Autor

Zoran Živković, dipl.ing.građ., MSc

Koautori
Anđelina Kuzmanović, dipl.ing.građ.
Mladen Vasić, dipl.ecc
Wolfgang Schütt, dipl.ing.
Dragan Kostić, ecc

PREDLOG MERA ZA FINANSIRANJE

ENERGETSKE EFIKASNOSTI
U ZGRADARSTVU U SRBIJI

GRAĐEVINSKA KNJIGA
Beograd 2011
 Izdavač
Građevinska knjiga d.o.o.

Direktor i glavni urednik

Stana Šehalić

Urednik
Milica Ceranić

Lektura i korektura
Redakcija Građevinske knjige

Prelom i grafički dizajn

Nenad Samardžija

Naslovna strana
likovno rešenje KNAUF INSULATION

Štampa
AMB Grafika, Novi Sad

ISBN 978-86-395-0629-2

www.gk.izlog.org

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

69:658.26(497.11)
33858:69

Живковић, Зоран Д., 1966-

Predlog mera za finansiranje energetske efikasnosti u zgradarstvu u Srbiji/
Zoran D. Živković, Mladen Vasić, Anđelina Kuzmanović,- Beograd:
Građevinska knjiga, 2011 (Novi Sad: AMB grafika).- 92 str.:
graf. prikazi, tabele: 25 cm

Tiraž 1.000.- Napomene i bibliografske reference uz tekst.-

Bibliografija: str. 89-91.

ISBN 978-86-395-0629-2
1. Васић, Младен, 1974- (аутор) 2.
Кузмановић, Анђелина, 1975- (аутор)
а) Грађевинарство - Потрошња енергије- Србија
б) Зграде - Изградња - трошкови
COBISS.SR-ID 185899276

2
SADRŽAJ
UVOD............................................................................................................. 7

I ENERGETSKA EFIKASNOST, KARAKTERISTIKE I ZNAČAJ .... 9

1.1. Definicija pojma energetska efikasnost ................................................ 9
1.2. Potreba za energetskom efikasnošću ................................................... 10
1.3. Energetska efikasnost i održivi razvoj.................................................. 12
1.4. Energetska efikasnost i zgradarstvo .................................................... 13

II ENERGETSKA EFIKASNOST, PRAKSA I REGULATIVA

U EVROPSKOJ UNIJI............................................................................15
2.1. Regulativa ............................................................................................15
2.2. Nacionalni propisi i standardi ...........................................................16
2.3. Evropske direktive (European Directives): platforma za
regulative zgrada ....................................................................................... 16
2.4. EPBD zahtevi ....................................................................................18
2.5. Označavanje i sertifikacija ..................................................................21
2.6. Akcioni planovi ...............................................................................22

III ENERGETSKA EFIKASNOST, PRAKSA I REGULATIVA U

REPUBLICI SRBIJI ............................................................................25
3.1. Pravni i institucionalni okvir u oblasti energetske efikasnosti ...........25
3.2. Planska dokumentacija .................................................................... 31
3.3. Stanje u sektoru zgradarstva (potrošnja energije) ............................34
3.4. Projekcije energetskih potreba u sektorima potrošnje enegije ..........41
3.5. Barijere za povećanje energetske efikasnosti ..................................42
3.6. Mere za povećanje energetske efikasnosti ..................................... 43

IV PREDLOG MERA UBRZAVANJA I UNAPREĐENJA

IMPLEMENTACIJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI U SRBIJI ...... 49
4.1. Postojeći dostupni fondovi ................................................................49
4.1.1. IPAFondovi (Instrument pretpristupne pomoći)........................ 50
4.1.2.Transnacionalni program Jugoistočna Evropa (JIE) ................... 53
4.1.3. SE4F Fond ............................................................................ 54
4.1.4. Program za konkurentnost i inovacije (CIP) / program
Inteligentna Energija za Evropu (IEE) ............................................ 55
4.1.5. Sedmi okvirni program - FP7 ............................................... 56
4.1.6. Strukturni fondovi .............................................................. 59
4.1.7. Western Balkans Sustainable Energy Direct Financing Facility ... 63
4.1.8. Fondovi Grupacije svetske banke ......................................... 66

3
 4.1.9. Finansijski element za životnu sredinu LIFE + .................... 66
4.2. Sistemske mere za povećanje energetske efikasnosti ....................... 68
4.3. Finansijski modeli za naknadno uvođenje energetski efikasnih
materijala i uređaja u postojeće stambene objekte .................................. 75

ZAKLJUČAK ............................................................................................ 83

LITERATURA ........................................................................................... 89

Slike:
Slika 1. Kako i ko troši energiju ....................................................................11
Slika 2. Način zagrevanja zgrada u RS ........................................................ 35
Slika 3. Realizovani demonstracioni projekti ............................................... 39
Slika 4. Projekat unapređenja energetske efikasnosti .................................. 40
Slika 5. Potrošnja finalne energije po sektorima ......................................... 42

Tabele:
Tabela 1. EPBD zahtevi ............................................................................... 19
Tabela 2. Mere za povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu
do 2012. godine ............................................................................ 47
Tabela 3. Pregled gradova i opština koji imaju organizovano održavanje
stambenih zgrada preko javnih preduzeća ................................... 72

4
 “Earth provides
enough to satisfy
every man’s need,
but not every
man’s greed.”

Mahatma Gandhi

5
6
UVOD
Sa razvojem industrijalizacije na globalnom nivou i rapidnim porastom broja
stanovnika, rasli su i problemi ugrožavanja životne sredine i iscrpljivanja
resursa. Taj proces je praćen ne baš uvek odgovornim ponašanjem prema
onome što nam je poklonjeno, kao logična posledica povećanja potreba
sve brojnijem i zahtevnije populacije na planeti.

Ako znamo da se danas više od 95 % prirodnih resursa izgubi pre nastanka

finalnog proizvoda, dok određeni proizvodi zahtevaju resurse i po izlasku
na tržište (npr. automobili) onda je jasno da to govori u prilog tome da
tradicionalna politika mora da se menja i evoluira u skladu sa napretkom
čovečanstva. Danas samo 20 % svetske populacije uživa u tom napretku,
uslovljenom povećanjem ekonomske aktivnosti u cilju ostvarivanja profita,
i dostignućima, a ostatak trpi posledice promena u prirodi izazvane našim
neodgovornim ponašanjem.

Saglasno našoj nacionalnoj strategiji, jedan od pet osnovnih prioriteta

je racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske
efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih
korisnika usluga.

Metodološki, ovaj Predlog mera se bavi prikupljanjem dostupnih relevantnih

informacija o stanju na polju energetske efikasnosti u Evropskoj uniji i
Srbiji na području regulative, trenutnog stanja i akcionih planova. Takođe,
u Predlogu su sadržane i analize i sistematizacija prikupljenih informacija.

Troškovi života u celom svetu su u značajnom porastu i nastavlja se tim

stopama, sa sve većim razvitkom trenda i svesti o zaštiti životne sredine.
Javne korporacije imaju sve veću odgovornost i pritisak da se moraju
ponašati kao dobar „građanin” po pitanju „lepog ponašanja” prema
životnoj sredini. Veliki broj ekoloških zakona je usvojen kako bi se celom
svetu poslala poruka o kretanju „zelenog talasa” širom sveta.

Prosečna potrošnja energije u zgradama u Srbiji je preko 150 kWh/m²

godišnje, dok u razvijenim evropskim zemljama iznosi čak i ispod 50 kWh/
m². Ova činjenica primorava Srbiju da intenzivira aktivnosti na postizanju
standarda koji važe u zemljama EU.

7
Zadatak ovog Predloga je da, uvažavajući dostupne informacije i saznanja
do kojih se došlo, odredi predlog modela za finansiranje mera energetske
efikasnosti u zgradarstvu u Srbiji.

Kada je u pitanju struktura Predloga, Predlog mera je organizovan u okviru

4 poglavlja. Prvo poglavlje ukazuje na karakteristike i značaj energetske
efikasnosti. Drugo poglavlje se bavi praksom i regulativom energetske
efikasnosti u Evopskoj uniji, a treće poglavlje praksom i regulativom
u Republici Srbiji. Četvrto poglavlje daje predlog mera ubrzavanja i
unapređenja implementacije mera energetske efikasnosti u Republici
Srbiji.

8
I ENERGETSKA EFIKASNOST,
KARAKTERISTIKE I ZNAČAJ

1.1. Definicija pojma energetska efikasnost

Pod pojmom unapređenja energetske efikasnosti u zgradarstvu podrazumeva
se kontinuirani i širok opseg delatnosti kojima je krajnji cilj smanjenje
potrošnje svih vrsta energije uz iste ili bolje uslove u objektu. Kao posledicu
smanjenja potrošnje neobnovljivih izvora energije (fosilnih goriva) usled
mera energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, imamo
smanjenje emisije štetnih gasova (CO2 i dr.) što doprinosi zaštiti prirodne
okoline, smanjenju globalnog zagrevanja i održivom razvoju zemlje.

Pojam energetska efikasnost se najčešće susreće u dva moguća značenja,

od kojih se jedno odnosi na uređaje a drugo na mere i ponašanja. Pod
energetski efikasnim uređajem smatra se onaj koji ima veliki stepen
korisnog dejstva, tj. male gubitke prilikom transformacije jednog vida
energije u drugi. Na primer, „obična” sijalica veliki deo električne energije
pretvara u toplotnu energiju a samo mali u korisnu svetlosnu energiju, i u
tom smislu ona predstavlja energetski neefikasan uređaj.

Kada je reč o merama energetske efikasnosti, pod energetskom efikasnošću

podrazumevaju se mere koje se primenjuju u cilju smanjenja potrošnje
energije. Bez obzira da li je reč o tehničkim ili netehničkim merama, ili o
promenama u ponašanju, sve mere podrazumevaju isti ili čak i viši stepen
ostvarenog komfora i standarda.

Najčešće mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja gubitaka energije i

povećanja energetske efikasnosti su:

● izolacija prostora koji se greje

● zamena dotrajale stolarije u prostorima koje se greju
● zamena energetski neefikasnih portošača efikasnim
● ugradnja mernih i regulacionih uređaja za potrošače energije
● zamena neobnovljivih energenata obnovljivim
● uvođenje tarifnih sistema od strane distributera koji će podsticati
štednju energije i sl.

9
Potencijal koji ima energetska efikasnost je ogroman, jer se ušteda
energije ostvaruje kako na strani proizvođača (prerada uglja, nafte, gasa i
proizvodnja, prenošenje i distribucija električne energije) tako i na strani
korisnika (upotreba energije u domaćinstvima, saobraćaju i proizvodnji).
Zbog nedovoljne rasprostranjenosti energetske efikasnosti, u praksi njen
potencijal ostaje u velikoj meri neiskorišćen.1

1.2. Potreba za energetskom efikasnošću

Zaštita životne sredine se smatra obaveznom za odgovornost čovečanstva.

Ljudi moraju da imaju čist vazduh, vodu i zemljište kako bi mogli da
prežive. Kompanije koje imaju udeo u zaštiti životne sredine imaju koristi
kako za sebe, tako i za celo društvo.

Savremeni način života nas čini potpuno zavisnim od energije. Rastuća

potrošnja fosilnih goriva - kao što su nafta, ugalj i gas - imaju dramatičan
uticaj na ukupnu emisiju štetnih gasova u vazduh.

Ipak, rezerve uglja, gasa i nafte su ograničene, u nekim zemljama i na

izmaku.

Kombinacija porasta potrošnje enegenata i ograničena ponuda rezultiraju

konstantnim rastom cena.

Zemlje potpisnice Kjoto protokola teže da smanje emisije CO2 za 8 % do

2012. godine. Trenutno se radi na post-Kjoto ugovoru čiji je cilj, između
ostalih, sprečavanje rasta temperature na globalnom nivou za 2 °C.

1 Mihajlović, D., & Božinović, G. (2010). Instrumenti za prevazilaženje barijera u postizanju ener-
getske efikasnosti. Ecologica, 17(59), 401-405.

10
 saobraćaj
zgrade 32%
industrija
40% 28%

Slika 1. Kako i ko troši energiju

Analizom procentualnog učešća u potrošnji energije po sektorima

zaključeno je da najveći deo pripada zgradarstvu, oko 4 %. U Srbiji je taj
procenat i veći.

Energetskoj efikasnosti doprinosi se na nekoliko načina: ugradnjom

štedljivih sijalica, zamenom dotrajalih prozora i vrata i sl. Međutim,
najefikasnije rešenje za štednju energije jeste ugradnja savremenih i
dostupnih termoizolacionih materijala. Ugradnjom npr. kamene mineralne
vune kao termoizolacije u objekat, se:

● smanjuje potreba za grejanjem i hlađenjem

● štedi energija, samim tim i novac
● štednjom energije čuva okolina
● štiti od buke i požara
● obezbeđuje brz povraćaj investicije
● doživotno povećava komfor prostora i njegova vrednost.

Kao što je već uočeno, prosečna potrošnja energije za grejanje u zgradama u

Srbiji je preko 150 kWh/m² godišnje, dok u razvijenim evropskim zemljama
iznosi ispod 50 kWh/m². Evidentno je da ova činjenica primorava Srbiju
da intenzivira aktivnosti na postizanju standarda koji važe u zemljama EU
ili im se makar značajno približi.2
2 Šumarac, D. M. (2010). Energetska efikasnost zgrada u Srbiji - stanje i perspektive. Termotehni-
ka, 36(1), 11-29.

11
1.3. Energetska efikasnost i održivi razvoj

Razvoj ekološke svesti čovečanstva uticao je na napretke u rešavanju

problema životne sredine zato što su ljudi uzimali i aktivno i pasivno učešće
u brizi o životnoj sredini. Od šezdestih godina prošlog veka, u mnogim
zemljama sveta industrije su smanjile ispuštanje štetnih gasova i materija
u vazduh i vodu. Takođe, donošenjem propisa ograničeno je korišćenje
nezdravih materija i otrovnih hemikalija.3 Sam koncept „održivog razvoja”
je relativno nov ali ideje sadržane u njemu možemo pronaći i u prošlosti.
Tako, na primer, još krajem 18. veka engleski ekonomista Maltus je tvrdio
da postoji nesrazmera između rasta stanovništva i rasta životnih sredstava.
Nakon konferencije o životnoj sredini i razvoju, održane u u leto 1992.
godine u Rio de Žaneiru, pojam „Sustainable Development” postao je
vodeći pojam u oblasti politike o životnoj sredini. To svakako predstavlja
napredak za ekološku politiku, jer se na taj način pojašnjava veza između
ekoloških, ekonomskih i socijalnih problema unutar koje se moraju
postaviti problemi zaštite životne sredine ako ih želimo rešiti stručno i
na društveno prihvatljiv način. Velike promene su neophodne u oblasti
ekonomije, politike kao i promene sa socijalnog aspekta.

Kada održivi razvoj shvatimo ozbiljno, kao rezultat dolaze drastični zahtevi za
promenom u svim područjima života svakog pojedinca. Promene se odnose
kako na promenu naše potrošačke navike (što je samo po sebi već dovoljno
teško) tako i na promenu svesti u oblasti ekonomije, politike i društva.

Mara Đukanović definiše tri komponente održivog razvoja kao i potrebu za

njihovom usklađenošću. U pitanju su4: usklađeni privredni rast, socijalna
pravda i zdrava životna sredina.
Svedoci smo sve veće degradacije životne sredine i zabrinjavajućih
klimatskih promena (globalno zagrevanje), koje su zahvatile gotovo svaki
kutak naše planete. Energetski sektor je među glavnim uzročnicima ovih
problema.

Kako bi se zaustavile ili bar ublažile navedene negativne pojave i omogućio

održivi razvoj, opšti trend u svetu je orjentacija ka obnovljivim izvorima
energije u smislu proizvodnje „zelene energije” uz istovremeno povećanje
energetske efikasnosti u smislu smanjenja potrebe za energijom.
3 Petrović N, „Ekološki menadžment“, Newpress, Smederevo, 2007, str. 56
4 Petrović N, „Ekološki menadžment“, Newpress, Smederevo, 2007, str. 59.

12
U ovom trenutku jedino kombinacija smanjenja potrošnje energije
uz obnovljive izvore energije omogućava dalji razvoj energetike uz
istovremeno očuvanje zdrave životne sredine.

Ključne odlike energetskog sektora u Srbiji su niska energetska efikasnost

(i u proizvodnji i u potrošnji), zastarelost tehnologije u proizvodnom
sektoru, nizak nivo investicija, nerealno niska cena električne energije,
nizak udeo obnovljivih izvora energije i neracionalna potrošnja praktično
svih vidova energije.

1.4. Energetska efikasnost i zgradarstvo

Zgrade se mogu prepoznati kao relativno veliki potrošači energije. Smanjenje

potrošnje energije moguće je građenjem novih energetski efikasnih zgrada
ali i energetskim sanacijama postojećih zgrada. Energetska efikasnost u
zgradarstvu podrazumeva efikasno korištenje energije uz primenu optimalnih
mera čiji je cilj: smanjenje potrošnje energije uz finansijsku uštedu za krajnjeg
korisnika, ugodniji i kvalitetniji boravak u zgradi, smanjenje troškova
održavanja i produženje životnog veka zgrada, doprinos zaštiti okoline i
smanjenju emisija štetnih gasova kao i globalnim klimatskim promenama.5

Merenje potrošnje energije u zgradama, odnosno prikazivanje energetskih

svojstava zgrade izradom energetskog pasoša, ima za cilj trajno smanjenje
energetskih potreba zgrada pri projektovanju, izgradnji i korišćenju novih
zgrada, odnosno sanaciji i rekonstrukciji postojećih.6

Energetska efikasnost zgrada treba da se izračunava na bazi jedinstvene i

dovoljno primenljive metodologije, koja se može razlikovati na regionalnom
nivou. Metodologija, pored toplotne izolacije, treba da uključi i druge
faktore koji igraju sve značajniju ulogu, kao što su instalacije za grejanje i
klimatizaciju, primenu obnovljivih izvora energije. Zgrade će imati uticaj
na dugoročnu potrošnju energije i nove zgrade stoga treba da zadovolje
minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti prilagođenih lokalnom
podneblju.7

5 Zakon o planiranju i izgradnji, Službeni glasnik Republike Srbije 72/2009

6 Damnjanović, Z., Štrbac, N., Mihajlović, I., & Stojanović, G. (2010). Primena termovizije pri
merenju energetske efikasnosti u građevinarstvu. Energetske tehnologije, 7(2), 9-15.
7 Jovanović, O. (2010). Energetska efikasnost građevinskih objekata. Energetske tehnologije, 7(1),
36-42.

13
Nа potrošnju energije u zgrаdаmа bilo koje vrste, uključujući i stаmbene,
ide ukupno procentuаlno nаjviše energije od ukupne potrošnje energije
u mnogim zemljаmа, а prosečno i do 60 %, a u Srbiji 39-42 %. Stogа
je unаpređenju energetske efikаsnosti u zgrаdаmа potrebno pokloniti
izuzetnu pаžnju. U nacionalnim akcionim planovima energetska efikasnost
u svetu se danas, odnosno potreba za smanjenjem potrošnje energije u
zgrаdаma, nаlazi u žiži pаžnje i predmet su brojnih istrаživаčko rаzvojnih,
demonstrаcionih, strаteških, regulаtorno finаnsijsko podsticаjnih i drugih
progrаmа, merа, izrаde prаvilnikа i merodavnih stаndаrdа.8

8 Todorović, M., Ećim, O., & Martinović, I. (2010). Izbor prilaza unapređenju energetske efikas-
nosti i održivosti zidanih zgrada. Materijali i konstrukcije, 53(4), 5-27.

14
II ENERGETSKA EFIKASNOST, PRAKSA I
REGULATIVA U EVROPSKOJ UNIJI

2.1. Regulativa

U većem broju zemalja zgrade troše oko 40 % od ukupne potrošene energije, a

sličan udeo imaju i kada je reč o emisiji CO2. Prema tome energetska efikasnost
zgrada je jedan od ključnih faktora za smanjenje zagrevanja planete.

Osnovna pokretačka energija za dostizanje ambicioznih ciljeva koji su postavljeni

zarad smanjenja emisije ovih gasova poslednjih decenija se indukuje kroz regulative,
propise, standarde, označavanja, sertifikaciju, pravne obaveze i subvencije.

Devedesetih godina, nakon postepenog prihvatanja potrebe za smanjenje

emisije štetnih gasova i nakon ratifikacije Kjoto protokola od strane velikog
broja zemalja došlo je na red da energetska efikasnost postane deo propisa
i posebnih standarda.

Konferencija koju su Ujedinjene nacije održale u Kopenhagenu 2009.

godine (COP15) predstavlja prekretnicu u borbi protiv klimatskih promena
i to je bila poslednja šansa za vlade država da se slože i usvoje novi protokol
pre isteka Kjoto plana koji važi do 2012.

Konferencija je održana u vreme kada je IPCC (International Panel of

Climate Change) objavio u svom izveštaju da je potrebno hitno reagovati
po pitanju smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu. IPCC izveštaj
pokazuje da zgrade imaju najveći potencijal za smanjenje emisije gasova.

EU sistemskim merama upućuje članice na stalno povećanje energetske

efikasnosti. U tom smislu donešene su brojne direktive i postavljeni
konkretni ciljevi ostvarenja veće energetske efikasnosti i smanjenja
narušavanja postojeće ekološke ravnoteže na Zemlji.

EU uslovljava nivo energetske efikasnosti za sve novoizgrađene zgrade

(počev od 01.01.2006. godine) i obavezuje vlasnike postojećih zgrada da
u određenom vremenu povećaju energetsku efikasnost starih objekta.

15
EU i njene članice dodatno promovišu nužnost i donose konkretne planove
za povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima korišćenja energije.

U cilju povećanja energetske efikasnosti kao mere smanjenja emisije

štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, EU promoviše primenu
novih, savremenih tehnologija i čini stalne napore za očuvanje okoline.

Evropska unija je usvojila svoj akcioni plan do 2020. godine nazvan 3

x 20 %, što znači smanjenje potrošnje energije za 20 posto, povećanje
korišćenja obnovljivih izvora za 20 posto i smanjenje emisije CO2 i ostalih
gasova sa efektom staklene bašte za 20 posto. Već sada se rade planovi za
2030. godinu, koji su ambiciozniji i razlikuju se od zemlje do zemlje.

2.2. Nacionalni propisi i standardi

U prošlosti, regulative i standardi koji su se odnosili na zgrade implementirani

na državnom, regionalnom ili lokalnom nivou, imali su za cilj da obezbede
stabilnost konstrukcije, bezbednost u slučaju požara i zdravu sredinu
za korisnike zgrade. Pre naftne krize 1973/74, regulative za energetsku
efikasnost postojale su uglavnom u severnim zemljama i najčešće su se
odnosile na izolaciju zgrada. Od tada su mere za energetsku efikasnost
uključene u propise i standarde u većini razvijenih zemalja, bilo da se radi o
potrošnji energije ili o emisiji CO2 kao odgovor na Kjoto protokol ili druge
ciljeve najčešće postavljene od strane međunarodnih direktiva i standarda.

