SLOBOMIR P UNIVERZITET

BIJELJINA

PEDAGOGIJA – NAUKA O VASPITANJU

Seminarski rad

Miloš Savić 417/15

Pojam pedagogije ----------------------------------------------------------------------------------------- 3
Pedagogija kao nauka, predmet pedagogije i zadaci pedagogije --------------------------------- 4
Pedagoški pravci ------------------------------------------------------------------------------------------ 5
Pedagoške discipline ------------------------------------------------------------------------------------- 6
Opšta pedagogija i istorija pedagogije------------------------------------------------------------ 6
Predškolska pedagogija ------------------------------------------------------------------------------ 7
Školska pedagogija------------------------------------------------------------------------------------ 7
Didaktika i metodika -------------------------------------------------------------------------------- 8
Vanškolska pedagogija ------------------------------------------------------------------------------- 9
Internatska (domska) pedagogija ------------------------------------------------------------------ 9
Porodična pedagogija -------------------------------------------------------------------------------- 9
Specijalna pedagogija -------------------------------------------------------------------------------10
Pedagogija kroz istoriju---------------------------------------------------------------------------------11
Antičko doba ------------------------------------------------------------------------------------------11
Srednji vek ---------------------------------------------------------------------------------------------11
Renesansa ----------------------------------------------------------------------------------------------12
Novi vek ------------------------------------------------------------------------------------------------12
Literatura--------------------------------------------------------------------------------------------------13

2
 Pojam pedagogije

Pedagogija je nauka čije su oblasti izučavanja vaspitanje i obrazovanje. Sam termin se

različito definisao u različitim periodima, što ukazuje na razvoj same nauke kroz ljudsku
istoriju.
Riječ pedagogija potiče iz grčkog jezika i nastala je u doba antičkih država i sastavljena je od
dve riječi –pais, paidos što znači dečak, i ago,agein što znači voditi. U početku ovaj termin je
imao doslovno značenje – označavao je roba koji je vodio dete od kuće do mesta gdje se
tadašnja omladina okupljala radi sticanja obrazovanja. Međutim, prema nekim teoretičarima,
rob se nije brinuo samo o sigurnosti deteta na putu od kuće i do kuće, već se brinuo i o
njegovom ponašanju. Za razliku od dečaka, devojčice su ostajale sa svojim majkama u kući.
U starom Rimu se značenje pojma “pedagog” menja, te se sada odnosi na učenog roba,
najčešće Grka, koji podučava decu. Već tada, kao i kasnije, sam termin “vođenje” se menja
iz doslovnog u preneseno značenje; pedagog je onaj koji usmjerava, obrazuje i vaspitava.
Danas se termin pedagog može definisati u širem značenju i podrazumeva sve one koji se na
nekim način bave vaspitavanjem djece (tu se ubrajaju i roditelji i kada ne posjeduju
adekvatno pedagoško znanje) i u užim značenjima, gde se misli samo na lica koja se
profesionalno bave vaspitanjem djece, odnosno nastavnike. Iz ovog termina, izvedeni su i
uvaženi, bliski termini poput “pedagoški radnik”, “pedagoška ustanova” i “pedagoške mere”.
U različitim jezicima termin “pedagogija” ima različita značenja, što je donekle u vezi sa
samim terminom, ali i različitim gledištima na samu nauku.

3
 Pedagogija kao nauka, predmet pedagogije i zadaci
pedagogije

Pedagogija je nastala iz potrebe za sistematičkim prikupljanjem i uopštavanjem iskustava i

znanja u vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem. Određivanje predmeta proučavanja pedagogije
nije jednostavno jer se i druge društvene nauke bave društvom, društvenim fenomenima i
praksom, često neraskidivo povezanim sa vaspitanjem.

Predmet pedagogije je vaspitanje kao skup namernih uticaja na razvoj ličnosti.

Pedagogija se bavi svim onim što se intencionalno čini da bi se uticalo na razvoj dece, mladih
i odraslih, tj. da bi se razvoj ličnosti (nezavisno od njenog uzrasta) usmerio u određenom
pravcu.

