127

Stamen Milovanovi}

POVRATAK
128 Stamen Milovanovi}

STAMEN MILOVANOVI] ro|en je u selu Dubovu hiqadu devet-

stotina ~etrdesete godine. [kolovao se u Dubovu, Beogradu i Ni{u. Ra-
dio je kao miner, buldo`erista, precizni mehani~ar, ma{inski teh-
ni~ar i nastavnik matematike, a osnove dramske umetnosti u~io je sa
tre}e galerije Narodnog pozori{ta u Beogradu.
Kwi`evnim radom po~eo je da se bavi u |a~kim danima (Nagrada
lista ”Pionir” 1953). Prvu jedno~inku Kapi slobode objavio je u Splitu
1965. koja je u wegovoj re`iji iste godine izvedena u Trebiwu. Posle toga
prestao je da se bavi kwi`evnim radom. Pisawu se vratio tek devedeset
pete godine trilogijom drama o Topli~kom ustanku: Udovi~ko kolo,
Sunovrat i \avoqa varo{ (Nagrada ”Dragojlo Dudi}” za 1998.) Za
dramu Povratak dobio je prvu nagradu na konkursu Festivala jugoslo-
venskih pozori{ta u U`icu 1999. godine. Iste godine dobija ponovo
nagradu ”Dragojlo Dudi}” za dramu Ne pla~i, Petra. Drama Povratak
bila je na repertoaru Narodnog pozori{ta u U`icu. Drame Povratak i
Ne pla~i, Petra {tampane su u izdava~kom preduze}u ”Kadiwa~a” u
U`icu 1999. godine. Drama Konstantin {tampana je u 29. kwizi edicije
“Savremena srpska drama”, drama Olivera u 34. kwizi edicije “Savremena
srpska drama”, drama Jedna~ewe po zvu~nosti u 38. kwizi edicije “Sa-
vremena srpska drama”, drama Udovi~ko kolo u 41. kwizi edicije “Savre-
mena srpska drama a drama Duga no} pod orahom u 47. kwizi edicije
“Savremena srpska drama” a drama Ne pla~i, Petra u 47. kwizi edicije
“Savremena srpska drama
Bavi se i proznim stvarala{tvom. Dobitnik je nagrade lista
“Na{a re~” u Leskovcu (dvaput), lista “Topli~ke novine” (dvaput),
nagrade “Milutin Uskokovi}” i drugih. Aforizme i pri~e objavqivao
je u kwi`evnim ~asopisima, Radio Beogradu, Radio Ni{u i dnevnim
novinama. Ima jo{ nekoliko drama i jedan roman u rukopisu.
@ivi i radi u Ni{u.
Povratak 129

Stamen MILOVANOVI]

POVRATAK

LICA:

DU[AN, otac, 50 godina.

ZORICA, majka, 45 godina.
STOJAN, wihov sin, 25 godina.
DRAGOMIR, {umar 50 godina.
MARIJA, Stojanova devojka, 25 godina.
SOVIKA, 20 godina.
TASA, 25 godina.
LUNE, diler, 30 godina.

Vreme radwe: Sada{we.

Mesto radwe: Planinska ku}a i stan u gradu.

Planinska ku}a: Soba sa dva gvozdena kreveta, astal i stolice, police

po zidovima sa neophodnim priborom, {tedwak na drva, petrolejka
lampa, ikona Svetog Jovana na zidu i nekoliko ramova sa porodi~nim
fotografijama. ^erge na krevetima. ^a|ave grede na tavanici. U sobu
se ulazi preko trema do koga vode dva, tri kamena stepenika. U uglu
dvori{ta, u dnu scene, nekol{o topola i vrba iza kojih se naslu}uje
malo jezerce (vir).

Stan u gradu: Velika soba i hodnik iz koga se ulazi u druge prostorije,

Name{taj u stanu odgovara imu}nijoj porodici.
130 Stamen Milovanovi}

PRVI ^IN

Scena I

Kad se svetla upale scena je irazna. Posle nekoliko trenutaka

~uje se zvuk automobila koji dolazi i staje. Otvarawe vrata i
prtqa`nika.
Du{an, Zorica i Stojan.
DU[AN: (Ulazi na scenu nose}i kartonske kutije koje unosi u
sobu i stavqa u ugao. Nekoliko puta se vra}a. Do-
nosi i ne{to garderobe. Zorica mu poma`e da uvedu
Stojana).
STOJAN: (Seda na krevet i nesvestan je mesta i vremena. Pod
dejstvom je droge. Glave naslowene na kolena zuri u
pod).
ZORICA: (Gleda po sobi radoznalo i razo~arano)
Sve je isto... Ni{ta se nije promenilo... Samo si
okre~io... Zar }ete ovde?... Ni struje, ni vode... Da sam
vam bar tranzistor ponela... Ni mobilni nisi poneo...

DU[AN: (Gleda je smrknuto)

Nema televizije, nema telefona, nema {ifrovanih
razgovora... Nema.
ZORICA: Meni ovo deluje nestvarno... Sablasno... Nigde ku}e
okolo... Zar zbiqa misli{ da je ovo pravo mesto?
DU[AN: (Qutito)
Pravo mesto za {ta?!... Za wega }e biti pravo ili
posledwe... Ja sam ovde ro|en, ako se jo{ se}a{?...
ZORICA: Znam, znam... Meni je lep{e romanti~no bilo kad si
me prvi put ovde doveo...
DU[AN: (Gorko)
Lep{i smo bili mi...
ZORICA: Bojala bih se da ovde `ivim...
DU[AN: Ti bi se bojala?... Niko te i ne tera...
ZORICA: Bojim se i za Stojana... Ovo }e ga dotu}i. Ovaj pro-
stor... Ovo... Pustiwa. Zar je to ono pravo? Kako
misli{ da ovde mo`e on?
Povratak 131

