VISOKA MEDICINSKA I POSLOVNO-TEHNOLOŠKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

POSLOVNA ETIKA I KOMUNIKACIJA

TEMA:

INTERVJUISANJE

MENTOR: STUDENT:
Prof dr Zoran Jokić Ljubica Talirović (5-16/2016)

Šabac, 2017.
 Sadržaj

1. Uvod ........................................................................................................................................ 3
2. Pojam i značaj intervjua .......................................................................................................... 4
3. Tri elementa bitna za dobar intervju ........................................................................................ 5
4. Tehnike vođenja intervjua ....................................................................................................... 5
5. Tipovi intervjua ....................................................................................................................... 6
6. Vrste intervjua ......................................................................................................................... 7
7. Značaj intervjuisanja pri zapošljavanju ................................................................................... 8
8. Kako se pripremiti i pravilno učestvovati u poslovnom intervjuu?......................................... 9
9. Potencijalna pitanja poslodavaca u toku razgovora I mogući odgovori na njih .................... 11
10. Najcešće greške tokom intervjua za dobijanje posla ......................................................... 13
11. Medijski intervju ................................................................................................................ 14
12. Zaključak............................................................................................................................ 15
13. Literatura ............................................................................................................................ 16

2
 1. Uvod

Intervjuisanje je pojam i pojava sa kojom se svakodnevno susrećemo. Neizostavan je u

današnjem svetu kako u sferi medija tako i u naučnim istraživanjima i u poslovnom svetu. Mediji
koriste intervju kao alat pomoću kog informišu javnost o raznim činjenicama, mišljenima,
događajima i aktuelnim dešavanjima. Naučni intervju je sredstvo za sprovođenje istraživanja i
prikupljanje značajnih informacija, dok poslovni intervju predstavlja značajan metod za odabir
pravog kandidata za određeno radno mesto I njegova efikasnost je velika.

U ovom radu biće prikazan značaj upotrebe intervjua u različitim životnim oblastima, kao i
njegovi neizostavni elementi I tehnike koje mogu doprineti uspešnosti njegovog izvođenja. Biće
izneti i različiti tipovi intervjua, a posebna pažnja će biti obraćena na poslovni intervju i na
njegove elemente. Analizom razgovora za posao možemo utvrditi neke osnovne stvari koje se
odnose na sam način pripreme koji se smatra najpogodnijim ali možemo doći i do nekih
najčešćih pitanja koja se kandidatu mogu postaviti sa različitih stanovišta kao i do nepoželjnih
grešaka u toku razgovora. Razgovor za posao je nešto sa čime se svako od nas može u
određenom trenutku susreći i jako je bitno da znamo dovoljno o tome kako bismo se adekvatno
pripremili a samim tim i adekvatno prikazali.

3
 2. Pojam i značaj intervjua

Intervju predstavlja ispitivanje kroz ispitivača (tzv. intervjuera) s ciljem dobijanja ličnih
informacija ili utvrđivanja činjenica. Može se takođe i definisati kao razgovor jedne ili više
osoba usmeren ka određenom profesionalnom cilju.

Postoji intervju u novinarstvu, kojim intervjuisana osoba posredstvom novinara informiše

javnost o svojim stavovima i intervju kao naučna metoda, sa ciljem
prikupljanja naučnih podataka, ali i poslovni intervju sa ciljem prikupljanja informacija o
potencijalnim kandidatima za određeno radno mesto.

Naučni intervju spada u najčešće korišćene naučne metode za prikupljanje podataka. Uključuje
interakciju između ispitivača i ispitanika. Obično se vrši uživo, mada je moguće intervju obaviti i
putem telefona, čak se može uključiti više ispitivača ili ispitanika. Dužina intervjua treba da bude
usklađena sa njegovim ciljem i prirodom podataka koji se žele prikupiti. Naučni intervju se sa
strukturom „pitanje-odgovor“ razlikuje od ankete jer mu je protokol fleksibilniji a i ispitivač teži
opuštenijoj atmosferi razgovora. Kao metod za prikupljanje podataka važno je da obuhvati širok
spektar tipova govornika, čime se značajno širi baza podataka.

