114. Појам и основна обележја извршног процесног права (497 str.) izvršitelja.
izvršitelja. ZIO uređuje I profesionalno udruživanje izvršitelja I njihovih
Izvršno procesno pravo čini sistem normi kojima se regulišu sudski
izvršni postupak , postupak prinudnog izvršenja I obezbeđenja
potraživanja izvršnog poverioca. On je deo gradjanskog sudskog
postupka.
Pravnu zaštitu vrše sudovi . Izvršni postupak I postupak obezbeđenja jesu
sudski postupci.
Za razliku od ranijih rešenja , Zakon o izvršenju I obezbeđenju ( ZIO)
propisuje mogućnost da se sudski izvršni postupak , u delu koji se odnosi
na sprovođenje izvršenja ( I obezbeđenja) ostvaruje od strane izvršitelja.
Izvršitelj je fizičko lice koje navedeno svojstvo stiče na osnovu imenovanja
od strane ministra nadležnog za poslove pravosudja pod uslovima I na
način propisan zakonom da u vidu delatnosti sprovodi izvršenje ( u
granicama rešenja o izvršenju) kao I da vrši druge poslove u vezi sa
sprovodjenjem izvršnog postupka. Već se ustalilo da se ovo lice naziva “
privatni izvršitelj”.
Reč je o postupku koji se pokreće, razvija I okončava radnjama svih
procesnih subjekata, sve do momenta ostvarenja konačnog cilja – pružanja
pravne zaštite odgovarajućeg sadržaja- prinudnog ostvarenja određenog
potraživanja ili njegovog obezbeđenja do momenta sticanja uslova za
prinudno izvršenje.
ORGANIZACIONO I FUNKCIONALNO IPP
Ipp obuhvata dve grupacije pravnih normi. Prvu čine one koje regulišu
organizaciju, nadležnost, sastav subjekata kojima se poverava pružanje
pravne zaštite. Ovo je sistem normi organizacionog ipp.
Funkcionalno ipp obuhvata norme koje regulišu izvršni postupak, odnosno
postupak obezbeđenja. Reč je o normama kojima se određuju subjekti
postupka, regulišu njihove procesne aktivnosti.
Bitno obeležje važećeg ZIO jested a sadrži značajan broj odredaba
organizacionoh tipa kojima se regulišu uslovi , postupak I sticanje svojstva
zamenika u Komori, zatim njenu organizaciju I organe.
Funcionalni propisi ipp sadrže norme materijalnopravnog karaktera
stvarajući nova prava I obaveze na strain subjekata.
115. Појам извршног поступка ( 499 str.)
Izvršni postupak I postupak obezbeđenja predstavljaju predmet regulisanja
izvršnog procesnog prava.
Izvršni postupak:
Ip jeste metod postupanja kojim se ostvaruje potraživanje utvrđeno
izvršnom ili verodostojom ispravom. Postoje ,dakle , dva osnovna tipa
ovog vida pravne zaštite. Jedan je zasnovan na izvršnoj a drugi na
verodostonoj ispravi.
Ip koji se sprovodi na osnovi izvršne isprave pretpostavlja da je
prethodno u drugoj vrsti postupka , na nesumnjiv I autoritativan način,
utvrđeno postojanje potraživanja I pravo ovlašćenog subjeka da od drugog
subjekta zahteva određeno ponašanje.
Izv Isp. po redovnom toku stvari predstavlja odluku ( presudu) donetu
u parničnom postupku ( ili nekom drugom) u kojem je procesnim
subjektima data mogućnost izjašnjavanja o zahtevima, tvrdnjama I
predlozima druge strane. Zakonitost odluke se mogla proveriti putem
instancione kontrole. Tek ako su navedene mogunosti iscrpljene, odluka
stiče kvalitet pravosnažnosti I sposobnost da posluži kao osnov za
određivanje prinudnog izvršenja potraživanja.
Od svih tipova prinudnih odluka samo su kondemnatorne podobne za
izvršenje. Njom se na nesumnjiv I autor. Način utvrđuje postojanje
određenog potraživanja I stiče pravo da se od druge strane ( izvršnog
dužnika) zahteva izvršenje obaveze sadržane u izreci presude.
Predmet ip čini izvršni zahtev. Druga strana može dobrovoljno da ispuni
svoju obavezu I da time predupredi potrebu prinudnog izvršenja. Na ovo se
I računa tako da se ostavlja jedan rok po pravesnažnosti odluke u kojem se
još ne može postaviti zahtev za prinudno izvršenje. Ovaj rok se naziva
paricioni rok. Pravi adresat navedenog pravila jeste poverilac I za njega osnovu strane izv.isp. prethosi samostalno Ili adhenziono vođenje postupka
navedeni rok ima značenje dilatornog roka u kom ne može pokrenuti priznanja te odluke.
postupak prinudnog izvršenja.

Nova rešenja ZIO priznaju svojstvo ii oderđenim ispravama za koje se sa

značajnom rezervom može prihvatiti da u punom značenju imaju navedeno 116. Појам поступка обезбеђења ( 503 str.)
obeležje ( neću ti ih pisati ovde pošto kod lekcije Izvršna isprava imaš
Ova vrsta postupka služi obezbeđenju odredjenog potraživanja pre nego
taksativno navedeno ako te pita).
što su se stekli uslovi za njegovo prinudno izvršenje jer nedostaje osnov za
Postupak izvršenja na osnovu verodos. Isprave u naš pravni sistem uveden određivanje izvršenja – izvršna isprava.
je nešto kasnije. Uvođenje ovog postupka dvojako je uslovljen. Prvo, zbog
Osnovni cilj ovog postupka jeste u tome da predupredi opasnost da se
razloga procesne ekonomije, I drugo, praksa je pokazala da najčešće
radnjama izv. Dužnika ili trećih lica osujeti ili oteža prinudno izvršenje I
postoje novčana potraživanja koja se dokazuju kvalifikovanim dokaznim
namirenje poverioca.
sredstvima.
Reč je o određenim sredstvima obezbeđenja kojima se ograničavca pravi
Bitna razlika izmedju navedenih postupaka jeste u tome što u postupku
izvršnog dužnika da raspolaže imovinom, sve u cilju da se do momenta u
izvršenja na osnovu vr.isp. nije prethodio neki drugi postupak u kome je na
kom je moguće pokretanje izvršnog postupka sačuva imovina koja može
nesumnjiv način utvrđeno postojanje potraživanja I pravo poverioca da
služiti kao predmet izvršenja.
zahteva I obaveza dfužnika da ispuni utvrđeno potraživanje.
( dalje u ovoj lekciji nešto priča gluposti ali ako ovo ne bude mu dovoljno
Osnov za pokretanje izvršnog postupka I ovlašćenje na postavljanje
ti možeš povezati sa posupkom obezbenja na kraju knjige tako da nemaš
odgovarajućeg zahteva predstavlja kvalifikovano dokazno sredstvo kojim
frke  )
izvršni poverilac dokazuje postojanje I sadržaj svog novčanog potraživanja.

O zahtevu za izvršenje se odlučuje a dužniku ni u jednom vidu pravne

procedure nije bila pružena mogućnost izjašnjavanja o zahtevu protivne
stranke. Zbog navedenog razloga, izv.dužnik može osporavati iznos
potraživanja.
Pravila izvršenja novčanih potraživanja razlikuju se od onih koja regulišu
nenovčana potraživanja. Kod prve vrste potraživanja postoji mogućnost
optiniranja između različitih sredstava izvršenja dok za izvršenje
nenovčanih potraživanja određenoj vrsti potražianja odgovoara određen
metod izvršenja.
117. Начело социјалног поступања ( 504 str.)
Postoje načela koja se posebno ne naglašavaju ali u potpunosti prožimaju
izvršni postupak. U navedenom značenju treba razumeti I način na koji se
rešava odnos između izvršnog poverioca I dužnika u postupku.
Osnovno pitanje koje se postavlja pred zakonodavca prilikom regulisanja
izvršnog postupka jeste nalaženje odgovarajućih metoda kojima bi se
uskladili suprostavljeni ineresi stranaka u ovom postupku.

Postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave se ograničava na
novčana potraživanja.
U posednjoj komponenti mogu se uočiti razlika između izvršenja koje se
sprovodi na osnovu domaće izv.isp I izvršenja strane izv.isp. Izvršenju na
Ranije zakonodavstvo je izričito propisivalo načelo socijalnog postupanja (
načelo zaštite izvršnog dužnika) . Načelom je na određen način
favorizovan položaj izvršnog dužnika. Smatralo se da vodjenje postupka
ne sme da ugrozi egzistenciju I dovede do ekonomske propasti ove stranke.
Zahtevalo se takodje da se postupak void tako da ne povređuje
donstojanstvo dužnika.
Određeni vidovi zaštite izvršnog dužnika ipak postoje, pre svega putem
izuzimanja ili ograničenja izvršenja na određenim stvarima ili
potraživanjima. Ideja je prisutna I u pravilima po kojima sud , odnosno
izvršitelj prilikom određivanja sredstva I predmeta izvršenja ili
obezbeđenja, ima obavezu da void računa o srazmernosti između visine
obaveze izv duž I sredstva I predmeta izvršenja.
Zaštita dostojanstva izvršnog dužnika ostvaruje se primenom pravila kojim
se izvršitelj, odnosno sudski izvršitelj obavezuje da priliko preduzimanja
izvršnih radnji postupa sa dužnim obzirom prema ličnosti izvršnog dužnika.
Vremenom navedeni pristup je menjan, tako da se, osnim zaštite interesa
dužnika, sve naglašenije podržavala pozicija izvršnog poverioca.
U važećem ZIO se ovo načelo više ne spominje posebno ali postoje I dalje
odredbe kojima se štiti interes dužnika.
Kao naličje ideje o socijalnom postupanju u postupku se pojavljuje
izvestan broj novih ustanova kojima se ostvaruje pritisak na dužnika. U
prvom redu to je sistem pravila o određivanju novčanih kazni u postupku,
koje su, pre svega, usmerene prema izvršnom dužniku. Kazne u određene
u visokim iznosima I predviđene za slučaj ako izv duž ne postupa po nalogu
suda ili protivno zabranama. U slučaju da prvobitno izrečena kazna ne
dovede do rezultata izricanje I izvršenje se ponavlja uz progresivno
povećanje iznosa sve do mogućnosti izricanja kazne zatvora.
Drugo sredstvo pritiska u odnosu na dužnika ranije nepoznato našem
pravu jeste ovlašćenje izvršnog poverioca da se izvršenje sprovede na
celokupnoj imovini izvršnog dužnika be opredeljivanja konkretnog sredstva
I predmeta izvršenja.
U ranijem period često se dešavalo da poverilac ne može uspešno ostvariti
svoje potraživanje jer nije imao saznanja o toj imovini ili je dužnik
prikrivao njeno postojanje. Po važećim rešenjima poverilac može da već
po pokretanju postupka zahteva davanje izjave o imovini.
Drugo sredstvo pritiska jeste unošenje ove stranke u posebnu javnu knjigu
– knjigu izvršnih dužnika, koju void sud. Knjiga izvršnih dužnika ima
značaj javnih knjiga tako da je moguć uvid.
Položaj izv duž u postupku u izvesno smislu pogoršava I ograničenje razloga
zbog kojih se može izjaviti prigovor na rešenje o izvršenju doneto na
osnovu verodostojne isprave.
118. Начело дипозиције и официјелности ( 508 str.)
U odgovarajućoj meri I u ovom postupku participira načelo dispozicije ali
uz postojanje određenih oficijelnih ovlašćenja.
Postupak izvršenja I obezbeđenja pokreću se po inicijativi ovlašćenje
strane – izvršnog poverioca. Ne isključuje se mogućnost pokretanja
postupka po službenoj dužnosti , ali to mora biti izričito određeno.
U predolgu kojim se pokreće postupak izvršenja ili obezbeđenja stranka
određuje sredstva I predmete izvršenja ili obezbeđenja. Sud međutim ima
ovlašćenje da u slučaju predlaganja više sredstava ili predmeta izvršenja
odnosno obezbeđenja po sl.dužnosti ili po predlogu poverioca odredi drugo
sredstvo ili druge predmete izvršenja ( ili obezbeđenja) umesto onih koji
su prvobitno predloženi.
Novi ZIO omogućuje izv.pov. da zahteva da se izvršenje sprovede na
celokupnoj imovini izvršnog dužnika bez konkretnog navođenja predmeta
izvršenja. Uz predlog za izvršenje pov. Isto tako može da podnese zahtev
da izv.duž. da odgovarajuću izjavu o svojoj imovini a da se tek po
dobijanju te izjave odrede sredstva I predmet izvršenja.
Svojevrsni vid dispozitivnih ovlašćenja izv.pov. predstavlja mogućnost
izbora između sprovodjenja izvršenja od strane suda ( I sudskog izvršitelja)
I izvršenja kje vrši izvršitelj.
Sud je isključivo nadležan za sprovodjenje izvršenja odluka u vezi sa
porodičnim odnosima I za izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad.
Načelo dispozicije omogućuje I povlačenje predloga za izvršenje. Za
navedenu radnju ne zahteva se saglasnost protivne stranke, izv.duž.
Povlačenje može biti potpuno ili delimično. U navedenim granicama
dolazi do obustave izvršnog postupka donošenjem odgovarajućeg rešenja.
U širem smislu načelo dispozicije dolazi do izražaja u pravilu po kojem
izvršni dužnik sve do prvog nadmetanja za prodaju predmeta izvršenja ili
pre dosudjenja stvari izv.pov. izmiri svoj dug zajedno sa ugovornom
odnosno zateznom kamatom I troškovima izvršnog postupka koji su nastali
do izmirenja duga, što rezultira obustavom postupka.
Najzad, od izvršnog dužnika zavisi da li će pokrenuti postupak
protivizvršenja kada razvoj postupka daje povod za ovaj vid pravne
zaštite.
119. Начело обостраног саслушања странака; начело писмености,
посредности и нејавности поступања ( 510 str.)
Kada se pokreće po načelu dispozicije, izv.postupak ima značaj
dvostranački uredjenog postupka. Pokretanje postupka po službenoj
dužnosti oduzima izv.post. navedeno svojstvo.
Bitno obeležje ovog postupka jeste odlučivanje suda o predlogu za
izvršenje, a da se prethodno drugoj stranci ne obezbedjuje nikakva
mogućnost izjašnjavanja o tom zahtevu. Navedeni pristup svoje
opravdanje nalazi u okolnosti da je prethodno , u postupku iz kog potiče
izvršna isprava svaka od stranaka već bila u prilici da u punom procesnom
kapacitetu osporava zahteve protivne stranke. Navedeni pristup se može
dovesti u pitanje kada se izvršenje određuje na osnovu verod.isp., dakle u
slučaju kada izvršnom dužniku ni u jednoj od pricesnih formi nije
prethodno bila data mogućnost izjašnjavanja o zahtevima izv.pov.
Ograničenje načela obostranog saslušanja stranaka svoje opravdanje nalazi
u potrebi sprečavanja mogućih zloupotreba izraženih u aktima otuđenja ili
prikrivanja imovine.
Po donošenju rešenja o izvršenju delimično dolazi do izražaja kroz
mogućnost izjavljivanja prigovora ( nač.obost.sasl.) . Kao pravni leko koji
se može izjaviti samo iz određenih razloga prigovor je pre svega usmeren
na pobijanje donetog rešenja .
Kada izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovor apodnetog protiv
rešenja o izvršenju donetog na osnovu ver.isp. u delu u kojem je obavezan
da izvrši potraživanje, sud ukida rešenje I postupak nastavlja po prigovoru
protiv platnog naloga.
Određenu ravnotežu stranaka u postupku obezbeđuje mogućnost
protivizvršenja, povraćaja onoga što je izvršni poverilac dobio nezakoniti
izcršenjem.
2. Načelo pismesnosti, posrednosti I nejavnosti postupanja
Postupak je pismen. U izv.post. sud I izvršitelj postupaju na osnovu
podnesaka ili drugih pismena. Izvršitelj postupa na osnovu osudskih odluka
I ovlašćenja koja ima po zakonu.
Načelo neposrednosti takodje nema poseban značaj jer izv.sud odlučuje
na osnovu izvršnih isprava koje su nastake u drugom postupku I pre
pokretanja izv.postupka. Kada je u pitanju izvršenje na osnovu
verodostojne isprave na određen način se može smatrati da je
neposrednost prisutna jer izvršni sud odlučuje o postojanju potraživanja
čije se izvršenje zahteva.
Kod sprovođenja izv. Posrednost dolazi do izražaja u posebnom vidu,
postoji mogućnost da jedan sud donese rešenje o izvršenju a dag a drugi
sprovodi ili da se sprovođenje izv. Poveri izvršitelju.
120. Начело формалног легалитета ( 512 str)
Načelo fl. Izražava se u više značenja. U prvom značenju podrazumeva da
sud koji određuje I sprovodi izvršenje ima obavezu da donese rešenje o
izvršenju I sprovodi izvršenje ako su ispunjeni uslovi.
Pravi smisao načela formalnog legaliteta jesu u tome da se izvršni sud ne
sme upuštatu u eventualno razmatranje da li postoji potraživanje
utvrđeno izv.isp. o tome je već preth vodjan….i odlučeno je o postojanju
tog potraživanja ili je zaključeno poravnjanje.
Prinudno izvršenje se određuje na osnovu izvršnih isprava.
Načelo for.leg ne može se prihvatiti ni garantovati kada je u pitanju
određivanje I sprovođenje izvršenja na osnovu vreodostojne isprave. U
ovom slučaju postojanje potraživanja povodom kog se određuje I sprovodi
izvršenje nije bilo predmet prethodnog odlučivanja. O postojanju to
potraživanja izv sud odlučuje I zato je rešenje o izvršenju doneto u
postupku na osnovu verodostojne isprave složenog sadržaja. Sadstoji se iz
dva dela, u prvom delu to je odluka o postojanju potraživanja koje se
dokazuje verod.isp. a u drugom delu odluka o dozvoli izvršenja. Time se
opravdava I mogućnost izjavljianja prigovora od strane izv duž. Kojim se
osporava rešenje o izvršenju u onom delu o kom je odlučeno o određenom
novčanom potraživanju.
U osporavanju potraživanja utvrđenog ver. Isp. Dužnik se ograničava samo
na određena dokazna sredstva I dovodi u bitno nepovoljniji položaj od onog
u kom bi se nalazio da je povodom tog potraživanja vođen parnični
postupak.
121. Начело хитности ( 514 str.)
Načelo hitnosti ima poseban značaj u postupku izvršenja I obezbeđenja.
Nije samo po sebi cilj nego je samo aspect idejeefikasnijeg I
ekonomičnijeg ostvarivanja pravne zaštite u postupku.
Garantuje se nizom procesnih instrumenata, sve u cilju efikasnog
pružanja pravne zaštite.
Povećan broj slučajeva u kojima se pokretanje , određivanje I
sprovodjenje izvršenja dopušta na osnovu vr.is. uz proširenje kruga isprava
kojima se priznaje ovo svojstvo.
Opšte je pravilo da se u ovom pustupku određuju jako kratki rokovi za
preduzimanje stranačkih radnji a propuštanje se sankcioniše
nastupanjem prkluzije.
Vraćanje u predjašnje stanje je dozboljeno samo zbog propuštanja roka za
prigovor.
Određuju se I srtogi rokovi za vršenje radnji suda. O predlogu za izvršenje
mora se odlučiti u roku od 5 dana od podnošenja predloga. Ako se predlog
zasniva na stranoj iz.isp. koju prethodno nije prihvatio domaći sud, o
njemu se mora odlučiti u roku od 30 dana od dana podnošenja.
Rok od 5 dana ima značenje opšteg roka u ovom postupku I samo na
osnovu izričite zakonske odredbe može biti određen u dužem trajanju.
Postupanje u prvom stepenu poverava se sudiji pojedincu. Prvostepeni
postupak podeljen je u dva stadijuma. U prvom se određuje izvršenje, a u
drugom se sprovodi. Sprovodjenju izvršenja može se pristupiti I pre
nastupanja pravosnažnosti rešenja o izvršenju . Veštačenje nije
dozlovljeno u cilju da se spreči odugovlačenje postupka.
Redukovani su I uslovi u kojima može da se traži izuzeće. Može se tražiti
izuzeće sudije koji postupa u postupku I to samo do donošenja odluke o
prigovoru na rešenje o izvršenju. Sistem pravnih lekova maksimalno je
redukovan. Može se izjaviti samo prigovor I to samo iz tačno određenih
razloga. Prigovor mora biti zakonom izričito dopušte. O njemu odlučuje
tročlano veće istog, prvostepenog suda.
Revizija I predlog za ponavljanje postupkaizričito su zabranjeni. Protiv
odluka donetih u formi zaključka nije dopušten pravni lek , izuzev ako ga
zakon određuje.
Efikasnijem vodjenju postupka indirektno doprinosi I mogućnost izricanja
procesnih 8 novčanih) kazni koje vrše pritisak na izvršnog dužnika ali I
treća lica da postupaju po odlukama suda.
ZIO više ne dozvoljava odlaganje izvršenja.
122. Начело временског редоследа( 516 str.)
Izvršni postupak predstavlja postupak individualnog , singularnog
izvršenja u kojem se više poverilaca može nači u odnosu konkurencije.
U navedenom smislu potrebno je rešiti one procesne situacije u kojima više
izvršnih poverilaca pokreću postupak, zahtevajući izvršenje prema istom
izvršnom dužniku I na istim predmetima izvršenja.
ZIO određuje redosled postupanja na način po kojem je sud ondnosno
izvršitelj dužan da uzima predmete u rad po redosledu po kojem ih je
primio, osim ako priroda potraživanja ili posebne okolnosti zahtevaju
drugačije postupanje.
Pravilo o redosledu postupanja samo po sebi ne obezbeđuje prvenstveno
namirenje onog poverioca koji je prvi pokrenuo postupak , ali mu
pravnotehnički doprinosi. Njegovom primenom taj poverilac će redovno
doći u situaciju da se namiri pre ostalih, jer će pre njih steći pravo na
namirenje.
Redosled namirenja novčanog potraživanja povodom kod više izvršnih
poverilaca pokreće postupak prema istom izvršnom dužniku I na istom
predmetu izvršenja se određuje po onom redu po kojem su stekli pravo na
namirenje, osim ako zakonom nije drugačije odradjeno.
Redosled namirenja izvršnih poverioca se po pravilu određuje momentum
upisa založnog prava na stvari ili pravu koje je predmet izvršenja upisom u
odgovarajuću javnu knjigu ili odgovarajući javni registar. ( sada priča
nešto nad je u pitanju izvršenje na novčanom pot, na računu što imaš kao
posebne lekcije pa neću ti kucati ovde, str 517 ako hoćeš da pročitaš).
Od navedenih pravila se odstupa u slučajevima kada se određena
potraživanjanamiruju privilegovano , prioritetno bez obzira na moment
sticanja prava na njihpvp namirenje ( načelo realnog prioriteta).
Kada se izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja sprovodi na
nepokretnostima iz iznosa ostvarenog prodajopm, potraživanje se namiruje
na sledeći način:
1. Troškovi izvršnog postupka, 2. Potraživanja po osnovu zakonskog
izdržavanja, 3. Potraživanja obezbeđena založnim pravima, 4.
Potraživanja naknade za lične službneosti I starne terete koji se
prodajom gase, 5. Potraživanja izvršnih poverilaca po čijem
predlogu određeno izvršenje.
Najzad, određena potraživanja moguće je ostvariti u širem obimu u
odnosu na obim u kom se ostvaruju neprovilegovana potraživanja.
Izvršenje na osnovu zakonskog izdržavanja moguće je ostvarivati do
polovine mesečne zarade izvršnog dužnika, dok se druga potraživanja
namiruju do iznosa 1/3.
123. Извршни суд ( 519 str.)
U našem prvanom sisitemu postupak izvršenja I obezbeđenja se poverava
sudovima opšte nadležnosti, a od specijalizovanih sudova trgovinskim
sudovima.
STVARNA, FUNKCIONALNA I MESNA NADLEŽNOST
Stvarnu nadležnost u okvirima sudove opšte nadležnosti imaju osnovni
sudovi. Njihova nadležnost se pretpostavlja a izuzima samo pod uslovom da
je za postupanje u postupku izvršenja I obezbeđenja propisana
nadležnostnekog drugog privrednog suda.
Privredni sudovi su nadležni da I u prvom stepenu postupaju u postupku
izvršenja I obezbeđenja odluka privrednih sudova, određuju I sprovode
izvršenje I obezbeđenje na vazduhoplovima I brodovima. Ovi sudovi su
stvarno nadležni da odlučuju I sprovode postupak izvršenja I obezbeđenja
arbitražnih odluka ali samo pod uslovom das u u pitanju odluke donete u
sporovima između privrednih subjekata, privrednih I drugih pravnih lica u
obavljanju privredne delatnosti. Privredni sudovi u prvom stepenu odlučuju
o priznanju I izvršenju stranih arbitražnih odluka donetih u parničnim
sporovima.
Opštu mesnu nadležnost u ovom postupku imaju sudovi na čijem području
izv.dužnik ima prebivalište odnosno boravište.odnosno sedište. Zakonom je
moguće odrediti I drugačije.
U izvesnom broju slučajeva dolazi do razdvajanja mesne nadležnosti tako
da se jednim sudovima poverava donošenje odluke o određivanju izvršenja
a drugim sprovodjenje izvršenja.
Sud koji sprovodi izvršenje ne nalazi se u poziciji pomoćnog organa
izvršnog postupka I suda koji je doneo rešenjeo izvršenju jer sasvim
samostalno preduzima procesne radnje I odlučuje u potupku. Nije ni u
poziciji zamoljenog suda jer se pravna pomoć može zahtevati samo u
pogledu preduzimanjapojedinačno određenih procesnih radnjia ovde je u
pitanju poseban stadijum prvostepenog postupka.
U postupku obezbeđenja mesna nadležnost se određuje prema
predloženom sredstvu obezbedjenja.
Prvostepeni izvršni postupak void I odlučuje sudija pojedinac a po prigovru
odlučuje veće od troje sudija istog suda.
POMOĆNI ORGANI
Priroda postupka jeste takva da u naglašenoj meri postoji potreba za
učešćem I drugih subjekata koji se nazovaju pomoćnim organima izvršnog
postupka.
Postupak sprovodjnja I obezbeđenja pretpostavlja preduzimanje niz
pravnih I faktičkih radnji za koje nije neophodno sudijsko angažovanje ili
su u pitanju radnje koje nisu u kompetenciji sudova.
Postojanje pomoćnih organa izv.postupka ne dovodi u pitanje prirodu
postupka prirodnog izvršenja I obezbeđenja kao sudskog.
Prvo radnje pomoćnih organa ne odnose se na postupak u celini, parcijalne
su iograničene samo na pojedine fragmente postupka, Drugo, sve te radnje
se vrše po odlukama, upustvima I uz nadzor izvršnog suda.
Uloga pomoćnih organa ogranicena je na sprovodjenje izvršenja.
Posebnu ulogu ovde ima sudski izvršitelj jer se nalazi u radnopravnom
odnosu u sudu koji određuje I sprovodi izvršenje. U trom smisli može se
smatrati pomoćnim organom izvršnog suda.
Sudski izvršitelj, po nalogu I uz nadzor izvršnog sudije preduzima niz
faktičkih radnji u postupku za koje nije potrebno neposredno učešće
sudije.
ZIO predviđa I mogućnost da se u ulozi pomoćnog organa pojave I sudski
pomoćnicikoji su takodje u random odnosu u sudu.
124. Надлежност извршитеља у поступку ( 521 str.)
Najznačajnija novina ZIO predstavlja mogućnost učešća izvršitelja u
postupku. Izvršitelj je lice koje u svojstvu preduzetnika ili člana ortačkog
društva sprovodi izvršenje, uključujući I sprovodjenje privremenih mera.
Radnje preduzima na području suda za koji je imenovan ali I na području
drugog suda.
Izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu odgovarajućeg sudskog rešenja o
izvršenju. Ne može sprovoditi izvršenje odluka u vezi sa porodničnim
odnosima, kao I izvršenja radi vraćanja zaposlenog na rad, jer je njihovo
sporovđenje u isključivoj nadležnosti sudova.
Do prenosa sprovođenja izvršenja sa suda na izvršitelja dolazi samo po
osnovu odgvoarajuće inicijative izvršenog poverioca koji u predlogu za
izvršenje određuje da li će izvršenje sporvoditi sudi ili izvršitelj. Sud je
vezan navedenim predlogom.
Kada se izvršni poverilac opredeli za sudski vid izvršenja, sud izvršenje
sprovodi po službenoj dužnosti. Postupak sprovodjenja izvršenja od strane
izvršitelja pokreće se na osnovu odgovarajućeg predloga izvršnog
poverioca. Zabranjeno je da u jednom predmetu sprovodjenje izvršenja
istovremeno vrše sud I izvršitelj.
Ovlašćenje izvršitelja:
1. Postupa po predlogu sa sprovodjenje izršenja, 2 postupa po
predlogu za izvršenje na osnovu verod.isp. 3. dostavlja svoja akta,
kao I podneske I sudske odluke po ovlašćenju suda, 4. Utvrđuje
indentitet stranaka I učesnika u postupku, 5. Prikuplja podatke o
imavinskom stanju izv duž.6. prima I prenosi novčana sredstva…. (
ima ih dosta, ako hoćeš pročitaj ali mislim da ti ne treba, str 523)
Odgovornost I obaveze izvršitelja u postupku određuje ZIO. Prilikom
sprovodjenja izsvršenja izvršilac je dužan da postupa po odredbama
ZIO, sudskim odlukama I uslovima, koji su određeni u izvršnoj ispravi.
Celokupnom imovinom odgovaraza štetu koju je prouzrokovao svojom
krivicom took sprovodjenja izvršenja. Dužan je da čuva poslovnu tajnu,
da void evidenciju predmeta po kojim postupa po sadržaju koji je
određen ZIO. Ora da poseduje najmanje jeban bakovni račun na koji se
 uplaćuju sredstva ostvarena u postupku izvršenja I da ta sredstva
odmah prebaci na račun izv.pov.
Učešće izvršitelja u postupku principijelno menja prirodu postupka ali
on se I dlaje može smatrati sudskim jer se radnje u postupku sprovode
na osnovu odgovarajućih sudskih odluka pre svega rešenja o izvršenju.
Nadzor postoji, o prigovoru na zaključak izvršitelja odlučuje tročlano
veće suda na čijem području se nalazi sedište izv.pov.
125. Странке и учесници извршног поступка ( 524 str.)
Osim suda, svojstvo stranaka u postupku pripada I izvršnom poveriocu I
izvršnom dužniku. Mogu se pojaviti I treća lica u cilju zaštite svojih prava
koja se nazivaju učesnici u postupku.
STRANKE
Izvršni postupak predstavlja dvostranački postupak u kojem učestvuju dve
stranke suprostavljenih interesa – izvršni dužnik I izvršni poverilac.
Kada se postupak pokreće po služenoj dužnisti postoji samo jedna stranka,
izvršni dužnik.
Stranačka sposobnost u ovom postupku odgovara sadržaju odgovarajućeg
pojma u parničnom postupku koju imaju pravna I fizička lica kao I
određeni državni organi ( javni tužilac)
Prema ZIO izvršni poverilac označava lice čije se potraživanje ostvaruje
u postupku izv I obezb. A tremin izvršni dužnik označava lice prema
kojem se ostvaruje potraživanje u postupku izvršenja I obezbeđenja.
Obe stranke u postupku legitimiše izvršna ili verodostojna isprava.
Postupak može pokrenuti onaj subjekat koji je prema ispravama izvršni
poverilac potraživanja utvrđenog ili dokazivanog izvršnom odnosno verod.
Ispravom. Postupak se može pokrenuti protiv onog lica koje ima položaj
dužnika potraživanja.
Izvršenje se može odrediti po i predlogu I u korist subjekatas koji u izv.isp.
nije označen kao izvršni poverilac, ali samo pod uslovom da to lice javnom
ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega
preneseno ili da je na drugi način prešlo.
ZIO propisuje mogućnost procesne sukcesije u položaj jedne od stranaka
već pokrenutog izv postupka po donošenju rešenja o izvršenju. Ako po
donošenju ovog rešenja dodje do prenosa potraživanja sa izv pov na
sticaoca, sticalac stupa na mesto izvršnog poverioca. Prenos potraživanja
dokazuje javnom ispravom ili overenom ispravom. Isto pravilo se
