Миливоје Млађеновић

ЧУДНЕ ЗВЕРИ НА ПРОВЕРИ

(Шаљива позоришна игра за децу)

Лица:

ПЛАВИ ЗЕЦ, једини на свету ВУК, обично зелен ЛОВАЦ, може бити жут

НАПОМЕНА:Ова игра би била бесмислена да у њу није уметнут део поеме Душана Радовића
"Плави зец",песма "Био једном један Вук" Љубивоја Ршумовића и "Ловац Јоца" Драгана Лукића.

(Простор - негде између Зечишта и Купусишта, кад се пође преко Вучјег дола. Значи - атмосфера
шуме, шумски звуци и знаци, а шта би друго могло и бити. Цвркут, лавеж, завијање, тек тишина
свакако није. Одједном, утрчава зец. Задихан.)

ЗЕЦ:

Предај се, ловче добровољно!

Изађи кад ти заповедам!

Опаснији сам него што изгледам.

Не изводи никакве керефеке!

Позваћу упомоћ и остале зеке.

Нисам ја зец од јуче!

И нећу чекати да те деца изруче!

Ајде, не буди блесан,

јер каде те дохватим овако бесан

неће ти помоћи ни управа ловачког друштва.

Дај да једном поравнамо рачуне,

да те цела шума не проклиње и куне!

Да видимо чија нана црну вуну преде

а чија је тетка ујна ве-де!

Помоли нос, не буди стрина

поражен си таква ти судбина.

Што си ловио - ловио.

Нека ти буде,

пораз је и за животиње, камоли људе.

Сад си уловљен и то ти је тако.

Не мрдај, не шушкај , да се ниси мако!

ВУК:

Добро вече, храбри зече!

ЗЕЦ:

(не примећује, усредсређен на ловца)

Изађи из моје постојбине

иначе ти робија не гине!

Изађи из мог зечишта

иначе од тебе не остаде ништа!

ВУК:

Добро вече, ја бих реко неувиђавни, расејани зеко!

ЗЕЦ:

Стој, руке увис...

Извини, мало сам се занео стриче,

бакћем се с овом невољом која се свих нас тиче.

Склепто сам ловца, ону барабу клету,

Што је целу шуму прогањо,

и зеца, и срну, и дивљег вепра,

и препелицу у лету!

ВУК:

И мени је једном окрзно уво

док сам се неки важним послом око оваца муво.

А где ти је тај пушконосац беспризоран,

да га чича издевета, док сам за то оран!

ЗЕЦ:

Ено, погледај, колике уши има,

може да конкурише, нама, зечевима!

ВУК:

Видим, баш је сад левим уветом мрдно,

па тај се, рођо, обруко грдно!

Сакрио се међу децу и васпитачице фине,

о тужне ли, јадне ли, судбине!

Ауу, ауу, - јел му оно њушка или пушка?

ЗЕЦ:

Њушка стриче! И шта с таквим јадом, реци? Да га оставимо на милост и немилост деци?

ВУК:

Ја сам таквог мњења, да он васпитањем може да се мења. Овде да га посадимо, на оптуженичку

клупу, па да му у знању потражимо рупу.

ЗЕЦ:

Шта да радиш, где да га садиш!

Одмах ће се примити!

Он треба да се искорени , благо мени!

ВУК:

Није ми израз прави, то стоји, ал нека ми се то у велике грехе не броји. Мори ме глад,
А кад ме глад мори

онда не могу да мислим.

А кад не мислим

испаднем глуп

па свака Црвенкапа

може од мене да направи будалу!

У праву си,

ловац треба овде

да се инсталира

у интересу шумског мира.

ЗЕЦ:

То можда

може да може!

Ако се деца сложе.

јер у шуми

шумски закони важе!

Нико није невин

док се пред децом не докаже.

Дакле, децо,

овде се поставља питање битно:

Да ли да судимо ловцу

под ознаком хитно?

ВУК:

Ајде, изјасните се, мало гласније! Да га испитамо одмах? Или касније?

ЗЕЦ:
Ако моје чуло слушно

није бушно,

они су за истрагу сви,

здушно!

