамтила Дејана „Брзог“ као доброг и пажљивог родитеља, узор
ног супруга, човека који је волео шалу и дружење. Био је добровољни дава-
лац крви.
64
Ивановић Радослава Предраг (23. јун 1968 – 2. април 1999)
Рођен у Краљеву, живео у селу Стубал, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Стублу и Витановцу, средњу техничку у Трсте-
нику, вишу машинску у Трстенику.
Због потреба посла преквалификовао се за књиговесца. Радио је у штампа-
рији „Металограф“ у Трстенику.
Учествовао је у рату 1991. на подручју Вуковара.
Мобилисан је 1999. као резервни војник у ВП 8977 Краљево. Био је припа-
дник 252. оклопне бригаде. Обављао је дужност командира тенка.
Погинуо је 2. априла 1999, кад је имао непуну 31 годину, у рејону села Волујак
– Гребник, општина Клина на Косову и Метохији. Предраг је усмрћен касет
ним бомбама баченим из НАТО авиона док је точио гориво у тенкове. Са-
храњен је у Стублу.
Иза себе је оставио супругу Весну, ћерку Тијану од 2 године, оца Радослава,
мајку Драгицу и брата Мирослава.
Породица је Предрага „Преда“ запамтила као омиљеног и узорног човека.
Волео је фудбал и још од тинејџерских дана био је голман у локалном клубу
„Чајка“.
65
Јакшић Милана Слободан (18. јул 1973 – 2. мај 1992)
Основну школу завршио је у Краљеву, средњу техничку у Краљеву.
На редовни војни рок најпре је упућен у Македонију, одакле је после обуке
прекомандован најпре у Сурдулицу, а потом у ВП 7036/6 Тузла.
Хрватско-муслиманске снаге заробиле су га у рејону села Доње колибе код
Босанског Брода око 2. маја 1992. када је имао непуних 19 година. Као нестали
војник водио се званично до 8. октобра 2004. године, када су на основу ДНК
анализе утврђени његови телесни остаци на гробљу војника ЈНА у Обренов-
цу чија су тела пренета из Босне и сахрањена као непозната („НН“) лица.
Слободан је убијен у хрватском логору за заробљенике у Босанском Броду
1992. године. Мајка Гордана годинама није губила наду да ће јој се син врати-
ти. За помоћ се редовно обраћала домаћим и међународним властима и ор-
ганизацијама, али њене молбе нису уродиле плодом. У својој потрази за си-
ном стигла је августа 2003. године и до америчког Конгреса, и била је прва
српска мајка која је говорила о страдању Срба. Слободаново тело сахрањено
је 9. октобра 2004. године у Краљеву.
У време погибије били су му живи отац Милан, мајка Гордана и сестра Ма-
рија.
Породица је запамтила да је лето 1991. био последњи период његовог срећног
и безбрижног живота. Био је весео, спреман за шалу и омиљен у друштву.
Био је ватрени навијач „Црвене звезде“.
66
Јањатовић Сава Радивој (5. октобар 1954 – 18. јун 1995)
Рођен је у Нашицама у Хрватској, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Нашицама, ваздухопловну гимназију у Моста-
ру, а ваздухопловну академију у Задру.
Имао је чин мајора. Када се ЈНА повукла из БиХ службовао је у ВП 2116 Лађе-
вци. Био је припадник 105. ваздухопловне бригаде.
Погинуо је 18. јуна 1995. када је имао непуну 41 годину живота, на аеродрому
Удбина на простору Републике Српске Крајине, данас Хрватске. Живот је из-
губио приликом пробног лета авиона. Сахрањен је у Краљеву.
Иза себе је оставио супругу Здравку, ћерку Зорицу од 15 и сина Зорана од 11
година.
У време смрти били су му живи мајка Елизабета и сестра Мирјана.
Породица је Радивоја запамтила као човека који је летење волео изнад свега.
Много је волео и спорт, посебно рукомет, као и своју породицу. „Био је вели-
ки патриота своје домовине и свог посла“.
67
Јовановић Радоја Драган (20. јануар 1952 – 26. јун 1992)
Рођен је у месту Чехи Горњи код Загреба у Хрватској, по националности Ср-
бин.
Основну школу завршио је у Краљеву где се преселио са оцем. Средњу школу
ученика у привреди, електро смер, завршио је у Краљеву.
Касније се поново вратио да живи у Хрватској. Имао је своју продавницу бе
ле технике, а затим и дискотеку.
Био је припадник 11. бригаде Територијалне одбране Кордуна, у саставу 1. че
те 3. пешадијског батаљона. Вршио је дужност командира вода.
Погинуо је 26. јун 1992. када је имао 40 година живота, на локацији Калдрма
у близини Модриче у Босни и Херцеговини. Живот је изгубио у акцији про-
бијања коридора у Босанској Посавини. Сахрањен је у селу Тушиловићи код
Војнића у некадашњој Републици Српској Крајини, сада у Хрватској.
Иза себе је оставио жену Драгицу и њиховог сина Жељка од 3 године. Имао
је и сина из првог брака, Сашу старог 16 година.
У време погибије била му је жива мајка Анђела, сестра Нада и сестра по оцу
Зорица.
Породица га је запамтила као ведрог човека који је имао велику љубав према
моторима. „Мислио је на све друге, себе није штедео, увек се налазио на пр-
вом месту у право време“. Погинуо је као „јунак у пробијању коридора, са-
храњен је на Видовдан“. Успомену на Драгана чува супруга Даница. „Поно-
сим се њиме, без обзира што је много тога било узалудно. Али он и његови
другови дали су своје животе борећи се за неку правичност. Да ли је вредело?
Просудите сами...“.
68
Јовановић Милорада Михајло (22. фебруар 1967 – 2. мај 1992)
Основну школу завршио је у ОШ „Јово Курсула“ у Краљеву. За занимање ва
тросталног зидара оспособио се у Пољопривредној школи у Краљеву.
Још као млад момак запослио се у ДП „Магнохром“ Краљево.
Био је добровољац у Територијалној одбрани Републике Српске, ВП 2081 Ро-
манија.
Погинуо је 2. маја 1992. када је имао 25 година живота, у рејону Пала у Репуб-
лици Српској. Сахрањен је у Краљеву.
У време погибије били су му живи отац Милорад, мајка Мила и брат Горан.
Породица је запамтила да је Михајло одрастао скромно, као и сви његови
вршњаци. „Кад је рат почео повукао га је патриотизам на ратиште да брани
Србе и у тој борби изгубио је живот“.
69
Јованов Драгољуба Цветан (10. април 1965 – 21. новембар 2000)
Рођен је у селу Долном Чичеву, општина Велес у Македонији. Породица му
живи у селу Опланићу код Краљева од 1985. године.
Завршио је Гимназију, а затим обуку за полицију у Земуну.
Радио је у МУП-у Србије, одељење у Гучи СУП-а Чачак. Имао је чин старијег
водника полиције. Учесник је ратова у Хрватској, Босни и Херцеговини и на
Косову и Метохији. Добио је и медаљу за храброст.
Погинуо је 21. новембра 2000. када је имао 35 година живота, код села Добро-
син, општина Бујановац у Србији. Цветан је рањен минобацачким минама
Албанаца припадника ОВПБМ код села Кончуљ, који га рањеног заробља-
вају са још двојицом сабораца, а затим после мучења и ликвидирају у Добро-
сину. Сахрањен је у Опланићима код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Драгољуб, мајка Радмила и браћа
Зоран и Симеон.
Породица и пријатељи запамтили су Цветана званог „Џипи“ као човека пос-
већеног свом послу. Никада се није жалио на услове живота. Пред полазак у
Бујановац, где су се водиле борбе у копненој зони безбедности према Косову
и Метохији, имао је предосећај да се неће вратити. Погинуо је на Аранђелов-
дан, крсну славу своје породице. Није стигао да се ожени.
70
Јокановић Јована Божидар (21. новембар 1953 – 17. април 1999)
Рођен у селу Пантина, општина Вучитрн, живео у Краљеву, по национално-
сти Србин.
Основну школу завршио је у Вучитрну, Гимназију такође у Вучитрну. После
средње школе завршио је обуку за припадника полиције чији припадник по
стаје 1980. године.
Радио је у СУП-у Краљево, имао је чин водника прве класе полиције.
Погинуо је 17. априла 1999. када је имао 42 године живота, у борби на путу
Пантина – Вучитрн на Косову и Метохији. Убили су га Албанци, припадни-
ци ОВК. Сахрањен је у Жичи код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Надежду, сина Стевана од 13 и сина Страхињу од
9 година. У време погибије био му је жив отац Јован, брат Миодраг и сестре
Милева и Деса.
Породица је запамтила да је Божо био човек који је волео да се дружи. „Имао
је пуно пријатеља. Волео је да ради. Породица му је увек била на првом месту“.
71
Јошовић Радована Милосав (26. јули 1960 – 14. април 1999)
Рођен је у селу Гледић, општина Краљево, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Јово Курсула“ у Краљеву. Курс за манев
ристу на железници завршио је у „ЖТП Краљево“.
По занимању био је маневриста, запослен у „ЖТП Краљево“.
Јавио се као добровољац у резервни састав Војске Југославије у ВП 8365/19.
Био је припадник 125. моторизоване бригаде.
Погинуо је 14. априла 1999. када је имао непуних 39 година живота у реону
села Морина, општина Ђаковица на Косову и Метохији. Убили су га Албан
ци, припадници ОВК. Сахрањен је у Краљеву.
Иза себе оставио је супругу Зорицу, синове Милоша и Александра.
У време погибије били су му живи отац Радован, мајка Злата, брат Живота и
сестра Славица.
Породица је запамтила да је Милосав био спортиста и весељак, добровољни
давалац крви. „Велики патриота који је своју војничку заклетву схватио као
свету обавезу, да за домовину треба дати живот када то затреба. Оставио је
два незбринута сина“.
72
Карџовић Владана Саша (18. децембар 1971 – 15. мај 1999)
Рођен је у селу Бресник, општина Краљево, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Конареву, а средњу машинску у Краљеву.
По занимању био је керамичар, радио је приватно.
Учествовао је рату за одбрану Републике Српске Крајине.
Мобилисан је 1999. у ВП 8977 Краљево. Био је припадник 252. оклопне брига-
де, инжињеријски батаљон, на дужности инжињерца пионира.
Погинуо је 15. маја 1999. када је имао 27 година живота, у рејону села Мали-
шево на Косову и Метохији. Из заседе су га из снајпера убили Албанци, при-
падници ОВК. Сахрањен је у Конареву код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Биљану и ћерку Марију од непуне 2 године. У
време погибије били су му живи отац Владан, мајка Миланка и сестра Сне-
жана.
Породица је запамтила Сашу као особу која је била пуна ентузијазма и па-
триотизма и „наде да ће његово учешће у рату допринети бољој будућности
наше домовине, не слутећи да ће дати нешто највредније, а то је живот, и ос
тавити дете које још није ни проговорило“.
73
Кнежевић Петра Саша (10. октобар 1968 – 31. мај 1999)
Рођен је у Јагодини, живео Краљеву, по националности Србин.
Осново образовање је стицао широм Југославије, јер се селио са оцем који је
био војно лице. Средњу техничку школу завршио је у Краљеву. По занимању
био је варилац.
Радио је као војник по уговору у ВП 2895 Лађевци у 285. Ваздухопловној бази.
Имао је чин старијег водника прве класе у Војсци Југославије.
Као припадник 63. падобранске бригаде учествовао је у ратовима у Слове-
нији и Хрватској.
Мобилисан је 1999. године у ВП 2895 Лађевци у 285. ваздухопловну базу.
Погинуо је 31. маја 1999. када је имао 30 година живота, код моста Брвеник,
општина Рашка у Србији. Током преношења минско-експлозивних средста-
ва из своје јединице, возило којим је управљао погодила је НАТО ракета. Са
храњен је у Краљеву.
Одликован је Медаљом за заслуге у области одбране и безбедности.
Иза себе је оставио супругу Снежану, сина Вању од 4 и ћерку Сару од непу-
них годину дана.
У време погибије били су му живи отац Петар, мајка Меланија и брат Ален.
Породица је Сашу запамтила као духовитог, ведрог и дружељубивог човека
приврженог својој породици, патриоти и великог заљубљеника у падобран-
ство.
74
Кошанин Бранислава Дарко (30. октобар 1972 – 23. април 1992)
Основну школу завршио је у Сенцима и Ушћу.
Повремено је радио у предузећу „Економ“ из Ушћа и активно је играо фудбал
у ФК „Радник“ из Ушћа.
Редовни војни рок ЈНА служио је у ВП 7280/40 Книн. Био је тенкиста, и оба-
вљао дужност командира тенка.
Погинуо је 23. априла 1992. када је имао 19 година, у селу Рудани, општина
Ливно у Босни и Херцеговини. Убијен је у тенку дејством Хрвата из ЗНГ-а
Републике Хрватске, МУП-а Републике Хрватске и паравојних формација.
Није хтео да остави своје другове на положају, па је и себе жртвовао. Сахра
њен је у Ушћу код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Бранислав, мајка Милунка и брат
Миланко.
Желео је да служи војни рок, иако је имао урођени шум на срцу. „То је учинио
зато што је рођен у патријархалној породици, у којој се поштовало све што је
нормално, јер је то био обичај старих и нормалних породица“. Намеравао је
да се по повратку из војске посвети наставку школовања и фудбалу. „Судби-
на је учинила своје. Родитеље и брата оставио је у вечној тузи и жалости“.
Бол породице је велики и због заборова и небриге државе према Дарковој
смрти.
75
Кошанин Душана Срђан (4. фебруар 1968 – 19. април 1999)
Рођен је у Ушћу код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Ушћу, средњу медицинску у Шапцу, а Војну ака-
демију у Београду.
Војну службу започео је у Мостару. Од 1993. године, био је у ВП 2834 Београд
– Топчидер.
Учесник је рата у Херцеговини 1991–1993. године. Имао је чин капетана прве
класе. Био је припадник 5. батаљона војне полиције. У Команди батаљона оба
вљао је дужност референта за информисање и морал.
Погинуо је 19. априла 1999. када је имао 31 годину живота, у рејону карауле
„Кошаре“, општина Ђаковица на Косову и Метохији. Убили су га Албанци,
припадници ОВК. Сахрањен је у Ушћу код Краљева.
Одликован је Орденом за храброст.
Иза себе је оставио жену Данијелу и ћерку Срђану, која је рођена после смрти
оца.
У време погибије били су му живи отац Душан, мајка Милена и брат Саша.
Породица га је упамтила као успешног студента и успешног официра.
76
Кошћак Рудолфа Здравко (25. јануар 1961 – 18. новембар 1991)
Рођен је у Хрватској, живео у Краљеву са супругом Сузаном.
Био је активно војно лице у ЈНА, са чином водника прве класе. Радио је у ВП
8415 Краљево. Када је почео рат 1991. године остао је у ЈНА.
Погинуо је 18. новембра 1991. када је имао 30 година живота, у Окучанима у
Хрватској. Убиле су га хрватске снаге. Сахрањен је у Краљеву.
Био је ожењен и није имао деце.
77
Максић Душана Ивица (14. јул 1962 – 2. април 1999)
Рођен је у Косовској Митровици, од 1971. живи у Краљеву, по националности
Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Јово Курсула“ у Краљеву, средњу економ-
ску у Краљеву.
По занимању био је царински техничар. Није имао стално запослење. Пред
рат био је војник по уговору.
Учествовао је 1991. године у рату у Хрватској.
Мобилисан 1999. године у ВП 8977 Краљево. Био је припадник 252. оклопне
бригаде, 1. тенковске чета 1. оклопног батаљона на дужности возача тенка.
Погинуо је 2. априла 1999. када је имао непуних 37 година живота, у рејону
села Волујак – Гребник, општина Клина на Косову и Метохији. Усмрћен је
касетним бомбама баченим из НАТО авиона док је са осталим тенкистима
точио гориво у возила. Истог дана, у истој јединици, поред Ивице био је и
његов брат Перица, такође возач тенка, који је преживео рат. Ивица је са-
храњен у Краљеву.
Иза себе је оставио супругу Љиљану, сина Илију од 7 и ћерку Теодору од 5
година живота. У време погибије били су му живи отац Душан, мајка Невен-
ка и брат Перица.
Породица га је запамтила као доброг супруга и брижног оца који се трудио
да својој породици створи што боље услове живота, иако није имао стални
посао.
78
Мандић Душана Радосав (10. јули 1972 – 18. септембар 1991)
Основну школу завршио је у ОШ „Вук Караџић“ у Рибници код Краљева, а
Средњу техничку „14. октобар“ у Краљеву.
По занимању био је бравар, није имао запослење.
На редован војни рок у ЈНА упућен је у ВП 8955 Бања Лука. По завршетку
обуке прекомандован је у ВП 1552 Београд.
Погинуо је 18. септембра 1991. када је имао 19 година живота, на Трпињској
цести, општина Вуковар у Хрватској. Живот је изгубио услед дејства хрват-
ских снага на оклопна возила ЈНА. Сахрањен је у селу Змајевац код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Душан, мајка Ната и брат Горан.
Породица га је запамтила као младића који је волео спорт. Био је активни
фудбалер ФК „Рибнице“ из Јовца.
79
Марић Милице Зоран (28. март 1964 – 5. новембар 1991)
Рођен је у Пожаревцу, одрастао у Метохији, пре погибије живео је у Краљеву,
по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Вук Караџић“ у Клини на Косову и Мето-
хији, Средњу грађевинско-техничку „Љуић Гуракући“ такође у Клини.
По занимању био је грађевински техничар. Није имао стално запослење. По
времено је радио у Аустрији и Швајцарској.
Када је почео рат у Хрватској 1991. године, јавио се као добровољац у српску
Територијалну одбрану Тења у источној Славонији.
Погинуо је 5. новембра 1991. када је имао 27 година живота, на положају Буџак
у Вуковару у Хрватској. Убијен је хицем хрватских оружаних снага. Сахрањен
је у Краљеву.
У време погибије била му је жива мајка Милица. Био је дете разведених ро-
дитеља и син јединац. Живео је са мајком, чије је презиме носио, и са њеним
сестрама.
Породица га је запамтила као момка који је волео аматерску глуму, фолклор,
свирање на гитари, писање стихова. Имао је весео карактер и поштовао је
српску традицију.
80
Марковић Раденка Зоран (16. децембар 1960 – 13. новембар 1991)
Рођен је у Јошаничкој Бањи, одрастао у Краљеву, живео у Крагујевцу, по на-
ционалности Србин.
Основну школу завршио је у Краљеву.
Био је запослен у ЖТП „Београд“ у Лапову.
Мобилисан је у резервни састав ЈНА 1991. године.
Погинуо је 13. новембра 1991. када је имао непуну 31 годину живота, у Него-
славцима код Вуковара у Хрватској. Сахрањен је у Краљеву.
Иза себе оставио је супругу Гордану и синове Бојана и Горана.
Породица је свог Зорана запамтила у најлепшем сећању. „Празнина која је
остала за тобом никада неће бити попуњена“.
81
Марковић Животе Коста (27. децембар 1959 – 25. мај 1999)
Рођен је у селу Роћевићи, по националности Србин.
Основну школу и гимназију завршио је у Краљеву. Студирао је две године
Правни факултет у Крагујевцу.
Једно време радио је као трговачки путник. Пре погибије био је шеф месне
канцеларије у селу Роћевићи.
Мобилисан је 1999. године у ВП 8977 Краљево. Био је припадник 252. оклопне
бригаде, распоређен у позадински батаљон, чета за техничко снабдевање на
дужности возача.
Погинуо је 25. маја 1999. када је имао 39 година живота, у рејону села Бобо-
вац, општина Клина на Косову и Метохији. Погинуо је у возилу које је на-
ишло на противтенковску мину коју су поставили Албанци, припадници
ОВК. Сахрањен је у Роћевићима.
Иза себе је оставио супругу Оливеру, ћерку Виолету од 12 и сина Стефана од
9 година.
У време погибије били су му живи отац Живота, мајка Милева и сестра
Биљана.
Успомену на Косту чува породица, којој је био привржен.
82
Марковић Душана Саша (9. октобар 1970 – 16. јун 1999)
Рођен је у селу Жичи код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Живан Маричић“ у Жичи.
Био је запослен у предузећу „Гибњара“, „Фабрика вагона“ у Краљеву, као по-
моћни ковач.
Учествовао је као резервиста ЈНА у свим ратовим током распада Југославије.
Мобилисан је 1999. године у ВП 8977 Краљево, ратна јединица 5522. Био је
припадник 252. оклопне бригаде.
Погинуо је 16. јуна 1999. када је имао 28 година, у Жичи. Живот је изгубио
после случајног активирања ручне бомбе у својој кући. Том приликом рање-
не су му супруга и мајка. Сахрањен је у Жичи код Краљева.
Иза себе оставио је супругу Тању. Син Срећко рођен је после смрти оца.
У време погибије били су му живи мајка Олга и сестра Славица.
Породица је запамтила да је био весело дете и да је помагао родитељима.
83
Мијатовић Богдана Милан (14. октобар 1975 – 30. април 1999)
Рођен је у Београду у општини Савски Венац, живео у Краљеву, по национал-
ности Србин.
Основну школу завршио је у Београду, Војну гимназију у Београду, Војну
академију копнене војске у Београду.
Био је потпоручник Војске Југославије, припадник 359. инжињеријског ба-
таљона у Краљеву, на дужности командира инжињеријског вода, и заступни-
ка командира чете.
Погинуо је 30. априла 1999. када је имао непуне 24 године живота, у селу Глу-
шци, општина Богатић у Србији. Убила га ја ракета НАТО авиона док је био
у инжењеријској машини. Сахрањен је Београду.
Одликован је Медаљом за врлине у области одбране и безбедности.
У време погибије били су му живи отац Богдан и мајка Босиљка. Није имао
браћу и сестре.
Успомену на сина Милана чува неутешна мајка Босиљка.
84
Миладиновић Драгољуба Миодраг (5. септембар 1965 – 8. јун 1999)
Рођен је у Краљеву, живео у Сирчи, по националности Србин.
Основну школу и ватрогасни курс завршио је у Краљеву.
Радио је као столар у радионици „Стил“.
Учествовао је као резервиста у рату 1991. на дубровачком ратишту у Хрват-
ској.
бригаде, инжињеријски батаљон на дужности пионира.
Погинуо је 8. јуна 1999. када је имао 34 године живота, у селу Влашки Дрено-
вац, општина Ораховац на Косову и Метохији. Погинуо је од дејства против-
тенковске мине коју су поставили Албанци, припадници ОВК. Сахрањен је у
Сирчи код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Савету, сина Немању од 11 и ћерку Јасмину од 10
година. У време погибије били су му живи отац Драгољуб, мајка Јела и сестра
Мирјана.
Породица је Миодрага „Мида“ запамтила као дружељубивог и помирљивог
човека. На послу су га знали и као „Сирчу“, у рату као „Мунгоса“. Био је по-
божан, храбар и сматрао је својом дужношћу да се одазове на мобилизацију.
85
Миладиновић Драгољуба Миливоје (14. август 1970 – 4. април 1999)
Основно образовање завршио је у ОШ „Јово Курсула“ у Краљеву, а средњу
техничку „14. октобар“ такође у Краљеву.
По занимању био је машински техничар, није био запослен.
Учествовао је у борбама око Вуковара 1991. године. Имао је чин резервног
заставника.
бригаде.
Живот је изгубио 4. априла 1999. када је имао непуних 29 година, у селу Дре-
ник, општина Клина на Косову и Метохији. Према званичном извештају из-
вршио је самоубиство. Сахрањен је у Краљеву.
У време погибије живи су му били отац Драгољуб, мајка Миланка и сестра
Љиљана.
Породица је свог Миливоја „Микицу“ изгубила заувек, и није им важно како
се то десило, иако није сигурна у званично објашњење које су добили. „Ос-
таје туга и успомена на Микицу који практично није успео, у правом смислу,
да се суочи са животом, али је за кратко време свог живота учествовао у два
рата“.
86
Милашиновић Богољуба Предраг (22. октобар 1967 – 1. август 1993)
Основну школу завршио је у Краљеву.
Радио је као моделар у „Ливници“ „Фабрике вагона“ у Краљеву.
Био је добровољац у Војсци Републике Српске у ВП 7208 Угљевик.
Погинуо је 1. августа 1993. када је имао непуне 33 године, у рејону Дуге Њиве
на Мајевици у Босни и Херцеговини. Сахрањен је у Краљеву.
У време смрти били су му живи отац Богољуб, мајка Душанка и брат Милан.
Породица је запамтила како је Предраг био добар друг и да је волео прија-
теље. Из љубави према домовини добровољно се пријавио да помогне Срби-
ма у Босни.
87
Миликић Радослава Саво (25. јануар 1949 – 27. април 1992)
Рођен у Милавчићима, општина Краљево, живео је у Земуну, по национал-
Основну школу завршио је у Милавчићима и Витановцу, Ваздухопловну гим-
назију у Мостару, Војну академију у Задру и Пули.
Био је пилот и једно време радио је на аеродрому Лађевцима, касније прелази
у Београд у 204. ловачки пук. Потом постаје професор на Високој војној шко-
ли у Београду. Имао је чин потпуковника у ВП 7836 Београд.
Живот је изгубио 27. априла 1992. када је имао 43 године, на радном месту.
Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу у Београду.
Иза себе је оставио супругу Миломирку, сина Жељка од 21 и ћерку Марију од
16 година. У време смрти били су му живи отац Радослав, мајка Илинка, бра
ћа Ђорђе и Милорад.
88
Миловановић Драгослава Малиша (24. јул 1970 – 30. април 1999)
Рођен је у Краљеву, одрастао у Тавнику, по националности Србин,
Основну школу завршио је у Лађевцима, грађевински смер у средњој Шумар-
ској школи у Краљеву.
Био је запослен као војник по уговору, са чином десетара у Војсци Југосла-
вије у ВП 2202 Лађевци.
Када је почео рат 1999. године био је припадник 359. инжињеријског батаљо-
на, на дужности руковаоца машинама.
Погинуо је 30. априла 1999. када је имао непуних 29 година, у селу Глушци код
Богатића у Мачви. Живот је изгубио услед дејства НАТО авијације у близини
машина које су правиле заклон за радарски положај. Сахрањен је у Тавнику
Одликован је Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности.
Иза себе је оставио супругу Јелицу, ћерку Јовану од 3 године и ћерку Милену,
која се родила после очеве смрти.
У време погибије били су му живи отац Драгослав, мајка Момирка, брат Ми-
лован и сестра Милица.
Породица је запамтила да се Малиша још од детињства суочио са животном
реалношћу и тешким пословима опстанка. „Отуда потиче његова чврстина,
озбиљност и зрелост. Имао је здравог оптимизма у себи“.
89
Милошевић Радмила Срђан (29. јул 1972 – 27. март 1999)
Рођен је у Витковцу код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Витковцу, касније се оспособио зе квалифико-
ваног ауто-лимара.
Учествовао је у ратовима 1991. године као тенкиста док је служио редован
војни рок.
Радио је као војник по уговору, са чином десетара, у ВП 8977 Краљево. Био је
припадник 252. оклопне бригаде, као извиђач у извиђачкој чети. Учествовао
је у борбама на Косову и Метохији 1998. у рејону карауле „Кошара“. Када је
почео рат 1999. био је у јединици „Ибарски вукови“.
Погинуо је 27. марта 1999. када је имао непуних 27 година живота, у селу Кије-
ву, општина Клина на Косову и Метохији. Убили су га Албанци, припадници
ОВК, снајперским хицем док је био на борбеном задатку. Сахрањен је у Вит-
ковцу код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Драгану и ћерку Невену од 2 године.
У време погибије били су му живи отац Радмило, мајка Драгана, маћеха Ду-
шанка и сестра Ана, баба Душанка.
Породица је запамтила да је Срђан од малена радио како би постао самоста-
лан у животу. Био је родољуб који је учествовао у ратовима током распада
Југославије. „Одлучио је да му одбрана земље буде професија па је нашао за
послење у војсци“. Волео је лов и риболов.
90
Мрвић Мила Светомир (30. септембар 1948 – 14. септембар 1991)
Рођен је у селу Метикошима код Краљева, живео у Белом Манастиру у Ба-
рањи, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Драгосињцима, Средњу шумарску у Краљеву, а
вишу шумарску у Карловцима у Хрватској.
Био је шумарски инжењер запослен у Ловно-шумском газдинству „Јелен“ у
Белом манастиру у Барањи у Хрватској.
Када је почео рат 1991. мобилисан је у Територијалну одбрану Барање под ко
мандом 36. моторизоване бригаде из ВП 5920 Суботица. Имао је чин резер-
вног водника прве класе.
Погинуо је 14. септембра 1991. када је имао 43 године живота, код села Нови
Бездан у Барањи, данашња Хрватска. Из заседе су га убили припадници хр-
ватског ЗНГ-а. Сахрањен је у Метикошима код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Љиљану, ћерку Славицу од 22 и сина Младена од
12 година.
У време смрти били су му живи отац Миле, мајка Костадинка, браћа Светис-
лав и Станојло.
Породица је запамтила да је Светомир био велики љубитељ природе, добар
познавалац флоре и фауне. Учесник је снимања документарног филма „По-
следња оаза“ из 1985. године.
91
Муњић Божидара Саша (31. јануар 1973 – 17. април 1999)
Основну школу завршио је у ОШ „Браћа Вилотијевић“ у Краљеву, Војну гим-
назију у Београду, Војну академију у Београду.
Био је активно војно лице Војске Југославије са чином потпоручника у ВП
8365/77 Косовска Митровица. У рату 1999. био је у 125. моторизованој брига-
ди на дужности командира вода у чети за везу.
Тешко је рањен 2. априла 1999. када је имао 26 година живота, на локацији
Плантаже у селу Гребник, општина Клина на Косову и Метохији. Доживео је
тешку повреду главе услед експлозије касетне бомбе НАТО авијације. Пре-
минуо је на ВМА у Београду 17. априла 1999. године. Сахрањен је у селу Драк-
чићи код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Јелену и ћерку Јовану од два месеца.
У време смрти били су му живи отац Божидар, мајка Светиславка и сестра
Славица.
Породица је Сашу запамтила као ведру и насмејану особу, великог патриоту
и побожног младог човека. Имао је доста пријатеља, није се плашио рата и
опасности и планирао је дуг живот са својом породицом.
92
Николић Светозара Жан (15. јул 1971 – 19. април 1992)
Рођен је у Паризу у Француској, по националности Србин.
Основно образовање завршио је у ОШ „29. новембар“ у Рибници код Краљева.
Радио је као обезбеђење на базену, званично био је запослен у АТП „Ауто-
транспорт“ Краљево.
Када је почео рат пријавио се као добровољац у Српску добровољачку гарду
и био је припадник Територијалне одбране Барања Републике Српске Крајине.
Погинуо је 19. априла 1992. када је имао непуну 21 годину живота, у Поточа-
рима, општина Сребреница у Босни и Херцеговини. Сахрањен је у Краљеву.
У време погибије били су му живи отац Светозар, мајка Јока и сестра Данијела.
Породица је Жана запамтила као младића пуног енергије који се из осећања
љубави према отаџбини пријавио као добровољаца да помогне Србима у Хр-
ватској. „Ношен младалачким заносом и неискуством изгубио је свој млади
живот“.
93
Николић Станише Милан (23. октобар 1961 – 12. април 1999)
Рођен је у Краљеву, живео у селу Чукојевцу, по националности Србин.
Основно образовање завршио је у Чукојевцу и Витановцу.
Радио је као столар у ДП „Магнохром“ Краљево.
Као добровољац учествовао је у одбрани Републике Српске Крајине у борба-
ма за Вуковар.
Мобилисан је као резервиста 1999. године у ВП 1365 Рашка. Био је припадник
37. моторизоване бригаде на дужности војника стрелца.
Погинуо је 12. априла 1999. када је имао 38 година живота, у селу Трстеник,
општина Србица на Косову и Метохији. Према сведочењу сабораца несрећ-
но је погинуо услед експлозије мине која је подбацила после испаљивања са
положаја Војске Југославије. Сахрањен је у Чукојевцу код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Милену, сина Владана од 14 и Горана од 11 година.
У време погибије били су му живи отац Станиша, мајка Борика, брат Зоран
и сестра Олга.
Породица је Милана запамтила као човека који је волео дружење. Био је за
љубљеник у лов и риболов, играо је фудбал у локалном клубу ФК „Звезда“ из
Чукојевца. Дешавало се да спасава дављенике из Западне Мораве. Имао је
надимак „Туне“. Био је добровољни давалац крви.
94
Павић Бранислава Михаило (12. април 1957 – 13. октобар 1991)
Рођен је у Мрчајевцима код Чачка, живео у Милочају, по националности Ср-
бин.
Основну школу завршио је у Мрчајевцима и Краљеву.
Радио је ка димњичар у ЈКП „Чистоћа“ у Краљеву.
припадник 252. оклопне бригаде на дужности возача у инжињеријској чети.
Погинуо је 13. октобра 1991. када је имао 34 године живота, у рејону села Зи-
дине – Маринци код Нуштра у Хрватској. Убиле су га хрватске снаге пројек-
тилом „зоља“ док се налазио у возилу. Сахрањен је у селу Катрга, општина
Чачак.
Иза себе је оставио супругу Весну, ћерке Јелену од 11 и Драгану од 8 година.
У време погибије били су му живи отац Бранислав, мајка Милијана и брат по
оцу Петар.
Рођен је у ванбрачној заједници свог оца Бранислава, који га је признао и
прихватио. Михаило, звани „Оџачар“ издржавао је породицу својим зана-
том. По казивању његовог оца „одазвао се мобилизацији и изгубио живот
када је породици највише требао“.
95
Павловић Недељка Небојша (4. април 1963 – 13. новембар 1991)
Рођен је у Краљеву, живео у Рибници, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „29. новембар“ у Рибници.
Није имао запослење, радио је повремене послове да би се издржавао.
припадник 252. оклопне бригаде у саставу одељења за везе позадинског ба-
таљона.
Погинуо је 13. новембра 1991. када је имао 28 година живота, у селу Кузмин,
општина Шид у Србији. Случајно га је убио војник ЈНА који је био у алкохо-
лисаном стању. Сахрањен је у Краљеву.
Иза себе је оставио супругу Ерику, сина Ненада од 6 и ћерку Тамару од 4 го-
дине.
У време погибије били су му живи отац Недељко, маћеха Милена и сестра по
оцу Наташа. Мајка Милорадка преминула је још док је Небојша био дечак.
Породица је Небојшу запамтила као човека који је волео живот. Био је учес-
ник радних акција. Рано је створио породицу, активно се бавио фудбалом.
Имао је надимак „Нешо“ и „Пашо“. Одазвао се на позив за одлазак у рат сма-
трајући да ће га се деца стидети ако одбије обавезу према држави.
96
Павловић Александра Саша (14. децембар 1972 – 29. септембар 1995)
Рођен у Краљеву, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Светозар Марковић“ у Краљеву, а средњу
у МТШ „14. октобар“ такође у Краљеву. По занимању је био аутомеханичар.
Радио је на аеродрому у Лађевцима.
Као добровољац био је припадник Српске добровољачке гарде, званично
припадник Војске Републике Српске Крајине ВП 9189/9 Ердут.
Погинуо је 29. септембра 1995. када је имао непуне 23 године, код Санског Мо
ста у Босни и Херцеговини. Сахрањен је у селу Бољковци, општина Горњи
Милановац.
У време погибије били су му живи отац Александар, мајка Даринка и брат
Живан.
Успомену на Сашу чува породица Павловић.
97
Пајовић Марка Радош (27. август 1970 – 2. мај 1992)
Основну школу завршио је у Краљеву, а средњу у МТШ „14. октобар“ такође
у Краљеву.
По занимању био је водоинсталатер, није био запослен.
На редовно служење војног рока најпре је упућен у Љубљану, потом преко-
мандован у Загреб, а затим у ВП 8866 Сарајево.
Погинуо је 2. маја 1992. када је имао непуне 22 године живота, у Добровољач-
кој улици у Сарајеву. Убиле су га муслиманске снаге које су напале колону
ЈНА која се повлачила. Сахрањен је у Јарчујку код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Марко, мајка Радованка и брат Рајко.
Породица је Радоша запамтила као момка које је „дату заклетву при ступању
у ЈНА испоштовао до краја и положио свој млади живот отаџбини“.
98
Пандрц Лазара Дејан (2. новембар 1970 – 28. септембар 1991)
Основну школу завршио је у ОШ „Живан Маричић“ у Жичи, а средњу школу
„Драгослав Богавац“ у Краљеву.
По занимању био је ватростални зидар, радио је у ДП „Магнохром“ у Краљеву.
На редовно служење војног рока у ЈНА упућен је у ВП 5530/30 Вуковар.
Погинуо је 28. септембра 1991. када је имао непуну 21 годину живота, у селу
Силаш код Вуковара у Хрватској. Живот је изгубио у возилу БРТ које су хау-
бицом погодиле хрватске оружане снаге. Сахрањен је у Жичи код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Лазар, мајка Љубица и сестра Гордана.
Породица је Дејана запамтила као тихог, мирног и повученог младића. Био је
дружељубив, волео је фудбал, пецање, камповање на Гочу.
99
Петровић Драгана Вељко (2. новембар 1978 – 30. март 1999)
Рођен је у Косовској Витини, породично везан за Жичу, по националности
Србин.
Основну школу завршио је у Косовској Витини, средњу машинску такође у
Косовској Витини. Није био запослен.
Редован војни рок у Војсци Југославије служио је најпре у Београду, а потом
се добровољно јавио да оде на Косово и Метохију, где је распоређен у ВП
8365/4 Косовска Митровица као војни полицајац. Када је почео рат, био је при
падник 125. моторизоване бригаде.
Погинуо је 30. марта 1999. када је имао 20 година живота, у насељу Капешни-
ца у Пећи на Косову и Метохији. Према званичној верзији, живот је изгубио
у борби са Албанцима, припадницима ОВК. Сахрањен је у Жичи код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Драган, мајка Злата и брат Веселин.
Породица живи у Жичи.
Породица је Вељка запамтила као момка који је добровољно „чувао своје Ко
сово од Албанаца“. Због исказане храбрости и јунаштва сви су га поштовали,
а Албанци су га због истицања у борби уценили као истакнутог српског вој-
ника кога су желели да смакну.
100
Петровић Милана Властимир (19. фебруар 1972 – 14. мај 1992)
Рођен је у Краљеву, живео у Милочају, по националности Србин.
Редовни војни рок ЈНА служио је у ВП 2743 Сарајево.
Погинуо је 14. маја 1992. када је имао 20 година живота, у Сарајеву. Сахрањен
је у Милочају код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Милан и мајка Миленија.
101
Петрушевски Николе Зоран (27. март 1960 – 31. мај 1999)
Рођен у Куманову у Македонији, живео у Краљеву.
Основну школу завршио је у Куманову, Војну гимназију у Београду, Војну ака
демију за тенкисте у Бања Луци и Београду.
Као официр ЈНА најпре је радио у Пожаревцу. Учествовао је у рату 1991, ра
њен је 1993. године. Када је почео рат 1999. године упућен је у ВП 8977 Кра
љево. Имао је чин мајора Војске Југославије. Био је припадник 252. оклопне
бригаде.
Погинуо је 31. маја 1999. када је имао 39 година живота, у рејону села Црни
Луг, општина Ораховац на Косову и Метохији. Док се возио џипом, убила га
је противтенковска мина коју су поставили Албанци, припадници ОВК. Са-
храњен је у Пожаревцу.
