MV PR

ПРЕДМЕТ: Историја
НАСТАВНИК: МИЛЕ ВАСИЉЕВИЋ
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
НАЗИВ ТЕМЕ: I. УВОД У ИСТОРИЈУ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ИСТОРИЈА КАО НАУКА И ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ
БРОЈ ЧАСА 1.
ДАТУМ:
ТИП ЧАСА обрада
ОБЛИК РАДА: фронтални и индивидуални
МЕТОДА РАДА: илустративно-демонстративна метода, метода разговора
НАСТАВНА СРЕДСТВА: историјска карта, историјски извори, уџбеник, табла
ЦИЉЕВИ ЧАСА:Ученик треба да разуме предмет проучавања историјске науке, упознати основне
помоћне историјске науке.
Ученик треба да зна шта су историјски извори, чему служе и где се чувају, да зна и разуме њихову
класификацију, зна да наброји и опише различите врсте историјских извора.
Ученик треба да развија свест о националној припадности, позитиван однос према сопственој
историји, традицији и култури, а и да поштује традицију и културу других народа.
Ученик треба да уме да користи знања из других научних области и да их примењује при
изучавању историјског процеса, зна да разликује узрок и повод неког догађаја, биће у стању да
уочи узрочно-последичне односе и да доноси вредносне процене.
ЗАДАЦИ ЧАСА:
-Образовни: Разумевање историјског времена и упознавање са основним појмовима и

методама историјске науке. Разумевање појма историјских извора, класификације и
коришћења извора.
-Васпитни:Ученик ће развијати свест о националној припадности, позитиван однос према

сопственој историји, традицији и култури, а и поштовати традицију и културу других
народа.
-Функционални:Оспособљавање ученика за самостално учење и истраживање.
ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ:
Ученик ће разумеће предмет проучавања историјске науке, упознати основне помоћне историјске
науке.
Ученик ће знати шта су историјски извори, чему служе и где се чувају, знаће и разумеће њихову
класификацију, знаће да наброји и опише различите врсте историјских извора
Ученик ће развијати свест о националној припадности, позитиван однос према сопственој
историји, традицији и култури, а и поштовати традицију и културу других народа.
Ученик ће умети да користи знања из других научних области и да их примењује при изучавању
историјског процеса, знати да разликује узрок и повод неког догађаја, биће у стању да уочи
узрочно-последичне односе и да доноси вредносне процене.
СТАНДАРДИ
Основни ниво
1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице
1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода
1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике
ТОК ЧАСА
УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Упознајемо се са ученицима, показујемо им који им је потребан за овај предмет и упознајемо их

са садржајем наставе историје у петом разреду.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА
Са ученицима разговарамо о томе шта је то прошлост, зашто она људе занима, да ли су сви
догађаји из прошлости подједнако важни. Питамо их да ли они имају прошлост и које би делове
своје прошлости истакли? Објашњавамо им да је историја наука која проучава прошлост људског
друштва и да треба да одговори на питања шта, где, када, како и зашто се нешто догодило.
Кажемо им да су за историчаре најважнији узроци и последице неког догађаја. Потом ученицима
објашњавамо шта су историјски извори, како се деле и где се чувају. Од ученика тражимо да на
илустрацијама у Уџбенику на страни 9 одреде којој групи историјских извора припадају приказани
предмети и објекти. Са ученицима разговарамо о музејима, библиотекама, архивима, питамо их
шта значи реч археологија.
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА
На табли записујемо кратке тезе са часа, а ученици их преписују. Задајемо домаћи задатак – да до
следећег часа посете један музеј или библиотеку у месту у коме живе или школску библиотеку.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ИСТОРИЈА КАО НАУКА И ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ
– Историја – прошлост
– Историја = људи + простор + време
– Питања: ко (шта), где, када, како, зашто
– Историја – наука која проучава прошлост људског друштва од појаве човека до данас
– Историјски извори: писани, материјални, усмени (традиција)
– Музеј, библиотека, архив, археологија

НАСТАВНИК:МИЛЕ ВАСИЉЕВИЋ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА
ДАТУМ:
ОБЛИК РАДА: комбиновани
МЕТОДА РАДА: илустративно-демонстративна, метода разговора
НАСТАВНА СРЕДСТВА: уџбеник, ист.карта, ист.извори, фотографије, табла
ЦИЉЕВИ ЧАСА:
Ученик треба да разуме предмет проучавања историјске науке, упознати основне помоћне
историјске науке.
-Образовни:Разумевање историјског времена и упознавање са основним појмовима и

методама историјске науке.
-Васпитни: Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници

– Балкан, Европа, Медитеран, свет.
-Функционални: Оспособљавање ученика за самостално учење и истраживање.

ИСХОДИ ЧАСА:
Ученик ће знати шта означавају термини хронологија, датум, ера, пре наше ере, наша ера,
пре/после Христа, разумеће и примењиваће временске одреднице датум, година и деценија,
умеће да дефинише и знаће дужину трајања века и миленијума, знаће да смести историјске
догађаје на одговарајуће место на временској ленти, разумеће предмет проучавања историјске
науке, упознаће основне помоћне историјске науке.
Ученик ће развијати свест о националној припадности и позитиван однос према сопственој

историји, традицији и култури, и поштоваће традицију и културу других народа.
Ученик ће знаће да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској ленти, умеће
да користи знања из других научних области и да их примењује при изучавању историјског
процеса, биће у стању да разликује битно од небитног.
СТАНДАРДИ
1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости
1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости
Средњи ниво
2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје
Напредни ниво
3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и
веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о томешта је то датум и из чега се он састоји. Покушавамо да откријемо

зашто су и како људи у прошлости рачунали и мерили време.
Објашњавамо ученицима појмове хронологија, ера, претхришћанска (стара) ера, хришћанска

(нова) ера. На часовнику очитавамо јединице за мерење времена. Затим од ученика тражимо да
одреде дужину трајања дана, године, деценије, века или столећа, миленијума. Упознајемо
ученике са начинима мерења и рачунања времена у прошлости на Старом истоку, у Грчкој, у Риму,
Византији, средњовековној Србији, код Муслимана.
На табли записујемо кратке белешке, а ученици их преписују. Тражимо да неки од њих кажу датум
свог рођења и одреде делове из којих се он састоји. Оценићемо најактивније ученике. На крају
кажемо да за домаћи реше задатке из Уџбеника на странама 19 и 20.
Рачунање времена
– Датум = дан + месец + година
– Хронологија – наука која нам помаже да разумемо начине рачунања времена у прошлости
– Хришћанска (нова ера), претхришћанска (стара ера)
– Миленијум, век (столеће), деценија, година

НАСТАВНИК:МИЛЕ ВАСИЉЕВИЋ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПЕРИОДИЗАЦИЈА ПРОШЛОСТИ
ДАТУМ:
НАСТАВНА СРЕДСТВА: уџбеник, ист.карта, ист.извори, фотографије, табла
-Образовни:Разумевање историјског времена и упознавање са основним појмовима и

-Васпитни: Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници

– Балкан, Европа, Медитеран, свет.
ИСХОДИ ЧАСА:
науке, упознаће основне помоћне историјске науке.
Ученик ће развијати свест о националној припадности и позитиван однос према сопственој

историји, традицији и култури, и поштоваће традицију и културу других народа.
процеса, биће у стању да разликује битно од небитног.
СТАНДАРДИ
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о томешта је то датум и из чега се он састоји. Покушавамо да откријемо

зашто су и како људи у прошлости рачунали и мерили време.
Објашњавамо ученицима појмове хронологија, ера, претхришћанска (стара) ера, хришћанска