Danas su ovakve regulative implementirane kao propisi i standardi i u

zemljama u razvoju, pogotovu u Indiji i Kini. Neke zemlje su energetsku
efikasnost implementirale kroz propise o zgradama, neke kroz posebne
standarde o zgradama a neke kombinacijom ova dva. U svakom slučaju,
ove regulative stimulišu razvoj i marketing novih proizvoda i tehnologija
koje savremeni graditelji primenjuju u svojim projektima.

2.3. Evropske direktive (European Directives):

platforma za regulative zgrada

Evropske direktive definišu mehanizme i principe koji moraju biti primenjeni

u svakoj državi članici kao platforma za regulative i propise u građevinarstvu,
ali bez obzira na hitnost sprovođenja mera protiv klimatskih promena,

16
osvajanja novih tehnologija, sticanja iskustva i usvajanja zakona i propisa
širom Evrope, način implementacije ovih regulativa prepušten je članicama
Unije. Mnoge članice koriste donekle slične standarde evropskim ali se u
bliskoj budućnosti očekuje da svi standardi budu u potpunosti u skladu sa
standardima Evropske unije. Pored usvajanja ovih standarda članice imaju za
obavezu da standarde redovno usklađuju saglasno sa stepenom tehnološkog
razvoja uz harmonizaciju nacionalnih standarda i propisa sa evropskim.

Evropska direktiva - Energy Performance of Buildings

Directive
Najvažnija EU direktiva za energetsku efikasnost zgrada je „Energy
Performance of Buildings Directive (EPBD 2002/91/EC)”. Osnovni cilj
EPBD direktive je praktičan pristup i promovisanje isplativosti poboljšanja
sveukupnog energetskog učinka zgrade.
Pored ove Direktive najznačajnije direktive koje je EU donela u ovoj oblasti
su: Direktiva o energetskoj efikasnosti i energetskim uslugama (2006/32/
EC), Direktiva (89/106/EEC) o usklađivanju zakonskih i upravnih propisa
država članica o građevinskim proizvodima, Direktiva o korišćenju
obnovljivih izvora energije (2009/28/EC) i Direktiva (93/76/EEC) o
ograničavanju emisije ugljendioksida povećanjem energetske efikasnosti.

Zemlje članice donose nacionalne propise na bazi tih direktiva poštujući

okvirne zahteve i uvažavajući specifičnosti svog podneblja. Ostvarena
energetska efikasnost objekta iskazuje se energetskim sertifikatom.

Direktiva 2002/91/EC o energetskim karakteristikama zgrada obuhvata:

• Primenu zajedničke metodologije za izračunavanje energetske potrošnje zgrada
u EU uz poštovanje lokalnih klimatskih uslova

• Određivanje standarda minimalne energetske potrošnje za nove zgrade i kod

značajne obnove starih
Zgrade preko 1000 m2 moraće da urade procene opravdanosti
primene alternativnih sistema grejanja
Za stare zgrade ako investicije na rekonstrukciji iznose preko 25 %
vrednosti objekta ili preko 25 % površine spoljašnjeg omotača
• Uvođenje sisitema energetske sertifikacije zgrada
Vlasnici, kupci, zakupci - obaveštenje o očekivanim troškovima

17
 Javne zgrade preko 1.000 m2 - vidno istaknut sertifikat
• Redovne inspekcije kotlova i klimatizacionih sistema
Snaga kotlova preko 100 kW - na dve godine
Kotlovi na gas - do 4 godine
Kotlovi i instalacije grejanja snage preko 20 kW i klimatizacije preko
12 kW, starije od 15 godina moraju da se prekontrolišu

2.4. EPBD zahtevi

Evropski parlament 2002. godine je usvojio EPBD direktivu i naložio

zemljama članicama da do 2006 uključe ovu direktivu u svoja
zakonodavstva. EPBD podrazumeva tri tipa zahteva koje članice unije
moraju da implementiraju a to su:

- Minimum zahteva koji se odnose na energetsku efikasnost za novoizgrađene

zgrade i za postojeće veće objekte koji su temeljno renovirani sa ciljem
poboljšanja energetskog učinka, toplotnog komfora i smanjenja troškova
za utrošenu energiju.

- Sertifikacija energetskog učinka koja pruža informacije o potrebnoj

količini energije za zgradu i šta je moguće promeniti sa ciljem poboljšanja
učinka. Setifikat mora da se priloži potencijalnom kupcu ili korisniku kao
nezavisna procena energetske efikasnosti zgrade tako da svesno donosi
odluke o budućoj eksploataciji i nameni. Sertifikat energetskog učinka
potreban je samo za novoizgrađene, prodate ili iznajmljene postojeće
objekte i važi maksimum 10 godina.

- Redovna inspekcija srednjih i velikih sistema grejanja i klimatizacije

tako da njihov učinak može da se prati i optimizuje. Na osnovu inspekcije,
koja uključuje procenu efikasnosti sistema i kapacitet u odnosu na potrebe
objekta, treba savetodavno uticati na korisnika ukoliko je potrebno zameniti
kotao, uraditi izvesne modifikacije na sistemu ili ugraditi alternativna
rešenja za grejanje i klimatizaciju.

18
 Tabela 1. EPBD zahtevi

Javni Upravljanje
Nov objekat Postojeći objekat objekat potrošnje energije
Objekat
Sistemi grejanje i
Svi >1000kvm Svi >1000kvm >1000kvm
klimatizacije
minimalni minimalni sertifikat redovna inspekcija
minimalni
zahtevi zahtevi (ukoliko je priložen većih sistema
Zahtevi zahtevi za
prodat ili sertifikat grejanja i
renoviranje
iznajmljen) klimatizacije
sertifikat sertifikat sertifikat saveti za
poboljšanje i
unapređenje
sistema
razmatranje
alternativnih
rešenja

Aspekti koji se razmatraju prilikom određivanja energetskog učinka

zgrade:

● toplotne karakteristike zgrade (konstrukcija i dispozicija prostorija),

uključujući zaptivanje
● instalacije za grejanje i snabdevanje vodom, uključujući izolacione
karakterisitike
● instalacija za klimatizaciju
● ventilacija
● ugrađena rasveta (uglavnom za nestambene objekte)
● pozicija i orijentacija zgrade (uglavnom za nestambene objekte)
● pasivni solarni sistemi i zaštita od sunca
● prirodna ventilacija
● unutrašnji klimatski uslovi sa osvrtom na projektovane klimatske
uslove.

Aspekti koje treba razmotriti ukoliko uslovi to dozvoljavaju:

● aktivni solarni sistemi i drugi sistemi grejanja i proizvodnje

električne energije zasnovani na obnovljivim izvorima
● električna energija proizvedena od neiskorišćene toplote (CHP)
● daljinski sistemi grejanja i hlađenja
● prirodno osvetljenje

19
Da bi ovaj zadatak za države članice bio lakši, CEN (European Committee
for Standardization) organizacija je pripremila više od 40 standarda za
izračunavanje energetskog učinka i karakteristika zgrada. CEN je ovlašćena
organizacija od strane Evropske Komisije (European Commission).

Da bi se pojačali zahtevi za energetskim karakteristikama zgrada i da bi se

razjasnila i pojednostavile neke odredbe iz Direktive, Evropska komisija
je dobla zadatak da preradi direktivu. Rezultat je EPBD Recast koji je
usvojen u maju 2010. godine.

EPBD Recast uvodi sledeće novine:

• sve nove zgrade treba da do 31.12.2020. budu „ZERO ENERGY”

• ili potpuno energetski efikasne (ne troše energiju iz mreže i ne
emituju CO2),
• za sve zgrade, bez obzira na površinu, EPBD Recast će biti
obavezujući
• Direktiva sadrži harmonizovanu metodologiju kako bi „pogurala”
minimalne zahteve za energetske karakteristike u državama
članicama u pravcu optimizacije troškova
• od država članica će se zahtevati detaljnija i rigoroznija procedura za
izdavanje energetskih sertifikata
• uvođenje sistema kontrole provere ispravnosti performanse sertifikata
• države članice moraju da uvedu sankcije za nepoštovanje EPBD
Recast-a.

Očekivani uticaj ove nove Direktive izražen u brojkama, je sledeći:

– smanjenje potrošnje energije na EU nivou 5-6 %, do 2020. godine

– smanjenje emisije CO2 na EU nivou 5 %, do 2020. godine
– 280.000 - 450.000 novih radnih mesta do 2020. godine

20
2.5. Označavanje i sertifikacija

Označavanje i sertifikacija podstiče stvaranje dobrih navika i razvoj

energetski efikasnih rešenja koja idu ispod minimuma zahteva određenih
standardima i regulativama.

Različite oznake za energetsku efikasnost koje već postoje za zgrade

odgovaraju različitim nivoima energetskog učinka.

Standardna zgrada
Standardna zgrada je konstruisana tako da odgovori minimumu zahteva za
enegretsku efikasnost.

Niskoenergetske zgrade
Iako definicija ili interpretacija ovog termina dosta varira u evropskim
zemljama, niskoenergetska zgrada (Low Energy Buildings) u opštem
slučaju nudi bolji energetski učinak od standardne ili tipične nove zgrade
i drastično bolji učinak u poređenju sa minimumom zahteva definisani
zakonom. U mnogim zemljama, podrška za razvoj niskoenergetskih zgrada
omogućuje se kroz subvencionisane zajmove od strane države ili privatnih
investicionih organizacija. Druge mogućnosti su, na primer, manji porezi
za niskoenergetske zgrade ili porez na emisiju CO2.

Energetski neutralne zgrade (Zero energy buildings)

Takođe ne postoji opšteprihvaćen termin: nula plus ili pozitivne energetske
zgrade, kao i energetski neutralne ili Zero Carbon zgrade, uglavnom
moraju godišnje da proizvedu više energije nego što potroše. To znači da
će svaka zgrada proizvoditi energiju za svoje potrebe, bilo da je koristi ili
prodaje gradskoj mreži, i mora da ima maksimalnu energetsku efikasnost.

Od decembra 2020. godine sve nove zgrade u Evropi moraće da budu

energetski neutralne. Neke zemlje su već ostvarile ciljeve za ovakve zgrade.

U ovakvim zgradama glavnu ulogu imaju upravljanje, merenje i

monitoring.

Primeri zemalja sa ciljem za energetski neutralne zgrade:

• Francuska: energetski pozitivne zgrade do 2020. godine

• Nemačka: zgrade koje ne zavise od fosilnih goriva do 2020. godine

21
• Holandija: energetski neutralne zgrade do 2020. godine
• Norveška: pasivne kuće do 2017. godine
• Britanije: zgrade bez emisije CO2 (grejanje, rasveta i svi uređaji) do
2016. godine

Zelene zgrade (Green Buildings)

Zelene zgrade, takođe zvane inteligentne ili pametne, održive ili ekološke,
zadovoljavaju niz ekoloških kriterijuma. Ovi kriterijumi pored energetske
efikasnosti uzimaju u obzir kvalitet materijala koji se ugrađuje, smanjenje
potrošnje vode i uticaj na životnu sredinu. Uzimaju se u obzir i iskorišćeni
raspoloživi resursi okoline, kvalitet vazduha unutar zgrade i korišćenje
materijala iz okruženja.

Definicija zelene zgrade varira, ali pojedine zemlje uvele su standarde

koji služe za procenu ekološkog učinka zgrade odgovarajućim oznakama,
sertifikatima i ocenama.

S obzirom da se sertifikacija obavlja na osnovu opipljivih kriterijuma, ona

predstavlja verodostojnu ocenu za energetski i ekološki učinak zgrade. Na ovaj
način energetska efikasnost može početi da utiče na cene nekretnina, a time i na
način razmišljanja arhitekata, građevinaca, investitora kao i samih kupaca.

Tako na primer neka rešenja za upravljanje rasvete koja uzimaju u obzir

raspoloživu dnevnu svetlost, vreme boravka stanara i zaposlenih, kontrolu
na osnovu programiranog časovnika itd. mogu povećati rejting energetske
efikasnosti zgrade. Isto važi i za sisteme upravljanja sistema grejanja,
klimatizacije i ventilacije. Praćenje trendova bitnijih fizičkih veličina
kao što je temperatura npr. daju analizu iskorišćenja energije u pojedinim
prostorijama, što takođe pozitivno utiče na ocenu energetske efikasnosti.

2.6. Akcioni planovi

Evropska komisija je prvi put u oktobru 2010. godine predstavila cilj

smanjenja potrošnje energije za 20 % do 2020. godine. Namera je bila da
to pomogne borbi protiv klimatskih promena, doprinese uštedama i smanji
zavisnost Evrope od uvozne nafte i gasa. Energetske uštede trebalo bi da
omoguće Evropi da smanji emisiju ugljen-dioksida (CO2) za 780 miliona
tona i da uštedi 100 milijardi evra u troškovima za gorivo, što bi znatno
nadmašilo prvobitne planove u naporima za energetsku efikasnost.

22
Mere predviđaju od uvođenja standarda za efikasnost proizvoda kao što su
TV prijemnici, frižideri, rashladni uređaji i osvetljenje, izmena Direktive
o energetskim performansama zgrada do ograničenja emisija CO2 iz
automobila.

Članice su se obavezale da dostave nacionalne akcione planove Evropskoj

komisiji do juna 2007. godine. U njima je trebalo da bude predstavljeno kako
svaka zemlja članica namerava da postigne uštedu od 16 % do 2016. godine.
Napredak je, međutim, spor i Komisija priznaje da će, prema sadašnjim
trendovima, biti ostvarena znatno skromnija ušteda od oko 11 %.

Novi plan za energetsku efikasnost koji priprema Evropska komisija neće

biti spreman pre februara iduće godine. Okvirni dokument Komisije koji
obuhvata preliminarne ideje za novi akcioni plan, ukazuje da Evropska
unija neće postići cilj smanjenja potrošnje energije za 20 % do 2020.
godine. U dokumentu je navedeno da je Evropa do sada uspela da pređe
samo polovinu tog puta. Komisija računa da bi postizanje ciljeva u oblasti
energetske efikasnosti moglo da „ubrizga” 78 milijardi evra godišnje u
ekonomiju EU, pošto će biti smanjeni računi za potrošnju energije. Takođe
je uporedo sa tim predviđeno i smanjenje emisije ugljen dioksida za 560
miliona tona.

Revidirani akcioni plan neće se, međutim, bazirati na tehničkom pristupu

predlaganja liste individualnih mera, kao što je to urađeno sa prethodnim
planom iz 2006. godine, tvrdi Komisija.

U okviru sektora građevine, na primer, preliminarni dokument Komisije

predviđa obavezu renoviranja, odbnosno energetske sanacije zgrada.
Međutim, istovremeno se odbacuje mogućnost da države članice ili EU
mogu da nateraju stanare da renoviraju zgradu svojim sredstvima.

Dokument identifikuje ključne prepreke u unapređenju energetske

efikasnosti postojećih zgrada. Te prepreke su visoki troškovi za renoviranje
i slaba obučenost onih koji rade na renoviranju. Dajući mišljenje o
dugotrajnoj debati o tome da li bi
cilj Evropske unije od 20 % energetske efikasnosti trebalo učiniti zakonski
obavezujućim, Komisija u dokumentu kratko kaže da su ciljevi država
članica u oblasti štednje energije „među opcijama koje će takođe biti
ispitane”.9

9 http://www.euractiv.rs/naslovna.html?ln=0 (datum pristupa 30. Maj 2011.)

23
24
III ENERGETSKA EFIKASNOST, PRAKSA I
REGULATIVA U REPUBLICI SRBIJI

3.1. Pravni i institucionalni okvir u oblasti energetske

efikasnosti

Energetska efikasnost u domaćinstvima i zgradarstvu vodi ka najvećim

uštedama energije. Da bi se promovisale energetski efikasne zgrade, i da bi
se uspostavila energetska efikasnost i primenili minimalni zahtevi u pogledu
energetskih performansi zgrada, u domaćim zakonima i regulativi prepoznaju
se mnoge promene koje vode ka novim zakonima i propisima (pravilnicima)
- kao i globalni pristup na polju smanjenja potrošnje energije.10

Energetski efikasno korišćenje energije i energenata doskora nije bio

predmet ni jednog zakonskog akta u Republici Srbiji.

Zakon o energetici iz 2004. godine prepoznaje značaj energetske efikasnosti

u sektorima proizvodnje i potrošnje energije kroz definisanu energetsku
politiku. Za dobijanje energetske dozvole i licence u sektoru proizvodnje
energije, Zakon uvodi obavezu ispunjenja propisa i kriterijuma energetske
efikasnosti. U sektoru potrošnje energije Zakon ne nameće konkretne
obaveze potrošačima, ali u cilju unapređenja stanja u ovoj oblasti stvara
novi pravni okvir za osnivanje Agencije za energetsku efikasnost.

Donošenjem Zakona o energetici iz 2004. godine11 Agencija je osnovana sa

pravnim statusom specijalne organizacije. Zadatak Agencije je da sprovodi
i predlaže aktivnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti i povećanog
korišćenja obnovljivih izvora energije, uključujući i pripremu tehničkih
i drugih propisa koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti. U
prethodnom periodu aktivnosti Agencije bile su najvećim delom usmerene
ka realizaciji projekata finansiranih kroz specijalni fond EAR-a (European
Agency for Reconstruction) (demonstracioni projekti, edukacija i podizanje
svesti), dok se u narednom periodu očekuje značajan doprinos upravo u
pogledu stvaranju podsticajnih uslova za povećanje energetske efikasnosti.
10 Schütt, W., & Drpić, M. (2010). Novi propisi za sektor zgradarstva saradnja između ministarstva
životne sredine i prostornog planiranja, domaćih stručnjaka, domaćih stručnih udruženja i instituci-
ja iz EU zemalja. Tehnika - Kvalitet, standardizacija i metrologija, 10(6), 13-18.
11 Zakon o energetici, „Sl. glasnik RS”, br. 84/2004

25
Novi Zakon o planiranju i izgradnji12 uvažava značaj energetske efikasnosti
objekata. Obaveza unapređenja energetske efikasnosti objekata definisana
je u fazi projektovanja, izvođenja, korišćenja i održavanja (član 4), tako
da se propisana energetska svojstva utvrđuju izdavanjem sertifikata
o energetskim svojstvima objekata. U Zakonu su precizno definisani
najvažniji pojmovi unapređenja energetske efikasnosti i energetska
svojstva objekata. Prvi pojam se definiše kao smanjenje potrošnje svih
vrsta energije, ušteda energije i obezbeđenje održive gradnje primenom
tehničkih mera, standarda i uslova projektovanja, planiranja, izgradnje i
upotrebe objekata. Drugi pojam definiše kao stvarno potrošenu ili ocenjenu
količinu energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa
standardizovanim korišćenjem objekta (što uključuje grejanje, pripremu
tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje).

Propisana energetska svojstva utvrđuju se izdavanjem sertifikata o

energetskim svojstvima objekta koji izrađuje ovlašćena organizacija
koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim
svojstvima objekata. Sertifikat o energetskim svojstvima objekta čini
sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje
upotrebne dozvole. Ispunjenost uslova za ovlašćene organizacije posebnim
rešenjem utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Ministar,
takođe, bliže propisuje energetska svojstva i način izračunavanja toplotnih
svojstava objekata visokogradnje, energetske zahteve za nove i postojeće
objekte, kao i uslove, sadržinu i način izdavanja sertifikata (član 201).

U toku 2011. godine se očekuje donošenje niza Pravilnika o energetskoj

efikasnosti kao i „Zakona o racionalnoj upotrebi energije”. Zakon
o racionalnoj upotreni energije bi obavezao sve subjekte u energetici i
korisnike energije na sistematsko povećavanje energetske efikasnosti.
Formiranje Fonda za energetsku efikasnost je nužna mera za otpočinjanje
procesa i podsticanje konkretnih akcija. Ovakav zakonski okvir mora biti
pokretač široke akcije u svim sektorima a sama primena mora biti tehnološki
razrađena i potpuno definisana sa preciznim pravima i obavezama svih
subjekata u implementaciji. Knauf Insulation široko podržava donošenje i
početak primene ovih zakonskih akata.

Država takođe mora postepeno potpuno da liberalizuje tržište energije i

energenata. Time bi se stvorila zainteresovanost slobodnog investicionog
kapitala za projekte povećanja energetske efikasnosti. Do tada su državni
podsticaji neophodni za realiazciju ideje povećanja energetske efikasnosti.
12 Zakon o planiranju i izgradnji, „Sl. glasnik RS”, br. 47/03

26
Ovim putem bi se postepeno ostvarila i integracija celine energetike u
sisteme EU.

Postoji pet različitih instrumenata politike koji se mogu koristiti za

podsticanje povećanja energetske efikasnosti:

1. Zakonska regulativa, Zakoni, podzakonski akti, standardi,

preporuke;
2. Ekonomske mere. Porezi, subvencije, tarife;
3. Istraživanje i razvoj. Aktivnosti usmerene na razvoj energetski
efikasnijih tehnologija, kako u sektoru proizvodnje energije, tako i
u sektoru krajnje potrošnje. Razvoj usavršenih strategija u vezi sa
promenom ponašanja (socijalni inženjering) mogao bi, takođe, da
bude obuhvaćen istraživačko-razvojnim aktivnostima;
4. Informisanje i obrazovanje. Informisanje i obrazovanje potrošača
energije kako da efikasnije koriste energiju;
5. Podaci i statistika. Obezbeđenje podataka i statistike o energiji radi
definisanja strategija i praćenja razvoja, uključujući i istraživanje
mogućnosti za štednju energije.

Ovi instrumenati se međusobno dopunjuju, a politika Vlade je da obuhvati

sve raspoložive instrumenate kako bi se postigli najbolji rezultati. Imajući
to u vidu, neposredni ciljevi strateškog programa bi trebalo biti:

• Usvajanje zakonske regulative kojom se podstiče i podržava

energetska efikasnost;
• Korišćenje ekonomskih instrumenata, uključujući podsticajne mere
za povećanje energetske efikasnosti;
• Povećanje obima istraživačko-razvojnih aktivnosti koji stvaraju bazu
za razvoj energetski efikasnih tehnologija i postupaka;
• Sprovođenje strategija informisanja, kampanja i obrazovnih
aktivnosti u cilju povećanja svesti o energetskoj efikasnosti i širenja
znanja o načinu ponašanja;
• Obezbeđenje kvalitetnijih podataka i statistike kako bi se stvorila
pouzdana baza za definisanje strategija i merenje rezultata aktivnosti.

Cilj Strateškog programa i donošenja novih Zakona u oblasti energetske

efikasnosti i racionalne upotrebe energije je da omogući i podstakne
odgovorno, racionalno i dugoročno održivo korišćenje energije.

27
Važno je raditi na povećanju energetske efikasnosti i racionalne upotrebe
energije radi podizanja konkurentnosti srpske privrede, obezbeđenja
sigurnog snabdevanja energijom, kao i zbog zaštite životne sredine i
održivog razvoja zemlje.