Дела, стриче, по ловца скочи,

ја бих то лично,

ал ме нешто у леђима кочи.

ВУК:

Ја бих радо, бата-зеко, ал ћопам на једну ногу, зар ти не рекох?

ЗЕЦ:

Не, не плашим се, то је јасно свима, храброст је својствена нама зечевима...

ВУК:

Да.Да!

по шумама и горама

с колена на колено,

с лакта на лакат,

приповеда се,

зец је храбар,

то је факат!

Хаха! Ајд сад, хитро,

ловца амо, да се с њиме поравнамо!

ЛОВАЦ:

(из дубине)

Е, сад ми је доста вашег наклапања!

Тражим хитну промену стања!

Тртљате ту ко тетке неке,

ви нисте личности, ви сте флеке!

Предајем се у интересу развоја комада

јер овде досада почиње да влада.

ЗЕЦ:

Тако ми купуса бијељинског, овај се напио сирћета винског!

ВУК:

Плеће му јагњеће, ала се размеће!

ЛОВАЦ:

Па добро, шумске шушумиге,

ступам пред вас без икакве бриге

ајде, отварајте законике, кукавни јунаци бледи,

да чујем за шта ме кривите, шта је посреди?

ЗЕЦ:

Дрско и неприлично је ваше држање, тиме себи само отежавате стање.

ЛОВАЦ:

Каква су, децо, ово чудеса, прети ми зец од три киле меса?

ВУК:

Уздржи се ти од коментара! да не би дошло до већег квара!

ЛОВАЦ:

О, децо, људи, ово је да човек полуди, изанђали Вук ловцу да суди!

ВУК:

Моја је биографија чиста, опрана!

ЛОВАЦ:

Наравно, кад си истрго неколико страна.

ЗЕЦ:
Тако ми свих светих мрквишта!

Ако наставимо овако, нећемо постићи ништа.

Потребна су, хитно, три добровољца

у судском процесу против ловца.

три добра кликераша, то ће бити порота наша.

ЛОВАЦ:

Наћи ћу ја вашем закону ману, имам и ја право на одбрану. Ако сте ви узели кликераше, ја
позивам кошаркаше!

ВУК:

Изволите, изволите,

шта се чека, немојте да се разочара бата - зека!

ви сте ваљда на нашој страни, не на ловчевој, боже сахрани!

ЛОВАЦ:

Вуче, не навијај, није поштено. Осим тога, ја сам у праву.

ВУК:

Јеси, јеси, само да видим на којој страни законика!

ЛОВАЦ:

У праву сам, децо, реците, поштено...

ЗЕЦ:

Ћут, неподобна бено,

ти си с правог пута скрено.

Сад ћемо да ти судимо поштено!

ЛОВАЦ:

Баш ја марим за два звера без икаквог правца, смера. Ово је прича посве наопачке ни игре, ни
плеса, ни музичке тачке!
ЗЕЦ:

Тако ми детелине четворолисне сад ћеш да певушиш, кад те судијско веће притисне. Има да се
пушиш!

ВУК:

Дакле, ајде ону твоју, што се правиш важан: "Шкљоца, шкљоца, ја сам ловац Јоца"...

ЛОВАЦ:

Који вам је андрак,

нисам Јоца нити слично томе,

али да докажем - коме!?

ЗЕЦ:

Срам те било!

"Нисам Јоца, нити слично томе!" Ти си од зла оца, богме, неки отпад с коца и конопца, прави ловац
се увек зове Јоца. И не звоца - него шкљоца.

ЛОВАЦ:

Нисам Јоца. Ја сам Вук...

ВУК:

Ко си ти ?

ЛОВАЦ:

Вук, лепо ти кажем...

ВУК:

Ово је нечувено! Не могу да верујем. да неко толико буде дрзак.

ЗЕЦ:

Одговараћеш и за лажно представљање, само да знаш..

ЛОВАЦ:

Ја сам Вук!
ВУК:

Оћеш да ти ја кажем, шта си ти? Ти си једна ловачка лажовчина, и не помињи моје часно име, не
дам да се вређа мој род.

ЛОВАЦ:

Ја сам Вук Зечевић!

