5.

ВИРТУЕЛНА ИНСТРУМЕНТАЦИЈА

5.1. Модел виртуелног инструмента

Развој персоналних рачунара одразио се и на њихову директну примену и код

инструментације за тестирање, мерење и аутоматизацију. Не само да се у савременим
мерним инструментима користе компоненте и склопови настали за потребе развоја рачунара
већ виртуелна инструменатција користи комплетне РС рачунаре, уз додатак одговарајућег
апликативног хардвера и софтвера.
Виртуелна инструментација подразумева употребу рачунара и радних станица опште
намене, у комбинацији са хардверским уређајима за прикупљање мерних података.
Потребан је и одговарајући апликативни софтвер намењен одређеној врсти мерења.

Слика 5.1. Приказ класичног и виртуелног инструмената

Користе се предности у технологији и перформансама које имају персонални рачунари у
односу на класичне инструменте, као и могућност лаке замене РС опреме. Предности су
наведне у Табели 5.1. Осим тога, класични инструменти су често непреносиви због своје
величине, у односу на виртуелне инструменте који могу да користе notebook или laptop
преносиву природу.
Табела 5.1. Поређење виртуелних и класичних инструмената
Класичан инструмент Виртуелни инструмент
функције дефинише произвођач функције дефинише корисник
хардвер доминантан софтвер доминантан
затворена архитектура, засебно кућиште, отворена архитектура, могућност
ограничене могућности повезивања повезивања
високи трошкови одржавања софтвер минимизира трошкове одржавања
Захваљујући широкој лепези доступног (блоковски заменљивог) апликативног хардвера, као
и софтвера који се инсталира на персоналном рачунару, конфигуришу се системи који тачно
одговарају потребама и не мора се мењати или набављати цели мерни уређај.
5.2. Мерни системи базирани на примени виртуелних инструмената

Као и класични дигитални мерни систем и виртуелни инструмент мора да изврши два
основна задатка:
- Кондиционирање сигнала, односно да сигнал добијен из мерног претварача
(сензора) који је, најчешће, ниског нивоа, прилагоди како би се најбоље
искористиле мерне могућности система. Прилагођење подразумева неке од
следећих поступака: појачање, филтрирање, редукције утицаја шума и сметњи,
линеаризацију, галванско одвајање мерног дела инструмента од извора сигнала,
конверзију струјног у напонски сигнал, напајање сензора...
- Аквизицију података, што подразумева прихватање већег броја аналогних и
(или) дигиталних улаза и њихово повезивање на рачунар. Основни процес који се
овде врши је аналогно-дигитална и дигитално-аналогна конверзија, па су важне
карактеристике: брзина узорковања, излазна резолуција, опсег и број бројача и сл.
Наведени задаци обављају се у блоковима који се називају кондиционер сигнала и
аквизициона картица (DАQ картица -Data Acquisition Card). Постоји више модалитета
реализације и повезивања ових блокова. Обично се сигнали са кондиционера доводе на
аквизициону картицу преко прикључног панела, који се испоручује са одговарајућим
кабловима за везу са аквизиционим модулима. На другој страни DАQ картица се на рачунар
може повезати на различите начине: директно на заједничку магистралу рачунара (уградња
картице у рачунар) или преко стандардних комуникационих интерфејса рачунара
(паралелни IEEE488 интерфејс, RS232, RS422, RS485, USB, Ethernet).
Мерни систем је "виртуелан" јер се користи компјутерски интерфејс за комуникацију са
мерним окружењем и сопственим периферним јединицама (екран монитора, тастатура,
„миш“), а апликација обраде је сакривена унутар PC-а. Овакав систем обично даје боље
перформансе мерења или карактеристике коришћења од конвенционалних дигиталних
инструмената.

Слика 5.2. Мерни систем базиран на виртуелном инструменту

Уместо DАQ картица виртуелни инструмент може укључити независне дигиталне мерне
уређаје, повезане за изабрану PC магистралу, који обезбеђују исту функционалност као DАQ
картица, а користе се веће могућности рачунара у обради и складиштењу мерних података.
Слика 5.2. показује мерни систем са виртуелним инструментом и додатним картицама. На
слици је приказана и адаптерска картица, која се користи за повезивање више од једне
кондиционерске картице или картице за проширење на улаз DАQ картице. Картица за
приширење омогућава повећање капацитета, нарочито код већег обима сличних мерења.
Мерни систем базиран на виртуелном инструменту, показан на Слици 5.2, може се
искористити за мерење и обраду различитих физичких величина (температуре, притиска,
помераја...) које се региструју реаговањем различитих сензора и претварају у електричне
сигнале погодне за даљу обраду и мерење.
Мерне перформансе виртуелног система не зависе не само од избора и квалитета мерних
претварача (сензора) и спецификација коришћених аквизиционих картица, већ и од
карактеристика апликационог софтвера. Квалитет филтрирања и усредњавања сигнала,
статистичких прорачуна и других процедура значајно утиче на коначне резултате мерења.