Osim Agencije za energetsku efikasnost, 2001. godine Vlada Republike

Srbije osnovala je i „Nacionalni program energetske efikasnosti” u okviru
Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

U Republici Srbiji je osnovano 5 regionalnih centara za energetsku

efikasnost, lociranih u 5 univerzitetskih centara (Beogradu, Novom Sadu,
Nišu, Kragujevcu i Kraljevu). Osnivanje regionalnih centara pomognuto
je donacijama vlade Kraljevine Norveške. Regionalni centri treba da
obezbeđuju sprovođenje regionalnih programa energetske efikasnosti i
primene obnovljivih izvora energije samostalno ili u saradnji sa drugim
regionalnim institucijama.

Da podsetimo, Srbija je 22. decembra 2009. godine podnela svoj zahtev

za pristupanje Evropskoj uniji. 25. oktobra 2010. godine Savet je odlučio
da sprovede postupak utvrđen članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji.
Shodno tome, od Komisije se zahtevalo da Savetu izloži svoje Mišljenje o
ovom zahtevu.

Evropski savet je 1993. godine u Kopenhagenu definisao kriterijume za

EU članstvo koji glase: ,,Pristupanje će se održati čim država preuzme
obaveze članstva ispunjavanjem ekonomskih i političkih uslova. Članstvo
podrazumeva:

• da je zemlja kandidat postigla stabilnost institucija koja garantuje

demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu
manjina;
• postojanje funkcionalne tržišne ekonomije, kao i sposobnost da se
nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama u okviru Unije;
• sposobnost zemlje kandidata da preuzme obaveze članstva, koje
uključuju i privrženost cilju političke, ekonomske i monetarne unije.”

Dana 29. aprila 1997. godine Savet je definisao uslove za zemlje Zapadnog
Balkana u okviru Procesa o stabilizaciji i pridruživanju, uključujući i
punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za zemlje bivše
Jugoslavije i regionalnu saradnju. Ovi uslovi su integrisani u Prelazni

28
sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima, koji je stupio na snagu 1.
februara 2010. godine i u Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)
između EU i Srbije koji je potpisan 29. aprila 2008. godine.

U svom Mišljenju, dakle, Komisija će analizirati zahtev Srbije na osnovu

sposobnosti zemlje da ispuni kriterijume koje je postavio Evropski savet
u Kopenhagenu 1993. godine i uslove postavljene za Proces stabilizacije
i pridruživanja.

Kako bi Komisiji bile pružene neophodne informacije za sprovođenje ove

analize, Srbiji je ovim putem predat spisak sveobuhvatnih pitanja. Kada
je u pitanju Upitnik, odnosno informacije koje Evropska komisija zahteva
od Vlade Srbije u cilju pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u
Evropsku uniju, na 181. strani pomenutog dokumenta, u odeljku koji se
odnosi na Energetsku efikasnost, izložena su sledeća pitanja:

37. Da li imate ili nameravate da izradite Nacionalni akcioni plan energetske

efikasnosti? Molimo vas da dostavite sledeće podatke o vremenskom
okviru Nacionalnog plana, sektorima koje obuhvata i očekivane/postignute
uštede. Ukoliko imate postavljene ciljeve o nacionalnoj energetskoj
efikasnosti/uštedama, molimo vas da dostavite informacije o načinu na
koji su definisani i njihovim merama.
38. Molimo vas da nam pružite informacije o tekućim i planiranim
zakonodavnim i nezakonodavnim merama promovisanja energetske
efikasnosti (o vrsti ovih mera, raspoloživom budžetu, itd.). Da li postoji
neki zakon o energetskoj efikasnoti?
39. Koje institucije su nadležne ili će biti nadležne za monitoring i
sprovođenje mera i programa energetske efikasnosti?
40. Da li ste uspostavili bilo kakav sistem podsticanja uštede energije i
poboljšanja energetske efikasnosti (kao što su programi certifikata o uštedi
energije ili dobrovoljni sporazumi sa energoprivredom ili drugim učesnicima)?
41. Postoje li bilo kakve mere za unapređenje energetske efikasnosti u
javnom sektoru i iskoristite njihove primerne uloge (npr. javna nabavka
energetske efikasnosti)?
42. Postoje li bilo kakvi programi podrške (finansijske, fiskalne ili druge) za:
a) poboljšanje energetske efikasnosti objekata;
b) poboljšanje energetske efikasnosti u industriji i domaćinstvima;
s) poboljšanje energetske efikasnosti transporta.
43. Postoji li bilo kakva politika koja se zalaže za unapređenje razvoja
kompanija za energetske usluge (KEU) ili za sprovođenje ugovora o
energetskom učinku od strane potrošača energije?

29
44. Da li imate neki zakonski propis na snazi koji zahteva i time obezbeđuje
da krajnji korisnici električne energije, prirodnog gasa, daljinskog grejanja
i/ili hlađenja i toplovoda u vašoj zemlji budu opremljeni individualnim
meračima koji odražavaju stvarnu potrošnju energije?
45. Da li imate neki zakonski propis na snazi koji zahteva i time obezbeđuje da
se naplata vrši od strane distributera energije, operatera distributivnog sistema
i kompanije za maloprodaju energije, na osnovu stvarne potrošnje energije?
46. Da li je nacionalno zakonodavstvo usklađeno sa Ekološkim dizajnom
i Direktivama energetskog označavanja, merama za njihovo sprovođenje
i Uredbom o programu Energy Star standarda za energetsku efikasnost
proizvoda? Da li postoji plan o obaveznom energetskom označavanju i
da li postoje minimalni zahtevi energetske efikasnosti za kućne aparate?
Ukoliko ne postoje, koji su planovi za njihovo uvođenje i kada? Koje
strukture ste predvideli za sprovođenje ovih mera? Da li je nacionalno
zakonodavstvo usklađeno sa Uredbom 1222/2009/EZ o označavanju guma
u pogledu efikasnosti goriva i drugih suštinskih parametara, i ukoliko nije,
kakvi su planovi u smislu usklađivanja?
47. Da li je energetska efikasnost razmotrena u građevinskim propisima?
48. Da li postoje uslovi za ispunjavanje minimalnog energetskog učinka za
pojedine vrste objekata (novih i postojećih, stambenih i nestambenih)? Da
li imate neke oznake energetskog učinka za objekte?
49. Da li postoji neka politika ili program o unapređenju razvoja
niskoenergetskih objekata? Da li postoje odredbe koje određuju minimalni
udeo obnovljivih izvora energije u snabdevanju objekata energijom?
50. Da li postoje zahtevi u pogledu efikasnosti odnosno monitoringa
grejanja, ventilacije odnosno klimatizacije (HVAC) i rasvete?
51. Da li su podaci prikupljeni u skladu sa prirodom i energetskim
arakteristikama objekata?
52. Da li vaše zakonodavstvo sadrži ikakve zahteve u pogledu planova
energetske revizije za krajnje potrošače energije (npr. preduzeće, industrija)?
53. Postoje li politički okviri i programi podrške (finansijske, fiskalne ili druge)
u pogledu visokoefikasne kogeneracije? Da li ste razmatrali mere za poboljšanje
uloge daljinskog grejanja za unapređenje energetske efikasnosti u urbanim
područjima? Da li imate planove za unapređenje korišćenja visokoefikasne
kogeneracije i obnovljive energije u daljinskom grejanju i kogeneraciji?

Važno je napomenuti i Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2010. godinu13.

U ovom izveštaju se navodi da je učinjen mali napredak na polju energetske
13 Evropska komisija, Radni dokument osobolja komisije, Izveštaj o napretku Srbije za 2010. go-
dinu koji prati saopštenje komisij upućeno evropskom parlamentu i savetu, Strategija proširenja i
ključni izazovi za 2010-2011. godinu, Brisel, SEC(2010) 1330

30
efikasnosti i obnovljivih izvora energije. U julu 2010. godine, kako se u Izveštaju
navodi, usvojen je nacionalni Akcioni plan o energetskoj efikasnosti. Vlada je
usvojila podzakonske propise o obnovljivoj energiji u novembru 2009. godine,
posebno u vezi sa privilegovanim proizvođačima električne energije, uključujući
i mere stimulacije (garantovane otkupne cene tzv. „fid in― tarife”) za električnu
energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije. Međutim, glavni elementi
pravnih tekovina Evropske unije o obnovljivoj energiji još uvek nisu preneti
u srpske zakonske propise. Srbija ne primenjuje pravni okvir o energetskoj
efikasnosti. Još uvek nije usvojen Zakon o racionalnom korišćenju energije.

Raduje saznanje da su resorna Ministarstva sa ostalim vezanim

organizacijama i Agencijama, u ovom trenutku u završnoj fazi formiranja
i konačnog predloga dokumenata koji se odnose na pomenute Zakone i
podzakonska akta.

3.2. Planska dokumentacija

Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine usvojila je

Narodna skupština u maju 2005. godine.14 Strategijom razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine, pored ostalog, uređeni su naročito, osnovni
prioriteti razvoja energetike.
Povećanje energetske efikasnosti je kao prioritet prepoznat i u okviru
strategije kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012.
godine kao i u Nacionalnom programu zaštite životne sredine.
Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do
2015. godine za period od 2007. do 2012. godine,15 utvrđeni su uslovi, način i
dinamika ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, za sve
oblasti energetskog sektora i to za:

- rudnike sa površinskom i podzemnom eksploatacijom uglja;

- naftnu privredu;
- transport nafte;
- gasnu privredu;
- sektor elektroenergetike (hidroelektrane, termoelektrane, termoelektra-
ne - toplane, prenos i distribucija električne energije);
14 Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine („Službeni glasnik RS“, br.35/05)
15 Program ostvarenja strategije razvoja energetike 2007-2012. godine („Službeni glasnik“ RS br.
17/07 i 73/07) i Program ostvarenja strategije razvoja energetike 2007-2012. godine – izmene i
dopune („Službeni glasnik RS“, br. 99/09)

31
 - gradske toplane i individualne kotlarnice;
- industrijsku energetiku;
- energetsku efikasnost u sektorima potrošnje: industrija, saobraćaj,
zgradarstvo, kao i formiranje Fonda za energetsku efikasnost saglasno
strategiji kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012.
godine i Strategiji;
- obnovljive izvori energije;
- zaštitu životne sredine u energetici.

Realizacijom Programa, Republika Srbija će i praktično osnažiti poziciju

regionalnog energetskog lidera, ali i približiti se međunarodnim standardima u
oblasti energetike. Ovo potvrđuje činjenica da se ulažu znatni napori kako bi
se energetski sektor Srbije što pre uskladio sa praksom Evropske unije. Stoga
je energetska politika koju sprovodi resorno Ministarstvo usmerena pre svega
na povećanje sigurnog, kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja energijom i
energentima, obezbeđivanje razvoja energetske infrastrukture i uvođenja
savremenih tehnologija, obezbeđivanje uslova za unapređenje energetske
efikasnosti, stvaranje uslova za stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora
energije, i unapređenja zaštite životne sredine.

U izradi pomenutog Programa učestvovalo je 15 ekspertskih timova sastavljenih

od 80 domaćih naučnih i stručnih eksperata iz nastavno-obrazovnih, naučno-
istraživačkih i energetskih institucija Srbije.

Ovaj prioritet je, pre svega, značajan zbog usklađivanja proizvodnje

energije sa realnim potrebama sektora potrošnje energije ali i sa aspekta
smanjenja uticaja sektora energetike na životnu sredinu, povoljnog uticaja
na efikasnost privrede, standard građana i smanjenje uvozne zavisnosti.

Osim toga, racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti

su danas ključni elementi energetske politike velikog broja zemalja, ali i
ključni elementi održivog razvoja. U novije vreme u EU se posebno veliki
broj aktivnosti preduzima u cilju smanjenja potrošnje energije sa akcentom
na sektor zgrada.

Energetska efikasnost u zgradarstvu, industriji, saobraćaju i komunalnim

uslugama zastupljena je i u Prostornom planu Republike Srbije, 2010-2014-
2020.16 Odluku o izradi novog Prostornog plana Republike Srbije donela je
Vlada 30. novembra 2009. godine, na predlog Ministarstva životne sredine
i prostornog planiranja za period od 2010. do 2021. godine sa strateškim
16 Prostorni plan Republike Srbije, 2010-2014-2020

32
prioritetima do 2014. godine. Nacrt Prostornog plana Republike Srbije je
bio od 30. aprila do 31. maja 2010. godine na javnom uvidu, a 4. juna 2010.
godine održana je svečana prezentacija Nacrta Prostornog plana Republike
Srbije u Sava centru u Beogradu. Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici
održanoj 15. jula 2010. godine Predlog zakona o prostornom planu Republike
Srbije, planski period je promenjen do 2020. godine radi usklađivanja sa
ostalim programskim prioritetima republike. Prostorni plan Republike Srbije
2010-2014-2020 je usvojen na sednici Narodne skupštine 23. novembra 2010.
godine u obliku zakona i stupio je na snagu 1. decembra 2010.

Osnovni cilj je povećanje energetske efikasnosti u sektorima zgradarstva,

industrije, saobraćaja i komunalnih usluga, što je i u ekonomskom interesu
Srbije, od značaja za zaštitu životne sredine, a sve u kontekstu održivog
korišćenja i očuvanja prirodnih resursa.
Strateški prioriteti do 2014. godine definisani Prostornom planu Republike
Srbije, 2010-2014-2020 su:

• određivanje (kvantifikovanje) generalnog i sektorskih ciljeva za

poboljšanje energetske efikasnosti na nacionalnom nivou;
• definisanje mera energetske efikasnosti i načina njihovog sprovođenja
u svakom pojedinom sektoru neposredne potrošnje energije –
donošenje akcionih planova;
• poboljšanje ekonomske stabilnosti, povećanja konkurentnosti
industrijske proizvodnje;
• otvaranje novih radnih mesta, smanjenja uvozne zavisnosti;
• smanjenje zagađenja životne sredine (smanjenje emisije štetnih
gasova);
• sigurnost i stabilnost snabdevanja energijom i energentima;
• podsticanje racionalnog korišćenja prirodnih resursa, regionalnog razvoja
u domenu i razvoja ruralnih područja u domenu energetske efikasnosti;
• formiranje nacionalnog fonda za energetsku efikasnost;
• unapređenje sistema obrazovanja, informisanja i razvijanje javne svesti.

Detaljna analiza stanja u sektorima potrošnje finalne energije je

moguća ukoliko postoji kvalitetna baza energetskih podataka, odnosno
baza energetskih indikatora. U Republici Srbiji ovakve baze još nisu
uspostavljene, te se pri bilansiranju energetskih tokova potrošnja finalne
energije u velikoj meri procenjuje. Tek po uspostavljanju ovih baza i
redovne izrade energetskih indikatora moguće je:

33
 - detaljno sagledavanje stanja potrošnje energenata (prema strukturi i
vrsti energetskih usluga) u sektorima industrija, saobraćaj i zgradarstvo,
- ustanoviti efekte mera koje se sprovode u pogledu racionalne upotrebe
energije (prema strukturi i vrsti energetskih usluga) u sektorima
industrija, saobraćaj i zgradarstvo.
Za praćenje realizacije programa u delu energetske efikasnosti potrebno je
uspostaviti bazu energetskih indikatora, ali i sprovesti istraživanja, studije i
analize koje bi omogućile prikupljanje relevantnih podataka o stanju potrošnje
energije u svim sektorima potrošnje (industrija, saobraćaj, domaćinstva, javne
i komercijalne delatnosti i poljoprivreda), zatim izgraditi i ojačati kapacitete
Agencije za energetsku efikasnost i resornog Ministarstva, odnosno obezbediti
aktivno učešće drugih relevantnih institucija u realizaciji Programa.

3.3. Stanje u sektoru zgradarstva (potrošnja energije)

U sektoru zgradarstvo, u tabeli koja sledi, prikazana je prosečna potrošnja

energije za grejanje za neke od zemalja u Evropskoj uniji i Srbiji.
Prosečna godišnja potrošnja toplotne energije u EU i Srbiji iznosi:17
EU: 138 kWh/m2/god
Danska: 96 kWh/m2/god - DG
131/138 kWh/m2/god - grejanje lož uljem
Švedska: 120 kWh/m2/god
60-80 kWh/m2/god - najnoviji zahtevi
Poljska 90-120 kWh/m2/god - zgrade izgrađene po novim propisima
Srbija 171 kWh/m2/god - DG i 55 kWh/m2/god - PTV - stambene zgrade
194 kWh/m2/god - DG i 12 kWh/m2/god - PTV - nestambene zgrade
- ukupna srednja specifična potrošnja za DG
228 kWh/m2/god
(dalj. grej.) i PTV (priprema tople   vode)
130 kWh/m2/god - grejanje električnom energijom
230 kWh/m2/god - grejanje prirodnim gasom
57 kWh/m2/god - lokalne pećnice na čvrsti gas

Prema poslednjim podacima preko 95 % energetskih postrojenja u Srbiji

čeka na rekonstrukciju. Većina njih koristi zasterelu tehnologiju koja
uglavnom u velikoj meri narušava životnu sredinu ali i neefikasno posluje
sa energetskog stanovišta. Neophodne su investicije u čiste tehnologije
koje će biti bezbedne kako po radno osoblje tako i po životnu sredinu. Kao
posledica doći će do neminovnog povećanja cena proizvedene energije iz
rekonstruisanih objekata, a glavni cilj će biti da se cene energije i pored
17 http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Agencija_za_energetsku_
efikasnost_%E2%80%93_Energetska_efikasnost_u_zgradarstvu.aspx?ban=820&tekstid=213
(datum pristupa 17. maj 2011. godine)

34
svih ulaganja zadrže na prihvatljivom nivou. Sa tim pitanjem će morati da
se suoči svaki potencijalni investitor u regionu jugoistočne Evrope.

Ključna barijera u realizaciji programa povećanja energetske efikasnosti su

nerealni pariteti cena energije i njihova nestalnost. U ovakvim okolnostima
korisnici nemaju ekonomskog interesa da ulažu u projekte povećanja energetske
efikasnosti. Posebno je destimulativna nerealno niska cena električne energije.

Zaostajanje u energetskoj efikasnosti u zgradarstvu u odnosu na evropske

zemlje je evidentno još iz perioda ranih 90-ih godina. Potvrda o ovome su:
prosečna potrošnja finalne energije u stambenim zgradama EU u toplotne
svrhe iznosi 138 kWh/m², u Danskoj u zgradama priključenim na daljinske
sisteme grejanja specifična potrošnja toplote za grejanje iznosi 96kWh/
m², a u objektima koji koriste lož-ulje ili gas 131 kWh/m², odnosno 106
kWh/m². U zgradama građenim po novim propisima u Poljskoj, zemlji
sa oštrijom klimom nego što je naša, specifična potrošnja energije iznosi
90–120 kWh/m². U Švedskoj sa hladnijom i dužom grejnom sezonskom
potrošnjom to iznosi 120 kWh/m², a u najnovijim zgradama sa najnižim
zahtevima za eneregijom ne prelazi 60−80 kWh/m².

Načini zagrevanja zgrada u Republici Srbiji su sledeći: 26 % ukupne

površine se zagreva iz sistema daljinskih grejanja i lokalnih kotlarnica
sa centralnim grejanjem (14 % iz daljinskih sistema i 12 % iz lokalnih
kotlarnica), 14 % iz elektroenergetskog sistema, 10 % iz sistema prirodnog
gasa i 50 % ukupnih površina koristi čvrsta goriva u lokalnim pećima
(ugalj, ogrevno drvo, biomasa iz poljoprivrede, otpad i dr.).

14% Daljinsko grejanje

Lokalne kotlarnice
12%
Električna energija
50%

Prirodni gas
14%

Čvrsta goriva u lokalnim

10% pećima

Slika 2. Način zagrevanja zgrada u RS

35
Broj domaćinstava koja se greju na električnu energiju iznosi 14 % od
ukupnog broja, a samo za grejanje potroši se 24 % od ukupne potrošnje
električne energije u svim domaćinstvima. Preostala električna energija u
domaćinstvima koristi se za: osvetljenje (7 %), akumulacione bojlere (23
%), štednjake (30 %), mašine za pranje (8,5 %) i frižidere i zamrzivače (25
%) i za ostale potrebe (6,5 %).

Srednje godišnje specifične potrošnje energije za objekte grejane iz sistema

daljinskog grejanja i lokalnih kotlarnica iznose: za stambene zgrade 171
kWh/m², za nestambene zgrade 194 kWh/m², za pripremu tople vode u
stambenim zgradama 55 kWh/m² a u nestambenim zgradama 12 kWh/m².
To daje srednju specifičnu potrošnju toplote za grejanje i pripremu tople
vode u stambenim i nestambenim zgradma svedenu na 1 m² neto stambene
površine od 228 kWh/m².

Srednje godišnje specifične potrošnje energije za grejanje objekata koji

koriste ostale načine zagrevanja iznose: za objekte grejane električnom
energijom 130 kWh/m², prirodnim gasom 230 kWh/m² i iz lokalnih peći
na čvrsta goriva 57 kWh/m².

Utvrđeno je da bi prosečna instalisana snaga za stambene zgrade

projektovane i građene nakon 1988. godine, od kada je obavezna primena
standarda JUS U.J5.600 iz 1987. godine, uz striktnu primenu standarda,
bila 95 W/m². To je daleko ispod ustanovljenog republičkog proseka od
160 W/m² koji važi za toplifikacione sisteme i sisteme centralizovanog
grejanja iz lokalne kotlarnice.

Doslednom primenom standarda za projektovanje i gradnju objekata

ostvarile bi se specifične toplotne snage za sledeće tipove zgrada:
- za višeporodične stambene zgrade, zavisno od tipa i spratnosti,
maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje − 95
W/m² i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja finalne
energije za grejanje − 100 kWh/m²,
- za jednoporodične stambene zgrade maksimalna specifična instalisana
toplotna snaga za grejanje − 140 W/m² i maksimalna srednja godišnja
specifična potrošnja finalne energije za grejanje − 150 kWh/m² i
- za nestambene zgrade, zavisno od vrste i opreme za grejanje ovih
zgrada, maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje
− 115 W/m² i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja
finalne energije za grejanje − 120 kWh/m².

