OTUĐENJE STVARI TOKOM PARNICE I STVARNA

LEGITIMACIJA

U praksi se dešava da stranka tokom parnice otuđi stvar o kojoj

teče parnica pa sudovi zauzimaju različite stavove u pogledu
stvarne legitimacije takve stranke, rukovodeći se članom 198. ZPP-
a koji kaže da „Ako koja od stranaka otuđi stvar ili pravo o kome
teče parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama
dovrši“, pri čemu u ovakvim slučajevima dolazi do apsurdnih
presuda koje često nisu ni izvršne.
Primer za ovo je i stav Vrhovnog suda Srbije u svojoj odluci
objavljenoj u sudskoj praksi u odabiru „Sirijusa“ navedenu pod broj:
Rev. 2380/97 u kojoj se navodi da su niži sudovi pravilno postupili
kada su dozvolili završetak parnice iako je tužilac nakon podnošenja
tužbe otuđio sporni lokal. Sličan stav ima i Apelacioni sud u
Beogradu u svojoj odluci broj: Gž 15266/10.
Bukvalno tumačenje pomenutog člana ZPP-a ne može se prihvatiti
od ljudi koji su završili pravni fakultet i položili pravosudni ispit i od
kojih se očekuje da razmišljaju logikom pravnika. Navedeni član
ZPP-a govori da otuđenje stvari ili prava o kome teče parnica ne
sprečava da se ista dovrši ali ne govori da mora da se dovrši. U
takvoj situaciji tužilac na primer mora da prilagodi tužbeni zahtev
novonastaloj situaciji, jer je prestanak vlasništva na stvari od bitnog
uticaja na odluku o samoj stvari.
Tako na primer okolnost prodaje stana iz koga se traži iseljenje i
njegovu predaju slobodnu od lica i stvari, iako ne sprečava da se
parnica među istim strankama dovrši, je od uticaja na aktivnu
legitimaciju za isticanje takvog tužbenog zahteva, obzirom da je
ovakva tužba prava vlasnička tužba (rei vindicatio), pa osoba koja
traži predaju neke stvari mora biti i njen vlasnik.
Nasuprot bukvalnog tumačenja pomenutog člana ZPP-a navodimo i
stav Vrhovnog suda Republike Hrvatske u svojoj odluci broj: Rev
1103/07-2 u kojoj se između ostalog kaže da „Otuđenje stvari o
kojoj teče parnica iako u procesno-pravnom smislu ne spriječava da
se parnica među istim strankama dovrši, od utjecaja je u
materijalno-pravnom smislu za donošenje meritorne odluke o
predmetu spora, odnosno o postavljenom tužbenom zahtjevu“.
Mislimo da se u kontekstu iznetog mora zauzeti jasan stav
Vrhovnog kasacionog suda Srbije u pogledu tumačenja pomenutog
člana ZPP-a.