2.

5 Izračunavanje rezultata

Za izračunavanje sadržaja azota u procentima koristi se sledeća formula:

% N = (c × (V - VBL) × M x100 %) / E

c = koncentracija titracionog rastvora u mol/ml

V = potrošnja titracionog rastvora u 1
VBL = vrednost slepog uzorka potrošnje titracionog rastvora u 1
M = molarna masa azota u g/mol
E = početna vrednost uzorka

Izvođenje formule

1. Izračunavanje količine

n=c×V

n =količina supstance u mol

c = količina titracionog rastvora u mol/ml
V = potrošnja titracionog rastvora 1

Primer: 0,1 mol/l × 0,015 l= 0,0015 mol

2. Izračunavanje količine azota

m(N) = n × M (N)

m(N) = masa azota po uzorku u g

n = količina supstance u mol
M(N) = molarna masa azota u g/mol

Primer: 0,0015 mol × 14 g/mol = 0,021 g

3. Izračunavanje sadržaja azota u procentima

N% = (m / E) × 100 %

m(N) = masa azota po uzorku u g

E = početna vrednost uzorka

Primer: (0,021g/ 1,000g) × 100% = 2,1 %

4. Sledeća konačna formula dobija se korišćenjem 2 i 1 za 3a. a takođe je uzeta u obzir i vrednost
slepog uzorkaVBl:

%N = (c × (V - VBL) × M × 100% ) / E

c = koncentracija titracionog rastvora u mol/ml

V = potrošnja titracionog rastvora u 1
VBl = vrednost slepog uzorka potrošnje titracionog rastvora u 1
M(N) = molarna masa azota po uzorku u g/mol
 E = početna vrednost uzorka

Primer: (0,1 mol/l × (0,015 l –0,0001 l ) x14,007 g/mol × 100 % ) / 1,000 g = 0,2 %

5. Proračun sadržaja azota u g/l

Za proračun je korišćena zapremina uzorka u 4. Umesto početne težine uzorka, koji daje

g/l N = ( c × (V - VBL) × M) / Vuzorka

V uzorka = Zapremina upotrebljenog uzorka u l

Primer: (0,1 mol/l ×(0,015 l –0,0001 l ) ×14 g/mol) / 0,1 l = 0,2 g N /l or 200 mg N po litri

6. Proračun sadržine proteina

Za izračunavanje se rezultat dobijen u 4. množi sa proteinskim faktorom koji je specifičan za

pojedinačnu grupu proizvoda. Proteini se dobijaju iz amino kiselina, koji sadrže atome azota (opet
pogledati u formulu). U zavisnosti od strukture proteina, oni učestvuju u različitim vezama u
izgradnji molekula proteina. Rezultat stoga predstavlja različitu proporciju mase azota prema masi
molekula proteina.

P =%N × F

P = Sadžaj proteina u %
F = Sadržaj proteina

Primer: 0,2 % × 6,35 =

Tabela sa Proteinskim faktorima

Proizvod Proteinski faktor

Mleko i mlečni proizvodi 6,38
Meso, proizvodi od mesa 6,25
Žitarice i proizvodi od žitarica sa izuzetkom 6,25
pšenice i pđeničnih proizvoda 5,7
Hraniva, jaja i proizvodi od jaja, margarin 6,25

Reference supstanci

Reference supstanci Radni opseg/Verifikacija Sadržaj

Empirijska formula
čega azota
Acetanilid C8H9NO Opšti/Svarljivost 10,36 %
Opšti /Destilacija vodene
Amonijum hlorid NH4Cl 26,18 %
pare
Amonijum dihidrogen Opšti /Destilacija vodene
(NH4)H2PO4 12,15 %
fosfat pare
Opšti /Destilacija vodene
Amonijum gvožđe II sulfat (NH4)2 Fe(SO4)2 ⋅ 6H2O 7,15 %
pare
 Amonijum-PTSA C/H11O3SN Opšti /Svarljivost 7,40 %
Amonijum sulfat Opšti /Destilacija vodene
(NH4)2SO4 21,20 %
(Destilacia) pare
Cistin C6H12N2O4S2 Opšti /Svarljivost 11,66 %
Glicin C2H5NO2 Opšti /Svarljivost 37,31 %
Glicin-PTSA C9H13O5SN Opšti /Svarljivost 5,66 %
Urea CH4N2O Analiza vode/Svarljivost 46,67 %
Kalijum nitrat KNO3 Utvrđivanje nitrata 13,85 %
Standardi za hranu Meso, mleko itd.*
Lizin-mono-hidrohlorid C6H15ClN2O2 Mleko/Svarljivost 15,34 %
Niacin C6H5NO2 Mleko/Svarljivost 11,38 %
Niacin -PTSA C13H13O5SN Mleko/Svarljivost 4,743%
Fenilalanin C9H11NO2 Mleko/Svarljivost 8,47%
Fenazine C12H8N2 Mleko/Svarljivost 15,54 %
Međulaboratorijski testovi Opšti
Triptofan C11H12N2O2 Mleko/Svarljivost 13.71 %