36
U najranijoj studiji koja je prethodila utvrđivanju Naconalnog akcionog plana
energetske efikasnosti SR za sektor zgrada - NAPEE18. Stаmbeni i tercijаrni
sektor u Srbiji obuhvаtа 3,219 mtoe (milion tonа ekvivаlentne nаfte) ili oko 38
% ukupne finаlne potrošnje energije u Srbiji 2008. godine. Nа bаzi dostupnih
podаtаkа, bilo je teško nаprаviti rаzliku između podаtаkа o potrošnji kojа se
odnosi nа domаćinstvа i one kojа se odnosi nа usluge, а još teže nаprаviti
rаzliku između jаvnih i komercijаlnih uslugа. Međutim, procenjeno je dа
stаmbeni sektor koristi 2,253 mtoe (70 % od 3,219 Mtoe), а 0,966 mtoe
(30 % od 3,219 mtoe) komercijаlni i jаvno-uslužni sektori i poljoprivredа.
Stаmbeni, komercijаlni i sektor jаvnih uslugа beležili su stаlni rаst u poslednjih
nekoliko decenijа, i to nаročito u izgrаdnji svih tipovа objekаtа: stаmbenih,
komercijаlnih i kombinovаnih–višenаmenskih objekаtа.19

Privаtne, domаće i inostrаne investicije u urbаnim centrimа Srbije rezultirаle

su rаzvojem, posebno u vidu kombinovаnih višenаmenskih objekаtа –
komercijаlnih sа poslovnim, prodаjnim i luksuznim stаmbenim površinаmа sа
ugrаđenim sistemimа grejаnjа, ventilаcije i klimаtizаcije velikog instаlisаnog
kаpаcitetа. Međutim, neki od tih objekаtа projektovаni su u sklаdu sа nаjstrožijim
stаndаrdimа energetske efikаsnosti EU i u tom smislu su postаli reper u regionu
(npr. Centar UŠĆE, iаko ceo zаstаkljeni objekt imа grejno opterećenje mаnje
od 50 kWh/m²). Ovа tendencijа prisutnа je u nаjnovijim objektimа i prosečnа
potrošnjа toplotne energije u novim objektimа je do 100 kWh/m².20

S druge strаne, prosečnа godišnjа potrošnjа toplotne energije u većini

postojećih objekаtа u grаdskim sredinаmа Srbije znаčаjno je većа, i to
čаk 2 do 3 putа veća nego u novim objektimа. Stаmbeni objekti koji su
izgrаđeni tokom sedаmdesetih i osаmdesetih godinа
prošlog vekа, u periodu nаjintenzivnijeg rаstа stаmbenog fondа, kаrаkterišu
se preterаnom potrošnjom finаlne, posebno toplotne energije. Budući dа su
ove zgrаde izgrаđene bez ili sа neаdekvаtnom termoizolаcijom, one dаnаs
predstаvljаju nаjveći problem u pogledu potrošnje energije u Srbiji, a u
isto vreme i veliki potencijal za uštedu energije.
18 Todorovic M. First NEEAP/BS - National Energy Efficiency Action Plan/Building Sector 2009-
2018,
Study Report and NEEAP-BS for the Republic of Serbia Ministry of Mining and Energy, IRG,
Washington, June, 2010.
19 Todorović, M., Ećim, O., & Martinović, I. (2010). Izbor prilaza unapređenju energetske efikas-
nosti i održivosti zidanih zgrada. Materijali i konstrukcije, 53(4), 5-27.
20 Todorovic M. First NEEAP/BS - National Energy Efficiency Action Plan/Building Sector 2009-
2018,
Study Report and NEEAP-BS for the Republic of Serbia Ministry of Mining and Energy, IRG,
Washington, June, 2010.

37
U okviru strateškog programa energetska efikasnost u zgradarstvu, koji
treba da doprinese povećanju energetske efikasnosti i smanjenju potrošnje
energije u stambenom i tercijarnom sektoru, AEE Republike Srbije je u
2005. i 2006. godini realizovala projekat Energetska efikasnost u javnim
zgradama – demonstracioni projekti, čija je ocena efekata primenjenih
mera za povećanje energetske efikasnosti u toku.

Aktivnosti ovog Projekta sprovodene su uz finansijsku podršku EU, preko

Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), koja je u obliku nepovratne
finansijske pomoći Srbiji obezbedila poseban fond za unapređenje
energetske efikasnosti u zgradarstvu u iznosu od 1.650.000 €. Sredstva
su korišćena za obuku stručnjaka za izradu energetskih bilansa u javnim
zgradama, za informativno-komunikacione aktivnosti, i najveći deo,
za demonstraciju mera energetske efikasnosti u javnim zgradama u
nadležnosti lokalne samouprave, kroz demonstracione projekte.21

Godine 2004. objavljen je javni poziv sa sufinansiranje demonstracionih

projekata na povećanju energetske efikasnosti u javnim zgradama lokalne
samouprave. Po ovom pozivu primljeno je 58 prijava. Nakon tehničke i
finansijske ocene projekata od strane kvalifikovanih i iskusnih eksperata, i
nakon odobrenja od EAR-a, Agencija je zaključila 16 ugovora sa opštinama
kojima je dodeljena donacija tako da je ukupna vrednost ugovorenih
investicija iznosila oko 1.400.000 €, od toga ukupna vrednost donacija
je 897.900 €. Prema zahtevu donatora, primenjene su procedure EU za
javne nabavke i na engleskom jeziku. Svi ugovori, tenderi, evaluacioni
izveštaji, periodični i finansijski izveštaji i drugi dokumenti usklađeni su
sa propisanim procedurama.

Struktura odabranih javnih objekata je: sedam škola, dve predškolske

ustanove, tri administrativne zgrade, jedan objekat kulture i tri zdravstvena
objekta, ukupne površine za grejanje 48.270 m².

Korisnik donacije je upravljao projektom pod nadzorom AEE, koja je

ujedno obezbeđivala podršku opštinama u svim aspektima implementacije
projekta: pripremi tenderske dokumenatcije, procesu ocene ponuda,
procedure ugovaranja, pripreme tehničkih i finansijskih izveštaja. Tehničku
pomoć Agenciji u implementaciji projekata u 2005. godini pružao je
konsultant Energoprojekt – Entel.
21 http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Agencija_za_energetsku_efikasnost_ %E2%
80%93_Energetska_efikasnost_u_zgradarstvu.aspx?ban=820&tekstid=213 (datum pristupa 18.
maj 2011. godine)

38
Tipične ugovorene mere za povećanje energetske efikasnosti odnosile
su se na omotač zgrade (ugradnju termoizolacije u krovove, zidove,
zamena prozora), grejanje (kotlarnica, podstanica, regulacija) i osvetljenje
(inkadescentno, fluorescentno).

Škola
Zdravstveni
centar
Zgrada opštinske
administracije
Dom kulture

Realizovani
demonstracioni projekti
Slika 3.Realizovani demonstracioni projekti22
U okviru ovih projekata urađena je termička izolacija krova na sedam
objekata sa ukupno izolovanom površinom od oko 4.400 m². Vrsta
ugrađene termoizolacije je uglavnom bila mineralna vuna, a na jednom
objektu i ploče od prirodne trske (lokalni izvor sirovine i proizvodnja).
Termička izolacija spoljnih zidova zgrade urađena je na sedam objekata,
sa ukupno izolovonom površinom od 9.500 m². Na 12 objekata zamenjeno
je 1.183 komada postojeće stolarije: prozori, vrata, svetlarnici.

Što se tiče ostalih projekata treba svakako istaći projekat pod nazivom
Energetska efikasnost u Srbiji23, predložen i razrađen od strane Svetske
22 http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Agencija_za_energetsku_efikasnost_%E2%
80%93_Energetska_efikasnost_u_zgradarstvu.aspx?ban=820&tekstid=213 (datum pristupa 19.
maj 2011. godine)
23 Projekat energetske efikasnosti u Srbiji IDA kredit 3870 YF Komponenta B: Javne zgrade –
škole i bolnice

39
banke a prihvaćen i podržan od strane Republike Srbije, finansira se iz
zajma po IDA uslovima u iznosu od US$ 21 milion, uz učešće države od
US$ 4 miliona i obuhvata: Komponentu A za revitalizaciju energetskog
sistema Kliničkog centra Srbije (izgradnja nove kotlarnice na gas u čijem
sastavu je i gasni motor za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne
energije i izgradnja nove toplovodne mreže za grejanje uključujući i
podstanice u objektima), i Komponentu B za energetsku sanaciju 16 škola i
12 bolnica širom Srbije u cilju poboljšanja energetske efikasnosti objekata.

Škole 2005. godine

Bolnice 2005. godine
Škole 2006. godine
Bolnice 2006. godine

Projekat unapređenja energetske efikasnosti

Slika 4. Projekat unapređenja energetske efikasnosti

AEE Republike Srbije je implementaciona agencija Komponente B ovog
projekta koja je, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao
nosiocem projekta, resornim Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom
prosvete kao investitorima radova na objektima, i ustanovama pojedinačnih
škola i bolnica kao korisnicima objekata, zadužena za realizaciju u skladu
sa usvojenim Planom implementacije projekta i procedurama Svetske
banke za nabavke opreme, radova i usluga.

40
Ocenjujući projekat kao veoma uspešan, Svetska banka je u okviru pet projekata
za Srbiju, u junu 2007. godine odobrila i projekat za unapređenje energetske
efikasnosti u školama i bolnicama, kao nastavak projekta energetske efikasnosti
u Srbiji u javnim objektima. Za ovaj projekat je obezbeđeno dodatnih 28
miliona američkih dolara i to delom iz zajma po IBRD uslovima u iznosu od 18
miliona američkih dolara, i delom iz kredita po koncesionalnim IDA uslovima
u iznosu od 10 miliona američkih dolara. Ovo će omogućiti da se ostvari
originalni cilj projekta i da se nastavi sa unapređenjem energetske efikasnosti u
Kliničkom centru Niš, rekonstrukcijom 17 objekata unutar Kliničkog centra,
zatim unapređenje energetske efikasnosti u oko deset socijalnih ustanova, kao
što su domovi za nezbrinutu decu, domovi za stara lica i ustanove za decu sa
posebnim potrebama; kao i unapređenje energetske efikasnosti u šezdesetak
škola i bolnica širom Srbije.

U okviru ovakve organizacije projekta Agencija je, kao kopotpisnik sa

Ministarstvom rudarstva i energetike, ugovorila različite konsultantske
usluge sa Zajedničkim poduhvatom firmi BDSP iz Londona i Energoprojekt-
Entel iz Beograda od kojih je jedna od najvažnijih, u smislu verifikacije
projekta, merenje potrošnje toplotne energije za grejanje pre i posle primene
izabranih paketa mera energetske sanacije objekta uz praćenje dostignutog
komfora za krajnje korisnike.

3.4. Projekcije energetskih potreba u sektorima

potrošnje enegije24

Na osnovu usvojenih pretpostavki ekonomskog razvoja zemlje i trenda

promena demografskih i makro-ekonomskih parametara nacionalne
ekonomije i industrije u periodu do 2015. godine, saglasno promovisanim
ciljevima usklađivanja sektora potrošnje sa postojećim i novim energetskim
izvorima, u okviru nove politike za racionalnu upotrebu posebno kvalitetnih
energenata i efikasno korišćenje energije, utvrđene su projekcije energetskih
potreba po sektorima potrošnje energije u Strategiji razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine. Najveći porast obima potrošnje energije
u predstojećem periodu ostvariće se u sektorima Domaćinstva i Javne i
komercijalne delatnosti, imajući u vidu veoma nisku tekuću potrošnju (po
stanovniku), zbog čega znatan deo građana i lica u socijalnim ustanovama,
u prethonom periodu nije imao adekvatni standard zagrevanja stambenog
i boravišnog prostora (Slika 5.).
24 Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine

41
 Potrošnja finalne energije po sektorima
(Scenario Dinamičnog ekonomskog razvoja)
12
10
8
6
M t.en

4
2
0
2003 2006 2009 2012 2015
Industrija Saobraćaj Ostalo (Domaćinstva i J/K delatnosti)

Slika 5. Potrošnja finalne energije po sektorima25

3.5. Barijere za povećanje energetske efikasnosti

Ključna barijera u realizaciji programa povećanja energetske efikasnosti

su nerealni pariteti cena energenata i njihova nestabilnost, a pre svih odnos
cene električne energije i goriva.

Usled niske prodajne cene električne energije u Republici Srbiji za sektor

industrije i zgradarstva, u odnosu na nabavnu cenu električne energije za
dugoročne aranžmane na evropskom tržištu, korisnici nemaju ekonomski
interes da ulažu u projekte povećanja energetske efikasnosti.

Pored finansijske, barijere imaju izraženu i socijalnu dimenziju. Energija u

Republici Srbiji nije roba. Znatan deo brige o socijalnom statusu stanovništva
odvija se preko cena energije i uopšte položaja energije i energenata, što je
destimulativno za programe povećanja energetske efikasnosti.

Tehničke barijere se odnose na tehničko-tehnološko zaostajanje za

razvijenim svetom, pa i najbližim okruženjem. Postoji doza nesigurnosti
i otpora u prihvatanju novih tehničko-tehnoških rešenja. Ukoliko u ovoj
sferi ne dođe do pomaka, vrlo brzo će ovo biti jedan od ključnih razvojnih
problema u Republici Srbiji.
25 Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine

42
3.6. Mere za povećanje energetske efikasnosti

Prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije

do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, definisane su aktivnosti
i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pri tom procenjene
uštede, kada su u pitanju sektor industrije, sektor saobraćaja i zgradarstva.

Realan paritet cena energenata i energetskih usluga je najbolji i prirodni

pokretač aktivnosti na povećanju energetske efikasnosti u svim sektorima
i njegovo uspostavljanje uz neophodne socijalne programe države za one
kategorije korisnika energije koje je neophodno subvencionisati.

Praksa razvijenih zemalja je pokazala da za sistemske akcije radi

povećanje energetske efikasnosti država mora imati vodeću ulogu. Ovo
je pogotovu neophodno u ekonomijama gde su cene energije i energenata
pod kontrolom države.

U takvim uslovima krajnji korisnici energiju posmatraju kao nužan trošak

čije smanjenje, po pravilu, nije prioritet. To čitavu oblast aktivnosti
povećanja energetske efikasnosti udaljava od tržišnog razmišljanja i odvraća
interes slobodnog kapitala za ulaganja u takve projekte. U momentu kada
energija i energenti postanu roba koja potpuno podleže svim pravilima
zakona ponude i potražnje vodeća uloga države više neće biti nužna.
Slobodna investiciona sredstva zbog svoje prirode „traže” projekte čijom
realizacijom će se uvećati a tada i projekti povećanja energetske efikasnosti
postaju ravnopravni za ulaganja.
Do otklanjanja pomenutih ekonosmkih barijera vodeća uloga države u
pogledu povećanja energetske efikasnosti ogleda se u stvaranju adekvatnih
pravnih okvira (zakona, podzakonske regulative, propisa itd.) i podsticajnih
uslova za primenu brojnih tehničkih mera koje dovode do njenog povećanja,
kao i uticanjem na ponašanje krajnjih korisnika putem podizanja njihove
svesti u ovoj oblasti.

Pored Vlade, u stvaranju uslova za racionalnu upotrebu energije značajnu ulogu

treba da imaju i lokalne samouprave. Opštine su prema Zakonu o energetici
zadužene da donose planove razvoja energetike kojima utvrđuju potrebe
za energijom na svom području i pribavljaju podatke potrebne za izradu
energetskog bilansa Republike Srbije. U cilju sprovođenja ovih aktivnosti,
kao i gazdovanja energijom na lokalnom nivou treba stvoriti zakonske uslove
i obavezu da opštine uspostave funkciju energetskog menadžera.

43
Osim toga, uspostavljanje obaveze u pogledu gazdovanja energijom (uvođenja
energetskog menadžmenta) i stalna briga o povećanju energetske efikasnosti u
svim sektorima potrošnje i proizvodnje energije nužan su preduslov za realizaciju
sistemskih mera povećanja energetske efikasnosti u državi kao celini.

U cilju kreiranja neophodnog pravnog okvira za povećanje energetske

efikasnosti, u Republici Srbiji je neophodno što pre doneti Zakon o
racionalnoj upotrebi energije i prateću podzakonsku regulativu, kojim
bi se propisali standardi potrošnje energije, uveo princip upravljanja,
gazdovanja energijom (energetski menadžment), stvorili zakonski uslovi
za primenu direktiva EU u pogledu energetske efikasnosti, ali i uvođenje
podsticajnih i drugih mera. S obzirom na ekonomske uslove, od izuzetnog
je značaja i formiranje Fonda za energetsku efikasnost.

U narednom periodu treba detaljno proučiti direktive i praksu EU u ovoj

oblasti i identifikovati i pripremiti uslove za sprovođenje mere i aktivnosti koje
bi u Republici Srbiji, uz postojeća ograničenja, mogle dati dobre rezultate.
Istovremeno treba početi pripremu za sprovođenja direktiva u celosti.

Zakonom kojim će se urediti racionalna upotreba energije pored ostalog,

važno je definisati obavezu energetskih subjekata (korisnika i potrošača
energije) da: formiraju odgovarajuće službe za upravljanje (gazdovanje)
energijom, tzv. energetski menadžment, koji treba da prati energetske
parametre, periodično izveštava odgovarajuće državne institucije o
aktuelnim energetskim parametrima, unapređuje energetsku efikasnost
preduzimanjem mera za njeno povećanje i izveštava odgovarajuće državne
institucije o ostvarenim rezulatima, poštujući propisane procedure.

Zakonom kojim se osniva Fond za energetsku efikasnost, pored ostalog,

treba definisati: izvore prihoda fonda, prava za korišćenje fonda, upravljanje
fondom, obim i način korišćenja fonda od strane svih korisničkih kategorija
ili pojedinačnih korisnika i način kontrole korišćenja fonda.

Pored osnivanja Fonda za energetsku efikasnost, Ministrstvo rudarstva

i energetike i Agencija za energetsku efikasnost26 u saradnji sa drugim
26 Agencija za energetsku efikasnost – AEE osnovana je kao deo institucionalne reforme i reforme
energetskog sektora u Republici Srbiji. Svoj današnji status kao posebna republička organizacija sa
svojstvom pravnog lica dobila je stupanjem na snagu Zakona o energetici 1. avgusta 2004. godine, a
upisom u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu, 4. oktobra 2004. godine zvanično je počela
sa radom, u skladu sa Zakonom.Misija Agencije jeste da promoviše i podstiče racionalnu upotrebu
energije u svim sektorima potrošnje i korišćenje obnovljivih izvora energije, te da tako doprinosi
održivom razvoju zemlje

44
resornim ministarstvima i relevantnim ustanovama, treba da radi i na
kreiranju drugih podsticaja, kao što su:

- obezbeđivanje raznih poreskih i drugih olakšica za firme koje

sprovode projekte u cilju unapređenja energetske efikasnosti;
- uvođenje principa energetske efikasnosti u javne nabavke ali i u
kriterijume za dodelu sredstava drugih fondova, pa i kredita;
- mogućnost podrške Garancijskog fonda projektima koji za cilj
imaju povećanje energetske efikasnosti;
- saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama u cilju
realizacije povoljnih kreditnih aranžmana;
- privlačenje interesa i izgradnja kapaciteta lokalnih banaka da
kreditiraju projekte iz oblasti racionalne upotrebe energije;
- stvaranje zakonskih uslova za posebnu vrstu finansiranja od „treće
strane”, odnosno za rad ESCO kompanija koje sprovode mere
štednje (u firmama ili opštinama) a svoje usluge naplaćuju iz
ostvarenih energetskih ušteda;
- ratifikacija Kjoto protokola i sprovođenje drugih potrebnih aktivnosti
u cilju otvaranja mogućnosti za korišćenje Mehanizma čistog razvoja
Kjoto protokola za realizaciju projekata energetske efikasnosti.

Pored svega pomenutog, neophodno je raditi i na podizanju svesti krajnjih

korisnika, sprovođenju edukacije u ovoj oblasti, realizaciji demonstracionih
projekata uz identifikaciju i promociju dobre prakse i dr.

Sektor zgradarstva
Prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, definisane su
aktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pri
tom procenjene uštede, kada je u pitanju sektor zgradarstva.

Neke od mera koje ovom prilikom izdvajamosu sledeće:

- Za troškove poboljšanja izolacije zidova objekata iz prethodnog

stava treba uložiti 341 milion evra za višeporodične zgrade i
497,9 miliona evra za jednoporodične zgrade. Ukupan efekat
realizacije ove mere je ušteda finalne energije za grejanje od
oko 3,5 TWh godišnje (1,9 TWh za višeporodične i 1,6 TWh

45
 za jednoporodične zgrade). U periodu 2007–2012. godine
predviđena je realizacija investicija kojom bi se ostvarila ušteda
od 10 % ovog potencijala.
- Donošenje propisa o obavezi graditelja novih i vlasnika
postojećih zgrada da pribave Sertifikat o energetskoj efikasnosti
zgrade.
- Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje i pripremu tople
vode prema merenju potrošnje toplotne energije. Saglasno
Zakonu o energetici i uvođenju principa da za sve tarifne
kupce cena toplotne energije treba da bude jednaka uvesti
obavezu merenja angažovane toplotne energije za grejanje
i potrošnje energije za grejanje i pripremu tople vode na
kućnim podstanicama, merodavnim za obračun troškova za
grejanje i pripremu tople vode (TPV). Izbor načina deobe
ukupno potrošene energije i troškova za višeporodične zgrade
i nestambene zgrade treba da bude u obavezi korisnika
zgrade. Prema iskustvima drugih zemalja gde je to učinjeno
(i u delovima sistema u Beogradu i Novom Sadu) uvođenjem
obračuna troškova po izmerenim vrednostima potrošnje, postiže
se smanjenje potrošnje od 10 %. Kao podsticaj realizaciji ove
mere propisati obaveze toplana da od organa lokalne vlasti
traže cenu grejanja i TPV koje proističu iz Programa poslovanja
toplana za odnosnu godinu. Time bi se podstakao prelazak sa
paušalnog na obračun troškova za grejanje i pripremu TPV
prema merenju potrošnje toplotne energije, a organi lokalne
vlasti obavezali da pokriju eventualno nastale gubitke u
poslovanju toplana uz standardizaciju troškova u toplanama i
liberalizaciju tržišta toplotnom energijom.
- Osnivanje podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite
postojećih stambenih zgrada. Podsticajne fondove za poboljšanje
toplotne zaštite postojećih stambenih i nestambenih zgrada
osnovati na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Za to
koristiti budžetska, namenska strana i domaća kreditna i donatorska
sredstva, sa obaveznim učešćem vlasnika u sufinansiranju dopunske
toplotne zaštite zgrade.

46
 Efekat Očekivani
godišnje Finansijski Očekivana prost
Redni efekat investicija period
Opis uštede Napomena/uloga države
broj otplate
energije [miliona [miliona
(snage) [godina]
evra] evra]
SEKTOR POTROŠNJE zgradartvo
Sektor zgradarstva
Prelazak sa paušalnog
na obračun za grejanje i
Iz tekućeg – Kontrola doslednosti u
1. pripremu TPV prema 1290 GWh 38,7
održavanja primeni
merenju potrošnje
toplotne energije
2. Zamena prozora 740GWh 25,47 226,20 8,9 Za realizaciju je neophodno
formiranje revolving fonda
od oko 50 miliona evra (iz
3. Poboljšanje izolacije 350 GWh 12 83,90 7,0 nacionalnog investicionog
programa je obezbeđeno 10
miliona evra)
Uvođenje obaveze
pribavljanja sertifikata
energetske efikasnosti Dugoročna mera
zgrade Za nove zgrade – – – – saglasna
4.
do tehničkog prijema a direktivi EU.
za stare naknadno i
vremenski oročeno.

