Funkcije u trgovini 2014

UVOD

Trgovina nastaje sa prvim počecima komunikacije, još u praistoriji. Ona je bila

osnovna veština putem koje su praistorijski ljudi razmenjivali jedni sa drugima usluge i
dobra. Piter Votson označava period od pre 150.000 godina kao vreme od kada datira
istorija međugradske trgovine, tj. razmene robe između dva udaljena mesta. Definicija
trgovine Trgovina je dobrovoljna razmena robe, usluga ili oboje. Mehanizam koji
dozvoljava trgovinu naziva se tržište. Originalna forma trgovine bio je barter, direktna
razmena robe i usluga. Moderni trgovci generalno pregovaraju preko najboljeg
posrednika pri razmeni, novca. Kao rezultat dolazi do mogućnosti razdvajanja kupovine
od prodaje, pa i zarade. Pronalazak novca i kasnije kredita, papirnog novca i nefizički
prisutnog novca umnogome je olakšao i unapredio trgovinu. Trgovina između dva
trgovca se naziva bilateralnom trgovinom, a između više trgovaca multilateralnom.

Trgovina postoji iz više razloga. Prilikom specijalizacije i podele rada dolazi do

koncentracije na uži aspekt proizvodnje, trgovine različitim proizvodima. Trgovina
postoji i između raznih regiona, iz razloga što određeni imaju komparativnu prednost u
proizvodnji robe kojom se može trgovati ili zato što veličina regiona dozvoljava da se
izvuče korist iz masovne proizvodnje. Kao takva, trgovina po tržišnim cenama između
raznih lokacija doprinosi obostranoj koristi. Materijalima koji su korišćeni za proizvodnju
nakita se trgovalo sa Egiptom još od 3000. godine pre nove ere. Feničani su bili poznati
moreplovci koji su plovili od Sredozemnog mora pa sve do današnje Britanije na severu
u potrazi za nalazištima kalaja, koji im je bio potreban za proizvodnju bronze. Iz ovog
razloga oni su osnivali kolonije koje su Grci nazivali trgovačkim središtima. Od početka
grčke civilizacije pa sve do propasti Rimskog carstva u V veku nove ere, finansijski
unosna trgovina donela je dragocene začine u Evropu sa Dalekog istoka, posebno iz
Kine. Rimska pomorska trgovina je vremenom procvetala i opstala. Tako
rasprostranjena imperija donela je stabilnije i sigurnije puteve, na kojima je strah od
pirata prilikom dopremanja robe bio manji. Pad Rimskog carstva i tamni period koji je
potom usledio donose Zapadnoj Evropi nestabilnost i stanje na ivici kolapsa u
trgovinskim vezama.

1
 Funkcije u trgovini 2014

OSNOVNA OBELEŽJA I FUNKCIJE TRGOVINE

Trgovina je privredna grana koja se bavi prometom robe – posredovanjem – između

proizvođača i potrošača. Razvojem trgovine nastajale su i različite definicije trgovine.
Postojeće definicije trgovine mogu se razvrstati uglavnom u dve grupe:

– institucionalne (naglasak je na ostvarivanju profita kao cilja prodaje robe koja je

kupljena zato da bi bila skuplje prodata: "Jeftino kupi skupo prodaj!")

– funkcionalne (težište je na ulozi trgovine u društvenoj podeli rada, kao

posrednika između proizvođača i potrošača).

TRGOVINA-NASTANAK I RAZVOJ

Trgovina je jedna od najstarijih privrednih delatnosti. Najpre se razvila kao

trgovina među raznim plemenima i zajednicama. Društvena podela rada, privatno
vlasništvo i isporuka viška proizvoda doveli su do razvoja trgovine, a kasnije i do
izdvajanja trgovaca i formiranja trgovine kao posebne društvene delatnosti. Izdvajanju i
osamostaljivanju trgovine prethodila je direktna razmena roba tj. trampa koja je bila
rezultat nerazvijenih proizvodnih snaga.