Одликован је Орденом за заслуге у области безбедности првог степена. Пост-
хумно је унапређен у чин потпуковника.
Иза себе је оставио супругу Ранку, ћерку Биљану од 15 и сина Бојана од 10 го
дина. У време погибије били су му живи отац Никола, Мајка Стојанка и брат
Срђан.
Зоран је био велики патриота, писао је песме. Успомену на њега чува породи-
ца Петрушевски.
102
Планојевић Зорана Вуле (1. април 1970 – 3. јун 1999)
Основну школу завршио је у Ушћу, средњу угоститељску у Врњачкој Бањи.
Радио је као конобар у хотелу „Термал“ у Матарушкој Бањи.
Учествовао је у борбама код Вуковара 1991. године.
Мобилисан је као резервиста 1999. године у ВП 8977 Краљево. Био је припа-
дник 252. оклопне бригаде на дужности инжињерца пионира.
Погинуо је 3. јуна 1999. када је имао 29 година, у рејону села Турјак, општина
Ораховац на Косову и Метохији. Снајперским хицем убили су га Албанци,
припадници ОВК. Сахрањен је у Ушћу код Краљева.
Иза себе је оставио је супругу Милку и сина Вука који је рођен после очеве
погибије.
У време смрти били су му живи отац Зоран, мајка Миломирка и сестра Мила.
Породица се са великим болом сећа Вула, младог човека који је био „пун љу-
бави према свима које је познавао, а посебно према родитељима и младој
супрузи. Није дочекао највећу радост, рођење сина.“
103
Пљакић Драгише Драган (5. јануар 1969 – 29. септембар 1995)
Рођен је у Краљеву, живео у Стублу, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Витановцу.
Радио је у ЈКП „Чистоћа“ у Краљеву.
Био је припадник Српске добровољачке гарде.
Погинуо је 29. септембра 1995. када је имао 26 година, код Санског Моста у
Босни и Херцеговини. Сахрањен је у Стублу код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Драгиша и брат Горан.
Породица га је запамтила као вредног младог човека. Волео је лов, дружења.
Волео је своју земљу и отуда његов одлазак међу добровољце да на тај начин
помогне свом народу“.
104
Раденовић Радомира Радивоје (2. децембар 1979 – 17. април 1999)
Рођен је у Сјеници, живео у селу Заклопача код Краљева, по националности
Србин.
Основну школу завршио је у Карајукића бунарима, средњу МТШ „14. окто-
бар“ у Краљеву.
По занимању био је ауто-механичар. Није био запослен.
На редован војни рок упућен је у ВП 3784/41 Урошевац. Био је припадник 243.
моторизоване бригаде.
Погинуо је 17. априла 1999. када је имао 19 година, у рејону села Камена Глава,
општина Урошевац на Косову и Метохији. Убила га ја НАТО бомба док је био
у испомоћи возачу борбеног оклопног возила. Сахрањен је у селу Заклопача
У време погибије били су му живи отац Радомир, мајка Маројка, брат Жељко
и сестре Лидија и Оливера.
Рођен је у учитељској породици, волео је дружење. У сваком послу био је по
уздан и одан. Волео је да игра фудбал и волео је аутомобиле.
105
Радић Јована Синиша (30. јун 1976 – 6. април 1999)
Рођен је у Книну, пред погибију радио у Краљеву, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Книну, средњу електро-техничку такође у Кни-
ну. Војну академију завршио је у Београду.
Имао је чин потпоручника ПВО у Војсци Југославије, распоређен у ВП 6972/
31 Краљево. Био је припадник 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и
навођења, у 31. батаљону као стручњак за навођење авијације.
Погинуо је 6. априла 1999. када је имао непуне 23 године живота, на положају
своје јединце на планини Маљен у Србији. НАТО бомба директно је погоди-
ла станицу у којој се налазио у усмртила посаду. Сахрањен је у Нишу.
Одликован је Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности.
У време погибије били су му живи отац Јован, мајка Љепосава и брат Владимир.
Синишина породица је избегличка, и живе у Нишу. „На несрећу, десило се то
што нас никад неће опоравити“.
106
Руменић Живанa Бранислав (20. април 1950 – 29. мај 1995)
Основну школу и Гимназију завршио је у Краљеву, Војну академију у Задру,
потом Вишу војну академију у Fort Bliss-u Тексасу (САД).
Радио је у Другој управи за везу са страним војним изасланицима и страним
војним снагама – Београд у оквиру Војске Југославије. Имао је чин пуковни-
ка. Од почетка рата 1991. радио је као преговарач уз тимове Европске заједни-
це и УНПРОФОР-а.
Погинуо је 29. маја 1995. када је имао 45 година живота, у Вуковару, тада у
саставу Републике Српске Крајине. Сахрањен је у Краљеву.
Иза себе је оставио супругу Нилу и два сина.
У време погибије били су му живи отац Живан и мајка Оливера. Није имао
браћу и сестре.
Породица је запамтила да је Бранислав – Бане био филантроп, талентован за
музику, сликање, политику, математику, језике. „Све осим рата и мржње“.
107
Савић Милована Ненад (5. децембар 1973 – 12. мај 1992)
Основну школу завршио је у Сарајеву, средњу Туристичко-угоститељску учио
је у Сарајеву, да би током четврте године отишао као добровољац у рат.
Ратовао је у саставу ЈНА, ВП 7598 Сарајево.
Погинуо је 12. маја 1992. када је имао 18 година живота, у Добрињи у Сарајеву.
Приликом претрчавања улице погођен је снајперским метком муслиманских
снага у главу. Сахрањен је у Краљеву.
У време погибије били су му живи отац Милорад, мајка Гордана и сестра
Наташа.
Како је породица запамтила, Ненад је био млад, патриотски васпитан дечак,
који је сматрао да државу треба бранити и по цену свог живота. „Пријавио се
у добровољце у јединицу ЈНА да штити град у коме је одрастао, своје Сараје-
во. Његова младост и неискуство, претерани патриотизам, плаћени су гу-
битком живота у младим годинама“.
108
Савичић Ненада Жељко (10. јул 1975 – 6. април 1999)
Рођен је у Земуну, пред погибију радио у Краљеву, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Јакову, Војну гимназију у Београду, Војну акаде-
мију за ПВО у Београду.
Имао је чин потпоручника ПВО у Војсци Југославије и радио је у Краљеву. Био
је припадник 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и навођења, као
официр за навођење.
Погинуо је 6. априла 1999. када је имао непуне 22 године живота, на положају
своје јединце на планини Маљен у Србији. НАТО бомба директно је погоди-
ла станицу у којој се налазио и усмртила посаду. Сахрањен је у Јакову, општи-
на Сурчин.
У време смрти били су му живи отац Ненад, мајка Мирослава и сестра Сла-
вица.
Породица је упамтила Жељка као одличног брата, друга и сина. Једна улица
у Јакову носи име по Жељку Савичићу.
109
Славковић Груја Микица (22. фебруар 1964 – 25. септембар 1991)
Рођен је у селу Ковачи, општина Краљево, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „29. новембар“ Рибница, а средњу у МТШ
„14. октобар“ у Краљеву. По занимању био је електро-заваривач.
Радио је у Фабрици вагона у „Гибњари“ у Краљеву.
припадник 252. оклопне бригаде у саставу позадинске чете моторизованог ба
таљона.
Погинуо је 25. септембра 1991. када је имао 26 година живота, у Товарнику у
Хрватској. Несрећним случајем убио га је метак који је случајно испаљен из
пушке другог војника ЈНА. Сахрањен је у Краљеву.
У време погибије били су му живи отац Грујо, мајка Верка и сестра Лелица.
Породица је Микицу упамтила као особу за коју се могу написати само речи
хвале. Лојално се одазвао на позив за одлазак у рат. Био је добар, племенит и
привржен човек. „Захвални смо Богу што смо имали таквог сина, брата, друга“.
110
Спасић Живка Предраг (2. фебруар 1970 – 4. август 1992)
Рођен је у месту Пећ, општина Клина на Косову и Метохији, живео у Краље-
ву, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Браћа Вилотијевићи“ у Краљеву.
Радио је као сезонски радник.
Ратовао је као добровољац у Војсци Републике Српске, Игманска бригада,
интендантска чета.
Погинуо је 4. августа 1992. када је имао 22 године живота, у Касиндолској ули
ци на Илиџи код Сарајева у Босни и Херцеговини. Погодио га је тромблон
испаљен са муслиманских борбених позиција. Сахрањен је у Краљеву.
У време погибије били су му живи отац Живко, мајка Достана, браћа Миод-
раг и Чедо и сестра Лела.
Породица је Предрага „Пециjа“ запамтила као дечака који је волео све спор-
тове, професионално се бавио џудоом, тренирао у клубу „Партизан“. Био је
сналажљив, добар и друштвен.
111
Сретовић Миаила Милутин (22. септембар 1967 – 27. септембар 1991)
Рођен је у Краљеву, живео у Милочају, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Милочају и Лађевцима.
Радио је као возач у предузећу „Западна Морава“ у Краљеву.
Мобилисан је као резервиста 1991. године у ВП 8977 Краљево, ратна јединица
5522. Био је припадник 252. оклопне бригаде.
Погинуо је 27. септембра 1991. када је имао 24 године живота, у селу Сремске
Лазе, општина Винковци (данас Стари Јанковци) у Хрватској. Убила га је ми-
нобацачка мина хрватских снага док је ручао са друговима. Сахрањен је у
Милочају код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Софију, а син Милош рођен је после смрти оца.
У време погибије били су му живи отац Миаило, мајка Вера и сестра Мила.
Породица је Милутина запамтила као веселог човека који је волео друштво
и свирање на хармоници. Волео је свој крај, а посебну пажњу поклањао је
старим мештанима. Није дочекао да му се роди син.
112
Станчић Жарка Небојша (22. август 1967 – 27. септембар 1991)
Рођен је у Краљеву, живео у Трстенику, по националности Србин.
Основу школу завршио је у Трстенику, средњу машинску у Трстенику.
Радио је у „Првој петолетци“ у Трстенику.
Мобилисан је као резервни десетар 1991. године у ВП 8977 Краљево. Био је
припадник 252. оклопне бригаде, разврстан у 3. оклопни батаљон.
Погинуо је 27. септембра 1991. када је имао 24 године живота, у селу Сремске
Лазе, општина Винковци (данас Стари Јанковци) у Хрватској. Убила га је ми-
нобацачка мина хрватских снага док је ручао са друговима. Сахрањен је у
Трстенику.
Иза себе је оставио супругу Оливеру. Нису имали деце.
У време смрти били су му живи родитељи. Није имао браће и сестара.
113
Стојковић Станоја Слободан (24. фебруар 1972– 27. јун 1991)
Рођен је у Краљеву, живео у Матарушкој Бањи, по националности Србин.
Основну школу завршио је Конареву, средњу машинску у Краљеву напустио
у другој години.
Редован војни рок у ЈНА служио је у ВП 5312 Врхника у Словенији.
Погинуо је 27. јуна 1991. када је имао 19 година, у рејону Трзина у Словенији.
Убиле су га словеначке оружане снаге. Сахрањен је у Матарушкој Бањи код
Краљева.
У време погибије били су му живи отац Станоје, мајка Живадинка и брат
Небојша.
Успомену на Слободна чува породица Стојковић.
114
Тијанић Радивоја Небојша (7. новембар 1970 – 7. јун 1999)
Рођен је у Београду, живео у Краљеву, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Врби код Краљева, МТШ „14. октобар“ у Краљеву.
Радио је као тв-техничар на „Радио телевизији Краљево“.
Мобилисан је 1999. године у ВП 1365 Рашка.
Преминуо је после тешког можданог удара 7. јуна 1999. када је имао 28 година,
у болници у Београду. Тешко се разболео док је ратовао у рејону између Гло-
говца и Србице на Косову и Метохији. Сахрањен је у селу Заклопача код
Краљева.
У време погибије била му је жива мајка Сава и сестра Горица. Имао је и вере-
ницу Ану.
Породица је Небојшу запамтила као човека који није волео рат и насиље, али
у исто време није желео да избегне позив у рат као обавезу према заједници
у којој живи. Породица је после Београда у коме је рођен Небојша живела на
Космету, имали су још једну ћерку која је погинула. Небојша је имао мото
„човек треба да живи, а не само да постоји“.
115
Токалић Славка Јован (27. август 1962 – 4. јун 1999)
Рођен је у Рибници код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у ОШ „Вук Караџић“ у Рибници, непотпуну сред
њу у МТШ „14. октобар“ у Краљеву.
Радио је као возач у ГП „Каблар“ и у предузећу „Међународни транспорт“ у
Краљеву.
Мобилисан је 1999. године у ВП 2724 Нови Пазар.
Током боравка на терену за време мобилизације добио је мишју грозницу.
Преминуо је од последица болести 4. јуна 1999. када је имао непуних 37 годи-
на живота, на ВМА у Београду. Сахрањен је у селу Јовац код Краљева.
Иза себе је оставио супругу Милицу и сина Милоша од 10 година.
У време смрти био му је жив отац Славко као и сестра Јованка.
Породица је Јована запамтила као човека који је волео дружења, активности
младих. Био је учесник радних акција, неколико пута ударник, па и коман-
дант бригаде. Волео је ваздухопловство.
116
Томовић Верољуба Зоран (16. јул 1970 – 25. мај 1999)
Рођен је у Краљеву, живео у Ласцу, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Ласцу, потом положио испит за КВ бравара.
Радио је у ДП „Магнохром“ у Краљеву као бравар.
Учествовао је у рату 1991. године у саставу ЈНА.
дник 252. оклопне бригаде, на дужности механичара за пешадијско наоружање.
Погинуо је 25. маја 1999. када је имао непуних 29 година живота, код села Бо-
говац, општина Клина на Косову и Метохији. Убила га је противтенковска
мина коју су поставили Албанци, припадници ОВК. Сахрањен је у Ласцу.
Није био жењен и није имао деце.
У време погибије били су му живи отац Верољуб, мајка Драгица и сестра Биља.
Породица је Зорана Зокија упамтила као младића који је био добар син, брат
и пријатељ. „Важио је за изузетног радника у предузећу где је био запослен и
у његовом родном селу где је живео“.
117
Тошковић Александра Момчило (17. август 1951 – 8. јун 1999)
Рођен је у Доњем Милановцу, живео у Краљеву, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Краљеву, средњу такође у Краљеву.
По занимању био је столар. Годинама је радио у предузећу „Јасен“, потом при
ватно.
Учествовао је као резервиста ЈНА у рату 1991. године.
дник 252. оклопне бригаде, на дужности инжињерца пионира у инжињериј
ском батаљону.
Погинуо је 8. јуна 1999. када је имао непуних 48 година, у селу Влашки Дрено-
вац, општина Ораховац на Косову и Метохији. Убила га је противтенковска
мина коју су поставили Албанци, припадници ОВК. Сахрањен је у Јарчујку
Иза себе је оставио супругу Наду, сина Сашу од 29 и ћерку Жаклину од 24
године. У време погибије била му је жива мајка Милунка и брат Милован.
Породица је Момчила Тошкета запамтила као оданог супруга и оца, човека
који је волео спорт у који је упућивао и своју децу. Био је вишегодишњи до-
бровољни давалац крви, човек који је ценио патриотизам.
118
Ћурчић Радослава Братислав (20. јун 1965 – 2. јун 1999)
Рођен је у Јарчујку код Краљева, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Јарчујку и Краљеву.
Радио је као трговац у „Тргопромету“ у Краљеву.
Учествовао је у рату 1991. године, када је и рањен.
Мобилисан је 1999. године као резервиста у ВП 1365 Рашка. Био је припадник
37. моторизоване бригаде, као инжињерац пионир у 1. моторизованом бата
љону.
Погинуо је 2. јуна 1999. када је имао 34 године, у селу Бањица, код тунела До-
бростан, општина Глоговац на Косову и Метохији. Из заседе су га убили Ал
банци, припадници ОВК. Сахрањен је у Јарчујку код Краљева.
У време погибије били су му живи отац Радослав, мајка Наталија и брат Бо-
гољуб.
Породица је Братислава запамтила као вредног младића који се одмах после
школе запослио и поред тога помагао родитељима у пољопривреди. Посебно
су га ценили старији људи као узорног и вредног младића.
119
Ћурчић Велимира Мирољуб (20. октобар 1964 – 19. април 1999)
Основну школу завршио је у ОШ „Браћа Вилотијевић“ у Краљеву.
Био је професионални музичар и тако је издржавао породицу.
Мобилисан је 1999. године у ВП 1365 Рашка. Био је припадник 37. моторизова-
не бригаде, у саставу артиљеријско-ракетног дивизиона, као послужилац на
топу 20/3 мм.
Погинуо је 19. априла 1999. када је имао непуних 35 година живота, у рејону
села Бањица, општина Глоговац на Косову и Метохији. Најпре је рањен снај-
пером, да би га потом Албанци припадници ОВК измасакрирали од чега је
издахнуо. Сахрањен је у Јарчујку код Краљева.
Иза себе оставио је супругу Јасмину, ћерку Милицу од 7 и сина Марка од 5
година.
У време погибије нису му били живи родитељи. Имао је брата Драгана по
мајци.
Породица је Мирољуба Мира Ћурета Бубњара запамтила као човека веселог
духа, увек спремног за дружење, особу која је волела музику, што му је поста-
ло и животно опредељење.
120
Шћекић Радована Радуле (15. октобар 1964 – 8. мај 1999)
Рођен је у Мостару у Босни и Херцеговини, живео у Краљеву, по национал-
Основну школу завршио је у Беранама у Црној Гори, као и средњу школу.
По занимању био је возач. Радио је у „Пољопромету“ у Краљеву.
Мобилисан је као резервни поручник 1999. године у ВП 1365 Рашка. Био је
припадник 37. моторизоване бригаде, као командир пионирског вода у саста-
ву 2. батаљона.
Погинуо је 8. маја 1999. када је имао непуних 35 година живота, у селу Добре
Воде, општина Клина на Косову и Метохији. Убијен је снајперским хицем Ал
банаца, припадника ОВК. Сахрањен је у селу Полице (Бабине), општина Бе-
ране у Црној Гори.
Иза себе је оставио супругу Љиљану, синове Николу од 11 и Немању од 9 го-
дина.
У време погибије били су му живи отац Радован, браћа Зоран и Горан и се
стра Оливера.
Отац му је био просветни радник. У раном детињству цела породица, отац
Радован, мајка Микла, браћа Зоран и Горан и сестра Оливера селе се у Иван-
град, данашње Беране. Радуле се после женидбе преселио у Краљево. Поро-
дица је Радула запамтила као човека веома веселог духа, радо виђеног у сва-
ком друштву.
121
БИОГРАФИЈЕ ПОГИНУЛИХ ЧИЈЕ СУ СЕ ПОРОДИЦЕ ДОСЕЛИЛЕ
У КРАЉЕВО ПОСЛЕ РАТОВА 1991–1999. ГОДИНЕ
Басарић Јова Душан (18. октобар 1945 – 20. јул 1993)
Рођен је у Госпићу у Хрватској, по националности Србин.
Основну школу завршио је у Госпићу, Гимназију у Госпићу, Вишу педагошку
у Госпићу.
По занимању био је наставник разредне наставе. Радио је у предузећу „Ме-
тинг“ у Госпићу као службеник.
Током рата у Хрватској био је мобилисан у Војску Републике Српке Крајине,
ВП 9068 Грачац.
Погинуо је 20. јула 1993. када је имао непуних 48 година живота, у реону села
Пољари – Диво Село, општина Госпић, данашња Хрватска. Убили су га при-
падници Хрватске војске. Сахрањен је у Читлуку, општина Госпић у Хрватској.
Одликован је 1995. године Орденом заслуга за народ са сребрном звездом.
Иза себе је оставио је супругу Миру, родом из Островице код Госпића, и сина
Милана од 21 године. У време смрти родитељи му нису били живи. Имао је
брата Милана и сестру Милицу.
Био је веома активан у организацији добровољних давалаца крви. Супруга
Мира и син Милан преселили су се после рата у Краљево.
125
Вечевић Станимира Дејан (22. фебруар 1976 – 1. јун 1999)
Рођен је у Призрену, живео у Великој Хочи код Ораховца на Косову и Мето-
хији, по националности Србин. Породица живи у Краљеву.
Основну школу завршио је у Великој Хочи, Пољопривредну школу у Орахов-
цу. По занимању је био пољопривредни техничар. Радио је у предузећу „Ор-
вин“ у Ораховцу.
Мобилисан је 1999. године у ВП 4445, ратна јединица 2787/7 Призрен. Оба-
вљао је послове возача.
Погинуо је 1. јуна 1999. када је имао 23 године живота, у селу Планеја код При-
зрена на Косову и Метохији. Кућа у којој се налазио директно је погођена
пројектилом авијације НАТО пакта. Сахрањен је у Великој Хочи на Косову и
Метохији.
У време погибије били су му живи отац Станимир, мајка Светлана и браћа
Бранко и Сретко.
Дејан је био најстарије дете својих родитеља. Погинуо је, како породица ис-
тиче, „бранећи своју отаџбину Србију“. Породица данас живи у селу Ковачи
126
Гроздановић Владимира Славољуб (6. јануар 1961 – 26. јун 1998)
Рођен је у селу Ракош, општина Исток на Косову и Метохији, по национално-
сти Србин. Породица живи у Краљеву.
Основну школу завршио је у Ракошу, средњу техничку у Истоку, потом курс
за полицајце.
Радио је као полицајац у одељењу Исток, СУП Пећ.
Погинуо је 26. јуна 1998. када је имао 37 година живота, на путу Ракош –
Крњино, општина Исток на Косову и Метохији. Из заседе су га убили Албан
ци, припадници ОВК, недалеко од рођене куће. Сахрањен је у селу Ракош,
општина Исток на Косову и Метохији.
Иза себе је оставио супругу Милосаву, ћерке Светлану, Бојану и сина Алек-
сандра. Ћерка Тамара рођена је после смрти оца. У време погибије била му је
жива мајка Десанка и браћа Милован и Слобо. Породица сада живи у Краљеву.
Славољуб је рано остао без оца и растао је у селу у коме су живели и Албан
ци. Од 1981. радио је као полицајац, није имао проблеме са комшијама Албан
цима, свима је помагао, све до 1998. када су од њега захтевали да се исели.
Супруга је видела његову смрт и од стреса добила мождани удар, тако да је
остала инвалид.
127
Ђорђевић Љубомира Милорад (12. фебруар 1952 – 25. мај 1999)
Рођен у селу Добри Дуб, општина Косово Поље на Косову и Метохији, по на
ционалности Србин. Породица живи у Краљеву.
Основну школу завршио је у Косову Пољу, средњу техничку у Обилићу, Ви-
шу педагошку у Приштини.
По занимању је био наставник математике. Радио је у ОШ „Аца Маравић“ у
Косову Пољу.
Мобилисан је 1999. године у ВП 1365 Рашка, ратна једница 3082.
Погинуо је 25. маја 1999. када је имао 47 година живота, у селу Годанце, општи-
на Глоговац на Косову и Метохији. Убила га је противтенковска мина коју су
поставили Албанци припадници ОВК, на коју је наишло возило у коме се
налазио Милорад. Сахрањен је у Косову Пољу.
Иза себе је оставио супругу Љубинку, ћерку Јелену од 21 и синове Љубишу од
18 и Млађана од 11 година. У време погибије били су му живи отац Љубомир,
мајка Светлана, брат Бранислав и сестра Санвила.
Био је један од најбољих наставника у школи где је био запослен. Деца су га
волела и ценила. „Отишао је мислећи да ће тако ослободити Косово и Мето-
хију и да ће његова, и сва деца, и сви људи, живети у миру“.
128
Југовић Милоја Илија (14. октобар 1951 – 9. јуни 1995)
Рођен је у селу Доње Добрво, општина Приштина на Косову и Метохији, по
националности Србин. Породица живи у Краљеву.
По занимању био је водоинсталатер.
Био је припадник Војске Републике Српске Крајине, ВП 7913 Бенковац. Бо-
рио се и на простору Републике Српске у Босни и Херцеговини. На крају је
био припадник ВП 9047 Доњи Лапац Републике Српске Крајине.
Тешко је рањен 1. јуна 1995. када је имао непуне 44 године, у реону Јапанске
Кривине код места Жељаве у Хрватској, на самој граници са Босном и Херце-
говином. Умро је у Београду 9. јуна 1995. године.
Иза себе је оставио супругу Ангелину и ћерку Мирјану у узрасту од 7 година.
Имао је оца Милоја и мајку Параскеву.
129
Ковач Љуба Радојица (14. јун 1960 – 29. март 1999)
Рођен је у Ђаковици на Косову и Метохији, по националности Србин. Поро-
дица живи у Краљеву.
Завршио је учитељски факултет. После служења војске у војној полицији од-
лучио је да се у цивилству запосли у полицији. Био је мајор криминалисти
чке полиције у СУП-у Приштина МУП-а Србије. Био је шеф одсека кримина-
листичке полиције.
Погинуо је 29. марта 1999. када је имао непуних 39 година, у Приштини. Жи-
вот је изгубио приликом бомбардовања НАТО авијације. Сахрањен је у При
штини.
Иза себе је оставио супругу Јасмину и ћерку Наташу од 17 година.
У време погибије била му је жива мајка Даница, браћа Бранко, Гајо и Небој-
ша, као и сестре Радмила, Гордана и Биљана.
Породица је пореклом из Херцеговине. Радојица је био најстарије и интели-
гентно дете, често је награђиван на разним такмичењима. Рано је остао без
оца. Радојичина мајка живи у Краљеву.
130
Колунџић Стевана Радивој (10. септембар 1940 – 4. август 1995)
Рођен у селу Дерингај, општина Грачац у Хрватској, по националности Ср-
бин. Породица Колунџић данас живи у Матарушкој Бањи.
Основну школу завршио је у Дерингају.
Живео је као пољопривредник на свом имању. Имао је повремена сезонска
запослења.
Мобилисан је као резервиста у Војску Републике Српске Крајине ВП 9068
Грачац.
Погинуо је 4. августа 1995. када је имао непуних 55 година живота, у родном
месту Грачац у Хрватској.
Иза себе је оставио жену Даницу, ћерке Милицу од 30, Гордану од 28, Наду од
26, Радмилу од 13 и сина Милана од 24 године.
У време погибије нису му били живи родитељи. Имао је брата Милана и сес-
тру Милицу.
Породица је Радивоја упамтила као доброг супруга и оца.
131
Лакић Мила Роберт (28. септембар 1969 – 22. јануар 1993)
Рођен је у Бенковцу у Хрватској, по националности Србин. Породица живи
у Краљеву.
Завршио је средњу електро-техничку школу.
Радио је у Инђији у Србији.
Мобилисан је као резервни поручник у Војску Републике Српске Крајине у
ВП 9035 Бенковац. Био је командир војне полиције у Бенковцу.
Погинуо је 22. јануара 1993. када је имао 23 године живота у селу Подрадина,
општина Поседарје, код Масленице у Хрватској. Убила га је хрватска војска
током операције „Масленица“. Сахрањен је у Бенковцу.
У време погибије били су му живи отац Миле, мајка Сока и сестра Звездана.
132
Марушић Бранка Љубан (7. март 1974 – 2. мај 1995)
Рођен је селу Доњи Храстовац, општина Суња у Хрватској, по национално-
сти Србин. Породица данас живи у Краљеву.
Основну школу завршио је у Доњем Храстовцу, а средњу електро-техничку
„Норберт Вебер“ у Сиску.
Био је припадник Војске Републике Српске Крајине, на редовном војном ро-
ку у ВП 9139 Костајница.
Погинуо је 2. маја 1995. када је имао 21 годину живота, код места Уштица,
општина Јасеновац у Хрватској. Убиле су га хрватске оружане снаге у акцији
„Бљесак“. Сахрањен је у Доњој Храсници.
У време погибије били су му живи отац Бранко, мајка Ана. Није имао браће
и сестара.
Породица је запамтила како је Љубан волео позив који је одабрао, и да је
планирао даље школовање.
133
Мијалачковић Миодрага Љубиша (17. децембар 1952 – 7. јун 1999)
Рођен је у Вучитрну на Косову и Метохији, по националности Србин. Поро-
дица сада живи у Краљеву.
Завршио је средњу машинско-техничку школу.
Био је машински техничар, запослен у фабрици поцинкованог лима „Сартид
1913“ у Вучитрну.
Мобилисан је 1999. године као припадник резервног састава МУП-а Србије у
Вучитрну.
Погинуо је 7. јуна 1999. када је имао 46 година живота, у Вучитрну на Косову
и Метохији. Убили су га Албанци, припадници ОВК. Сахрањен је у Вучитрну.
Иза себе је оставио супругу Милу, синове Драгољуба и Драгана и ћерке Јеле-
ну и Милену.
Сећање на Љубишу, од оца Миодрага и мајке Оливере, чува његова породица
Мијалачковић.
134
Милетић Драгољуба Славујко (5. фебруар 1961 – 18. мај 1999)
Рођен у Прилужју, општина Вучитрн на Косову и Метохији, по национално-
сти Србин. Породица живи у Краљеву.
Основну школу завршио је у Прилужју, средњу школу у Обилићу.
Радио је као возач у помоћној механизацији у ЈП за транспорт угља коп „Ко-
сово“.
Мобилисан је 1999. у ВП 1351 Косовска Митровица. Био је припадник 54. вој-
но-територијалног одреда Војске Југославије на Косову и Метохији, на дуж-
ности стрелца.
Погинуо је 18. маја 1999. када је имао 38 година, у селу Горњи Мијалићи, оп
штина Вучитрн на Косову и Метохији. Убили су га Албанци, припадници ОВК.
Сахрањен је у Прилужју на Косову и Метохији.
Иза себе је оставио супругу Младенку, синове Слободана од 10, Јована од 3 и
ћерку Сању од 7 година.
У време погибије били су му живи мајка Планинка, брат Славиша, и сестре
Светлана и Славица.
Породица је Славујка запамтила као доброг, вредног и поштеног човека.
„Својом добром вољом бранио је село и своју породицу и због тога, те своје
доброте, дао је живот у рату 1999. године“.
135
Милић Драгољуба Бобан (16. фебруар 1974 – 14. април 1999)
Рођен је у Сомбору, одрастао у Косовској Митровици, по националности
Србин. Породица живи у Краљеву.
Основну школу завршио је у Косовској Митровици, Војну гимназију у Бео-
граду, Војну академију копнене војске у Београду.
Био је активно војно лице са чином потпоручника у Војсци Југославије, ВП
8070 Приштина. Био је припадник 52. батаљона војне полиције, на дужности
командира вода.
Погинуо је 14. априла 1999. када је имао 25 година живота, на превоју Волујак
код Ђаковице на Косову и Метохији. Возило у коме се налазио уништено је
дејством НАТО авијације. Првобитно је био сахрањен у Приштини, потом је
пренет у Краљевo.
Посмртно је унапређен у чин поручника.
У време погибије били су му живи отац Драгољуб, мајка Нада и брат Горан.
Брат близанац Срђан погинуо је десет дана раније, 4. априла 1999. године.
Породица је браћу близанце Бобана и Срђана запамтила као ведре момке.
Активно су се бавили атлетиком док су одрастали у Косовској Митровици.
136
Милић Драгољуба Срђан (16. фебруар 1974 –4. април 1999)
Рођен у Сомбору, одрастао у Косовској Митровици, по националности Ср-
бин. Породица живи у Краљеву.
Основну школу завршио је у Косовској Митровици, Војну гимназију у Бео-
граду, додатну војну обуку у Крушевцу.
Био је активно војно лице са чином потпоручника у Војсци Југославије, ВП
8365 Косовска Митровица. Био је припадник 125. моторизоване бригаде, на
дужности командира рачунарског одељења.
Преминуо је после тешког рањавања 4. априла 1999. када је имао 25 година
живота, на ВМА у Београду. Тешко је рањен 31. марта 1999. године кад је во-
зило у коме се налазио наишло на противтенковску мину коју су поставили
Албанци, припадници ОВК. Првобитно је био сахрањен у Приштини, потом
је пренет у Краљеву.
Одликован је Орденом за заслуге у области безбедности првог степена. По
смртно је унапређен у чин поручника.
У време погибије били су му живи отац Драгољуб, мајка Нада, брат близанац
Бобан и брат Горан. Срђан је погинуо десет дана касније, 14. априла 1999. го-
дине.
Породица је браћу близанце Бобана и Срђана запамтила као ведре момке.
Активно су се бавили атлетиком док су одрастали у Косовској Митровици.
137
Нисић Вуче Стајо (11. јануар 1961 – 13. април 1999)
Рођен у Поповљану, општина Сува Река на Косову и Метохији, по национал-
ности Србин. Породица живи у Краљеву.
Основну школу завршио је у Поповљану, средњу у Сувој Реци.
Радио је као гумарски радник у предузећу „Балкан белт“ у Сувој Реци.
Када је почео рат 1999. године најпре је распоређен у Војни одсек у Призрену,
потом је мобилисан у 70. војно-територијални одред у Сувој Реци.
Погинуо је 13. априла 1999. када је имао 38 година, у селу Поповљане, општи-
на Сува Река на Косову и Метохији. Из заседе су га убили Албанци, припад
ници ОВК. Сахрањен је у селу Дворане, општина Сува Река на Косову и Ме-
тохији.
Иза себе је оставио жену Божидарку. Није имао деце.
У време погибије била му је жива мајка Станија, брат Влада и сестра Вишња.
Породица је Стаја упамтила као човека који је волео спорт. Био је добровољ-
ни давалац крви. Погинуо је на Васкрс.
138
Паскаш Мића Раде (2. септембар 1953 – 27. август 1992)
Рођен је у Оточцу у Хрватској, по националности Србин. Породица живи у
Краљеву.
Основну школу завршио је у Оточцу, средњу такође у Оточцу.
По занимању био је столар, запослен у Дрвој индустрији у Врховини.
Мобилисан је као резервиста у Војску Републике Српске Крајине, ВП 9071
Врховине. Био је припадник 2. личке бригаде.
Погинуо је 27. августа 1992. када је имао 49 година, у селу Шкаре код Госпића
у Хрватској. Сахрањен је у Шкарама, општина Госпић у Хрватској.
Иза себе је оставио жену Милицу, сина Милана од 15 и ћерку Раду од 6 година.
У време погибије били су му живи отац Мићо и мајка Радмила.
Породица је Рада упамтила као брижног оца и супруга, који је погинуо када
им је био најпотребнији.
139
Пешовић Љубише Драган (16. март 1970 – 14. мај 1999)
Рођен је у Баљевцу код Рашке, по националности Србин. Породица живи у
Краљеву.
Основну школу завршио је у Баљевцу, средњу саобраћајну у Београду.
По занимању је био саобраћајни техничар. Није имао стално запослење, ра-
дио је повремене послове.
Мобилисан је 1999. године у ВП 1365 Рашка, ратна јединица 4407/25. Био је
припадник 37. моторизоване бригаде, на дужности војника стрелца.
Погинуо је 14. маја 1999. када је имао 29 година, код села Чапић, општина Кли
на на Косову и Метохији. Из заседе су га убили Албанци, припадници ОВК.
Сахрањен је у Баљевцу код Рашке.
Иза себе је оставио супругу Слађану и ћерке близнакиње Ивану и Катарину
од 3 месеца.
У време погибије била му је жива мајка Милица и сестра Драгана.
Породица је Драгана „Багија“ запамтила као добродушног човека кога су сви
познавали. Волео је друштво, музику, живот.
140
Пилиповић Илије Томислав (27. август 1961 – 31. мај 1999)
Рођен је у Скопљу у Македонији, живео у Урошевцу на Косову и Метохији,
по националности Србин. Породица живи у Краљеву.
Основну и средњу школу завршио је у Урошевцу, Правни факултет у Приш-
тини.
Радио је у СО Урошевац као финансијски полицајац.
Мобилисан је као резервиста 1999. године у ВП 4466 Урошевац, ратна једини-
ца 2778/28. Био је припадник 64. војно-територијалног одреда Војске Југосла-
вије, на дужности извиђача.
Погинуо је 31. маја 1999. када је имао 48 година живота, у селу Кривеник, оп
штина Качаник на Косову и Метохији. Убила га је противтенковска мина на
коју је наишло возило у коме се налазио, а коју су поставили Албанци припад
ници ОВК. Сахрањен је у Урошевцу, да би потом тело било пребачено у Кра
љево.
Имао је ванбрачну заједницу са Љубинком из које су добили ћерку Алексан-
дру, која је имала 9 година у време смрти оца.
У време погибије били су му живи отац Илија, мајка Госпава и брат Ненад.
141
Простран Крсте Павао (29. јануар 1949 – 16. јун 1992)
Рођен у Задру у Хрватској, по националности Србин. Породица живи у Кра
љеву.
Основну школу завршио је у Смоковићу, општина Бенковац у Хрватској.
Био је радник у трговинском предузећу „Задранка“.
Мобилисан је у Војску Републике Српске Крајине ВП 9035 Бенковац. Био је
припадник 92. моторизоване бригаде.
Погинуо је 16. јуна 1992. када је имао 43 године живота, у селу Смоковићу код
Бенковца у Хрватској. Сахрањен је у Смоковићу код Бенковца.
Иза себе је оставио супругу Стеванију и синове Слободана од 14 и Зорана од
9 година.
У време погибије нису му били живи родитељи. Имао је браћу Гојка, Мирка,
Тихомира и Недељка и сестре Јеку, Олгу, Милицу и Ружицу.
Павао је рано остао без родитеља. Његова породица памти да је био одан
супрузи и деци. „Изнад свега је волео своју родну груду, за коју је жртвовао
и живот, оставивши незбринуту породицу“.
142
Ранђеловић Љубомира Војислав (20. јануар 1957 – 6. мај 1999)
Рођен је у селу Тучеп, општина Исток на Косову и Метохији, по национално-
сти Србин. Породица живи у Кованлуку код Краљева.
Основну школу завршио је у Осојану на Косову и Метохији.
Бавио се земљорадњом на свом имању и повременим сезонским грађевин-
ским пословима.
Моблисан је 1999. године у ВП 2828 Крушевац. Био је припадник 69. војно-
територијалног одреда Војске Југославије.
Погинуо је 6. маја 1999. када је имао 42 године живота, у селу Врело, општина
Исток на Косову и Метохији. Убили су га Албанци припадници ОВК, док је
био на задатку претреса терена. Сахрањен је у селу Тучеп, општина Исток на
Косову и Метохији.
Иза себе је оставио супругу Миљку, синове Славишу од 15, Синишу од 2 и
ћерке Силвану од 16 и Славицу од 14 година.
У време смрти нису му били живи родитељи Љубомир и Софијанка. Имао је
брата Миодрага и сестре Јулијану и Славицу.
Војсилав је живео у скромној сеоској породици коју је издржавао својим ра-
дом, на шта је био посебно поносан. „Као једини хранитељ породице одазвао
се позиву да брани своју родну груду“.
143
Ранчић Мирољуба Нинослав (1. јануар 1971 – 12. март 1999)
Рођен је у Пироту, по националности Србин. Породица живи у Краљеву.
Завршио је Војну академију.
Био је активно војно лице, поручник у ВП 9650/10 Приштина. Припадао је 15.
оклопној бригади, распоређен на дужност командира тенковске чете.
Погинуо је 12. марта 1999. када је имао 28 година живота, у реону села Дрваре
код Вучитрна на Косову и Метохији. Током борбе са Албанцима припадни-
цима ОВК задобио је тешке ране од којих је брзо издахнуо. Сахрањен је у
Пироту.
Иза себе је оставио супругу Снежану, сина Милана од 4 и ћерку Ану од 2 го-
дине.
У време погибије били су му живи отац Мирољуб, мајка Славка и брат Марјан.
Породица памти Нинослава и чува успомену на његову погибију „нисмо те
могли сачувати од смрти, али ћемо те вечно носити у срцу“.
144
Ристић Илије Мирољуб (1. март 1952 – 27. април 1999)
Рођен је у Прокупљу, по националности Србин. Породица живи у Краљеву.
Основну и средњу школу завршио је у Приштини, Вишу техничко-машинску
у Косовској Митровици.
По занимању био је машински инжењер. Радио је у МУП-у Србије, СУП Ко-
совска Митровица, полицијска станица Звечан. Био је командир полицијске
станице у Звечану.
Погинуо је 27. априла 1999. када је имао 47 година живота, у селу Макрмаљ,
општина Србица на Косову и Метохији. Убили су га Албанци, припадници
ОВК. Сахрањен је у Косовској Митровици, одакле је тело потом премештено
у Краљево.
Иза себе је оставио супругу Ангелину. Није имао деце.
У време погибије били су му живи отац Илија, мајка Анђелија и брат Дра-
гољуб.