Tabela 2. Mere za povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu do 2012. godine

I u prvom Akcionom planu za energetsku efikasnost u Republici Srbiji

za period 2010. do 2012. godine, prva od mera poboljšanja energetske
efikasnosti za sektor stambenih objekata je poboljšanje toplotne izolacije i
zamena stolarije na objektu.
Primenom te mere, očekivana godišnja ušteda u 2012. godini bi bila
0,00271 mtoe. Da bi se postigla procenjena ušteda, potrebno je da se ovom
merom smanji potrošnja energije za 50 kWh/m2 na oko 628.720 m2.

47
48
IV PREDLOG MERA UBRZAVANJA I
UNAPREĐENJA IMPLEMENTACIJE
ENERGETSKE EFIKASNOSTI U SRBIJI

4.1. Postojeći dostupni fondovi

- Presek postojećih, dostupnih fondova za mere energetske efikasnosti

u Srbiji

Sredstva Evropske unije koja se stavljaju na raspolaganje za projekte

korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, dostupna su
kroz različite programe pretpristupne pomoći i Programe Evropske unije,
pri čemu postoje značajne razlike u osnovnoj logici poslovanja i nameni.
Program pretpristupne pomoći je individualizovan za svaku zemlju i
usaglašava se sa Evropskom komisijom, dok su Programi Evropske unije
namenjeni svim članicama EU i pridruženim članicama koje na osnovu
Memoranduma o razumevanju (eng. Memorandum of Understanding -
MoU) pristupe programu te za učešće plaćaju članarinu.

Dakle, Evropska unija svake godine izdvaja značajna sredstva iz

zajedničkog budžeta za pomoć manje razvijenim regionima i državama
članicama. Međutim, određene fondove za razvoj EU namenjuje i
državama koje nisu njene članice, kao što su države kandidati, potencijalni
kandidati, zemlje u razvoju. Republika Srbija postavila je kao najvažniji
nacionalno-strateški prioritet punopravno članstvo u evropskoj porodici, i
kreće se nepovratnim putem kao potpunoj integraciji u evropske strukture.
Pored IPA (Instruments for Pre-Accession Assistance) fondova posebna
pažnja mora se posvetiti i fondovima,odnosno finansijskim instrumentima
za životnu sredinu od strane Evropske unije (LIFE+) koji se odnose
na pružanje podrške implementaciji, unapređenju i razvoju politike i
zakonodavstva zajednice i šestog akcionog programa za životnu sredinu -
klimatske promene, zdravlje kvalitet života, i prirodna bogatstva.

49
4.1.1. IPA Fondovi (Instrument pretpristupne pomoći)

Svim jedinicama lokalne i regionalne samouprave u Republici Srbiji je za

finansiranje projekata obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti
dostupan instrument pretpristupne pomoći IPA (Instrument for Pre-
Accession Assistance - IPA 2007-2013). IPA je instrument pretpristupne
pomoći za period od 2007. do 2013. godine, koji zamenjuje dosadašnje
programe CARDS, PHARE, ISPA i SAPARD. Program IPA uspostavljen
je Uredbom Saveta EU, a njegova finansijska vrednost za sedmogodišnje
razdoblje iznosi 11,468 milijardi Eura.

Osnovni cilj IPA programa je pomoći državama kandidatima i potencijalnim

kandidatima u procesu usklađivanja njihovih zakonodavstava sa pravnim
tekovinama EU te pripremi za korišćenje strukturnih fondova. Republika
Srbija korisnica je IPA programa od 2007. godine do trenutka stupanja u
članstvo EU.

Sredstva Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) su nepovratna sredstva

razvojne pomoći, namenjena sprovođenju reformskih politika i razvojnih
projekata koji stvaraju uslove za približavanje Srbije Evropskoj uniji, kao
zemlje potencijalnog kandidata za članstvo u EU.
Instrument za pretpristupnu pomoć je uspostavila Evropska komisija u
okviru novog okvira za pružanje spoljne pomoći u budžetskom periodu
2007-2013, sa ciljem da se korišćenjem namenjenih finansijskih sredstava
ostvare maksimalni rezultati.
IPA objedinjuje dosadašnje pretpristupne instrumente: PHARE, SAPARD,
ISPA, CARDS, kao i pretpristupni instrument za Tursku i namenjena je
pružanju podrške zemljama kandidatima za članstvo u EU (Turska,
Hrvatska i BJR Makedonija), kao i potencijalnim kandidatima za članstvo
u EU (Srbija, uključujući i Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom
UN 1244, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija).
U slučaju Srbije novi instrument pretpristupne pomoći zameniće dosadašnju
finansijsku podršku koja je realizovana preko CARDS programa. Za Srbiju
pomoć iz pretpristupnih instrumenata označava prelazak sa pomoći za
obnovu na pomoć za razvoj. Naime, CARDS program je bio instrument
obnove, dok IPA fondovi treba da doprinesu razvoju.

50
Komponente IPA za period 2007-2013. godine su:
1. Pomoć tranziciji i izgradnja institucija
2. Prekogranična saradnja
3. Regionalni razvoj
4. Razvoj ljudskih resursa
5. Ruralni razvoj

Pomoć u tranziciji i jačanje institucija (2010.-2012.). Prihvatljive

aktivnosti/projekti obuhvataju reformu statističkog sistema za evidentiranja
energetske potrošnje te institucionalno jačanje za upravljanje EU
strukturnim fondovima;

Prekogranična saradnja (2010.-2012.). Prihvatljive aktivnosti / projekti

uključuju mere za poboljšanje energetske efikasnosti, kvaliteta vazduha i
zajedničko prostorno planiranje, te nabavku i razvoj kompjuterskog programa
za prikupljanje podataka o energetskoj potrošnji u raznim sektorima.
Udeo podrške u ukupnim prihvatljivim troškovima je 85 %, a podrške su
između 20.000 i 300.000 Eura.

Evropska komisija je zemljama potencijalnim kandidatima dozvolila

korišćenje prve i druge IPA komponente periodu 2007-2013, dok će tipovi
projekata i aktivnosti iz komponenti 3, 4 i 5 biti podržani kroz komponentu
1. Imajući u vidu da u procesu pridruživanja Evropskoj uniji Srbija
trenutno ima status potencijalnog kandidata i da se fondovima EU upravlja
na centralizovan način preko Evropske agencije za rekonstrukciju, Srbija
od 2007. godine, umesto finansijskog instrumenta CARDS, koristi dve od
ukupno pet komponenti IPA i u narednom periodu će imati obavezu da
uspostavi decentralizovan sistem upravljanja fondovima EU, što je pored
dobijanja statusa kandidata, uslov za efikasno korišćenje svih komponenti
IPA. Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU podrazumeva
postepeni prenos nadležnosti u upravljanju fondovima sa Delegacije
Evropske komisije na institucije zemlje korisnice fondova.
U periodu 2007-2009. Srbija je mogla preko IPA fondova da obezbedi
finansijsku podršku u iznosu od 572,4 miliona evra, odnosno gotovo
200 miliona evra godišnje. Sredstva iz IPA instrumenta su prvenstveno
namenjena kao podrška reformama i razvoju u onim oblastima koje su
od značaja za proces evropeizacije Srbije, odnosno za implementaciju
standarda i normi EU i za dalje približavanja Srbije Evropskoj uniji. Za
sve projekte i aktivnosti koji se budu finansirali iz IPA razvojne pomoći
država će takođe morati da obezbedi srazmerni deo sredstava.

51
Model projektnog ciklusa koji koristi Evropska komisija se sastoji iz 5 faza:
• Programiranje je proces izrade niza dokumenata koja predstavljaju
osnovu i strateški okvir za definisanje i implementaciju projekata
koje finansira EU. Programiranje IPA na strani Evropske komisije
obuhvata utvrđivanje prioriteta na osnovu strateških dokumenata koja
su međusobno komplementarna – Strategija o proširenju, Evropsko
partnerstvo, Višegodišnji indikativni finansijski okvir i Višegodišnji
indikativni planski dokument.
• U fazi identifikacije država korisnica IPA fondova priprema Nacionalni
program na godišnjem nivou koji mora biti zasnovan na Višegodišnjem
indikativnom planskom dokumentu i ostalim pomenutim strateškim
dokumentima. U Srbiji Nacionalni program priprema nacionalni IPA
koordinator – potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije i
Sekretarijat nacionalnog IPA koordinatora – Sektor za programiranje
i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći Ministarstva
finansija u saradnji sa resornim ministarstvima i u konsultacijama sa
ostalim zainteresovanim stranama. Ovaj program sadrži detaljnu listu
predloga projekata koji će biti finansirani a koji su pripremljeni na
osnovu prioriteta definisanih u Evropskom partnerstvu, Višegodišnjem
indikativnom planskom dokumentu i nacionalnim strateškim
dokumentima. Projekti mogu biti u obliku tehničke pomoći, tvininga,
investicionih projekata (nabavka opreme i infrastrukturni radovi) i
dodeljivanje bespovratnih sredstava neprofitnim organizacijama.
• Nakon identifikacije projekta sledi njegova formulacija u obliku
predloga projekta i logičke matrice. Prema Uputstvu za pripremu
predloga projekata finansiranih iz fondova EU koji se koristi u Republici
Srbiji za programiranje IPA, neophodno je da svi predlozi projekata
sadrže mnogobrojne elemente počevši od strateškog okvira predloga
projekta, preko objašnjenja doprinosa predloga projekta realizaciji
nacionalnih strateških prioriteta, opisa problema, identifikacije
rešenja, neophodne mere i aktivnosti uz dostavljanje budžeta u kom
su predstavljena procenjena potrebna sredstva i kalendara sprovođenja
projekta sa ključnim datumima za realizaciju aktivnosti u projektu.
Ovlašćeni predlagači projektnih ideja i predloga projekata (koji nacrte
predloga projekata i predloge projekata dostavljanju direktno nacionalnom
IPA koordinatoru) u Srbiji za komponentu 1. su:
1. Resorna ministarstva
2. Posebne organizacije obrazovane Zakonom o ministarstvima
3. Službe Vlade

52
 4. Narodna skupština
5. Narodna banka Srbije
Resorna ministarstva obezbeđuju koordinaciju i konsultacije u procesu
programiranja IPA sa svim zainteresovanim stranama iz svog delokruga rada
i sarađuju sa njima na izradi nacrta predloga projekata i predloga projekata.
Sve zainteresovane strane nacrte predloga projekata i predloge projekata
dostavljaju isključivo uz saglasnost i preko nadležnog ministarstva
• Faza sprovođenja IPA pretpristupne pomoći počinje potpisivanjem
Finansijskog sporazuma između Evropske komisije i Vlade
Republike Srbije, čime se odobrava Nacionalni godišnji program.
Na osnovu predloga projekata iz odobrenog Nacionalnog godišnjeg
programa, započinje se priprema različitih dokumenata, u zavisnosti
od vrste ugovora, koji će predstavljati osnov za pokretanje procedure
javnih nabavki i implementaciju samih projekata. Na osnovu
pripremljene tehničke dokumentacije kao i opštih i posebnih uslova
ugovaranja za projekte koje finansira Evropska unija, raspisuje se
tender za izbor izvođača projekta ili dodelu bespovratnih finansijskih
sredstava.
• U fazi evaluacije se utvrđuje relevantnost i uspešnost u postizanju
ciljeva, efikasnost i ekonomičnost implementacije, postignuti rezultati
i održivost projekta.

4.1.2. Transnacionalni program Jugoistočna Evropa

(JIE)
U okviru druge komponente IPA - Prekogranična saradnja, zemlje iz
okruženja izradile su više bilateralnih programa prekogranične saradnje.
Pomenuti Program se finansira iz Evropskog fonda za regionalni razvoj,
koji je za programski period 2007.-2013. godina predvideo budžet od 206
miliona Eura. Učešće država koje nisu članice EU finansiraće se iz IPA
pretpristupnog programa i Evropskog programa za komšiluk.
Programsko područje obuhvata 16 evropskih zemalja: Hrvatsku, Rumuniju,
Bugarsku, Sloveniju, Mađarsku, Grčku, Albaniju, Crnu Goru, Srbiju, Bosnu
i Hercegovinu, Makedoniju, Austriju, Slovačku, Italiju (regije Lombardia,
Veneto, Puglia, Friuli-Venezia-Giulia , Trento, Bolcano, Emilia Romanja,
Umbria, Marche, Abruco i Molise), Ukrajinu i Moldaviju.

53
Prioriteti programa su sledeći:
1. Olakšavanje inovacija i preduzetništva
2. Zaštita i poboljšanje životne sredine
3. Poboljšanje pristupačnosti
4. Razvoj transnacionalne sinergije za održivi razvoj područja
Program je namenjen neprofitnim organizacijama i institucijama koje žele
da rade na prekograničnom projektu sa najmanje jednim prekograničnim
partnerom. U projektnom partnerstvu moraju se nalaziti partneri iz
najmanje tri različite države, od kojih jedna mora biti država članica EU.
Takođe, partneri učestvuju u sufinansiranju projekta sa 15 % udelom koji se
ravnopravno raspodeljuje među partnerima. Učešće država nečlanica EU u
programu bitan je element samog Programa. Države nečlanice podstiču se
da u potpunosti učestvuju u Programu.

4.1.3. SE4F Fond

Evropska investiciona banka EIB i Nemačka razvojna banka KFW, u
saradnji sa nekoliko drugih institucija, osnovali su novi fond za promociju
energetske efikasnosti i projekata obnovljive energije u jugoistočnoj
Evropi i Turskoj.27
Fond energetske efikasnosti u JIE (SE4F Fond) imaće početne rezerve od
95 miliona evra. Cilj je povećati Fond na 400 miliona evra u sledećih četiri
do pet godina, privlačenjem dodatnih fondova javnih i privatnih investitora.
Fond će investirati sredstva u Albaniji, BIH, Hrvatskoj, Makedoniji,
Kosovu, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj. Cilj je da se doprinese privrednom i
ekološkom razvoju regiona, pomaganjem javnih i privatnih preduzeća i
domaćinstava da investiraju u oblasti energetske efikasnosti i obnovljive
energije, čime će pomoći Evropi postizanje zacrtanih klimatskih ciljeva.
Najveći deo finansija Fond će dodeljivati indirektno, preko zajmova
partnerskim finansijskim isntitucijama. Ipak, tražiće se mogućnosti
direktnih investicija u energetske uslužne kompanije, kao i uslužne
kompanije na polju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora. Očekuje
se da će fond ohrabrivati razvoj energetskih uslužnih kompanija, koje
uobičajeno sprovode veće projekte energetske efikasnosti u fabrikama,
bolnicama, javnim zgradama i javnoj rasveti.
EIB i KFW, kao osnivači i vodeći investitori, uplatili su po 25 miliona evra
u Fond. Isti iznos uložiće i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBORR).
27 http://www.energyobserver.com/naslovna.php?lang=1 (datum pristupa 1.jun 2011. godine)

54
Evropska komisija daće 20 miliona evra.
Fond je osnovan kao javno-privatno partnerstvo koje planira pomaganje
komercijalnim privatnim ulaganjima pomoću javnih fondova.
Fondu će se pridružiti linija za nepovratnu pomoć od 5 miliona evra. Prvi doprinos
tom fondu daće Austrijska razvojna banka. Linija će osigurati specifičnu tehničku
pomoć partnerskim institucijama koje uspostavljaju linije za finansiranje
energetske efikasnosti i obnovljive energije, kao i pomoć preduzećima u smislu
pripreme projekata i energetske revizije sprovođenja projekata.
Fond je registrovan po luksemburškim zakonima, kao Investiciona
kompanija sa promeljivim kapitalom. Fond će imati privatnu upravu. Upravni
konzorcijum sastavljen je od luksemburške kompanije Oppenheim Asset
Management Services i nemačke kompanije Finance in Motion GmbH.

4.1.4. Program za konkurentnost i inovacije (CIP) /

program Inteligentna Energija za Evropu (IEE)
Program za konkurentnost i inovacije (CIP) se operativno deli na tri
programa od kojih Program Inteligentna energija za Evropu (IEE) pokriva
područje zaštite životne sredine i energetske efikasnosti. CIP za period
2007. - 2013. godine na raspolaganju ima budžet od 3,6 milijardi Eura, od
čega IEE program na raspolaganju ima 730 miliona Eura.
Osnovni ciljevi IEE programa su sledeći:
• povećati energetsku efikasnost te racionalno korišćenje izvora
energije;
• promovisati nove i obnovljive izvore energije i podsticati raznolikost
energetskih izvora;
• promovisati energetsku efikasnost i korišćenje novih i obnovljivih
izvora energije u transportu.

Aktivnosti koje Evropska komisija sufinansira grupisana su u sledeće četiri

oblasti:
1. SAVE (unapređivanje energetske efikasnosti i promovisanje racionalnog
korišćenja energije, posebno u zgradarstvu i industriji), sa godišnjim
budžetom od 7,7 miliona Eura, uključuje specifične prioritete:
• energetski efikasne zgrade;
• energetska efikasnost u industrijskim postrojenjima;

55
2. ALTENER (promovisanje korišćenja novih i obnovljivih izvora energije
za proizvodnju električne i toplotne energije), sa godišnjim budžetom od
19 miliona eura, uključuje specifične prioritete:
• električna energija iz obnovljivih izvora energije;
• grejanje / hlađenje iz obnovljivih izvora energije;
• obnovljivi izvori energije u domaćinstvima;
• biogoriva;
3. STEER (promovisanje efikasnijeg korišćenja energije te primena novih
i obnovljivih goriva u saobraćaju), s godišnjim budžetom od 50 miliona
eura, čiji specifični prioriteti su:
• alternativna goriva i čista vozila;
• energetski efikasan saobracaj;
4. Integrisane aktivnosti (kombinacija gore navedenih područja)-
prioriteti:
• osnivanje lokalnih i regionalnih energetskih agencija;
• evropsko umrežavanje za lokalne akcije;
• inicijativa energetskih usluga;
• inicijativa edukacije na području inteligentne energije;
• inicijative vezane za standarde proizvoda;
• inicijativa kombinovanja toplotne i električne energije.
Subjekti koji učestvuju u programu moraju biti pravna lica, javne ili
privatne te međunarodne organizacije sa sedištem u jednoj od zemalja
članica EU-a, zemljama EFTA-e (Norveška, Island i Lihtenštajn) i Srbiji.

4.1.5. Sedmi okvirni program - FP7

Sedmi okvirni program FP7 (FP - Framevork Programme) je glavni
instrument Evropske unije za finansiranje naučnih istraživanja i
razvoja, a aktivnosti uključuju organizaciju saradnje između univerziteta,
istraživačkih centara i industrije (uključujući mala i srednja preduzeća), te
pružanje finansijske podrške za zajedničke projekte.
Za razliku od prethodnih okvirnih programa, koji su trajali od tri do pet
godina, Sedmi okvirni program traje sedam godina, od 01. januara 2007. do
kraja 2013. godine. FP7 je dizajniran tako da poboljša uspešnost u odnosu na

56
prethodne programe, koji su imali za cilj formiranje Evropskog istraživačkog
područja i razvijanje ekonomije Evrope zasnovane na znanju.
FP7 se deli u četiri kategorije:
• Saradnja: Podrška međunarodnoj saradnji u istraživanjima kojima
je cilj jačanje konkurentnosti evropske proizvodnje;
• Ideje: Podrška pionirskim istraživanjima u obliku finansiranja
višedisciplinarnih istraživačkih projekata pojedinačnih timova;
• Ljudi: Podrška daljem školovanju, mobilnosti profesionalnom
razvoju istraživača;
• Kapaciteti: Podrška jačanju i optimalnom korišćenju istraživačkih
i inovativnih kapaciteta širom Evrope.
Ukupni budžet iznosi 50,5 milijardi Eura za sedmogodišnji program FP7,
kao i dodatnih 2,7 milijardi Eura za petogodišnji Evroatom program za
nuklearna istraživanja. Jezgru FP7 programa, čini program Saradnja,
predstavljajući dve trećine ukupnog budžeta. Važna tematska područja
programa Saradnja čine i Energija i Priroda, a istraživanja se pre svega
odnose na prilagođavanje postojećeg energetskog sistema u održiviji,
konkurentniji i sigurniji sistem.
Na konkurse FP7 mogu se javiti odgovarajuće institucije poput univerziteta,
istraživačkih centara, trgovačkih društava - posebno mala i srednja
preduzeća - ili samostalni istraživači, jedinice lokalne samouprave iz više
država članica i trećih zemalja. Konzorcijum predlagača projekta obično
uključuje komplementarne članove iz sektora privrede i nauke. Većinom
su za učešće u programu potrebne tri različite pravne osobe iz različitih
država članica ili država kandidata.

CONCERTO program
U sklopu FP7 programa pokrenuta je posebna inicijativa pod nazivom
CONCERTO koja ima za osnovni cilj podsticanje lokalnih zajednica u
implementaciji aktivnosti za povećanje energetske efikasnosti i korišćenja
obnovljivih izvora energije. U sklopu ove inicijative podupire se razvoj novih
i inovativnih tehničkih rešenja za energetski održiv razvoj lokalnih zajednica.
Godišnji budžet CONCERTO inicijative iznosi 150 miliona Eura, a korisnici
sredstava su istraživački centri, kompanije, mala i srednja preduzeća,
agencije, komore, lokalne i regionalne uprave i univerziteti. Na konkurs se

57
mogu prijaviti članice EU, države kandidatkinje, te Lihtenštajn, Norveška
i Island. Sufinansiranje Evropske komisije na CONCERTO projektima
iznosi od 50 do 100 % direktnih troškova u zavisnosti o aktivnostima i
legalnom statusu prijavitelja.
Prihvatljive aktivnosti u sklopu CONCERTO uključuju sledeće:
• integraciju korišćenja obnovljivih izvora energije i mera energetske
efikasnosti;
• izgradnju eko zgrada;
• izgradnju kotlarnica na biomasu;
• uspostavljanje sistema kogeneracije;
• efikasno upravljanje potrošnjom energije i njeno skladištenje te
samim time povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača energijom.
Zajednice koje su uključeni u CONCERTO program imaju znatne
prednosti za sve građane na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i
međunarodnom nivou u borbi protiv klimatskih promena i poboljšanje
sigurnosti snabdevanja energijom:
• Zajednice će imati koristi od vidljivosti kao uzora prethodnicima u
području unapređivanja sredstava za održivo upravljanje energijom, što
doprinosi globalnim ciljevima Evropske unije u borbi protiv klimatskih
promena i poboljšanje sigurnosti snabdevanja energijom.
• Uključenost u CONCERTO omogućava razmenu znanja, iskustava i
informacija između članica
• Stanovnici svih zajednica imaju koristi od čistijeg lokalnog okruženja, na
taj način poboljšava se kvalitet života i zdravlje građana.
Danas oko 5 miliona evropskih građana živi u CONCERTO zajednicama
i oko 300.000 ljudi direktno (žive ili rade u zgradama) ili indirektno
imaju koristi od aktivnosti sprovođenih u sklopu CONCERTO projekta.
Procenjuje se da će CONCERTO zajednica pre 2010. godine postići
smanjenje CO2 od oko 310.000 t /godišnje.