• Uslovi nastanka trgovine su:

–Društvena podela rada

–Privatno vlasništvo

–Višak proizvoda

Nastanak trgovine u pravom smislu reči vezuje se uz pojavu novca. Trgovac kupuje
robu za novac i prodaje za novac.

2
 Funkcije u trgovini 2014

• Organizuje razmenu po obrascu:

NOVAC - ROBA - NOVAC , a za svoju uslugu obračunava razliku u ceni odnosno

maržu.

Da bi ostvario razliku u ceni trgovac želi da nabavi robu što jeftinije i da je proda što
skuplje. Na taj način dolazi do sukoba interesa između potrošača i proizvođača na
jednoj strani i trgovaca na drugoj strani. Trgovina pospešuje razvoj robne proizvodnje i
ubrzava raslojavanje društva. Stvara se trgovački kapital kao najraniji oblik kapitala i to
doprinosi razvoju kapitalističkog načina proizvodnje, naročito koncentraciji kapitala u
rukama pojedinaca. Najveći trgovci postaju preduzetnici u industriji.

Trgovina - nastanak i razvoj

U početku trgovinom su se bavile zanatlije koje su za novac, zarađen prodajom

svojih proizvoda, kupovali alat i sirovine. U promet se kasnije uključuju I trgovci – time
se razvija trgovina kao zasebna delatnost. Trgovina je doprinela širenju tržišta i
stvaranju gradova i to u morskim lukama, na velikim rekama odakle kreće širenje
gradova.
Mnogi gradovi su doživeli uspon i samostalnost upravo zahvaljujući trgovini
(Venecija, Đenova, Dubrovnik). Trgovina vremenom postaje posrednik između
zemalja.

Teorije trgovine-negativni stavovi

Antička Grčka i rimska epoha (Platon, Aristotel, Ciceron) zastupala je stav da je

trgovina parazitska delatnost. Etički gledano, prema trgovini je izražavan samo prezir i
otvoreno neprijateljstvo.

•Platon - laž i prevara glavna su obeležja trgovine.

•Aristotel -donekle uočio nužnost trgovine (razmena je dobra samo ako služi svojoj
svrsi i ako se radi o razmeni ekvivalenata)

•Crkva je imala negativan stav

•Fiziokrati (XVIII) – produktivna je samo poljoprivreda

3
 Funkcije u trgovini 2014

•Socijalisti - utopisti (Furije, Oven, Prudon)

Teorije - pozitivni stavovi - Pozitivna mišljenja o trgovini, posebno su imali:

•Merkantilisti (uvideli su bogatstvo naroda u trgovini) - Adam Smit (za trgovinu je

potreban novac, ne trampa), on je podelio trgovinu na trgovinu na malo i trgovinu na
veliko. Tvrdio je da trgovina povećava produktivnost rada, da je obim podele rada
ograničen obimom razmene (tržišta), a razlika u ceni (nije nemoralna), jer tom razlikom
trgovina mora da pokrije troškove kapitala koji je uložila u nabavku i prodaju robe.

•Izradio naučni pristup uticaja mehanizma ponude i tražnje na formiranje cena.

FAKTORI RAZVOJA SAVREMENE TRGOVINE

Faktori koji su doveli do ubrzanog razvoja i modernizacije trgovine u drugoj

polovini XIX veka su:

a) Razvoj novih proizvoda

b) Rast potrošnje industrijskih dobara

c) Naglo rastu ponuda i tražnja

d) Trgovina dobija ulogu posrednika

OSNOVNE FUNKCIJE I ZADACI TRGOVINE

Trgovina, kao posrednik, donosi koristi i proizvođačima i potrošačima:

a) Proizvođačima - olakšava ili omogućuje prodaju

b) Potrošačima - obezbeđuje zadovoljenje potreba;

Trgovina ima zadatak da obezbedi robu:

