Jebo te... Pa znam te, znaš se...

Nemoj meni da se ceriš očnjacima trulim, i poturaš lošu priču uz lošu

glumu kao prilog...
Samo mi žuč radi od strofa i refrena tvojih na ripit nameštenih, ne, ne želim repete...
Dosta mi je tvoje
krize iza koje se kriješ..

Smotaću život u rizlu i sam ću si ga popušiti ili i to hoćeš ti?

Kritičan je karakter tvoj siromšni , a ja
polako nemam snage da grizem za sutra... Kriza mi u džepu, križni štab u srcu, vizu mi daj za dušu da
izbegnem šugu...
Skidam crven nos i boju sa lica... Klovn i žongler... Hahahah zajebi me više...
Da se smejem kada bih se drao?!, Da zabadam
eksere pod nokte jer je tako tebi merak?!
Biće tebi merak , sačekaj malo, mrak mi je pao...
Ne stojimo u redu za mleko, ali
rad bi ako bi samo imali čemu da se radujemo...
Ustajemo ustajali svako jutro, bizarno mizernim životima živimo,ispunjeni ispraznelim idejama...
Utonuli u snove koji su košmari, koji su java... Javne sramote, a tajne sudbine...
Izgraditi svoj svet, izraditi stoku...
I ne želim da doživim stotku ako lažnjacima moram da se klanjam... Neću da ti se sklanjam, nego ću da te
sklonim... Makar iz mog sveta ako ne mogu sa vrha...
Svariću stvari koje si mi ranije servirao pa ću servirati ja tebi šta
budem posle toga israo..
Dosta šarenih laži i lažnih ljudi... Sreća je u tebi i meni čoveče obični... Uobličimo se i neka nam običaj
postane da zajednički cilj imamo... da naciljamo pa odapnemo...
A spodoba neka se odbrani ako moze!!