Uloge učesnika su prilično jasno definisane: ispitivač kontroliše razgovor sa aspekta odabira
teme i forme pitanja. Sa druge strane, ispitanik je u obavezi da sarađuje i odgovara na
postavljena pitanja. On nastoji da pruži sadržajne i sažete odgovore, dok ispitivač razgovor
održava daljim pitanjima. Unapred pripremljenim pitanjima sprečava se
pojava fenomena spontanog razgovora – oklevanje, ambivalentnost značenja pitanja, itd.
Ambivalentnost (ili podeljenost) je istovremeno postojanje u jednoj ličnosti sasvim suprotnih
emocija, težnji i stavova u odnosu na neki objekt (osobu, predmet, ideju ili situaciju).
Ambivalencija je narocito izražena u slučajevima delovanja jakih emocija (ljubav – mržnja,
potčinjavanje – pobuna, povlačenje – napad i sl.).

Intervju u sferi socijalnog rada je najznačajnija metoda za sagledavanje i razumevanje ličnosti.

Cilj intervjua je prikupljanje informacija o ličnosti radi istraživanja, dijagnoze, savetovanja
i terapije. U zavisnosti od cilja, razlikuju se istraživački, dijagnostički, klinički, terapeutski,
savetodavni, standardizovani, direktivni, nedirektivni i dr. S obzirom na značaj intervjua,
u socijalnom radu postoji pravilo koje ističe da se izuzetno može desiti da socijalni radnik da
svoje mišljenje o klijentu bez intervjua, ali konačan sud može formirati samo na osnovu
intervjua. [1]

4
 3. Tri elementa bitna za dobar intervju

Postoje tri bitna elementa o kojima treba voditi računa da bi se uradio dobar intervju, a to su
tema, ličnost i pitanja.

 Izbor teme: U okvirima interesovanja celog društva ili jedne kategorije ljudi, sve može da
bude tema intervjua. Neophodan je samo povod, motiv, aktuelan trenutak, a to je ili nova
životna činjenica ili već registrovana informacija koja traži posebno objašnjenje i posebno
društveno vrednovanje od strane kompetentne ličnosti.
 Izbor ličnosti: Od izbora teme direktno zavisi izbor ličnosti. To su zapravo dve strane iste
medalje, jer isto onako kako je važno pronaći odgovarajuću temu, neophodno je pronaći i
pravu ličnost, onu koja će moći da pruži informaciju i da je objasni stručno i kompetentno.
 Izbor pitanja: Osnovno je: pronaći pravu meru u postavljanju pitanja. Ona ne smeju da
budu štura, suviše kratka. Pitanja moraju biti jezgrovita, da provociraju prave odgovore, da
proistuču spontano u improvizovanom razgovoru. [1]

4. Tehnike vođenja intervjua

Prva stvar koja je presudna jeste učtivost koja će popločati put za uspešan intervju. Čak iako u
intervjuu treba postavljati neka teška pitanja, nema opravdanja za neučtivost. Moguće je da se
nastupi oštro, ili uporno, a mogu se i postavljati podpitanja. U idealnim okolnostima koje se
odnose na medijski intervju, s osobom koja će se intervjuisati će već pre intervjua razgovarati
istraživač, producent ili sam novinar koji radi na prilogu. Ukoliko se pravi intervju sa više osoba,
svi trebaju da dobiju korektnu minutažu. Ukoliko se pokrivaju izbori, svakoj od važnijih stranaka
treba da se da ista minutaža. Glavne stvari pri vođenju su:

 učtivost
 smirenost i kontrola
 opuštenost sagovornika
 prolaženje kroz pitanja
 izbegavanje prekidanja sagovornika
 izbegavanje svađa ili rasprava
 prekinuti sagovornika samo ako skreće sa teme i ne daje vam odgovor na postavljeno pitanje
[1]

5
 5. Tipovi intervjua

U upotrebi je nekoliko tipova intervjua. Neki se koriste češće (kao što su strukturirani i
nestrukturirani intervju), a neki poput stresnog intervjua samo za vrlo specifične poslove.

Strukturirati intervju

To je intervju koji se vodi po prethodno tačno utvrđenom planu. Držeći se tog plana, intervjuer
održavakontrolu nad procesom tako što postavljajući pitanja prikuplja potrebne informacije.
Prednost ovog tipa je što su svi koji odgovaraju na pitanja stavljeni u istu poziciju jer odgovaraju
na ista pitanja.