ЗЕЦ:

Вук, па још Зечевић! То је врхунски безобразлук. Дај личну карту...

ЛОВАЦ:

Немам. Не носим личну карту у шуму.

ВУК:

Дај онда ловачку дозволу.

ЗЕЦ:

Пази, стварно - Вук Зечевић.

ВУК:

Да није фалсификат?

ЛОВАЦ:

Ти си лоша копија вука! Ја сам оригинал. Ево, гледај овај лепи профил, а тек анфас...Гледајте децо,
јесам ли то заиста ја.

ЗЕЦ:

Јесте, пљунути он! Ту не можемо ништа. Име је закон. Ту не можемо ништа.

ВУК:

Али то нешто говори! Име је знак.

ЛОВАЦ:

Јесте. Доказ да сам то стварно ја. Најстварнији!

ЗЕЦ:

Мушмуле! То је доказ какво си створење. Какво је твоје биће.

ВУК:

Јесте, јесте!Зашто се баш зовеш вук, зашто су ти такво име дали?

ЛОВАЦ:

Зато што сам храбар, здрав, леп, паметан.

ВУК:

Да, да...То ми звучи паметно. Има смисла.

ЗЕЦ:

Шта има смисла?

Вуче, не падај у замку лепих речи.

Не буди глуп!

Име су му дали зато што су се његови преци истицали у лову на ВУКове.

Ето, зато су му дали такво име.

А одакле ти презиме Зечевић, да чујем?

ЛОВАЦ:

Па, не бих да те увредим...

ВУК:

Реци, реци...

ЗЕЦ:

Кажи, кажи...

ЛОВАЦ:

Па, кад сте већ навалили. Презиме смо добили по томе што су моји преци били плашљиви као
зечеви.

ЗЕЦ:

Молим? Срам те било. Ко је плашљив.сад ћеш ти да видиш. Вуче, пиши, ово да уђе у записник:
"Једног лепог дана, на релацији Горње Зечиште- Доње Купусиште, код места званог Вучји Дол,
ловац Вук Зечевић, ничим изазван, вређао је храбри зечји народ..." то ти је отежавајућа околност.
ЛОВАЦ:

У реду, краткорепи, нека ти буде. Жртва сам твоје игре, блесаве, луде. Чини шта хоћеш, боли ме
уво, ја сам своје достојанство сачуво.

ЗЕЦ:

Пошто смо утврдили да си ловац, непобитно, следи суђење хитно!

ВУК:

Твоја је срећа што смо у души меки, иначе, ово би био суд преки!

ЛОВАЦ:

Али, али...али...

ЗЕЦ:

Алијаћеш ти мени!

Де, вуче, други лист окрени!

ВУК:

У књизи од купуса, кеља, или неког другог зеља?

У те се књиге не разумем.

Боже, највише волим оне у повезу од јагњеће коже...

ЗЕЦ:

Прочитај, од словца до словца, шта бива кад зец зароби ловца.

ЛОВАЦ:

То не бива ...то је скандал...

ЗЕЦ:

Ти да ћутиш!

ВУК:

Како да прочитам?

ЗЕЦ:
То је ваљда јасно, вуче.

Пиши као што говориш, говори као што је написано.

ВУК:

То ми је јасно. Питам, којим тоном?

ЗЕЦ:

Природно. Доживљено.

ВУК:

А, тако!

Ауу...ауу. Кад зец ухвати ловца обавезно да му узме пушку, ловачку дозволу...Ауу...шта је ово:
„Ловац у сосу...узети једног осредњег ловца, по могућству дивљег, потопити га у врелу воду...“

ЗЕЦ:

Како си смотан! Две нацртане овце дати дам, и њих би изгубио!

ВУК:

Не бих! Појео бих!

ЗЕЦ:

Дај овамо тај папир. То је рецепт моје баке (откине лист, поједе).

Ја сам те прописе одавно прежвакао.

(жваћући)

Највећи успех на овом суђењу

ће бити ако овог сваштоједа,

преваспитамо у биљоједа...

Читам оптужницу:

Прво - нарушио си природну равнотежу,

друго - свуда си разапео своју мрежу,

треће - угрожаваш дивни животињски свет,

четврто - постао си страх и трепет,

Доказ број један:

чујем, зечју пашету правиш?