•Pravim korisnicima U pravo vreme

•Na pravom mestu Po prihvatljivoj ceni

4
 Funkcije u trgovini 2014

FUNKCIJE TRGOVINE

Funkcionisanje i razvoj trgovine odvijali su se uvek pod snažnim uticajem

ekonomskog i socijalnog okrženja. Brojna istraživanja ukazuju na izvesne zakonitosti u
savremenim tržišnim uslovima. Po svom obimu i dometu najveći značaj imaju sledeće
zakonitosti:

- intenziviranje procesa integracije i kooperacije u svim fazama prometa

- podizanjem nivoa koncentracije trgovine

Nestabilnost subjekta prometa u uslovima sve oštrije konkurencije na tržištu,

potencirali su procese integracije i koopeacije. Uz to je sve više slabila pozicija
nezavisnih i malih trgovinskih subjekata na tržištu, a jačala uloga zavisnih oblika
organizovanja prometa. Ovi tokovi doveli su skoro do potpune integracije sfere prometa
robe i usluga. Kao produkt izloženih tokova, ali i intenzivnog rasta i privlačenja kapitala,
stalno je podizan nivo koncentrcije trgovine. Na scenu stupaju krupna trgovinska
preduzeća sa dominirajucom pozicijom u kanalima prometa. Procesi inegracije i
koncentracije su uslovili masovan promet roba i usluga, a njihovi efekti dolaze do
izražaja u sledeća tri pravca funkcionisanja trgovine:

- tehnici i tehnologiji,

- organizaciji trgovinskih subjekata i trgovinske mreze,

- u upravljanju u trgovini na makro i mikro nivou njenog funkcionisanja

Efikasnost i efektivnost funkcionisanja savremene trgovine sve više zavisi od

primene naučnih dostignuća. Posebno treba istaći da informatička revolucija duboko
prodire u domen trgovine i da efekti njene primene najviše dolaze do izražaja, baš u
sferi trgovine.

5
 Funkcije u trgovini 2014

Procesi evolucije organizacije trgovine i trgovinske mreže u razvijenim

privredama došli su poslednjih 30 godina do izražaja u sledećim osnovnim trendovima:

-smanjivanju broja subjekata u prometu,

-smanjivanju broja prodajnih i skladišnih objekata,

-porastu tržišnog učešća većih trgovinskih preduzeća,

-porastu učešća većih trgovinskih preduzeća u ukupnim investicionim

ulaganjima u prometu

Promene u strukturi i organizaciji potencirale su potrebu razvoja strategijskog pristupa

upravljanju u trgovini na makro i mikro nivou. Makro nivo podrazumeva aktivnu politiku
države na razvoj trgovine. Veća uloga trgovine u privrednom razvoju, potencira potrebu
svestranog razvoja trgovinske politike i celovite primene dostignuća savremene teorije i
prakse menadžmenta u domenu trgovine.

* * *

• INTERPERSONALNA FUNKCIJA - kao oblik posredovanja trgovine između fizičkih i

pravnih osoba u prometu sastoji se u nabavci robe od proizvođača i prodaji robe
potrošačima. Prodaja nije ograničena mestom i vremenom, pa iz toga proizilazi da je
interpersonalo istovremeno interlokalno i intertemporalno posredovanje.

• INTERLOKALNA FUNKCIJA - trgovine kao oblik međumesnog posredovanja

proizilazi iz regionalnih razlika u proizvodnji i potrošnji. Posredničkom ulogom trgovina
obezbeđuje povezivanje i uravnoteženje ponude i tražnje u različitim delovima zemlje.

• INTERTEMPORALNA - funkcija trgovine proizilazi iz vremenske neusklađenosti

proizvodnje i potrošnje. Da bi minimizirala vremenski nesklad između proizvodnje i
potrošnje odnosno ponude i tražnje, trgovina nabavlja robu u većim količinama, stvara
zalihe na skladištu i brine o očuvanju njene upotrebne vrednosti.