primenjuje I u slučaju prelaza obaveze sa dužnika na treće lice. Sticalac
stupa u postupak prema stanju u kojem se postupak nalazi I ima sva prava
prethodnika. Izvršni dužnik prema sticaocu može istaći sve prigovore koje
bi mogao I ustupiocu potraživanja, kao I one koje ima prema sammom
poveriocu.
Da bi postal stranka u postupku neophodna je I procesna radnja –
podnošenje predloga za izvršenje kojim se zahteva izvršenje prema licu
koje je dužnik potraživanja određenog u izvršnoj ispravi.
Kada predlog podnosi državni organ ( javni tužilac…) ne postavlja se
pitanje stvarne legitimacije.
Subjektivna kumulacija se ne isključuje. Može biti jednostrana I
dvostrana. Može uslediti I naknadno kada u već pokrenutom postupku novi
izvršni poverilac zahteva izvršenje na istom sredstvu I predmetu izvršenja.
UČESNICI U POSTUPKU
Prema ZIO termin učesnik obuhvata sva ona lica koja učestvuju u postupku
izv ili obezb u cilju ostvarivanja nekog svog cilja ili interesa, a nisu stranke
u postupku. Npr. Lica koja imaju pravo preče kupovine pokretnih I nepokr
stvari koje su predmet postupka, dužnik izv dužnika.
126. Претпоставке које се тичу предлога за извршење ( 528 str.)
UVODNE NAPOMENE:
Izvršni postupak I postupak obezbeđenja pokreću se I po načelu
dispozicije I po načelu oficijelnosti.
Po načelu dispozicije postupak se pokreće predlogom za izvršenje ( ili
obezbedjenje). Pokretanje postupka po načelu oficijelnosti jeste izuzetak
ograničen na ostvarivanje određenih novčanih potraživanja kao št je
plačanje sudskih taksi, troškova postupka…
ZIO pre svega uređuje postupak pokrenut po načelu dispozicije. U
navedenom smislu određeni su I uslovi tj pretpostavke koje moraju biti
ispunjene da bi se moglo odrediti I sprovesti izvršenje određenog
potraživanja.
Ti uslovi dele se u tri grupacije: 1. Pretpostavke koje se odnose na
predlog za izvršenje, 2. Pretpostavke koje se odnose na izvršnu I
verodostojnu ispravu I 3. Pretpostavke koje se odnose na potraživanja.
Termin pretpostavke obuhvata I uslove od značaja za meritorno
odlučivanje od kojih zavisi usvajanje ili odbijanje predloga za izvršenje. U
drugim slučajevima ovi uslovi predstavljaju I procesne pretpostavke u
punom značenju tog pojema jer ako nisu ispunjeni, rezultiraju
odbacivanjem predloga za izvršenje.
Predlog za izv. Mora biti u pismenoj formi. U predlogu moraju biti
naznačeni sud pred kojim se pokreće postupak, izvršni poverilac I
izvr.duž., izvršna ili verodostojna isprava, na osnovu koje se zahteva
izvršenje, obaveze izvršnog dužnika, sredstva I predmet izvršenja, odnosno
zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika,
kao I drugi podaci potrebni za sprovodjenje izvršenja.
Moraju biti I navedeni sledeći podaci: 1. Matiči broj stranaka, PIB ili za
strana pravna lica odgovarajući indentifikacioni broj, 2. Borjevi računa
izvršnog poverioca I dužnika kod poslovnih banaka sa nazivima ovih
banaka.
Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave mora da sadrži I
zahtev da sud obaveže dužnika da namiri potraživanje zajedno sa
odmerenim troškovima.
Uz predlog za izvršenje izvršni poverilac mora priložiti izvršnu ili
verodostojnu ispravu u orgnalu ili overenoj kopiji kao I sve ostale isprave
propisane zakonom.
Strana verodostojna isprava na kojoj se zasniva predlog za izvršenje mora
se priložiti sa prevodom na jezik koji je u službenoj upotrebi.
Izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravosnažnosti, osim ako
je u pitanju odluka koja se može izvršiti pre nastupanja pravosnažnosti.
Uz predlogu za izvršenje poverilac mora odrediti I način sprovođenja
izvršenja – da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj.
Izvršni poverilac ima pravo izbora između predlaganja izvršenja na
određenim sredstvima I predmetima izvršenja ili da zahteva da se izvršenje
sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.
U predlogu za izvršenje poverilac može ( kumulativno) odrediti sredstva I
predmete izvršenja.
Sredstva izvršenja su određene grupacije izvršnih radnji kojima se
istvaruje određeno potraživanje. U pitanju su radnje koje se neposredno
preduzimaju protiv izvršnog dužnika I drugih učesnika u postupku.
Poverilac ih određuje predlogom, a kada je u pitanju izvršenje novčanog
potraživanja, može se predložiti više sredstava izvršenja.
Prema odredbama ZIO sredstva za izvršenje novčanog potraživanja su:
prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog
potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili
nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prava, prodaja akcija I udela u
privrednim subjektima, prenos sredstava koja se vode na računu bankr.
Kada je u pitanju izvršenje nenovčanog potraživanja ZIO govori o
sledećim sredstvima izvršenja : predaja pokretnih stvari, ispražnjenje I
predaja nepokretnosti, , izvršenje obaveza činjenjem, nečinjenjem ili
trpljenjem, izvršenje odluka iz porodičnih odnosa, izvršenje radi vraćanja
zaposlenog na rad, izvršenje odluke o deobi stvari, upis u javne knjige I
izdejstvovanje izjave volje. U ovim slučajevima određenoj vrsti
nenovčanog potraživanja odgovara određena vrsta izvršenja.
Predmeti izvršenja su stvari I prava na kojima se po zakonu prinudno
ostvaruje potraživanje određeno ver ili izv ispravom. Predmet izvršenja ne
mogu biti stvari izvan prometa kao I druge stvari određene zakonom.
Kada je u pitanju izvršenje na imovini strane države I medjunarodnih
organizacija koje se nalaze na teritoriji RS, izvršenje se ne može odrediti
bez prethodne pismene saglasnosti nadležnog organa, osim ako ne postoji
izričit pristanak navedenih subjekata.
Ako predlog nije sačinjen po propisima dolazi do odbacivanja.
127. Претпоставке које се тичу извршне, односно веродостојне исправе
( 532 str)
Izvršenje se može odrediti I sprovesti samo pod uslovom da je uz predlog
za izvršenje predložena odgovarajuća izvršna ili verodostojna isprava u
orginalu ili overena kopija.
IZVRŠNA ISPRAVA
Potraživanje izvršnog poverioca dokazuje se izvršnom ispravom. U njoj je
na nesumnjiv I autoritativan načinutvrđeno postojanje odreenog
potraživanja, njegova dospelost I aktivna legitimacija izvršnog poverioca I
pasivna legitimacija izvršnog dužnika.
Svojstvo izvršne isprave imaju: 1. Pravosnažna odluka suda I sudsko
poravnanje, 2. Pravosnažna odnosno konačna odluka doneta u upravnom ili
prekršajnom postupku I poravnanje u upravnom postupku,ako glase na
ispunjenje određene novčane obaveze, 3. Izvod iz registra založnih prava
na pokretnim stvarima I pravima, I izvod iz registra finansijskog lizinga, 4.
Ugovor o hipoteci, 5. Usvojen plan reorganizacije u stečajnom postupku
čije je usvajanje potvrđeno odlukom suda, 6. Izvršna odluka koja je
potvrđena kao Evropska izvršna isprava. I druge isprave određene kao
izvršne isprave.
Sudskom odlukom se smatraju presuda, rešenje kao I neka druga odluka
doneta u sudskom postupku, arbitražnom postupku ili u postupku pred
Sudom časti Privredne komore. Sudskim poravnanjem se smetra
poravnanje zaključeno u navedenim postupcima.
Postoji mogućnost da se svojstvo izvršne isprave prizna I drugim odlukama.
Izvršenje na osnovu izvršne odluke koja je potvrdjena kao Evropska izvršna
isprava, primenjuje se od dana sticanja članstva RS u EU.
Izvršenje se dopušta pod usloom da je sudska odluka kojom je naloženo
ispunjenje potraživanja postal pravosnažna I ako je protekao rok za
dobrovoljno ispunjenje ( paricijski rok) odnosno ako je nastupio uslov
određen tom odlukom.
Paricijski rok teče od dana dostavljanja odluke izv.duž. a završava se
protekom poslednjeg dana roka određenog sudkom odlukom.
Sudska odluka kojom je naloženo trpljenje ili nečinjenje postaje izvršna
nastupanjem pravosnažnosti.
Ako je odluka samo u delu postala izvršna izvršenje se može odrediti samo
u odnosu na taj deo.
Izuzetno, izvršenje se može odrediti na osnovu sudske odluke koja nije
postal pravosnažna na osnovu usvojenog plana reorganizacije u stečajnom
postupku ili na osnovu odluke u upravnom postupku koja nije postal
konačna ako je propisano da u konkretnom slučaju žalba ne odlaže
izvršenje. Po zahtevu stranke sud ili organ uprave stavlja službenu belešku
na izvršnoj ispravi ili izdaje posebnu pisanu potvredu das u nastupili uslovi
za izvršenje 8 klauzuzla izvrpnosti).
Sudsko poravnanje I poravnanje u upravnom postupku postaje izvršno
dospelošću potraživanja iz poravnjanja. Ako u izvršnoj odluci nije pdređen
rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok iznosi 3 dana od dana
dostavljanja izv.dužniku.
U izvršnoj ispravi moraju biti naznačeni izvršni poverilac I izvršni dužnik,
predmet, vrsta, obim ispunjenja obaveze.
VERODOSTOJNA ISPRAVA
Izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja određuje se I na osnovu
verodostojne isprave.
Reč je o izvršnom postupku koji se pokreće radi izršenja novčano
potraživanja koje se dokazuje određenim kvalifiovanim dokaznim
sredstvima – verodostojnim ispravama.
U ovom slučaju ne postoji sudska odluka ili odluka doneta u upravnom
postupku kojom je prethodno na nesumnjiv način utvrđeno postojanje
potraživanja. Ve do donošenja rešenja o izvršenju izvršni dužnik nije imao
priliku da se izjasni o postojanju I visini novčanog potraživanja koje se
dokazuje verosostojnom ispravom. Navedena okolnost je uticala na tok
postupka I sadržaj propisanih aktivnosti rezultujući određenim
odstupanjima u odnosu na rešenja koja se primenjuju na izvršenje na
osnovu izv.isprave.
Prema ZIO svojstvo verodostojnih isprava imaju: 1. Menica I ček
domaćeg suda ili stranog licasa protestom I povratnim računom, 2.
Obveznica ili druga hov izdata u seriji koja imaocu daje pravo na isplatu
nominalne vrednosti, 3. Faktura ( račun) domaćeg ili strang lica, 4 izvodi iz
poslovnih knjiga za izvršene komunalne usluge, 5. Javna isprava koja
konstituiše izvršivu novčanu obavezu, 6. Bankarska garancija, 7. Akreditiv,
8. Overena izjava izv.dužnika koja ovlašćuje banku das a njegovog računa
izvrši prenos novčanih sredstava na račun izv.pov…..( ima ih još ali I ovo je
mnogo).
Verodostojna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni
izv.pov. I dužnik, predmet, vrsta, obim I vreme ispunjenja obaveze.
128. Претпоставке које се тичу потраживања ( 536 str.)
Osnov ove pretpostavke izražen je u zhtevu da moraju biti ispunjene I one
materijalnopravne pretpostavke od kojih zavisi dopuštenost određenih
potraživanja.
U parničnom postupku postoji mogućnost da presuda postane pravcosnažna
I izvršna I pre nastupanja dospelosti obaveze koja je njom utvrđena.
Izvršenje se može odrediti samo pod uslovom das u navedena potraživanja
dospela u momentu pokretanja postupka (izvršnog). Kada se iz
verodostojne isprave ne vidi dospelost određenog potraživanja, izvršenje
se određuje ako izvršni poverilac podnese pismeni dokaz da je izv.dužnika
pozvao da ispuni dospelu obavezu u naknadnom roku.
Izvršenje se određuje u korist izvršnog poverioca protiv lica koje je
dužnik potraživanja. Navedeno svojstvo izvršni poverilac dokazuje
izvršnom ili verodostojnom ispravom.
Ako je izvršenje potraživanja uslovljeno prethodnim ispunjenjem obaveze
od strane izvršnog poverioca ili ostvarenjem nekog drugog uslova, ono se
došpušta samo akota stranka dokaže ispunjenje obaveze ili nastupanje
zahtevanog uslova.
Kada je izvršni dužnik dužan da ispuni obavezu uz uslov da izvršni poverilac
istovremeno ispuni obavezu prema njemu, izvršenje se dopušta samo ako
izvršni poverilac podnese dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze.
Ako izvršni poverilac utvrdi da je već izvršio svoju obavezu, navedenu
činjenicu dokazuje po pravilima koja važe za dokazivanje prethodnog
ispunjenja obaveze .
U slučaju kad je predmet dužnikove obaveze određen alternativno, a
pravo izbora po izv,ispravi pripada dužniku, izvršni poverilac mora u
predolu za isvršenje odrediti predmet kojim obaveza treba biti ispunjena .
Izvršni dužnik zadržava pravo izbora sve dok izv.pov ne primi u celini ili
delom predmet koji je određen u predlogu za izvršenje.
Ako je izvršnom ispravom određeno da se dužnik može osloboditi
određene nenovčane obaveze plaćanjem određenog novčanog iznosa ili
ispunjenjem neke druge činidbe, po izvršnosti isprave kojom je to
utvrđeno, izvršni dužnik može ispuniti svoju obavezu plaćanjem navedenog
iznosa ili ispunjenjem druge činidbe samo uz saglasnost izvršnog poverioca.
129. Ток извршног поступка ( 537 str)
Postupak ima dva stadijuma. U prvom se odlučuje o određivanju (
dozvoli) izvršenja. U drugom se izvršenje sprovodi.
Sprovodjenje izvršenja sleduje samo pod uslovom da je usvojen predlog
poverioca I da je doneto rešenje o izvršenju. Ako je odluka negativna I sud
donese rešenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvršenje
sprovodjenju izvršenja se ne pristupa.
U više aspekata izražena je složenost postupka. Razdvajanje procesnih
Celina nije ako jasno izraženo kao u parničnom postupku. Granice između
postupanja po predlogu za izvršenje I postupka po prigovoru relativizirane
su činjenicom da po predlogu I podnesenom pravnom leku postupa isti sud
, ali u različitom . O prigovoru može odlučivati isti sudija koji je doneo
pobijano rešenje a u slučaju negativnog, pravni lek se dostavlja veću na
odlučivanje. Na određen način može se govoriti I o dvostrukoj
remonstrativnosti pravnog leka.
Postoji mogućnost uporednog sprovodjenja izvršenja I postupka po
prigovoru jer je prigovor protiv rešenja o izvršenju po pravilu ne odlaže
izvršenje.
Sprovodjenju izvršenja prisptupa se po donošenju rešenja o izvršenju,
ako se izvršni poverilac odlući za sudsko izvršenje svog potraživanja. Ako
je zahtevao izvršenje od strane izvršitelja, tada do sprovodjenja izvršenja
dolazi na osnovu odgovarajućeg predloga izvršnog poverioca.
Odluke se donose u formi rešenja I zaključka. Zaključkom se izdaje nalog
sudskom izvršiocu, drugom zaposlenom u sudu ili drugom licu za
sprovođenje pojedinih procesnih radnji I odlučuje se o pitanjima
upravljanja postupkom.
ODREĐIVANJE IZVRŠENJA I REŠENJE O IZVRŠENJU
U prvom stadijumu postupka sud odlučuje o tome da li će odrediti
izvršenje potraživanja utvrđenog u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi. Ovaj
stadijum je vremenski ograničen. O predlogu za izvršenje mora se odlučiti
u roku od 5 radnih dana od njegovog podnošenja donošenjem
odgovarajućeg rešenja.
O predlogu se odlučuje rešenjem koje se naziva rešenje o izvršenju. U
njemu moraju biti navedeni sledeći podaci: sud koji donosi rešenje,
izv.pov I izv.dužnik, izvršna isprava o potraživanju, potraživanje izvršnog
poverioca, sredstvo I predmet izvršenja I drugi podaci.
U rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje
izvršnog dužnika da u roku od 8 dana, a u meničnim I čekovnim sporovima
u roku od 3 dana po dostavljanju rešenja, namiri potraživanje zajedno sa
odmerenim troškovima I određuje izvršenje radi ostvarivanja tih
potraživanja. Ovo rešenje ima dvojan sadržaj I punkciju u postupku. U
prvoj komponenti to je odluka o predmetu spora na način kako se
odlučuje u postupku izdavanja platnog naloga. U drugoj komponenti , to
je odluka kojom se određuje izvršenje novčanog potraživanja o kojem je
odlučeno rešenjem .
Rešenje o izvršenju dostavlja se izvršnom poveriocu I izvršnom dužniku.
Rešenjem kojim se odbija predlog za izvršenje dostavlja se samo izv.pov.
Kada je u pitanju izvršenje na novčanom potraživanju rešenje o izvršenju
dostavlja se I dužniku izvršnog dužnika. Rešenje o izvršenju nad sredstvima
na računu izvršnog dužnika dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu.
Rešenje o izvršenju nad pokretnim stvarima dostavlja se izvršnom dužniku
naposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje.
130. Давање изјаве о имовини – iz priručnika
131. Спровођење извршења; обустава извршења
Sprovodjenje izvršenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka.
Osnovne odredbe ZIO regulišu samo ograničen krug pitanja koji imaju
opšti domen primene.
Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okončanju
stadijuma određivanja izvršenja I donošenja rešenja o izvršenju. Prelazak
iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po službenoj dužnosti I pre
nastupanja pravosnažnosti rešenja o izvršenju , pre svega u ciju
sprečavanja izvršnog dužnika da osujeti sprovođenje izvršenja. Navedeno
pravilo se primenjuje ako izvršenje sprovodi sud. Ako je izvršenje
povereno izvršitelju , postupak sprovođenja izvršenja se pokreće
odgovoarajućim predlogom izvršnog poverioca. Uz predlog mora se priložiti
rešenje o izvršenju. Ako je izvršenje povereno izvršitelju, za preduzimanje
izvršnih radnji zahteva se da poverilac za pojedine od tih radnji podnosi
posebne predloge kao u slučaju sudskog izvršenja.
Izvršenje se sprovodi radnim danima os 7-22časa. Može se sprovesti I
izvan navedenog vremenskog okvira po zaključku suda ako postoji
izbegavanje obaveze ili opasnost usled odlaganja. Prilikom sprovodjenja
izvršenja sudski izvršitelj se mora sa dužnim obzirom ponašati prema
ličnosti izvršnog dužnika I članova njegovog domaćinstva. Sudski izvršitelj
se ne sme ometati u radu. Izvršitelj je ovlašćen da udalji lice koje ometa
sprovodjenje izvršenja I da u cilju nesmetanog vodjenja postupka dobije
odgovoarajuću pomoć nadležnog organa unutrašnjih poslova.
Sa druge strane, stranke I učesnici u postupku mogu od suda zahtevati
uklanjanje nepravilnosti koje su učinjene u sprovodjenju izvršenja, a sud
rešenjem može ukinuti nezakonite I nepravilne radnje ( sudskog ili
privatnog) izvršitelja.
ZIO više ne reguliše ustanovu odlaganja postupka izvršenja, ali ne
isključuje mogućnost da do prekida ili odlaganja postupka dodje na osnovu
odredaba nekog drugog propisa.
Kada je u pitanju izvršenje radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, ZIO
sasvim isključuje mogućnost prekida ili odlaganja ozvršenja.
OBUSTAVA IZVRŠENJA
Redovan vid okončanja ovog stadijuma postupka a I izvršnog postupka u
celini, nastaje ispunjenjem njegovog cilja namirenjem izvršnog poverioca.
ZIO ovaj način okončanja postupka naziva zaključenje iz.po. Do okončanja
postupka dolazi I usled drugih razloga.
U opštem značenju, do obustave dolazi u onim slučajevima kada tokom
postupka prestanu da postoje ili se pokaže da nisu ni postojale
pretpostavke na osnovu kojih je doneto rešenje o izvršenju. Do obustave
dolazi po službenoj dužnosti.
Izvršenje se obustavlja : 1. Ako je izvršna isprava pravosnažno, odnosno
konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, 2. Usled
smrti stranke koja nema naslednika, 3. Usled prestanka stranke koja je
pravno lice a nema pravnog sledbenika, 4. Ako je potraživanje prestalo, 5.
Usled propasti predmeta izvršenja, 6. Ako nema imovine koja može biti
predmet izvršenja, 7. Iz drugih razloga propisanih zakonom.
Do obustave izvršenja dolazi I u slučaju ako dužnik, najkasnije do prvog
nadmetanja za prodaju predmeta izvršenja ili pre dosudjenja stvari
izvršnom poveriocu, ispuni svoju obavezu ili ako se stranke pismeno,
ugovorom overenim u sudu, sporazumeju o isplati duga na rate.
Do obustave postupka koji vodi izvršitelj dolazi u slučaju ako se poverilac
odluči za promenu načina sprovodjenja I izvršenje umesto izvršitelju
poveri sudu. Do obustave izvršenja može doći I u dr. slučajevima.
O obustavi izvršenja sud oblučuje rešenjem kojim ukida I sve sprovedene
izvršne radnje ali se tim ne može dirati u stečena prava trećih lica.
132. Правни лекови у извршном поступку; приговор против решења о
извршењу на основу извршне исправе ( 549 str.)
Sistem pravnih lekova bitno je drugačiji od onog u parničnom postupku.
ZIO je maksimalno redukovao broj pravnih lekova u postupku.
Nedopušteni su revizija I predlog za ponavljanje postupka. Zahtev za
preispitavanje pravosnažne odluke izričito se ne zabranjuje, ali je njegova
upotreba krajnje prolematična jer se zahtevom pobijaju drugostepene
odluke. Od redovnih pravnih lekova dopušten je samo prigovor.
Strankama I učesnicima stoji na raspolaganju upotrepa posebnog pravnog
sredstva- zahtev za otklanjanje nepravilnosti, koje sudski ili privatni
izvršitelj učini u sprovođenju izvršenja. Ako sudski Ili privatni izvršitelj u
roku od 5 dana ne postupi po zahtevu , navedeni subjekti se mogu obratiti
sudu zahtevajući otkalnjanje tih nepravilnosti . Zahtev ne odlaže
izvršenje.
Ako utvrdi da je zahtev osnovan, sud rešenjem utvrđuje, a ako je moguće,
otklanja, odnosno nalaže otklanjanje nepravilnosti nastalih radnjama
sudskog izvršitelja ili izvršitelja.
Osnim navedenih pravnih lekova moguće je upotrebiti određen broj
procesnih sredstava. Ova sredstva pripadaju drugim vidovima pravne
zaštite ali se mogu neposredno odraziti I na izvršni postupak čineći ga
nedopuštenim. Navedena obeležja ima izlučna tužba, tužba kojom lice
upućeo na parnicu osporava određeno potražovanje. Predlogom za
protivizvršenje ostavruje se otklanjanje posledica nezakonito sprovedenog
izvršnog postupka.
PRIGOVOR PROTIV REŠENJA O IZVRŠENJU NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE
Prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave mogu podneti
obe stranke, Rešenjem o izvršenju usvaja se zahtev izvršnog poverioca
tako da ova stranka ograničena u mogućnosti pobijanja navedenog rešenja.
Može ga pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja.
Ovaj pravni lek može podneti samo izvršni poverilac jer izvršnom dužniku
nedostaje prevni interes. Iz navedenog razloga rešenje o odbacivanju
(odbijanju) predloga za izvršenje ne dostavlja se izvršnom dužniku.
Prigovor protiv rešenja o izvršenju može izjaviti izvršni dužnik u roku od 5