Колико зечева ставиш?

ЛОВАЦ:

Дакле...дакле...

ЗЕЦ:

Издаклео си ти! Одговарај, не варај!

ЛОВАЦ:

Овај...

ВУК:

Не врдај, овајдаро!

ЛОВАЦ:

Дакле, узму се један коњ и један зец...

ВУК:

Их, један зец?

Па то се онда зец и не осети у зечјој паштети? Што мећеш и тог једног?

ЛОВАЦ:

Па, и не мећем!

ЗЕЦ:

У овом случају си се извукао, кроз зечје уши!

А сад да видимо зашто таманиш дивни животињски свет?

Зар си тако зао и проклет?

ЛОВАЦ:

У ствари, у ствари...

ЗЕЦ:
Не замуцкуј, устваро једна бедна!

ЛОВАЦ:

То мени дође неки хоби, спорт,

ви непотребно од мене хватате зорт,

ја сам, како бих реко, посматрач природе,

доброћудна лица, нисам никакав зецоубица.

ЗЕЦ:

Ма немој? А песме ове. Судијо, дај доказ број два нека чују деца сва!

ВУК:

Јел ону, "Кад сам био млађан ловац ја..."

ЗЕЦ:

Јесте. Само дај снимак, немој ти случајно да певаш, да се деца не разбеже...

ЛОВАЦ:

А, то? То је песма хвалисавка, једна чиста лепа удвараљка. Нема о злостављању ни трага, све
измишљено. Да се освоји драга.

ВУК:

Бата зеко,

и то је прекршај знатан.

потврђује да је ловац, сумњив, развратан.

ЗЕЦ:

Ти о томе боље да ћутиш. и ти прилично петљаш, и мутиш. Зашто си се око Црвенкапе мото?
Безобзирна, алава срамото!

ЛОВАЦ:

Јесте. И око баке. И око оваца...

ВУК:

Не бих да се то питање покреће.

Имамо сада проблеме веће.

То, како судиш,

то је да полудиш.

Нарав ти је потпуно блага,

нигде ловчеве кривице, ни трага.

Па где су нам онда докази да се ловац порази, по теби, нигде ни мрвице кривице изгледа да је
исправно лице.

ДЕЦА:

Мир, мир, мир! Нико није крив!

ЗЕЦ:

Јел чујеш шта деца веле,

она најбоље правду деле.

а купуса му љубичастог,

зашто тако бити строг.

Разумети и ловца, и вука, и зеца,

то могу само добра деца.

Нек се свако по законима природе влада,

па ће бити лепоте, мира и склада.

И нико никад неће да пати и страда.

Захваљујемо пороти и одбрани

што су били на правој страни.

ВУК:

Сто му бригада јагњећих, одавно не чух глупости већих, зец стао на страну непријатеља који га
одувек нишани и стреља. Ово не могу да слушам ја се свих поука гнушам Све делује сувише
поучно, волео бих да је сурово, повучно!

ЛОВАЦ:
Ехеј, вуче!

Не каже народ узалуд,

ВУК длаку мења, али не и ћуд.

Хоћеш да ти кажем једну песму поВучну?

"Био једном један вук

и био је збиља добар

миран као мртви мук

питом као неки собар

за то нико није знао

мислили су да је зао.

Имао је дивне жеље

дивно срце у грудима

желео је пријатеље

мећу псима и људима

за то нико није знао

мислили су да је зао.

Волео је чак и овце

па и оне јарце мушке

није знао ни за ловце

ни за замке ни за пушке.

За то нико није знао

мислили су да је зао.

Пошао је да им каже

да не може тако више

видеше га неке страже

опалише и убише

Ником није било жао

мислили су да је зао.

(вук, зец и ловац плачу, шмрцају, ридају, арлаучу...)

ЗЕЦ:

Разумевање и поштовање такво прижељкујем стање у друштву и природи да се све добро уједини,
сроди.

ВУК:

Шта ћемо чути јоште, какав си ти зец уопште?