Nestrukturirani intervju

Ovaj tip intervjua se vodi bez prethodno utvrđene liste pitanja. Na ovakvom intervjuu česta su
pitanja poput: “recite mi nešto o svom pređašnjem poslu” i slično . Ovaj tip ima I određene
nedostatke jer može obuhvatati veliki broj grešaka kao na pirmer da intervjuer daje pozitivno
mišljenje o osobi koja je njemu slična, da se preterana težina daje negativnim informacijama o
kandidatu i to da na procenu može uticati čak i redosled kojim su kandidati intervjuisani.

Stresni intervju

Iako je svaki intervju više ili manje stresan, ovaj tip se namerno čini još stresnijim. Na primer,
osoba koja dolazi na razgovor za posao dugo čeka da intervju uopšte počne (u hodniku, bez
stolica, a ljudi koji prolaze čudno ga gledaju), a potom se I intervjuer prema njemu može odnositi
vrlo neprijatno I arogantno. Tako se odmah u početku postupkom selekcije isključuju emotivno
osetljive osobe – ako se radi o poslu gde takva osobina može biti kontraindikacija uspešnosti
(vojska, policija I druge specijalne službe).

Panel intervju

Ovo je tip intervjua u kom dve ili više osoba vode razgovor (strukturirani ili nestrukturirani) sa
jednim kandidatom.

Grupni intervju

U ovom tipu se više osoba intervjuiše uporedo kroz grupnu raspravu. [2]

6
 6. Vrste intervjua

Postoje sledeće vrste intervjua:

 Informativni intervju (intervju koji se odnosi na neposredne događaje ili one koji će tek
uslediti. Uvek se mora pripremiti predistorija ili pozadina događaja)
 Istraživačko-analitički intervju (cilj ovog intervjua jeste da se uđe dublje i temeljnije u
neki problem i da se ustanove uzroci ili predvide događaji)
 Interpretativni intervju (postoje dva pristupa ovakvom intervjuu: prvi je da je to
reakcija na neki događaj, a drugi da je to objašnjenje događaja)
 Personalni intervju (može biti kratak ako je sa nekom slavnom ličnošću ili duži, mnogo
više ispitivački, sa namerom da razotkrije profil ličnosti)
 Emotivni intervju (ovaj intervju proizlazi iz ličnog intervjua i verovatno je najosetljiviji
u novinarstvu. Bavi se skrivenom stranom nečije ličnosti u koju mediji, često bez poziva,
vole da zavire)
 Zabavni intervju (ovaj intervju se uglavnom bavi lepšom stranom života i njegov
osnovni cilj je da nasmeje I zabavi publiku)
 Intervju u prvom licu (intervju u kome nema pitanja ili komentara reportera, pusti se
samo slika i ton, odnosno snima se samo izjava osobe koja se intervjuiše)
 Telefonski intervju (ovu vrstu intervjua treba izbjegavati zbog loših veza. Upotrebljavati
ga samo u krajnjoj nuždi i to za kratke izjave)
 Ankete ( poznatije kao glas naroda ili javnosti. U elektornskim medijima često se koriste
kratke izjave ili ankete da bi se čulo mišljenje javnosti)
 Ugrabljeni intervju (intervju sa ljudima koji ne žele da daju izjave, a reporter je odlučio
da ih po svaku cenu dobije. Obično su kratki i mogu da sadrže nekoliko kratkih odgovora
tipa "nemam komentar!" što je samo po sebi dovoljan komentar) [1]

7
 7. Značaj intervjuisanja pri zapošljavanju

Do nedavno se intervju smatrao prilično nepouzdanom metodom za odlučivanje o prijemu

radnika na posao. To još uvek važi za nestrukturirani intervju pošto je kratak I površan I sa
slučajno odabranim pitanjima I dovodi do brojnih pogreški. Ali, strukturirani I dobro pripremljen
intervju smanjuje te pogreške I postaje uspešno sredstvo za procenu kandidata. O tome svedoči
činjenica da se veza između procene kandidata u intervjuu I kasnije procene njegove radne
efikasnosti I uspešnosti kreće u rasponu od 60 pa čak I do 95 %. [2]