145
Ристић Вукића Ненад (7. март 1975 – 19. мај 1999)
Рођен је у Пећи на Косову и Метохији, по националности Србин. Породица
живи у Краљеву.
Основну школу завршио је у Истоку, средњу машинску такође у Истоку.
Радио је као портир у предузећу „Дубрава – угоститељство“.
Мобилисан је 1999. године у ВП 1351 Пећ. Био је припадник 69. војно-терито-
ријалног одреда Војске Југославије у Истоку.
Погинуо је 19. маја 1999. када је имао 24 године живота, у селу Пригода код
Истока на Косову и Метохији. Сахрањен је у селу Љубожда код Истока на Ко
сову и Метохији.
У време погибије били су му живи отац Вукић, мајка Марта, брат Небојша и
сестра Весна.
Породица је Ненада запамтила као весељака и племениту особу.
146
Савић Цветка Светомир (2. август 1959 – 11. мај 1999)
Рођен је у селу Дреновац, општина Клина на Косову и Метохији, по нацио-
налности Србин. Породица живи у Краљеву.
Радио је као саобраћајни полицајац у СУП-у Косовска Митровица.
Погинуо је 11. маја 1999. када је имао непуних 40 година, у селу Луковац, оп
штина Србица на Косову и Метохији. Убили су га Албанци, припадници ОВК.
Сахрањен је у селу Дреновац, општина Клина на Косову и Метохији.
Иза себе је оставио супругу Наду и синове Милоша од 7, Уроша од 4 и Ђорђа
од 3 године.
У време погибије били су му живи отац Цветко, мајка Милица, браћа Вели-
мир и Витомир и сестре Невенка и Новка.
Породица је Светомира запамтила као доброг радника и узорног домаћина,
који је волео живот, а посебно своје синове.
147
Станислављевић Александра Славољуб (4. октобар 1968 – 8. март 1999)
Рођен је у Нишу, по националности Србин. Породица живи у Краљеву.
Завршио је средњу машинску школу у Нишу и курс за полицајце у Београду.
Радио је као полицајац МУП-а Србије у полицијској управи у Ђаковици.
Погинуо је 8. марта 1999. када је имао непуну 31 годину живота, у селу Смо-
ница, општина Ђаковица на Косову и Метохији. Убила га је противтенковска
мина коју су поставили Албанци, припадници ОВК. Сахрањен је у селу Ком
рену у Нишу.
Иза себе је оставио жену Стојанку и ћерку Сашку од 3 године.
У време погибије били су му живи отац Александар, мајка Љиљана и сестра
Јасмина.
Породица је Славољуба запамтила као човека који је од малена желео да буде
полицајац. Волео је свој посао, као и породицу коју је засновао у Ђаковици.
148
Тењовић Милорада Горан (2. октобар 1968 – 17. март 1999)
Рођен је у Новом Пазару, живео у селу Ковачеву, по националности Србин.
Породица живи у Краљеву.
Средњу техничку школу завршио је у Крагујевцу, потом курс за полицајца.
Радио је као полицајац у МУП-у Србије, полицијска управа у Новом Пазару.
Био је командир вода.
Издахнуо је 17. марта 1999. када је имао непуну 31 годину живота, на ВМА у
Београду после тешког рањавања које се десило 12. марта 1999. године селу
Дрваре, општина Вучитрн на Косову и Метохији. Рањен је у борби са Албан
цима, припадницима ОВК. Сахрањен је у селу Ковачеву код Новог Пазара.
Иза себе је оставио супругу Слађану и ћерке Дијану од 8, Драгану од 4 године
и сина Далибора од 6 месеци.
У време погибије били су му живи отац Милорад, мајка Милијана и сестра
Горица.
Успомену на Горана чува породица Тењовић.
149
Тиосављевић Милорада Горан (17. септембар 1969 – 19. јул 1998)
Рођен је у Рашкој, по националности Србин. Породица живи у Краљеву.
Основну школу завршио је у Баљевцу, средњу у Рашкој.
Радио је као саобраћајни полицајац у СУП-у Призрен. Имао је чин млађег вод
ника прве класе у полицији.
Погинуо је 19. јула 1998. када је имао непуних 29 година живота, у Ораховцу
на Косову и Метохији. Убијен је снајперским хицем Албанаца, припадника
ОВК. Сахрањен је у Баљевцу.
Иза себе је оставио супругу Слађану и ћерку Марију стару 4 године.
У време погибије били су му живи отац Милорад, мајка Љубинка и брат Зоран.
Горан је радио у Призрену од 1990. године где се и оженио Слађаном, родом
из Призрена. Успомену на Горана чува породица Тиосављевић.
150
Тодић Драгише Славиша (22. август 1970 – 8. јун 1999)
Рођен је у Косовској Митровици, по националности Србин. Породица живи
у Краљеву.
Средњу школу завршио је у Лепосавићу.
Радио је у МУП-у Србије, полицијска управа у Косовској Митровици. Имао
је чин млађег водника у полицији.
Погинуо је 8. јуна 1999. када је имао непуних 29 година живота, у селу Горњи
Жабари, општина Косовска Митровица на Косову и Метохији. Убили су га
Албанци, припадници ОВК. Сахрањен је у селу Копорићу, општина Лепоса-
вић на Косову и Метохији.
Иза себе је оставио супругу Данијелу и ћерке Кристину од 3 године и Катари-
ну од 14 месеци.
У време погибије били су му живи отац Драгиша, мајка Милијана и брат
Слађан.
Успомену на Славишу чува породица Тодић.
151
Цветковић Душана Добривоје (23. септембар 1953 – 13. новембар 1991)
Рођен је у селу Копорић, општина Лепосавић на Косову и Метохији, по на-
ционалности Србин. Део породице живи у Краљеву.
По занимању био је аутомеханичар.
Био је запослен у железари у Смедереву.
Мобилисан је 1991. године у ВП 2141 Смедеревска Паланка, ратна јединица
1001/38.
Погинуо је 13. новембра 1991. када је имао 38 година живота, у селу Церић
између Вуковара и Винковаца у Хрватској. Сахрањен је у Смедереву.
Иза себе је оставио супругу Крстијану, сина Ненада и ћерку Јелену.
У време погибије били су му живи мајка Милена, отац Душан и брат Здравко.
152
БИОГРАФИЈЕ ПОГИНУЛИХ ПРИПАДНИКА 252. ОКЛОПНЕ БРИГАДЕ
КОЈИ НИСУ ИЗ КРАЉЕВА У РАТОВИМА 1991–1999. ГОДИНЕ
Атанасковић С. Слађан (11. јун 1964 – 14. новембар 1991)
Рођен је у Владичином Хану у Србији.
Био је припадник 252. оклопне бригаде из Краљева. У рат се јавио као добро-
вољац.
Погинуо је 14. новембра 1991. када је имао 27 година живота, у рејону Доње
Ново Село, општина Нијемци у Хрватској. Убиле су га хрватске оружане снаге.
Вулетић Данила Ненад (24. април 1960 – 13. мај 1999)