5.3. Софтвер код виртуелних инструмената

Софтвер је компонента виртуелног инструмента која даје могућност прилагођавања
инструмента намени. Са правим софтверским алатом могу се успешно креирати сопствене
апликације, пројектујући и уграђујући шаблоне које захтевају одређени процеси. Такође,
могу се креирати одговарајући кориснички интерфејси који најбоље одговарају и сврси
апликације али и онима који ће директно комуницирати са њом. Функције софтвера
простиру се од програмских драјвера за управљање специфичним хардвером или уређајем,
до апликационих програмских пакета за развој комплетних система. Квалитет и
флексибилност софтвера који се користи у развоју одређеног инструментационог система у
великој мери дефинише квалитет мерења и употребљивост апликације.
Софтвер виртуелне инструментације треба да испуни неколико основних захтева:
Управљање аквизицојом, подразумева обезбеђење комплетног управљања А/D
конверзијом или другим функцијама преко којих се врши аквизиција сигнала, како би се на
најбољи начин искористиле карактеристике одређеног хардвера. Осим тога важно је да
процедура конфигурације система буде што једноставнија, уз минималне интервенције
корисника у случају да се један хардвер замени другим. Софтвер треба да омогући
коришћење најпогоднијег хардвера за одређену примену, а да се при том значајније не мења
процедура рада.
Приказ сигнала, као могућност приказа прикупљених сигнала за тренутну оцену резултата
мерења веома је значајан. Треба приказати важне резултате мерења фаза и коначних
резултата неког процеса. Најпогоднији начин приказа је у облику осцилограма или
хистограма.
Обрада сигнала, односно мерни алгоритам уз помоћ кога се, на бази дигиталне обраде,
долази до корисних информација из прикупљених сигнала представља централни део сваког
виртуелног инструмента. Ово је област где предности виртуелне инструментације могу
највише доћи до изражаја. Виртуелни инструмент мора располагати библиотеком рутина
које би омогућиле најчешћа мерења као што су периода, учестаност или ефективна вредност
у временском домену, односно спектрална анализа у фреквенцијском домену. Истовремено,
програм мора располагати могућностима позивања и извршавања специфичних рутина које
се не налазе у библиотекама програма, као и приступ ових рутина прикупљеним подацима.
Приказ и меморисање резултата, треба да пружи могућност да се резултати мерења
прикажу на начин да корисник може тренутно распознати и разумети информације које
систем даје. За истицање резултата мерења може се користити текст, графика и боје.
Помоћ, је такође важна особина виртуелне инструментације. Омогућен је једноставан рад и
помоћ коју корисник има током процеса мерења. У том смислу све процедуре треба да су
јасне и очигледне, а програм треба да обезбеди кориснику помоћ у раду.

5.4. Примена графичког корисничког интерфејса GUI

Графички кориснички интерфејс, GUI (Graphical User Inetrface) виртуелног инструмента
представља софтверску замену за предњи панел класичног инструмента, уз помоћ кога се
обезбеђује интеракција измећу корисника и апликације. При изради GUI би требало водити
рачуна да он буде једноставан за употребу, продуктиван, атрактиван и једноставан за учење.
У циљу добијања што бољег квалитета GUI, интерфејс се мора проверити од стране
репрезентативне групе корисника, јер управо корисник даје оцену квалитета апликације.
Корисников први утисак је веома значајан за целокупан однос према инструменту, односно
мерно-информационом систему. На Слици 5.3. дат је пример GUI дигиталног
компензационог волтметра приказаног као виртуелног инструмента.