DU[AN: (Ironi~no)
Boji{ se?... Onako kako mora. Mora, razume{?!
ZORICA: Siguran si da je TO pravi na~in?... Wega nisi ni
pitao. Hajde za moje mi{qewe i onako ne mari{. [ta
}e on da misli, da ka`e?...
DU[AN: Ko }e wega da pita? Ne odlu~uje vi{e on, razume{ li
ti to, Zorice?
ZORICA: (Pomirqivo)
Mogli smo jo{ jednom da poku{amo, Du{ane...
DU[AN: (Ironi~no)
Mogli smo... Jo{ jednom? Mislio sam, Zorice, da smo
to ve} raspravili...
ZORICA: Pa, ipak... Vaqda se i on pita
(Pokazuje na Stojana)
STOJAN: (Le`i zgr~en, sklup~an)
DU[AN: On?... Wega da pitam?!...
ZORICA: Wegovo zdravqe je u pitawu... ^itala sam da ih u
Engleskoj le~e iwekcijama...
DU[AN: (Ironi~no)
A ja sam ~itao da ih i u Rusiji le~e... Le~e ih i kod
nas, hvala Bogu. Zato ih je sve vi{e...
ZORICA: (Mole}ivo)
Da smo poku{ali jo{ ovaj put... Jo{ jednom...
DU[AN: (Besno)
Dosta mi je tih poku{aja! Zna{ kako je bilo posle
svakog...
(Smireno)
Sve vi{e je tonuo. Nema vi{e! Nema stacionara i
klinika.
(Odlu~no)
Nema! Sad }u ga sam le~iti. Svidelo se to vama ili
ne! Le~i}u ga na srpski Tasin na~in. Onako kako i ja
mislim da takve treba le~iti...
ZORICA: Bojim se, ubi}e{ ga...
DU[AN: Zar mrtvog mo`e{ ubiti? Ne zavaravaj se, `eno, Boga
mu. Pa, on je ve} mrtav. Mrtav!... Ja }u poku{ati da ga
iz mrtvih vratim. Iz mrtvih! Kao Isus Lazara...
ZORICA: Ti nisi Isus, Du{ane!...
132 Stamen Milovanovi}

DU[AN: Nisam. Ta~no, nisam Isus... Ali, otac sam ! Roditeq

sam...
ZORICA: I sudija...
(Pla~no)
I sudija... Jadno moje dete.
(Prilazi Stojanu i miluje ga po kosi)
Jadno na{e dete...
DU[AN: (Ironi~no)
Na{e dete. Zar je on dete, Zorice?!... ^ovek... Mrtav
~ovek...
ZORICA: Kako mo`e{ tako, Du{ane?!...
DU[AN: Kako mogu?... Tako je. To je istina koju ti ne}e{ da
vidi{...
ZORICA: Srce me boli kad te tako slu{am... Ovde mi se kida...
DU[AN: Znam...
ZORICA: Zna{, a ipak tera{ svoje... Siguran si da }e{ ga?...
DU[AN: Nadam se... Do{li smo do: ili ili. Nema tu {ta vi{e
da se premi{qa i koleba. Ili ya, ili bu... @ivot
ili... Nema druge. Ne mogu vi{e da gledam kako mi
pred o~ima umire... Ne mogu! I ne}u, razume{ li?
Zna{ li kako sam se jutros ose}ao kad sam ga u parku,
u `buwu, na{ao ovako zgr~enog?
ZORICA: Znam, Du{ane... Ali, obe}ao je...
DU[AN: Obe}ao? [ta je wegova mrtva re~? [ta, ~ove~e?!
ZORICA: (Pla~u}i)
Ni wemu nije lako, Du{ane... Ne znamo mi {ta je sve...
Kakvi su lomovi u wegovoj du{i... [ta }e kad do|e
sebi?... Kad se probudi i vidi gde je... Kad mu zatreba
opet... Kad...
DU[AN: To vi{e nije wegova briga!...
(Smirenije)
Ni tvoja.
(Odlu~no)
To je moje... Idi sad. No} }e uskoro. Ne volim da
vozi{ po mraku...
Povratak 133

ZORICA: Ne teraj me od vas... Ostala bih jo{ malo. Da raspa-

kujemo... Sobu da vam sredim. Mogla bih i jelo za neki
dan da vam skuvam...
(Mole}ivo)
Da ostanem bar no}as...
DU[AN: Rekoh da ide{! Boqe je da budemo sami kad nastupi
kriza... Ne `elim da to gleda{...
(Osmehnuto)
Umem i u kuhiwi da se sna|em, ne brini... Ne brini
vi{e nego {to mora{.
ZORIcA: Kako, crna, da ne brinem... U ovoj nedo|iji...
DU[AN: Nedo|ija ili ne. Mi do|osmo u svoje... Pa {ta nam Bog
da...
ZORICA: Ne quti se odmah... Koliko dugo }e ta tvoja “terapija”
da potraje? Reci mi bar to...
DU[AN: Mislio sam, Zorice, da si shvatila. Dok se ne rodi
ili ne umre...
ZORICA: Ne pomiwi mi tu u`asnu re~, molim te!... Ti }e{ ga
svojom surovo{}u zaista ubiti, Du{ane!... Ne budi
grub sa wim, obe}aj mi...
DU[AN: Ne budali, `eno. Idi i ne brini. Moj je koliko i tvoj.
Boli i mene koliko i... Idi!
ZORICA: Majka sam mu...
(Otvara torbicu i iz we vadi kutiju)
Uzmi. Neka mu se na|e... Kad bude u krizi...
DU[AN: (Besno)
Zar to!? Nema vi{e tableta. Nema {pricawa. Nema
trave. Nema heroina!... Nema!!!... Razume{ li ti?!...
Nema!
(Uzima kutiju i baca u {poret)
Nema!...
ZORICA: Lekovi za smirewe... Nije to...
DU[AN: (Mirnije)
Rekao sam.
ZORICA: Mislila sam... za svaki slu~aj... Za ne daj Bo`e... Ako
ne mo`e da izdr`i...
134 Stamen Milovanovi}