2.6. Procenat iskorišćenja, reproduktibilnost, standardno iskorišćenje

Kako bi se proverio kvalitet destilacije, kao standard bi trebalo koristiti amonijum sulfat.
2.6.1 Standardno iskorišćenje amonijum sulfata
Proizvodnja standardnog rastvora:
Izmeri se 4,717 g (NH4) 2SO4 (isušenog na 105°C), i rastvori se u normalni sud od 1l dodajući
destilovanu vodu kako bi se dobila 1l. Ovo odgovara sadržaju od 1 mg N po ml. Za standardno
iskorišćenje pipetom se dodaje određena količina koja odgovara mernom rasponu .
Ukoliko je merni raspon niži od ovoga onda je potrebno rastvor razblažiti!
20 ml ovog radnog rastvora stavlja se pipetom u normalni sud i dodaje se destilovana voda kako bi
se dobio 1l. 50 ml ovog rastvora stavlja se u čašu za uzorke i dodaje se voda kako bi se dobilo 100
ml. Ovo odgovara sadržaju od 0,02 mg N po ml. Za standardno iskorišćenje opet se pipetom
dodaje određena količina koja odgovara mernom rasponu.
Analiza
Svaka epruveta se ispere destilovanom vodom. Pipetom se napuni epruveta sa 100 ml uzorka ili 100
ml alikvotnog dela.
Destilacija i programiranje Vapodesta
Amonijak se destilira alkalnim rastvorom. Zatim mu se dodaje borna kiselina i određuje se
titrimetrijski. Erlenmajerova boca sa širokim vratom, ispunjena sa 50 ml borne kiseline (Vap20 &
30, Vap 40 prazna, nijedna sa Vap 50) se stavlja ispod ispusne cevi. Ona mora da uđe u bornu
kiselinu. Startuje se program, NaOH se dodaje automatski. Dolazi do destilacije (količina destilata
oko 100ml).
Nakon okončanja destilacije, prijemnik se vadi i ispusna cev se ispira destilovanom vodom.
Programiranje
Vapodest obavlja sve gore navedene korake u različitim stepenima automatizacije.
Doziranje hemikalija obavlja se putem stope volumetrijskog (zapreminskog) protoka. U 1 sekundi
prenese se 10 ml rastvora, koji ima istu gustinu kao voda. Ukoliko je gustina veća onda manje
(Kaustična soda 30% ca. 8ml/s). Tabela dole pokazuje vam preporučene programe za različite
Vadepostove modele. Kad god je neophodno da se hemikalije dodaju ručno, to se mora izvoditi sa
najvećom pažnjom i mora se voditi računa o svim opasnostima vezanim za rukovanje hemikalijama.

Vap 20 Vap 30 Vap 40 Vap 50

Dodavanje vode u sek ručno 0 0 0
Dodavanje NaOH u sek 1 1 1 1
Vreme reakcije u sek 0 0 0 0
Vreme destilacije u sek 240 240 240 240
Izlazna snaga u % 100 100 100 100
Izdvajanje uzorka usisavanjem u sek ručno 30 30 30
Dodavanje borne kiseline u sek ručno ručno 6 6
Uklanjanje borne kiseline isisavanjem u sek ručno ručno ručno 30
Titracija ručno ručno ručno auto.
Proračun ručno ručno ručno auto.

Titracija
Odnosi se na titraciju na zvršnoj tački. Indikator mešavine M5 menja boju na pH 5 iz zelene u sivu.
Međutim, moguće je izabrati i druge indikatore. Prelazna tačka bi trebala biti unutar pH raspona
borne kiseline (kada se radi sa 2% oko 4.3). U slučaju korišćenja elektrode za titraciju, meri se pH
vrednost nerazblažene borne kiseline, zatim se ponovo titrira na tu vrednost i videće se se količina
potrebnog titracionog rastvora (Vap20 – Vap40).

Rezultati uzorka:
Programom destilacije ispitaju se serija od 4 slepa uzorka i 12 uzoraka, kao što je to gore prikazano.