Рођен је у Лесковцу.
Био је припадник резервног састава 252. оклопне бригаде из Краљева. Имао
је чин резервног водника. У рат се јавио као добровољац.
Погинуо је 13. маја 1999. када је имао 39 година живота, у реону села Драго-
биље, општина Ораховац на Косову и Метохији. Убили су га Албанци, при-
падници ОВК.
Гајловић Мирослава Слободан (6. новембар 1971 – 18. октобар 1991)

Рођен је у Чачку, живео у Милићевцима.
Војни рок служио је у ВП 5522/17 у Краљеву. Био је припадник 252. оклопне
бригаде из Краљева.
Тешко је рањен 13. октобра 1991. када је имао непуних 20 година живота, на
локацији Зидине код села Нуштар у Хрватској. Слободан је приликом борби
око села Нуштар рањен док је био у борбеном возилу БПВ. Приликом еваку-
ације хрватске снаге погодиле су тенк на коме се налазио. Преминуо је на
ВМА од задобијених рана.
155
Ђуровић Милована Милорад (6. мај 1956 – 19. октобар 1991)
Рођен је у селу Врапшца, општина Медвеђа, живео је у Српском Милетићу,
општина Сомбор у Србији.
Био је капетан прве класе ЈНА, припадник 252. оклопне бригаде на дужности
команданта 3. оклопног батаљона.
Погинуо је 19. октобра 1991. када је имао 35 година живота, у рејону села Бог-
дановци код Вуковара у Хрватској. Моторно возило у коме се налазио на-
ишло је на противтенковску мину. Милорад је тешко рањен и после неколи-
ко сати издахнуо је у санитетској станици Оролик.
Егерић Драгана Младен (17. октобар 1972 – 2. април 1999)