• Uzroci nesklada su u tome što je:

6
 Funkcije u trgovini 2014

- proizvodnja sezonskog karaktera a potrošnja je kontinuirana (npr. poljoprivredno

prehrambeni proizvodi)
- proizvodnja kontinuirana, a potrošnja sezonskog karaktera (npr. vrste
građevinskog materijala)

Možemo spomenuti dva trenda u savremenoj ekonomiji koji su u funkciji objašnjenja

značaja posredničkih funkcija trgovine. To su:

a) koncentracija proizvodnje u sve manjem broju mesta. To se posebno odnosi

na proizvodnju finalnih proizvoda nezavisno od toga kako su prostorno rasprostranjeni
ili razmješteni i

b) prostorna disperzija potražnje i potrošnje;

Gornje bi mogli potvrditi proizvodnjom niza finalnih proizvoda. Dovoljno bi bilo

spomenuti: automobilsku industriju; industriju kućnih aparata i slično; Spomenuta dva
trenda dovode do udaljavanja mesta proizvodnje od mesta potražnje, odnosno
potrošnje. Javlja se prostorna udaljenost između mesta proizvodnje i mesta potrošnje;

Savladavanje prostorne udaljenosti se odvija u određenom vremenu, a uslovljeno

je kvalitetom saobraćajne infrastrukture i snage transportne industrije; Istraživanja
potvrđuju da je udeo transportnih troškova u strukturi cene proizvoda upravo
proporcionalan udaljenostima na koje se roba ili putnici prevoze, a obrnuto
proporcionalan snazi transportne industrije.

Napomena: Praksa potvrđuje da troškovi prevoza rastu s porastom udaljenosti na koju

se robe prevoze ali ipak ne proporcionalno nego najčešće degresivno. Dakle, rastu
troškovi prevoza ali ne proporcionalno. Za dvostruko veću udaljenost nisu troškovi
prevoza dvostruko veći. To znači, da ako udaljenost na koju se roba prevozi poraste za
50, 60, 70 ili 100%, troškovi prevoza će porasti u odnosu na troškove prevoza kraće
relacije s kojom se upoređujemo, ali ne za 60, 70 ili 100% već za neki iznos manji od
60, od 70 ili od 100%.

Snaga transportne industrije je određena dostignutim stepenom razvijenosti

saobraćajne infrastrukture i razvijenošću prevoznih sredstava. Što je transportna
industrija razvijenija to je udeo troškova prevoza u strukturi cena trgovačke robe niži.

•Trgovina je sama po sebi posredovanje. Ona je nosilac posredničkih i niza dopunskih ili
ostalih funkcija.

Gornjim smo stvorili pretpostavke za spominanje dvaju pomenutih, posredničkih

funkcija.

7
 Funkcije u trgovini 2014

a) funkcija posredovanja u prostoru ili interlokalno posredovanje i

b) funkcija posredovanja u vremenu ili intertemporalno posredovanje

• Funkcija posredovanja u vremenu proizlazi iz:

a) potrebe da se savlada prostorna udaljenost između mesta proizvodnje i mesta

potrošnje proizvoda. Da bi se savladao prostor potrebno je vreme. Vreme
potrebno za savladavanje prostora je uslovljeno udaljenostima koje treba
savladati i snagom (kvalitetom) transportne industrije i
b) postojanjem vremenskih razlika između vremena proizvodnje nekog proizvoda i
njegove konzumne zrelosti. To posebno važi za neke poljoprivredno
prehrambene proizvode kakvi su, primera radi, delikatesni suhomesnati
proizvodi, sirevi i slično. Tu bi mogli dodati i proizvode koji se radi izrazite
sezonalnosti proizvode u jedno doba godine, a postoji potreba njihovog
celogodišnjeg konzumiranja.

Trgovina je nosilac tih dvaju posredničkih funkcija, preostale dve posredničke funkcije
su:

c) posredovanje među osobama ili interpersonalno posredovanje i

d) posredovanje pri kreditiranju ili ratealnoj prodaji.