(нова) ера. На часовнику очитавамо јединице за мерење времена. Затим од ученика тражимо да
одреде дужину трајања дана, године, деценије, века или столећа, миленијума. Упознајемо
ученике са начинима мерења и рачунања времена у прошлости на Старом истоку, у Грчкој, у Риму,
Византији, средњовековној Србији, код Муслимана.
На табли записујемо кратке белешке, а ученици их преписују. Тражимо да неки од њих кажу датум
свог рођења и одреде делове из којих се он састоји. Оценићемо најактивније ученике. На крају
кажемо да за домаћи реше задатке из Уџбеника на странама 19 и 20.
Периодизација прошлости
– Датум = дан + месец + година
– Хронологија – наука која нам помаже да разумемо начине рачунања времена у прошлости
– Хришћанска (нова ера), претхришћанска (стара ера)
– Миленијум, век (столеће), деценија, година

НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: УВОД У ИСТОРИЈУ
ДАТУМ:
ТИП ЧАСА систематизација
МЕТОДА РАДА: комбинована
НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелна

-Васпитни: Упознавање са временским и просторним оквирима праисторије.
пре/после Христа, разумеће и примењиваће временске одреднице: датум, година и деценија,
умеће да дефинише и знати дужину трајања века и миленијума и разумеће предмет проучавања
класификацију, знаће да наброји и опише различите врсте историјских извора, да разликује
историјске изворе праисторије и историје, да истакне појаву писма као прекретницу у људском
развоју и умеће да у свом окружењу препозна остатке праисторије и епохе старог века.
процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, да разликује узрок и повод неког догађаја,
да уочи узрочно-последичне односе и да доноси вредносне процене, биће оспособљен за групни
рад и умеће да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
1.1.3. зна поделу на праисторију и историју
1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних
историјских извора
3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора
ТОК ЧАСА
Са ученицима разговарамо о кључним појмовима, као што су: прошлост, историја, историјски
извори, врсте историјских извора, датум, хронологија, ера, деценија, век, миленијум, историчар,
археологија, Херодот, Тит Ливије, периодизација.

Ученици читају одговоре на питања постављена у књизи. Потом им читамо одабране одломке
текстова Херодота и Тита Ливија.
Ученицима се задаје задатак: да у току првог полугодишта разговарају са родитељима и рођацима

и напишу кратку историју своје породице.
НАЗИВ ТЕМЕ: II. ПРАИСТОРИЈА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: КАМЕНО ДОБА
ДАТУМ:
НАСТАВНА СРЕДСТВА: уџбеник, ист.карта, историјски извори, слике, фотографије, табла
Ученик треба знати шта означавају термини хронологија, датум, ера, пре наше ере, наша ера,
пре/после Христа, знаће да смести историјске догађаје на одговарајуће место на временској
ленти, разумеће предмет проучавања историјске науке и упознаће основне помоћне историјске
науке.
Ученик треба знати шта су историјски извори, чему служе и где се чувају, знаће и разумеће њихову
развоју и умеће да у свом окружењу препозна остатке праисторије.
Ученик треба знати временске оквире праисторије, знаће и разумеће класификацију на

праисторију и историју, на камено и метално доба, на старије и млађе камено доба и на бакарно,
бронзано и гвоздено доба, знаће да на карти света покаже Африку, Азију, Европу и правце сеоба
људи у праисторији.
Ученик треба да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској ленти, умеће да
користи знања из других научних области и да их примењује при изучавању историјског процеса,
биће у стању да разликује битно од небитног, да користи историјску и географску карту, да
разликује узрок и повод неког догађаја, да уочи узрочно-последичне односе, да доноси
вредносне процене и умеће да води аргументовани дијалог.

-Васпитни: Упознавање с временским и просторним оквирима праисторије.

науке.
Ученик ће знати временске оквире праисторије, знаће и разумеће класификацију на праисторију и

историју, на камено и метално доба, на старије и млађе камено доба и на бакарно, бронзано и
гвоздено доба, знаће да на карти света покаже Африку, Азију, Европу и правце сеоба људи у
праисторији.
процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, да користи историјску и географску карту,
да разликује узрок и повод неког догађаја, да уочи узрочно-последичне односе, да доноси
СТАНДАРДИ
1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми

историјске карте на којој је наведена легенда
ТОК ЧАСА

Са ученицима разговарамо о томе како се дели прошлост људског друштва и који је период
људске прошлости најдуже трајао. Упознајемо их с праисторијом, њеним трајањем и њеном
поделом.
Са ученицима разговарамо о постанку човека, изгледу праисторијског човека и развоју. На карти

света ученици показују Африку и правце сеоба првобитних људи према Европи и Азији.
Разговарамо о начину живота, исхрани, стаништима првобитних људи. Питамо их зашто су људи
живели у заједницама, како су упознали ватру, чему им је служила, када, како и зашто су почели
да обрађују земљу и припитомљавају животиње. Анализирамо илустрације на странама 24–29.
Објашњавамо ученицима да је простор на којем ми данас живимо био насељен још у праисторији
(Лепенски вир, Старчево, Винча). Тражимо да у Уџбенику на карти на страни 30 пронађу те
локалитете. На табли исписујемо кратке белешке и оцењујемо најактивније ученике. За домаћи
задатак ученици треба да ураде задатак из Уџбеника на страни32.
КАМЕНО ДОБА
– Подела праисторије: 1. камено доба (старије и млађе)
2. метално доба (бакарно, бронзано, гвоздено)
– Чопор (хорда), род, племе
– Сакупљање плодова, лов, риболов, проналазак ватре, сточарство, земљорадња, појава првих
занимања
– Лепенски вир, Старчево, Винча

НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: МЕТАЛНО ДОБА
ДАТУМ:
науке.


науке.

СТАНДАРДИ

2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних

сликовних историјских извора
ТОК ЧАСА
поделом.

МЕТАЛНО ДОБА
– нова занимања
– Сакупљање плодова, лов, риболов, проналазак ватре, сточарство, земљорадња, појава првих
занимања
– Црвена стијена, Бадаљ, Гласинац

НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: КАМЕНО И МЕТАЛНО ДОБА
ДАТУМ:
ТИП ЧАСА: утврђивање
ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСА
Разумевање историјског времена и упознавање са основним појмовима и методама

науке и упознаће основне помоћне историјске науке.
Упознавање са временским и просторним оквирима праисторије:

Оспособљавање ученика за самостално учење и истраживање.
Ученик ће знати да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској ленти, да

направи хронолошку табелу, умеће да користи знања из других научних области и да их
примењује при изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, да
користи историјску и географску карту, да разликује узрок и повод неког догађаја, да уочи
узрочно-последичне односе да доноси вредносне процене, биће оспособљен за рад у паровима и
за групни рад и умеће да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ

историјске карте у којој је наведена легенда
1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле

графикона
ТОК ЧАСА
Проверавамо да ли су ученици разумели кључне појмове: праисторија, камено доба, метално

доба, сојеница, земуница, земљорадња, сточарство, плуг, разбој, грнчарско коло, Лепенски вир,
Старчево, Винча.
Ученике поделимо у групе које треба да одговоре на питања из Уџбеника на странама 34, 35 и 36.
Ученици читају одговоре на питања, допуњавају их, исправљају, показују локалитете на карти и
показују континенте на географској карти света. Најактивнији ученици биће оцењени.
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РЕЛИГИЈА И КУЛТУРА ПРАИСТОРИЈСКОГ ЧОВЈЕКА
ДАТУМ:
науке.


науке.

СТАНДАРДИ


ТОК ЧАСА
поделом.

РЕЛИГИЈА И КУЛТУРА ПРАИСТОРИЈСКОГ ЧОВЈЕКА
– тотемизам
– анимизам
– пећинско сликарство
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПРАИСТОРИЈА НА ПРОСТОРИМА ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ, БиХ, ЦРНЕ

ГОРЕ И ХРВАТСКЕ
ДАТУМ:
науке.

науке.

СТАНДАРДИ


ТОК ЧАСА
поделом.