Рођен је у Крушевцу.
Био је припадник резервног састава 252. оклопне бригаде из Краљева, са чи-
ном разводника.
Погинуо је 2. априла 1999. када је имао непуних 27 година живота, у селу
Грабник, општина Клина на Косову и Метохији. Убила га је НАТО авијација.
Ивановић Василија Живан (14. април 1973 – 13. октобар 1991)

Рођен је у Бијељини, Босна и Херцеговина.
Био је војник на редовном служењу војног рока у ЈНА, ВП 9877/4 Краљево.
Погинуо је 13. октобра 1991. када је имао 18 година живота, у рејону Зидине –
Маринци, код села Нуштар у Хрватској.
156
Илић Ђорђа Ненад (29. септембар 1970 – 22. октобар 1991)
Рођен је у Чачку.
Резервни потпоручник, припадник резервног састава 252. оклопне бригаде
из Краљева, у 2. оклопном батаљону, командир тенка у 2. тенковској чети.
Погинуо је 22. октобра 1991. када је имао 21 годину живота, у селу Петровци
код Шида у Србији.
За време враћања у реон одмора група војника ЈНА је у алкохолисаном стању
пуцала и случајно погодила Ненада у стомак. Због јаког крварења и недос-
татка крви издахнуо је у санитетској станици у Оролику.
Јанковић Властимира Златан (13. мај 1971 – 24. децембар 1991)

Рођен је у селу Буковска, општина Кучево у Србији.
Био је војник на редовном служењу војног рока у ЈНА, припадник 252. оклоп-
не бригаде из Краљева.
Погинуо је 24. децембра 1991. када је имао 20 година живота. Један војник
ЈНА је репетирао пиштољ и опалио у правцу Златана, кога је погодио у главу.
Од задобијених рана Златан је преминуо на ВМА у Београду.
Калајџић Сретена Душан (27. март 1976 – 2. април 1999)

Био је припадник резервног састава 252. оклопне бригаде из Краљева.
Погинуо је 2. априла 1999. када је имао 23 године живота, у селу Грабник, оп
штина Клина на Косову и Метохији. Убила га је НАТО авијација.
157
Карачић Винка Вјекослав (21. фебруар 1973 – 13. новембар 1991)
Рођен је у Инђији.
Погинуо је 13. новембра 1991. када је имао 18 година живота. Један војник ЈНА
је случајно опалио из своје пушке и нехотице погодио Вјекослава који је пре-
минуо на путу до болнице.
Керић Химзе Ибрахим (12. фебруар 1973 – 5. октобар 1991)

Рођен је у Теслићу у Босни и Херцеговини.
Био је војник на редовном служењу војног рока у ЈНА, ВП 8977 Краљево. Био
је припадник 252. оклопне бригаде из Краљева, на дужности нишанџије у
тенку.
Погинуо је 5. октобра 1991. када је имао 18 година живота, код села Нуштар у
Хрватској. Убиле су га хрватске оружане снаге док је дејствовао из тенка М-84.
Козодеровић Милутин Ивица (12. фебруар 1971 – 5. октобар 1991)

Рођен је у Горњем Милановцу, живео у Трбушанима код Чачка.
Био је резервни водник и припадник резервног састава 252. оклопне бригаде
из Краљева, на дужности командира тенка.
158
Крајачић Стјепана Дарко (1972 – 19. октобар 1991)
Рођен је у Копривници у Хрватској.
Био је војник на редовном служењу војног рока у ЈНА, ВП 8115/10 Краљево. У
рату је учествовао као припадник 252. оклопне бригаде из Краљева.
Погинуо је 19. октобра 1991. када је имао 19 година живота, у рејону села
Богдановци код Вуковара у Хрватској. Моторно возило у коме се налазио
наишло је на противтенковску мину. Дарко је тешко рањен и после неколико
сати издахнуо је у санитетској станици Оролик.
Крџић Добривоја Слободан (6. фебруар 1974 – 2. јун 1999)

Погинуо је 2. јуна 1999. када је имао 25 година живота, у селу Беланица, оп
штина Сува Река на Косову и Метохији. Убила га је тромблонска мина коју су
испалили Албанци, припадници ОВК.
Латић Рефика Мемија (5. јул 1973 – 5. октобар 1991)

Рођен је у селу Лагаторе код Иванграда (данас Берана) у Црној Гори.
не бригаде из Краљева, на дужности нишанџије у тенку.
Лукић Лазара Милорад (24. јануар 1971 – 13. октобар 1991)