Posredovanje među osobama - osobe: pravne i fizičke;

-posrednik smanjuje broj poslovnih veza;

-uticaj na potrebno vreme i cenu transakcija;

* * *

• Broj transakcija bez posrednika:

računska operacija množenja: m x n =mn;

računska operacija s posrednikom: m + n = m +n;

računska operacija s više posrednika:

8
 Funkcije u trgovini 2014

primer:

dva posrednika: 2(m+n) = 2(m+n)

tri posrednika: 3(m+n) = 3(m+n)

n posrednika: n(m+n) = n(m+n);

* * *

• Trgovina na malo ili detaljna trgovina je posredovanje između trgovine na veliko I

krajnjih potrošača;

• Krajnji potrošači su fizičke osobe i porodice, odnosno domaćinstva. Trgovina na malo

je prodaja trgovačke robe krajnjim korisnicima fizičkim osobama ili obiteljima
(domaćinstvima);

• Pokazatelji odnosa broja trgovaca na veliko i trgovaca na malo, te obrnuto su

pokazatelji (pored ostalih) razvijenosti prodajne strukture.

• Posredovanje pri kreditiranju (ratealna prodaja; prodaja na rate). Funkcija kreditiranja

za razliku od prethodne tri posredničke funkcije, nije izvorno trgovinska funkcija.
Kreditiranje prodaje se od strane trgovinskih poduzeća najčešće dogovara s njihovim
dobavljačima (proizvođačima) ili poslovnim bankama.

• Funkcije trgovine:

a) Osnovne funkcije ili funkcije posredovanja:

- posredovanje u prostoru (interlokalno posredovanje);

- posredovanje u vremenu (intertemporalno posredovanje);

- posredovanje među osobama (interpersonalno posredovanje);

- posredovanje pri kreditiranju ili ratealna prodaja.

b) Dopunske funkcije trgovine

-doprema trgovačke robe, isporuka, prevoz;

-merenje, vaganje, pakiranje;

9
 Funkcije u trgovini 2014

-montiranje i slično.

Napomena:

Osnovne ili posredničke funkcije trgovine ne uvećavaju upotrebnu vrednost robe.

Osnovne funkcije trgovine stvaraju pretpostavke da bi razmena bila moguća. Trošak
osnovnih funkcija se podmiruje iz razlike u ceni

• Dopunske funkcije uvećavaju upotrebnu vrednost trgovačke robe. Troškovi dopunskih

funkcija uvećavaju nabavnu cenu trgovačke robe.

• Savremeni pristup utemeljen na marketing konceptu poslovanja nositelja prodaje u

kanalu distribucije težište pri sistematizaciji osnovnih funkcija trgovine stavlja na funkciju
kreiranja asortimana i podešavanja robe zahtevima kupaca.

PRIMER 1.

McGarry razlikuje šest funkcija trgovine. Sistematizuje ih na sledeći način:

1) Kontaktne - pronalaženje kupaca I prodavača;

2) Robne - prilagođavanje robe zahtevima tržišta;

3) Cenovne - izbor cene koja je dovoljno visoka da učini proizvodnju mogućom i

dovoljno niska da podstakne kupca da pribavi robu;

4) Promidžbene - navođenje kupca ili prodavača na naklonost prema proizvodu ili

njegovom jamcu;

5) Fizičke distribucije - transport i skladištenje roba i

6) Završne - dovršenje marketing procesa.

PRIMER 2.

Autori W.Zikmund-M.D‘Amico dele sve funkcije u tri grupe:

a) Funkcije fizičke distribucije;

- nabavljanje proizvoda u relativno velikim količinama od dobavljača te njihov plasman u

skladu s potrebama potrošača;

10
 Funkcije u trgovini 2014

- pojedinačno nabavljanje nekih proizvoda od mnogo sitnih proizvođača te njihovo

plasiranje u velikim količinama;

-kreiranje asortimana;

-otpremanje robe I

-skladištenje

b) Funkcije komuniciranja

- unapređenje prodaje i prenos informacija o proizvodu;

- prikupljanje informacija o potrošaču;

- poznavanje potrošačevih potreba;

- širenje informacija

c) Funkcije olakšavanja.

