САВЕЗ ИЗВИЂАЧА СРБИЈЕ

МИНИМУМ ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ

УВОД
Сто три године постојања и скоро двадесет година обновљеног чланства у WОСМ је период након кога Савез
извиђача Србије мора поново дефинисати своју програмску област рада.
У пролеће 2012. године на Саветовању Савеза извршене су прве анализе рада у покушају да се консолидује стање у
Савезу и да се утврде основни правци за израду стратегије рада.
Оцена са Саветовања била је да смо далеко од циља без обзира што имамо Програм и Статут.
Који су узроци, то морамо као руководство Савеза што пре утврдити. Први корак је Саветовање 2014. године које се
организује уз подршку и помоћ Европког скаутског региона.
Савез извиђача Србије мора заједничким договором свих утврдити

МИНИМУМ ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ

 Вишедневне активности
Одред извиђача треба да организује (учествује) најмање на једаном табору у 2014 и 2015. години.
Као тобор рачуна се једна од вишедневних активности: зимовање, колонија полетараца, пловидба.
Одред мора да има најмање један бивак годишње.
 Оспособљавање кадрова
Одред је дужан да оспособљава кадрове: воднике, предводнике, вође. Од укупnog броја предводника и вођа
који раде у одреду 30% мора имати завршен течај за предводнике, односно вође који организује Савез
извиђача Србије. Сваки одред мора имати најмање једног предводника или вођу који је завршио течај Савеза
извиђача Србије.
 Извиђачке акције
Одред извиђача мора учествовати на извиђачким акцијама које организује Савез извиђача Србије. Минимум је
да одред учествује са једном екипом на извиђачким играма Србије (у 2014. години са 10 извиђача на Смотри
извиђача Србије) или са једном екипом на ДИВ-у у било којој категорији.
 Едукација
Сваке године минимум старешина и начелник одреда морају учествовати на саветовању Савеза извиђача
Србије и најмање један члан на семинару за извиђачке инструкторе које организује Савез извиђача Србије.
 Евиденција
Одред (као и покрајински, градски и општински савез) је дужан да Савезу редовно достави попуњене обрасце:
„Захтев за регистрацију“, „Списак чланова“, „Месечни извештај“, „Извештај са табора“.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
1. За извиђачки табор, колонију, пловидбу и друге облике вишедневних активности (које трају најмање 7 дана) од
постанка организације каже се да су „Круна извиђачког рада“. Ова најчешће употребљавана реченица говори
да би сваки одред требало да при крају извиђачке године организује табор (извиђачка година код нас почиње
01. септембра и завршава се 31. августа).
Правила таборовања установљена су на острву Браунси 1907. године, потом у Гилвел парку и важе до данас у
свим извиђачким (скаутским) организацијама света.
Где смо ми као организација деце и младих данас?
У Србији удео извиђача у броју деце и младих од 7 до 30 година старости износи испод 1%
У Словенији тај удео је преко 4%
У САД и Великој Британији око 16%
На нивоу света (ВОСМ) око 4,5% (ако се изузме Кина и земље где нема скаута 6%)
У Савезу скаута Велике Британије, уколико одред (unit/group) не одржи табор (вишедневну активност) две
године – може бити брисан из регистра, уколико табор не одржи три године аутоматски се брише из чланства.
Погледајмо колико је одреда који су претходне године одржали или учествовали на табору - Извештај са
табора у 2013.
2. У свим успешним извиђачким организацијама на планети питање савлађивања Програма је суштинско питање.
Спровођење Програма одређује да ли је неко извиђач или само привремено носи извиђачку униформу.
У свим замљама па и у Србији постављање савеза извиђача као самоуслуге (узмеш шта желиш, шта не желиш
оставиш) супротно је основним циљевима.

3. У свим озбиљним извиђачким организацијама лиценцирање извиђачких вођа је обавеза. Код нас још увек та
тема није дотакнута и поред тога што извиђачке вође раде са децом и младима или су им родитељи поверили
децу.
У последње три године, изузев течајева Шумске школе у Дивљану (СИГ Ииша) и на Авали (СИБ) Савез
извиђача Србије није организовао ни један облик оспособљавања кадрова, значи извиђачке вође нису могле ни
имати „званичну“ извиђачку обуку.
4. Подношење периодичног и годишњег извештаја је нормална и уобичајена активност у свим савезима. Код нас
годишње и периодичне извештаје савезу доставља између 15 и 20% одреда.
Сви национални Савези имају обавезу подношења годишњег извештаја ВОСМ. Због тога је логично да одреди
и савези извиђача покрајина, градова и општина поднесе периодичне и годишњи извештај Савезу. Годишњи
извештај није само образац са бројем чланова и вођа. ВОСМ тражи наративни извештај.
Савез извиђача Србије преко својих представника активно учествује у раду Министарства омладине и спорта
Србије, КОМС-а, НАПОР-а и другим органима и организацијама. Вредновање рада је глобални, европски и
национални тренд.

Многе области активности које реализује одред и територијални савез није многуће мерити (свакодневне
активности, излети, сарадња са локалном управом, међународне активности и сл.). Увид се може остварити
само кроз извештаје за протекли месец и годину и план рада којим одред планира савлађивање Програма.
До сада се о спровођењу Програма у одредима извиђача разговарало углавном приликом додељивања звања
„Орао“. Сваки одред је могао дати мишљење о свом раду без могућности провере у односу на рад других
одреда.
Предлогом увођења минималних програмских активности рад одреда би се вредновао на основу података а не
на основу произвољних мишљења.
Шта постижемо усвајањем минималних програмских активности:
Могућност праћења активности на спровођењу Програма Савеза;
Системско праћење и препознавање тешкоћа у савлађвињу Програма;
Програм Савеза је живи организам подложан редовним допунама и изменама садржаја али и метода рада. За
активности на измени и допуни је потребно имати чињенице;
Постижемо валоризацију савладаних степена знања. Тако Савез може повратно дати одреду праве
информације и пружити помоћ која је значајна за његов рад.
Суштинску корист од усвајања и примене минималних активности морају имати одреди, односно чланови због
којих се све ово ради
У Савезу постоји мишљење да један број одреда није у стању да успешно спроводи Програм. Можда за такве
одреде у блиској будућности треба увести категорију „придруженог члана“. Категорија би се могла односити и
на одреде који не желе да спроводе Програм у целини, већ само неке његове делове.
Пример:
Сама чињеница да неко спава у шатору не значи да је извиђач;
Учешће само на извиђачким такмичењима такође не значи да се у потпуности спроводи Програм;
Учешће у обукама волонтера у НВО са марамом око врата не значи да је неко извиђач;
Спровођењем претежно еколошких активности не значи да тај у потпуности спроводи Програм;
Певањем песма у просторијама или у природи није само својствено извиђачима;
Логично је да неко ко спроводи само одређене делове Програма запоставља оне друге.
5. Сваки старешина, начелник, вођа... треба да помогне у имплементацији заједнички утврђеног програма
Минимум Програмских активности, зато што се тиме пруже могућност да кроз мјерење Програмског рада уоче и
коригују недостаци.