ПРАИСТОРИЈА НА ПРОСТОРИМА ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ, БиХ, ЦРНЕ ГОРЕ И ХРВАТСКЕ
– Крапински човек
– Старчево, Лепенски Вир, Бутмир, Крапина
– Црвена стијена, Бадаљ, Гласинац

НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПРАИСТОРИЈА
ДАТУМ:
ТИП ЧАСА: систематизација (ТЕСТ)

науке и упознаће основне помоћне историјске науке.
Упознавање с временским и просторним оквирима праисторије:

историју, на камено и метално доба, на старије и млађе камено доба и на бакарно, те на бронзано
и гвоздено доба, знаће да на карти света покаже Африку, Азију, Европу и правце сеоба људи у
Ученик ће да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској ленти, знати да

направи хронолошку табелу, умеће да користи знања из других научних области и да их
узрочно-последичне односе, да доноси вредносне процене, биће оспособљен за рад у паровима и
СТАНДАРДИ


графикона
ТОК ЧАСА
Проверавамо да ли су ученици разумели кључне појмове: праисторија, камено доба, метално

доба, сојеница, земуница, земљорадња, сточарство, плуг, разбој, грнчарско коло...
Обнављамо основне појмове које су ученици до сада научили – пропитујемо ученике о историји
као науци, времену и простору, историјским изворима. Организујемо краћи тест знања и
оцењујемо најбоље и најактивније ученике.
Ученици предају своје радове.

НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: III. СТАРИ ВЕК
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СТАРИ ЕГИПАТ
ДАТУМ:
ТИП ЧАСА: обрада
НАСТАВНА СРЕДСТВА: ист.карта, ист.извори, фотографије, слике, уџбеник,табла
пре/после Христа, знаће да смести историјске догађаје на одговарајуће место на временској ленти
и разумеће предмет проучавања историјске науке.
Ученик треба знати временске оквире старог века, знати време трајања старог века и умеће да на
историјској карти покаже државе и народе који су обележили епоху старог века.
Ученик треба знати основне одлике привреде старог века, биће у стању да разликује различите
нивое привредног развоја и наведе узроке, да уочи развојност привредног процеса, као и да
разуме утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.
Ученик треба знати знамените личности старог века, биће у стању да схвати чиме су оне
обележиле своју епоху, моћи ће да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века, као и
утицај друштва, религије и културе на формирање тих личности.

методама историјске науке. Упознавање с временским и просторним оквирима епохе старог
века.
-Васпитни: Разумевање привредних карактеристика епохе старог века.
-Функционални: Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада.
Ученик ће знати временске оквире старог века, знати време трајања старог века и умеће да на
Ученик ће знати основне одлике привреде старог века, биће у стању да разликује различите нивое
привредног развоја и наведе узроке, да уочи развојност привредног процеса, као и да разуме
утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.
Ученик ће знати знамените личности старог века, биће у стању да схвати чиме су оне обележиле
своју епоху, моћи ће да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века, као и утицај друштва,
религије и културе на формирање тих личности.
СТАНДАРДИ
1.1.8. именује најважније појаве из опште историје
1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних,

материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч
1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих
ученику, који говоре о истим историјским појавама

веку, историјском периоду припада одређена година, личност и одређени историјски феномен)
ТОК ЧАСА
Разговором са ученицима обнављамо основне карактеристике старог века, временске и

просторне одреднице. Обнављамо основне карактеристике Старог истока, наводимо најважније
државе и облике друштвеног уређења.
Упућујемо ученике да посматрају карту на стр. 60 Уџбеника и покушају да закључе какав је

положај реке Нил, зашто Египат називају „даром Нила”. Говоримо о настанку и развоју државе
старог Египта. Помињемо најзначајније владаре. Говоримо о друштвеном уређењу и
свакодневном животу у древном Египту. Постављамо питања о другим културама тога доба и
поредимо их са египатском културом и религијом.
Задајемо ученицима да прочитају текст „Једини неопљачкани фараон”, а затим да одговоре на

питања. Потом читају своје одговоре, које остали допуњују или исправљају. За домаћи задатак
треба да попуне празна места уз илустрације на странама 59 и 61.
СТАРИ ЕГИПАТ
– Египат је дар Нила.
– Друштво и држава старог Египта: – Старо краљевство
– Средње краљевство
– Ново краљевство
– Свакодневни живот
– Култура: – хијероглифи
– балзамовање
– пирамиде
– Божанства: Ре, Озирис, Изида

НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: МЕСОПОТАМИЈА
ДАТУМ:
ТИП ЧАСА: обрада
НАСТАВНА СРЕДСТВА: ист.карта, ист.извори, фотографије, слике, уџбеник,табла

методама историјске науке. Упознавање с временским и просторним оквирима епохе старог
века.

СТАНДАРДИ


веку, историјском периоду припада одређена година, личност и одређени историјски феномен)
ТОК ЧАСА
Са ученицима обнављамо основне одлике Старог истока, простор – географски и историјски.

Обнављамо временске одреднице старог века и основне карактеристике писама.
Објашњавамо ученицима одлике Месопотамије. Показујемо на карти простор који заузима.

Упознајемо ученике с главним државама на том простору: Сумер, Акад, Вавилон, Асирија, Персија.
Објашњавамо основне карактеристике културе и свакодневног живота Месопотамије.
Ученицима задајемо задатак да прочитају одломак из „Хамурабијевог законика” на 55. страни.

Уџбеника и да дају своје мишљење о наведеним члановима закона.
МЕСОПОТАМИЈА
– Међуречје – Тигар и Еуфрат
– Државе: Сумер, Акад, Вавилон, Асирија, Персија
– Свакодневни живот
– Култура Месопотамије: „Еп о Гилгамешу”
– Божанства: Ану, Шамаш, Иштар, Мардук

РАЗРЕД:ШЕСТИ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ:ИСТОРИЈА
НАСТАВНА ТЕМА: СТАРИ ВЕК
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура народа Старог истока
БРОЈ ЧАСА: 13.
ТИП ЧАСА:Обрада
ОБЛИК РАДА:Фронтални
НАСТАВНА МЕТОДА: Монолошко-дијалошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА:Табла,креда,уџбеник,историјска карта,историјска читанка
ДАТУМ
-Образовни: Разумевање историјског времена и упознавање са основним појмовима и методама

историјске науке. Упознавање с временским и просторним оквирима епохе старог века.
УВОДНИ ДИО ЧАСА:
Поновити градиво претходних наставних јединица:''Стари Египат'' и ''Месопотамија''.Упознати

ученике да је циљ часа обрада наставне јединице '' Култура народа Старог истока''.
ГЛАВНИ ДИО ЧАСА:
Монолошко-дијалошком методом обрадити наставну јединицу уз помоћ сљедећих теза:
-Култура је материјално и духовно стваралаштво неког народа.У културу спада: писмо,религија

књижевност,наука,архитектура итд.
-Сазнања о култури народа Старог истока добијена су на основу писаних и материјалних извора.
-Прво писмо-хијероглифи је настало у IV миленијуму п.н.е. у Египту и то је било пиктографско

(сликовно) писмо.
-Друго писмо настало је у Сумеру,такође у IV миленијуму п.н.е.и назива се клинасто (слоговно)

писмо.
-Прво гласовно писмо са 22 знака створили су Феничани у II миленијуму п.н.е.Од њих су га

преузели Грци а од ових Римљани.
-Народи Старог истока вјеровали су у више богова (политеизам).Вјеровали су у

Сунце,Мјесец,ријеке и разне природне појаве.
-Египћани су највише поштовали бога сунца Ра,Сумерци бога неба (Ану),бога сунца (Шамаш),бога
воде (Еа) којима су подизали бројне храмове.
-Књижевност народа Старог истока имала је религиозно обиљежје.То су углавном били митови,
химне,епови,басне,бајке итд.Најпознатији су: ''Еп о Гилгамешу'',''Махабхарата и Рамајана'',збирка
лирских пкјесама ''Веде'' и др.
-Народи Старог истока бавили су се многим наукама као што су:

астрономоја,математика,медицина.
-Најпознатије грађевине на Старом истоку су: пирамиде у Египту (највећа