Слика 5.3. Графички кориснички интерфејс дигиталног компензационог волтметра

Елементи графичког дизајна који су од значаја за израду GUI су:

 видљивост,
 повратна спрега,
  мапирање.
Видљивост омогућава кориснику да брзо и једноставно разуме цео систем и добром
видљивошћу се повећава продуктивност апликације.
Повратна спрега јесте мера колико брзо и лако корисник може да детектује резултат своје
акције.
Мапирање дефинише везу између жељене функције и акције које корисник треба да
предузме да би се функција остварила. Основни елемент мапирања је једноставност, која се
постиже поштовањем следећих правила:
- екран је попуњен до 25%,
- не приказивати неважне детаље,
- горњи десни угао екрана је наслабије покривен корисниковом пажњом,
- на екрану приказивати само оне податке који се мењају,
- статичке податке приказивати на прозору у позадини.
За смањење могућности прављења грешака у раду треба да буду укључене могућности
контроле грешака и потврђивања одређене акције. Помоћ која је уграђена у апликацију је
Inline help, и појављује се непосредно испод иконе преко које се прелази мишем или у дну
екрана у облику поруке.
Online help се добија на захтев корисника и служи да детаљније објасни начин коришћења
неке команде или акције.

5.5. Графичко програмирање

Графичко повезивање представља најефикаснију технику за реализацију програма РС
базираног мерно-информационог система. Савремени (напредни) програмски алати
засновани на концепту графичког програмирања пружају могућност развоја програма за
аквизицију података и управљање, анализу података и презентацију.
Основу програма виртуелног инструмента представља блок дијаграм. С обзиром да се
програм креира коришћењем графичких симбола, програмер је ослобођен тешкоћа везаних
за синтаксичке детаље класичних програмских пакета.
Реализација графичког програма, који се у програму LabVIEW назива Block Diagram одвија
се у три корака:
1. избор функционалних блокова,
2. повезивање блокова,
3. конфигурација параметара.
Функционални блокови се бирају преко менија блокова и у случају да неку функцију није
могуће остварити помоћу једног блока, дизајнеру остаје могућност де је реализује
коришћењем више функционалних блокова. Повезивање излаза и улаза изабраних блокова
је потребно у циљу функционисања мерно-информационог система, обраду и приказивање
података. Другим речима, за обезбеђење одређеног тока операција. Након избора
функционалних блокова, повезивања и избора редоследа извршавања појединих операција,
врши се задавање параметара појединих блокова у складу са захтевима који се у конкретној
примени постављају.
Велику примену има поступак графичког програмирања применом програмског пакета за
аквизицију података, анализу и управљање LabVIEW, развијеног од стране америчке
компаније National Instruments.
За решавање задатака аквизиције података и реализацију виртуелне инструментације на
располагању стоји велики број програма, а у развој су се укључили познати светски
произвођачи хардвера и софтвера.
Осим замене класичних мерних инструмената виртуелна инструментација је нашла широку
примену и у другим корисним процесима као што су учење на даљину, лоцирање догађаја,
контрола разних процеса... Неки од занимљивих примера дати су у наставку.

5.6. Примери примене виртуелне инструментације

5.6.1. Одређивање локације пуцњаве

Дат је илустративни пример примене виртуелне инструментације у спречавању илегалне
пуцњаве. Илегална пуцњава представља проблем широм света. За људско уво представља
проблем да одреди правац из ког је дошла пуцњава. Због тога је често немогуће да полиција
одреагује на прави начин. Да би решили овај проблем, компанија Trilon Technology из
Калифорније, развила је виртуелни инструментациони систем који помаже полицији.
Електронски слуша пуцњаву и триангулацијом налази извор буке. Триангулација је процес
одређивања апсолутне или релативне позиције неке тачке уз помоћ мерења углова ка тој
тачки у односу на друге две унапред познате тачке. Догађаји праћени пуцњавом приказују
се у року од 15 секунди на компјутерској мапи у полицијском диспечерском центру.

Слика 5.4. Расподељени сензори и микрофони

Систем се састоји од мреже акустичних сензора расподељених дуж квадратне миље, у
области у којој је илегална пуцњава највећи проблем. Инсталисано је осам микрофона на
врховима различитих зграда (Слика 5.4.). Иако микрофони нису довољно осетљиви да прате
уличне разговоре, могу да детектују пуцњаву удаљену неколико блокова. Телефонске линије
(могу и разне бежичне везе) преносе сензорске сигнале до рачунарске радне станице у
полицијској станици. Ту се налази вишефункционална апликациона картица (плоча) и
рачунар са софтвером који је написан коришћењем LabVIEW. Систем прати све канале за
детекцију пуцњаве и рачуна релативно временско кашњење између детекција различитих
сензора. Користећи LabVIEW графичке програме систем врши триангулацију да би одредио
локацију пуцњаве и приказао је на мапи.