Zadaci pedagogije:

1. Proučava i istražuje vaspitne pojmove

2. Otkriva pedagoške zakonitosti, formuliše pedagoške zakone i klasifikuje ih u poseban
pedagoški sistem znanja
3. Razvija, unapređuje i usavršava vaspitno-obrazovnu praksu
4. Naučno prati i kritični vrednuje rezultate u pedagoškoj teoriji i praksi
5. Razvija specifičnu metodologiju naučnih istraživanja pedagoških pojava
6. Koristi rezultate naučnih saznanja drugih nauka i povezuje ih u koherentan sistem

4
 Pedagoški pravci

Pod pedagoškim pravcem podrazumevamo relativno celovito I koherentno gledanje na

najvažnija pedagoška pitanja. To znači da se sva pitanja kojima se jedan pravac bavi
razmatraju na istim osnovama, sa istih polazišta, pa time imaju I odredjeno jedinstvo I sistem.
To se može odnositi na celinu pedagoške nauke, ali I na pojedina njena pitanja, odnosno na
neka područja vaspitne delatnosti.
O jednom pedagoškom pravcu može se govoriti kao pedagoškom pokretu, tek onda kada taj
pravac ima vise utemeljivača, više sledbenika I kada oni preduzimaju različite mere da taj
pedagoški pravac učvrste I popularišu. To se može postici izdavanjem knjiga I časopisa,
nastojanjem da se osnovne ideje praktično ostvare, organizovanjem posebnih seminara za
nastavnike i sl. Ima pedagoških pravaca koji nisu prerasli u pedagoški pokret, kao što ima i
onih koji su postali i te kako jaki pedagoški pokreti.
Veoma je mnogo linija razvitka pedagoške ideje i one se međusobno donekle poklapaju, ali
ima i takvih koje se međusobno isključuju. Različiti teoretičari su dali klasifikacije tih
pravaca.
Poljski pedagog Bogdan Suhodolski sve pravce svodi pod „dve pedagogije“ koje su u
međusobnoj „borbi“. Prva, „pedagogija esencije“ je okrenuta ka budućnosti i daje sliku
vaspitanika kakav bi on trebalo da bude. Druga, „pedagogija egzistencije“ je okrenuta ka
sadašnjosti i postavlja pitanja kakav vaspitanik zaista jeste. Međutim, između ova dva pravca
mogući su i kompromisi, pogotovo u modernoj pedagogiji. Čehoslovački pedagog František
Singule navodi više mogućih klasifikacija, ali se opredeljuje za onu koja razlikuje jedanaest
pravaca, među kojima su pragmatična, eksperimentalna, psihoanalitičko-individualna, pa i
fašistička. Francuz Žan Vijal ne daje konkretnu podelu pravaca, ali razgraničava faktore koji
utiču na razvoj pedagogije. To su tehnopedagogija, pedocentrizam (u stvari spoj ove nauke sa
biologijom i psihologijom) i sociocentrizam koji naglašava važnost socijalnih faktora u
vaspitanju Amerikanac F. Majer daje podelu samo pedagogije na tlu SAD koju naziva
teorijom vaspitanja. On navodi, između ostalih, idealističku, neorealističku, perenialističku,
esencijalističku i druge, a kao najnoviju egzistencijalističku koncepciju vaspitanja, odnosno
pedagogiju. Njegov zemljak, Brameld, tvrdi da u SAD postoje četiri glavna pravca:
esencijalistički, perenialistički, progresivistički i rekonstruktivistički, koji u stvari čine dva
para zbog sličnosti među sobom. Takođe navodi i šest pravaca koji utiču na ova četiri, manje
ili više ih menjajući.