Poslovni intervju je razgovor na koji nas je pozvao poslodavac nakon ulaska u uži krug
kandidata za konkurisanu poziciju. Poslodavac tada upotpunjuje sliku o nama i procenjuje naše
sposobnosti, komunikacione veštine i mogući doprinos kompaniji. Na ovaj način mi sa njim
ostvarujemo vizuelni i verbalni kontakt. [4]

Njegov značaj može se posmatrati kako sa stanovišta poslodavca tako i sa stanovišta kandidatata
Poslodavac koristi intervju da predstavi firmu i da stvori što potpuniju sliku o kandidatu. Na
drugoj strani kandidatu se pruža prilika za detaljnije upoznavanje firme, opisa posla I pozicije, te
ličnu prezentaciju. Tokom selekcijskog intervjua poslodavac ocenjuje motivaciju kandidata,
komunikacijske veštine kojima on raspolaže i pokušava utvrditi u kojoj meri kandidat može
doprineti firmi. [4]

8
 8. Kako se pripremiti i pravilno učestvovati u poslovnom intervjuu?

Pre odlaska na intervju, poželjno je da se dobro pripremimo, jer ćemo time ne samo povećati
našu šansu da nas poslodavac zaposli, nego ćemo steći i dodatnu dozu sigurnosti, što je osnovni
preduslov dobro obavljenog razgovora za posao.

 Saznati sve o kompaniji

Pre svega potrebno je da dobro proučimo sve informacije o kompaniji kod koje konkurišemo,
kako bi se na najbolji mogući način pripremili za intervju.Koje vrednosti propagiraju? Koji
su njihovi uspesi? Šta je to po čemu se izdvajaju od konkurencije?Ukucamo na pretraživaču
naziv firme i možda pronađemo neki članak iz novina, web stranicu ili bilo koju informaciju
koja nam može poslužiti prilikom razgovora.

 Saznati informacije od prethodnih kandidata ili zaposlenih

Potrebno je da pronađemo nekoga ko je nekada već bio na intervjuu u toj kompaniji, a da nije
prošao i pitajmo ga za detalje. Korisne informacije nam možda može dati neko ko već u toj
kompaniji radi, a da ga dobro poznajemo.To će nam mnogo pomoći da shvatimo na koji
način oni razmišljaju i šta je to što im je bitno.

 Vežbati predstavljanje

Jedna od najbitnijih stavki za pripremu za intervju je da uvežbamo svoje predstavljanje, kako

bismo ostavili dobar prvi utisak. Kontakt očima, osmeh i čvrst stisak ruke ne smeju da
izostanu. To sve govori mnogo o nama, pre svega o našoj osnovnoj kulturi. Predstavimo se
imenom i prezimenom, a naše naredne rečenice treba da budu usredsređene na ključne
podatke o nama kako bi se istakli u startu. Naše predstavljanje treba da bude dovoljno kratko
i jasno da bi održalo interesovanje osobe koja vodi razgovor. Dovoljan je kratak pregled
naših sposobnosti, a možemo dodati i nekoliko zanimljivih podataka koji nisu ključni za
posao, ali oslikavaju našu ličnost. Cilj je da se povežemo sa osobom koja vodi razgovor kao I
da odmah pokažemo das mo entuzijastični I kvalifikovani za posao.

 Osmisliti garderobu za razgovor

Odelo ne čini čoveka, ali svakako mnogo o njemu govori. Prilikom odabira garderobe za
intervju, potrebno je da se vodimo principima poslovnog oblačenja, ali i da obratimo pažnju
na samu delatnost kompanije kao i na kodeks oblačenja koji u kompaniji postoji. Pre svega,
potrebno je izbegavati ekstravagantnu I upadljivu garberobu. Bitno je da se u odeći koju
nosimo osećamo prijatno I sigurno ali pre svega da je ona čista I uredna. Ukoliko stavimo
stavimo ručni sat, daćemo do znanja da vodimo računa o vremenu, ali nikako tokom
intervjua ne smemo da gledamo na njega. [3]