Рођен је у селу Дубница код Калесије у Босни и Херцеговини.
Био је војник на редовном служењу војног рока у ЈНА, ВП 8977 Краљево.
Погинуо је 13. октобра 1991. када је имао 20 година живота, у рејону Зидине
– Маринци, код села Нуштар у Хрватској.
159
Мајсторовић Аврама Александар (17. јун 1968 – 1. мај 1999)
Рођен је у Мостару.
је чин резервног поручника.
Погинуо је 1. маја 1999. када је имао непуну 31 годину живота, на путу Мрасор
– Клина. Убили су га Албанци, припадници ОВК.
Милутиновић Радојице Верољуб (3. фебруар 1963 – 9. мај 1992)

Рођен је у селу Иваље код Рашке, живео у селу Власову.
Мобилисан је као резервиста у ратној јединици 4407/20 Рашка.
Погинуо је 9. маја 1992. године у Новом Пазару, када је имао 29 година живота.
Митровић Гојка Дејан (8. јануар 1962 – 10. октобар 1991)

Рођен је у Трстенику.
Био је припадник 252. оклопне бригаде из Краљева. У рат се пријавио као до
бровољац.
Погинуо је 10. октобра 1991. када је имао 29 година живота, на локацији Зиди-
не, код села Нуштар у Хрватској. Убиле су га хрватске оружане снаге.
Попадић Станислава Душко (20. јул 1967 – 6. јул 1992)

Рођен је у селу Крпине код Бања Луке у Босни и Херцеговини.
Био је водник прве класе ЈНА у ВП 1365/22 Нови Пазар.
Погинуо је 6. јула 1992. године у Сјеници, када је имао 25 година живота.
160
Поповић Николе Александар (27. мај 1963 – 6. април 1992)
Рођен је у Пријепољу.
Погинуо је 6. априла 1992. када је имао 29 година живота, у рејону села Гиба-
рац, општина Шид у Србији. Убиле су га хрватске оружане снаге.
Прелић Мила Горан (20. јул 1971 – 13. новембар 1991)

Рођен је у Панчеву.
Био је војник на редовном служењу војног рока у ЈНА, ВП 8977 Краљево. У
рату је учествовао као припадник 252. оклопне бригаде из Краљева, у саставу
3. вода извиђачке чете.
Погинуо је 13. новембра 1991. када је имао 20 година живота, у рејону села Ада
шевци, општина Нијемци у Хрватској. Током извиђања нагазио је на против
пешадијску мину која му је разнела ноге и део леђа. После рањавања убрзо је
издахнуо.
Салијевски Сала Неџад (1. септембар 1967 – 22. септембар 1991)

Рођен је у Скопљу.
Неџад је приликом борби око Товарника тешко повређен у раме гусеницом
БВП-а 22. септембра 1991. године. Евакуисан је на лечење у Шид, после чега
му се губи траг. Није познато да ли преживео рањавање.
161
Седларевић Љубивоја Дејан (16. мај 1974 – 18. мај 1999)
Рођен је у Смедереву.
Био је припадник редовног састава 252. оклопне бригаде из Краљева. Имао је
чин потпоручника.
Погинуо је 18. маја 1999. када је имао 25 година живота, у реону села Драго-
биље, општина Ораховац на Косову и Метохији. Убили су га Албанци, при-
падници ОВК.
Точи Ненада Зоран (28. новембар 1973 – 21. јун 1992)

Рођен је у Земуну, живео у Батајници.
Био је војник на редовном служењу војног рока у ЈНА, ВП 8977 Краљево. Био
је припадник 252. оклопне бригаде из Краљева.
Погинуо је 21. јуна 1992. када је имао 19 година живота, у реону села Батровци,
општина Шид у Србији.
Ћурчић Вучића Радован (4. август 1963 – 13. октобар 1991)

Припадник резервног састава 252. оклопне бригаде из Краљева, у 2. оклоп-
ном батаљону, у 1. моторизованој чети.
Погинуо је 13. октобра 1991. када је имао 28 година живота, у реону локације
Зидине код села Нуштар у Хрватској. Радован се са друговима, ради бржег
пребацивања, попео се на тенк који се повлачио ради попуне муниције, а
хрватске снаге су испалиле „зољу“ на њега. Радован је изгубио живот од рас-
прскавања „зоље“.
162
Цветић Драгана Србољуб (3. септембар 1963 – 4. јун 1999)
је чин резервног потпоручника.
Погинуо је 4. јуна 1999. када је имао непуних 36 година живота, на путу Ма-
лишево Мируша на Косову и Метохији. Убила га је противтенковска мина
коју су поставили Албанци, припадници ОВК.
Шахбазовић Муја Хајрудин (11. октобар 1971 – 13. октобар 1991)

Рођен је селу Мрки Лугови код Бихаћа у Босни и Херцеговини.
Био је десетар на редовном служењу војног рока у ЈНА, припадник 252. ок-
лопне бригаде из Краљева.
Погинуо је 13. октобра 1991. када је имао 20 година живота, у реону локације
Зидине код села Нуштар у Хрватској. Хрватске снаге су погодиле БВП и од
парчади гранате погинуо је Хајрудин који се налази поред возила чији је био
командир.
163
ПОГОВОР
Страдање војника и полицајаца 1991–2000. године
Досадашњи пописи страдалих у ратовима који су пратили распад Ју-

гославије региструју око 130.000 људи који су насилним путем изгубили
живот. Када је у питању простор данашње Републике Србије потпуни по-
пис страдалих још није направљен. Удружење породица погинулих посе-
дује регистар од 5.762 настрадала војника и полицајаца. У овом списку
нема цивилних лица која су радила у војсци (ако им није признат статус
војника), као ни „обичних“ цивила. Наравно, може се поставити и пи-
тање страдалих особа из редова националних мањина, без обзира на којој
су страни рата били (да ли су били лојални или супротстављени Републи-
ци Србији, или једноставно неутрални), односно ко их је у разним рато-
вима током распада Југославије усмртио. Пошто је само током рата на
Косову и Метохији 1999–2000. године, по досадашњим сазнањима, убије-
но 13.535 људи, од којих су највећи број чиниле особе које су били житељи
Републике Србије, и да је у централној Србији током ових сукоба погину-
ло око 270 особа, као и да је још велики број погинилих људи из свих ра-
това током распада Југославије непописан, можемо претпоставити да је,
можда, око 20.000 особа свих националности који били грађани Републи-
ке Србије (простор који обухвата и Космет) погинуло током распада
СФРЈ. Ово је само слободна процена, број о коме треба размишљати, ни-
како поуздан податак.
„Споменица погинулих у ратовима од 1991. до 2000. године са подручја
Краљева“ садржи 139 биографија, што је један промил у односу на све
страдале са простора целе Југославије. У питању су само војници, подо-
фицири, официри, војни резервисти и полицајци. Цивили нису унети у
ову Споменицу.
Ако се посматра само ужи списак људи који су погинули са подручја
Краљева, укупно 83 лица, видимо да су страдали млади људи, који су у
просеку имали 29,6 година. Гинуло се широм простора бивше Југославије,
али ипак највише на Косову и Метохији (Словенија – 1,2%, Хрватска – 21,6%,
Босна и Херцеговина – 15,6%, Космет – 43,3%, централна Србија – 18%).
Заправо, рат из 1999. однео је 54,2% од свих жртава из Краљева. Сваки
165
други погинули на територији Краљева изгубио је живот у овом сукобу.
Живот су у највећем броју случајева губили резервисти и војници на
редовном служењу војног рока. Пуно су страдали и активни војници, по-
дофицири и официри, 24,9% или сваки четврти од свих погинулих. Укуп-
но је страдало 17 официра, 11 подофицира и 55 војника (активних, резерв-
них и на редовном служењу војног рока).
Када се посматра образовна структура, 36,1% погинулих имало је само
основну школу, 44,5% средњу, 2,4% вишу школу и 16,8% факултет. Међу
погинулим особама са високим образовањем највише је било активних
официра (92,8%). Ако би се посматрала само цивилна лица, заправо ре-
зервисти, види се да су највише страдали људи који су по занимању били
радници, потом сељаци.
Међу погинулим 47% није било ожењено. Били су то момци који нису
засновали породицу. Међу ожењенима двоје није имало децу, а тројици
погинулих деца су се родила по њиховој смрти. Највећи број страдалих
војника у време погибије имао је оба жива родитеља (80%), и нису били
њихова једина деца. Све породице су се трудиле да у свом крају сахране
погинуле војнике, а они који су се по њиховој смрти доселили у Краљево
настојали су да у нови завичај пренесу тела својих настрадалих. Обичаји
и дуга национална традиција налагали су да се погибија војника никако
не сме заборавити и прећутати, што је и циљ ове публикације.
Иако се приређивач Споменице трудио да изнесе што тачније податке,
у чему му је огромну помоћ прижило Удружење породица погинулих, јас-
но је да свака публикација овог типа неминовно мора многе преопширне
биографије скратити (посебно у сегменту везаном за сећања породица),
док се на неким другим местима понекад „провуку“ и пропусти. Све из-
нете податке прегледале су породице погинулих, ако је то било могуће,
како би се избегле грешке. Али и поред свих провера, оне се никада не
могу до краја елиминисати, те зато ову Споменицу треба користити тек
као почетни корак у сећању на погинуле, као публикацију која ће се вре-
меном наново проверавати и допуњавати, јер је трагање за реконструк-
цијом и тумачењем прошлости посао који се никада неће завршити. Ако
се у појединим биографијама и поред свих провера ипак појаве одређене
грешке, то свакако није била намера приређивача, већ само тренутни сте-
пен знања о догађајима из прошлости. Нова истраживања и нови истра-
живачи донеће свакако нова и потпунија знања.
Милош Тимотијевић
166
Списак погинулих војника чије су се породице доселиле у Краљево
после ратова 1991–1999. године по датуму погибије
Датум Место Датум Место Република/

РБ Презиме Очево име Име
рођења рођења смрти погибије покрајина
1 Цветковић Душан Добривоје 1953.09.23. Копорић 1991.11.13. Церић Хрватска
2 Простран Крста Павао 1949.01.29. Задар 1992.06.16. Смоковић Хрватска
3 Паскаш Мићо Раде 1953.09.02. Оточац 1992.08.27. Шкаре Хрватска
4 Лакић Миле Роберт 1969.09.28. Бенковац 1993.01.22. Подградина Хрватска
5 Басарић Јово Душан 1945.10.18. Госпић 1993.07.20. Диво Село Хрватска
6 Марушић Бранко Љубан 1974.03.07. Доња 1995.05.02. Уштица Хрватска
Храсница
7 Југовић Милоје Илија 1951.10.14. Доње Добрво 1995.06.09. Жељава Хрватска
8 Колунџић Стеван Радивој 1940.09.10. Дерингај 1995.08.04. Грачац Хрватска
9 Гроздановић Владимир Славољуб 1961.01.06. Ракош 1998.06.26. Ракош Космет
10 Тиосављевић Милорад Горан 1969.09.17. Рашка 1998.07.19. Ораховац Космет
11 Станислављевић Александар Славољуб 1968.10.04. Ниш 1999.03.08. Смоница Космет
12 Ранчић Мирољуб Нинослав 1971.01.01. Пирот 1999.03.12. Дрваре Космет
13 Тењовић Милорад Горан 1968.01.02. Нови Пазар 1999.03.18. Дрваре Космет
14 Ковач Љубо Радојица 1960.06.14. Ђаковица 1999.03.29. Приштина Космет
15 Милић Драгољуб Срђан 1974.02.16. Сомбор 1999.04.04. ВМА Србија
16 Нисић Вуче Стајо 1961.01.11. Поповљане 1999.04.13. Поповљане Космет
17 Милић Драгољуб Бобан 1974.02.16. Сомбор 1999.04.14. Волујак Космет
18 Ристић Илија Мирољуб 1952.03.01. Прокупље 1999.04.27. Макрмаљ Космет
19 Ранђеловић Љубомир Војислав 1957.01.20. Тучеп 1999.05.06. Врело Космет
20 Савић Цветка Светомир 1959.08.02. Дреновац 1999.05.11. Луковац Космет
21 Пешовић Љубиша Драган 1970.03.16. Баљевац 1999.05.14. Чапић Космет
22 Милетић Драгутина Славујко 1961.02.05. Прилужје 1999.05.18. Горњи Космет
Мијалићи
23 Ристић Вукић Ненад 1975.03.07. Пећ 1999.05.19. Пригода Космет
24 Ђорђевић Љубомир Милорад 1952.02.12. Добри Дуб 1999.05.25. Годанце Космет
25 Пилиповић Илија Томислав 1961.08.27. Скопље 1999.05.31. Кривеник Космет
26 Вечевић Станимир Дејан 1976.02.22. Призрен 1999.06.01. Планеја Космет
27 Тодић Драгиша Славиша 1970.08.22. Косовска 1999.06.08. Горњи Космет
Митровица Жабари
28 Мијалачковић Миодраг Љубиша 1952.12.17. Вучитрн 1999.06.07. Вучитрн Космет
167
Списак погинулих војника припадника 252. оклопне бригаде
из Краљева у 1991–1999. године по датуму погибије
Датум Место Датум Место Република/

