Evaluacija naučnog rada u Srbiji

Evaluacija naučnog rada u Srbiji bila je decenijama zasnovana na sistemu recenzija i na broju
publikovanih radova. Sa dolaskom novog milenijuma dodatni bibliometrijski kriterijumi počeli su da
se uvode najpre kao dopunski, a u važećem Pravilniku dobili su veliki značaj.

Za malu naučnu zajednicu kao što je srpska, veliki uspeh je objaviti članke u časopisima koje pokriva
WoS i biti citiran u tim časopisima. Veliki značaj za razvoj bibliometrijskih indikatora o naučnom radu
u Srbiji ima Srpski citatni indeks, jedan od malog broja postojećih nacionalnih citatnih indeksa koji
pomažu realnijem sagledavanju naučnog rada u malim naučnim zajednicama.

Pravilnik o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih

rezultata istraživača doneo je Nacionalni savet za naučni I tehnološki razvoj 21. marta 2008. godine.
Pravilnik uređuje postupak sticanja naučnih, odnosno istraživačkih zvanja i način vrednovanja i
kvantitativnog iskazivanja naučnoistraživačkih rezultata. Za svaku naučnu oblast utvrđuju se tražene
vrste i kvantitativni minimum rezultata. U Pravilniku su definisani kriterijumi za naučne monografije,
časopise i naučne skupove.

Naučna monografija je knjiga koja samostalno i sveobuhvatno obrađuje određenu temu iz domena
neke nauke metodološkim postupcima primerenim temi i prihvaćenim u datoj nauci. Monografija
mora da ima ISBN broj, recenziju renomiranog izdavača ili naučne ustanove, obim ne manji od 50
stranica po autoru i definisan minimalan broj autocitata.

Monografije međunarodnog značaja su po pravilu posvećene tematici široj od nacionalne i

objavljene na jednom od svetskih jezika.

Naučni časopis je periodično glasilo posvećeno naučnoistraživačkoj problematici, koje izdaje

renomirani izdavač, naučno društvo, naučne ustanove u svetu i zemlji, u kojem se objavljuju radovi
snabdeveni naučnom aparaturom i recenzirani od strane kompetentnih stručnjaka sa naučnim
zvanjima. Kategorije radova u časopisima su: originalni naučni rad, monografska studija, pregledni
članak, naučna kritika, polemika i sl.

Međunarodni časopisi se rangiraju prema Thomson Reuters (ranije ISI) publikacijama Journal
Citation Reports SCI i SSCI, a mogu se primenjivati i druge liste ukoliko ih verifikuje Nacionalni savet.

Pošto je rangiranje prema impakt fakutoru časopisa u oblasti humanističkih nauka nemoguće, jer se
za neke oblasti on i ne izračunava, Evropska fondacija za nauku odlučila je da načini svoje liste
časopisa kojima je priznat nacionalni ili međunarodni značaj u pojedinim oblastima humanističkih
nauka. Ova lista, poznata kao ERIH (European Reference Index for Humanities).

Uticajnost domaćih časopisa utvrđuje se na osnovu bibliometrijske analize i preliminarne

kategorizacije koju sprovodi Ministarstvo nauke na osnovu citata ostvarenih u međunarodnim i
nacionalnom citatnom indeksu.

Časopisi su kategorisani na: Vrhunski međunarodni časopis; Istaknuti međunarodni časopis ;

Međunarodni časopis; Časopis međunarodnog značaja, Vodeći časopis nacionalnog značaja – časopis
domaćeg izdavača najuticajniji u svojoj disciplini a da nije na ISI listama. Minimalni uslov je redovnost
izlaženja. Časopis nacionalnog značaja je domaći časopis koji je u prvih 50% na osnovu analize koju
sprovodi Ministarstvo nauke. Minimalni uslov je redovnost izlaženja.

Naučni časopis je onaj koji zadovoljava uslove za indeksiranje u nacionalnom citatnom indeksu, a ne
spada u prvih 50% na listi Ministarstva nauke.. Minimalni uslov je redovnost izlaženja.
Međunarodnim naučnim skupom smatra se skup u zemlji ili inostranstvu koji organizuje
međunarodni naučni odbor čiji su članovi iz najmanje 5 zemalja i najmanje 10 učesnika iz
inostranstva sa radovima. Postoji selekcija i recenzija, a radovi se saopštavaju I publikuju na jednom
od svetskih jezika.

Nacionalnim naučnim skupom se smatra skup koji organizuje nacionalni naučni komitet, udruženje ili
institucija koji ima programski odbor sastavljen od eminentnih stručnjaka I najmanje 10 izlagača.

Svaki kandidat za zvanje treba na osnovu Pravilnika da boduje svoje radove i da na osnovu zbira vidi
da li zadovoljava minimalne kriterijume za izbor u željeno zvanje.Na univerzitetima se takođe koristi
ovakav sistem bodovanja prilikom izbora u nastavna zvanja, s tim što se boduju i nastavne aktivnosti,
a univerziteti propisuju i kriterijume za doktorante, od kojih se takođe zahteva da imaju objavljene
radove. Ovi kriterijumi nisu identični na svim univerzitetima, a ni na svim grupacijama fakulteta, tako
da se treba dobro informisati o tome šta se očekuje od kandidata za neko naučno ili nastavno zvanje.

Nije svejedno u kom časopisu naučnik objavljuje rezultate svog istraživanja. U moru raznorodnih
naučnih časopisa treba uvek imati na umu da nisu svi oni podjednake vrednosti. Upravo je Impakt
faktor ili faktor uticaja jedan od parametara kojim se meri vrednost časopisa, a vrednost jednog
naučnika se meri prema tome da li objavljuje u časopisima sa impakt faktorom, pri čemu naučnik
dobija različit broj bodova za jedan članak, zavisno od veličine impakt faktora časopisa u kojem je rad
objavljen.

Od značaja su časopisi koji su indeksirani u najvažnijim internacionalni bazama podataka, odnosno

oni koji su na SCI-listi i to oni sa što većim Impakt faktorom. Objavljen rad u nekom međunarodnom
časopisu je vidljiv i dostupan međunarodnoj naučnoj zajednici, što znači da ima neuporedivo veću
čitalačku publiku, a samim tim i šansu da bude citiran, a upravo je citiranost jednog naučnika
značajan pokazatelj kvaliteta, pa samim tim i važan za napredovanje u nauci.