5
 Pedagoške discipline

Podela naučnih disciplina može da bude različita, jer može da se izvrši prema više
kriterijuma. Ukoliko se kao kriterijum uzme vreme, tada se pedagogija može podeliti na
savremenu, odnosno opštu i istoriju pedagogije. Iz osnovno-, srednje- i visoko-školske
pedagogije, koje pripadaju oblasti vaspitanja mladih, razvija se didaktika i metodika
pojedinih predmeta. Ukoliko se kao kriterijum uzme mesto gde se pedagoška delatnost
odvija, opšta pedagogija se deli, osim na predškolsku i školsku i na vanškolsku, internatsku i
porodičnu. Nijedan kriterijum za podelu ne može u potpunosti da prikaže sistem pedagoških
disciplina, zbog kompleksnosti same vaspitne delatnosti, pa se pribegava kombinaciji tih
kriterijuma. Jedna važna disciplina koja se na taj način izdvaja je specijalna pedagogija koja
se primenjuje u radu sa vaspitanicima koji su fizički i/ili psihički ometeni u razvoju. Ona se
dalje može podeliti na surdo, tiflo, oligofrenu, orto i logopediju. Nisu sve naučne discipline
jednako razvijene. Recimo, didaktika je veoma razvijena, ali je penološka pedagogija znatno
manje.

Opšta pedagogija i istorija pedagogije

Opšta pedagogija je temelj od kojeg počinjemo da zasnivamo pedagoško obrazovanje i svaki

sistematski, bilo teorijski ili praktični pedagoški rad. Opšta pedagogija je osnov celokupne
pedagoške nauke i njenog sistema pedagoških disciplina. Kroz opštu pedagogiju lakše se
ulazi u proučavanje drugih disciplina.

Istorija pedagogije proučava istorijski razvoj odgoja, školstva i pedagogije od najstarijih

vremena do danas. U njoj su sadržane osnovne ideje bogatog pedagoškog nasleđa od čijeg
poznavanja, shvatanja i primenjivanja u mnogome zavisi uspeh u svakom pedagoškom radu.
Otkriva nam kako je formirana pedagoška misao, ko su predstavnici pedagoške misli, kakav
je njihov uticaj bio tada, a kakav je sada u razvoju prakse i teorije vaspitanja.
Cilj ovih istraživanja je:
- otkrivanje, razumevanje i tumačenje pedagoških ideja i prakse u prošlosti
- utvrđivanje uzročno-posledičnih veza među njima i društvo
- praćenje pedagoških pokreta i trendova

6
 Predškolska pedagogija

Predškolska pedagogija je grana pedagogije koja se bavi problemima vaspitanja dece uzrasta
od tri do sedam godina, kada se manje-više neorganizovano deluje na dete (u porodici, vrtiću
i okolini). Proučava cilj, zadatke, sadržaj, sredstva, oblike, metode itd. vaspitanja dece pre
polaska u školu.
Nastavnicima omogućava da ih bolje poznaju i lakše vaspitavaju.
Temelje ovoj pedagoškoj disciplini postavili su J. A. Komenski (“Informatorium za
materinsku školu”) i Frebel (“Vaspitanje čoveka”)

Školska pedagogija

Školska pedagogija je grana pedagogije koja se bavi teorijom škole kao specijalne vaspitno-
obrazovne ustanove ili radne organizacije.
Predmet proučavanja školske pedagogije su bitna pitanja iz oblasti vaspitanja i obrazovanja u
školi. Središnja pitanja bavljenja školske pedagogije su: struktura i realizacija nastavnih
planova i programa, teorija škole kao specifične vaspitno-obrazovne ustanove ili radne
organizacije, organizacija nastave(didaktičke teorije), proces vaspitanja i obrazovanja u
školi(metodika vaspitnog rada), položaj najbitnijih faktora vaspitno-obrazovnog procesa u
školi, interpersonalni odnosi u školi (pedagoška komunikologija), saradnja roditelja i škole,
ulogu stručnih i rukovodnih organa; pitanje upravljanja i nadzora nad radom škole, ulogu i
zadatke stučnih saradnika u školi; profesionalnu orijentaciju i usmeravanje, metodologija
pedagoških istraživanja u školi, pa čak i povratnom vezom, tj. pitanjima planiranja kadrova i
upisnom politikom.
Zadaci školske pedagogije proističu iz njenog predmeta. Nužno je napomenuti da se
univerzalni, trajni i nepromenljivi zadaci školske pedagogije ne mogu utvrditi jer je ona živa i
dinamična, otvorena za promene kao što je živ i dinamičan proces vaspitanja i obrazovanja.