radnih dana od dana prijema rešenja. Izvršni poverilac ovo rešenje može
pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove.
Pravni lek je remonstrativan. O prigovoru odlučuje veće sastavljeno od 3
sudije istog suda koji je odlučivao o predlogu za izvršenje. Postoji
mogućnost da o prigovoru odlučuje isti sudija koji je doneo rešenje o
izvršenju. U navedenom značenju može se govoriti o dvostrukoj
remonstrativnosti.
Pravni lek je nesuspenzivan. Prigovor ne odlaže izvršenje rešenja. Pravni
lek je ograniče I može se izjaviti zbog razloga koji sprečavaju izvršenje:1.
Ako je obaveza iz rešenja o izvršenju ispunjena, 2. Ako je odluka na
osnovu koje je određeno izvršenjeukinuta, poništena, preinačena,
stavljena van snage, ništava ili je bez pravnog dejstva, 3. Ako je
poravnanje na osnovu kog je određeno izvršenje poništeno, 4. Ako je
protekao rok u kome se po zakonu može predložiti izvršenje, 5. Ako nije
protekao rok za ispunjnje obaveze, 6. Ako su koji je doneo rešenje nije
nadležan, 7. Ako je izvršenje određeno na stvarima I pravima izuzetim od
izvršenja.
Sve razloge zbog kojih pobija rešenje o izvršenju izvršni dužnik mora
priložiti uz pravni lek. Po proteku roka za prigovor zabranjeno je isticanje
novih činjenica I dokaza.
Pravni lek je jednostran I ne dostalja se suprotnoj stranci na odgovor.
Nedopušten, nepotpun I neblagovremen prigovor odbacuje sudija koji je
doneo rešenje o izvršenju.
Sudija koji je doneo rešenje o izvršenju može usvojiti prigovor ako ga
smatra osnovanim. Rešenjem usvaja prigovor , ukida rešenje o izvršenju,
obustavlja izvršenje u celini ili delu, ukida sprovedene izvršne radnje.
Protiv ovog rešenja poverilac može podneti prigovor. O prigovoru odlučuje
veće. Ako postupajući sudija prigovor izvršnog dužnika matra neosnovanim
o njemu ne odlučuje nego ga dostavlja nadležnom tročlanom veću istog
suda, mastavljajući sa sprovodjenjem izvršenja.
Izvršni poverilac može izjaviti prigovor protiv rešenja o izvršenju kojim
se odbacuje ili odbija predlog za izvršenje.
Odlučujuči po prigovoru na rešenje o izvršenju veće može: 1. Odbaciti
pravni lek kao neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen, 2. Dbiti kao
neosnovan I potvrditi radnje prvostepenog suda, 3. Usvojiti prigovor u
celini ili delu.
Ako je izvršni poverilac podneo prigovor na rešenje o izvršenju u delu
koji se odnosi na troškove postupka, veće može:1. Odbaciti pravni lek,
2. Odbiti pravni lek kao neosnovan, 3. Usvojiti prigovor I o dlučiti o
troškovima.
Ocodom prigovora na rešenje kojim se predlog za izvršenje odbacuje ili
odbija, veće može:1. Odbaciti pravni lek kao neblagovremen, nepotpun ili
nedozvoljen, 2. Odbiti pravni lek kao neosnovan I 3. Usvojiti prigovor I
doneti rešenje o izvršenju
133. Приговор против решења о извршењу на основу веродостојне
исправе (553 str.)
Pravni lek može izjaviti izvršni dužnik. ( ima neki uvodni deo koji možeš
da pročitaš da ti bude jasnije ali nije bitan za priču tako da nisam kucala)
Bitno obeležje ovog postupka bilo je u tome da je izvršni dužnik bio
ograničen u pogledu razloga zbog kojih je mogao podenti prigovor.
Ograničenje je važilo I u pogledu dokaza kojima se dokazivalo postojanje
tih razloga.
Navedena pravila u ZIO dobijaju opšte značenje tako da prigovor na
rešenje o izvršenju na osnovu ver.isp. postaje pravni lek koji je sadržinski
ogranicen u oba navedena vida – I u pogledu razloga zbog kojih se može
izjaviti I u pogledu ograničenja dokaznih sredstava kojima se potvrđuje
postojanje tih razloga.
Prigovorom se može pobijati rešenje o izvršenju u celini ili u delu u
kojem je određeno izvršenje. Ako se rešenje o izvršenju pobija samo u
delu u kojem je određeno izvršenje, postupak se nastavlja prema pravilima
kojima je regulisan postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu
izvršne isprave . Odluka o potraživanju postala je pravosnažna jel nije ni
bila predmet pobijanja.
Prigovor protiv rešenja o izvršenju može se izjaviti od 5 radnih dana od
dana prijema rešenja. Pravni lek je remonstrativan I jednostran jer se ne
dostavlja drugoj stranci na odgovor.
Prigovor je suspenzivan pravni lek koji odlaže izvršenje rešenja.
Nesuspenzivan je ako je rešenje o izvršenju doneto na osnovu menice.
Pravni lek je ograničen I može se izjavljivati samo zbog sledećih razloga:
1. Ako potraživanje iz ver.ispr. nije ni nastalo,2. Ako je u verod.isp. unet
neistinit sadržaj,3. Ako potraživanje nije dospelo, 4. Ako je obaveza
izvršena ili na neki drugi način prestala, 5. Ako je potraživanje zastarelo.
Izvršni dužnik je dužan da u prigovoru iznese sve razloge pobijanja I uz
prigovor da priloži sve dokaze na kojima se prigovor zasniva a ako to ne
učini gubi pravo da naknadno iznosi činjenice I predlaže dokaze.
Navodi sadržani u prigovoru mogu se dokazivati samo određenim
kvalifikovaniim dokaznim sredstvima – ispravama: 1. Pravosnažnom
sudskom odlukom kojom je utvrđena neistinitost ver.isp. , 2. Nalogom za
plaćanje u pisanoj ili elektronskoj formi na osnovu kojeg je izvršen prenos
sredstava aako se tvrdi da je obaveza ispunjena, 3. Drugim pisanim
ispravama kojima se potvrđuju navodi iz prigovora.
O prigovoru odlučuje sudija koji je doneo rešenje o ozvršenju.
Ako podnosilac prigovora ne priloži dokaze ili na osnovu tih dokaza ne učini
verovatnim osnovanost svojih navoda, prigovor se odbija rešenjem protiv
koga je dopušten prigovor na način propisan za pobijanje rešenja o
izvršenju na osnovu izvršne isprave. O ovom prigovoru odlučije troočlano
veće istog suda.
Ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora, rešenje o
izvršenju se stavlja van snage, a postupak se nastavlja kao povodom
prigovora protiv platnog naloga.
134. Приговор трећег лица ( 555 str.)
Ovim pravnim lekom treće lice zahteva da sud proglasi nedopuštenim
izvršenje na predmetu određenom rešenjem o izvršenju tvrdeći da na tom
predmetu ima pravo koje sprečava izvršenje. Pravni lek štiti interese
trećih lica jer mogu biti obuhvaćeni predmeti koji nisu u svojini izvršnog
dužnika.
Prigovor se može izjaviti sve do okončanja izvršnog postupka. Pravni lek je
remonstrativan I suspanzivan. Ograničen je na specifičan način jer se
njime ne pobija rešenje o izvršenju u celini nego samo u delu koji se
odnosi na predmet izvršenja.
Pravni lek se dostavlja strankama koje se pozivaju da se u roku od 5
radnih dana od dana prijem izjasne o prigovoru.
Treće lice mora učiniti verovatnim da u pogledu predmeta izvršenja ima
pravo koje sprečava izvršenje. Ako to ne učini , prigovor se odbacuije
rešenjem. Protiv ovog rešenja nije dopušteno izjavljivanje žalbe.
Ako se izvršni poverilac pozitivno izasni o prigovoru, dolazi do ograničenja
izvršenja. Predmet izvršenja se izuzima ( izlučuje) od izvršenja.
Ako se izvršni poverilac ne izjasni o prigovoru ili ga ne ospori, sud može
tokom celog postupka podnosioca prigovora , čije se pravo ocenjuje kao
verovatno, uputiti gad a u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja
pokrene parnični postupak radi proglašenja nedopuštenim izvršenje na tom
predmetu. Tužen strana u tom postupku jeste izvršni poverilac a ako se
izvršni dužnik protivio izuzimanju ili se nije izjasnio o prigovoru mora biti
obuhvaćen tužbom u svojstvu suparničara. Protiv rešenja o upućivanju na
parnicu ne može se izjaviti pravni lek.
Sve do okončanja izvršnog postupka treće lice može, po sopstvenoj
inicijativi, bez upućivanja suda, pokrenuti parnični postupak sa zahtevom
da se izvršenje proglasi nedopuštenim. I u ovoj parnici izvršeni dužnik
može biti u svojstu pasivnog suparničara.
135. Трошкови извршног поступка ( 556 str.)
Troškove ip čine troškovi koji nastanu u vezi sa određivanjem I
sprovođenjem izvršenja. Prethodno snošenje troškova postupka tereti
izvršnog poverioca. Poverilac je dužan da predujmi troškove postupka u
skladu sa zakonom I propisima koji uređuju troškove postupka. Izvršenje
se obustavlja ako poverilac ne dostavi dokaz o izvršnom predujmi, osim
ako je oslobođen.
Ako je postupak pokrenut po službenoj dužnosti, ove troškove prethodno
podmiruju sud iz svojih sredstava.
Definitivno snošenje troškova postupka pada na teret izvršnog dužnika.
On ima obavezu da nadoknadi troškove koji su bili potrbni za izvršenje.
Zahtev za nadoknadu troškova stranaka može podneti u roku od 8 dana od
dana okončanja postupka.
Po principu krivice izvršni poverilac nadoknjadjuje drugoj strain troškove
koje joj je neosnovano prouzrokovao. Naknadu ovih troškova sud određuje
po zahtevu izvršnog sužnika. O troškovima se odlučuje u izvršnom
postupku.
U nizu situacija ZIO propisuje mogućnost ili obavvezu polaganje jemstva
kao uslova za preduzimanje određenih procesnih radnji. Cilj polaganja
jemstva jeste obezbedjenje za buduće namirenje štete ili troškova
nastalih preduzimanjem tih radnji.
Ukoliko obaveza polaganja jemstva tereti izvršnog dužnika sud može, po
predlogu izvršnog poverioca, odrediti davanje jemstva u obliku bankarske
garancije, hov…
Jemstvo se može odrediti I u korist I na štetu obe strane. Osnovni
kriterijum prema kome se određuje jeste to da tereti onu stranku kojoj
preduzimanje određene radnje ili donošenje određene odluke ide u korist.
Na položenom jemstvu protivna stranka stiče založno pravo. Ako se u
izvršnom postupku pokaže da protivna strana ima pravo na nakandu šetete
ili troškova postupka prouzrokovanih radnjom za koju je dato
obezbeđenje, rešenjem kojim se utvrdjuje navedeno pravo odlučuje se I
o naplati tih potraživanja iz ploženog jemstva.
136. Новчане казне и судски пенали ( 558 str.)
Kao posebno sredstvo pritiska na izvršnog dužnika, ali I na treća lica koja u
određenoj formi participirajuu izvršnom postupku, ZIO propisuje
mogućnost izricanja novčanih kazni.
Kazna se može izreći I izvršiti prema izvršnom dužniku, dužniku izvršnog
dužnika, banci I drugom fizičkom I pravnom licu ako ne postupe po nalogu
ili zabrani izrečenoj u izvršnom postupku . Mogućnost izricanja novčane
kazne mora biti izričito propisana povodom preduzimanja određenih
izvršnih radnji u postupku. Visina novčanih kazni određena je I ograničena
zakonom.
Fizičkom licu se može odrediti u rasponu od 10 000 do 200 000 dinara,
pravnom licu od 100 000 do 2.000.000 dinara. Prilikom određivanja visine
kazne sud se rukovodi značajem radnje koja je trebalo da se obavi.
Ako lice kojem je izrečena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda
ili I dalje postupa protivno izrečenoj zabrani, kazna se može ponovo
izreći u povećanom iznosu uz donošenje rešenja o sprovođenju izvršenja
prethodne kazne. Rok za plaćanje izrečene kazne iznosi 5 radnih dana I
računa se od dana prijema rešenja o kažnjavanju. Na lice koje je dalo
pooda za izricanje kazne pada I obaveza troškova nastalih izricanjem,
odnosno izvršenjem kazne.
Lice kojem je izrečena kazna može u roku od 5 radnih dana izjaviti
prigovor na rešenje o kažnjavanju. Prigovor nema suspenzivno dejstvo.
Novčanu kaznu sud naplaćuje po službenoj dužnosti ako je lice osudjeno na
plaćanje kazne ne isplati dobrovoljno . Uporedo sa prinudnom naplatom
kazne naplaćuju se I troškovi njenog prinudnog izvršenja.
SUDSKI PENALI
Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvršnog dužnika da izvrši
nenovčanu obavezu. Određuje ih sud po zahtevu izvršnog poverioca ako je
pravilima obligacionog prava predviđeno njihovo plaćanje zbog
neispunjenja nenovčane obaveze ( potraživanja). Zahtev se može postaviti
pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrđeno pravosnažnom sudskom
odlikom.
Zahtev se podnosi sudu koji je nadležan za izvršenje odluke kojom je
utvrđena nenovčana obaveza. Postupak je hitan. Odlučuje se rešenjem .
Rešenjem o plaćanju sudskih penala sud obavezuje izvršnog dužnika da u
roku od 5 radnih dana izvrši svoju nenovčanu obavezu I istovremeno mu
nalaže da ako ne izvrši obavezu o roku plati sudske penale za period do
isteka naknadno ostavljenog roka do podnošenja predloga za prinudno
izvršenje.
Penali se određuju u određenom novčanom iznosu za svaki dan, nedelju,
mesec ili drugi vremenski interval.
Od dispozicije izvršnog poverioca zavisi da l ice zahtevati sudske penale ili
pokrenuti izvršni postupak. Već u momentu postavljanja zahteva za
plaćanje penala ova stranka može pokrenuti izvršni postupak I zahtevati
izvršenje potraživanja, Zahtev za određivanje sudskih penala ne može biti
kuuliran s predlogom za izvršenje potraživanja.
Rešenje o određivanju sudskih penala ima značaj rešenja o izvršenju I
sprovodi se prema pravilima za izvršenje novčanog potraživanja. Protiv
rešenja o usvajanju zahteva za određivanje sudskih penala nije dopišten
prigovor.
137. Противизвршење ( 560 str.)
Ideja efikasnosti koja prati iz.po. realno stvara opasnost da izvršenje bude
sprovedeno I izvršni poverilac namiren, a da se to kasnije pokaže
neosnovanim ili nepotrebnim. Sprovedenim izvršenjem stranka je sticala
bez osnova. Izvršni dužnik ima mogućnost da putem protivizvvršenja, uz
sve pogodnosti ovog vida pravne zaštite, ostvari povraćaj datog.
Postupak se pokreće predlogom za protivizvršenje koji se zasniva na
taksativno određenim razlozima: 1. Ako je izvršna isprava pravosnažno
ukinuta, preinačena, poništena ili stavljana van snage, 2. Ako je izvršni
dužnik u toku izvršnog postupka dobrovoljno izmirio poveriočevo
potraživanje, 3. Ako je rešenje o izvršenju ili rešenje o sprovodjenju
izvršenja pravosnažno ukinuto ili preinačeno, 4. Ako je pravosnažnom
odlukom utvrđena nedopustivost izvršenja.
Zajedničko za sve navedene razloge jeste to da je reč o prelasku imovine
izvršnog dužnika na izvršnog poverioca bez pravno valjanog osnova.
Izvršni dužnik može birati između pokretanja postupka protivizvršenja ili
pokretanja odgovarajućeg parničnog postupka. Ne može koristiti oba vida
pravne zaštite.
Mogućnost podnošenja predloga ograničena je rokom. Ako se
protivizvršenje zahteva zbo 1,3 I 4 rok je 15 dana od dana dostavljanja
navedenih odluka izvršnom dužniku. Ako se protivizvršenje zahteva zbog 2
rok je 15 dana od dana okončanja izvršnog postupka.
Dok traju rokovi u kojima se može zahtevati protivizvršenje ne može se
pokrenuti parnični postupak kojim bi se zahtevalo povraćaj onoga što je
stečeno bez pravnog osnova.
Ako su na predmetu čiji se povraćaj zahteva nastupile takve stvarne ili
pravne promene da povraćaj više nije moguć predlog za protivizv.se
odbija. U ovom slučaju odgovarajući parnični postupak je moguće
pokrenuti I pre isteka roka za pokretanje postupka za protivizvršenje.
Predlog se dostavlja izvršnom poveriocu kome se nalaže da u roku od 5
radnih dana od prijema, izjasni o predlogu.
Ako izvršni poverilac ne osporava predlog ili sud zaključi da je predlog
osnovan, donosi rešenje kojim usvaja predlog za protivizvršenje I
određuje obavezu izvršnog poverioca da dužniku, u roku od 5 dana vrati
ono što je izvršenjem primio. Istovremeno se određuje izvršenje radi
naplate potraživanja obuhvaćenog rešenjem o protivizvršenju. Ako je
izvršenje sprovedeno radi naplate novčanog potraživanja , po predlogu
izvršnog dužnika određuje se I naplata zatezne kamate.
Prigovor predstavlja nesuspenzivan lek. Odlaganje izvršenja moguće je
damo pod uslovom ako izvršni poverilac uz prigovor položi jemstvo koje ne
može biti niže od potraživanja obvuhvaćenog protivizvršenjem.
138. Извршење на покретним стварима ради намирења новчаног
потраживања ( 563 str.)
Izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi se nizom sukcesivno povezanih
izvršnih radnji: 1. Popisom I procenom stvari, 2 prodajom stvari I 3.
Namirenjem izvršnog poverioca.
U nizu pitanja u postupku izvršenja na pokretnim stvarima shodno se
primenjuju odredbe kojima se reguliše izvršenje na nepokretnostima.
Shodna primena navedenih pravila obuhvata sledeću materiju: 1. Ko može
biti kupac, 2. Osporavanje potraživanja, 3. Upićivanje na parnicu I 4.
Rešenje o namirenju I jemstvu.
IZUZIMANJE ODREĐENIH STVARI OD IZVRŠENJA
Sve pokretne stvari izvršnog dužnika mogu biti predmet izvršenja.
Izvršenje se ne može sprovoditi samo u pogledu onih stvari koje su izuzete
od izvršenja: 1. Odeća, obuća I drugi predmeti lične upotrebe, 2. Hrana I
ogrev za potrebe izvršnog dužnika za tri meseca, 3. Gotov novac dužnika
koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je izuzet od
izvršenja, 4. Ordenje, medalje, 5. Pomagala koja su invalid ili drugom licu
sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija, 6.
Kućni ljubimac
POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST
Postupak se može pokrenuti predlogom izvršnog poverioca ali I po
službenoj dužnosti.
Stvarnu nadležnost imaju osnovni, odnosno privredni sudovi, dok mesna
nadležnost se određuje prema mestu nalaženja pokretnih stvari. U ovom
slučaju isti mesno nadležan sud odlučuje o predlogu za izvršenje I sprovodi
izvršenje.
Ako u predlogu nije naznačeno mesto nalaženja stvari, za odlučivanje o
predlogu nadležan je sud na čijem području se nalazi prebivalište ili
boravište, odnosno sedište izvršnog dužnika. Sud sprovodjenja izvršenja u
momentu donošenja rešenja o izvršenja još nije poznat.
Rešenje se dostavlja izvršnom poveriocu koji, po saznanju za mesto
nalaženja pokretnih stvari podnosi predlog za sprovođenja rešenja o
izvršenju sudu na čije se području nalaze stvari.
IZVRŠNE RADNJE
Izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi se nizom sukcesivno povezanih
izvršnih radnji: 1. Popisom I procenom stvari, 2. Prodajom stvari, 3.
Namirenjem izvr.pov.
1. Popis I procena pokretnih stvari
Popis I procena stvari jeste prva iz grupacije izvršnih radnji kojom se
sprovodi izvršenja. Sprovodi ih sudski ili privatni izvršitelj koji pre
preduzimanja prva radnje , popisa, uručuje izv.duž rešenje o izvršenju ili
zaklučak o sprovođenju rešenja. Istovremeno, dužnik se poziva da plati
iznos za koji je određeno izvršenje sa kamatama I troškovima postupka.
Popis obuhvata stvari koje se nalaze u državini izvršnog dužnika,
uključujući stvari izvršnog dužnika, koje se nalaze u dražavini izvršnog
poverioca ili trećeg lica. Pretpostavlja se da je izv.duž vlasnih tih stvari.
Treća lica moraju obavestiti sud I dokazati svoja prava na stvari koji su u
državini dužnika.
Popis obuhvata samo onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje
potraživanja. Izvršni poverilac može u roku od 5 radnih dana od dana
izvršenog popisa zahtevati promenu popisa. Sud odnosno izvršitelj odlučuje
o izmeni u roku od 5 dana, odlučuje zaključkom.
Na popisanim stvarima stavlja se oznaka da su uzete za popis. Neovlašćeno
uklanjanje navedenih oznaka povlači izricanje novčanih kazni. Tim
stvarima ne može se raspolagati bez naloga suda ili izvršitelja.
Popis stvari je neuspešan kada nisu nadjene stvari koje mogu biti predmet
izvršenja o čemu se obaveštava izvršni poverilac, ako nije prisustvovao
popisu.
Izvršni poverilac može tražiti da se dužnik obaveze na davanje izjave o
mestu nalaženja stvari. Ako poverilac učini verovatnim da izvršni dužnik
zna mesto nalaženja stvari, sud/izvršitelj, poziva dužnika da u roku od 5
radnih dana saopšti mesto.
U roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom pokušaju
popisa, izv.pov može predložiti ponovno sprovođenje popisa. Izvršenje se
obustvlja ako prdlog za ponovni popis ne bude postavljen u navedenom
roku ili ako opet ne budu nadjene stvari.
Prema ZIO na osnovu zapisnika o popisu na popisanim stvarima izvršni
poverilac navedenom radnjom stiče pravo upisa u Registar zaloge. Kada
je popis izvršen u korist više poverilaca red prvenstva ou sticanju založnog
prava određuje se prema danu kada je izvršen upis u registar.
Ako se izvršni postupak pokreće po načelu dispozicije upis založnog prava
u odgovarajući registar vrši se po inicijatici izv.pov.
Upis založnog prava od izuzetnog je značaja jer se od navedenog
momenta izvršni poverilac stiče založno pravo na popisanim stvarima a
prema ovom trenutku određuje se I redosled namirenja izvršnih
poverilaca.
Najčešće je u pitanju bezdržavinska zaloga. Osnovno je pravilo da se ove
stvari ostavljaju na čuvanje izv.duž. Troškove čuvanja stvari snosi dužnik.
Gotov novac, HOV predaju se u sudski deposit ili kod izvršitelja.
Rizik propasti ili oštećenja stvari zavisi od toga kome su one poverene na
čuvanje.
Već po definiciji popis I procena stvari predstavljaju simultane procesne
radnje, Popis je uslovljen prethodnom ocenom suda o vrednosti stvari
koje su predmet popisa.
Procenu vrši sudski ili privatni izvršitelj, ZIO uključuje mogućnost
veštačenja. Procena se vrši prema tržišnoj vrednosti stvari u mestu popisa.
Stranke se mogu sporazumeti o vrednosti stvari koje su predmet popisa.
O popisu I proceni sastavlja se zapisnik. Ako sud ili izvršitelj odredi da se
procena vrši nakon popisa o proceni se sačinjava poseban zapisnik.
Zapisnik o popisu I proceni izvršni poverilac može o svom trošku objaviti u
sdredstvima informisanja.
2. PRODAJA STVARI
Prodaji popisanih stvari pristupa se po pravosnažnosti rešenja o
izvršenju. Ovo pravilo nema apsolutni značaj. Prodaji stvari se pristupa
pre nastupanja pravosnažnosti rešenja o izvršenju u slučaju ako su
popisane stvari podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost znatnog
smanjanja njihove cene. ZIO određuje vremenski interval između popisa I
procene, treba da protekne najmanje 15 a najviše 30 dana. Prodaja se
može ostvariti I pre isteka navedenog roka ako : 1. Dužnik pristine na
raniju prodaju, 2. Ako su stvari podložne brzom kvarenju, 3. Ako postoji
mmogućnost znatnog smanjnja vrednosti,4. Ako izvršni poverilac položi
jemstvo za štetu koju bi bio dužan da nadoknadi dužniku u slučaju da