9
Neke od stvari kojih bi trebalo da se pridržavamo prilikom razgovora za posao su:

- Tačnost u pogledu vremena

- Obraćanje sagovornicima sa “Vi”
- Neformalni razgovor na početku intervjua koji pomaže da se “probije led” I da nastane
opuštenija atmosfera izmešu poslodavca I kandidata
- Obraćanje pažnje na sopstveni stav, držanje I neverbalni govor u toku razgovora
- Održavanje kontakta očima sa sagovornikom
- Pokazivanje entuzijazma
- Prikrivanje potencijalne nervoze I nezadovoljstva [4]

Postoje i određena pitanja koja kandidat može postaviti poslodavcu u toku intervjua a koja samo
dodatno naglašavaju da se on dobro pripremio za svoj razgovor, da je više nego siguran da želi
taj posao i da dobro poznaje i ceni sebe i svoje znanje. Neka od tih pitanja su:

 Možete li mi opisati odgovornosti i obaveze vezane za ovo radno mesto?

 Kako izgleda uobičajen radni dan na ovom radnom mestu?
 Ako odlučite da me zaposlite, kad očekujete da počnem da radim?
 Da li je potrebno proći neki trening pre početka rada?
 Šta se očekuje od mene da postignem u prva 2-3 meseca?
 Kako biste opisali idealnog radnika?
 Ko će mi biti nadređeni i kakav je njegov/njen način rada?
 U čemu najviše uživate u svom radu u ovoj kompaniji? Šta vam se ne sviđa i šta
biste promenili?
 Koje kvalitete očekujete da bi osoba za ovo radno mesto trebala imati?
 Da li postoji mogućnost profesionalnog usavršavanja u Vašoj firmi?
 Kako biste opisali radnu kulturu koja vlada u vašoj kompaniji?
 Da li ulažete u dodatnu edukaciju i trening zaposlenih? [4]

10
 9. Potencijalna pitanja poslodavaca u toku razgovora I mogući odgovori

na njih

Ovde su prikazana neka od pitanja koje poslodavci najčešće postavljaju kao I predlozi odgovora
koje bi kandidati trebalo da oblikuju prema svojoj ličnosti I poslovnoj poziciji za koju
konkurišu:

 Recite nam nešto o sebi

Pre razgovora treba pažljivo da analiziramo posao za koji konkurišemo kako bismo mogli
da istaknemo svoje kvalitete, iskustva, veštine i interesovanja koja će nam omogućiti da
nadmašimo očekivanja. Ostavićemo pozitivan utisak na poslodavca samo sigurnim i
samouverenim stavom i zato je potrebno da ga dobro uvežbamo.

 Zašto želite da radite baš kod nas I zašto ste aplicirali za ovaj posao?
Uvek je potrebno naglasiti kako očekujemo da ćemo još više razviti naše veštine i
pokazati još bolje rezultate. Takođe možemo reći da do sada još nismo imali priliku da
iskoristimo sve naše potencijale i da verujemo da bismo u ovoj kompaniji mogli.

 Koje su vaše dobre strane, a koje slabosti?

U odgovoru treba da prikažemo naše dobre strane koje su kompatibilne sa pozicijom na
koju konkurišemo. Potrebno je da naglasimo naše obrazovanje, dodatna znanja,
kvalifikacije, veštine koje smo stekli iz ranijeg radnog iskustva, kao i neke naše lične
osobine koje se traže u opisu posla. Uvek je potrebno sve to dokazati i potkrepiti ih
konkretnim primerima iz prethodnih poslova ili iz života. Možemo i da pružimo
konkretan primer kako smo neku svoju slabost pretvorili u vrlinu umesto da poslodavcu
govorimo o trenutnim slabostima na kojima tek radimo.

 Koji su vaši ciljevi u karijeri?

Naš odgovor treba da dotiče glavna dostignuća tokom karijere i ona koja su povezana sa
nekim ciljevima željene pozicije na koju smo se prijavili.

 Zašto bismo izabrali i angažovali baš Vas?

Ukoliko već imamo radnog iskustva, možemo da spomenimo neki problem koji smo
uspešno rešili na prethodnom radnom mestu. Istaknimo da znamo raditi taj posao i da
smo spremni dalje usavršavati naše znanje.

