ENGLEZI UKRALI ISTORIJU ITALIJANIMA

Posted on октобар 28, 2014

Piše : PREDRAG VULETIĆ, istraživač portala sedmasila

Čovek se zapita da li je moguće istoriju jednog naroda napraviti na lažima i krađi? Kada
pročitamo Englesku istoriju, dobijamo potvrdni odgovor.

Krenimo od početka. Engleski arheolozi su konačno “pronašli“ Kamelot. “Dejli telegraf” je 2010.
godine preneo sledeće:

Istraživači veruju da su otkrili mesto gde se nalazio Okrugli sto engleskog kralja Artura. Istoričari
smatraju da se legendarni Kamelot i Okrugli sto, gde su se okupljali vitezovi, nalazio na mestu nedavno
nađenog rimskog amfiteatra u Česteru. Kris Gidlou, istoričar koji se bavi istraživanjem legende o Arturu,
veruje da je Okrugli sto ustvari deo samog amfiteatra, odnosno da su se vitezovi okupljali u kružnom
prostoru unutar njega. Gidlou smatra da Artur nije izgradio zamak, već da je izabrao rimsku građevinu u
Česteru za svoju vojnu bazu i da je to grad na koji se odnosi naziv “Grad legija”, koji se pominje u
pričama. Dalje kaže “Mi znamo da se jedna od dve glavne Arturove bitke odvila u gradu koji je u
pričama nazvan “Grad legija”. Postoje dva mesta koja su nekada nosila taj naziv. Jedno je današnji
Sent Olbans, a lokacija drugog je ostala misterija”. Kako su onda otkrili Kamelot koji se navodno nalazio
u *Gradu Legija*kada ne znaju gde se nalazio taj grad.

Potreba jedne kolonijalne sile na samrti da popravi svoj neugled u svetu, kroz famozna istorijska otkrića,
tera nas da se argumentovano suprostavimo tome. Prvi ešalon svake države čine intelektualci i
naučnici. U engleskom slučaju to su istoričari, koje ću sa zadovoljstvom ovde razobličiti. Da bih
razobličio njihovo „naučno“ otkriće moram se vratiti u srednji vek, tačnije u 12. vek. period 2 i 3.
krstaškog rata. Italijanske luke su bile vodeće za transport krstaša u Svetu zemlju. Amalfi, Bari, Brindizi,
Đenova, Mesina i druge manje luke prevozile su uglavnom bogatu vlastelu. Sirotinja je pešačila preko
Bosfora do Svete zemlje.

KRAĐA ISTORIJE

Svi evropski bogatiji krstaši koji su imali novaca skraćivali su svoj put i prečicom plovili iz Italije do luke
Akre na severu Svete zemlje. Tako je i naš Sveti Sava putovao u Akru sa Fridrikom 2.
Hoenštaufenom(unukom Barbarose) italijanskim kruzerom iz Bridizija. Da ne bih skrenuo sa teme,
objasniću putanju engleskih bogatih krstaša ka Jerusalimu. Oni su se iz engleske brodovima prebacivali
do Briža, zatim preko Pariza, Liona, Đenove, Rima pešačili do Barija i Brindizija gde su ih čekali kruzeri
za prevoz do Svete zemlje. Ista putanja je bila i u povratku krstaša. Francuzi, Englezi, Nemci, nordijci
vraćali su se tom putanjom. Ta putanja kroz Italiju je išla zapadnom obalom tako da su krstaši obavezno
prolazili kroz Toskanu. Predivna Toskana je ključ jedne ukradene istorije. Vraćajući se sa plenom bogati
engleski krstaši su dosta vremena provodili u Toskani opijajući se dobrim Toskanskim vinom. Kako je
pored popova, bogata vlastela u to vreme jedina bila pismena u Evropi stvoreni su uslovi za krađu
istorije. Elem, gradić San Galgano je bio izuzetno popularan za srednjovekovne krstaše jer je
posedovao materijalni dokaz najjačeg krstaša toga vremena. U to vreme fizička snaga se merila
jačinom zamaha i udarcem mačem. Vitezovi su se često hvalili svojim mačevima i pokušavali da čine
nerealne stvari. Bacali mačeve u vis, pokušavali jednim zamahom da odrube više glava ili probodu
oklope ranjenih protivnika. Vrhunac kvaliteta mača i veštine viteza je bio mač u kamenu. San svakog
viteza je bio da zabode svoj mač u kamen i postane slavan. To je pošlo za rukom samo jednom vitezu
koji je usled engleske krađe, ostao neprimećen u istoriji. Taj gospodin se zvao Galgano Guidotti (1148 –
1181) iz Čiusdina pored Siene. Njegovo postojanje ruši kompletnu izmišljenu istoriju engleza, tako da je
on morao biti prisilno zaboravljen. Njegovo žitije govori da je kao vrlo mlad uspostavio vezu sa
Arhanđelom Mihajlom i da ga je Arhanđel odveo na planinu Monte Siepi gde mu se prikazalo dvanaest
apostola i Bog lično. U panici Galgano je okrenuo konja nazad međutim konj ga nije slušao nego ga je
odveo skroz do vrha Monte Siepi planine. Shvatajući da su stvari van kontrole u strahu Galgano je
pokušao da napravi krst kako bi se zaštitio od sila. U blizini je bilo samo kamenje i on je prestravljen
zario mač u kamen kako bi mačem oformio krst. Na njegovo zaprepaštenje kamen je progutao mač
formirajući krst zaštite. Stopljeno gvožđe s kamenom, postaće predmet divljenja svih evropskih vitezova
i predmet krađe engleskih plemića. Sve ovo dogodilo se 1180. godine, Galgano se zamonaši i postade
pustinjak a ubrzo posle smrti i svetac. Ko ne veruje neka proveri. Mač i danas čvrsto stoji u maloj
kapelici manastira u Monte Siepi.