rešenje o izvršenju bude ukinuto.
Prodaja popisanih stvari može se vršiti usmenim nadmetanjem ili
neposrednom pogodbom što se zaključkom određuje.
Prodaja stvari putem javnog nadmetanja objavljuje se na oglasnoj tabli ili
internet stranici nadležnog suda najkasnije 8 dana pre početka
nadmetanja. Na prvom nadmetanju cena se određuje u iznosu od 60 %
procenjene vrednosti.
Ako prvo nadmetanje bude neuspešno I nije došlo do prodaje stvari odmah
se zakazuje novo koje se mora održati u roku od najmanje 15 najviše 30
dana od dana neuspešnog nadmetanja. Na drugom nadmetanju početna
cena ne može biti niža od 30 % procenjene vrednosti.
Postupak prodaje usmenim nadmetanjem okončava se tako što se ponuđač
koji je ponudio najvišu cenu poziva da plati odmah cenu za stvar koja je
predmet prodaje. Ako to ne učini drugi se ponuđač proglašava kupcem uz
obavezu da plati cenu koji je sam ponudio I tako redom do isplate
odgovarajuće cene.
Ako na ponovljenom nadetanju nije došlo do prodaje, sud /izvršitelj
konstatuje da prodaja nije uspela I poziva poverioca da se odmah a
najkasnije u roku od 5 dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom
pogodbom ili pristaje na namirenje dosuđenjem stvari.
Ako se izv.pov saglasi da se prodaja izvrši neposrednom pogodbom cena
stvari određuje se između stranaka kupoprodajnog ugovora I ne zavisi
oeventualne saglasnosti izvr.duž. Kada je u pitanju prodaja neposrednom
pogodbom, ugovor se zaključuje između kupca I sudskog/privatnog
izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove.
Stvar koja je predmet pordaje predaje se kupcu po isplati cene.
3. NAMIRENJE IZVRŠNOG POVERIOCA
Postupak namirenja jeste poslednja izvršna radnja u ovom postupku I
razlikuje se prema tome da li se iz ostvarene prodajne cene namiruje
jedan ili više poverilaca.
Kada se iz ostvarene prodajne cene namiruje jedan izvršni poverilac
sud/izvršitelj odredjuju da se iz tog iznosa namiruju troškovi izvršnog
postupka, troškovi određeni izvršnom ispravom, kamata do unovčenja
stvari I glavno potraživanja. Eventualni višak prodajne cene koji preostane
predaje se izvršnom dužniku.
Namirenje više izvršnih poverilaca I lica čija praa prestaju prodajom
stvari ostvaruje se onim redosledom kojim su ta lica stekla založno pravo
ili pralvo koje prestaje prodajom. U slučaju da se poverioci istog reda iz
ostvarene prodajne cene ne mogu se potpuno namiriti, namiruju se
srazmerno iznosu svojih potraživanja.
Prilikom donošenja rešenja o namirenju u obzir se uzimanju samo ona
potraživanja za koja je rešenje o izvršenju postal pravosnažno. Višak
prodajne cene koji preostane po namirenju predaje se izvršnom dužniku
ako za to nema metnje.
139. Извршење на непокретности ради намирења новчаног
потраживања
Predmet izvršenja su nepokretne stvari a izvršenje se sprovodi nizom
sukcesivno povezanih radnji: 1. Zabeležbom rešenja o izvršenju ili
zaključka izvršitelja o sprovodjenju rešenja u javnu knjigu,2. Utvrđivanjem
vrednosti nepokretnosti, 3. Prodajo nepokretnosti, 4. Namirenjem izvršnih
poverilaca iz iznosa ostvarenog prodajom.
IZUZIMANJE OD IZVRŠENJA POJEDINIH NEPOKRETNOSTI
Predmet izvršenja u ovom postupka ne može biti poljoprivredno zemljište
zemljoradnika u površini do 10 ari.
POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST
Postupak se pokreće predlogom izvršnog poverioca, ali I po službenoj
dužnosti.
Osim ispunjenja opštih pretpostavki koje se odnose na predlog za izvršenje
poverilac mora da priloži I izvod iz javne knjige kojim dokazuj da je
nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika. Ako je nepokretnost
upisana na drugo lice izvršni poverilac mora da podnese isprava koja
predastavlja iustus titulus za upis prava svojine izvršnog dužnika u javnu
knjigu. Upis po službenj dužnosti vrši sud kome je predlog podnesen.
Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige poverilac mora uz predlog
za izvršenje, podneti isprave na osnovu kojih se može izvršiti upis
nepokretnosti. Po prijemu predloga I priloženih dokaza, izvršni
sud/izvršitelj bez odlaganja dostavlja isprave sudu, organu ili organizaciji
koja vodi odgovarajuću javnu knjigu, zastaje sa postupkom dok upis ne
bude okončan. Ako se izvršenje predlaže na delu zgrade koji nisu upisani u
javnu knjigu I izv.pov u predlogu navede da se nepokretnost ne može se
upisati u javnu knjigu, sud rešenjem dozvoljava izvršenje na nepokretnosti
ako izvršni poverilac dostavi kao dokas gradjevinski dozvolu koja glasi na
ime izvršnog dužnika, ako ona ne postoji ili ne glasi na njega, mora da
dostavi isprave kojima se dokazuje vanknjižna svojina izvršpnog dužnika.
Zakon posebno uređuje izvršenje na nepokretnostima na područjima gde
ne postoje javne knjige. U ovom slučaju izvršni poverilac uz predlog za
izvršenje mora da priloži ispravu koja služi kao dokaz prava svojine (
tapija).
Stvarnu nadležnost imaju osnovni sudovi odnosno privredni sudovi, dok se
mesna nadležnost se određuje prema mestu nalaženja nepokretnosti.
PREDMET IZVRŠENJA
Predmet izvršenja u ovom postupku jeste nepokretnost u svojini izvršnog
dužnika. Ako je izvršni dužnik suvlasnik, izvršenje se određuje na idealnom
delu nepokretnosti na kojoj je suvlasnik. Uz saglasnost ostalih suvlasnija
sud određuje prodaju cele suvlasničke nepokretnosti trećem licu ili nekom
od suvlasnika. Iz cene ostvarene prodajom nepokretnosti namisruju se
ostali suvlasnici pre namirenja poverioca I pre naknade troškova.
Suvlasnici zadržavaju pravo preče kupovine nepokretnosti.
UPIS REŠENJA O IZVRŠENJU U JAVNU KNJIGU I ZABELEŽBA PRODAJE
Na osnovu rešenja o izvršenju, odnosno zaključka izvršitelja o sprovodjenju
izvršenja, izvršni poverilac može zahtevati upis založnog prava na
nepokretnosti koja je predmet izvršenja.
Dejstva upisa, odnosno zabeležbe su trojaka: 1. Izvršni poverilac stiče
pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti na koju se upis odnosi I
u slučaju ako treća lica na istoj naknadno steknu pravo svojine, 2. Aktom
upisa izvršni poverilac stiče pravo prvnestva u namirenju iz nepokretnosti u
odnosu na lica koja sun a toj neposkretnosti kasnije stekla založno pravo ili
pravo na namirenje I 3. Pod određenim pretpostavkama izv.pov stiče pravo
preče kupovine nepokretnosti.
Procesni značaj upisa jeste u tome što se za namirenje nekog drugog
potraživanja istog ili drugog izv poverioca ne može sprovesti poseban
postupak izvršenja na istoj nepokretnosti ( na 576 str imaš objašnjenje ali
ne verujem da je bitno za priču <3 ).
UTVRDJIVANJE VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI
Utvrđivanju vrednosti neposkretnosti pristupa se po donošenju rešenja o
izvršenju. Vrednost nepokretnosti se utvrđuje u visini tržišne cene na dan
procene.
Vrednost nepokretnosti se utvrđuje zaključkom. Određivanje vrednosti
nepokretnosti može bitno uticati na tok izvršenja jes svako lice koje se po
pravu prvenstva nalazi ispred izv.pov. koji je predložio izvršenje može
predložiti obudtavu istog ako utvrđena vrednost ne pokriva iznos njegovog
potraživanja. Predlog za obustavu izvršenja ( zbog nedostatka pokrića)
može se podneti u roku od 8 dana od dana zaključka o prodaji.
PRODAJA NEPOKRETNOSTI
Po utvrđivanju vrednosti nepokretnosti sud, osnosno izvršitelj donsoi
zaključak kojim se određuje njena prodaja. Zaključkom se određjuju način
I uslovi prodaje, vreme I mesto prodaje…
Zaključak o prodaji se dostavlja strankama, založnim poveriocima,
učesnicima u postupku, licima koja imaju zakonsko pravo preče kupovine I
nadležnom organu poreske uprave.
Sa stanovišta vremenskog razvoja postupka relavantno je vreme ( dan)
objavljivanja zaključka o prodaji na oglasnoj table. Od tog trenutka pa do
dana prodaje nepokretnosti ne moćže proći manje od 15 niti više od 30
dana.
Pretpostavljani način pordaje jete usmeno nadmetanje. Stranke se mogu
sporazumeti da se prodaja nepokretnosti izvrši neposrednom pogodbom.
ZIO propisuje shodnu primenu odredaba kojima je regulisan postupak
prodaje pokretnih stvari.
Javno nadmetanje se održava u sudskoj zgradi. U javnom nadmetanju ne
mogu učestvovati sledeća lica: izvršni dužnik, sudija, sudski izvršitelj,
zamenik izvršitelja, kao ni lica koja su učestvovala u proceni vrednosti
nepokretnosti.
Položeno jemstvo se gubi ako lica koja su dala najpovoljniju ponudu na
polože ponuđenu cenu u roku. Jemstvo se polaže I u slučaju prodaje
nepokretnosti neposrednom pogodbom.
Početna cena na prvom javnom nadmetanju je 60% vrednosti
nepokretnosti. Na drugom 30%. Lice za zakonskim pravom preče kupovine
nepokretnosti može odmah po zaključenju javnog nadmetanja dati izjavu o
tome da nepokretnost kupuje pod uslovima kao u najpovoljnijom ponudi.
Zaključkom o prodaji nepokretnosti određuje se rok u kojem kupac mora
da ploži cenu za nepokretnos prodatu putem javnog nadmetanja (
neposrednom pogodbom). Ako ne položi iznos prodajne cene ssud /
izvršitelj proglašava prodaju prema tom ponuđaču bez dejstva I poziva
drugog ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni jedan od ponuđača ne
položi cenu, dalji tok postupka zavisi od toga da li je u pitanju prvo ili
drugo javno nadmetanje. Ako je prvo nadmetanje, zakazuje se drugo. Ako
je drugo nadmetanje bilo neuspešno poverilac mora sa se izjasni da li želi
prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom. Ako nepokretnost ne bude
prodata ni neposrednom pogodbom, izv.pov. se poziva na davanje izjave o
tome da li želi namirenje dosuđivanjem nepokretnosti.
Stranke ( izv.po. I izv.duž) mogu se sporazumeti da se prodaja
nepokretnosti izvrši neposrednom pogodbom. Do ovoga dolazi I ako prodaja
javnim nadmetanjem je bila neuspešna. Kod ovog vida jemstvo se polaže
neposredno pre zaključenja ugovora. Zaključak o dodeljivanju
nepokrenosti prodate neposrednom pogodbom donosi sud/ izvršitelj, I
objavljuje se na oglasnoj table suda a dostavlja strankama u postupku.
DEJSTVA PRODAJE NEPOKRETNOSTI
Posle polaganja cene sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak o predaji
nepokretnosti kupcu I upisu prava svojine ovog lica u odgovarajuću javnu
knjigu. Protiv ovog zaključka može se podneti zahtev za otkanjanje
nepravilnosti u sprovođenju izvršenja. Zahtev je nesuspenzivan, a o
njemu sud odlučuje rešenjem. Usvajanje zahteva ne utiče na izvršenu
prodaju, ali može predtavljati osnov za naknadu štete.
Prodajom izvršni dužnik gubi pravo na državinu nepokretnosti koja je
bila predmet izvršenja I mora je predate kupcu odmah po dostavljanju
zaključka o njenoj prodaji. Nakon što donese zaključak o predaji
sud/izvršitelj nalaže dužniku ispražnjenje I predaju nepokretnosti kupcu.
Založno pravo upisano na nepokretnosti gasi se danom predaje
nepokretnosti kupcu.
Stvarne službenosti na nepokretnosti ne gase se prodajom
nepokretnosti. Ne gase se ni lične službenosti ni stvarni tereti koji su u
javnu knjigu upisani pre prava založnih poverilaca I prava na namirenje
izvršnih poverilaca na čiji je predlog određeno izvršenje. Lične službenosti
mogu se ugasiti I na zahtev izvršnog poverioca uz odgovarajuću naknadu.
Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup nepokretnosti ako su navedene
nepokretnosti pre donošenja rešenja o izvršenju bile predate u državinu
zakupcu. Ne prestaje I zakup stana na određeno vreme stečen pre sticanja
založnog prava.
OBUSTAVLJANJE IZVRŠENJA
Do obustave izvršenja dolazi u slučaju nedostatka pokrića po predlogu lica
koje se po redu prvenstva nalazi ispred izvršnog poverioca. Do njega dolazi
I u slučaju kada se nepokretnost nije mogla prodati ni na drugom javnom
nadmetanju ili putem neposredne pogodbe , a izvršni poverilac ne iskoristi
pravo da u tom slučaju sam postane kupac nepokretnosti njenim
dosudjenjem.
ZAKLJUČAK O NAMIRENJU I BRISANJE PRAVA I TERETA
O namirenju izvršnih poverilaca I drugih lica koja polažu pravo na
namirenje sud/izvršitelj odlučuje zaključkom koji donosi na osnovu stanja
u spisima I odgovarajućih knjiga ( ovde imam podvučen još ceo jedan pasus
ali ako te posle svega ovog bude pitao I to, onda je peder!)
OSPORAVANJE POTRAŽIVANJA I UPUĆIVANJE NA PARNICU
U roku od 15 dana od dana donošenja zaključka o namirenju, izvršni
poverilac ili drugo lice koje se namiruje iz prodajne cene nepokretnosti,
ako je to od uticaja na njegovo namirenje, mogu osporavati postojanje
određenog potraživanja , njegovu visinu I red namirenja.
Ako lice koje osporava tuđe potraživanje to dokazuje pravosnažnom
presudom javnom ili po zakonu overenom ispravom, o osporavanju
potraživanja se odlučuje u izvršnom postupku. Ako navedenih dokaza
nema upućuje se da u roku od 15 dana pokrene parnicu ukoliko odluka
zavisi od spornih činjenica. Presuda koja je doneta u pp deluje prema
izvršnom dužniku I svim izvršim poveriocima.
NAMIRENJE IZVRŠNIH POVERILACA
Namirenju izvršnih poverilaca pristupa se odmah po izvršenoj prodaji I po
predaji kupoprodajne cene sudu/izvršitelju kada se donosi zaključak o
namirenju. Iz ostvarene prodajne cene namiruju se izvršni poverilac, po
čijem predlogu je određeno izvršenje, I založni poverioci I kada nisu
prijavili svoja potraživanja, kao I lica koja imaju pravo za naknadu za lične
službenosti. Višak prodajne cene vraća se izvršnom dužniku ako za to nema
smetnji.
Red namirenja privilegovanih potraživanja je sledeći: 1. Troškovi izvršnog
postupka, 2. Potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja. Po namirenju
navedenih potraživanja namiruju se: 1. Potraživanja obezbeđena založnim
pravom,2. Potraživanja za lične službenosti I stvarne terete koji se gase
prodajom a nastali su pre pokretanja ip,3. Potraživanja izvršnih poverilaca
po čijem predlogu je određeno izvršenje.
Založni poverioci se namiruju po redosledu sticanja založnog prava, a
poverioci naknade za lične službenosti I stvarne terete po redu upisa u
jvanu knjigu. Troškovi I kamate za poslednje tri godine do donošenja
rešenja o prodaji nepokretnosti određeni izvršnom ispravom namiruju se
po istom redu kao I glavna potraživanja.
140. Извршење на потраживању извршног дужника ( 586 str.)
Predmet izvršenja u ovom postupku jeste određeno potraživanje koje
izvršni dužnik ima prema trećem licu. Izvršne radnje su : 1. Zaplena
potraživanja, 2. Prenos potraživanja izvršnog dužnika na poverioca.
Predmet izvršenja čine novčana I nenovčana potraživanja.
Predlogom za izvršenje poverilac može zahtevati da se samo odredi
plenidba potraživanja.
Prenos potraživanja se može zahtevati I kasnije u roku od 30 dana od
trenutka donošenja rešenjao zapleni dužnikovog potraživanja, odnosno od
dana kada je poveriocu dostavljno obaveštenje o izjašnjenju dužnika
izvršnog dužnika. Ako izvršni poverilac u navedenom roku ne zahteva
prenos potraživanja, dolazi do obustave izvršenja.
IZUZIMANJE OD IZVRŠENJA I OGRANIČENJE IZVRŠENJA
Na određenim potraživanjima nije dopušteno odrediti izvršenje. Od
izvršenja su izuzeta sledeća potraživanja izvršnog dužnika: 1. Primanja po
osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled oštećenja
zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti, 2. Primanja po
osnovu naknade zbog telesnog oštećenja po propisima o invalidskom
osiguranju, 3. Primanja po osnovu socijalne pomoći, 4. Primanja po osnovu
privremene nezaposlenosti, 5. Primanja po osnovu dodatka za decu, 6.
Primanja po osnovu stipendije učenicima I studentima, 7. Druga
potraživanja čiji je prenos zabranjem zakonom.
Na pojedinim potraživanjima izvršenje je ograničeno. Izvršenje na zaradi,
penziji I naknadi zarade može se sprovesti do iznosa od 2/3 primanja
izvršnog dužnika, po navedenom osnovu. Ako se izvršenje sprovodi na
minimalnoj zaradi , predmet izvršenja može biti samo iznos do ½ zarade.
POKRETANJE POSTUPKA
Postupak se može pokrenuti predlogom izvršnog poverioca, ali I po
službenoj dužnosti. Stvarnu nadležnost imaju osnovni odnosno privredni
sudovi.
Mesno su nadležni sudovi na čijem području izvršni dužnik ima
prebivalište, odnosno sedište. Ako izvršni dužnik nema prebivalište u RS,
mesno je nadležan sud boravišta izvršnog dužnika. Ako nema ni boravište,
mesno je nadležan sud prebivališta dužnikovog dužnika. Ako ni ovo lice
nema prebivalište, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi
boravište dužnikovog dužnika. Ista pravila kada je u pitanju pravno lice
koje nema sedište u RS.
PLENIDBA POTRAŽIVANJA
Prva izvršna radnja u ovom postupku jeste plenidba potraživanja.
Određuje se rešenjem suda ili zaključkom izvršitelja o zapleni
potraživanja ako je izvršenje povereno izvršitelju.
Zaplena ima dvojako dejstvo. Prvo, njome se zabranjuje dužniku izvršnog
dužnika da potraživanje izmiri izvršnom dužniku ( zabrana ispunjenja).
Drugo, izvršnom dužniku se zabranjuje da naplati potraživanje I da njome
raspolaže u korist trćih lica ili svog dužnika ( zabrana raspolaganja).
Dostavljanjem rešenja, odnosno zaključka o zapleni potraživanja izvršnom
dužniku, poverilac stiče založno pravo na potraživanju. Založno pravo
obuhvata I kamatu koju daje zaplenjeno potraživanj. Ako je zaplenjeno
potraživanje bilo obezbeđeno zalogom ili hipotekom, izvršni poverilac
zaplenom stupa na mesto izvršnog dužnika.
U slučaju da više izvršnih poverilaca traži izvršenje na istom dužnikovom
potraživanju, red prvenstva založnih prava određuje se prema danu
donošenja odluke o zapleni. Poverioci istog reda prvenstva namiruju se
srezmerno ako se iz zaplenjenog potraživanja nemogu namiriti u celini.
Po predlogu izvršnog poverioca sud odnosno izvršitelj poziva dužnika
izvršnog dužnika da se u određenom roku izjasni o tome da li I u kom
obimu priznaje zaplenjeno potraživanje, da li je voljan dag a izmiri I da li
je njegova obaveze eventualno uslovljena ispunjenjem druge obaveze. Po
prijemu navedene izjave, ona se odmah dostavlja izvršnom poveriocu.
PRENOS POTRAŽIVANJA IZVRŠNOG POVERIOCA
Po predlogu izvršnog poverioca, sud/izvršitelj donosi zaključak o prenosu
potraživanja. Zaplenjeno potraživanje se prema predlogu izvršnog
poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate.
Prenos novčanog potraživanja koje je po definiciji deljivo određuje se I
sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje potraživanja
poverioca. Kada više izvršnih poverilaca istovremeno traži izvršenje na
istom deljivom potraživanju, prenos e određuje odgovarajući iznosima u
korist svakog izvršnog poverioca.
Prenos je sproveden dostavljanjem odgovarajućeg zaključka dužniku
izvršnog dužnika. Dužnik izvršnog dužnika može položiti ceo iznos
potraživanja ili samo dospeli iznos kod suda, ako na prenesenom
potraživanju , osim izvršnog povrioca, I druga lica ističu neko svoje prao na
tom potraživanju.
PRENOS POTRAŽIVANJA RADI NAPLATE ( skratila maximalno, 591 str pa
vidi)
Prenosom radi naplate izvršni poverilac stiče pravo da od dužnika izvršnog
dužnika traži isplatu dospelog iznosa određenog u zaključku o presnosu
potraživanja.
Prema izvršnom poveriocu dužnik izvršnog dužnika može isticati sve
one prigovore koje bi mogao istaći protiv izvršnog dužnika. Kada je
potraživanje koje je predmet izvršenja upisano u javnu knjigu, prenos radi
naplate se upisuje po službenoj dužnosti.
U slučaju kada je potraživanje izvršnog dužnika prema dužniku uslovljeno
obavezom predaje stvari koja se nalazi u državini izvršnog dužnika , I ako
je takva obaveza utvrđena pravosnažnom presudom, izvršni poverilac
može predložiti predaju svari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema
dužniku izvršnog dužnika, Ako izvršni dužnik ne postupi po odluci suda u
roku koji mu je određen, izvršni poverilac može predložiti sprovođenje
izvršenja radi predaje stvari.
PRENOS POTRAŽIVANJA UMESTO NAPLATE
Ovom izvršnom radnjom zaplenjeno potraživanje prelazi na izvršnog
poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potraživanja uz
naknadu. Reč je o jednoj vrsti cesije potraživanja sa izvršnog dužnika na
izvršnog poverioca.
Izvršni dužnik odgovara za istinitos I naplativost prenesenog potraživanja u
suprotnom ima obavezu naknade štete izvršnom poveriocu na kojeg je
preneto potraživanje.
IZVRŠENJE NA ZARADI I DRUGIM NOVČANIM PRIMANJIMA
U pitanju je takodje poseban postupak izvršenja na novčanom potraživanju
izvršnog dužnika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema
poslodavcu.
Rešenjem /zaključkom o plenidbi zarade određuje se plenidba na
određenom delu zarade izvršnog dužnika I nalaže državnom organu,
pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvršnom dužniku isplaćuje zaradu,
da novčani iznos za koji je određeno izvršenje isplati odnosno isplaćuje
izvršnom poveriocu.
U zaradu u smisli ZIO ulaze sva primanja zaposlenog po osnovu rada.
Određena primanja imaju privilegovan položaj. ( na 594 str dole priča o
tome ali je toliko dosadno da I da ti iskucam nećeš zapamtiti al ako hoćeš
pročitaj.)
Ako posle započetog izvršenja bude podnesen novi predlog za izvršenje,
ranije doneto rešenje o izvršenju se menja obuhvatajući novog povetioca
uz ponovno određivanje iznosa koji će se ubuduće isplaćivati poveriocima
navedenih potraživanja.Protiv njega dozvoljen prigovor.
Mesto naplate potraživanja odeđuje se samo za ona potraživanja kod kojih
je dopušteno gotovinsko plaćanje.
U cilju sprećavanja zloupotreba ZIO reguliše I situacije u kojima dolazi do
promene poslodavca izvršnog dužnika. Poslodavac kod kojeg izvršni dužnik
nije više u random odnosu ima obavezu da bez odlaganja obavesti sud/
izvršitelja o prestanku radnog odnosa.
Zabrana stavljena na zaradu izvršnog dužnika po njegovom pristanku (
administrativna zabrana) ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi
samo pod uslovom ako je stavljena pre donošenja rešenja o izvšenja.
IZVRŠENJE NA RAČUNU IZVRŠNOG DUŽNIKA ( skratila dosta, pogledaj 596
str.)
Ova vrsta izvršenja na novčanom potraživanju izvršnog dužnika sprovodi se
prema izvršnom dužniku koji ima svojstvo pravnog lica, preduzetnika I
fizičkog lica koje obavlja delatnost.
Predmet izvršenja jesu sva novčana sredstva izvršnog dužnika na računu
kod banaka ili drugih finansijiskih organizacija, osnim onih koja su
zakonom izuzeta od izvršenja.
Rešenje o izvršenju/zaključak o sprovodjenju izvršenja dostavlja se
organizaciji za prinudnu naplatu s nalogom da se novčani iznos za koji je
određeno izvršenje prenese sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog
poverioca.
Po prijemu rešenja, organizacija za prinudnu naplatu bez odlaganja
nalaže I nadležnom državnom organu kod kojih izvršni dužnik ima otvorene
račune da izvrše blokadu svih računa I bez odlaganja dostave stanje na
svim računima uz zabranu otvaranja novih računa.
Kada se izvršenje sprovodi protiv dva ili više izvršnih dužnika koji
solidarno odgovaraju za obavezu iz izvršne isprave ikoji su obuhvaćeni
istim rešenjem o izvršenju, organizacija za prinudnu naplatu blokira
račune svih solidarnih izvršnih dužnika, a prenos sredstaa vrši prema
redosledu određenom u rešenju.
Organizacija za prinudnu naplatu dužna je da svakodnevno izveštava sud o
sprovedenim izvršnim radnjama, U obavezi je takodje da u roku od 15 dana
od prijema rešenja obavesti sud da izvršenje nije sprovedeno.Sud u roku
od 5 radnih dana od prijema navedenog obaveštenja poziva izvršnog
poverioca da se izjasni o daljem toku postupka. Ako se poverilac u roku
koji odredi sud ne izjasni postupak se obustavlja. Može doći I do zastoja
postupka po zahtevu izvršnog poverioca koji podnese dokaz da je pred
sudom povukao predlog za izvršenje.
IZVRŠENJE NA ŠTEDNOM ULOGU I TEKUĆEM RAČUNU
Vrši se zaplenom potraživanja I isplatom izvšnom poeriocu. Rešenje ili
zaključak o zapleni sud/ izvršitelj dostavlja izvršnom dužniku tek od
momenta kada od organizacije kod koje se vodi njegov štedni ulog primi
obaveštenje o sprovođenju zabrane. Namirenje izvršnog poverioca iz
zaplenjenog štednogu uloga ostvaruje se prema pravilim izvršenja na
novčanom potraživanju izvršnog dužnika.
141. Извршење на хартијама од вредности и уделима у привредном
друштву ( 600 str.)
Ovaj vid izvršenja na potraživanjima izvršnog dužnika može za predmet
izvršenja imati HOV I udele u privrednom društvu.
Izvršne radnje u ovom postupku su upis I sticanje založnog prava, plenidba,
procena, prodaja I namirenje izvršnog poverioca.
IZVRŠENJE NA AKCIJAMA
Izvršenje u ovom postupku sprovodi se sledećim izvršnim radnjama:1.
Zaplenom,2.procenom,3.prodajom I namirenjem izvršnog poverioca.
Rešenje o izvršenju odnosno zaključak o sprovodjenju izvršenja
dostavlja se Centralnom registru hartija od vrednosti, izvršnom dužniku I
izvršnom poveriocu. Po dostavljanju navedenog rešenja, CR vrši
odgovarajući upis čiji je sadržaj određen zakonom ( nabrajani u priručniku
ali mislim da nije važno).
Upsom rešenja o izvršenju / zaključka o sprovodjenju izvršenja izvršni
poverilac stiče založno pravo na akcijama koje su predmet izvršenja.
Istovremeno se vrši I plenidba akcija koje su predmet izvršenja. Posle ovog
momenta izvršni dužnik ne može raspolagati zaplenjenim akcijama.
Vrednost akcija utvrđuje sud, odnosno izvršitelj. Unovčavanje akcija
koje su predmet berzanske trgovine ostvaruje se na bezi. Ako se akcije ne
kotiraju na berzi ili se vrednos ne može utvrditi sud/izvršitelj može da
angažuje stručno lice radi procene vrednosti. Ako su u pitanju akcije koje
se kotiraju na berzi, one se prodaju preko ovlašćenog učesnika tržišta
HOV, kojeg određuje izvršni poverilac ili izvršitelj.
Na procenu I prodaju akcija kao I na namirenje izvršnog poverioca iz
ostvarene cene, primenjuju se pravila o namirenju prodajom pokretnih
stvari.
IZVRŠENJE NA DRUGIM HOV
Izvršenje se vrši sledećim izvršnim radnjama: 1. Zaplenom
potraživanja,2.prenosom potraživanja.
Plenidba potraživanja zasnovana na HOV kja se prenosi indosamentom, ili
za čije je potraživanje inače potrabo posedovanje te hatrije, sprovodi se
oduzimanjem te hartije od izvršnog dužnika I njenom predajom sudu/
izvršitelju.
Prenos potraživanja je sproveden kada sud na HOV koja se prenosi
indosamentom, ili na hartiji koja mora da bude podnesena da bi se
ostvarila, stavi izjavu o prenosu I preda izvršnom poveriocu.
U konkurenciji više potraživanja, potraživanje se prenosi na onog izvršnog
poverioca koji je prvi podneo predlog, a ako je više izvršnih poverilaca
podnelo predlog za izvršenje istog dana, potraživanje se prenosi na onog
čije je potraživanje najveće.
Prenos potraživanja može biti izvršen radi naplate ili umesto isplate
prema opštim pravilima o izvršenju na novčanim potraživanjima izvršnog
dužnika.
IZVRŠENJE NA UDELIMA U PRIVREDNOM DRUŠTVU
Predmet izvršenja u ovom postupku jesu udeli koje izvršni dužnik ima u
društvu sa ograničenom odgovornošću zatim ortačkom I komanditnom
društvu. Sprovodjenju izvršenja pristupa se po dostavljanju rešenja o
izvršenju/zaključka o sprovođenju izvršenja. Navedeno rešenje/zaključak
dostavlja se strankama u postupku.
Upisom rešenj/zaključka, izvršni poverilac stiče založno pravo na udelu
koji je predmet izvršenja, a vrši se I plenidba udela. Agencija za privredne
register izstovremeno vrši zabeležbu pokretanja postupka izvršenja
prinudnom prodajom na udelu. Od momenta upisa izvršni dužnik ne može
raspolagati udelom.
Procena I prodaja udela vrši se prema odredbama kojima se regulišu
procena I prodaja pokretnih stvari.
142. Посебна правила за намирење појединих потраживања ( 603 str.)
Posebna pravila za namirenje pojedinih potraživanja odnose se na
izvršenje novčanih potraživanja. Kao osnovno pravilo namirenja izvršnih
poverilaca važi da se isti namiruju prema redosledu upisu založnih prava
u odgovarajuću javnu knjigu.
Posebna pravila odnose se na namirenje: 1. Nedospelih potraživanja,2.
Potraživanja pod uslovom,3. Potraživanja obezbeđena predbeležbom
založnog prava,4. Potraživanja u pogledu kojih je upisana zabeležba
pokretanja spora.
Založni poverilac koji je založno pravo stekao I upisao pre založnog prava
izvršnog poverioca ima pravo da, iz cene ostvarene prodajom založene
stvari ili prava, pre ostalih poverilaca namiri dospelo potraživanje,
kamatu, troškove čuvanja založene stvari.
U pogledu nedospelih potraživanja koja su na opisani način obezbeđena
založnim pravom, iznos tih potraživanja se izdvaja I deponuje u sudu I
isplaćuje prema rokovima dospeća tog potraživanja.
Ako se namiruje nedospelo potraživanje za koje je ugovorena kamata,
potraživanje se isplaćuje sa iznosom te kamate. Ako se namiruje nedospelo
potraživanje za koje nije ugovorena kamata, ono se isplaćuje po
obdijanju iznosa koji odgovara zakonskoj zateznoj kamati od dana
donošenja zaključka o namirenju do dana dospleosti tog potraživanja.
Potraživanje pod uslovom koje je obezbeđeno založnim pravom izdvaja se
I polaže u sudski deposit I isplaćuje se kad nastupi odložni uslov ili kad
postane izvesno da raskidni uslov neće natupiti. Ako odložni uslov ne
nastupi ili raskidni nastupi, iznos izdovjen u sudski deposit služi za
namirenje izvršnih poverilaca čija potraživanja nisu uopšte ili potpuno
namirena.
Ako je u javnu knjigu upisana predbeležba založnog prava a lice u čiju
korist predbeležba upisana dokaže da je u toku postupak za opravdanje
predbeležbe ili da nije protekao rok za pokretanje tog postupka,
potraživanje na koje se predbeležba odnosi namirije se na način na koji se
namiruju potraživanja pod odložnim uslovom.
Potraživanje za koje je u javnoj knjizi izvršen upis o pokretanju spora radi
brisanja založnog prava, ili zabeležba postojanja spora, namiruje se na
način kako se namiruju potraživanja pod raskidnim uslovom.
143. Посебан поступак за намирење потраживања по основу
комуналних и сличних услуга ( 605 str.)
U pitanju je postupak koji se principijelno razlikuje od ostalih postupaka u
vezi sa izvršenjem novčanih potraživanja.
Postoje tri osnovne razlike. Prva I najznačajnija jeste u tome što o
predlogu za izvršenje odlučuje izvršitelja ne sud. Drugo, reč je o postupku
izvršenja na osnovu verodostojne isprave. Treće, u pitanju je izvršni
postupak koji se vodi povodom ostarivanja samo onih novčanih
potraživanja koja nastanu po osnovu izvršenih komunalnih I sličnih usluga.
Predlog za izvršenje se podnosi izvršitelj na čijem se području nalazi
sedište izvršnog poverioca. Izvršni poverilac mora uz predlog da priložiti I
pismeni dokaz da je pre pokretanja izvršnog postupka opomenuo izvršnog
dužnika da ispuni određenu obavezu.
O predlogu za izvršenje izvršitelj odlučuje zaključkom , koji se mora
doneti u roku od 8 dana od dana prijema predloga za izvršenje.
Nedopušten I neuredan predlog za izvršenje izvršitelj odbacuje a
neosnovan odbija.
Ako je predlog dopušten I priložena verod.isp. izvršitelj zaključkom o
izvršenju nalaže izvršnom dužniku da u roku od 8 dana od prijema
zaključka izmiri određeno potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima,
a istovremeno određuje izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja.
Protiv zaključka kojim se usvajapredlog za izvršenje , izvršni dužnik
može uložiti prigovor.
Prigovor izvršnog dužnika može biti izjavljen samo iz određenih
razloga: 1. Ako se ver,isp ne odnosi na izvršnog dužnika,2. Ako obaveza iz
ver.isp. nije dospela, ili uslov nije ispunjen,3. Ako je obaveza izvršena ili
na drugi način prestala, u celini ili delimično,4. Ako je potraživanje
zastarelo.
Tek ako je izjavljen prigovor postupak dobija značenje sudskog postupka.
O prigovoru odlučuje tročlano veće suda na čijem području se nalazi
sedište izvršnog poverioca. Rok za dostavljanje prigovora sudu iznosi 5
radnih dana od dana podnošenja prigovora.
Ako sud smatra da nacrt odluke o prigovoru koji je sačinio izvršitelj
potpuno odgovara rešenju koje bi sam doneo, sud na nacrt odluke stavlja
otisak štambilja kojim se predložena odluka usvaja. Nacrt odluke sa
otiskom štambilja ima snagu rešenja o izvršenju.
144. Извршење ради остварења неновчаног потраживања да се предају
покретне ствари (607 str.)
Predmet izvršenja u ovom postupku jesu pokretne indivindualno određene
ili zamenjljive stvari u državini izvršnog dužnika ili nekog trećeg lica.
Postupak se pokreće predlogom. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje I
sprovođenje izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze
stvari koje su predmet izvršenja.
Izvršenje radi predaje stvari rezlikuje se u zavisnosti od vrste stvari koja je
predmet izvršenja.
U predlogu mora biti precizno određena stvar ili stvari koje su predmet
izvršenja. Izvršenje se sprovodi tako što (sudski ili privatni) izvršitelj
oduzima navedene stvari od izvršnog dužnika I uz potvrdu ih predaje
izvršnom poveriocu. Na opisan način izvršenje se sprovodi I ako se stvari
nalaze kod trećeg lica koje je voljno da ihh preda.
Ako trće lice nije voljno da ih preda , poverilac može predložiti sudu /
izvršitelju, da se na njega prenese potraživanje izvršnog dužnika prema
trrćem licu za predaju stvari.
Kad stvari koje su predmet izvršenja nisu nađene kod izvršnog dužnika ili
trećeg lica, izvršni poverilac može predložiti da se isplati suma u
vrednosti te stvari. Navedeni predlog poverilac mora postaviti u roku od 8
dana od prijema obaveštenja da stvari koje su predmet izvršenja nisu
nadjene ni kod izv.duž ni kod trećeg lica. Ukoliko predlog ne bude
postavljen u propisanom roku, izvršenje se obustavlja.Ako je podnesen,
sud/izvršitelj procenjuje vrednost stvari I nalaže izv duž da u određenom
roku isplati sumu u vrednosti stvari.
Postupak izvršenja lada izvršna isprava glasi na isporuku određene
količine zameljivih stvari koje se nalaze kod izv duž ili trećeg lica
sprovodi se prema pravilima propisanim za predaju indivindualno određene
stvari. Od navedenih pravila odstupa se u slučaju ako te stvari nisu nadjene
ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica. Izvršni poverilac može predložiti
da se izvršenje sprovede tako što bi ga sud ovlastio da u određenom roku o
trošku izv duž te zamenljive stvari pribavi na drugoj strain. Predlog se
mora postaviti u roku od 8 dana od dana kada je sud obavešten da stvari
nisu nadjene.
Po predlogu izv pov sud/izvršitelj zaključkom nalaže izv duž da u
odeđenom roku položi iznos potrebn za nabavku tih stvari I određuje
izvršenje radi nalate tog iznosa sa zateznom kamatom.
Izvršenje se obustavlja ako izv pov nije u roku podneo predlog za nabavku
zamenljivih stvari na drugoj strain. Izvršenje se ne obustavlja ako je
poverilac blagovremeno stavio predlog da mu izv duž isplati vrednost stvari
koje je dužan predati.
145. Испражњење и предаја непокретности (609 str.)
POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST
Postupak se pokreće u cilju izvršenja zahteva za predaju određene
nepokretnosti, a po predlogu izv pov.
Mesno nadležan sud za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi
ispražnjenja I predaje nepokretnosti I za sprovodjenje izvršenja jeste sud
na čijem se području nalazi nepokretnost. Ako se ona nalazi na području
više sudova, svaki od tih sudova može biti nadležan, a postupaće onaj sud
kojem se obrati poverilac podnošenjem predloga za izvršenje. Može se
izvršenje poveriti I izvršitelju.
SPROVODJENJE IZVRŠENJA
Izvršenje se sprovodi tako što (sudski ili privatni) izvršitelj po udaljenju
lica I uklanjanja stvari iz nepokretnosti predaje nepokretnost u posed
izvršno poveriocu.
Ipražnjenu I predaji nepokretnosti pristupa se po isteku roka od 8 dana od
dana dostavljanja rešenja o izvršenju izv duž. O izvršenju se obaveštava I
organ starateljstva ako su iseljenjem iz nepokretnosti obuhvaćena I
maloletna lica. Najkasnije 8 dana pre sprovodjenja izvšenja sudski
izvršitelj mora obavestiti poverioca da je dužan da obezbesi potrebnu
radnu snagu I sredstva radi sprovodjenja izvršenja. Ako određena lica
ometaju sprovođenje izvršenja ona se udaljavaju , a može se izreći I
novčana kazna.
Ukoliko nepokretnost treba osloboditi pokretnih stvari koje pripadaju izv
duž ili trećim licima te stvari se predaju izv duž, ako on nije pristan, te
stvari se predaju odraslom članu njegovog domaćinsta ili punomoćniku.
Ako navedena lica ne prisustvuju ili ne žele da prime stvari, one se predaju
na čuvanje drugom licu ili izvršnom poveriocu o trošku izv duž. O predaji
stvari na čuvanje izvršitelj sačinjava zapisnik.
O svemu se obaveštava izv duž kome se ostavlja rok u kom može zahtevati
predaju stvari. Istovremeno se upozorava dap o isteku roka stvari će biti
prodate I da će iz ostvarene cene biti namireni troškovi čuvanja I prodaje
stvari. Prodaja stvari se obavlja po pravilima kojima se reguliše izvršenje
novčanog potraživanja na pokretnim stvarima.
146. Извршење обавезе на чињење, нечињење или трпљење ( 611 str.)
U ovom postupku pristupa se prinudnom izvršenju obavze izvršnog dužnika
na preduzimanje, uzdržavanje ili trpljenje radnje određene u ispravi.
Vodjenje navedenih postupaka ne oduzima pravo izvršnom poveriocu da u
parničnom postupku zahteva nadoknadu štete koja je prouzrokovana
postupcima izvršnog dužnika, koji su protivni obavezi utvršenoj u izvršnoj
ispravi.
POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST
Postupak se pokreće predlogom, a mesno nadležan sud za odlučivanje o
predlogu za izvršenje I sprovodjenje izvršenja jeste sud na čijem području
izvršni dužnik, prema izvršnoj ispravi, treba da izvrši obavezu.
ČINJNJE
Izvršenje se razlikuje prema prirodi radnje koju je dužnik u obavezi da
preduzme I u tom smislu postoje pravila koja se tiču izvršenja zamenljivih/
nezamenljivih radnji.
Ako je u pitanju ostvarivanje obaveze na radnju koju može obaviti I
drugo lice a ne samo izv duž, izvršenje se sprovodi na taj način što sud
odnosno izvršitelj ovlašćuje izvršnog dužnika da obavljanje te radnje
poveri nekom drugom licu ili da je sam preduzme. U predlogu pov mora da
predloži da sud rešenjem naloži izv duž da položi određeni novčani iznos
potreban za podmirenje troškova koji će nastati obavljanjem te radnje od
strane drugog lica ili izv pov. Ukoliko dužnik položi odgovarajući iznos izv
pov mora u roku koji mu odredi sud izvršiti radnju, u suprotnom dolazi do
obustave postupka.
Ukoliko se pokaže da je na osnovu prvobitno utvrđenih troškova za
preduzimanje radnje od dužnika pribavljeno više sredstava nego što je
bilo potrebno za pokriće troškova obavljanja radnje I troškova postupka,
sud po predlogu izv duž vraća razliku ili nalaže izv pov da ih vrati u
određenom roku.
Kada je u pitanju izvršenje radnje koju može obaviti samo izvršni
dužnik, sud rešenjem o izvršenju a izvršitelj zaključnok o sprovođenju
izvršenja, određuje rok u kom dužnik treba da preduzme navedenu radnju.
Ako dužnik ne ispuni obavezu, sud pos l dužnosti sprovodi rešenje o
izrečenoj novčanoj kazni. Postupak se ponavlja sve dok izv duž ne ispuni
obavez.
Ako radnje koju može obaviti izv duž ne zavisi isključivo od njegove
volje ( stvaranje određenog umetničkog dela I sl) ne može se zahtevati
opisano izvršenje već samo naknada štete.
NEČINJENJE I TRPLJENJE
Prema pravilima za izvršenje nezamenljivih radnji, izvršenje se sprovodi
kada se izv duž ponaša protivno obavezi nečinjenja određene radnje ili
protivno obavezi da trpi određenu radnju izvršnog poverioca.
Sud na predlog izv pov rešenjem nalaže izv duž da položi jemstvo za štetu
ako bi se ta stranka I dalje ponašala protivno svojoj obavezi. Uslov za
donošenje rešenjajeste da izv pov učini verovatnim nastupanje štete.
IZVRŠENJE RADI USPOSTAVLJANJA PREĐAŠNJEG STANJA
Izvršenju se pristupa u slučaju ako je zbog ponašanja izvršnog dužnika
protivno obavezi iz izv isprave nastala promena koja nije u skladu sa
pravom izv pov. Dužnik je preduzima radnje koje nije smeo da čini. Sud u
ovom slučaju može ovlastiti izv pov das am a po potrebi uz pomoć
izvršitelja uspostavi predjašnje stanje na rizik I trošak izv dužnika.
IZVRŠENJE POVODOM PONOVNOG METANJA DRŽAVINE
Kada je na osnovu izvršne isprave, donesene u postupku po tužbi zbog
smetanja državine, izvršenje sprovedeno ili dužnik dobrovoljno ispunio
svoju obavezu, a posle ponovi smetanje koje se ne razlikuje od ranijeg,
sud/ izvršitelj po predlogu izv pov I na osnovi iste izv isprave doneće
rešenje o izvršenju kojim se određuje vraćanje stvari u posed, odnosno
kojim se izriču kazne za neizvršenje određene nezamenljive radnje.
147. Извршење одлука у вези с породичним односима (615 str.)
1. PREDAJA I ODUZIMANJE DETETA
U ovom postupku ostvaruje se odluka suda kojom se naređuje predaja
deteta roditelju ili drugom licu, odnosno organizaciji kojoj je dete
povereno na čuvanje I vaspitanje.
POKRETANJE POSTUPKA
Postupak se pokreće predlogom. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje
mesno je nadležan sud koji je opštemesno nadležan za stranku koja
zahteva izvršenje, kao I sud na čijem području se nalazi dete. Za
sprovodjenje izvršenja mesno nadležan je sud na čijem području se dete
nalazi u vreme izvršenja. U ovom postupku izvršenje se ne može poveriti
izvršitelju.
Predlog za izvršenje može podneti roditelj, ili drugo lice, I ustanova kojoj
je dete povereno na čuvanje I vaspitanje. U predlogu mora biti određeno
sredstvo izvršenja.
Ovaj vid izvršenja određuje se na osnovu izvršne isprave ali se može
odrediti I na osnovu odluke o vršenju roditeljskog prava bez obzira na to
da li je tom odlukom naložena predaja deteta.
Rešenjem o izvršenju predaja deteta može se naložiti najširem krugu lica
– licu na koje se odnosi izvršna isprava, licu od čije volje zavisi predaja
deteta, licu kod kojeg se dete nalazi u trenutku donošenja rešenja..
Ako u odluci suda izvršnom dužniku nije naložena predaja deteta,
rešenjem o izvršenju sud izdaje nalog za predaju u određenom roku ili da
se predaja deteta izvrši odmah.
TOK POSTUPKA
Prilikom sprovodjenja izvršenja utvrđena je obaveza suda da posebno vodi
računa o potrebi da se u najvećoj mogućoj meri zaštiti interes deteta. Po
potrebi sud poziva I školskog psihologa.
Rešenje o izvršenju dostavlja se najkasnije 10 dana pre sprovodjenja
izvršenja, Pozvani psiholog dužan je da odmah po prijemu poziva izvrši
planirane aktivnosti u vezi sa izvršenjem. Dužan je da obavesti sud o
preduzetim aktivnostim I dostavi odgovarajuće mišljenje o najpogodnijem
sredstvu izvršenja. Tokom selog postupka dužan je da se stara o zaštiti
interesa deteta.
Samo sprovođenje izvršenja zavisi o procene suda. Sud prema okolnostima
slučaja određuje način izvršenja.
Ako lice kod kojeg se dete nalazi ili lice od čije volje zavisi predaja deteta,
ne postupi po nalogu suda ili otežava ili onemogućava sprovodjenje
izvršenja, sud izriče odgovarajuću novčanu kaznu ili kaznu zatvora.
Rešenjem protiv kojeg je dopušten prigovor sud može izreći I kaznu
zatvora licu koje ne postupi po nalogu suda ali u najdužem trajanju od 60
dana.
O vremenu I mestu preduzimanja izvršnih radnji po pravilima o ličnom
dostavljanju obaveštava se izv pov. Oduzimanje deteta sprovodi sudija u
saradnji sa psihologom, a po potrebi I uz pomoć policije.
Kada je izvršnom ispravom ili rešenjem o izvršenju naloženo da se dete
preda bez odlaganja ili kad je ugrože život, zdravlje ili psihofizički razvoj
deteta, rešenje o izvršenju predaje se izvršnom dužniku prilikom
preduzimanja prve izvršne radnje. Odsustvo lica od kojeg se dete uzima
nije smetnja za sprovodjenje izvršenja.
2. IZVRŠENJE RADI ODRŽAVANJA LIČNIH ODNOSA SA DETETOM