РБ Презиме Очево име Име
рођења рођења смрти погибије покрајина
1 Салијевски Сале Неџад 1967.09.01. Скопље 1991.09.22. Товарник Хрватска
2 Козодеровић Милутин Ивица 1971.02.12. Чачак 1991.10.05. Нуштар Хрватска
3 Латић Рефик Мемија 1973.07.05. Иванград 1991.10.05. Нуштар Хрватска
4 Керић Химзо Ибрахим 1973.02.12. Теслић 1991.10.05. Нуштар Хрватска
5 Митровић Гојко Дејан 1962.01.08. Трстеник 1991.10.10. Зидине Хрватска
6 Шахбазовић Мујо Хајрудин 1971.10.11. Бихаћ 1991.10.13. Зидине Хрватска
7 Ћурчић Вучић Радован 1963.08.04. Чачак 1991.10.13. Зидине Хрватска
8 Ивановић Василије Живан 1973.04.14. Бијељина 1991.10.13. Зидине Хрватска
9 Лукић Лазар Милорад 1971.01.24. Калесија 1991.10.13. Зидине Хрватска
10 Гајловић Мирослав Слободан 1971.11.06. Чачак 1991.10.18. Зидине Хрватска
11 Ђуровић Милован Милорад 1956.05.06. Српски 1991.10.19. Богдановци Хрватска
Милетић
12 Крајачић Стјепан Дарко 1972.00.00. Копривница 1991.10.19. Богдановци Хрватска
13 Илић Ђорђе Ненад 1970.09.29. Чачак 1991.10.22. Петровци Србија
14 Прелић Миле Горан 1971.07.20. Панчево 1991.11.13. Апшевци Хрватска
15 Карачић Винко Вјекослав 1973.02.21. Инђија 1991.11.13. непознато
16 Атанасковић С. Слађан 1964.06.11. Владичин 1991.11.14. Доње Ново Хрватска
Хан Село
17 Јанковић Властимир Златан 1971.05.13. Буковска 1991.12.24. Београд Србија
18 Поповић Никола Александар 1963.05.27. Пријепоље 1992.04.06. Гибарац Србија
19 Милутиновић Радојица Верољуб 1963.02.03. Рашка 1992.05.09. Нови Пазар Србија
20 Точи Ненад Зоран 1973.11.28. Земун 1992.06.21. Батровци Србија
21 Попадић Станислав Душко 1967.07.20. Бања Лука 1992.07.06. Сјеница Србија
22 Егерић Драган Младен 1972.10.17. Крушевац 1999.04.02. Грабник Космет
23 Калајџић Сретен Душан 1976.03.27. Чачак 1999.04.02. Грабник Космет
24 Мајсторовић Аврам Александар 1968.06.17. Мостар 1999.05.01. Мрасор Космет
25 Вулетић Данило Ненад 1960.04.24. Лесковац 1999.05.13. Драгобиље Космет
26 Седларевић Љубивоје Дејан 1974.05.16. Смедерево 1999.05.18. Драгобиље Космет
27 Крџић Добривоје Слободан 1974.02.06. Чачак 1999.06.02. Беланица Космет
28 Цветић Драган Србољуб 1963.09.03. Чачак 1999.06.04. Мируша Космет
168
Списак погинулих војника са подручја Краљева 1991–2000. године по датуму погибије
Датум Република/
Рб Презиме Очево име Име Место рођења Датум смрти Место погибије
рођења покрајина
1 Стојковић Станоје Слободан 1972.02.24. Краљево 1991.06.27. Трзин Словенија
2 Гајовић Лазар Мирко 1972.05.22. Краљево 1991.08.21. Осијек Хрватска
3 Мрвић Миле Светомир 1948.09.30. Метикоши 1991.09.14. Нови Бездан Хрватска
4 Мандић Душан Радосав 1972.07.10. Краљево 1991.09.18. Трпиња Хрватска
5 Славковић Грујо Микица 1964.02.22. Ковачи 1991.09.25. Товарник Хрватска
6 Сретовић Миаило Милутин 1967.09.22. Краљево 1991.09.27. Сремске Лазе Хрватска
7 Станчић Жарко Небојша 1967.08.22. Краљево 1991.09.27. Сремске Лазе Хрватска
8 Пандрц Лазар Дејан 1970.11.02. Краљево 1991.09.28. Силаш Хрватска
9 Бошковић Добривоје Милета 1952.08.27. Слатина-Ушће 1991.09.21. Привина глава Србија
10 Булатовић Павле Бошко 1956.02.06. Колашин 1991.10.06. Зидине Хрватска
11 Андрић Слободан Драгослав 1958.08.28. Отес 1991.10.13. Зидине-Маринци Хрватска
169
12 Павић Бранислав Михаило 1957.04.12. Мрчајевци 1991.10.13. Зидине-Маринци Хрватска
13 Марић Милица Зоран 1957.08.20. Пожаревац 1991.11.05. Буџак Хрватска
14 Вујанац Милисав Милоје 1968.05.08. Краљево 1991.11.07. Табориште Хрватска
15 Павловић Недељко Небојша 1963.04.04. Рибница 1991.11.13 Кузмин Србија
16 Марковић Раденко Зоран 1960.12.16. Јошаничка Бања 1991.11.13. Негославци Хрватска
17 Кошћак Рудолф Здравко 1961.01.25. 1991.11.18. Окучани Хрватска
18 Грачанац Миодрага Ненад 1971.07.15. Краљево 1991.12.28. Турањ Хрватска
19 Величковић Чедомир Зоран 1955.04.02. Међуречје 1992.03.10. Кричке Хрватска
20 Николић Светозар Жан 1971.07.15. Париз 1992.04.19. Поточари БиХ
21 Кошанин Бранислав Дарко 1972.30.10. Краљево 1992.04.23. Рудани БиХ
22 Бојанић Јездимир Небојша 1972.10.06. Рибница 1992.05.02. СЦ „Скендерија“ БиХ
23 Јакшић Милан Слободан 1973.07.18. Краљево 1992.05.02. Доње Колибе БиХ
24 Јовановић Милорад Михаило 1967.02.22. Краљево 1992.05.02. Пале БиХ
25 Пајовић Марко Радош 1970.08.27. Краљево 1992.05.02. Добровољачка ул. БиХ
26 Савић Милован Ненад 1973.12.05. Краљево 1992.05.12. Добриња БиХ
27 Петровић Милан Властимир 1972.02.19. Краљево 1992.05.14. Сарајево БиХ
28 Јовановић Радоје Драган 1952.01.20. Годњи Чехи 1992.06.26. Калдрма БиХ
29 Спасић Живко Предраг 1970.02.02. Пећ 1992.08.04. Илиџа БиХ
30 Миликић Радослав Саво 1949.01.25. Милавчићи 1992.04.27. Београд Србија
31 Ђорђевић Радослав Милутин 1958.11.16. Роћевићи 1993.03.19. Бајина Башта Србија
32 Милашиновић Богољуб Предраг 1967.10.22. Краљево 1993.08.01. Дуга Њива БиХ
33 Вучић Радомир Перо 1961.06.24. Чечера 1993.09.18. Бајина Башта Србија
34 Руменић Живан Бранислав 1950.04.20. Краљево 1995.05.29. Вуковар Хрватска
35 Јањатовић Саво Радивој 1954.10.05. Нашице 1995.06.18. Удбина Хрватска
36 Павловић Александар Саша 1972.12.14. Краљево 1995.09.29. Сански Мост БиХ
37 Пљакић Драгиша Драган 1969.01.05. Краљево 1995.09.29. Сански Мост БиХ
38 Ђурић Велимир Живота 1963.04.19. Параћин 1999.03.25. Глоговац Космет
39 Милошевић Радмило Срђан 1972.07.29. Витковац 1999.03.27. Кијево Космет
40 Петровић Драган Вељко 1978.11.02. Косовска Витина 1999.03.30. Капешница Космет
170
41 Ивановић Радослав Предраг 1968.06.23. Супал 1999.04.02. Волујак Космет
42 Максић Душан Ивица 1962.07.14. Косовска 1999.04.02. Волујак Космет
Митровица
43 Миладиновић Драгољуб Миливоје 1970.08.14. Краљево 1999.04.04. Дреник Космет
44 Радић Јован Синиша 1976.06.30. Книн 1999.04.06. Маљен Србија
45 Савичић Ненад Жељко 1975.07.10. Јаково 1999.04.06. Маљен Србија
46 Драгањац Слободан Ивица 1979.02.19. Краљево 1999.04.08. Орлате Космет
47 Николић Станиша Милан 1961.10.23. Чукојевац 1999.04.12. Трстеник Космет
48 Вуковић Душан Александар 1979.03.03. Краљево 1999.04.13. Кисела бања Космет
49 Јошовић Радован Милисав 1960.07.26. Гледић 1999.04.14. Кошаре Космет
50 Јокановић Јован Божидар 1953.11.21. Пантина 1999.04.17. Пантина Космет
51 Муњић Божидар Саша 1973.01.31. Краљево 1999.04.17. Гребник Космет
52 Раденовић Радомир Радивоје 1979.12.02. Сјеница 1999.04.17. Камена Глава Космет
53 Белоица Милорад Љубодраг 1959.11.03. Буковица 1999.04.19. Бањица Космет
54 Кошанин Душан Срђан 1968.02.04. Ушће 1999.04.19. Кошаре Космет
55 Ћурчић Велимир Мирољуб 1964.10.20. Краљево 1999.04.19. Бањица Космет
56 Бешевић Милорад Милан 1964.05.08. Чибутковац 1999.04.30. Мали Турјак Космет
57 Богдановић Мирослав Милан 1971.01.29. Тавник 1999.04.30. Баке Космет
58 Мијатовић Богдан Милан 1975.10.14. Београд 1999.04.30. Глушци Србија
59 Миловановић Драгослав Малиша 1970.07.24. Тавник 1999.04.30. Глушци Србија
60 Шћекић Радован Радуле 1964.10.15. Мостар 1999.05.08. Добре Воде Космет
61 Гавриловић Славко Зоран 1964.11.13. Краљево 1999.05.12. Ликошани Космет
62 Карџовић Владан Саша 1971.12.18. Брезник 1999.05.15. Малишево Космет
63 Беочанин Миломир Иван 1972.12.21. Краљево 1999.05.20. Љубижда Космет
64 Гобељић Радета Владан 1965.07.18. Краљево 1999.05.19. Молић Космет
65 Марковић Живота Коста 1959.12.27. Краљево 1999.05.29. Бобовац Космет
66 Вукомановић Живорад Данијел 1971.01.19. Стразбур 1999.05.25. Чукојевац Србија
67 Томовић Верољуб Зоран 1970.07.16. Лазац 1999.05.25. Малишево Космет
68 Ердоглија Драгољуб Дејан 1976.01.22. Лозно 1999.05.30. Бањица Космет
69 Ерчевић Боривоје Љубивоје 1963.07.08. Адрани 1999.05.30. Мируша Космет
171
70 Ерац Родољуб Радослав 1978.01.22. Бзовик 1999.05.31. Караула „Врбница“ Космет
71 Кнежевић Петар Саша 1968.10.10. Јагодина 1999.05.31. Брвеник Србија
72 Петрушевски Никола Зоран 1960.03.27. Куманово 1999.05.31. Црни Луг Космет
73 Живојиновић Миладин Дејан 1972.08.08. Смедерево 1999.06.02. Беланица Космет
74 Ћурчић Радослав Братислав 1965.06.20. Јарчујак 1999.06.02. Бањица Космет
75 Планојевић Зоран Вуле 1970.04.01. Краљево 1999.06.03. Турјак Космет
76 Андрић Миодраг Срећко 1947.05.23. Краљево 1999.06.04. Ландовац Космет
77 Токалић Славко Јован 1962.08.27. Рибница 1999.06.04. Београд Србија
78 Тијанић Радивоје Небојша 1970.11.07. Београд 1999.06.07. Београд Србија
79 Миладиновић Драгољуб Миодраг 1965.09.05. Сирча 1999.06.08. Влашки Дреновац Космет
80 Тошковић Александар Момчило 1951.08.17. Доњи Милановац 1999.06.08. Влашки Дреновац Космет
81 Балтић Југослав Бојан 1976.04.20. Брезова 1999.06.11. Трстеник Космет
82 Марковић Душан Саша 1970.10.09. Жича 1999.06.16. Жича Србија
83 Јованов Драгољуб Цветан 1965.04.10. Долно Чичево 2000.11.21. Добросин Србија
УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА ПАЛИХ БОРАЦА РАТОВА
ОД 1990. ДО 1999. ГОДИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА
Оружани распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,

започет првим ратним дејствима у Словенији 1991. године, имао је за по-
следицу и то да у Краљево почну да пристижу посмртни остаци првих
жртава и рањеници. Рањени војници, после доласка и лечења у Краљеву,
почињу да се окупљају и стварају своја удружења. Из поштовања према
њиховим погинулим саборцима у ова удружења позивају и чланове њи-
хових породица, те се, током 1992. године формира Удружење ратних вој-
них инвалида и породица палих бораца.
Основни задаци овог Удружења били су:
- Остваривање законом предвиђених права ратних војних инвалида и
породица погинулих бораца;
- Помоћ за квалитетније живљење ратних војних инвалида и породи-
ца палих бораца;
- Сећање на погинуле борце.
Ширењем ратних дејстава на Хрватску, Босну и Херцеговину, те Косо-
во и Метохију, повећава се број погинулих и ратних војних инвалида, а
значајан број прогнаних породица са поменутих простора наћи ће своје
уточиште у Краљеву.
Временом, а посебно уласком у последње године крвавог југословен-
ског сукоба, имајући у виду различите потребе чланова породица поги-
нулих војника, инвалида и учесника рата, јављају се и нова удружења: Уче
сника рата, Ветерани и бројне невладине организације, која чине оно што
се може назвати „борачком популацијом“. Поштујући часне изузетке,
приоритет највећег дела новостворених организација постаје како од др-
жаве добити што више повластица, средстава за рад, признања за соп-
ствену жртву, док сећање на погинуле бива маргинализовано. Породице
палих војника, незадовољне су таквим односом друштва, чињеницом да
су остале саме да се сећају својих погинулих, уз често неразумевање на-
длежних власти за предлоге да се подигну спомен обележја или да се по-
мену имена погинулих приликом обележавања значајних историјских до
гађаја. Зато, покушавају да се организују и да у, већ постојећим, удру-
жењима и њиховим програмима рада постигну остварење својих циљева.
Покушај да се то учини преко невладине организације Удружење породи-
ца погинулих и унесрећених из Београда, која тих година оснива свој
173
огранак у Краљеву неће бити успешан. Код чланова овог удружења из
Краљева расте свест да је неопходно стварање посебне организације у
којој ће се окупљати само чланови породица погинулих бораца, којима је
ово право признато по Закону о борачко-инвалидској заштити, друштво
које би представљало колективни израз пијетета према палим борцима.
Такође, важан разлог оснивања јесте потреба да се породице заједно и
удружене суочавају и решавају различита егзистенцијална питања и про-
блеме. Програмом организације било би предвиђено, на првом месту, чу-
вање сећања на погинуле.
Резултат таквог таквог размишљања је оснивање Удружења породица
палих бораца ратова од 1990. године Републике Србије 12. фебруара 2001.
године. Оснивачи и чланство били су искључиво чланови породица па-
лих бораца припадника ЈНА, ВЈ и МУП-а, који су у периоду од 17. августа
1990. године, па до краја одбрамбеног рата 1999. године, погинули у ору-
жаним акцијама, извршавајући постављене задатке у одбрани суверени-
тета и очувања безбедности отаџбине. Удружење породица палих бораца
ратова од 1990. године Републике Србије је невладино, непрофитно, не-
страначко удружење, које је првенствено усмерено ка остваривању циље-
ва заштите, унапређења и остваривања права чланова породица погину-
лих, која им припадају по оствареном статусу, афирмације вредности па-
триотизма и српских слободарских традиција и неговања успомена на
погинуле браниоце државе. Редовни члан може бити члан породице па-
лог борца који је остварио право на породичну инвалиднину по основу
Закона о правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, при
чему прихвата статут удружења. Својство редовног члана стиче се добро-
вољним потписивањем приступнице, уз увид у личну карту и решење ко-
рисника породичне инвалиднине по палом борцу. Подручје деловања уд-
ружења је Република Србија, а чланство, за сада, чине представници 2700
породица са потписаним приступницама из 128 градова и општина. По-
себан значај има стварање електронске базе података, где су до сада упи-
сана 5762 пала борца. Временом је удружење препознато као најважнија
организација која се бави заштитом и унапређењем права чланова поро-
дица палих бораца и пружањем помоћи у њиховом остваривању.
Како се број чланова из Краљева у републичком удружењу се стално
повећавао, предложено је да се у Краљеву оснује „Удружење породица па
лих бораца ратова од 1990. године Републике Србије – општински одбор
Краљево“. Оснивачка Скупштина одржана је 17. априла 2008. године. Као
оснивачи овог Удружења уписани су:
174
- Лакић Миле, рођен 28. октобра 1939. године у Бенковцу, прогнан из
Хрватске у Краљево и сада живи у улици Богољуба Чупића бр. 4,
отац палог борца; био je и први председник Извршног одбора овог
Удружења;
- Петровић Милан, рођен 14. новембра 1946. године у Милочају, живи
у Милочају, отац палог борца, који је био први председник Скуп
штине Удружења;
- Јовановић Мила, рођена 19. септембра 1943. године у Краљеву, живи
у Краљеву улица Цара Лазара 78/3, мајка палог борца, први секретар
Извршног одбора;
- Драгањац Слободан, рођен 21. јануара 1955. године у Краљеву, живи
у Ратини код Краљева, отац палог борца;
- Павловић Ерика, рођена 15. априла 1967. године у Панчеву, живи у
Краљеву улица Црвеног Крста 81, супруга палог борца, технички се-
кретар Удружења;
- Белоица Снежана, рођена 18. децембра 1964. године у Краљеву, живи
у Метикошима код Краљева, супруга палог борца;
- Драгањац Миланка, рођена 4. фебруара 1956. године у Џумалији, Све
ти Стефен, Македонија, живи у Ратини код Краљева, мајка палог
борца;
- Токалић Милица, рођена 26. децембра 1965. године у Краљеву, живи
у Јовцу код Краљева улица Јовачка 20, супруга палог борца;
- Гајовић Лазар, рођен 14. априла 1948. године у Краљеву, живи у Кра
љеву улица Занатска 18/1, отац палог борца;
- Јошовић Злата, рођена 25. августа 1938. године у Гледићу код Краље-
ва, живи у Краљеву, улица Кидричева 130/2, мајка палог борца;
- Николић Милена, рођена 19. марта 1961. године у Варешу, Босна и
Херцеговина, живи у Чукујевцу код Краљева, супруга палог борца;
- Павић Милијана, рођена у Цветкама код Краљева, живи у Краљеву
улица Веселина Маслеше 13, мајка палог борца;
- Павић Весна, рођена 16. септембра 1961. године у Катрзи код Чачка,
живи у Краљеву, улица Веселина Маслеше 13, супруга палог борца;
- Бошковић Нада, рођена 25. септембра 1957. године у Рашки, живи у
Јовцу код Краљева, улица Јовачка 22, супруга палог борца;
- Ерац Драгица, рођена 19. новембра 1958. године у Краљеву, живи у
Бзовику, Студеница, Краљево, мајка палог борца;
- Марковић Олга, рођена 25. октобра 1947. године у Краљеву живи у
Жичи код Краљева, мајка палог борца;
175
- Богдановић Олга, рођена 15. априла 1949. године у Рашки, живи у Та
внику код Краљева, мајка палог борца.
На овој Скупштини изабрани су извршни органи удружења.
Извршни одбор од 5 чланова:
- Лакић Миле, отац палог борца;
- Павловић Ерика, супруга палог борца;
- Драгањац Слободан, отац палог борца;
- Јовановић Мила, мајка палог борца;
- Белоица Снежана, супруга палог борца.
Надзорни одбор:
- Петровић Злата, мајка палог борца;
- Матић Коса;
- Токалић Милица, супруга палог борца.
На истој Скупштини усвојен је и Статут удружења и створени су усло-
ви да се упути захтев за регистрацију. Потврда о регистрацији „Удружења
породица палих бораца ратова од 1990. године Републике Србије – општин
ски одбор Краљево“ у Краљеву стигла је 3. јула 2008. године. Од почетка
постојања Извршни одбор новоосновано Удружење покушава уз помоћ
републичког удружења да омасови организацију, да сачини програм рада
и да реши проблем финансирања.
Временом, долази и до персоналних промена унутар удружења. На са-
станку одржаном 18. јула 2008. године председник Извршног одбора Ми-
ле Лакић поднео је оставку и за новог председника изабран је Драгањац
Слободан, отац палог борца. Упражњено место у Извршном одбору попу-
нила је Николић Милена, супруга палог борца. На састанку Извршног
одбора одржаног 27. јануара 2010. године, због здравствених разлога и
бројних обавеза, оставку подноси председник Извршног одбора Слобо-
дан Драгањац, па је за председника изабрана Токалић Милица, а за члана
Гордана Јакшић.
Усвајањем Закона о удружењима грађана 2009. године стекли су се ус-
лови да „Удружење породица палих бораца ратова од 1990. године Репу-
блике Србије – општински одбор Краљево“ буде самостално у оквиру ре-
публичке организације. Обављена је и пререгистрација 2. марта 2010. го-
дине, када настаје Удружење породица палих бораца ратова од 1990. до
1999. године града Краљева.
Основни циљеви и задаци, по Статуту удружења, у области борачко-
инвалидске заштите, су:
176
1. Неговање традиције и успомене на погинуле браниоце отаџбине;
2. Одавање почасти палим борцима на Дан обележавања почетка НА-
ТО агресије на СРЈ и Дан сећања на браниоце отаџбине страдале у
ратовима од 1990. до 1999. године у већем броју градова Србије;
3. Залагање за обележавање улица и тргова именима погинулих бораца;
4. Учествовање у обележавању значајних догађаја која се орагнизују у
духу неговања ослободилачких и слободарских традиција града Кра
љева и Републике Србије;
5. Залагање за заштиту, унапређење и остваривање права чланова по-
родица палих бораца које јој припадају по оствареном статусу;
6. Залагање за давање предности деци палих бораца под једнаким усло-
вима приликом запошљавања до усвајања новог закона и касније ин-
систирање на примени истог;
7. Подршка чланству у конкурсима за стамбено збрињавање и унапре
ђење стамбене проблематике кроз саветодавно-правну помоћ и еду-
кацију;
8. Изједначавање у правима чланова породица палих бораца, без обзи-
ра на припадност одбрамбеној формацији и времену погибије борца,
а који су већ стекли статус корисника породичне инвалиднине;
9. Инсистирање на обавезивање органа локалне самоуправе на бригу о
породицама палих бораца;
10. Наставак традиционалног Видовданског дружења породица палих
бораца са Војском Србије и Удружења учесника рата од 1991. до 1999.
године из Краљева;
11. Званична сарадња са сродним и хуманитарним организацијама;
12. Званична сарадња са удружењима породица палих бораца у окруже
њу и планирање заједничких активности;
13. Израда пројеката у циљу реализације плана рада;
14. Ангажовање стручних лица по потреби у циљу реализације план-
ских циљева;
15. Остале активности у складу са чланом 8. и 9. Статута удружења.
Удружење породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године града
Краљева сада броји 208 чланова са уредном документацијом. Посебан
значај има пажљиво вођена евиденција и потпуна документација за 111
погинулих, од којих су 83 рођени у Краљеву или су у време погибије жи-
вели у Краљеву и 28 палих бораца, чије су породице пристигле у Краљево
из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова и Mетохије.
177
Статутом „Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999.
године града Краљева“ проширен је број чланова Извршног одбора на се
дам, те су чланови Извршног одбора постали Вучић Славица, супруга па-
лог борца и Гајовић Лазар, отац палог борца.
Током година дошло је до извесних промена у управи удружења. На-
име, због лошег здравља, на састанку Извршног одбора 17. јула 2014. годи-
не оставку подноси председник Извршног одбора Токалић Милица, а ту
дужност преузима Вујанац Милисав, отац палог борца.
На редовној годишњој Скупштини „Удружења породица палих бораца
ратова од 1990. до 1999. године града Краљева“, 28. априла 2016. године по
тврђено је да су задаци и циљеви удружења остали исти и изабрано је но
во руководство. Председник Скупштине постаје Токалић Милица, супру-
га палог борца, а заменик председника Ђорђевић Мануела, супруга палог
борца. Рад удружења организује и спроводи циљеве и постављене задатке
Извршни одбор у саставу:
- Вујанац Милисав, председник, отац палог борца;
- Јовановић Мила, секретар, мајка палог борца;
- Ђорђевић Љубинка,члан, супруга палог борца;
- Јакшић Гордана, члан, мајка палог борца;
- Мрвић Станојло, члан, брат палог борца;
- Мијалачковић Драгољуб, члан,син палог борца;
- Миловановић Јелица, члан, супруга палог борца.
На крају, изабрани су и чланови надзорног одбора:
- Мира Басарић, председник, супруга палог борца;
- Гордана Савић, члан, мајка палог борца;
- Снежана Белоица, члан, супруга палог борца.
Чланови Удружења породица палих бораца ратова 1990–1999. године
града Краљева су са члановима Удружења учесника ратова 1991–1999. го-
дине оформили савез под називом Удружење бораца народно ослободи-
лачких ратова Србије, да би борачка популација на подручју града Кра
љева могла да наступа заједно и лакше остварује своја законом предвиђе-
на права. Циљ новооснованог удружења био је да се обједине заједнички
проблеми, да се организује заједнички наступ пред локалним властима и
државним органима и да се заједно залажу за очување законом предвиђе-
них права. Међутим, ово ново удружење није оправдало очекивања, тако
да је Удружење породица палих бораца ратова 1990–1999. године града
Краљева наставило самосталан рад.
178
AКТИВНОСТИ „УДРУЖЕЊА ПОРОДИЦА ПАЛИХ БОРАЦА
РАТОВА ОД 1990. ДО 1999. ГОДИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА“
НА ИЗВРШЕЊУ ПОСТАВЉЕНИХ ЦИЉЕВА
Током постојања „Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до