DU[AN: Tebi kao da jo{ nije jasno, Zorice. Mora. Mora! Mora
da izdr`i. Moramo i on i ja. Moramo ako ho}emo da
`ivi... I nemoj da si mu kriju}i doturala. Tako mi
Svetog Jovana, ubi}u te!
ZORICA: Ja...
DU[AN: Znam... Idi ve} jednom!
ZORICA: (Prilazi opet zaspalom Stojanu, qubi ga i miluje po
kosi. Pla~u}i ide vratima)
Kako }u ja sama?... Kako }u sama sa sobom i svojim
strahom?
DU[AN: (Pomirqivo)
Onako kako mora{... Idi!...
ZORICA: Do}i }u u subotu, hranu da vam donesem...
DU[AN: Ni slu~ajno! Imamo dovoqno za mesec dana.
ZORICA: Ali...
DU[AN: Rekao sam: Za mesec dana!
ZORICA: (Izlaze}i)
Kako si ti surov, Du{ane... Nemilosrdan...
DU[AN: (Prati je do trema)
Onakav sam kakav sam. Ne zna{ me od ju~e...
ZORICA: (Odlazi sa scene {mrk}u}i)
Potom zvuk auta u odlasku.

DU[AN: (Vra}a se u sobu. Gleda u sklup~anog Stojana. Dok ga

svla~i do ve{a)
E, moj sine... Moj, crni sine. Neka nam je Bog u
pomo}i... Ili ili...
(Pokriv{i ga, nastavi da otvara kutije i namir-
nice razme{ta po policama. Iz kutije vadi tanak
lanac dug nekoliko metara s po jednom “lisicom” na
krajevima. Preme{ta ga nesvesno po rukama a onda
stavqa na sto a wihov kqu~, vezan trakom, stavqa
oko vrata. Le`e na drugi krevet obu~en i zuri u
grede nad sobom)
Svetla se gase. No}.
Povratak 135

Svetla se poja~avaju. Svitawe. U daqini se ~uje pisak loko-

motive i kukurikawe petlova.
Du{an lo`i {tedwak i na wega stavqa lonac sa vodom u koju
stavqa nekakve travke. Seda za sto i u svesku ne{to zapisuje.
Potom zami{qeno zuri u Stojana klimaju}i glavom kao da sa
nekim vodi ne~ujni razgovor.
Isti i Dragomir.
DRAGOMIR: (Ulazi na trem i kuca u okvir otvorenih vrata)
Da li me to o~i varaju?! Du{an?... Du{an, brate. Niko
drugi do on...
DU[AN: (Iznena|eno)
Ja sam... Du{an... O, to si ti, Dragomire!
DRAGOMIR: (Zakora~i unutra)
Ja, brate... Nego ko...
(Pozdravqaju se)
Sto godina se nismo videli!
(Vidi Stojana, tiho)
... A ja sam se razgalamio... Tako ti je to kod mene: ili
}utim ili vi~em. Nema sredine. Ne znam kao ostali
normalan svet... Podivqao sam, prijatequ... Koji te
vetar nanese posle toliko godina?
DU[AN: Sedi, Dragomire... Eto... Re{io sam...
DRAGOMIR: Ma, prolazim ja, onomad, ovuda i vidim... Ne mogu
o~ima da poverujem. Sve raskr~eno, o~i{}eno... A
ba{ si bio zapustio... Svuda korov i koprive. Kao
ukleto, ne baj Bo`e... Provirim kroz prozor okre-
~eno!. E, setio se Du{an ogwi{ta kraj kojeg se rodio,
mislim. Mora da ga je starost privukla ovamo.
DU[AN: Ostaresmo... Ostaresmo, moj Dragomire...
DRAGOMIR: Pa... Nanizale nam se godine poprili~no...
(Gleda u Stojana)
Sin?
DU[AN: Sin...
DRAGOMIR: Spava momak... Hajdemo napoqe da ne smetamo detetu.
Neka odmara. Ja sam ti u sobi kao kurjak u kavezu.
Navikao sam na {irinu...
(Izlaze na trem i sedaju na stepenike)
Vratio si se. Svi se vra}aju. Vu~e vas zavi~aj...
DU[AN: Vu~e...
136 Stamen Milovanovi}