ZAMENJENA IMENA I ULOGE

Samo Balčak i nekoliko santimetara oštrice vire iz stene u obliku krsta. „Mač se smatrao lažnim dugi niz
godina, ali naše istraživanje metala iz 2001. godine pokazalo je da mač ima srednjovekovne korene.
Sastav metala ne pokazuje korištenje savremenih legura, a stil je u skladu s mačevima dvanaestog
veka, „kaže Luigi Garlaschelli, naučnik sa univerziteta u Paviji. Mač stvarno datira iz 1180. god. ,
decenijama pre prvog književnog zapisa o“ maču u kamenu „. Keltski mit o kralju Arturu i njegovom
maču Excaliburu postojao je u Italiji a ne u Engleskoj. Kako se onda dogodila ta istorijska krađa? Prosto,
pijani engleski vitezovi, obilazili su mač u kamenu diveći mu se i u isto vreme mrzeći što ga je jedan
italijan zabo u kamen. Kako nisu mogli da odnesu mač i stenu englezi su rešili da odnesu priču. Pismeni
plemići su zabeležili kompletnu priču o viziji Galgano Guidottija i njegovom susretu na planini Monte
Siepi. Da bi priča postala engleska istorija, pisci su morali učesnicima zameniti imena i uloge. Tako je
Isus Hrist dobio svog Artura u neuspelom istorijskom plagijatu, dvanaest apostola su dobili dublere u
vidu 12 vitezova kralja Artura, San Galgano dobio Sent Olban a engleska je dobla svoj mit o maču u
kamenu koga je zabo englez a ne Italijan. Tako je izvršena istorijska krađa Excalibura – Corpus delicti.
Sad me interesuju ovi engleski istoričari i arheolozi koji su objavili da su „možda pronašli“ Kamelot kralja
Artura. Pazite dobro, oni su možda našli Kamelot!? Kris Gidlou „reče možda je ovde u Sent Olbansu a
možda na drugoj lokaciji. “Ili si našao ili nisi u nauci nema „možda“?!Metodologija njihovog naučnog
rada je izvaredna, prođu negde pijani, nešto pokradu a onda puste svoje naučnike da lupetaju. Tako oni
danas stvaraju modernu englesku istoriju na isti način kao što su stvorili srednjevekovnu. Žalosno je što
ovi naši naučnici kao papagaji ponavljaju lupetanje engleza, pa ugrađuju laž o Arturu u obavezno
Srpsko školsko gradivo. Kao da nemamo šta pametnije da učimo našu decu?! Uzgred video sam jednog
„našeg“ prolupalog akademika, obukao se kao Šerlok Holms u džokej vunene čakšire na plus 30
stepeni, stavio šerlok kapu i lulu šeta centrom grada i nekontrolisano prdi. Iako mu se znoj sliva niz čelo
i gaće on nikako ne odustaje – hoće da bude englez!

„Šta je istorija, ako ne bajka koju smo prihvatili?”- Napoleon Bonaparta

U pravu si brate Napoleone!