Кеопсова),храмови,гробнице владара,’’Висећи вртови’’ у Вавилону,Кинески зид (дуг 2400 км).
-Код народа Старог истока у склопу грађевинарства развило се вајарство и сликарство.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ НА ЧАСУ
-култура: писмо,религија књижевност,наука,архитектура
-хијероглифи- IV миленијум п.н.е. у Египту
-клинасто писмо- настало у Сумеру (IV миленијуму п.н.е.)
-гласовно писмо- Феничани у II миленијуму п.н.е.
Божанства:
-Египат: Пта,бог сунца Ра,богови плодности Озирис и Изида...
-Месопотамија: Енлил,Ану,Шамаш,Еа,Иштар...
Грађевине:
-Египат: пирамиде,храмови
- Месопотамија: Висећи вртови,храмови,гробнице
-Кина: Кинески зид

НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕГИПАТ, МЕСОПОТАМИЈА, КУЛТУРА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА
ДАТУМ:
ТИП ЧАСА: утврђивање
Разумевање појма историјских извора, класификације и коришћења извора.
класификацију, знаће да наброји и опише различите врсте историјских извора, да истакне појаву
писма као прекретницу у људском развоју, знаће да се исти извор може на различите начине
интерпретирати и разумеће потребу критичког приступа историјским изворима.
Упознавање с временским и просторним оквирима епохе старог века.
Ученик ће знати временске оквире старог века, знаће време трајања старог века и умеће да на
Стицање основних знања о друштвеној и државној структури епохе старог века.
Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у старом веку, биће у стању да уочи
сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истој епохи, основне
разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, као и везе и међусобне односе међу
најзначајнијим државама Старог истока, знаће основне категорије друштва у старом веку,
схватиће променљивост друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава
старог века.
Разумевање представа о свету и начину живота људи у старом веку и њихове условљености
политичким, друштвеним и културним приликама.
Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку, уочиће
условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним и верским утицајима,
биће у стању да уочи разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених група,
различитост свакодневице унутар исте друштвене групе (отац породице, жена, дете), као и да
направи паралелу са светом у коме живи.
Ученик ће знаће да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској ленти, знаће
да направи хронолошку табелу, умеће да користи знања из других научних области и да их
узрочно-последичне односе, да доноси вредносне процене, биће оспособљен за рад у паровима и
СТАНДАРДИ
2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје
2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости
3.1.2. уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућем

историјском контексту
3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице
важних историјских дешавања
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо питања и дајемо задатке: 1. Коју територију називамо Старим истоком?
Пронађите је на географској карти света. 2. Који су најзначајнији феничански градови? 3. Где је
настала Хетитска држава? 4. Када је створена држава Јевреја? 5. Који су народи живели на
простору Месопотамије? 6. Како се звао најзначајнији персијски владар? 7. У чему је био значај
реке Нил за Египат? Пронађите Нил на географској карти света. 8. Каква је била религија народа
Старог истока? 9. Којим писмима су се служили народи Старог истока?
Организујемо квиз знања. Ученике поделимо у неколико екипа. Питања ће бити из области
историје Старог истока – препознавање појмова из ове области. Уколико ниједна екипа не уме да
одговори на неко питање, поново објашњавамо појам.
Проглашавамо победника квиза знања, оцењујемо најактивније ученике.

НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ:НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ
ДАТУМ:
ОБЛИК РАДА: фронтални, индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: историјска карта, ист.извори, слике, фотографије, табла, уџбеник
Ученик треба знати временске оквире старог века, знаће време трајања старог века и умеће да на
Ученик треба знати основне карактеристике државног уређења у старом веку, биће у стању да
уочи сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истој епохи, основне
разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи као и везе и међусобне односе међу
најзначајнијим државама Старог истока и Грчке, знаће основне категорије друштва у старом веку,
Ученик треба познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку и уочити
условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним и верским утицајима.
нивое привредног развоја и наведе узроке таквог развоја, да уочи развојност привредног процеса,
као и да разуме утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.
Ученик треба знати да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској ленти,
умеће да користи знања из других научних области и да их примењује при изучавању историјског
знаће да разликује узрок и повод неког догађаја и умети да води аргументовани дијалог.
-Образовни: Упознавање са временским и просторним оквирима епохе старог века. Стицање
основних знања о друштвеној и државној структури епохе старог века.
-Васпитни: Разумевање представа о свету и начину живота људи у старом веку и њихове
условљености политичким, друштвеним и културним приликама. Разумевање привредних
карактеристика епохе старог века.
Ученик ће знати временске оквире старог века, знаће време трајања старог века и умеће да на
разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи као и везе и међусобне односе међу
најзначајнијим државама Старог истока и Грчке, знаће основне категорије друштва у старом веку,
Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку и уочити
условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним и верским утицајима.
привредног развоја и наведе узроке таквог развоја, да уочи развојност привредног процеса, као и
да разуме утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.
Ученик ће знати да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској ленти, умеће
знаће да разликује узрок и повод неког догађаја и умети да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште
историје

3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о Криту, Кнососу, Миносу, минојској епохи, Минотауру. Тражимо од

њих да на карти у Уџбенику на страни 70, пронађу Крит, а затим да га покажу и на географској
карти Европе.
Саопштавамо ученицима да су грчка племена била: Ахајци, Јонци, Дорци и Еолци. Упознајемо их
са Ахајцима, Микеном, микенском епохом. На карти на 70. страни Уџбеника треба да пронађу
Микену. Разговарамо о Хомеру, „Илијади”, „Одисеји” и Тројанском рату. Ученици на карти
проналазе Троју. Говоримо о Дорској сеоби и о Хомерском добу.
Ученицима задајемо задатак: да прочитају текст из Уџбеника о Атлантиди, на странама 72 и 73, и

да одговоре на постављена питања.
НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ
– Крит, Кносос, краљ Минос
– Грчка (хеленска) племена: Ахајци, Јонци, Еолци, Дорци
– Ахајци, Микена
– Тројански рат, Хомер, „Илијада”, „Одисеја”
– Дорска сеоба
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Атина
БРОЈ ЧАСА:16
ДАТУМ:
ОБЛИК РАДА:Фронтални, индивидуални
пре/после Христа и разумети предмет проучавања историјске науке.
Ученик треба знати шта су историјски извори, као и да се исти извор може на различите начине
интерпретирати, и разумеће потребу критичког приступа историјским изворима.
разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, везе и међусобне односе међу
најзначајнијим државама Грчке, знаће основне категорије друштва у старом веку, схватиће
променљивост друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава старог века.
Ученик треба познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку, уочити
биће у стању да уочи разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених група, те да
направи паралелу са светом у коме живи. Ученик треба знати знамените личности старог века,
биће у стању да схвати чиме су оне обележиле своју епоху, моћи ће да разуме њихову улогу у
историјској епохи старог века, као и утицај друштва, религије и културе на формирање тих
личности.
Образовни: Упознавање са временским и просторним оквирима епохе старог века. Стицање

Ученик ће знати шта су историјски извори, као и да се исти извор може на различите начине
Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку, уочити
направи паралелу са светом у коме живи. Ученик ће знати знамените личности старог века, биће у
стању да схвати чиме су оне обележиле своју епоху, моћи ће да разуме њихову улогу у историјској
епохи старог века, као и утицај друштва, религије и културе на формирање тих личности.
Поновити градиво претходне наставне јединице''Најстарији период грчке историје''.Упознати

ученике да је циљ часа обрада наставне јединице '' Грчки полиси: Атина''.
-Атина је грчки полис који је настао у VIII вијеку п.н.е. у покрајини Атици,на обали Егејског мора.
-Становници Атине бавили су се трговином,поморством и занатима.