U postupku radi izvršenja odluka u kojima je utvrđeno pravo određenog
lica na održavanje ličnih odnosa sa detetom, izvršenje se sprovodi
shodnom primenom odredaba o predaji I oduzimanju deteta.
3. IZVRŠENJE RADI ZAŠTITE OD NASILJAA U PORODICI, ZAŠTITE
PRAVA DETETA I DRUGIH ODLUKA U VEZI SA PORODIČNIM
ODNOSIMA
U ovoj vrsti izvršnih postupaka izvršenje se određuje shodnom primenom
odredaba IO koje odgovaraju obavezi izv duž određenom izvršnom
ispravom.
148. Извршење ради враћања запосленог на рад (618str.)
U postupku se ostvaruje izvršenje na osnovu izvršne isprave kojom je
poslodavac dužan da vrati zaposlenog na rad ili dag a rasporedi na
odgovarajuće radon mesto.
POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST
Postupak se pokreće predlogom koji se podnosi u roku od 60 dana od dana
kada je poverilac stekao pravo na njegovo podnošenje. Za odlučivanje o
predlogu I sprovodjenje izvršenja nadležan je sud na čijem se području
nalasi sedište poslodavca. U ovom postupku izvršenje ne može biti
povereno izvršitelju.
TOK POSTUPKA, SPROVODJENJE IZVRŠENJA
Izvršenje se sprovodi tako što se poslodavcu I odgovornom licu izriču
novčane kazne I postupak se ponavlja dok dužnik ne ispuni svoju obavezu.
Izvršni poverilac može predložiti da sud donese rešenje kojiim se određuje
obaveza izvršnog dužnika da isplati mesečne iznose zarade zaposlenog, koji
su dospeli od pravosnažnosti presude do vraćanja izvršnog poverioca na
rad. Rešenje kojim se usvaja predlog poverioca ima dejstva rešenja o
izvršenju.
Ako je izvršni sud samo delimično usvojio isplatu naknade zarade, u delu I
kojem je odbijen, izv pov može pokrenuti parnični postupak ( dabome 
).
Po predlogu izvršnog dužnika rešenje o određivanju naknade za zaradu
može biti stavljeno van snage. To se čini ako izv duž dokaže das u se po
njegovom donošenju izmenile okolnosti na kojima je rešenje zasnovano.
149. Поступак деобе ствари, уписивања у јавне књиге и издјествовање
изјаве воље ( 619 str.)
1. DEOBA
U ovom postupku sud sprovodi fizičku ili pravnu deobu stvari određenu u
izvršnoj ispravi.
POKRETANJE POSTUPKA
Postupak se pokreće predlogom. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje I
sprovodjenje izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi
suvlasnička stvar.
TOK POSTUPKA, SPROVODJENJE IZVRŠENJA
Način deobe je određen izvršnom ispravom. Fiziču deobu suvlasničke
stvari određuje sud ako je ona određena izvršnom ispravom. Sud/izvršitelj
poziva učenike u postupku da prisustvuju sprovodjenju deobe a po potrebi
određuje I veštačenje.
Pravna deoba se ostvaruje prodajom stvari ako je to određeno izvršnom
ispravom. Prodaja se ostvaruje prema pravilima koja važe za izvršenje
novčanog potraživanja na pokretnoj, odnosno nepokretnoj stvari.
Troškove sprovođenja izvršenja snose svi suvlasnici srazmerno vrednosti
svojih delova u stvari koja je predmet deobe.
2. UPISIVANJE U JAVNE KNJIGE
U postupku se vrši upis određenih prava na nepokretnosti u javne knjige.
POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST
Postupak se pokreće predlogom, Za odlučivanje po predlogu za izvršenje
mesno je nadležan sud koji vodi javnu knjigu u koju se vrši upis, odnosno
sud određen zakonom na čijem se području nalazi sud ili drugi organ koji
vodi javnu knjigu. Za sprovodjenje izvršenja kojim je utvrđena obaveza
upisa u javnu knjigu nadležan je sud ili organ koji vodi javnu knjigu za tu
nepokretnost.
TOK POSTUPKA, SPROVODJENJE IZVRŠENJA
Ako je izv duž upisan u javnu knjigu kao vlasnik nepokretnosti rešenjem o
izvršenju određuje se upis onog prava na koje je prema izvršnoj ispravi
ovlašćen izvršni poverilac. Upis određen rešenjem o izvršenju koji je doneo
sud sprovodi se po službenoj dužnosti.
Upis prava svojine izvršnog poverioca, kada provitna stranka nije upisana
kao vlasnik te nepokretnosti može se izvršiti samo pod uslovom ako izvršni
poverilac uz predlog za izvršenje, podnese odgovarajuću ispravu koja je
podobna za upis prava svojine izv duž na toj nepokretnosti.
Ako izv po zahteva upis drugog prava na određenoj nepokretnosti ( zaloga,
plodouživanje) a izv duž nije upisan kao vlasnik nepokretnosti, uz predlog
za izvršenja mora podenti dokaze o tome da je dužnik stekao pravo svojine
na datoj nepokretnosti zahtevajući da se pravo svojine upiše na izv duž a
zatim izvrši upis njegovog prava.
3. IZDEJSTVOVANJE IZJAVE VOLJE
U pitanju je procesna situacija u kojoj zapravo nema ni potrebe za
pokretanjem I vodjenjem izvršnog postupka. Nastupanjem pravosnažnosti
sudske odluke kojom je tuženi obavezan na davanje obredjene izjave volje
smatra se da je izjava navedene sadržine data. U ovim okvirima dejstva
korespondiraju onima koje proizvodi pravosnažna preobražajna presuda,
mada je reč o zahtevu kondemnatornog značaja.
Kada je u pitanju obaveza davanja izjave volje koja je određena sudskim
poravnjanjem ili poravnanjem zaključenim u upravnom postupku, smatra
se da je izjava data danom nastupanja dospelosti obaveze po zaključenom
poravnanju.
Ako je ispunjenje potraživanja na davanje izjave volje uslovljeno
ispunjenjem neke obaveze ili uslova od strane duge stranke, smatraće se
da je tuženi dao izjavu volje kada je druga stranka ispunila svoju obavezi
ili uslov, što se dokazuje javnom ispravom ili po zakonu overenom
ispravom.
150. Поступак обезбеђења – заједничка правила (622 str.)
Postupkom obezbeđenja koji obuhvata više različitih sredstava
obezbeđenja ( izvršni) poverilac obezbeđuje izvršenje svog potraživanja.
Funkcija postupka je preventivna. Može biti dvojako izražena. Prvo,
postupak obezbeđenja ima značaj sticanja dodatne garancije za poverioca
određenog potraživanja da će potaživanje u vreme dospelosti biti
naplaćeno I drugo, postupak predstavlja sredstvo kojim se reaguje na
postojanje realne opasnosti da će aktima dužnika biti osujećeno
ostvarivanje potraživanja u vremenu njegovog prinudnog izvršenja.
Sredstva obezbeđenja taksativno su određena I obuhvataju: 1. Založno
pravo na nepokretnim I pokretnim stvarima na osnovu sporazuma
stranaka,2. Založno pravo na osnovu izvršne isprave,3. Prethodne mere, 4.
Privremene mere.
U postupku raspravljanja I odlučivanja o predlogu za obezbeđenje shodno
se primenjuju odredbe ZPP-a, a u postupku izvršenja rešenja o
obezbeđenju, shodno se primenjuju odredbe ZIO kojima se uređuje
postupak izvršenja.
NADLEŽNOST I SASTAV SUDA
Stvarna nadležnost sudova u ovom postupku određuje se prema
nadležnosti suda koji je pozvan da odlučuje o osnovanosti potraživanja
povodom kojeg se pokreće postupak obezbeđenja.
Ako se postupak pokreće pre pokretanja parničnog postupka ili drugog u
kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja, nadležan je onaj sud koji bi
o potraživanju odlučivao kao sud prvog stepena.
Ako je postupak obezbeđenja pokrenut istovremeno ili po pokretanju pp
postupa I odlučuje onaj sudodnosno organ koji odlučuje o potraživanju. U
navedenom slučaju postupak obezbeđenja vodi se kao adhenzioni u
okvirima postupka, parničnog ili nekog drugog.
Ako je predlog za obezbeđenje podnet u toku postupka izvršenja, o njemu
odlučuje sud pred kojim se vodi izvršni postupak.
Za postupanje I odlučivanje povodom obezbeđenja na stvarima I pravima o
kojima se voode javne knjige ili drugi registri isključivo je nadležan sud na
čijem području se nalazi sedište organa ili organizacije koja vodi javnu
knjigu ili registar.
Bez obzira na to u kom sastavu odlučuje o osnovanosti potraživanja,
inokosnom ili kolegijalnom, u postupku obezbeđenja postupa I odlučuje
sudija pojedinac.
Izvršenje rešenja o obezbeđenju može biti povereno sudu ili izvršitelju uz
ograničenja koja važe u postupku izvršenja ( ne privatni izvr. povodom
zahteva iz porodičnih odnosa I vraćanja zaposlenog na rad).
OSNOVNA OBELEŽJA POSTUPKA
Postupak se pokreće predlogom ovlašćenog lica, a može se pokrenuti I po
službenoj dužnosti ako je to zakonom izričito određeno.
U predlogu se navode: potraživanje čije se obezbeđenje zahteva, zakonski
razlozi za obezbeđenje, činjenice I dokazi iz kojih sud utvrđuje da je
verovatno postojanje zakonskih razloga za obezbedjenje. Navodi se I vrsta
srtdstava obezbeđenja pod uslovom da sud usvoji predlog I izrekne
obezbeđenje.
Sud je vezan raspravnom maksimom, može razmatrati samo one činjenice
I izvesti samo one dokaze koje su predložile stranke.
Sud može doneti rešenje o obezbeđenju pre dostavljanja predloga
protivnoj stranci I pre nego što joj omogući izjašnjavanje o predlogu: 1.
Ako bii predlagač zbog odlaganja mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško
nadoknadivu štetu,2. Zbog otklanjanja neporedne opasnosti protivpravnog
oštećenja stvari ili gubitka odnosno ugrožavanja prava I 3. Zbog
sprrečavanja nasilja.
U postupku obezbeđenja potraživanja iz bračnih I porodičnih odnosa po
samom zakonu je isključena javnost.
REŠENJE O PREDLOGU ZA OBEZBEĐENJE
Rešenjem se odlučuje o predloženom sredstvu obezbeđenja I obrazlaže
postojanje zakonskkih razloga za usvajanje predloga. Rešenjm se može
odbaciti ili odbiti predlog za obezbeđenje.
PRAVNI LEKOVI
U postupku je izričito isključena mogućnost upotrebe vanrednih pravnih
lekova – revizije I predloga za ponavljanje postupka, a zahtev za
preispitivanje pravosnažne odluke je neprimenljiv imajući u vidu obeležja
ovog pravnog leka I prirodu postupka obezbeđenja.
Protiv rešenja o usvajanju, odbacivanju ili odbijanju predloga za
obezbeđenje dopušten je prigovor. Za odlučivanje o prigovoru nadležno
je tročlano veće suda koji je doneo rešenje o obezbeđenju. Pravni lek
nema suspenzivno dejstvo. Prigovor zadržava izvršenje rešenja samo kada
je to izričito određeno.
Rok za izjavljivanje pravnog leka iznosi 5 radnih dana I računa se od dana
dostavljanja rešenja. Po prijemu prigovora pravni lek se bez odlaganja
dostavlja sudu nadležnom da odlučuje po prigovoru, koji odlučuje u roku
od 5 radnih dana od prijema spisa.
151. Заложно право на непокретним и покретним стварима на основу
споразума странака ( 625 str.)
Ova vrsta obezbeđenja odnosi se na novčano potraživanje. Njime
poverilac obezbeđenog pootraživanja stiče dodatnu garanciju da će
potraživanje u vreme dospelosti biti naplaćeno. Postupak nije posledica
postojanja realne opasnosti da će aktima dužnika biti osujećeno
ostvarivanje potraživanja u vremenu njegovog prinudnog izvršenja.
POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST
Postupak se pokreće zajedničkim predlogom stranaka, poverioca I
dužnika. Predlog je dvojako usmeren: Prvo, da se tako omogući nastanak
izvršne isprave, sudskog poravnanja o postojanju I dospelosti potraživanja
poverioca, drugo, da se novčano potraživanje poverioca utvrđeno
poravnanjem obezbedi zasnivanjem odgovarajućeg založnog prava.
Za odlučivanje po predlogu za obezbeđenje potraživanja zasnivanjem
založnog prava na nepokretnosti mesno nadležan je sud koji vodi javnu
knjigu u kojoj treba izvršiti upis, odnosno sud na čijem je području organ
koji vodi javnu knjigu u koju treba izvršiti upis založnog prava ( hipoteku)
na nepokretnosti koja je predmet izvršenja.
Za sprovodjenje obezbeđenja ( ups založnog prava) nadležan je sud
odnosno organ koji vodi javnu knjigu za datu nepokretnost. Kada se
potraživanje obezbeđuje založnim pravom na pokretnim stvarima za
određivanje I sprovođenje obezbeđenja nadležan je sud mesta nalaženja
tih stvari.
TOK POSTUPKA
Povodom predloga za obezbeđenje a po predlogu stranaka sud zakazuje
ročište na kojem stranke zaključuju sporazum o postojanju novčanog
potraživanja I vremenu njegovog dospeća. Sporazum se unosi u sudski
zapisnik I ima snagu sudskog poravnanja. Sud neće dopustiti zaključenje
poravnanja ukoliko bi to značilo raspolaganje u suprotnosti sa prinudnim
propisima, javnim poretkom I pravilima morala.
Založno pravo na stvarima koje su predmet izvršenja stiče se upisom u
odgovarajući registar.
PRODAJA PREDMETA OBEZBEĐENJA
Prodaji pokretnih I nepokretnih stvari koje su predmet obezbeđenja
pristupa se po predlogu poverioca I pošto sud utvrdi da je sudsko
poravnanje kojim je utvrđeno postojanje I dospelost novčanog potraživanja
izv pov, postal izvršno. Sud donosi rešenje koje ima značaj rešenja o
izvršenju.
Ako je predmet obezbeđenja nepokretna stvr izvršenje se sprovodi prema
odredbama ZIO o izvršenju na nepokretnosti radi namirenja novčanog
potraživanja.
Ako je predmet izvršenja pokretna stvar izv dužnika, izvršenje se sprovodi
prema pravilima koja regulišu izvršenje na pokretnim stvarima izv duž radi
namirenja novčanog potraživanja.
152. Заложно право на непокретности на основу извршне исправе ( 628
str.)
U ovom postupku vrši se obezbedjenje novčanog potraživanja izv pov
utvrđenog u izvršnoj ispravi zasnivanjem založnog prava.
ZALOŽNO PRAVO NA STVARIMA I PRAVIMA O KOJIMA SE VODE JAVNE
KNJIGE
Postupak se pokreće predlogom za obezbeđenje. Za odlučivanje o
predlogu I sprovodjenje obezbeđenja mesno je nadležan sud na čijem se
području se nalazi nepokretnost na kojoj treba upisati založno pravo.
Određivanje obezbeđenja zasnivanjem založnog prava na određenoj
nepokretnosti uslovljeno je postojanjem izvršne isprave koja glasi na
novčano potraživanje u korist poverioca koji zahteva obezbeđenja.Založno
pravo zasniva se upisom u javnu knjigu. Prilikom upisa založnog prava u
javnu knjigu upisuje se I izvršnost potraživanja.
Upis založnog prava I izvršnosti potraživanja na nepokretnosti koja je
predmet obezbeđenja deluje I na treća lica koja su nepokretnost stekla po
izvršenom upisu, tako da se I prema njima može sprovesti izvršenje.
ZALOŽNO PRAVO NA STVARIMA I PRAVIMA O KOJIMA SE NE VODE JAVNE
KNJIGE
Ako je u pitanju potraživanje koje se ne može obezbediti predbeležbom u
javnu knjigu ili drugi javni registar, novčano potraživanje utvrđeno
izvršnom ispravom može se obezbediti ustanovljenjem privremenog
založnog prava pod uslovom da predlagač učini verovatnim postojanje
opasnosti da bi se, bez navedenog obezbeđenja, izvršenje moglo osujetiti
ili znatno otežati. U ovom slučaju založno pravo se stiče popisom stvari VRSTE PRETHODNIH MERA
koje je predmet obezbeđenja.
Prethodnih mera ima više:1. Popis pokretnih stvari,2. Zabrana dužniku izv
duž da isplati izvršnom dužniku potraživanje ili da mu preda stvar, kao I
zabrana izv duž da naplati potraživanje, da primi stvari I njima
153. Претходне мере ( 629 str.) raspolaže,3. Zabrana banci da izv duž ili trećem licu, po nalogu izv duž,
isplati sa njegovog računa novčani iznos za koji je određena prethodna
Prethodne mere predstavljaju sredstvo obezbeđenja novčanog
mera,4. Predbeležba založnog prava na nepokretnosti izv duž ili na pravu
potraživanja I određuju se na osnovu odluke suda, koja glasi na novčano
upisanom na nepokretnosti.
potraživanje, a nije postal pravosnažna. Može se odrediti I povodom
poravnanja zaključenog u sudskom ili upravnom postupku po kom U predlogu može se kumulirati više prethodnih mera I sud može odrediti
potraživanje još nije dospelo kao I na osnovu platnog naloga koji je izdat dve ili više prethodnih mera ako smatra da je to potrebno.
na osnovu menice I čeka.
REŠENJE O ODREĐIVANJU PRETHODNE MERE
POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST, PRETPOSTAVKE
Prethodna mera/mere određuje se rešenjem. U rešenju mora biti
Postupak se pokreće po predlogu poverioca. Za odlučivanje o predlogu za naznačeno:1. Iznos potraživanja koje se obezbeđuje, sa kamatom I
obezbeđenje I sprovođenje prethodnih mera mesno je nadležan sud koji troškovima,2. Mera obezbeđenja,3. Vreme za koje se mera određuje.
je nadlažan za izvršenje na predmetu na kojem je obezbeđenje
predloženo. Sprovođenje prethodnih mera može biti povereno sudu ili Vreme trajanja prethodne mere određuje se tako da najduže može trajati
izvršitelju. do isteka roka od 8 dana po nastupanju uslova za prinudno izvršenje.
Trajanje može biti produženo.
Predlagač mora učiniti verovatnim opasnost da bi izvršenje potraživanja
utvrđenog u odluci suda, poravnanju ili platnom nalogu moglo biti PRODAJA POPISANIH STVARI I PRENOS POTRAŽIVANJA
osujećeno ili znatno otežano ukoliko ne bi bilo obezbeđeno predloženom
merom. Po određenim pretpostavkama postoji mogućnost prodaje popisanih stvari
ili prenosa potraživanja koji su predmet obezbeđenja.
Postojanje opasnosti se pretpostavlja ako je predlog za obezbeđenje
zasnovan na sledećim odlukama: 1. Na platnom nalogu izdatom na osnovu Prodaja se vrši po odredbama o izvršenju na pokretnim stvarima.
menice ili čeka protiv koga je blagovremeno podnesen prigovor, 2. Na
Ako je prethodna mera određena zabranom isplate potraživanja sud
presudi donesenoj u krivičnoj stvari, kojom je usvojen imovinskopravni
odnosno izvršitelj može, po predlogu svake od stranaka, odrediti da se na
zahtev, a protiv koje je dozvoljeno ponavljanje postupka, 3. Na odluci po
izvšnog poverioca prenese to potraživanje radi naplate. Do prenosa
kojoj bi se izvršenje trebalo sprovesti u inostranstvu,4. Na presudi na
potraživanja dolazi I ako postoji opasnost da se kasnije potraživanje neće
osnovu priznanja protiv koje je izjavljena žalba, 5. Na sudskom poravnanju
moći naplatiti ili se neće moći regresirati prema trećem licu. Navedeni
zaključenom u upravnom postupku koji se pobija na način propisan
predlog izv poverilac može podneti u roku od 30 dana od dana izvršnosti
zakonom.
potraživanja.
Pretpostavlja se postojanje opasnosti da će izvršenje navedenih
OBUSTAVA POSTUPKA
potraživanja biti otežano ako se protiv izvršnog dužnika već vodio postupak
radi naplate dospelih obrok ili je takvo izvršenje predloženo.
Do obustave postupka I ukidanja sprovedenih radnji dolazi po predlogu
dužnika: 1. Ako dužnik položi sudu, odnosno izršitelju iznos obezbeđenog
potrživanja, sa kamatom I trškovima, 2. Ako dužnik učini verovatnim da je
potraživanje u vreme donošenja rešenja o određivanju prethodnih mera
već bilo naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno, 3. Ako je pravosnažno
utvrdjeno da potraživanje nije ni nastalo ili je prestalo, 4. Ako u roku od
15 dana od dana isteka vremena za koje je određena prethodna mera ne
budu ispunjeni uslovi za prinudno izvršenje.
154. Привремене мере ( 632 str.)
Privremene mere predstavljaju sredstvo obezbeđenja novčanih I
nenovčanih potraživanja izvršnog poverioca.
Mogu se odrediti pre I u toku sudskog ili upravnog postupka, ali I po
okončanju tih postupaka sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. U odnosu
na druga sredstva obezbeđenja one imaju supsidijaran značaj. Ne mogu se
odrediti ako se obezbeđenje može ostvariti drugim sredstvima
obezbeđenje kojima se postiže ista svrha.
Privremena mera može btit zamenjena polaganjem određenog iznosa (
jemstva) od strane izv dužnika. Inicijativu da se određivanje privremene
mere zameni polaganjem jemstva poverilac može dati u predlogu ali I
naknadno. Predlog za polaganje jemstva može dati I dužnik. Prihvatanje
navedene inicijatijative I polaganje jemstva ima za rezultat obustavu
postupka I ukidanje sprovedenih radnji.
Polaganje jemstva može imati I drugu funkciju. Njime se otklanja
nedostatak uslova za određivanje privremene mere.
VRSTE PRIVREMENIH MERA, ZAJEDNIČKE ODREDBE
Prema prirodi potraživanja radi čijeg obezbeđenja pov zahteva
određivanje obezbeđenja, privremene mere dele se na:1. One radi
obezbeđenja novčanog potraživanja,2. One radi obezbeđenje nenovčanog
potraživanja. U svakoj grupaciji postoji više privremenih mera.
Postoji izvetan broj zajedničkih odredaba koji se primenjuju na obe vrste
privremenih mera.
U određivanju prvremenih mera sud odlučuje rešenjem. Rešenje o
određivanju privremenih mera izjednačeno je sa pravosnažnim rešenjem o
izvršenju. Rešenje donosi sud a izvršenje može biti povereno sudu ili
izvršitelju.
U rešenju se određuje na koja se potraživanja odnose privremene mere,
vrsta I vreme trajanja. Određuje se rok u kojem poverilac mora pokrenuti
odgovarajući postupak radi opravdanja te mere. Do produžetka
navedenog roka može doći po inicijativi poverioca pod dva uslova:1.
Predlog mora biti podnesen pre isteka roka za koji je privremena mera
određena, 2. Potrebno je da se nisu izmenile okolnosti pod kojima je ta
mera određena.
Ako pov u određenom roku nije pokrenuo odgovarajući postupak radi
opravdanja privremene mere sud po predlogu dužnika donosi rešenje
kojim obustavlja postupak I ukida sprovedene radnje. Do obustave dolazi I
ako dužnik dokaže das u se promenile okolnosti zbog kojih je privremena
mera određena tako da nije potreban ovaj vid obezbeđenja. Do obustave
postupka dolazi ako dužnik položi jemstvo umesto predložene privremene
mere.
PRIVREMENE MERE ZA OBEZBEĐENJE NOVČANOG POTRAŽIVANJA
(skratila dosta 635 str)
Ova grupacija pr mera može se odrediti samo ako poverilac učini
verovatnim postojanje potraživanja za koje se predlaže obezbeđenje I
postojanje opasnosti da će dužnik otežati naplatu potraživanja otuđenjem,
prikrivanjem ili drugim vidovima raspolaganja imovinom.
U ZIO posebno su imanovane sl mere:1. Zabrana dužniku da raspolaže
pokretnim stvarima I oduzimanje tih stvari od dužnika,2. Zabrana dužiku
da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na
nepokretnostima..,3. Zabrana dužnikovom dužniku da mu isplati
potraživanje ili preda stvari…
Nepoštovanje navedenih pr mera od strane izvršnog dužnika ili trećih lica I
postupanje protivno zabranama I nalozima određenim rešenjem suda
sankcioniše se novčanim kaznama, U tom slučaju poverilac ima pravo na
naknadu štete.
Navedenim pr merama ne stiče se založno pravo na stvarima I
potraživanjima. Sud ipak može odrediti da se na njima stiče privremeno
založno pravo.

