ЧУДЕСНИ СВЕТ

Поред нашег, људског, постоји још један свет, чудесан и леп. Ми тај свет
често и не примећујемо.

Две птичице су се довикивале са дрвећа. Баш бих волела да знам шта су

причале једна другој. Да ли су можда причале о томе како им је неко узео
младунце, или можда како су научиле да лете, а можда су довикнуле једна
другој: „Тамо има много хране за нас“...
Видела сам и једну мацу, која је тужно мјаукала. Да ли је можда била гладна
или повређена? Можда је само хтела мало љубави и топлине...
Видела сам једну куцу. Била јој је повређена шапа. Коме она да затражи
помоћ? Мора да сачека да јој рана сама зарасте.
Када је киша, када је суша, када пада снег, животиње морају да се сналазе
саме. Морају да хране себе, своје младунце, да траже склониште, да се пазе
опасности које вребају од других, већих животиња, аутомобила...
И поред тога, оне нам улепшавају живот, чине нас срећним. Потребно им је
мало, а често ни то мало немају.

Зато је овај свет чудесан, стварно чудесан.