-У вријеме формирања атинске државе почела је и рана грчка колонизација (VIII-VI вијека п.н.е.).
-Због пренасељености и недостатка обрадивог земљишта Грци су стварали колоније на обалама

Италије,Сицилије (Велика Грчка) и на обалама Црног мора.
-Становништво Атине дијелило се на:
-Аристократе (Еупатриде):Богати,владајући слој у Атини
-Демос: Њега су чинили слободни грађани-земљорадници,трговци и занатлије.Они су плаћали

порезе, служили војску али нису учествовали у управљању државом
-Робови: Они нису имали никаквих права.Продавани су на пијацама робова а њихови власници су
их могли и убијати.
-Органи власти у Атини били су: у почетку краљ (базилеус) а касније 9 архоната,вијеће старјешина
(Ареопаг) и Народна скупштина.
-594.г.п.н.е. архонт Солон извршио је реформе у Атини:укинуо је дужничко ропство и дао већа
овлаштења Народној скупштини.
-У Атини је полако власт преузимао демос па је град Атина постао демократска робовласничка
држава.
-Атина је била на врхунцу свује моћи у вријеме владавине Перикла (449-429) који је од Атине
направио културни центар Грчке.
ЗАВРШНИ ДИО ЧАСА:
У форми слободног разговора са ученицима поновити главни дио часа.Прочитати одговарајући

текст из уџбеника или историјске читанке.Најактивније ученике оцијенити и јавно образложити
оцјене.
-Атина- настала у VIII вијеку п.н.е.
-грчка колонизација: VIII-VI вијека п.н.е.
-Становнштво Атине:еупатриди,демос,робови
-органи власти:базилеус,9 архоната,ареопаг,народна скупштина

-594.г.п.н.е.-Солонове реформе
- Перикле (449-429)
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Спарта
БРОЈ ЧАСА: 17
ДАТУМ:
ОБЛИК РАДА:Фронтални, индивидуални
Ученик треба знати шта су историјски извори, као и да се исти извор може на различите начине
Ученик треба познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку, уочити
направи паралелу са светом у коме живи. Ученик треба знати знамените личности старог века,
биће у стању да схвати чиме су оне обележиле своју епоху, моћи ће да разуме њихову улогу у
историјској епохи старог века, као и утицај друштва, религије и културе на формирање тих
личности.
Образовни: Упознавање са временским и просторним оквирима епохе старог века. Стицање

Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку, уочити
направи паралелу са светом у коме живи. Ученик ће знати знамените личности старог века, биће у
стању да схвати чиме су оне обележиле своју епоху, моћи ће да разуме њихову улогу у историјској
епохи старог века, као и утицај друштва, религије и културе на формирање тих личности.
СТАНДАРДИ
историје

ТОК ЧАСА
Показујући на географској карти Европе територију Грчке, саопштавамо ученицима да је Грчка

претежно планинска земља. На њеној територији у старом веку створено је више градова-држава,
који су се називали полиси. Два најзначајнија полиса били су Спарта и Атина. Упознајемо ученике
са узроцима колонизације и најважнијим грчким колонијама.
Ученике делимо у парове. Један од ученика који чине пар чита део из Уџбеника који се односи на
Спарту, а други део који се односи на Атину. Потом ученицима постављамо питања и дајемо
задатак. На питања треба писмено да одговоре. Питања и задаци: 1. Где је основана
Спарта/Атина? 2. На географској карти Европе покажите полуострво Пелопонез/Атику. 3. Које
грчко племе је основало Спарту/ Атину? 4. Како се делило становништво Спарте/Атине? 5. Какво је
било државно уређење Спарте/ Атине? 6. Која су била основна занимања становника
Спарте/Атине?
Ученици наизменично одговарају на питања о Спарти и Атини, одговоре допуњују и исправљају, а

наставник их записује у табелу коју је нацртао на табли. Оценићемо најактивније ученике.
СПАРТА
– Колонизација, Велика Грчка
– Грчки полиси
Спарта
– полуострво Пелопонез
– Дорци
– спартијати, перијеци, хелоти
– аристократско уређење
– ратници (војници)
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ, СПАРТА И АТИНА
ДАТУМ:
ТИП ЧАСА утврђивање
Разумевање појма историјских извора, класификације и коришћења извора.
интерпретирати и разумеће потребу критичког приступа историјским изворима.
Ученик ће знати временске оквире старог века и умети да на историјској карти покаже државе и
народе који су обележили епоху старог века.
Стицање основних знања о друштвеној и државној структури епохе старог века.
најзначајнијим државама старе Грчке, знаће основне категорије друштва у старом веку, схватиће
променљивост друштвених односа и уочити узроке настанка, успона и падова држава старог века.
Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада.

историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, да користи историјску и
географску карту, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, биће у стању да уочи узрочно-
последичне односе, као и да доноси вредносне процене, биће оспособљен за рад у паровима и
умети да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и

историјским периодом
2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја
карактеристичних писаних историјских извора
ТОК ЧАСА
Ученицима задајемо да у Уџбенику прочитају текст „Спартанско васпитање” на 82. страни и текст
„Свађа Атине и Посејдона”, на страни 83. Затим разговарамо о томе како су васпитавани
спартански дечаци и шта је био циљ таквог васпитања, као и о томе како је Атина постала
заштитница града Атине.
Ученици у паровима и писмено одговарају на питања и решавају задатке на 84. и 85. страни
Уџбеника.
Ученици гласно читају одговоре, пореде их, допуњују и исправљају. Оцењујемо најактивније
ученике.
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Грчко-персијски ратови
ОБЛИК РАДА:Фронтални и индивидуални
НАСТАВНА МЕТОДА: илустративно-демонстративна, метода разговора
НАСТАВНА СРЕДСТВА:Табла,креда,уџбеник,историјска карта,историјска читанка, фотографије
ДАТУМ:
пре/после Христа и разумеће предмет проучавања историјске науке.
Ученик треба знати шта су историјски извори, као и да се исти извор може интерпретирати на
различите начине и разумеће потребу критичког приступа историјским извори.
Ученик треба знати временске оквире старог века и умети да на историјској карти покаже државе
и народе који су обележили епоху старог века.
Ученик треба да зна знамените личности старог века, биће у стању да схвати чиме су оне
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, да користи
историјску и географску карту, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, биће у стању да
уочи узрочно-последичне односе и умеће да води аргументовани дијалог.

историјске науке. Разумевање појма историјских извора, класификације и коришћења извора.
-Васпитни: Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада.
Ученик ће знати шта су историјски извори, као и да се исти извор може интерпретирати на
последичне односе и умеће да води аргументовани дијалог.
ТОК ЧАСА:
Поновити градиво претходних наставних јединица:''Спарта'' и ''Атина''.Упознати ученике да је циљ

часа обрада наставне јединице '' Грчко-персијски ратови''.

-Током VI вијека п.н.е. источно од Грчке ојачала је држава Персија.
-Персијанци су завладали простором од Инда на истоку до Средоземног мора на западу и од

Црног мора на сјеверу до Арабијског полуострва и Египта на југу.
-Персијанци су владали и грчким полисима на обали Мале Азије.Ови градови су 500.г.п.н.е.

подигли устанак против Персије.
-Повод за рат између Персије и Грка је помоћ Атине устанку грчких градова на обали М.Азије.
-Грчко-персијски ратови трајали су 500-449 г.п.н.е. а водили су се између грчких полиса које су
предводиле Спарта и Атина и Персије.
-Прва велика битка између Грка и Персијанаца одиграла се 490.г.п.н.е. на Маратонском пољу у
којој су Атињани поразили војску персијског цара Дарија (522-486).
-Након Маратонске битке склопљен је Општехеленски савез за одбрану од Персије у којем је

водећу улогу преузела Спарта.
-Даријев насљедник Ксеркс кренуо је са сјевера са око 100000 војника да покори Грчку.
-480.г.п.н.е. дошло је до велике битке код Термопила у којој су Грци предвођени Спартанцима и
њиховим краљем Леонидом доживјели пораз од надмоћније персијске војске.
-Након побједе код Термопила Персијанци су исте године поражени од Атинске флоте у поморској
бици код Саламине.
-Након побједа над Персијанцима у биткама код Платеје и рта Микале 479.г.п.н.е. Спарта излази
из рата а Атина са успјехом наставља рат са Персијом у Малој Азији.
-Због наставка рата формиран је Делски савез у којем је главну улогу имала Атина.
-Грчко-персијски ратови завршени су 449.г.п.н.е. потпуном побједом Грка који су однранили своју
слободу.