ЗЕЦ:

Да му кажемо: "одмах или касније"

ЛОВАЦ:

Бојим се, неће разумети.

ВУК:

Шта то ја нећу разумети? Мислите да сам ја неписмен? Да ја нисам никад био у школи!?

ЛОВАЦ:

Како да не. Школован си ти вуче,

има и песма о томе о твом школовању и твојој култури.

Сад ћеш да чујеш.

Ајде да је заједно отпевамо...

Хајдемо заједно... "Вуче, вуче, бубо лења..."

ВУК:

Доста! Не завитлавајте ме!

Хоћу да ми се објасни: откуд овај обрт?

Прво, хајде да судимо ловцу, а онда

ником ништа, трт - мрт?

О чему се ради, молићу лепо?

до малопре сте ти и зец били крвни непријатељи,

увукли сте ме у ту игру, ја пристао, занео се,

предао се сав.

А види сад...

ЗЕЦ:

Добро каже...

ЛОВАЦ:

Увукли га у игру...

ЗЕЦ:

Све је игра, вуче сури, игра је наш живот, живот је наш игра.

ВУК:

Оно...играле се делије... Срам вас било. Играте се ви мојим живцима. Говорите? Ко сте?

ЛОВАЦ:

Ја сам ВУК Зечевић...

ЗЕЦ:

А ја сам Душко Ловчевић.

ВУК:

Престаните да се зевзечите, иначе...

ЗЕЦ:

Иначе, јуначе...?

ВУК:

Иначе чу да урадим оно што сам смислио.

ЛОВАЦ:

А шта си то смислио тешко нама?

ВУК:

Ако ми не кажете о чему се ради ко сте ви, уствари,

одох ја из ове приче, па ви онда гледајте шта ћете и како ћете.

Одох ја у бајке, басне, тамо је мени много лепше.

Тамо сви мене поштују, а ако ме не поштују бар ме се плаше.

Шмрц.

ЗЕЦ:

Вуле, немој да си на крај срца чађава двоцевка! Ево, рећи ћемо ти. Ловче, објасни му ти..

ЛОВАЦ:

Овај зец, то је плави зец.

Моја лична својина. Такорећи родбина.

ВУК:

Ако је он плави зец, ја сам бела рада!

ЛОВАЦ:

Три сам земље прелазио, и три горе прегазио, и три мора препловио -док га нисам уловио.

Плавог зеца, чудног зеца, јединог на свету.

ВУК:

Мене сте нашли да фарбате, зец је шарен, то се види јасно на основу ситуације дате, лажете, бре,
обојица, и то масно!

ЗЕЦ:

Плав сам у души, а црвен сам споља мењам фарбу, како ми је воља.

ЛОВАЦ:

Овај зец зна да свира, овај зец зна да плете, овај зец ручак кува, овај зец кућу мете. Овај зец плести
уме, овај зец жети уме, шити, пити

и француски говорити - све разме! Плави зец, чудни зец, једини на свету!
ВУК:

Ако је он плав, ја сам далтониста, тако ми јагањаца триста, да нисам и ја плав може бити
стручњаци за боје, видовити?

ЛОВАЦ:

Ти си вуче зелен, ту нема спора, није фазон, није фора. Зелен, зелен јеси сиви тићу, по књигама и
Ћопићу!

ВУК:

Нек ме изеду овчије богиње ако ти ја марим за писце и књиге! Још ћу ја свашта чут, можда, да је
ловац жут?

ЛОВАЦ:

Каква ми је боја, то се види јасно, потврдиће деца гласно.

ЗЕЦ:

Што те уопште штреца?! Знаш да одело не чини зеца.

ВУК:

Сто му оваца триста јагањаца,

Све ме ово у очајање баца.

Мењате боје и располоњења сваки час,

Не знам ко сам, вук или пас.

Не знам да л’ сте са мном или против мене.

Једно крене, па се преокрене.

Ко је с ким, против кога,

не могу да укапирам поштења ми мога.

Досадни сте од самог почетка,

ловац не испали ниједног метка.

ЛОВАЦ:

Мани пуцњаву и ратно стање, ми смо за игру и уживање.

ЗЕЦ:

Купус му купусински,

предај се игри изистински!