58
4.1.6. Strukturni fondovi
Strukturni instrumenti u službi su kohezione politike Evropske Unije, čiji
je osnovni cilj ostvariti privrednu i društvenu koheziju odnosno ujednačen
razvoj unutar Evropske unije. Strukturni instrumenti stvoreni su kako bi
se pomoglo onim regionima Evropske unije koje zaostaju u razvoju. Cilj
je umanjiti razlike među regionima i stvoriti bolju privrednu i društvenu
ravnotežu među zemljama članicama. U pretpristupnom periodu, Srbija i
ostale zemlje kandidatkinje za članstvo moraju se pripremiti za upravljanje
i korišćenje fondova EU putem pretpristupnog programa IPA.
Fondovi iz kojih se finansira koheziona politika su:

1. Europski socijalni fond (European Social Fund, ESF);

2. Europski fond za regionalni razvoj (European Fund for Regional
Development, ERDF);
3. Kohezijski fond (Cohesion Fund, CF).

Strukturni fondovi na raspolaganju su zemljama članicama Evropske

unije koje imaju potrebe za dodatnim, EU ulaganjima u ujednačen i
održiv privredni i društveni razvoj.

Koheziona politika Unije predstavlja oko trećinu ukupnih budžetskih

izdataka EU (35,7 %) te je tako druga po veličini budžetska stavka za
period 2007-2013., Vredna ukupno 347,41 milijardu Eura.

Cela Evropska unija obuhvaćena je jednim ili više ciljeva Kohezione

politike. Za utvrđivanje geografske klasifikacije, Evropska Komisija svoju
odluku zasniva na statističkim podacima. Evropa je podeljena na niz regija
koje odgovaraju klasifikaciji poznatoj po skraćenici NUTS (Nomenklatura
prostornih jedinica za statistiku).

Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF)

Evropski fond za regionalni razvoj (European Regional Development
Fund - ERDF) namenjen je razvoju socijalne i ekonomske kohezije u
EU kako bi se smanjile razlike u socio-ekonomskoj razvijenosti regija.
Sredstva se uglavnom koriste za poboljšanje infrastrukture, lokalnog
razvoja i zaštitu životne sredine. Fond podržava mala i srednja preduzeća,
proizvodne investicije, poboljšanje infrastrukture i lokalni razvoj, ulaganja
u obrazovanje i zaštitu zdravlja u regionima.

59
Kohezioni fond (CF)
Finansijski mehanizam uspostavljen 1993. za finansiranje velikih
infrastrukturnih projekata u EU na području prometa i zaštite životne sredine.
U Finansijskoj perspektivi 2007-2013. vrednost mu je oko 55 milijardi evra.
Korisnici su zemlje članice čiji je BDP po stanovniku manji od 90 % proseka
EU. Fond uz ERDF finansira višegodišnje investicione programe.

Evropski socijalni fond (ESF)

Evropski socijalni fond (European Social Fund - ESF) podstiče
usavršavanje i pomoć pri zapošljavanju. Najvažniji je finansijski instrument
za unapređenje zaposlenosti i razvijanje ljudskih potencijala. Neka su od
najvažnijih područja delovanja borba protiv dugoročne nezaposlenosti i
isključenosti sa tržišta rada, stvaranje novih radnih mesta, obrazovanje i
usavršavanje, jednake mogućnosti za žene i muškarci na tržištu rada.

Joint European Support for Sustainable Investment in Citi

Areas (JESSICA)
JESSICA predstavlja inicijativu Evropske komisije za održivi razvoj i
obnovu gradskih sredina, planiranu u periodu od 2007-2013. godine.
Projekat se sprovodi u saradnji sa Evropskom investicionom bankom,
Razvojnom bankom Savjeta Evrope te komercijalnim bankama. Ovom
inicijativom potiču se upravljačka tela u zemljama članicama kako bi deo
svojih sredstava iz strukturnih fondova (pretežno ERDF) investirale u tzv.
Urban development fund. On bi funkcionisao kao svojevrsni revolving fond,
tj kontinuirani izvor finansijskih sredstava uz čije bi finansijske instrumente
(garancije, zajmove, udele u dobiti) komercijalne banke izdavale zajmove
krajnjim korisnicima. Korisnici zajmova uključuju lokalne i regionalne
uprave, agencije, državnu upravu, ali i privatne investitore.

Ciljevi inicijative uključuju:

• osiguranje investicija u obnovu gradova i razvojnih projekata u

regijama EU;
• fleksibilnije i lakše upravljanje urbanim fondovima;
• lakše dobijanje dodatnih sredstava od EIB-a, CEB-a i drugih
banaka;
• razvoj bankarskih proizvoda namenjenih kreditiranju obnove
gradskih objekata.

Za svaku zemlju članicu koja pokaže interes za osnivanjem takvog fonda

izrađuje se posebna studija na osnovu koje se određuju karakteristike

60
budućeg fonda i instrumenti finansiranja. Realizacija inicijative očekuje
se u periodu 2007-2013. godine. Do početka 2009. godine, zabeležen je
veliki interes za JESSICA program, a izrađene su ukupno 23 studije za 14
zemalja članica. Srbija će ulaskom u EU i potpisivanjem memoranduma
takođe ostvariti pravo na učešće u ovom programu.

Joint Assistance to Support Projects in European Regions

(JASPERS)
JASPERS predstavlja oblik pomoći zemljama članicama EU koje su
pristupile nakon 2004. godine. Evropska komisija, EBRD i EIB formirali
su 2006. godine u saradnji sa Kreditanstalt fur Viederaufbau (KfV) bankom
ovu inicijativu kao formu tehničke pomoći članicama pri izradi projekata
koji se takmiče za finansiranje od strane EU fondova. Realizacija inicijative
očekuje se u periodu 2007-2013. godine.

Područja na kojima se nudi stručna pomoć uključuju:

• unapređenje saobraćajne infrastrukture unutar i izvan Transevropske

mreže: železnički, drumski i rečni saobraćaj;
• intermodalni saobraćajni sistemi i njihova interoperabilnost;
• čisti gradski i javni saobraćaj;
• projekti zaštite životne sredine, energetske efikasnosti te upotreba
obnovljivih izvora energije;
• javno-privatna partnerstva.

Program JASPERS provode visokokvalifikovani stručnjaci sa sedištem u

Luksemburgu te u regionalnim kancelarijama centralne i istočne Evrope.
Ne postoje finansijske podrške već se nudi besplatna tehnička pomoć
nacionalnim provedbenim telima uključenim u pripremu velikih projekata.
JASPERS se razrađuje u obliku godišnjeg akcionog plana u saradnji sa
zainteresovanim zemljama članicama te Evropskom komisijom. Fokus je
na projektima čija vrednost prelazi € 25mil. (Zaštita životne sredine) te €
50mil. za projekte saobraćajne infrastrukture.

Joint European Resources for Micro to medium Enterprises

(Jeremie)
Jeremie je inicijativa pokrenuta kao rezultat analize veličine kompanija u
zemljama EU. Utvrđeno je kako 91,5 % svih preduzeća ima do 9 zaposlenih
te da postoji jasna korelacija između rasta plasmana kredita tim relativno
rizičnim subjektima i privrednog rasta. Upravo zbog pomenutog rizika,
mala preduzeća se suočavaju sa najvećim preprekama pri pribavljanju

61
finansijskih sredstava na tržištu. Projekat je nastao kao plod saradnje
EIB, EIF (European Investment Fund) i ERDF kojim se žele obezbediti
povoljniji uslovi finansiranja malog preduzetništva, pružiti im tehničku
pomoć, subvencije ili garancije pri zaduživanju. Model se odvija u više
faza: u početnoj fazi EIF i Evropska komisija prikupljaju sredstva i sarađuju
sa vladama zemalja članica koje se prijave za Jeremie program. Izrađuje
se analiza finansijskog tržišta kojim se nastoji utvrditi jaz između ponude i
potražnje za kreditiranjem malih i srednjih preduzetnika. Na osnovu analize,
koja će biti dostupna svim zainteresovanim stranama, kreira se akcioni
plan za smanjenje utvrđenog jaza. Izradu analize i plana finansiraju EIF
i ERDF. Evropska komisija u saradnji sa predstavnicima zemalja članica
uređuju operativni program kojim se određuju konkretne mere i izvori
subvencija. Zemlje članice odgovorne su za implementaciju programa i
projekata kao i formiranje fonda kojim upravlja menadžer delegiran od
vlade pojedine zemlje. Fond prikuplja deo sredstava od potpora iz ERDF
namenjenih zemlji članici te ga pretvara u finansijske proizvode: garancije,
venture kapital ili u za savetodavnu i tehničku pomoć. Korisnici mogu biti
preduzeća do 250 zaposlenih i godišnjim prometom manjim od 50 miliona
Eura. Namena korišćenja sredstava nije strogo definisana i može uključivati
projekte u poljoprivredi, industriji, uslužnim delatnostima, zaštiti životne
sredine, kao i za osnivanje novih i modernizaciju postojećih preduzeća.
Realizacija inicijative očekuje se u periodu 2007.-2013. godine.

European Local Energi Assistance (ELENA)

ELENA je usluga tehničke pomoći pokrenuta u saradnji Evropske
komisije i Evropske investicione banke krajem 2009. godine. Glavni izvor
finansiranja ELENA-e dolazi od programa Intelligent Energi Europe (IEE).
Tehnička pomoć pružaće se gradovima i regijama pri razvoju projekata
energetske efikasnosti i privlačenju dodatnih investicija, pri čemu su
obuhvaćene sve vrste tehničke podrške potrebne za pripremu, sprovođenje
i finansiranje investicionog programa. Evropska komisija predvidjela je
sredstva u visini od 15 miliona Eura namenjenih korisnicima za programe
koji su u skladu sa ukupnim energetskim ciljevima EU. Ključan kriterijum
pri selekciji projekata bit će njihov uticaj na ukupno smanjenje emisije
CO2, a prihvatljivi projekti uključuju izgradnju energetski efikasnih sistema
grejanja i hlađenja, investicije u čistiji javni prevoz, održivu gradnju i sl.

62
4.1.7. Western Balkans Sustainable Energy Direct
Financing Facility
Evropska banka za obnovu i razvoj osnovala je 2008. godine poseban
fond pod nazivom Western Balkans Sustainable Energy Direct Financing
Facility (WeBSEDFF), namenjen finansiranju projekata energetski
održivog razvoja u zemljama tzv. Zapadnog Balkana.
Cilj ove kreditne linije je finansiranje projekata koje podstiču energetsku
efikasnost, a korisnici su privatna mala i srednja preduzeća. Osim same
finansijske pomoći, EBRD pruža stručnu savetodavnu i tehničku pomoć.
WeBSEDFF fond raspolaže budžetom u iznosu 66 miliona evra od kojih je
50 miliona eura namenjeno za kredite a 11 miliona eura za podsticaje.
Krediti se plasiraju preko lokalnih banaka koje pristanu na saradnju sa
WeBSEDFF. Kamatne stope su tržišne uz obavezno osiguranje u obliku
imovinskog ili finansijskog kolaterala. Visina individualnog kredita kreće
se u rasponu od 1-200.000 eura. Podsticaji se izdaju u obliku smanjenja
glavnice kredita i to tek po realizaciji projekta. Visina podsticaja zavisi o
postignutom smanjenju emisije CO2. Maksimalni iznos podsticaja može
biti u visini 15-20 % od ukupnog kredita. Prosečno dospeće kredita iznosi
od 6 do 8 godina za projekte energetske efikasnosti te od 10 do 12 godina
za projekte obnovljivih izvora energije, uz prikladni period počeka.
Krajem 2009. pokrenuto je i finansiranje komponente programa koja ima
za cilj uklanjanje institucionalnih i zakonodavnih nedostataka i prepreka
pri uspostavlanju tržišta za energetski efikasne projekte. Planirani budžet
iznosi 1,5 miliona eura.
Dakle, u Srbiji pojedine banke su potpisale Ugovore o zajmu sa Evropskom
bankom za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and
Development - EBRD) za realizaciju određenih podobnih projekata za
energetsku efikasnost na zapadnom Balkanu. Podobni projekti su:
· projekti za energetsku efikasnost u industriji
· projekti za obnovljivu energiju
· projekti za energetsku efikasnost zgrada

U cilju uspešne realizacije pojedinačnih projekata, odnosno u cilju

postizanja tražene energetske efikasnosti, EBRD je obezbedio svim
potencijalnim korisnicima ove kreditne linije besplatnu konsultantsku
pomoć od strane eksperata iz ove oblasti.

63
Besplatna konsultantska pomoć se sastoji u:
• identifikaciji podobnih projekata i pružanju pomoći pri izradi
projekata
• pripremi Plana revizije energije i racionalnog korišćenja energije za
svaki podoban projekat
• obezbeđivanju zaključka i preporuke o usklađenosti sa kriterijumima
i podobnosti projekta za kreditiranje iz EBRD kreditne linije
• utvrđivanju jednoznačnog kriterijuma ostvarenosti energetskih ciljeva
projekta
• utvrđivanju plana namenskog puštanja sredstava kredita tokom
izvođenja projekta i potom verifikaciju svake faze namenskog
puštanja sredstava kredita.

Po zavrsetku projekta, delegirani konsultant za verifikaciju, proverava da

li su ciljevi EBRD kreditne linije ispunjeni tj. da li je projekat završen u
skladu sa relevantnim Planom revizije energije i racionalnog korišćenja
energije, o čemu i izdaje odgovarajuću potvrdu.

Kroz ovakvo namensko finansiranje, korisnik kredita ostvaruje pozitivne

efekte u vidu uštede energetskih troškova, već i, na bazi potvrde konsultanta
za verifikaciju o uspešnosti projekta, ostvaruje pravo na uplatu naknade
direktno od strane EBRD u iznosu od 15 % do 20 % od iznosa realizovanog
kredita na ime povraćaja uloženih sredstava.

Sredstva iz ove kreditne linije mogu koristiti privredni subjekti koji su:
• registrovani u Srbiji
• u privatnom vlasništvu tj. bez većinskog vlasništva ili kontrole države
• kreditno sposobni u skladu sa poslovnom politikom Banke
•
• Sredstva iz ove kreditne linije ne mogu se koristiti za finansiranje:
• javnih preduzeća i lokalnih samouprava
• osiguravajućih društava i finansijskih institucija
• privrednih subjekata sa većinskim vlasništvom ili direktnom
kontrolom države
• projekata u svrhu aktivnosti u oblasti zabave, igara na sreću,
stambenih nepokretnosti
• projekata u oblasti industrije oružja i municije, proizvodnja
obuhvaćenih zabranom uvoza ili izvoza iz odgovarajućih zemalja na
osnovu važećih zakona ili međunarodnih ugovora ili
• sporazuma, kao i bilo koje druge aktivnosti koja je u suprotnosti sa
politikom EBRD

64
Primeri projekata za energetsku efikasnost zgrada:
• zamena kotlova sa ili bez promene baznog energenta
• implementacija sistema mikrogeneracije
• balansiranje grejnih sistema, implementacija toplotne kontrole
• zamena prozora
• termalna izolacija fasada, krovova i temelja
• termalna izolacija toplotnih vodova, cevi i tankova.

Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu

Od 2007. godine Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ) je
oformila novi instrument za finansiranje regionalnih razvojnih projekta.
Uopšteno, GIZ projekti su često orijentisani prema ostvarivanju tehničkih
preduslova u lokalnim samoupravama da same prijavljuju projekte prema EU
fondovima ili da to rade u partnerstvu sa drugim lokalnim samoupravama.
U ime nemačkog Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj
(BMZ) oformili su Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu.
Otvoren regionalni fond nadopunjuje klasične instrumente tehničke
saradnje, kao što su savetovanje, izgradnja mreže, upravljanje znanjem
i trening. Svojim radom želi stvoriti i povećati prekograničnu saradnju,
povezati već postojeće znanje, iskustava i kapaciteta zemalja u regionu te
stvoriti pozitivnu konkurenciju među zemljama.
Na projektima partneri mogu biti iz javnog, civilnog i privatnog sektora
u zemljama jugoistočne Evrope - iz Albanije, Bosne i Hercegovine,
Hrvatske, Makedonije, Crna Gore, Srbije, Kosovo, a do neke mere, takođe
i iz Bugarske i Rumunije, partneri mogu razviti i implementirati projektne
predloge zajedno sa Fondom. Predlozi moraju uključivati nekoliko zemalja
i rezultati se moraju moći preneti na druge zemlje u regionu. Nadalje, ovi
projekti doprinose harmonizaciji sa EU: pružanjem podrške za proces
stabilizacije i pridruživanja, ili kroz implementaciju pravnih tekovina.
U sklopu Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu deluju
četiri fonda koji određuju tematski kontekst za mere:
• Otvoreni regionalni fond za spoljnu trgovinu Jugoistočne Evrope;
• Otvoreni regionalni fond za modernizaciju usluga opština
Jugoistočne Evrope;
• Otvoreni regionalni fond za pravni oblik Jugoistočne Evrope;

65
 • Otvoreni regionalni fond za energetsku efikasnost i obnovljive
izvore energije za Jugoistočnu Evropu.
Cilj Otvorenog regionalnog fonda za energetsku efikasnost i obnovljive
izvore energije Jugoistočne Evrope je finansiranje projekata za sigurno
snabdevanje energijom jugoistočne Evrope kroz efikasniju potrošnju
energije i rastuću upotrebu obnovljivih izvora energije.
Uslov za pristupanje Otvorenom regionalnom fondu za energetsku
efikasnost i obnovljive izvore energije za Jugoistočnu Evropu je da su
partneri na projektu iz najmanje 3 države. Partneri moraju da učestvuju
u jednakim iznosima na projektu. Projekti obično traju 2-3 godine.
Fond učestvuje finansijski u projektu u iznosu od 100.000-400.000 eura
ili pružanjem usluga (izrada studija, koncepata, razrada ciljeva, izrada
strategija). Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju i
razvoj (BMZ) mora da odobri projekat. Aktivnosti i tematski prioriteti se
razvijaju s partnerima tokom detaljnog planiranja projekata.

4.1.8. Fondovi Grupacije svetske banke

Naravno, moraju se spomenuti Međunarodne finansijske institucije, pre
svega Grupacija Svetske banke. Institucije članice svetske banke, pre svega
IBRD, IDA i IFC, koje se bore protiv siromaštva i za poboljšanje uslova
življenja u nerazvijenom svetu, u prethodnih nekoliko godina za Srbiju su
pripremili i realizovali više projekata energetske efikasnosti.

4.1.9. Finansijski element za životnu sredinu LIFE +

Cilj Finansijskog instrumenta za životnu sredinu (LIFE+) jeste pružanje

podrške implementaciji, unapređenju i razvoju politike i zakonodavstva
Zajednice u oblasti životne sredine. Program LIFE+ ima tri komponente28:

• LIFE+ Priroda i biodiverzitet: usmerena na implementaciju direktiva

EU o zaštiti prirodnih staništa i divljih ptica, kao i na dalje jačanje
potrebnog znanja za razvoj, procenu, monitoring i vrednovanje
politike i zakonodavstva EU u oblasti prirode i biodiverziteta
• LIFE+ Politika i upravljanje životnom sredinom: osim prirode i
28 http://2007-2013.eu/by_scope_life.php

66
 biodiverziteta, obuhvata ostale prioritete Šestog akcionog programa
za životnu sredinu - klimatske promene, životna sredina i zdravlje i
kvalitet života, i prirodna bogatstva i otpad - kao i strateške pristupe
razvoju, implementaciji i sprovođenju politika
• LIFE+ Informacije i komunikacija: podržava širenje informacija i
aktivnosti u cilju podizanja svesti, kao i komunikacione aktivnosti i
kampanje, organizovanje konferencija i obuke

Učesnici u programu su Državni i privatni entiteti, akteri i institucije mogu

da budu korisnici sredstava u okviru programa LIFE+ iz država članica,
kandidata i zemalja u okviru EFTA, kao i zemlje zapadnog Balkana koje
su uključene u proces stabilizacije i pridruživanja.

Budžet Life+ programa do 2013. godine iznosi više od 1,9 milijardi evra.

Finansiranje može biti u obliku sporazuma o subvencijama ili ugovora o

javnoj nabavci. Kada je reč o dotacijama za aktivnosti, sufinansiranje od
strane Evropske komisije iznosiće maksimum 50%, a maksimalno učešće
u finansiranju komponente LIFE+ Priroda i biodiverzitet može biti i do
75%.

Srbija je 2011. godinu proglasila godinom energetske efikasnosti, a u skladu

s tim uskoro bi morao biti donet Zakon o racionalnoj upotrebi energije,
čiji nacrt je već pripremljen. Suština predloženih rešenja jeste racionalnija
potrošnja koja se mora smanjiti, a kada to ne bude slučaj, zakonom je
predviđeno dodatno „oporezivanje neefikasne potrošnje energije”.

Kada je u pitanju zgradarstvo, i to privatni objekti, neminovna je ugradnja

kućnih merača toplotne energije koja stiže iz centralnih gradskih sistema
grejanja, koja bi stimulisala građane da racionalno troše energiju. Ukoliko
bi se poboljšalo stanje sa gubitkom toplote kroz spoljašnji omotač objekta,
isplativost ovakve investicije bi se brzo pokazala.

Podsećanja radi, u Srbiji se iz domaće proizvodnje ozbezbeđuje 58 %

energije, a uvozi se 42 % energenata, od čega najviše tečnih goriva, nafte
55 % i gasa 29 %. Postoji tendencija povećanja uvoza, zbog čega je za
državu posebno značajna primarna mera racionalne upotrebe enegije, ali
i efikasno i pristupačno kreditiranje. Zajmovi koje daju pojedine banke
mogu se koristiti pored industrije, i za projekte obnovljive energije i za
energetsku efikasnost zgrada. Što kod zgrada znači da je moguć zajam

67
za zamenu kotlova, balansiranje grejnih sistema, implementaciju toplotne
kontrole, zamenu prozora, termalnu izolaciju fasada, krovova i temelja,
termalnu izolaciju toplotnih vodova, cevi i tankova.

Uvođenjem termoizolacije zidova i krova, ušteda troškova energije, usled

smanjenja toplotnih gubitaka, može dostići i do 60 %.

Praksa razvijenih zemalja je pokazala da za sistemske akcije radi

povećanje energetske efikasnosti država mora imati vodeću ulogu. Ovo je
pogotovu neophodno u ekonomijama gde su cene energije i energenata
pod kontrolom države.

4.2. Sistemske mere za povećanje energetske

efikasnosti

Sistemske, odnosno finansijske mere koje bi mogle unaprediti i ubrzati

implementaciju mera energetske efikasnosti u Srbiji, ukoliko akcenat
stavimo na mere poboljšanja termoizolacije spoljnog omotača zgrade,
mogu biti:

• Smanjenje poreza za 50 %, na imovinu građana za zgrade koje za 2.

razreda poboljšaju energetski nivo (i to dokažu energetskim pasošem)
• Povrat ili smanjenje PDV-a za termoizolacioni materijal.