DRAGOMIR: Samo, brate, vi gradski ispisnici ste mi nekako

odrtaveli. Iwe vam popalo po kosi.
DU[AN: Godine... Brige...
DRAGOMIR: Penzija?
DU[AN: Ne.
DRAGOMIR: Odmor?
DU[AN: Tako nekako...
DRAGOMIR: E, brate, nigde se ne}e{ odmoriti kao ovde. Ja sam se
uvek ~udio {ta to tra`ite po ta razna mora i bawe.
Ovde je raj bo`ji. Vazduh ~ist, opojan od trava i
{uma, da se onesvesti{ od miomirisa i sve`ine. Od
vode trnu zubi i usred leta. Ma, {ta da ti pri~am... A
vi se akate tamo po belome svetu, a ovde vam se ku}e
uru{ile, grobovi zaravnali i urasli u {ipkovinu...
Grehota bo`ja... Ja sam se raspri~ao. Pa kako si mi ti,
Du{ane?
DU[AN: (S uzdahom)
Kako?... Kako tako... @iv sam... @ivi smo, moj Dra-
gomire.
DRAGOMIR: Uvenuo si, neveseo, ne{to te mu~i, vidim... Da nisi
bolestan?... @enu ti ne videh...
DU[AN: Dobro smo i ona i ja... Dovezla nas je...
DRAGOMIR: Dobro je {to si sina doveo da vidi gde su mu otac i ded
ro|eni... Da upozna rodbinu...
DU[AN: Crno dobro, moj Dragomire...
DRAGOMIR: [to ti tako, ~ove~e?... Da nije dete, ne daj Bo`e?...
DU[AN: On... Zbog wega smo ovde...
DRAGOMIR: U nebo mu!... Nije, vaqda ne{to ozbiqno... Te{ko?
DU[AN: Najte`e, ~ini mi se...
DRAGOMIR: Oprosti mi, Du{ane. Ne zameri {to sam se razga-
lamio... Obradovao sam vam se...
DU[AN: Ne krivi sebe, prijatequ. I meni je drago {to smo se
sreli...
DRAGOMIR: (Posle kratke pauze)
Zazimi}ete ovde. Vidim doneli ste sekire i testeru.
Povratak 137

DU[AN: Nadam se...

(Vedrije)
Ako nam {umar dozvoli da oborimo neko drvo.
DRAGOMIR: Oborite, brate, koliko vam je drago... Kako }e on?
Zna{ kakve su zime ovde?
DU[AN: Nije Stojan bolestan od neke... prirodne bolesti.
Bolestan je na drugi na~in...
DRAGOMIR: Nije vaqda... Nervno?...
DU[AN: Ne. Nije ni to... Droga... Droga, moj Dragomire...
DRAGOMIR: (Podigne se. Sedne)
Droga?! Uh, nebo mu!... [ali{ se, Du{ane?
DU[AN: Nije mi do {ale.
DRAGOMIR: I nije, Boga mi... Ja onako, lupih... Kako... Od kad,
crni moj Du{ane?
DU[AN: Kako? Od kada? Ne znam ni sam... Od kad se vratio s
rati{ta vidimo...
DRAGOMIR: Kazao vam?
DU[AN: Ma, ne... O tome se }uti... Ni sa kim ne govori.
DRAGOMIR: Zanemeo? Ko zna {ta je tamo preko glave... Nije ni
~udo... Dete...
DU[AN: Pri~a sam sa sobom, ~uli smo ga... Sa nama...
(Odmahuje glavom)
DRAGOMIR: Mo`da je qut na vas {to ga niste, kao drugi {to su
decu svoju sklonili...
DU[AN: Ne. Nije to... Sam se prijavio...
DRAGOMIR: Dobrovoqac?!... Aaaa... Zna~i: razo~arao se... Uvek je
to tako posle...
DU[AN: Nije nam dao priliku da bilo {ta uradimo, da po-
pri~amo. Idem re~e, i ode.
DRAGOMIR: Vratio vam se `iv, hvala Bogu...
DU[AN: Ponekad sam pomi{qao da je boqe da se nije ni
vra}ao...
DRAGOMIR: (Zapaweno)
[ta pri~a{, ~ove~e?! Kako mo`e{ tako za svoje
dete?...
138 Stamen Milovanovi}

DU[AN: Kad otac tako ka`e, onda mo`e{ da zamisli{ kakav

pakao i nesre}u nosi u du{i.
DRAGOMIR: Du{ane, zar je toliko ozbiqno?... Uh, nebo mu...
DU[AN: Ozbiqnije i bolnije ne mo`e biti, moj Dragomire...
Do{li smo do dna.
DRAGOMIR: Crni, moj Du{ane... Crni, moj Du{ane, brate slatki...
Zlo te vratilo ogwi{tu... A ja sam se obradovao...
DU[AN: (Odlazi do vrata i gleda unutra. Vra}a se i seda)
Spava... Zlo... Veliko zlo.
DRAGOMIR: Spava?... Ako, ako... Da zapalimo...
(Vadi kutiju i pru`a mu)
Oprosti mi {to }u te pitati...
DU[AN: Hvala. Ostavio sam duvan kad mi je bilo najte`e... Da
mu poka`em da voqa pobe|uje... Pitaj slobodno, Dra-
gomire...
DRAGOMIR: Kako si ti, pismen i uman ~ovek, dozvolio da ti dete...
tako postrada?
DU[AN: Kako? Ne zabadaj mi {iqak u ranu...
DRAGOMIR: Ja... nisam imao nameru da te povredim.
DU[AN: Znam, prijatequ. Krvari ona i onako... Kako?... I sam
se pitam. Pojede me to pitawe... Mogao bih da ti
pri~am, kao {to to sebi ~inim nedeqama, mesecima, a
da pravi odgovor ne dobije{. Kad, kako smo se jedan od
drugog odbili, kako smo se izgubili, kad nam se
izmakao? Moj prijatequ, te{ko je to objasniti. De-
silo se nekako neprimetno, samo po sebi, neosetno...
I sad smo tu gde smo. Pla}amo svi...
DRAGOMIR: Desi se to... Nisi jedini... I ja sam se bojao da mi deca
ne... Kontao sam, dao mi Bog dosta vremena da sam sam
sa sobom. Obi~no vi{e mislimo na sticawe nego na
one koji }e taj imetak da naslede.
DU[AN: U pravu si, na `alost...
DRAGOMIR: Zato se tebi ~udim... Ono, nije on dete.
DU[AN: Dete je lako dr`ati na uzdi, ali, {ta sa mladi}em?
Mislio sam: odrastao je. Student. Sramota je kon-
trolisati ga. U wegovim godinama imao sam wega i
jo{ pet stotina porodica o kojima sam morao da
brinem...
Povratak 139

DRAGOMIR: E, u na{e vreme!... Drugo je ovo...