7
 Didaktika i metodika

Didaktika je nauka o nastavi koja se odvija po utvrđenom nastavnom planu i programu, u

okviru škole i drugih vaspitno-obrazovnih institucija, pod rukovodstvom nastavnika i uz
aktivno učešće učenika
Bavi se proučavanjem suštine, ciljeva i zadataka nastave; analizira teorije nastave i učenja,
njihov uticaj na razvoj ličnosti; pročava nastavne principe, metode i sredstva kojima se
nastavnici mogu koristiti; ukazuje na moguće puteve i načine organizacije, realizacije i
verifikacije rada škole, nastavnika i učenika; ...
Njeno značajno područje je uvođenje inovacija u oblast nastave i učenja u školskim i
vanškolskim uslovima.

Metodika je teorija nastave pojedinih nastavnih predmeta (matematika, maternji jezik,

istorija...) koji se realizuju u okvirima nastave u osnovnim, srednjim, višim i visokim
školama.
Teorijsko-metodološka osnova metodike je didaktika.
Glavna područja metodike su:
- suština, ciljevi i zadaci određenog nastavnog predmeta
- sadržaj, oblici, metode i sredstva nastavnog rada
- raspored nastavne građe i struktura nastavnih sadržaja
- proces realizacije (posebno organizacija nastavnih časova)
- vrednovanja nastavnog rada ...

8
 Vanškolska pedagogija

Proučava vaspitni rad sa decom i omladinom koji nije u domenu školske pedagogije, a
značajan je za vaspitanje dece (u porodici, dečjim pionirskim i omladinskim organizacijama,
društvima, ...)
Bavi se organizovanjem društvenog života, usmeravanjem slobodnog vremena, aktivnog
odmora i zdrave razonode.
Opšti zahtevi:
- Vaspitna usmerenost individualnih aktivnosti mora biti povezana sa vaspitnim
nastojanjima škole
- Trebalo bi da odgovara potrebama učenika
- Da sve faktore delovanja izvan škole učini organizovanim

Internatska (domska) pedagogija

Internatska pedagogija je pedagoška disciplina koja se bavi proučavanjem problema

vaspitanja i obrazovanja u internatima (domovima) – u posebnim socijalno-vaspitnim
ustanovama u kojima učenici borave tokom školovanja, koje im obezbeđuju smeštaj, ishranu
i uslove za učenje
- bavi se posebno sadržajem i oblicima organizacije vaspitno-obrazovnog rada u internatima
- osobenostima vaspitnog rada u ovim ustanovama
- organizacijom učenja i slobodnog vremena učenika
- slabostima i ograničenjima internatskog vaspitanja
- uslovima za efikasniji vaspitno-obrazovni rad

Porodična pedagogija

Porodična pedadogija je pedagoška disciplina koja se bavi izučavanjem vaspitanja u okviru

porodice ili porodične sredine: stilovima vaspitanja, podizanjem dece, ulogom i zadacima
porodice, obrazovnim aspektima komunikacija u porodici, odnosom porodice i drugih
društvenih i pedagoških institucija i sl.

9
 Specijalna pedagogija

Specijalna pedagogija se bavi problemom vaspitanja dece sa raznim nedostacima koji im

onemogućavaju da se školuju sa decom bez nedostataka.
Razvija se sa ciljem da se takvoj deci priušti uspešno školovanje, osposobljavanje i
uključivanje u društvo.