оцјене.
.
-500-449 г.п.н.е.- грчко-персијски ратови
-500.г.п.н.е. – устанак грчких полиса у М.Азији
-Дарије (522-486) – персијски цар
-490.г.п.н.е. – битка код Маратона,побједа Атињана
-Општехеленски савез - Спарта
-480.г.п.н.е. – битка код Термопила,пораз Грка
-480.г.п.н.е. – поморска битка код Саламине
-479.г.п.н.е. – битка код Платеје
-479.г.п.н.е. – поморска битка код рта Микале
-449.г.пн.е. – побједа Грка,крај рата

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Пелопонески рат
ДАТУМ:
ЦИЉ ЧАСА:Да ученици овладају основним знањима о Пелопонеском рату између Атине и
Спарте.Развити код ученика интересовања за упознавање античких држава и њихове
цивилизације.

историјске науке. Разумевање појма историјских извора, класификације и коришћења извора.
-Васпитни: Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада.
Ученик ће знати шта су историјски извори, као и да се исти извор може интерпретирати на
ТОК ЧАСА
Поновити градиво претходних наставних јединица ''Грчко-персијски ратови'' .Упознати ученике да

је циљ часа обрада наставне јединице '' Пелопонески рат''.
-Пелопонески рат (431-404г.п.н.е.) вођен је између грчких полиса Атине и Спарте,тј. Атинског
поморског савеза и Пелопонеског савеза.
-Узрок за Пелопонески рат био је страх Спарте да демократска Атина не стекне превласт у Грчкој.
-Повод за рат је био уплитање Атине у унутрашње сукобе у неким грчким градовима.
-У првој фази рата,који се још назива и Архидамов рат,Спарта је имала превласт на копну док је
Атина имала много јачу флоту и доминирала је на мору.
-Пошто је спартанска војска опустошила Атику велики број избјеглица се склонио у Атину,што је
изазвало кугу и глад.
-Од куге је у Атини умрло много људи,међу којима и атински државник Перикле,којег је на челу
демоса замијенио Клеон.
-421.г.п.н.е. дошло је до преговора између Атине и Спарте па је потписан Никијин мир.
-416.г.п.н.е. рат је настављен а 415.г.п.н.е. Атина је упутила експедицију на Сицилију,која је под

вођством Алкибијада требала да онемогући Спартанцима снадбијевање житом са Сицилије.
-У бици за Сиракузу атинска флота је поражена и потпуно уништена па је ова експедиција пропала.
-Спарта је уз помоћ персијске флоте поразила атињане и на обалама М.Азије у одлучујућој бици
код Егоспотама 404.г.п.н.е.
-Пелопонески рат је завршен 404г.п.н.е. побједом Спарте која преузима хегемонију у Грчкој.
-Атина је морала распустити Атински поморски савез,порушити Дуге бедеме до луке

Пиреј,предати скоро сву флоту и ступити у савез са Спартом.

оцјене.
-Пелопонески рат -431-404 г.п.н.е.
- Атинског поморског савеза и Пелопонески савез
-431-421 г.п.н.е.-Архидамов рат
-429.г.п.н.е.-смрт Перикла-Клеон вођа демоса
-421.г.п.н.е.-Никијин мир
-415.г.п.н.е.-Сицилијанска експедиција
-404.г.п.н.е.-битка код Егоспотама
-404г.п.н.е.-завршен рат побједом Спарте

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Грчка култура
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ ЦИЉ:Да ученици овладају основним знањима о грчкој култури.Развити

код ученика интересовање за упознавање достигнућа грчке културе и цивилизације.
пре/после Христа и разумеће предмет проучавања историјске науке. Ученик ће знати шта су
историјски извори, да наброји и опише различите врсте историјских извора, да се исти извор може
интерпретирати на различите начине и разумеће потребу критичког приступа историјским
изворима. Ученик ће знати шта су историјски извори, да наброји и опише различите врсте
историјских извора, да се исти извор може интерпретирати на различите начине и разумеће
потребу критичког приступа историјским изворима. Ученик ће знати основне одлике религија
старог века, умеће да разликује монотеизам од политеизма, познаваће основне одлике културе
старог века, разликоваће културна подручја старог века и биће у стању да их повеже са
одговарајућим религијама, знаће најзначајнија културна и научна достигнућа старог века која се и
данас користе, познаваће најзначајније споменике старог века и биће способан да уочи вредност
културног наслеђа старог века и његов значај за разумевање савремене културе. Ученик ће знати
знамените личности старог века, биће у стању да схвати чиме су оне обележиле своју епоху, моћи
ће да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века, као и утицај друштва, религије и
културе на формирање тих личности.
СТАНДАРДИ

Поновити градиво претходних наставних јединица ''Грчко-персијски ратови'' и ''Пелопонески рат''.

Упознати ученике да је циљ часа обрада наставне јединице '' Грчка култура''.
-У достигнућа грчке културе спадају:

писменост,религија,књижевност,архитектура,вајарство,сликарство, филозофија, наука.
-Грци су по угледу на Феничане формирали своје фонетско писмо-алфабет,које је имало 28

знакова.
-Стари Грци су вјеровали у више богова. По грчкој митологији најзначајнији богови су били:
врховни бог Зевс (бог муње и грома);Хера (заштитница брака);Посејдон (бог мора);Хад (бог
подземног свијета); Хефест (бог ватре),Атина (богиња мудрости);Аполон (бог свјетлости);Афродита
(богиња љубави)Дионис (бог вина);Деметра (богиња земљорадње)...
-Сваке четврте године Грци су одржавали олимпијске игре у част бога Зевса.Прве олимпијске игре
у Старој Грчкој одржане су 776.г.п.н.е. од када Грци рачунају вријеме.
-У Грчкој су извођене прве позоришне представе,трагедије и комедије,настале у част бога вина

Диониса.
-Познати писци трагедија су били Есхил,Софокле и Еурипид,комедија Аристофан а басни Езоп.

-Најзначајнији еп код Старих Грка био је Илијада и Одисеја,који се приписује слијепом пјеснику
Хомеру.
-У Грчкој се развила и филозофија,која је настојала да објасни природне и друштвене

појаве.Познати грчки филозофи били су: Сократ,Платон (оснивач филозофске школе-Академије) и
Аристотел.
-Из филозофије су настале друге науке:математика (Талес,Питагора),историја (Херодот,Тукидид),

медицина (Хипократ),астрономија,географија...
-Чувени грчки историчари били су Херодот и Тукидид.Херодот је описао грчко-персијске ратове а

Тукидид Пелопонески рат у коме је и сам учествовао.
-Архитектура је била врхунац грчке умјетности а најчешће су грађени храмови и јавне

зграде.Постојала су три стила градње:дорски,јонски и коринтски.
-Најпознатији грчки вајари били су: Фидија (кип бога Зевса и богиње Атине),Мирон (бацач диска),
Поликлет,Праксител.