DU[AN: Drugo i naopako. Sve se pretumbalo... Iz pete brzine
uba~eni smo u rikverc... Sad, kako nam je tako nam je.
Nema nam druge... Kako su tvoji?
DRAGOMIR: Da ne hulim na Boga... Dobro. Nije mi prilika, kad
~ujem tvoju muku, da se hvalim. Zadovoqan sam.
DU[AN: Drago mi je da ste dobro. Nadam se da }emo i mi to...
@elim...
DRAGOMIR: @elim, to je prava re~... ^ovek se razboli i umre kad
`equ za `ivotom izgubi. Posmatram qude. Koliko
starih u selu dole `ivi dugo, kao da im je smrt
izgubila adresu, samo za to {to se nadaju da }e im deca
do}i iz belog sveta. ^ekaju i opiru se godinama. Ako
`eli i on }e...
DU[AN: U tome je problem, moj prijatequ. On ne `eli. Droga
mu je otela voqu... Ala je to koja samo sebe `eli... On
samo zbog we `ivi. Svojim `ivotom, mlado{}u svojom
je hrani... I na{im, Zoricinim i mojim... Zato sam i
pobegao ovde, da odvojeni od svih prizovemo `equ za
`ivotom...
DRAGOMIR: Ako, ako si... E, moj Du{ane... Moj Du{ane. Naglo
posekosmo korene. Zaboravqamo da iz korena starog
drveta izrastaju izdanci. Privijaju se i oslawaju na
staro stablo dok ne uhvate sunce. Staro se drvo se~e i
obara...
DU[AN: Mi se~emo mlado. Uvukao se crv zla u mladost na{u i
iznutra porocima razara nam budu}nost, naciju. Seti
se, Dragomire, kad si prvi put ~uo za pedera i lez-
bejke?
DRAGOMIR: Kad? Pa... pravo da ti ka`em, ni sad ne znam ta~no
{ta mu je to, samo ~ujem digla se nekakva galama...
DU[AN: (Ironi~no)
Tra`e prava. Mu{ki da s mu{kim, `enske s `enskim
da se ven~avaju... Decu da usvajaju...
DRAGOMIR: (Zbuweno)
E?... Kako?... Tu|u decu da?...
(Kroz smeh)
Pa {to, ~ove~e, sami svoju ne naprave?!...
140 Stamen Milovanovi}

DU[AN: (S ironi~nim osmehom)

Pa, sad... ^ove~anstvo napreduje, Dragomire... Mo`da
}e i to jednom mo}i
(Ozbiqno)
Moj Dragomire, nekada, u na{em kraju, u selima na-
{im, za takve pojave nismo ni imali ime, nismo ni
znali da... Sad nam u domove i, u ku}e prikazuju kako se
u belome svetu trte i li`u. U~e nam decu, brate. Tako
je po~elo i sa drogom. U {tampi za mlade pisalo se,
pod vidom kritike, gde, po kojoj ceni se nabavqa
droga, kako se koristi... I...
DRAGOMIR: ^esto i ne sti`em da gledam televiziju. Ponekad me
je sramota od `ene kad vidim kako se... Gledamo u
stranu i ona i ja... Nego reci ti meni, {ta }e{ sa
detetom?
DU[AN: [ta? Ono {to jedino mogu, {to nam je ostalo. Sve
smo isprobali. Posle svakog le~ewa bivalo je jo{
gore. Malo poboq{awe, koliko da se opustimo i
predahnemo, a onda pakao. Sve svoje je prodao, `enin
nakit i moju nekakvu u{te|evinu za crne dane, a crwi
mi ne}e do}i. Do{lo je dotle, ili da ga ubijem ili da
prodam i stan i dam mu da se sam ubije.
(Ustaje i opet odlazi do sobe. Vra}a se)
DRAGOMIR: (Poluglasno, vi{e za sebe)
Zlo, veliko zlo je ta droga...
(Du{anu)
Kako to da vlast, dr`ava to ne...
DU[AN: Za{to? E, moj prijatequ, bogatstvo se sti~e samo na
tu|em znoju ili tu|oj nesre}i. Zato se i ratovi vode?
[ta misli{, vlast ne zna ko proizvodi i {iri drogu.
Znaju kad neko prdne, a to... Ma, hajde, pri~am ti
pri~u.
DRAGOMIR: ^ujem da neke hapse...
DU[AN: Hapsi se i ubija samo konkurencija... Shvatio sam ja
da samo roditeq mora svoje dete da brani. Zato...
Opteretih te svojom mukom. Oprosti... Dobro je {to
si nai{ao. Odavno nisam ni sa kim ovako pri~ao.
DRAGOMIR: Treba se rasteretiti pokadkad... Malo ko bi tako kao
ti o svom detetu. Nisi se izmenio: Pravac u sredac.
Obi~no se takve stvari prikrivaju...
Povratak 141

DU[AN: To ne ~ini istinu mawe bolnom.

