Ne staj vodiljo moja, vidim te ja.

hodaj, bez razmišljanja,podići ću se..

bez prestanka sviraj,
da i ako se zadržim čujem našu pesmu..
samo bez straha, hrabro inspiracijo moja,
tu sam, nedam te..

Da, zastranio sam, ali mi je stalo,

uspeću....ti samo diši..

Jeste, zaglavio sam se u rđi prokletoj,

ali izmušću snagu i znanje
doći ću do tebe

Ne plači, samo to ne..

To ne mogu izdržati
sva moja obećanja tada blede,
sva moja snaga u tim suzama se izgubi.

Veruj mi, hitaj samo napred

i ne osvrći se..
ignoriši zveri pogane,
ignoriši dah njihov propali..

ne daj se cvete..miriši..
izdrži, miris tvoj pratiću

Nisu jači od nas,

ne boj se, trči
tu sam iza tebe
dolazim, vraćam se. I.H.

Kako, kada iz ovog vremena nisam,

kako da smisao u vrtlogu besmisla nađem.

melanholicno lutam upornom prazninom,

a sebe ni da osetim ni da dodirnem

Kad-kad namirišem senku svoju

koja se ljubi sa životom tamo negde

i samo kada zažmurim mogu da vidim..ali ovde kako..

Kako, kada iz ovog vremena nisam,

kako istinski da slavim,

istinski mogu samo setan biti.

ako ništa, barem oči svoje ne moram kriti..

koja je boja, sve jedno je...

i onako iskre moje, niko ne razume.