11
 Koliku platu očekujete?
Umesto tačnog iznosa, sasvim je u redu da navedemo raspon iznosa očekivane zarade (tj.
donju i gornju granicu) i naglasimo da je plata stvar pregovora.

 Šta znate o našoj organizaciji?

Važno je pokazati da smo upoznati sa ciljevima, ljudima, istorijom, filozofijom, pa čak i
problemima, a ako i negde zapnemo, potrebno je da jasno izrazimo želju da o kompaniji
naučimo još više.

 Šta očekujete od posla?

Neka nam na umu prilikom odgovora bude količina odgovornosti koju ta pozicija nosi i
budimo sigurni da ih zaista i sami razumemo pre nego što odgovorimo. Ako u nešto
nismo sigurni, mnogo je bolje da to pitamo poslodavca.

 Koliko dugo ste mislili ostati sa nama?

Na ovo pitanje odgovor u smislu: “Sve dok oboje težimo ostvarenju dostignuća”, biće
dovoljno diplomatski.

 Neprijatna pitanja
Poslodavci će skoro sigurno postaviti i neka neprijatna pitanja koja imaju cilj da prosude
našu reakciju, stav, nivo zrelosti, slabosti i sposobnost razmišljanja. Ova pitanja se mogu
odnositi na bivšeg šefa, prethodni otkaz i slično.
Veoma je bitno da ostanemo smireni, iskreni, diplomatični i objektivni. Najbolji odgovor
treba da se fokusira na rešenje i pozitivan ishod, a nikako na prebacivanje krivice na
nekog. Nikada ne treba nikog da ogovaramo, lažemo niti da dajemov suvišne komentare.
Ovde je jako važno da ne pokažemo frustraciju ili bes, nego da se pokažemo kao osoba
koja je izvukla pouku iz prošlih iskustava, iako je bilo i neprijatnih. [4]

12
 10. Najcešće greške tokom intervjua za dobijanje posla

Intervju za posao predstavlja veoma važan korak u razvijanju karijere i uspeha svakoga od nas te
je normalno plašiti se i imati tremu u takvoj situaciji. Međutim, baš zato je potrebno i dobro se
pripremiti kako se intervju ne bi pretvorio u fijasko nego da bi kandidat "zablistao" u očima
budućeg poslodavca. [5]
Deo poslodavaca je dovoljno iskusan da u ovakvim situacijama može da prepozna koje su to
sitne greške koje činimo zbog treme i straha, a koje su posledica neiskustva, loših radnih ili
životnih navika i principa. Ovo su neke od najvećih:

Tabela 1. Najčešće greške kandidata u toku intervjua i njihovo manifestovanje

To podrazumeva prvenstveno kašnjenje na intervju, a zatim I

neodgovarajuću postavku prema poslodavcu (previše
Neprofesionalan nastup hladnoće ili previše prisan odnos), obraćanje sa “Ti”,
kadidata korišćenje lokalizama/slenga u govoru, govorenje loših stvari
o prethodnom poslodavcu.
Podrazumeva nedostatak entuzijazma i želje za zaposlenjem,
nepoznavanje kompanije, nedostatak plana buduće karijere,
naglašavanje privatnih planova koji pokazuju da kandidat
Nezainteresovanost kandidata nema nameru da se zadrži u kompaniji, prenaglašavanje
za posao I profesionalni finansijske strane, nepostojanje želje za početkom rada sa niže
razvoj pozicije i želja za velikim uspehom ali na brzinu, nepostojanje
želje za daljim usavršavanjem I dr.
Osobine koje nisu primerene za intervju su nedostatak
Osobine I ponašanje koji nisu samopouzdanja, preveliki ego, precenjivanje, potcenjivanje,
prikladni za intervju nadobudnost, nekomunikativnost, preizražen temperament,
revoltiranost, sklonost predrasudama, ciničnost i dr.
Loša neverbalna komunikacija podrazumeva suviše blag
Loša neverbalna nastup koji može ukazati na nezainteresovanost, zatim
komunikacija kandidata izbegavanje kontakta očima, pokazivanje nervoznih navika
(cupkanje nogama, nekontrolisani pokreti rukama)