DRAGOMIR: Hrabar si ti, Du{ane... hrabar
(Ustaje)
Idem sad. Navrati}u opet. Mogu li kako da ti po-
mognem?
DU[AN: Samo nam Svevi{wi mo`e pomo}i, moj Dragomire...
Da. Treba mi mleko kozje. Dva litra dnevno. I sir.
Pla}am, naravno.
DRAGOMIR: Samo to? Dobi}e{ jutrom ili ve~erom. Koza sad ima
dovoqno. Idem da me vide qudi.
(Prebacuje pu{ku preko ramena i odlazi)
DU[AN: (Prati ga pogledom. Ostaje da sedi zami{qeno)
Dok Du{an i Dragomir razgovaraju Stojan se budi. Gleda okolo.
Kad ~uje Du{anove korake, u~ini se da spava. Oslu{kuje razgovor.
Kad Dragomir ode a Du{an ostane da sedi napoqu, Stojan ustaje,
tra`i svoje stvari. Drhtavo pretura po yepovima jakne, opipava
wenu postavu i poku{a da je pocepa. U zamahu udara lon~e koje se
stola pada na pod.
Du{ana taj zvuk opomene, brzo ulazi u sobu.
DU[AN: (Iz okvira vrata)
Ustao si, Stojane?... [ta tra`i{?... Nema toga...
Nema!... Sve sam ja ve} pregledao... ^isto je...
STOJAN: (Gleda ga besno, drhti i daqe pretura i tra`i u
postavi jakne)
DU[AN: Rekoh ti... Uludo cepa{... Smiri se, Stojane... Nema!
Utuvi to sebi u glavu. Nema! Nema vi{e fiksawa!
Nema.
STOJAN: (Po|e vratima. Besno {utne lon~e)
DU[AN: Kuda?!... Nema odavde izlaska! Nema vi{e be`awa...
STOJAN: (Poku{ava da se provu~e kraj Du{ana)
DU[AN: (Hvata ga za ramena, drmusa)
Nema vi{e!... Razume{?! Kraj!... Shvati...
STOJAN: (Poku{ava da mu se otrgne. Drhti od besa i krize
koja nailazi. Pada na pod i poku{ava puze}i da iza|e)
DU[AN: (Uzima lanac s lisicama sa stola, jednu stavqa sebi
a drugu wemu oko zgloba)
Ho}e{ napoqe?! Ho}u i ja... Idemo, Stojane!
(Podi`e ga i jednu ruku prebacuje sebi oko vrata.
142 Stamen Milovanovi}

Dr`e}i ga oko struka izvodi u dvori{te. Stojan

posr}e. Pada. Podi`e ga)
Hodaj!... Hodaj, kad ti ka`em!... Tako... Tako, sine...
Mo`e{ ti... Mo`e{... Mora{!
STOJAN: (Vi{e vu~e noge po tlu dok ga Du{an nosi)
DU[AN: Ustani!... Uspravi se, Stojane...
(O~ajno – krik)
Hodaj!!!...
STOJAN: (Izvla~i ruku i pada na tlo. Drhti. Prstima kopa,
grebe tlo, poku{ava glavom da udari o zemqu)
DU[AN: (Pada kraj Stojana. Predahne kratko, di`e ga i
odnosi kao yak ka viru)
^uje se pqusak tela ba~enog u vodu. Stojanov vrisak i Du{anov
glas: Uspravi se!... Stani na noge, Stojane!... Probudi se, nesre}o
moja!... Voda, voda je to, ne boj se... Stojane!... Di{i, Stojane!...
Di{i!... Di{i, sunce ti jarko! ([amari) Di{i!... Di{i, kad ti
ka`em! Tako... Tako, sine... Uspravi se!... Ne ste`i me!... Ustani!...
Ustani!... Ne}e{, sinko!... Nema be`awa!... Tako... Smiri se!... Sta-
ni!... Ne mo`e{ pokidati!... Jo{ malo... Ovako je Jovan isterivao
|avola!... (Pquskawe vode) ... Ne}e{... Ne}e{!... Uspravi se!... Do-
sta je za danas... Stani da ti ga}e navu~em... Uspravi se... Drugu
nogu... Drugu!... Prebaci ruku preko mog ramena... Tako, tako...
Idemo. Ustani!... ^ekaj... (Stewawe od napora. Nosi ga preko
scene. Unosi ga i stavqa na krevet. Obojica su mokri. Drhte.
Trqa ga ubrusima) ... Kao dva pokisla psa... Drhti{, Stojane...
Drhti... Boqe od zime i vode... Voda je po~etak `ivota... @ivot i
lek... Oprati... Isprati otrov... Voda }e sve da izvu~e... Iz vode se
ra|amo... Vodom }emo, Stojane... (Uvija ga u ~erge, utopqava klo-
nulog. Odlazi do {tedwaka i u lon~e zahvata ~aj).
STOJAN: (Drhti. Urli~e. Poku{ava da udari u zid. Narko-
manska kriza)
DU[AN: (Spre~ava da glavom udari. Poku{ava da mu da ~aj)
Pij Stojane. [to vi{e te~nosti ispije{ pre }e{ se
osloboditi nemani koja jau~e u tebi... Uzmi, sine...
(Mole}ivo)
Uzmi... Gutqaj samo...
STOJAN: (Udara lon~e. Te~nost se prosipa)
DU[AN: (Zahvata ponovo)
Pij kad ti ka`em!...
STOJAN: (Gleda ga i drhti)
Povratak 143

DU[AN: Lak{e }e ti biti, sine...

(Mole}ivo)
Nekoliko gutqaja bar...
STOJAN: (Udara ponovo i lon~e pada na pod)
DU[AN: (Uzima lon~e, zahvata ~aj, hvata ga za kosu, povla~i
mu glavu nazad i sipa u zinula usta)
Gutaj!... Gutaj, Sunce ti jarko!... Gutaj ili }u te!...
STOJAN: (Guta silom. Uvija se. Gr~i)
DU[AN: Tako Stojane... Silom gutaj...
STOJAN: (Vrti glavom. ^aj se prosipa)
DU[AN: Gutaj!... Kad si mogao ona govna...
(Sipa mu besno)
Gutaj!... Gutaj, jebem ti!!. Uzmi, Stojane... Pij!... Otvo-
ri usta!... Iznutra da isperemo... Zini! Zini, Sunce
ti nebesko! Zini kad ti ka`em!... Zini!
(Silom mu otvara stisnute vilice)
Zini!... Pij!... ^aj je to... Od hajdu~ke trave... ^udo od
~aja... Le~i sve... Otvori usta kad ti ka`em!
([amara ga)
Pij!
(Sipa mu silom u zinula usta)
... Gutaj! Gutaj, nesre}o!... Gutaj, ugu{i}e{ se!...
STOJAN: (Pije. Gu{i se i povra}a)
DU[AN: (Pu{ta lon~e da padne kraj kreveta, zagrli ga kle-
~e}i kraj kreveta. Grcavo)
Ne}e tebe tata!... Ne boj se... Ne}e tata, sine... Ne dam
te... Ne dam te!...
Svetla se zatamwuju.
144 Stamen Milovanovi}