заборави на сурову стварност и слично зеље,

удри бригу на весеље!

ВУК:

Хтео бих, вучје ми вере, ал’ ме нешто страшно ждере.

ЛОВАЦ:

Шта те једе, не прећути.

Кажи.

Људи смо.

Помоћи ћемо.

Важи?

ВУК:

Ждерем се што немам шта да ждерем. Зато ни стихове не могу да стерем, желудац ми нервозни
поштује само поступак прозни.

ЗЕЦ:

Што не кажеш, мој деране!

У мом ранцу - светски програм хране!

Купус разне феле,

роткве црне, црвене и беле.

Од шарагарепе ћуфте,

детелине разне муфте.

Изволи!

Де.

На.
Навали. Наклопај се. Бујрум. Пријатно. Добар тек. Јо етвађат. Паси.

ВУК:

Нећеш ми веровати, зече, роде, чим помену купус, зеље, глад одједном прође, оде.

ЛОВАЦ:

Јеси л’ чито вуче, негде то пише, кад у купусу меса има понајвише!?

ВУК:

Не знам, не пратим стручну литературу,

ал’ би волео да ми јаве - обожавам такву културу.

ЛОВАЦ:

Кад зечја чета у купус ушета.

ВУК:

Хаха! Хохо! Није лоше!

Мада, не вреди расправљати о укусу,

ја сам ипак више за овчетину у купусу.

ЗЕЦ:

Ала је то неки штос!

Бљутав.

Какав је то начин?

ВУК:

Ловче, зец је у праву -недостаје зачин.

ЛОВАЦ:

Па, метнућемо једног зеца, хихи, да поправи укус.

ВУК:

Хохо!

ЗЕЦ:
Хохо! Хихи!Хехе!?

Срам да вас буде.

Баш сте

духовити, ко купус с дивљим јабукама...

А знате ли, ви ћутите, нисте меродавни, питам

децу.

Ако се рибљи паприкаш прави од рибе,

пилећи од пилета, зечји од...

зечји ћемо прескочити...

Од чега се онда рави ловачки паприкаш?

Како не знате?

Од ловца, логично, зар не?

ЛОВАЦ:

То уопште није смешно. Чак је васпитно погешно. Ту се на моју личност атакује, младеж се лажима
трује...

ЗЕЦ:

Купуса ми из Футога!

Љути се.

Због тога?

А шала на рачун зечје коже?

Је ли, то може?

ВУК:

И на рачун вучје коже.

ЗЕЦ:

То је сасвим у реду. Ником ништа. Појео вук магаре...

ВУК:

Нисам, тако ми...

ЗЕЦ:

Ћути.

То је само стилска фигура.

ВУК:

Магаре, стилска фигура? Видиш, то нисам знао!

ЛОВАЦ:

Добро, мало сам претерао. Предлажем да се преброје ране, да се дају на увид сви убоји, сви
уједи...

ВУК:

Е, ту би ваљало метнути мало зечјег сала...

ЗЕЦ:

Ето, сад вук опет почиње с уједањем...

ЛОВАЦ:

Мир, мир, мир! Нико није крив.

Ајде да се лепо помиримо, па да одиграмо једно колце.

Ловачки вез, на пример.

ЗЕЦ:

Не, нека буде зечји земљотрес.

ВУК:

Само ви играјте, ја ћу вас подржавати.

ЗЕЦ:

Ајде, вуче не буди издајник... Хватај се у коло.

ВУК:
Ја бих радо бата - зеко, ал ћопам на једну ногу зар ти не реко...

ЛОВАЦ:

Ајде, вуче, доста је пренемагања. Дошло је до промене стања. Играј, играј, тако, тако... А, сад...
Доста је било.

Искористио сам приватно време за послове јавне, све за добро ове деце славне. За њихово весеље
и уживање.

Припитомио сам плавог зеца до којег сам дошао захваљујући чика Душану Радовићу.

Зече мој, плави, једини на свету, ходи. Игре је било доста. Пуна врећа.

Нек вас свуда прати добро, срећа. Ми морамо на далек пут... (шири врећу. Зец се нећка)

ЗЕЦ:

Ајде, кумим те богом, пусти ме још да се играм. Ајде, ајде...