U discipline specijane pedagogije, s obzirom na vrstu ometenosti, ubrajamo:

- Surdopedagogija – bavi se vaspitanjem gluvoneme dece
- Tiflopedagogija – bavi se vaspitanjem slepe decembar
- Oligofrena pedagogija – bavi se vaspitnim problemima umno obelele decembar
- Logopedska pedagogija – bavi se vaspitanjem dece sa govornim manama
- Medicinska pedagogija - bavi se problemima vaspitanja bolešljive i invalidne dece

10
 Pedagogija kroz istoriju

Antičko doba

Prva razmatranja pedagoške teorije su dali još antički filozofi, posebno sofisti, poput Sokrata,
Platona i Aristotela. Platon je recimo, svoje viđenje sistema obrazovanja i vaspitanja dao u
delu „Država i Zakoni“ i to viđenje je bilo idealizovano i u skladu sa tadašnjim ustrojstvom
države. Slična viđenja su imali i drugi navedeni filozofi i ona su se ticala isključivo
robovlasničke omladine i bila usmerena ka interesima vladajuće klase. Bez obzira na to
ograničenje, ova razmatranja su doprinela razvitku pedagogije, jer su nametnula potrebu za
celovitim sistemom obrazovanja, vaspitanjem dece od najranijeg uzrasta i ljudima koji će se
profesionalno baviti obrazovanjem, a davala su i na značaju samom vaspitanju i ulogama igre
i priča u procesu obrazovanja. U starom Rimu izdvaja se teoretičar Kvintilijan koji posebnu
važnost daje razvijanju govorništva i metodama vaspitanja.

Srednji vek

Doba feudalizma nije donelo veći pomak u pedagogiji. Dominiralo je učenje napamet
hrišćanskih dogmi, a centralna figura je bio učitelj — „magister dixit“ bio je princip kojim se
znanje svodi na ono što govori učitelj. Potrebe deteta, kao i njegove mogućnosti nisu bile
važne, a cilj vaspitanja bila je „priprema“ za život nakon smrti i u skladu sa tim deca su
vaspitavana da budu pokorna, a kao najčešće sredstvo postizanja pokornosti učenika
korišćena je fizička kazna.

11
 Renesansa

Renesansa je, između ostalog, donela i procvat pedagoškoj misli. Ističu se Vitorino da Feltre,
Erazmo Roterdamski, Ludvig Vives, Fransoa Rable i drugi. Ono na čemu humanisti posebno
insistiraju je obogaćivanje sadržaja o kojima će se učiti, posebno prirodnih nauka i istorije
koje su u prethodnom periodu bile zapostavljene, nove metode vaspitavanja, drugačiji odnos
prema detetu, čije potrebe i mogućnosti sada postaju važne, uvođenje obaveznog fizičkog
vaspitanja itd. Tomas Mor daje svoje utopijsko viđenje vaspitanja koje je poslužilo kao
osnova budućem socijalističkom poretku.

Novi vek

Na prelazu iz srednjeg u novi vek izdvaja se češki pedagog Jan Amos Komenski (1592—
1670), koji je ne samo teoretičar, već i čovek koji je radio na ostvarenju svojih koncepcija, te
svoje ideje i praktično proverio i tako ih učinio životnim. U svojim idejama on propagira
potrebe široke narodne mase tako što spaja naturalističku filozofiju renesanse i
materijalistički pogled filozofa Fransisa Bejkona. Komnenski se može smatrati osnivačem
didaktike i njegovo delo „Velika didaktika“ (lat. Didactica magna) jedna je od prvih
celovitijih pedagogija. Posebno je zaslužan za uvođenje razredno-predmetno-časovnog
sistema kao i određenih pedagoških principa koje je i potkrepio argumentima. Napisao je i
mnoge udžbenike koji su se dugo vremena upotrebljavali u Evropi, a takože je pomagao i
organizaciju obrazovanja u mnogim zemljama, kao što su Engleska i Švedska. Ipak, njegov
koncept vaspitanja nije oslobođen verskog uticaja, posebno u domenu moralnog vaspitanja.

12
 Literatura

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Педагогија
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Педагогија#Педагошке_дисциплине
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Школска_педагогија
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Педагогија#Историјат
http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/12922/mod_folder/content/0/2.%20%20Siste
m%20pedago%C5%A1kih%20disciplina.ppt?forcedownload=1
http://www.pef.uns.ac.rs/index.php/2015-03-31-06-44-10/predavanja/category/72-opsta-
pedagogija?download=407:1-pedagogija-kao-nauka-odnos-sa-drugim-naukama-
konstituisanje
https://studenti.rs/download/?f=46526

13