Scena II

Isto kao i u prvoj sceni. Venac luka visi sa grede i sve`wi trava
za ~aj. Neki detaqi su promeweni kako bi se zapazilo da je vreme
proteklo. Jabuke i kru{ke na policama. Rana jesen. Lampa je
upaqena. Ve~e.
STOJAN: (Le`i budan u svom krevetu. Jedan kraj lisica je oko
Du{anove a drugi oko wegove ruke. Zuri u tavanicu)
DU[AN: (Sedi za stolom i ne{to zapisuje u svesku. Prekida
pisawe i skida nao~are. Gleda u Stojana)
Ne spava{?... ]uti{... ]uti{. Bilo bi nam lak{e
kad bi smo pri~ali... Re~ima se otrov ista~e iz du{e,
Stojane... I da se kao qudi posva|amo boqe je od
monologa koje u sebi ~ujemo. Posle sva|e je kao posle
ki{e... Qut si?... Jo{ si qut... razumem te... Poni-
`avaju}e za obojicu. Vi{e za tebe... Kao psi smo na
lancu... [ta mogu, Stojane. Moramo lancem da se
ve`emo kad smo druge veze pokidali... Zar misli{ da
je meni drago da te ovako... Ima{ razloga da me
mrzi{... Ako, ne smeta mi, a boli... boli. Prokleto
boli... Ponekad sam i ja mrzeo svoga, oca, dedu tvoga,
Stojana... Sad mi se samo ~ini da sam ga mrzeo. [to
sam stariji to mi je dra`i, Bog mu du{i mira dao, jer
sve vi{e li~im na wega. I glas, i ka{aq moj, pokreti
a verovatno i razmi{qawe moje je sve vi{e wegovo.
Prepoznajem se se}awem na wega... Ti ga nisi upoznao.
Nisam ni ja svog dedu Du{ana. Samo iz pri~a. Nama
Srbima je su|eno da ne rastemo na dedinom krilu.
Imenima im `ivote produ`avamo. Da je sre}e sad bi
mogle tri generacije da se sustignu... Ima {anse...
Mora{ mi pru`iti zadovoqstvo da svog unuka cupkam
na kolenima... Ne mr{ti se... Bi}e, bi}e,... Izdr`ali
smo tri meseca. Prva kriza, ona najte`a, je za nama.
Jo{ malo pa }e{ ti biti... Tasin si ti izdanak...
Se}a{ se {ta sam ti pri~ao o Tasi i Soviki...
Zaboravio si?... Do Tase na{e se}awe dose`e... [ta
on tebi do|e?... ^ekaj, idemo unazad do wega... Stojan
ti je deda, wegov otac Du{an praded, a wegov otac
Milojko, ~ukundeda, a wegov otac Tasa, pra praded,
ili askur|el. ^udne li re~i askur|el. Turska vero-
vatno. Slu{a{ li me, prati{ li?... E, taj tvoj askur-
Povratak 145

|el doselio se u ove krajeve odnekud iz daleka. Niko

ne zna odakle, a on nije ba{ bio voqan da ka`e. Na
ovoj ~uki, daleko od sela sagradio je brvnaru... Za
Tasu se pripovedao da je imao mo} nad biqem i
vodama. [to kalemi u prole}e procveta. Eto i mi
beremo karamanke koje je on kalemio. A, gde budakom
udari, tu voda zagrgori!... Ka`em ti; tako se pri-
~alo...
Elem, zagledao se Tasa u seosku lepoticu Soviku. A
ni ona nije bila ravnodu{na gledaju}i wegovu snagu i
mu{ku lepotu. Slao joj on poruke i opipavao da li bi
se udala za wega. Sovika je bila rada, ali uz jedan
uslov za koji se mislilo da ga je nemogu}e ispuniti.
Na mestu gde je sada vir u kome se mi svakodnevno
kupamo bila je vrta~a u kojoj se i u najki{ovitijoj
godini voda nije zadr`avala. Porozne zemqe gutala
bi svaku kap. E, Sovika je ba{ tu htela izvor!... Da
wegovu mo} nad vodom proveri, iz `enskog izvole-
vawa, ili da vodu ne bi vukla iz daleka, ko zna. Sve
mo`e da se promeni, moj Stojane, ali `enska }ud
ostaje svagda ista...
Kad je Tasa to ~uo, samo se zagonetno nasme{io.
[ta je on radio, i da li je ne{to ~inio, ili se to samo
po sebi dogodilo, to je samo on znao. Tek, ne pro|e
mnogo vremena a vrta~a se po~e puniti vodom. Tasa
tad ode do Sovikinog oca, kako je red, i zaiska wenu
ruku. Da li zbog Tasinog nepoznatog porekla ili je
imao u vidu nekog bogatijeg momka, ne znam, tek, ovaj
ga odbi... Nije te moja pri~a uspavala?... I Sovika je
izbegavala da im se pogledi sretnu. Vaqda nije smela
o~evu re~ da prekora~i. A kad se Tasa i tre}i put
vratio neostvarene `eqe, za{ao je u {umu, urliknuo
kao kurjak i sekirom tri dana sekao i obarao cerova
debla... Izduvao se i smirio...
Ka`em ti ja da u nama te~e wegova krv...
Ne pro|e neko vreme i Sovika bi ispro{ena. Do{li
svatovi. Od prangija je~ala je dolina. Kad je brat iz
ku}e izvodio Soviku da je preda deveru i zetu, izne-
nada, kao vihor uleteo je Tasa na kowu, crnom kao
najcrwa no}, zgrabio Soviku, posadio je kraj sebe,
sabqu {to je u zubima dr`ao, uzeo u ruku, razmahao se
wome i iskola~enih o~iju odjurio kraj iznena|enih i
upla{enih svatova. Pri~alo se da se mlada nije oti-
146 Stamen Milovanovi}