Korišćena količina
Pozicija Rezultat Komentari
0,1mol/l
1 0,088 - Prazan
2 0,087 - Prazan
3 0,090 - Prazan
4 0,086 - Prazan
Srednja vrednost 0,088
5 7,200 995,7
6 7,188 994,0
7 7,186 993,7
8 7,170 991,5
9 7,184 993,4
10 7,178 992,6
11 7,150 988,7
12 7,221 998,6
13 7,172 991,8
14 6,966* Odstupajuća vrednost
15 7,159 989,9
 Srednja vrednost 7,18 ml 993,0 mg/l
Standardno odstupanje 0,02 ml 2,7 mg/l
Relativno standardno
0,28% 0,27%
odstupanje

2.6.2. Izračunavanje iskorišćenja

– Inicijalna težina: 4,7185 g
– teorijski sadržaj prema pakovanju > 99,5 %
– tačan sadržaj: 4,6949g čini koncentraciju azota od 0,9954 g/l
– 995,4 mg odgovara 100 % tako da srednja vrednost odgovara 99,75 % teorijskog sadržaja

Iskorišćenje je > 99,7 %.

2.6.3. Ponovljivost
Ponovljivost predstavlja vrednost, pod kojom se može očekivati apsolutna razlika između dva
pojedinačna rezultata testa izvedenih istom metodom i pod istim uslovima (ista laboratorija, isti
instrumenti, isti korisnik) prema datoj verovatnoći; ukoliko nije data nikakva druga vrednost, onda
ta verovatnoća iznosi 95%. Vrednost ponovljivosti zavisi od metoda i pravila; umesto ovih vrednosti
daje se stepen pouzdanosti obavljenih merenja.

2.6.4. Stepen pouzdanosti prave vrednosti

Ukoliko se granična vrednost utvrđuje korišćenjem studentske ili t-raspodele, stepen pouzdanosti
srednje vrednosti ima ± 16,4 mg/l mogućnosti greške,
od 5% .

2.6.5. Stepen pouzdanosti standardnog odstupanja

Ukoliko se utvrdi stepen pouzdanosti standardnog odstupanja, postoji mogućnost greške od 5%.
Prava vrednost standardnog odstupanjaje između 1,7 mg/l i 3,7 mg/l.

2.6.6. Reproduktibilnost
Reproduktibilnost predstavlja vrednost ispod koje se može očekivati apsolutna razlika između dva
pojedinačna rezultata testa izvedenih pod drugačijim uslovima (drugi laboratorijski tehničari, druga
laboratorija, drugi instrumenti i/ili drugo vreme) ali korišćenjem identičnog materijala prema datoj
verovatnoći; ukoliko nije data nikakva druga vrednost, onda ta verovatnoća iznosi 95%.

2.6.7. Kontrola kvaliteta

Provera kvaliteta analize postala je važan deo kontrole kvaliteta. Određivanje standarda je
neosporno. Za proveru celokupnog toka analize, preporučuju se supstance u kojima je određen
sadržaj azota ili sertifikovani standardi rezultata testiranja. Učešće u javnim međulaboratorijskim
testiranjima osigurava mogućnost upoređivanja i pozicioniranja sopstvenih rezultata testova.

Preporuke:
Ukoliko se koriste elektrode za utvrđivanje završne tačke (Vap 50) mora se vršiti njihova kalibracija
na dnevnom nivou. Najmanje 3 puta dnevno svaki dan, takođe se mora meriti standard od 10 mg/l
NH4- N i o tome voditi odgovarajuća dokumentacija.
Kako bi se utvrdio uzrok neuspešnosti, Kjeldal analiza se može podelitiu dva koraka:
1. Kvalitet destilacije sa titracijom
Prvo, proveravaju se postojanost i vrednosti slepih proba. Najmanje 4 takve probe moraju biti
konzistentne (takođe videti priložen primer).
Zatim, mora se proveravati iskorišćenje gotovih topivih amonijumsih soli npr. amonijum sulfata. U
tom slučaju iskoristivost bi trebala biti 99%, a ponovljivost bi trebala biti bolja od 0,5%.
2. Kvalitet celokupne analize
Ukoliko su postignuti dobri rezultati za slepe probe i za amonijum standarde, potrebno je proveriti
kvalitet svarljivosti. U tom slučaju, mogu se koristiti standardi izlistani u tabeli. Iskoristivost bi
takođe trebala biti 99%, a ponovljivost bi trebala biti bolja od 0,5%.