оцјене.
-грчка култура: писменост,религија,књижевност, -

писци:Есхил,Софокле,Еурипид,Аристофан,Езоп
архитектура, вајарство,сликарство, филозофија, наука -Хомер-Илијада и Одисеја
-грчко писмо-алфабет,28 знакова -филозофи:Сократ,Платон,Аристотел
-грчки богови:Зевс,Хера,Посејдон,Хад,Хефест,Атина -историчари:Херодот,Тукидид
Аполон,Афродита,Дионис,Деметра... -стилови:дорски,јонски,коринтски
-776г.п.н.е.-прве олимпијске игре -вајари:Фидија,Мирон,Поликлет
-трагедије и комедије-Дионис
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Грчко-персијски ратови и Пелопонески рат
ТИП ЧАСА:Утврђивање
ДАТУМ:
НАСТАВНА МЕТОДА:Дијалошка
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ ЦИЉ:Да ученици утврде основна знања о Грчко-персијским ратовима и

Пелопонеском рату.Развити код ученика свијест за праведну,ослободилачку борбу за очување
самосталности.
Са ученицима укратко поновити градиво претходне наставне јединице ''Атина''.Упознати ученике

да је циљ часа утврђивање наставних јединица ''Грчко-персијски ратови и Пелопонески рат''.
Дијалошком методом ученици требају да дају одговоре на сљедећа питања:
-Шта све спада у грчку културу?
Очекивани одговор: У достигнућа грчке културе спадају:

писменост,религија,књижевност,архитектура, вајарство,сликарство, филозофија, наука.
-Какво је било грчко писмо?
Очекивани одговор: Грци су по угледу на Феничане формирали своје фонетско писмо-алфабет,које

је имало 28 знакова.
-У шта су вјеровали Стари Грци и који су били њихови богови?
Очекивани одговор: Стари Грци су вјеровали у више богова. По грчкој митологији најзначајнији
богови су били: врховни бог Зевс (бог муње и грома);Хера (заштитница брака);Посејдон (бог
мора);Хад (бог подземног свијета); Хефест (бог ватре),Атина (богиња мудрости);Аполон (бог
свјетлости);Афродита (богиња љубави)Дионис (бог вина);Деметра (богиња земљорадње) итд.
-Када су одржане прве Олимпијске игре и коме су посвећене?

Очекивани одговор: Прве олимпијске игре у Старој Грчкој одржане су 776.г.п.н.е. од када Грци
рачунају вријеме. Грци су одржавали олимпијске игре у част бога Зевса.
-Шта су то трагедије и комедије?
Очекивани одговор: То су позоришне представе настале у част бога вина Диониса.
-Који су били најпознатији писци код Старих Грка?
Очекивани одговор: То су Есхил,Софокле и Еурипид (трагедије),Аристофан (комедије) и Езоп

(басне).
-Који је најстарији грчки еп?
Очекивани одговор: Најзначајнији еп код Старих Грка био је Илијада и Одисеја,који се приписује
слијепом пјеснику Хомеру.
-Који су познати грчки филозофи?
Очекивани одговор: Познати грчки филозофи били су: Сократ,Платон (оснивач филозофске школе-
Академије) и Аристотел.
-Ко су била двојица првих грчких историчара и о чему су писали?
Очекивани одговор: Први грчки историчари били су Херодот и Тукидид.Херодот је описао грчко-
персијске ратове а Тукидид Пелопонески рат у коме је и сам учествовао.
-Каква је била грчка архитектура?
Очекивани одговор: Архитектура је била врхунац грчке умјетности а најчешће су грађени храмови
и јавне зграде.Постојала су три стила градње:дорски,јонски и коринтски.
-Који су најславнији грчки вајари?
Очекивани одговор: Најславнији грчки вајари били су: Фидија (кип бога Зевса и богиње
Атине),Мирон (бацач диска), Поликлет,Праксител.
Дијалошком методом ученици требају да дају одговоре на сљедећа питања:
-Којим је простором владала Персија?
Очекивани одговор: Персијанци су завладали простором од Инда на истоку до Средоземног мора

на западу и од Црног мора на сјеверу до Арабијског полуострва и Египта на југу. Персијанци су
владали и грчким полисима на обали Мале Азије.
-Који је повод за рат између Персије и Грка?
Очекивани одговор: Повод за рат између Персије и Грка је помоћ Атине устанку грчких градова на
обали М.Азије,који је избио 500.г.п.н.е.
-До када су трајали грчко-персијски ратови?

Очекивани одговор: Грчко-персијски ратови трајали су 500-449 г.п.н.е. а водили су се између
грчких полиса које су предводиле Спарта и Атина и Персије.
-Која је била прва велика битка између Грка и Персијанаца?
Очекивани одговор: Прва велика битка између Грка и Персијанаца одиграла се 490.г.п.н.е. на
Маратонском пољу у којој су Атињани поразили војску персијског цара Дарија (522-486).
-Када се одиграла битка код Термопила и какав је био њен исход?
Очекивани одговор: 480.г.п.н.е. дошло је до велике битке код Термопила у којој су Грци
предвођени Спартанцима и њиховим краљем Леонидом доживјели пораз од надмоћније
персијске војске.
-Која је највећа поморска битка ових ратова?
Очекивани одговор: То је била битка код Саламине 480.г.п.н.е.у којој су Персијанци поражени од
Атине.
-Када су завршени грчко-персијски ратови и који је био њихов исход?
Очекивани одговор: Грчко-персијски ратови завршени су 449.г.п.н.е. потпуном побједом Грка који
су однранили своју слободу.
-Када је вођен Пелопонески рат и између којих држава?
Очекивани одговор: Пелопонески рат (431-404г.п.н.е.) вођен је између грчких полиса Атине и
Спарте,тј. Атинског поморског савеза и Пелопонеског савеза.
-Који је био узрок и повод овог рата?
Очекивани одговор: Узрок за Пелопонески рат био је страх Спарте да демократска Атина не стекне
превласт у Грчкој. Повод за рат је био уплитање Атине у унутрашње сукобе у неким грчким
градовима.
-Какав је био почетак овог рата?
Очекивани одговор: У првој фази рата,који се још назива и Архидамов рат,Спарта је имала
превласт на копну док је Атина имала много јачу флоту и доминирала је на мору. Пошто је
спартанска војска опустошила Атику велики број избјеглица се склонио у Атину,што је изазвало
кугу и глад.
-Како је завршена атинска експедиција на Сицилију?
Очекивани одговор: 416.г.п.н.е. рат је настављен а 415.г.п.н.е. Атина је упутила експедицију на

Сицилију,која је под вођством Алкибијада требала да онемогући Спартанцима снадбијевање
житом са Сицилије.У бици за Сиракузу атинска флота је поражена и потпуно уништена па је ова
експедиција пропала.
-Која је била одлучујућа битка у овом рату?

Очекивани одговор: Спарта је уз помоћ персијске флоте поразила атињане и на обалама М.Азије у
одлучујућој бици код Егоспотама 404.г.п.н.е.
-Како је завршен Пелопонески рат?
Очекивани одговор: Пелопонески рат је завршен 404г.п.н.е. побједом Спарте која преузима
хегемонију у Грчкој.
На основу датих одговора појединачно оцијенити ученике и образложити оцјене.Заједнички

утврдити ниво постигнутог знања и указати на недостатке.Заинтерсоване ученике упутити на
додатну литературу.
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: СТАРА МАКЕДОНИЈА
НАСТАВНА МЕТОДА: Метода разговора и илустративно-демонстративна
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ ЦИЉ:Да ученици овладају основним знањима о владавини Александра

Македонског,хеленистичком добу и његовој култури.Развити код ученика интересовање за
упознавање достигнућа старих култура и цивилизација.
разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, као и везе и међусобне односе међу
најзначајнијим државама Старог истока и Грчке, затим знаће основне категорије друштва у старом
веку, схватиће променљивост друштвених односа и уочити узроке настанка, успона и падова
држава старог века. Ученик ће знаће да смести историјски догађај на одговарајуће место на
временској ленти, умеће да користи знања из других научних области и да их примењује при
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, да користи
историјску и географску карту, знати да разликује узрок и повод неког догађаја, да уочи узрочно-
СТАНДАРДИ
историје

3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости
Поновити градиво претходне наставне јединице ''Грчка култура''. Упознати ученике да је циљ часа
обрада наставне јединице ''Хеленистичко доба и његова култура''.
-Стара Македонија обухватала је простор Балканског полуострва у сливу ријека Вардар,Струма и

Бистрица.Ту су живјела македонска,илирска и трачка племена,која су се бавила земљорадњом,
сточарством и рударством.
-Македонски краљ Филип II Македонски (359-336г.п.н.е.) успио је да уједини македонска

племена,покори Илире и Трачане и створи моћну државу.
-Филип II Македонски по доласку на власт реформисао је војску и тако створио македонску