Benefiti države:
• povećanje građevinske aktivnosti (povećanje broja radnih mesta),
• smanjenje uzvozne zavisnosti energenata,
• zaštita životne sredine usled smanjenja emisije štetnih gasova.

Donošenje novog Zakona o održavanju stambenih zgrada

Ustavni sud Republike Srbije je utvrdio da odredbe člana 18. stav 1. člana
21. stav 3. i člana 22. stav 2. Zakona o održavanju stambenih zgrada29
nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Tačnije, Ustavni sud proglasio je neustavnim odredbe Zakona o održavanju
stambenih zgrada, prema kojima je za promenu namene zajedničkog
prostora bila dovoljna saglasnost vlasnika kojima pripada više od polovine
29 Zakon o održavanju stambenih zgrada i stanova (“Sl. glasnik RS”, br. 44/95)

68
ukupne stambene površine zgrade, te je sada neophodna saglasnost svih
vlasnika stanova i drugih posebnih delova stambene zgrade. Takođe,
odredbe po kojima je za izvođenje radova na sanaciji ravnog krova odnosno
krovne konstrukcije kojom se, saglasno propisima o planiranju i uređenju
prostora i izgradnji objekata, može izgraditi, odnosno adaptirati novi stan,
proglašene su neustavnim i umesto dosadašnje saglasnosti vlasnika kojima
pripada više od polovine ukupne stambene površine zgrade, neophodna je
saglasnost svih vlasnika. Predstavljamo predmetne članove:

„Član 18.
Skupština zgrade saglasnošcu vlasnika stanova i drugih posebnih delova
zgrade kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih
posebnih delova zgrade može doneti odluku o izvodenju radova na sanaciji
ravnog krova odnosno krovne konstrukcije kojom se, saglasno propisima o
planiranju i uredenju prostora i izgradnji objekata, može izgraditi, odnosno
adaptirati novi stan.

Skupština zgrade može odlućiti da radove iz stava 1. ovog člana izvodi

neko od vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova u zgradi,
odnosno neko od članova njihovog porodičnog domaćinstva ili treće lice
ako utvrdi da vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade, ili
članovi njihovih porodičnih domaćinstava nisu za to zainteresovani.

Član 21.
Skupština zgrade može doneti odluku da se zajedničke prostorije pretvore
u stan ili poslovni prostor, ako su za to ispunjeni uslovi po propisima o
planiranju i uredenju prostora i izgradnji objekata.

Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se saglasnošcu vlasnika stanova

odnosno, drugih posebnih delova zgrade kojima pripada više od polovine
ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.

Član 22.
Ako zajednicka prostorija ne ispunjava propisane uslove za pretvaranje
u poseban stan, skupština zgrade može doneti odluku o pripajanju te
prostorije susednom stanu, odnosno poslovnoj prostoriji.

Odluka iz stava 1. ovog clana donosi se saglasnošcu vlasnika stanova

odnosno drugih posebnih delova zgrade kojima pripada više od polovine
ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.“

69
Iz predmetnog se može zaključiti da ne postoji način da investitori ostvare
svoj benefit od nadgradnje ili adaptacije, i da se uz odricanje dela dobiti,
zajednički delovi zgrade (krovni pokrivač ili fasada) urede energetski
efikasno. Na ovaj način, energetski efikasno uređenje postojećih zgrada,
kada je u pitanju kolektivno stanovanje, može se izvesti samo na tri načina:
samofinansiranjem vlasnika stanova, subvencija države ili subvencija
države uz učešće vlasnika stanova.

Ukoliko posmatramo potencijalne krajnje korisnike sredstava u cilju uštede

energije, iste možemo generalno podeliti u tri grupe:

1. Stambene zgrade bez sistema daljinskog grejanja

2. Stambene zgrade sa sistemom daljinskog grejanja
3. Javni objekti.

Merama energetske efikasnosti bili bi zabeleženi brojni benefiti za

investitore, građane i državu.

Benefiti države:
• lakši pristup fondovima, i manji rizik ukoliko se dobijena sredstva
koriste za povećanje energetske efikasnosti javnih objekata kojima
gazduje državna uprava, odnosno javni sektor ili stambenim
zgradama, čije održavanje je u skladu sa Zakonom o održavanju
stambenih zgrada povereno javnim preduzećima za održavanje
stambenih zgrada.
• znatna ušteda sredstava usled obaveze izbora najpovoljnijih ponuđača u
postupku javnih nabavki30 od strane državne uprave odnosno javnog sektora.

Benefiti građana:

• Trajno umanjenje poreza na imovinu 50 %

• Subvencija države u procesu izvođenja radova koji doprinose
povećanju energetske efikasnosti u vidu beskamatnih kredita ili
kredita sa niskom kamatnom stopom.

Investitori radova na postizanju energetske efikasnosti:

1. Privatni investitor ili Državna uprava / Javni sektor (npr. javna stambena
preduzeća za održavanje stambenih zgrada)
30 Zakon o javnim nabavkama. “Službeni glasnik RS”, br. 116/2008

70
2. Vlasnici stanova: samostalno ili uz subvencije države
3. Republika Srbija

Benefiti investitora: (u slučaju donošenja novog Zakona o održavanju

stambenih zgrada i smanjenja broja vlasnika čija saglasnost je neophodna
za pripajanje dela zajedničkih prostorija, preimenovanje, odnosno sanaciju
krova sa ciljem izgradnje-dogradnje odnosno adaptacije novog stana):

• Racionalna investicija (privatni sektor i javni sektor)

• Adekvatan stepen povrata uloženih sredstava (privatni sektor i javni
sektor)
• Rešavanje zahteva građana na najkvalitetniji mogući način (javni
sektor)
• Investiciono održavanje najvišeg nivoa (javni sektor)

Kao dobar primer može se istaći Projekat JP „Gradsko stambeno“ Beograd,

pod nazivom „Krovovi Beograda“, koji tretira najviši nivo investicionog
održavanja, a koji između ostalih precizira i građevinsku intervenciju
„utopljavanja“ fasada i krova po odgovarajućim standardima energetske
efijkasnosti uz učešće najsavremenih termoizolacionih materijala.
Projekat se odnosi na dogradnju ravnih i odnosno adaptaciju kosih krovova
u Beogradu, koji imaju problem prokišnjavanja, a za čiju popravku postoje
podneti zahtevi Skupština stanara zgrada, te za koje postoji saglasnost i
volja vlasnika i korisnika stanova, iskazana u vidu prikupljenih 100 %
vlasnika površina, odnosno za koje postoje potrebni urbanistički uslovi i
ispunjenost uslova u pogledu nenarušenosti statičke stabilnosti predmetnog
i okolnih objekata.31

Reč je o najvišem nivou investicionog održavanja, koji tretira i popravku i

sve intervencije na fasadi i krovu objekta.

Kada su u pitanju stambene zgrade koje održavaju javna preduzeća za

održavanje stambenih zgrada, situacija je predstavljena u tabeli, kako
sledi:

31 Živković Z, Ilić M, „Upravljanje programima i projektima u javnom sektoru – Program „Kro-

vovi Beograda“ 8. internacionalini Simpozijum SINERGIJA, Bijeljina 2011.

71
 Tabela 3. Pregled gradova i opština koji imaju organizovano održavanje
stambenih zgrada preko javnih preduzeća 32
Red. Grad- Naziv JP Ukupan Broj Broj
br opština broj stanova u stanovnika
zgrada zgradama u gradu-
koje koje opštini
održava održava
JP JP
1 Zaječar Javno stambeno preduzeće 166 4.417 Oko 40.000
2 Užice Javno preduzeće “Stan” 151 6.567 Oko 54.000
3 Leskovac JP za stambene usluge “Dom” 154 4.250 Oko 78.000
4 Bor JP za stambene usluge “Bor” 577 - Oko 56.000
5 Kagujevac Javno stambeno preduzeće 151 4.520 Oko
“Kragujevac” 192.000
6 Kraljevo JP ”Opštinska stambena 112 3.466 Oko 58.000
agencija”
7 Niš JP za stambene usluge “Niš 2.408 30.436 Oko
stan” 250.000
8 Loznica JP za izgradnju i održavanje 150 3.000 Oko 40.000
stambenog i poslovnog
prostora “loznica”
9 Raška JP za stambene usluge “Stan” 40 520 Oko 7.000
10 Šabac JP za stambene usluge “Stan” 230 5.524 Oko
120.000
11 Majdanpek JP za stambene usluge 160 2.400 Oko 10.000
12 Novi Sad JKP “Stan” 2.300 60.419 Oko
190.000
13 Beograd JP “Gradsko stambeno” 14.000 263.000 Oko
Beograd 2.000.000

ESCO model

ESCO je skraćenica od Energy Service Company i predstavlja generičko

ime koncepta na tržištu usluga na području energetike. ESCO model
obuhvata razvoj, uspešnost i finansiranje projekata s ciljem poboljšanja
energetske efikasnosti i smanjenja troškova za pogon i održavanje. Cilj
svakog projekta je smanjenje troška za energiju i održavanje ugradnjom
nove efikasnije opreme i optimizovanjem energetskih sistema, čime se
osigurava otplata investicije kroz ostvarene uštede u periodu od nekoliko
godina zavisno o klijentu i projektu.

Rizik ostvarenja ušteda po pravilu preuzima ESCO kompanija davanjem

garancija, a pored inovativnih projekata za poboljšanje energetske efikasnosti
i smanjenja potrošnje energije često se nude i finansijska rešenja za njihovu
realizaciju. Tokom otplate investicije za energetsku efikasnost, klijent plaća
jednaki iznos za troškove energije kao pre sprovođenja projekta koji se deli
na stvarni (smanjeni) trošak za energiju te trošak za otplatu investicije. Nakon
32 Poslovno udruženje Grupacija za održavanje stanova i uređenje gradskog građevinskog zemljišta

72
otplate investicije, ESCO kompanija izlazi iz projekta i sve pogodnosti
predaje klijentu. Svi projekti su posebno prilagođeni klijentu te je moguće
i proširenje projekta uključenjem novih mera energetske efikasnosti uz
odgovarajuću podelu investicije. Na taj način klijent je u mogućnosti da
modernizuje opremu bez rizika ulaganja, budući da rizik ostvarenja ušteda
preuzima ESCO kompanija. Uz to, nakon otplate investicije klijent ostvaruje
pozitivne novčane tokove u periodu otplate i dugoročnih ušteda.

Dodatna prednost ESCO modela predstavlja činjenica da tokom svih

faza projekta korisnik usluge sarađuje samo sa jednom kompanijom po
principu sve na jednom mestu, a ne sa više različitih subjekata, čime se
u velikoj meri smanjuju troškovi projekata energetske efikasnosti i rizik
ulaganja u njih. Takođe, ESCO projekat obuhvata sve energetske sisteme
na određenoj lokaciji što omogućava optimalan izbor mera s povoljnim
odnosom investicija i ušteda.

Korisnici ESCO usluge mogu biti privatna i javna preduzeća, ustanove i

jedinice lokalne samouprave.

Revolving fond

Revolving fond je finansijski mehanizam specijalizovan za finansiranje

jasno definisanih vrsta projekata koji se osniva multilateralnim sporazumom
između državnih/međunarodnih ustanova i finansijskih institucija. Razlog
za osnivanje revolving fondova je nesklad između tržišne ponude i potražnje
za finansiranjem energetski efikasnih projekata. Nekoliko je različitih
modela, odnosno načina na koji se fond može osnovati i finansirati.

Prvi model uključuje sporazum između države i komercijalnih banaka o

osnivanju revolving fonda, pri čemu se sredstva prikupljaju iz državnog
budžeta ili putem namenskog poreza. Inicijalna, obično bespovratna
sredstva fonda mogu obezbediti međunarodne institucije poput GEF-a
(Global Environmental Faciliti) ili Svetske banke. Komercijalnim bankama
se za finansiranje projekata energetske efikasnosti odobravaju beskamatni
krediti iz samog fonda što rezultira kamatnim stopama znatno povoljnijim
od tržišnih. Međutim, banke imaju pravo traženja kreditnog osiguranja u
obliku finansijske ili materijalne imovine zajmoprimca. Krajnji korisnici
mogu biti javna preduzeća, ustanove i jedinice lokalne samouprave, mali i
srednji preduzetnici, ESCO kompanije, kao i vlasnici stambenih jedinica.
Brigu o naplati plasmana preuzimaju banke koje su dužne u roku da vrate u
fond pozajmljena sredstva ili plaćaju zatezne kamate. Na ovaj način država

73
se osigurava od tržišnog rizika osim oportunitetnog troška pozajmljenih
beskamatnih sredstava. Kako se zajmovi vraćaju u fond, oslobađaju se
sredstva za izdavanje novih zajmova te na taj način novac stalno cirkuliše
u sistemu. Najveća mana ovog koncepta svakako je u potrebi za uvođenjem
dodatnih poreskih davanja iz kojih bi se fond finansirao.

Drugi model razlikuje se od prvog prvenstveno načinom finansiranja i

smanjenom ulogom države. Umesto beskamatnih sredstava, komercijalnim
bankama se omogućava korišćenje garancije koju obično izdaju međunarodne
institucije poput GEF-a. Na osnovu garancije za koju plaćaju određenu
kamatu banke plasiraju komercijalne kredite po kamatnim stopama nižim od
tržišnih. Do sada su u regionu zabeležene tri uspešne implementacije ovog
modela, sve u tadašnjim zemljama kandidatima za ulazak u EU:

• CEEF - Commercializing Energy Efficiency Finance

• HEECP - Hungary Energy Efficiency Co-Financing Program
• REEF - Romanian Energy Efficiency Fund

Uprkos tome što je većina dosadašnjih iskustava korišćenja revolving fonda

finansijskog mehanizma ograničena na fondove na nacionalnom nivou,
ovaj se mehanizam može uspešno primeniti i za finansiranje projekata na
lokalnom nivou.

Mere:

1. Edukacija kadrova energetskih menadžera

2. Preuzeta sredstva iz fondova Evropske unije direktno implementirati u
izvođenje preko:

• lokalne samouprave
• javnih preduzeća koji se bave održavanjem stambenih zgrada
• državnih organa.

3. Formiranje posebne radne jedinice (grupe) u okviru Ministarstva životne

sredine, rudarstva i prostornog planiranja koja bi imala sledeće zadatke:

• Praćenje evropskih fondova

• Apliciranje prema evropskim fondovima
• Tehnološki nadzor u neposrednom izvođenju i sprovođenju mera
energetske efikasnosti na objektima

74
• Revizija utrošenih sredstava
• Kontakt sa relevantnim institucijama u EU (Evropski parlament,
Evropska komisija, asocijacija proizvođača termo-izolacionih
materijala).

4.3. Finansijski modeli za naknadno uvođenje

energetski efikasnih materijala i uređaja u postojeće
stambene objekte

S obzirom da su postojeći stambeni objekti u privatnom vlasništvu, državne

obaveze prema finansiranju održavanja i uvođenju energetski efikasnih
materijala u takve su ograničene, osim ako je ovo pitanje povezano sa
zahtevima ekonomskog razvoja ili ekološkim ciljevima.

Tipično, finansijski modeli za naknadno uvođenje energetski efikasnih

materijala i uređaja u postojeće stambene objekte se centralno uvode
i podržani su od strane regionalnih i opštinskih budžeta. Oni postoje
privremeno i odnose se na kratkoročne ekonomske ciljeve i ciljeve socijalne
politike ili se odnose na zajmove iz centralnih budžeta ili specijalizovanih
fondova, koji su u funkciji ekonomskih, socijalnih ili ekoloških ciljeva.
Finansijski modeli su često opremljeni velikim udelima finansiranja, koje
ne zahteva učešće banaka.

Individualizovano vlasništvo nad stambenim prostorom, može biti važan

faktor, koji otežava razvijanje dobrih modela finansiranja, ali se mogu
minimalizovati apliciranjem za dodelu subvencija ili sofisticiranim
ponašanjem banaka. Odvojeni garantni fondovi mogu biti interesantni
kada se zajmovi daju vlasnicima privatnih stambenih prostora.

Uopšteno, održavanje postojećih stambenih objekata finansiraju direktno

vlasnici objekata i indirektno vlasnici ili stanari stambenih prostora. Usled
različitih socijalnih uslova i faze ekonomske transformacije, mogle bi se
primeniti šeme za podršku problematičnim domaćinstvima kako bi se
pokrile njihove obaveze prema vlasnicima objekata.

S druge strane, obaveza naknadnog uvođenja energetski efikasnih

materijala i uređaja u postojeće stambene objekte je obavezna za vlasnika
objekta nezavisno od tipa vlasništva. Međutim, zbog činjenice da naknadno

75
uvođenje energetski efikasnih materijala i uređaja u postojeće stambene
objekte zahteva velike troškove, ekonomija domaćinstva se zasniva
na finansiranju, koje obezbeđuju banke i vlasnici ili stanari stambenih
prostora.

Ne postoji univerzalni finansijski model za naknadno uvođenje energetski

efikasnih materijala i uređaja u postojeće stambene objekte, međutim
moguće je napraviti razliku između pet osnovnih modela kako sledi (i)
direktna subvencija vlasnika stambenih objekata ili vlasnika stambenih
prostora; (ii) komercijalni zajam proširen na vlasnika stambenog objekta
olakšan subvencijom koja se odnosi na uvođenje energetski efikasnih
materijala i uređaja u postojeće stambene objekte ; (iii) mešovite šeme
direktnih subvencija i zajmova; (iv) posebne garancije i (v) energetski
ugovori.

Postojanje modela zavisi of faktora kao što su cene energije, prihodi

domaćinstva, kamatne stope, prioriteti koji se odnose na ciljeve zaštite,
bezbednost radnih mesta za radnu snagu, tip vlasništva nad stambenim
objektima i prostorima. Ali čini se da je najvažniji faktor vlasništvo nad
stambenim objektima i stanovima.
U naprednim zapadnoevropskim ekonomijama, zgrade sa više porodica su
deo privatne ili javne ekonomije, tako da su stanovi pre predmet najma nego
vlasništva. Nasuprot tome, u istočnoevropskim zemljama, koje su u periodu
tranzicije između centralne ekonomije i tržišne ekonomije, stanovi, koji su
nekada pripadali javnoj sferi (država ili opštine), preneti su na stanare uz
vlasnička prava. Ova odluka nije u svim slučajevima pravilno primenjena što
se tiče održavanja objekta. Za objekte koji su bili u državnom ili opštinskom
vlasništvu, za stanove koji su privatizovani, u svakoj zemlji je zakonito
primenjen oblik etažnog vlasništva. Međutim, ni u jednoj od ovih zemalja
nije sprovedena obaveza stvaranja zakonodavnog tela etažnog vlasništva
odgovornog za upravljanje objektom. U stvari, u takvim zgradama, gde
ne postoji interesovanje vlasnika stanova za zajedničke aktivnosti koje se
odnose na upravljanje objektom, zgradama se ne upravlja na odgovarajući
način. Takođe, u svakoj zemlji proces odlučivanja koji se odnosi na veća
renoviranja može da varira od 50 % do 100 % glasova vlasnika stanova za
takve odluke. Takva situacija, čak i kada je finansijski model odgovarajuće
isplaniran, usporiće procese naknadnog uvođenja energetski efikasnih
materijala i uređaja u postojeće stambene objekte.

Finansijski modeli se otuda mogu razlikovati prema ciljnim grupama,

trajanju, tipu modela, merama koji su predmet finansiranja i rezultatima.

76
Model I
Finansiranje stambenih objekata biće podeljeno između države, opštine i
stanara ili ujedinjeno kod različitih socijalnih tipova stambenih prostora.
Kapital pokriva procenat početne cene (koji pokriva opština ili zajednica),
doprinosi stanara (odeljenja) pokrivaju drugi deo kapitala, a glavni deo je
pokriven hipotekom nad nekretninom, država onda pokriva dug servisiranja
date subvencije. U ime države deluje nacionalni stambeni fond, kao
nezavisna institucija, sa ciljem da promoviše samofinansiranje socijalnih
stambenih prostora. Prihodi nacionalnog stambenog fonda se stvaraju
plaćanjima iz socijalnih stambenih udruženja, nezavisnih institucija,
lokalnih i opštinskih organa.

Inicijativa za renoviranje ili naknadno uvođenje energetski efikasnih

materijala i uređaja u postojeće stambene objekte trebalo bi da dolazi
od socijalnih stambenih komisija ili od individualnih stanara u okviru
socijalnog stambenog odeljenja. Socijalni stambeni prostori, stanari
imenuju članove lokalne socijalne stambene komisije koji će se baviti
njihovim interesima. Ako se najam uveća usled renoviranja/ naknadnog
uvođenja energetski efikasnih materijala i uređaja u postojeće stambene
objekte iznad određenog nivoa, zahteva se izbor za sve stanare i većina
treba da odluči.

Model II
Subvencija mera za uštedu energije, kao što su subvencija izolacije
stambenih objekata ili kotlova, predstavlja sredstvo mera za uštedu energije
u postojećim stambenim objektima i može da se poveže sa Programom
savetovanja u vezi sa energijom. U okviru takvog programa, nezavisni
savetnik za pitanja energije sprovodi kontrolu, procenjuje energetsku
situaciju zgrade i Indeks energije (npr. energetski građevinski pasoš).
Štaviše, savetnik preporučuje paket mera za uštedu energije, koji se može
primeniti za dati objekat. U slučaju da se posle toga neka od predloženih
mera sprovede, treba da bude odgovarajuća za subvenciju.

Kroz poseban program, vlada može da stimuliše domaćinstva sa niskim

primanjima da primene mere za uštedu energije. Domaćinstva sa niskim
primanjima često žive u starim, loše izolovanim stambenim prostorima.
Ova domaćinstva obično troše malo novca na izolaciju ili na energetski
efikasne uređaje, dok se subvencije iz ovog specijalnog programa mogu
koristiti za projekte koji informišu, savetuju ili pomažu domaćinstvima sa
niskim primanjima oko uštede energije i energetske efikasnosti.

77
Energetska komunalna preduzeća mogu se uključiti i u program mera
energetske efikasnosti za domaćinstva. Energetska industrija zajedno
sa Ministarstvom može da pokrene Akcioni plan za uštedu energije.
Glavni fokus takvog plana može da se bavi upotrebom energije od strane
malih krajnih potrošača kroz savetodavne usluge i subvencije za uštedu
energije.

Model III
Takozvani Program zelenog fonda za vlasnike privatnih kuća ili zadružnih
domaćinstava koja žele da sagrade ili rekonstruišu kuće radi dobijanja
hipoteke sa nižom kamatnom stopom za stambeni prostor sa značajno
višim energetskim standardom. Program zelenog fonda biće državno
sredstvo za poreski podsticaj gde se privatni novac koristi za projekte
investiranja sa koristima za životnu sredinu, kao što je izdrživa izgradnja.
Investiranje u Program zelenog fonda znači da individualni investitori
daju bankama svoj novac sa niskom kamatnom stopom. Ove banke onda
nude jeftinije zajmove kroz zeleno finansiranje ekoloških projekata. Ovo
podstiče primenu inovativnih ekoloških projekata sa nižim povraćajem za
investicije nego što to imaju konvencionalni projekti, ali, na ovaj način,
se i dalje mogu primeniti. Investitori dobijaju niže kamatne stope kada
investiraju svoj novac u zeleni fond, ali za uzvrat dobijaju umanjenje
poreza na njihove kamate.