13
 11. Medijski intervju

Medijski intervjui su vrsta intervjua koji postoje sa svrhom pisanja novinskih članaka ili
radijskih I televizijskih priloga sa osobama od javog interesa. Uloga medija je prenošenje
informacije, mišljenja ili nuđenje zabave.
Kod medijskog intervjua potrebno je znati na koji će način biti upotrebljen. Medijski intervju
može inicirati medijska kuća ili sama osoba ili organizacija posredstvom glasnogovornika
odnosno osobe zadužene za odnose s javnošću koja želi sama pristupiti medijskim
predstavnicima s nekom informacijom. U tom smislu medijski intervju za organizaciju služi kao
alat u odnosima s javnošću.
Intervju je sastavni deo svakog priloga u televizijskim vestima. Intervju je razgovor novinara sa
određenom ličnošću radi objavljivaja na televiziji. Intervju jeste razgovor, ali svaki razgovor nije
intervju - treba da postoji namera da se razgovor publicira, treba da postoji relevantna tema i
treba da postoji određena ličnost. Tek kad su ispunjeni svi ovi uslovi, tek tada nastaje intervju,
koji, načinjen u obliku dijaloga, saopštava jednu ili više životnih činjenica i u isti mah ih
objašnjava, tumači i društveno vrednuje. Pravi intervju donosi ekskluzivne informacije koje
sagovornik novinara razmatra na svoj način i iz svog ugla. Intervju je izveštaj o samom
razgovoru. Uz pomoć intervjua, razvijaju se nove teze, prenose se nove informacije i dodaje se
aspekt priče o običnim ljudima. Dobri intervjui se ne dešavaju sami od sebe, na njima se mora
raditi. [1]

14
 12. Zaključak

Intervjuisanje, kao svakodnevna pojava današnjice, predstavlja jako koristan I efikasan metod za
prikupljanje potrebnih informacija o događajima, pojavama i osobama. Da bi bio uspešno
sproveden, potrebno je sprovesti temeljnu pripremu koja se odnosi na obe strane koje u njemu
učestvuju. Intervjuer treba adekvatno da se pripremi sastavljajući listu sigurnih i potencijalnih
pitanja koja će uputiti sagovorniku, dok osoba koja se intervjuiše treba da ima u vidu koja joj se
pitanja mogu postaviti i šta se odgovorima na njih može prosuditi o njoj pa samim tim treba da
promisli o tim pitanjima i potencijalnim odgovorima koje može dati. Pored same pripreme, jako
je bitno stvoriti prijatnu i pozitivnu atmosferu koja će pogodovati toku i razvoju intervjua a koja
zavisi od samih njegovih učesnika. Oni treba pre svega da poštuju jedan drugog, da poštuju
izjave jedan drugog, da su smireni, opušteni, usmereni ka temi razgovora a nipošto da iniciraju
bilo kakav konflikt, posebno na ličnoj osnovi.

Koliko god bio isplaniran, u intervjuju se mogu pojaviti i određene neplanirane situacije pa je
jako bitno da osobe koje u njemu učestvuju budu pribrane i fleksibilne kako bi se komunikacija
vratila u pravi kolosek. Dobar intervju je onaj koji je dobro pripremljen, ali priprema je samo
„pola posla“ – od presudnog značaja je sam nastup intervjuera i intervjuisane osobe, način na
koji oni prikazuju sebe i verbalno i neverbalno komuniciraju da bi postigli zajednički ili
individualni cilj.

15
 13. Literatura

[1]https://sh.wikipedia.org/wiki/Intervju , sreda 13.12.2017., 17:30

[2] https://www.posao.hr/savjet.php?page=tipovi_intervjua sreda 13.12.2017., 17:35

[3] https://samoobrazovanje.rs/priprema-za-intervju/ petak 15.12.2017., 15:05

[4] http://www.maturskiradovi.net/mk/citaonica/sta-je-intervju petak 15.12.2017., 15: 30

[5] https://poslovi.infostud.com/savet/Najcesce-greske-prilikom-intervjua-za-dobijanje-
posla/70 petak 15.12.2017., 19:00

16
KOMENTAR:

Seminarski rad ispunjava sve kriterijume potrebne za odbranu.

17