фалангу.
-Филип је желио да покори цијелу Грчку.Један дио грчких полиса је био за Филипа а други,на челу
са Атином,против њега.У Атини се као главни Филипов непријатељ истицао говорник Демостен
(филипике).
-338. п. н. е. дошло је до битке код Херонеје, гдје Македонци односе побједу над Атином и њеним
савезницима,након чега су грчки градови признали македонску власт.
-Након Филипове смрти, на чело македонске државе дошао је његов син Александар Велики (336-
323).
-Након што је покорио побуњене грчке градове,Александар је 334.г.п.н.е. кренуо у поход на

Персију.
-Први судар с персијском војском била је битка код Граника 334.г. п. н. е. у којој је Александар
Македонски поразио Персију а након тога покорио цијелу Малу Азију.
-333. п. н. е. у бици код Иса Александар Македонски поразио је персијску војску цара Дарија III.
-Након побједе код Иса Александар је 332.г.п.н.е.освојио Феникију,Палестину и Египат, где су га
дочекали као ослободиоца.У Египту је основао град Александрију 331. п. н. е.
-331.г. п. н. е. одиграла се одлучујућа битка код Гаугамеле између македонске војске Александра
Македонског и персијске војске Дарија III.
-Александар Македонски је однео победу над далеко бројнијом персијском војском а послије
битке заузео је Вавилон и покорио цијелу Персију.
-Александар се прогласио наследником Персијског царства и Вавилон прогласио главним градом

своје империје.Његова држава се протезала од Македоније на западу до Индије на истоку.
-327. п. н. е. Александар је кренуо на нови војни поход према Индији али је због преморености
своје војске морао да се врати у Вавилон.
-Након повратка са неуспјешног похода на Индију Александар се разболио и умро у Вавилону

323.г.п.н.е., након чега се његова држава распала.Његову државу су подијелили његове
војсковође-дијадоси.
-Ширењем државе Александра Македонског према истоку заједно са њом ширила се и грчка
култура.
-Мјешањем грчке културе са културама народа Старог Истока настала је –хеленистичка култура.
-Центар хеленистичке културе био је град Александрија.У њој се налазила највећа библиотека тог
времена,највећи светионик,астрономска лабораторија итд.
-Хеленизам је доба техничког и културног напретка и развоја

наука:математике,астрономије,географије…

оцјене.
-Македонија:слив Вардара,Струме,Бистрице -332.г.п.н.е. Александар освојио Египат
- Филип II Македонски (359-336г.п.н.е.) -331.г. п. н. е.- битка код Гаугамеле
-338. п. н. е.-битка код Херонеје -327. п. н. е.-поход на Индију
-Александар Велики (336-323) -323.г.п.н.е-Александрова смрт,дијадоси
-334.г. п. н. е.-поход на Персију,битка код Граника -хеленизам:спој култура Грчке и Старог Истока
-333. п. н. е.- битка код Иса

НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: СТАРА ГРЧКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СТАРА ГРЧКА
ДАТУМ:
ТИП ЧАСА систематизација

Стицање основних знања о друштвеној и државној структури епохе старог века. Ученик ће
знати основне карактеристике државног уређења у старом веку, биће у стању да уочи сличности и
разлике међу различитим облицима државног уређења у истој епохи, основне разлоге
неравномерног развоја држава у истој епохи, везе и међусобне односе међу најзначајнијим
државама Грчке, знаће основне категорије друштва у старом веку, схватиће променљивост
друштвених односа и уочити узроке настанка, успона и падова држава старог века.
Разумевање основних обележја религије и културе, њихове међузависности и њиховог

утицаја на друштво, државу и појединца епохе старог века.
Ученик ће знати основне одлике религија старог века и познавати основне одлике културе старог
века, разликоваће културна подручја старог века и биће у стању да их повеже са одговарајућим
религијама, знаће најзначајнија културна и научна достигнућа старог века која се и данас користе,
познаваће најзначајније споменике старог века и бити способан да уочи вредност културног
наслеђа старог века и његов значај за разумевање савремене културе.
СТАНДАРДИ

1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима
2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и

историјским периодом
2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје
2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву (победника или побеђеног) на основу
поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену
3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје
3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје
3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту
историјску појаву
ТОК ЧАСА
Делимо ученике у пет група.Свака за тему има наставну јединицу која се односи на историју старе
Грчке: 1. Критско, микенско и хомерско доба, 2. Спарта и Атина, 3. Велики ратови Грка у 5. веку
пре н. е., 4. Култура старе Грчке, 5. Александар Велики.
Свака група ће на основу текстова, илустрација и карата из Уџбеника и користећи географску карту
Европе смислити по пет питања и задатака, чија ће решења записати. Ученици ће у форми квиза
одговарати на питања. Једна група ће постављати питања, а остале се, по принципу најбржег
јављања, подизањем руку, пријављују да на питање одговоре. Наставник ће помагати приликом
провере тачности одговора и бележиће поене на табли. Оценићемо најактивније ученике.
Ученици ће прочитати текстове на странама 113 и 114 Уџбеника и одговорити на постављена

питања.

MV PR

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MV PR

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРЕДМЕТ: Историја

НАСТАВНИК: МИЛЕ ВАСИЉЕВИЋ

НАЗИВ ТЕМЕ: I. УВОД У ИСТОРИЈУ

НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ИСТОРИЈА КАО НАУКА И ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

ТИП ЧАСА обрада

ОБЛИК РАДА: фронтални и индивидуални

МЕТОДА РАДА: илустративно-демонстративна метода, метода разговора

НАСТАВНА СРЕДСТВА: историјска карта, историјски извори, уџбеник, табла

-Образовни: Разумевање историјског времена и упознавање са основним појмовима и

-Васпитни:Ученик ће развијати свест о националној припадности, позитиван однос према

-Функционални:Оспособљавање ученика за самостално учење и истраживање.

1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице

1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода

1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости

1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

Упознајемо се са ученицима, показујемо им који им је потребан за овај предмет и упознајемо их

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

ИСТОРИЈА КАО НАУКА И ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

– Историја = људи + простор + време

– Питања: ко (шта), где, када, како, зашто

– Историјски извори: писани, материјални, усмени (традиција)

– Музеј, библиотека, архив, археологија

НАЗИВ ТЕМЕ: I. УВОД У ИСТОРИЈУ

НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА

ТИП ЧАСА обрада

ОБЛИК РАДА: комбиновани

МЕТОДА РАДА: илустративно-демонстративна, метода разговора

НАСТАВНА СРЕДСТВА: уџбеник, ист.карта, ист.извори, фотографије, табла

-Образовни:Разумевање историјског времена и упознавање са основним појмовима и

-Васпитни: Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници

-Функционални: Оспособљавање ученика за самостално учење и истраживање.

Ученик ће развијати свест о националној припадности и позитиван однос према сопственој

1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице

1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

Разговарамо са ученицима о томешта је то датум и из чега се он састоји. Покушавамо да откријемо

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Објашњавамо ученицима појмове хронологија, ера, претхришћанска (стара) ера, хришћанска

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

– Датум = дан + месец + година

– Хришћанска (нова ера), претхришћанска (стара ера)

– Миленијум, век (столеће), деценија, година

НАЗИВ ТЕМЕ: I. УВОД У ИСТОРИЈУ

НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПЕРИОДИЗАЦИЈА ПРОШЛОСТИ

ТИП ЧАСА обрада

ОБЛИК РАДА: комбиновани

МЕТОДА РАДА: илустративно-демонстративна, метода разговора

НАСТАВНА СРЕДСТВА: уџбеник, ист.карта, ист.извори, фотографије, табла

-Образовни:Разумевање историјског времена и упознавање са основним појмовима и

-Васпитни: Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници

-Функционални: Оспособљавање ученика за самостално учење и истраживање.

Ученик ће развијати свест о националној припадности и позитиван однос према сопственој

1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице

1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

Разговарамо са ученицима о томешта је то датум и из чега се он састоји. Покушавамо да откријемо

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Објашњавамо ученицима појмове хронологија, ера, претхришћанска (стара) ера, хришћанска

– Датум = дан + месец + година

– Хришћанска (нова ера), претхришћанска (стара ера)

– Миленијум, век (столеће), деценија, година