ЛОВАЦ:

Ајде, ајде, Ајдиновићу мој плави. Идемо.

ВУК:

Стварно, ловче, буди једном Џек...

ЛОВАЦ:

Нисам ја никакав Џек, ја сам Вук...

ВУК:

Добро ловче, буди увек Вук, само дај да се још играмо. Је л’ тако децо да је било занимљиво.

ЗЕЦ:

Па да, па да!

ЛОВАЦ:

Ћути ти падавичару!

ЗЕЦ:

Пусти ме ловче.
Што си такав. Да покажем деци и моје друге вештине: хватање магле, на пример. Пресипање из
шупљег у празно, рецимо. Припитомљавање зјала, одока. Зидање кула у ваздуху, с гаранцијом.
Продавање мачке у џаку, уз провизију.

ЛОВАЦ:

Е, кад си реко џак, ајде у врећу, рецимо..

ВУК:

Де ловче, не буди цепидлака...

ЛОВАЦ:

Ама, како не разумете.

Ја сам стварно рад да још останемо. Међутим, време, време...

ВУК:

Ма шта време... Није време зец па да клисне...

ЛОВАЦ:

Ко да клисне?

Нема бежања. Није то у питању.

Опасно је траћити време на игру.

ЗЕЦ:

Није тачно. Зар не примећујеш да у игри ни зли вук више није опасан. Ловче, ако ме пустиш,
предложићу да добијш орден за зечје заслуге са златним шаргарепама.

ВУК:

А ја ти доносим једно јагње умиљато. Само ако ме не ухвате...

ЛОВАЦ:

Шта! Знате ли ви како се то зове?

ЗЕЦ:

Које , како се зове?

ЛОВАЦ:
То што ми нудите то је -мито! Срам вас било.

ВУК:

Ма... ми то, ми то... онако другарски.

ЛОВАЦ:

Свеједно, морам да вас одбијем.

ВУК:

А да ти преко мојих рођака вукова, средим да будеш министар шумарства? А?

ЛОВАЦ:

Море, вуче, превршио си сваку меру.

Срам те било!

Зече мој плави, лепи зече, буди ти разуман: свака игра има крај, па нека и ова има

леп крај, као твој репић...

ВУК:

Не разумем. А шта фали мом репу...

ЛОВАЦ:

А ти, вуче, припази на своје понашање.

Само те гледам!

(зец послушно уђе у врећу. И ловац је упрти на леђа и оде)

ВУК:

(арлауче)

Аууу...

Скапаћу наиван!

Мислио сам да је све збиља,

сав се унео, игри се предао,

а оно: зец и ловац шурују.

Шурак, шогор?

Шта оно он њему дође?

Пашеног?

Баш штета.

Приватно време, приватна посла,

приватни ловац, приватни зец.

А да ја пређем у приватне вукове?

Коме треба један вук?

Отвара се фарма кокошака.

Можда ме приме.

Јесте, па да онда кажу:

онај вук, онај кокошар.

Ауу, море глад ме мори,

фармо ајде се отвори.

Децо, здраво, видимо се

у бољем, бајковитом издању,

данас нисам у неком херојском стању...

ЛОВАЦ:

Децо,

да нисте видели плавог зеца:

Ставих зеца у торбак

па пожурим својој кући.

"Ал кад бесмо испред куће

стаде зечић да шапуће:

Пусти ме ловче,

храбри ловче, да очешљам косу,

да умијем лице,

да исечем нокте,

да исправим стас,

да удесим глас...

пустих зеца из торбака

ал се зец не очешља,

ал се зец е уми,

нит исече нокте,

нит исправи стас,

нит дотера глас.

Већ побеже, ој несрећо,

на крај света, ој невољо

плави зец,

чудни зец,

једини на свету!

Шмрц!

(ловац уплакан полако одлази. Утрчава зец)

ЗЕЦ:

Предај се, ловче, добровољно. Изађи кад ти заповедам...(...И ТАКО ТА ИГРА ТРАЈЕ И ТРАЈЕ, АКО СЕ
НИСУ УМОРИЛИ)