Model IV
Program smanjivanja CO2 kao podrška jedinstvenim merama u okviru
starih građevinskih akcija gde će energetska ušteda biti sprovedena kroz
aktiviranje mera termoizolacije koje na drugom mestu nisu sprovedene.
Ovo se primenjuje na izolaciju plafona podruma, plafona prvog sprata
po kom se ne može hodati, i u slučaju renoviranja gipsom – izolacija na
spoljnom zidu.

Program smanjivanja CO2 podržava implementaciju paketa mera koje se

fokusiraju na naknadno uvođenje energetski efikasnih materijala i uređaja
u postojeće stambene objekte, zamenu stare toplotne izolacije i izgradnje
kuća koje štede energiju.

Da bi se uskladili sa uslovima, treba da postoji mogućnost da se primene

ili preporučeni paketi mera sa najmanje tri individualne mere ili da
se dokaže CO2 smanjenje u određenom iznosu kg/m² površine poda i
godišnje. U prvom slučaju treba primeniti renoviranje toplotnih instalacija
i minimalne mere izolacije koje su na višem nivou od mera koje su

78
zakonom preporučene. U slučaju smanjenja CO2, zakonski minimalni
zahtevi koji se odnose na toplotnu izolaciju treba da budu obavezni. Paketi
mera su npr. termoizolacija spoljnih zidova, renoviranje toplotnog sistema,
termoizolacija krova, konverzija izvora toplotne energije, termoizolacija
plafona podruma/zemlja koja spaja spoljne zidove soba koje se greju,
renoviranje prozora itd.

Karakteristike ovog modela su odsustvo fiksnih zahteva, ali kriterijum

rezultata je obavezno smanjenje CO2 u poređenju sa stanjem iz perioda
pre modernizacije. .
Finansijsko sredstvo kod ovog modela je zajam koji je proširen na vlasnika
objekta, sa subvencionisanom kamatnom stopom koja je zasnovana na
principu: što je veća ušteda energije, manja je kamatna stopa.

Model V
Ovaj model je primer uključivanje opštine u naknadno uvođenje energetski
efikasnih materijala i uređaja u postojeće stambene objekte, prema sledećim
principima: opština osniva Preduzeće za ekonomiju domaćinstva, čiji je cilj
naknadno uvođenje energetski efikasnih materijala i uređaja u sve stambene
objekte sa više porodica, Preduzeće treba da razvije standardizovanu
proceduru za super strukturiranje za jednu ili dve akcije navednih objekata,
što je praćeno totalnim termalnim renoviranjem tih objekata. Preduzeće
unapred finansira sve radove i dobija povraćaj od investicija od prodaje
novih stanova i dodatnog najma koji stvaraju novi stanari.

Model VI
Radi ubrzavanja obnove stambenog fonda i angažovanja resursa bankarskih
institucija za razvoj stambene izgradnje, državni program podrške za
obnovu stambenog fonda za davanje bankarskih garancija za zajmove je
usvojen. Državne garancije za kredite za izgradnju i naknadno uvođenje
energetski efikasnih materijala i uređaja u postojeće stambene objekte
koji se primenjuje kao popravka zajedničkih delova (instalacija i dodatni
delovi blokova zgrada), modernizacija zajedničkih delova, rekonstrukcija
zajedničkih delova, popravka, modernizacija i rekonstrukcija delova,
primenljivi projekti i projekti fokusirani na smanjenje energetske
potražnje.

Model VII
Program / fond obezbeđuje bonus zajmu koji je uzet od strane zainteresovanih
investitora. Stambeni objekti u kojima živi više ili jedna porodica, socijalna
infrastruktura koja pripada zajednici i zajedničkim stambenim objektima

79
primenljiva je za ovaj bonus. Proces razvoja i finansiranja projekata je
kako sledi: projekat naknadnog uvođenja energetski efikasnih materijala
i uređaja u postojeće stambene objekte se primarno finansira putem
zajmova komercijalnih banaka proširenim na osnovu odgovarajuće prijave
za zajam uključujući rezultate energetske revizije datog objekta; investitor
aplicira za bonus za naknadno uvođenje energetski efikasnih materijala i
uređaja u postojeće stambene objekte putem odgovarajuće banke koja daje
kredit. Rezultati odgovarajuće energetske revizije su priloženi uz takvu
prijavu koja uključuje sledeće primenljive tipove projekata: modernizacija
unutrašnjeg sistema grejanja (smanjenje godišnje energetske potražnje);
celokupna modernizacija (smanjenje godišnje energetske potražnje);
modernizacija lokalnog izvora toplote i okružne grejne mreže (smanjenje
godišnjeg nivoa gubitka energije); veza sa okružnom grejnom mrežom
(smanjenje godišnjih troškova grejanja); konverzija konvencionalnih
izvora energije u obnovljive. Osnova za izdavanje bonusa je energetska
revizija, koja mora da se elaborira u skladu sa postojećim propisima
/ pravilnikom o obimu i obliku energetske revizije. Energetske revizije
finansira investitor. Energetska revizija obezbeđuje detaljnu tehničku
procenu objekta, dimenzioniranje energetski efikasnih mera u tehničkom
i ekonomskom pogledu, izračunavanje uštede u troškovima za energiju i
grejanje kao i udeo kredita u celokupnom iznosu investicije.

Model VIII
Ovo je model potpisivanja ugovora o saradnji okružnih toplana i stambenih
udruženja. Preduzeće investira u naknadno uvođenje energetski efikasnih
materijala i uređaja u postojeće stambene objekte koji su potrošači energije.
Otplata investicija sledi kroz tarife za grejanje. Konačno, pozitivan rezultat
dogovora osetiće toplana, koja može da umanji svoj kapital i troškove
održavanja koji se odnose na instalirani grejni kapacitet.

Model IX
Kreditna linija za energetsku efikasnost stambenih objekata, koja ima za
cilj da omogući domaćinstvima da ostvare koristi energetske efikasnosti
od unapeđivanja domaćinstava, tako što im daje zajmove i subvencije
kroz lokalne banke koje učestvuju. Prihvatljivi potprojekti uključuju
poboljšanja u smislu energetske efikasnosti kao što su termoizolacija,
energetski efikasni prozori, efikasni (gas/biomasa) kotlovi i upotreba
solarne energije. Domaćinstva mogu dobiti subvencije. U slučaju da se
usklade sa uslovima i odredbama Programa kreditne linije, domaćinstva
imaju pravo na refinansiranje od xy% troškova investicije.

80
Nacionalni program za naknadno uvođenje energetski efikasnih materijala i
uređaja u postojeće stambene objekte predviđa direktnu državnu subvenciju
u iznosu osnovnog paketa mera koje su neophodne za naknadno uvođenje
energetski efikasnih materijala i uređaja u postojeće stambene objekte. Da
bi se ovo sprovelo, potrebna je tehnička studija koju bi izradio kvalifikovani
tim za svaku zgradu. Preporuke se onda prenose u uputstva za popravku,
radove na obnovi uključujući mere za uštedu energije.

Model X
Program modernizacije Programa za zgrade sa više porodica mogao bi
biti nastavak uspešnog pilot programa. Ovaj model bi bio kombinacija
državne i opštinske direktne subvencije sa sopstvenim fondovima vlasnika
stanova, koje delimično mogu zameniti komercijalne banke. Ovaj program
treba zatim da primeni neka vrsta Državne stambene agencije i da započne
sa pripremom energetske revizije, tehničke dokumentacije i tenderske
dokumentacije za izbor izvođača radova.

81
82
ZAKLJUČAK
Jedan od osnovnih razloga da se zakoni Srbije, u oblasti primene obnovljivih
izvora energije i zaštite životne sredine harmonizuju sa postojećima
u Evopskoj uniji, predstavlja činjenica da je međunarodna regulativa u
mnogo čemu savremenija i razvijenija od zakonodavstva većine zemalja
u tranziciji. Na procesu harmonizacije ekološkog zakonodavstva sa
zakonodavstvom Evropske unije intenzivno se radi u Republici Srbiji,
prvensteveno zbog namere i težnje da ista postane članica EU, s jedne
strane, kao i zbog činjenice da su i sve susedne zemlje sa kojima delimo
znatan broj prirodnih resursa već krenule tim putem.

Saglasno Strategiji, jedan od pet osnovnih prioriteta jeste racionalna

upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske efikasnosti u
proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika
energetskih usluga. Ovaj prioritet je značajan pre svega zbog usklađivanja
proizvodnje energije sa realnim potrebama sektora potrošnje energije,
ali i sa aspekta smanjenja uticaja sektora energetike na životnu sredinu,
povoljnog uticaja na efikasnost privrede, standard građana i smanjenje
uvozne zavisnosti. Povećanje energetske efikasnosti je kao prioritet
prepoznat i u okviru strategije kojom se uređuje privredni razvoj Republike
Srbije do 2012. godine i u Nacionalnom programu zaštite životne sredine.
Osim toga, racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti
danas su ključni elementi energetske politike velikog broja zemalja, ali i
ključni elementi održivog razvoja.

Zakonom o energetici (2004) uređeni su ciljevi energetske politike i

način njenog ostvarivanja, način organizovanja i funkcionisanja tržišta
energije, uslovi za uredno i kvalitetno snabdevanje kupaca energijom i
uslovi za ostvarivanje bezbedne, pouzdane i efikasne proizvodnje energije,
upravljanje sistemima prenosa, transporta i distribucije energije i način
obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja i razvoja ovih sistema, uslovi i
način obavljanja energetskih delatnosti, uslovi za ostvarivanje energetske
efikasnosti i zaštite životne sredine u obavljanju energetskih delatnosti i
nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

U svim sektorima finalne potrošnje energije: industriji, zgradarstvu

i saobraćaju očito je višegodišnje zaostajanje u pogledu energetske

83
efikasnosti. Ono je evidentno kako u odnosu na razvijene evropske zemlje,
tako i u odnosu na naše neposredno okruženje.

Kada se govori o energetski efikasnijem zgradarstvu misli se na osnivanje

podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite postojećih stambenih
zgrada, donošenje propisa o obavezi graditelja novih i vlasnika postojećih
zgrada da pribave Sertifikat o energetskoj efikasnosti zgrade.
Povećanje energetske efikasnosti mora biti trajan proces u svim sektorima
korišćenja energije. To je danas redovna praksa u celom progresivnom
svetu.

Imajući u vidu da je u Republici Srbiji energija još uvek znatan instrument

socijalne politike, razumno je da pariteti cena energenata i energetskih
usluga nisu realni. Međutim, to deluje destimulativno za aktivnosti
povećanja energetske efikasnosti. Zbog toga je u cilju ostvarenja ove ideje
i radi njenog sistematskog povećanja neophodna vodeća uloga države.
Postojeći pravni okvir nije dovoljano obavezujući za sektore potrošnje,
u pogledu povećanja energetske efikasnosti. Pored dalje podrške radu
Agencije za energetsku efikasnost država mora u narednom periodu što
pre da donese zakon kojim se uređuje racionalna upotreba energije, osnuje
Fond za energetsku efikasnost i sprovede druge regulatorne, podsticajne
i organizacione mere opisane u ovom poglavlju kako bi omogućila
realizaciju identifikovanih prioritetnih tehničkih mera.

U Republici Srbiji postoji veliki tehnički potencijal za uštedu energije i

primenu mera za povećanje EE u zgradarstvu. S druge strane, tzv. tržišni
potencijal za povećanje EE je skromniji, pre svega iz sledećih razloga:

• ekonomska nesposobnost većeg dela populacije i drugih potrošača

energije
• nedovoljna motivisanost za ulaganje(niske cene i neodgovarajući
pariteti goriva i energije, normativna naplata potrošnje toplote u DG i
slično)
• još uvek nepovoljni uslovi kreditiranja
• neinformisanost većeg dela populacije.

Energetska efikasnost objekta postaje njegova bitna prednost na tržištu

nekretnina. Mera postignute efikasnosti sertifikuje se atestom na osnovu
propisanih i ostvarenih vrednosti termičke zaštite objekta i utrošene
energije za grejanje i ostale potrebe zavisno od namene. Ključni pokazatelj

84
je godišnja potrošnja energije svedena na površinu stambenog objekta,
odnosno jedinicu zapremine nestambenog objekta.

Prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike

Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, definisane su
aktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pri tom
procenjene uštede, kada su u pitanju sektor industrije, sektor saobraćaja i
zgradarstva. Kada je u pitanju sektor zgradarstva, neophodne su sledeće
aktivnosti:
Prelazak sa grejanja na električnu energiju (procenjena godišnja ušteda od
1.500 GWh):

• zamenom, sistemima daljinskog i centralnog grejanja ili prirodnog

gasa (zavisno od lokaliteta i sl.)
• Zamena sijalica u domaćinstvima i poslovnim objektima (procenjena
godišnja ušteda od 701 GWh) :
• subvencija cene sijalica prema krajnjim korisnicima
• poreske olakšice
• saradnja sa EPS-om
• Donošenje novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama
(procenjena ušteda energije grejanja od 10 %):
• smanjenje spoljnje projektne temperature na nivou države za 4 °C
• smanjenje instalisane snage i investicionih troškova za grejanje

Dosledna primena JUS U J5.600 i drugih relevantnih standarda

(procenjena ušteda energije za grejanje do 40 %):
• procenjeno smanjenje instalisane snage za grejanje za 30 – 40 %
• usvojiti maksimalnu dozvoljenu godišnju vrednost finalne energije za
grejanje od 100 kWh/m²/god.

Ustanovljeni republički prosek za instalisanu snagu u objektima

izgrađenim nakon 1988. godine iznosi 160 W/m², umesto ostvarivih 95
W/m², uz striktnu primenu standarda JUS U.J5. 600: Tehnički uslovi za
projektovanje i građenje zgrada.

Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje TPV prema merenju potrošnje

toplotne energije

• procenjena ušteda energije za grejanje od 10 %

85
Osnivanje podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite stambenih
i nestambenih zgrada

• korišćenje budžetskih sredstava, namenska kreditna i donatorska

sredstva uz sufinansiranje vlasnika
• za zamenu prozora i poboljšanje izolacije potrebno osnivanje
revolving fonda od oko 50 miliona evra

Zamena prozora

• potrebna sredstva: 936 miliona evra za višeporodične stambene

zgrade i 1.326 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade
• procenjena godišnja ušteda finalne energije za grejanje: 4,05 TWh za
višeporodične i 3,35 TWh za jednoporodične zgrade
• period otplate 7,1 do 10,8 godina uz godišnje uštede od 122,7 miliona evra
• do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10 %
od ovog potencijala
Poboljšanje izolacije zidova objekata

• potrebna sredstva: 341 miliona evra za višeporodične stambene

zgrade i 497,9 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade
• procenjena godišnja ušteda finalne energije za grejanje: 1,9 TWh za
višeporodične i 1,6 TWh za jednoporodične zgrade
• do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10 %
od ovog potencijala

Uvođenje pribavljanja sertifikata EE za zgrade

• dugoročna mera saglasna direktivi EU 2002/91/EC (EPBD) o

energetskim karakteristikama zgrada

Bitan energetski parametar su oblik i orijentacija objekta koji određuju

njegovu meru izloženosti spoljašnjim klimatskim uticajima (temperatura,
vetar, vlaga, sunčevo zračenje). Izborom odgovarajućeg oblika, orijentacije
i položaja objekta, kao i odgovarajućim izborom konstruktivnih i zaštitnih
materijala, može se postići energetska povoljnost objekta.

Energetska efikasnost se postiže i korišćenjem efikasnih sistema grejanja,

86
ventilacije, klimatizacije, pripreme tople vode i rasvete, uključujući
i korišćenje otpadne toplote i obnovljive izvore energije koliko je to
moguće. Da bi se ovaj proces realizovao, neophodno je obezbediti
integrisani pristup u ispunjenju uslova za postizanje energetske efikasnosti
u svim segmentima, zatim utvrditi sve bitne elemente metodologije za
određivanje (izračunavanje) energetskih indikatora u našim uslovima,
i najzad pripremiti odgovarajuća podzakonska akta kojima se uređuju
pitanja energetske efikasnosti.

Sve mere za naknadno uvođenje energetski efikasnih materijala i uređaja

u postojeće stambene objekte bi trebalo da budu predmet subvencija u
formi zajmova samo kada vode ka velikoj uštedi energije. Nivo podrške
bi trebalo da bude u bliskom odnosu sa ekonomskim ciljevima i ciljevima
socijalne politike i ekološkim ciljevima. Mere bi trebalo kombinovati
u lako primenljivim paketima koji bi uključivali modernizaciju izvora
toplote i termo izolaciju zidova kao obavezne mere. Što se tiče finansijskih
modela, oni bi trebalo da pokrivaju direktnu podršku problematičnim
domaćinstvima u zgradama sa više porodica. Od velike je važnosti da
finansiranje ne obezbeđuje država već specijalizovane finansijske institucije
(banke, fondovi). Trebalo bi izbegavati svaki nedostatak dokazanih
tehničkih standarda za naknadno uvođenje energetski efikasnih materijala
i uređaja u postojeće stambene objekte koji može da vodi ka zloupotrebi
javne podrške. Finansiranje mera samo putem subvencija nije stalno i
zavisi od trenutnog trenda domaće politike; treba ih pažljivo primenjivati.

87
88
LITERATURA
1. Božić V., Novaković S., „Ekonomija saobraćaja“, Ekonomski
fakultet Beograd, 2008. godina
2. Devetaković S., Gavrilović Jovanović B., Rikalović G., „Nacionalna
ekonomija“, udžbenik, CID, Beograd, 2005.
3. Djoković E., Šećibović R., “Ekonomska geografija sveta –
priručnik”. CID, Beograd, 2004.
4. Evropska komisija, Radni dokument osobolja komisije, Izveštaj
o napretku Srbije za 2010. godinu koji prati saopštenje komisij
upućeno evropskom parlamentu i savetu, Strategija proširenja i
ključni izazovi za 2010-2011. godinu, Brisel, SEC(2010) 1330
5. Jovanović, O. (2010). Energetska efikasnost građevinskih objekata.
Energetske tehnologije, 7(1), 36-42.
6. Marković, J., Karić, D., & Đorđević, A. (2010). Fondovi EU namenjeni
pružanju podrške očuvanja životne sredine. Ecologica, 17(60), 535-539.
7. Mihajlović, D., & Božinović, G. (2010). Instrumenti za
prevazilaženje barijera u postizanju energetske efikasnosti.
Ecologica, 17(59), 401-405.
8. Mihajlović, D., & Živković, S. (2010). Globalni ekološki i ekonomski
problemi u trećem milenijumu. Ecologica, 17(59), 437-440.
9. Mihić D., “Finansijsko računovodstvo”, Univerzitet Singidunum,
2006.
10. Mikić, S. (2010). Uloga održivog razvoja i ekologije u finansiranju
ekonomskih projekata EU. Ekonomski pogledi, (1), 79-83.
11. Milošević, V., & Đurić-Mijović, D. (2010). Dvostruke fasade kao
korak ka energetski održivim objektima. Nauka + Praksa, (13), 81-
84.
12. Milutinović, S. (2004). Lokalna Agenda 21: Uvod u planiranje
lokalnog održivog razvoja. Beograd: SKGO
13. Milutinović, S. (2004). Urbanizacija i održivi razvoj. Niš: Fakultet
zaštite na radu
14. Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije 2008 -
2017
15. Nacionalna strategija održivog razvoja RS
16. Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju, Republika
Srbija, 2008, str. 80. http://www.seio.gov.rs/code/navigate.
asp?Id=414
17. Najam, A., D. Runnalls, M. Halle (2007). Environment and
Globalization: Five Propositions. IISD
18. Pešić, R. (2002). Ekonomija prirodnih resursa i životne sredine.
Beograd: Poljoprivredni fakultet. Poglavlje1: ‘Održivi razvoj’

89
 19. Petrović N, “Ekološki menadžment”, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, 2007.
20. Program Evropske unije za region Balkana Albanija, Bosna
i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika
Makedonija i Srbija i Crna GoraGeneralni Master plan saobraćaja
u Srbiji Završni izveštaj – Aneks I, oktobar 2009.
21. Republika Srbija, Vlada, „Nacionalna strategija o privrednom
razvoju Srbije od 2006. do 2012. godine“, Beograd, 2006.
22. Rosić I., „Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede –
nacionalna makroekonomija“, Kragujevac, 2002.
23. Štetić S. (2006): Ekonomska geografija, Visoka turistička škola,
Beograd
24. Šumarac, D. M. (2010). Energetska efikasnost zgrada u Srbiji -
stanje i perspektive. Termotehnika, 36(1), 11-29.
25. The Rio Declaration on Environment and Development (Rio de
Janeiro, 1992), Agenda 21(Rio de Janeiro, 1992)
26. Todorović, M., Ećim, O., & Martinović, I. (2010). Izbor prilaza
unapređenju energetske efikasnosti i održivosti zidanih zgrada.
Materijali i konstrukcije, 53(4), 5-27.
27. WBGU (2004). Renewable energies for sustainable development:
Impulses for renewables 2004. German Advisory Council on
Global Change - Policy Paper 3.
28. Živković Z, Ilić M, „Upravljanje programima i projektima u
javnom sektoru – Program „Krovovi Beograda“ 8. internacionalini
Simpozijum SINERGIJA, Bijeljina 2011.
29. InoFin – Tailored financing schemes for social housing retrofitting,
the co-operation project financed under Intelligent Energy for Europe
Program 2006-2008, (detaljni izveštaji na www.join-inofin.eu)
30. BEEN – Baltic Energy Efficiency Network for the building stock,
the co-operation program financed under European Union Interreg
IIIB Program 2005-2007 (detaljni izveštaji na www.been-online.
net)
31. Effects des CO2-Gebaeudesanierungsprogramms 2007
– Bremer EnergieInstitut, InstitutWohnen und Umwelt,
InstitutfürStatistikUniversität Bremen, 2008 (detaljni izveštaji na
www.kfw.de)

90
• Zakon o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik RS 72/09).
• Nacionalna strategija o razvoju saobraćaja
• Zakon o energetici, «Sl. glasnik RS», br. 84/2004
• Zakon o javnim nabavkama. «Službeni glasnik RS», br. 116/2008
• Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine
(„Službeni glasnik RS“, br.35/05)
• Uredba o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja
energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do
2012. godine („Službeni glasnik RS”, br. 17/07 i 73/07)
• Zakon o stanovanju (Sl. glasniku RS, br. 50/92, 76/92, 84/92,
33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97,
46/98, 26/01)
• Zakon o održavanju stambenih zgrada i stanova (»Sl. glasnik RS«,
br. 44/95)
• Uredba o održavanju stambenih zgrada i stanova, («Službeni
glasnik RS», broj 43/93)
http://www.energyobserver.com/naslovna.php?lang=1

91
92