5.6.2. Учење на даљину

Може се дати пример примене виртуелне инструментације у научном образовању и примени
виртуелне инструментације на факултетима и универзитетима, као ″шанса за учење
инжењера на даљину″.
Термин учење на даљину је често коришћен да назначи, како образовање где су професор и
студент физички раздвојени, тако и све облике флексибилног образовања подржаног од
стране информационо– комуникационе технологије (ITC). Традиционалан начин образовања
је фокусиран на детаљној теоријској подлози, али са друге стране није довољно ефикасан
уколико није довољно фокусиран и на практичне аспекте. Виртуелни инструменти могу
бити коришћени да побољшају курсеве учења на даљину, посебно код профила техничких
струка, као начин да се избегне употреба скупог мерног хардвера и лабораторијске опреме.
Два су корисна аспекта оваквог рада. Први је да се омогући приступ скупим лабораторијама
преко мреже или интернета и реализују мерења доступна у тој лабораторији. Са аспекта
учења на даљину, друга важна корист од виртуелне инструментације је чињеница да може
бити коришћена да симулира физички феномен – да генерише сигнал који се јавља, као што
би се појавио да је добијен правим мрежним претварачем. Исти софтвер је коришћен за
праве и виртуелне појаве. На тај начин виртуелни инструменти постају део виртуелне
лабораторије која служи у ову сврху.

5.6.3. Инструментациони систем за напајање соларном енергијом и енергијом

ветра
Циљ је трансформисати шест експерименталних променљивих: DC напон, DC струја, АC
напон, АC струја, брзина ветра и смер ветра у форму коју може да чита рачунар, потом их
приказати у реалном времену. Резултате, такође, треба обрадити и меморисати. Осим
наведених променљивих додатно се и DC снага и АC снага морају израчунати преко других
предетерминисаних променљивих коришћењем LabVIEW програмских могућности и
надгледати у центру за надзор. Хардвер за кондиционирање сигнала и изолацију напона и
информационих сигнала о ветру игра значајну улогу при повезивању са DAQ картицом у
виртуелној инструментацији целог система.
DMM и осцилоскоп за проверу аналогних сигнала би такође били веома корисни. DC напон
генерисан са четири соларна панела и једном ветрењачом се шаље у батерију за чување
енергије. Анемометар обезбеђује два напонска сигнала који одговарају брзини ветра и смеру
ветра. Ови сигнали о ветру иду на улазе изолационих појачавача, чији излази иду на
аквизициону картицу ДАQ (Data Acquisition Board). Два напонска сигнала, један из батерије
и један из инвертора иду такође на изолационе појачаваче преко одговарајућег делитеља
напона - кола за скалирање. Два струјна сигнала, један из батерије преко DC струјног
претварача са Холовим ефектом, и други из инвертора преко АC струјног претварача
ефективне вредности иде директно на ДАQ картицу. Примењени струјни претварач са
Холовим ефектом може дати 0-5.0V DC за улазну струју 0-50А DC. Слично, струјни
претварач за наизменичну струју може обезбедити сигнал од 0-5 V DC за улазну струју од
0-10А АC. Инструментациони систем користи компјутер који се напаја хибридним системом
добијања енергије од ветра и сунца.
Систем садржи хардвер и софтвер као што је назначено на Слици 5.5.

Слика 5.5. Функционални блок дијаграм система

Слика 5.5. описује блок дијаграм виртуелног инструмента (VI) где је изворни код за
специфични VI за овај уређај. VI блок дијаграми уључују модуле за процесирање података,
и предефинисане математичке моделе као што су сабирачи, подструктуре, интегратори итд.
У блок дијаграму постоји терминал за сваки од шест објеката који се креирају у фронт
панелу. DC/АC напон и струја, брзина и смер ветра морају се очитавати у реалном времену.
Број канала је специфициран за сваку променљиву као што је показано на Cлици 5.6. Пошто
су очитавајући нивои ограничени на 0-5V, мора се урадити скалирање да би се приказали
сигнали у њиховим оригиналним вредностима у LabVIEW софтверу.
Да би видели приказане облике сигнала у актуелним опсезима, прекондиционирани сигнали
захтевају одговарајућу калибрацију коришћењем аритметичке и/или логичке функције
доступних у LabVIEW. Слика 5.7. приказује фронт панел VI за аквизицију података у
периоду од 5:15 пм до 5:32PM. Број очитавања по минуту могу се подесити преко палете као
што је приказано на фронт панелу.
Једна од предности LabVIEW аквизиције података је могућност премештања података у
Microsoft Excel, погодан за лаку обраду и приказ резултата.
 Слика 5.6. Блок дијаграм виртуелног инструмента

Слика 5.7. Фронт панел виртуелног инструмента за аквизицију података