1999. године града Краљева“ управа и чланови су се трудили да, у веома
тешком времену немаштине, беспарице и разних видова штедње, заштите
удружење и обезбеде довољно средстава за неометан рад. Заједничким тру
дом створени су услови за остваривање основних циљева које су пред се
бе поставили: чување сећања на пале борце, помоћ њиховим породицама
на очувању законом предвиђених права и побољшању животних услова,
брига о деци, као и неговање традиције ослободилачких ратова Србије.
У циљу очувања сећања на пале борце, Народни музеј Краљевo je при-
хватио иницијативу нашег Извршног одбора и уредио и издао књигу „Се
ћање на пале борце из деведесетих“. Извршни одбор је припремио ком-
плетну документацију и фотографије 105 палих бораца, колико их је тада
било у нашој евиденцији. Први пут су се у истој књизи нашле биографије
палих бораца рођених на овим подручјима и оних који су у време поги-
бије живели у Краљеву, заједно са палим борцима чије су породица након
протеривања са својих огњишта, уточиште нашле у нашем слободарском
Краљеву. Књига се налази у сталној поставци Народног музеја Краљево,
у спомен соби Друге бригаде копнене Војске у касарни Рибница и у прос-
торијама нашег Удружења.
Активности Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999.
године града Краљева у циљу спречавања да се забораве хероји који су
дали живот за отаџбину обухватају, пре свега, посете гробљима, где су са
храњени, на дан њихове погибије. Тада се породице погинулих, чланови
удружења и представници Друге бригаде копнене војске, окупе, положе
цвеће, запале свеће и помоле се Богу за покој душа погинулих.
Сваког 24. марта, уз подршку градских власти, организује се годишњи
помен посвећен палим борцима. Комеморативне свечаности почињу ску-
пом у Клубу одборника, затим се испред споменика, на Тргу Јована Са-
рића, полаже цвеће и, захваљујући свештеницима Епархије Жичке, одр-
жи молебан. На крају, следи посета касарни у Јарчујку, где се налазе спо-
меници погунулих припадника 252. оклопне бригаде и касарни у Рибни-
ци, где се налази Спомен соба ове елитне краљевачке војне јединице.
Чланови Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. годи-
179
не града Краљева дали су пун допринос уређењу Спомен собе, обезбе-
дивши потребне информације о страдалим. Сада се, у холу испред Спо-
мен собе, на улазу у простор за Богослужење, налази пано са фотогра-
фијама и подацима за све погинуле јунаке из евиденције удружења. Сваке
године на Видовдан, заједно са Удружењем учесника ратова од 1991. до
1999. године из Краљева, посећујемо спомeн обележје палим борацима у
Ушћу, где полажемо цвеће, а потом присуствујемо парастосу који се слу-
жи у Манастиру Студеница.
У току једне године, представници Извршног одбора Удружења поро-
дица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године града Краљева, често
заједно са представницима града Краљева и удружењима која негују тра-
дицију ослободилачких ратова Србије, посете 74 парастоса посвећених
палим борцима, изађу на 16 комеморација везаних за краљевачке родољу-
бе и учествују на приближно 10 сахрана и помена чланова.
Већина чланова „Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до
1999. године града Краљева“ није задовољна изгледом, величином и начи-
ном градње споменика на Тргу Јована Сарића и чињеницом да на овом
споменику нема имена свих погинулих. Зато су чланови одлучили да под-
несу молбу да се у порти Храма Светог Саве у Краљеву изгради спомен
плоча са именима свих 111 палих бораца из евиденције друштва. Допис је
упућен у јануару 2015. године, а у марту 2016. године Његово Преосвеш-
тенство Епископ жички је затражио још нека појашњења. Захтев је до-
пуњен и очекује се одговор.
Међу видовима чувања сећања на погинуле ратнике је обнова посто
јећих и изградња нових спомен обележја, спомен чесама, као и иниција-
тива да улице које немају називе или чији ће називи бити промењени, бу
ду назване именима палих бораца. Чланови Удружења су упутили дописе
великом броју месних заједница са циљем да се обнове или изграде нова
спомен обележја погинулим у ратовима деведесетих. На овај позив су се
одазвали представници неколико месних заједница. У Опланићима по
стоји иницијатива да се спомен плоча палом борцу из овог села постави
на сеоском дому културе, у Богутовцу да се у дворишту основне школе
постави спомен плоча погинулом ученику ове школе, а представници че-
тири приградске месне заједнице су затражили обнову крста за сеоско Бо
гослужење, на коме би се нашло 25 имена палих бораца из њиховог краја.
Покренут је поступак за добијање потребних дозвола за обележја. Град-
ске власти су Генералним урбанистичким планом предвиделе да на плацу
на Берановцу, површине 5 ари, буде подигнут Меморијални центар, где
180
би се изместио крст за богослужење и адекватно уредио простор. Члано-
ви Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године града
Краљева су упутили дописе свим месним заједницама и упознали су њи-
хове представнике са именима погинулих бораца у оружаним сукобима
деведесетих година са њиховог подручја у циљу да нека од улица добије
назив по погинулом ратнику. Иницијатива је прихваћена у више броју
месних заједница.
На крају, у циљу чувања сећања на пале борце, на иницијативу Изврш-
ног одбора Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. го-
дине града Краљева, под окриљем колектива Народног музеја Краљево и
уз свесрдну и посвећену помоћ двојице еминентних приређивача, др Ми-
лоша Тимотијевића и др Косте Николића, уређена је и издата Споменица
погинулих у ратовима 1991–2000. године са подручја Краљева. Посебну
вредност има чињеница да су се први пут у истој књизи нашле биогра-
фије свих палих бораца рођених на овом подручју, или који су у време
погибије живели у Краљеву, заједно са палим борцима чије су породице
протеране са својих огњишта, а које су уточиште нашле у Краљеву.
Удружење породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године града
Краљева, имало је проблема у остваривању законом предвиђених права,
обнови и изградњи спомен обележја и припреми књиге о погинулим рат-
ницима, због недостатка података о палим борцима, њиховим члановима
породица, адресама, узрасту и образовању деце. Изгубљено је много вре-
мена у стварању базе података у електронској форми, која би била свима
доступна. Ипак, уз велико залагање чланова Извршног одбора, саставље-
на је електронска база података са фотографијама и подацима за сваког
палог борца из евиденције удружења. Ова база података је сада драгоцен
извор информација, који не само да олакшава израду Споменице, већ и
чува сећање на пале јунаке.
Представници Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до
1999. године града Краљева ангажовали су се на пословима везаним за
очување законом стечених права чланова. У периоду 2012–2018. године те
активности су, углавном, подразумевале праћење доношења новог Зако-
на о борачко инвалидској заштити, залагање да се очувају постојећа пра-
ва, неретко угрожена различитим законским тумачењима, као и проме-
нама у предлозима за доношење новог Закона. У ту сврху чланови удру-
жења су се обратили дописом канцеларији краљевачких посланика у Ре-
публичкој Скупштини, и затражили пријем и разговор са посланицима.
На одржаном састанку посланици су обећали да ће употребити сва своја
181
овлашћења да се примедбе, које им буду достављене, а оправдане су, буду
прихваћене.
Ради очувања квалитета и побољшања живота лечења чланова поро-
дица палих бораца, руководство Удружења породица палих бораца рато-
ва од 1990. до 1999. године града Краљева је покушало да реши проблеме
свих оних који су се обратили за помоћ. Тако је од 2008. године до 2018.
године на бањско лечење упућено 30 чланова Удружења и то захваљујући
представницима удружења учесника ратова, који су на републичким кон-
курсима, на основу упућених пројеката, добијали средства и одређени
број места уступали. Међутим, одлуком надлежног министарства ова мо-
гућност је укинута. Упућен је допис министарству са молбом да се неко-
лико тешко болесних чланова удружења ипак пошаље на бањски опора-
вак, али одговора и даље нема.
Постоје и други проблеми. Један од њих јесте све чешћа појава озбиљ-
ног обољевања, међу готово свим категоријама чланова удружења, углав-
ном услед изузетног стреса, и све тежи проблеми са лечењем и рехабили-
тацијом. Борачка популација скоро да нема никаквих олакшица прили-
ком лечења. Већина лекова за ова обољења се купује, а заказивање код
лекара специјалисте траје и по неколико месеци. Најзад, чланови удру-
жења не могу да се лече на Војно-медицинској академији. Постојећи про-
блем руководство Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до
1999. године града Краљева је покушало да реши путем доделе једнократ-
не новчане помоћи. Помоћ износи од 5.000 до 20.000 динара, у завис-
ности од материјалне ситуације члана који тражи помоћ, његовог оболења
и од финансијског стања самог удружења. До сада је 61 члан добио ову по-
моћ намењену за плаћање неопходних специјалистичких прегледа, на-
бавку лекова и потребних помагала за олакшавање болесничких дана.
Решавање поменутих проблема није наишло на разумевање надлежних
институција, па је неопходна и помоћ читаве заједнице за изналажење
могућности за промену прописа о здравственој заштити, којима би поро-
дице палих бораца имале већа права и олакшице приликом лечења.
Активности чланова Удружења породица палих бораца ратова од 1990.
до 1999. године града Краљева подразумевају и покушаје да се побољша
положај деце погинулих војника. На иницијативу чланова удружења, на
више високошколских установа, смањени су трошкови школарине, од 10%
до 100%, за самофинансирајуће студенте, потомке палих јунака. Сем тога,
у сарадњи са сродним удружењима деца чланова удружења упућена су на
курсеве страних језика, рачунарства и стручног оспособљавања.
182
Посебно питање односи се на помоћ деци палих бораца око запошља-
вања и обављања стручне праксе обавезне након завршених студија. По-
ражавајуће је да од 106 радно способних потомака палих бораца, који се
налазе на евиденцији удружења, њих 46 је незапослено. Чланови удруже
ња су се више пута обраћали, уз подршку Републичког Удружења породи-
ца палих бораца из Београда, Министарству за рад, запошљавање, борач-
ка и социјална питања. Упућен је списак 2016. године, са именима, обра-
зовањем и адресама радно способне незапослене деце палих бораца, те су
предузете извесне мере преко Националне службе за запошљавање. Пред
виђене су субвенције приликом запошљавања деце палих бораца, млађе
од 30 година, али ова одлука министарства у Краљеву није имала очеки-
ван ефекат.
Изузетан проблем представља укидање стечених права деце палих бо-
раца, која се односе на њихово школовање и које се спроводи, према не-
ким тумачењима, без доношења валидних упутстава и одлука. Потомци
погинулих ратника не само да губе право на инвалиднину, већ се од мно-
гих тражи да врате исплаћене инвалиднине уназад за три године. Негодо-
вање чланова Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999.
године града Краљева није наишло на разумевање у Министарству рада,
запошљавања за борачка и социјална питања, тако да се сада воде на де-
сетине судских спорова.
Последњих година, посебно од доласка на дужност градоначелника
Краљева господина Предрага Терзића, знатно је побољшана сарадња чла-
нова Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године
града Краљева са представницима градске власти. Новоизабрани градо-
начелник је, непосредно по постављењу, заказао разговоре са представ-
ницима удружења грађана, а први разговор је обавио са Удружењем поро
дица палих бораца ратова од 1990. до 1999. града Краљева. На овом са-
станку уследило је пријатно изненађења у виду нове организације по-
моћи. Новина је да је, поред помоћника градоначелника за социјална пи-
тања, за бригу и сарадњу са борачком популацијом задужен и један од
градских већника, што је олакшало комуникацију и оперативност. На-
предак у сарадњи са представницима градских власти огледа се и у све
чешћем ангажовању потомака погинулих ратника на јавним радовима, а
стално запослење је добило њих четворо. Веома је значајно и то да су, по-
чев од јануара 2019. године, сви чланови породица палих бораца и ратни
војни инвалиди, који користе услуге јавних, комуналних предузећа у гра-
ду Краљеву, добили субвенцију у износу од 30% од цене услуга.
183
Посебну захвалност чланови Удружења породица палих бораца ратова
од 1990. до 1999. године града Краљева дугују Другој бригади копнене вој
ске Србије. Ова бригада је правни следбеник јуначке 252. оклопне брига-
де, у којој је био мобилисан велики број наших суграђана током деведесе-
тих година, а од којих се, нажалост, њих 25 није вратило. Припадници ове
јединице, заједно са представницима удружења, одлазе на све годишње
парастосе, учествују на свим поменима и сећањима на краљевачке хероје
и редовно позивају чланове удружења, да уз пуно поштовање, узму уче
шћа на свим војним свечаностима и обележавању знаменитих датума и
догађаја.
Команда Копнене војске Србије уредила је једну од најлепших и најбо
ље сређених спомен соба у Србији. Наше удружење је имало ту част да
буде гост команде ове бригаде у Нишу и обиђе овај необичан музеј.
Побројане активности, иако су изискивале највише времена и труда,
представљају само део делатности Удружења породица палих бораца ра-
това од 1990. до 1999. године града Краљева. Нисмо потпуно задовољни
постигнутим, али услови под којима је удружење радило и неуједначено
ангажовање чланова, нису створили могућности за боље резултате.
Уз већу активност чланова, боље услове за рад свих удружења борачке
популације, веће интересовање државе, могу се отргнути од заборава сви
пострадали од 1990. до 1999. године, обезбедити достојније место у дру
штву за сени палих хероја и створити далеко бољи услови живота за по-
родице погинулих бораца.
Децембра 2018. године Председник Извршног одбора Удружења

К Р А Љ Е В О Милисав Вујанац
184

СПОМЕНИЦА ПОГИНУЛИХ У РАТОВИМА 1991-2000. ГОДИНЕ СА ПОДРУЧЈА КРАЉЕВА

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

СПОМЕНИЦА ПОГИНУЛИХ У РАТОВИМА 1991-2000. ГОДИНЕ СА ПОДРУЧЈА КРАЉЕВА

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СПОМЕНИЦА ПОГИНУЛИХ

У РАТОВИМА 1991–2000. ГОДИНЕ

Култура сећања и жртве ратова 1991–2000. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

БИОГРАФИЈЕ ПОГИНУЛИХ СА ПОДРУЧЈА КРАЉЕВА

БИОГРАФИЈЕ ПОГИНУЛИХ ЧИЈЕ СУ СЕ ПОРОДИЦЕ ДОСЕЛИЛЕ

БИОГРАФИЈЕ ПОГИНУЛИХ ПРИПАДНИКА 252. ОКЛОПНЕ

ПОГОВОР – Страдање војника и полицајаца 1991–2000. године . . . . . . . . . . 165

Списак погинулих војника чије су се породице доселиле

Списак погинулих војника припадника 252. оклопне бригаде

Списак погинулих војника са подручја Краљева

УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА ПАЛИХ БОРАЦА РАТОВА

AКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА ПОРОДИЦА ПАЛИХ БОРАЦА

Најважнија карактеристика српског 20. века јесте демографско потис-

Војска, рат и умирање за отаџбину имају посебно место у култури се­

Милош Тимотијевић, „Плави хоризонти Радојка Николића: од микроисторије до социјалне

антропологије“, у: Радојко Николић, Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика

Криза и распад Југославије

Распад Југославије није настао случајно. Проблеми у вези функциони-

Рат у Словенији 1991.

Оружани распад Југославије почео је у Словенији, чији су грађани већ

Војни сукоби у Босни и Херцеговини започели су 1992. године и пред-

Рат на Косову и Метохији може се поделити на два периода. У првом

Рат на југу централне Србије 2000–2001.

Вулетић Данила Ненад (24. април 1960 – 13. мај 1999)

Гајловић Мирослава Слободан (6. новембар 1971 – 18. октобар 1991)

Егерић Драгана Младен (17. октобар 1972 – 2. април 1999)

Ивановић Василија Живан (14. април 1973 – 13. октобар 1991)

Јанковић Властимира Златан (13. мај 1971 – 24. децембар 1991)

Калајџић Сретена Душан (27. март 1976 – 2. април 1999)

Керић Химзе Ибрахим (12. фебруар 1973 – 5. октобар 1991)

Козодеровић Милутин Ивица (12. фебруар 1971 – 5. октобар 1991)

Крџић Добривоја Слободан (6. фебруар 1974 – 2. јун 1999)

Латић Рефика Мемија (5. јул 1973 – 5. октобар 1991)

Лукић Лазара Милорад (24. јануар 1971 – 13. октобар 1991)

Милутиновић Радојице Верољуб (3. фебруар 1963 – 9. мај 1992)

Митровић Гојка Дејан (8. јануар 1962 – 10. октобар 1991)

Попадић Станислава Душко (20. јул 1967 – 6. јул 1992)

Прелић Мила Горан (20. јул 1971 – 13. новембар 1991)

Салијевски Сала Неџад (1. септембар 1967 – 22. септембар 1991)

Точи Ненада Зоран (28. новембар 1973 – 21. јун 1992)

Ћурчић Вучића Радован (4. август 1963 – 13. октобар 1991)

Шахбазовић Муја Хајрудин (11. октобар 1971 – 13. октобар 1991)

Страдање војника и полицајаца 1991–2000. године

Досадашњи пописи страдалих у ратовима који су пратили распад Ју-

Датум Место Датум Место Република/

Датум Место Датум Место Република/

Оружани распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,

Током постојања „Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до

Децембра 2018. године Председник Извршног одбора Удружења

You might also like

Војска, рат и умирање за отаџбину имају посебно место у култури се