PRIVREMENE MERE ZA OBEZBEDJENJE NENOVČANOG POTRAŽIVANJA

(skratila, 637 str.)

Privremena mera može se odrediti ako povrilac učini verovatnim

postojanje nenovčanog potraživanja I ako postoji opasnost da će
ostvarivanje tog potraživanja biti otežano ako se ne usvoji predlog za
određivanje privremene mere.

U ZIO posebno su imenovane sledeće mere.1. zabrana otuđenja I

opterećenja pokretnih stvari na koje je upravljeno potraživanje, 2.
Zabrana otuđenja I opterećenja nepokretnosti .., 3. Zabrana dužniku na
preduzimanje radnjii koje mogu naneti štetu izv pov,4. Ima ih dosta…

Navedene privremene mere ( naredbe I nalozi) postaju izvršne kada

rešenje o njihovom određivanju bude dostavljeno licu na koje se odnosi.
Poverilac u čiju je korist određena privremena mera ima pravo na naknadu
štete koju je pretrpeo zbog njenog nepoštovanjaod lica koje je imalo
obavezu da poštuje zabranu ili nalog.

REGISTAR SUDSKIH ZABRANA

ZIO propisano je formiranje registra sudskih zabrana kao javnog registra u

koji se unose podaci o donetim privremenim merama kojima se zabranjuje
otuđenje I poterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na
nepokretnostima.

Registar vodi Agencija za privredne registere preko registratora.

Zainteresovana lica imaju pravo da traže izvod iz ovog registra. Upis ima
deklaratorni karakter a od trenutka upisa samtra se das u treća lica
upoznata sa postojanjem odgovarajućih zabrana I ne mogu se pozvati na
neznanje o njihovom postojanju.