- kreditna funkcija;

- funkcija servisiranja proizvoda;

- funkcija preuzimanja rizika koji prati prodaju proizvoda i njihova držanja do prodaje.

FAKTORI RAZVOJA TRGOVINE

• Politički

• Ekonomski

• Socijalni

• Tehnološki

• Legislativni

• Ekološki

11
 Funkcije u trgovini 2014

Politički faktori i trgovina

•POLITIČKI FAKTORI (POLITIČKI SISTEM) imaju značajnu ulogu u uspostavljanju

ekonomske stabilnosti i u izgradnji konkurentne trgovinske mreže.

•PRIVREDNI SISTEM opredeljuje karakter trgovine.

•PRAVNI SISTEM opredeljuje okvire slobode preduzetništva kao i uticaj pojedinih

učesnika u trgovini.

* * *

Ekonomski faktori i trgovina

•EKONOMSKI razvoj i proizvodnja - osnova razvoja trgovine.

•ekonomski razvoj daje i povećava robne fondove koji su važni za ekonomiju obima u
trgovini.

•proizvodnja izražena kroz BDP osnova je bogatstva naroda i kupovne moći,

•struktura potrošnje i raspodela dohotka na štednju i investicije.

* * *

Sociološki faktori i trgovina

•UKUPAN BROJ STANOVNIKA kao kupovna snaga;

•izmene u strukturi stanovnika (starost, obrazovanje, religija, kultura, odnos broja

muškog i ženskog stanovništva, mobilnost stanovništva),

•koncentracija stanovništva u gradovima i ostali demografski faktori doprinose razvoju

trgovinskih institucija i efektima ekonomije

* * *

12
 Funkcije u trgovini 2014

Tehnološki faktori i trgovina


- Veća efikasnost i efektivnost poslovanja

- Automatizacija i elektronska trgovina

- Online trgovina, elektronska razmena podataka (EDI), univerzalno kodiranje

proizvoda (EAN), kontrola zaliha (JIT), elektronski terminali naplate (POS)

- Internet tehnologije

ZAKLJUČAK

Trgovina, kao posebna privredna delatnost, ima zadatak da svojim

posredovanjem u prometu organizuje redovnu razmenu između proizvodnje I potrošnje.
Svojom aktivnošću ona treba da obezbedi ponudu robe I usluga u količinama I
asortimanu koje tržište traži, u vreme kada se traži I po cenama I drugim uslovima koje
su kupci spremni da private.

Ukoliko su funkcije trgovine ekonomski korisne, onda su troškovi koji treba da se

pokriju iz maloprodajne cene opravdani. Troškovi trgovine moraju biti stalno praćeni, da
bi se pronašle mogućnosti za uštede. Visoki troškovi trgovine mogu da ponište efekte
ekonomične proizvodnje, a potrošača ne interesuje proizvodjač ili trgovac već
maloprodajna cena.

13
 Funkcije u trgovini 2014

Literatura :

V. Miladinović, Menadžment prodaje, Beograd,

S. Lovreta, Trgovinski Menadzment,Beograd, 1995

D. Milicevic, Ekonomija , Grifon, Beograd, 1995

V. Filipovic, Marketing i trziste, FON, Beograd, 1996

V. Filipovic, Organizacija marketinga , Kultura, Beograd, 1991

V. Milicevic, Medjunarodni menadzment , FON, Beograd, 1993

Đ. Malesevic, Razvoj i inovacioni procesi, Meridijan, Beograd, 1995

http://www.knowledge-nurture.com/

http://www.corpgov.net/

http://www.cynical.com

http://www.adage.com/century/

http://sr.wikipedia.org/wiki/

14