mala ve} se ~vrsto dr`ala za wega da sa kowa ne

padne... Askur|el tvoj se tako `enio...
Sme{i{ se... Ako misli{ da je pobegao od potere koja
je odmah za wim pojurila, vara{ se... Dojure oni ovde...
Ali, Tasa joj jo{ u trku veo pokidao. Zaustavio kowa
kraj vira, skinuo mladu sa kowa i sa wom sko~io u
vodu. Kad je potera stigla, na{la ih je gole i zagr-
qene. Sovikin otac htede da ubije Tasu, ali kad ~u
nesu|enog mlado`ewu da ka`e kako takva Sovika i
nije za wegovu ku}u, opsova i mlado`ewu i Tasu i
vrati se u selo...
Pri~alo se da su se Sovika i Tasa ~esto kupali u viru
u no}ima punom mese~ine. Ko zna, mo`da to i nije
samo pri~a. Svi mi wegovi volimo vodu. Wom se
opijamo i le~imo...

STOJAN: (Naka{qe se i pokriva~ gu`va nervoznim rukama)

DU[AN: Pri~am... Pri~am da zapamti{. Da svom sinu pre-

nese{... Ne{to sam i zapisao, ali `ivu re~ dete boqe
upamti. A kad ostari, seti se. I ja se vi{e se}am
onoga {to sam kao dete uz ogwi{te slu{ao... Mo`da
bi ti da spava{? Dosa|ujem ti... Duga je no} za moje
godine. Kratim je pri~om. Zaspi ti slobodno...

STOJAN: (^e{e se nervozno)

DU[AN: Ti i ja moramo da idemo jo{ neko vreme istim putem.

Posle ti nastavi sa svojim sinom. A on }e sa svojim.
Takav je red. Moj Stojane, ako dosada{wi put nismo
umeli pametno da iskora~amo, hajde da bar ostatak...
Da ti kasnije ne bude `ao, kao meni sad, {to sa svojim
ocem nisam umeo da...
Kasno sam se setio, znam da tako misli{... Osu|uje{
me... Osu|ujem i ja sebe. Zato ti i pri~am...

STOJAN: (Okre}e se ka zidu)

DU[AN: Spavaj... odmori se. Od mene i...

(Prilazi mu i pokriva~ mu priqubquje uz le|a, u{u-
{kava ga)
Umorih te... Ki~mu uvek treba utopliti...
(Gasi lampu i le`e u svoj krevet)
Spavaju.
Povratak 147

San.
STOJAN: (Nemirno spava. Bunca nerazgovetno. Trza se. Me-
se~ina mu obasjava lice i budi ga. Ustaje i prilazi
prozoru i gleda u dvori{te)
Tasa i Sovika.
TASA: (U dugoj, beloj ko{uqi. Vodi Soviku za ruku)
’Ajde... Ne zastajkuj mi...
SOVIKA: (U dugoj ko{uqi izve`enih rukava i okovratnika.
Ide nerado i poku{ava ruku da izvu~e)
Stani malo, molim te!... [to si zapeo, ~ove~e... Da ti
ka`em... Ja se ne bih no}as kupala...
TASA: (Ironi~no)
Ne bi?!... Ma, nemoj! Ti ne bi... Ho}e{, ho}e{... Htela
si jezero kraj ku}e...
SOVIKA: Ja sam to samo onako... Ne znam ni sama za{to... Da te
isku{am...
TASA: Onako, ili ovako – {to si po`elela – dobila si... E,
sad vaqa to i koristiti.
SOVIKA: [to si zapeo ba{ no}as?...
TASA: Eh... Merak mi je... Htela si Tasu da ku{a{, da se
poigra{... Mislila si: ne mo`e to on... E, vidi{,
mo`e Tasa sve kad ho}e... I u inat.
SOVIKA: Znam, uverio si me ve}... Pusti me sad!
TASA: Uhvatila si se u kolo, sna{o. Mora{ da igra{...
SOVIKA: Vidi{ li ti koje je ovo doba? Sneg samo {to ne
navrne...
TASA: Pa, {ta?... Bo`ja no}... Mlekom zalivena...
SOVIKA: Vide}e nas ko na ovoj mese~ini...
TASA: Videli su nas, Sovika, svi koji su trebali da nas vide.
(Smeje se)
SOVIKA: Razbole}e nam se ~edo... Pobaci}u, bojim se...
TASA: Ne stra{i se, Sovika.
(Smeju}i se)
[to Tasa kalemi to se odmah prihvati i procveta.
(Smeje se grleno)
Kalemi}u ja i u leto ponovo.
148 Stamen Milovanovi}

SOVIKA: Bojim se da ne}e{ sti}i, ~ove~e moj. Vidi{ li ti

kakvo je vreme nastalo. Pri~a se, samo {to nije
planulo... Da se vratim ja u postequ, a ti se bawaj kad
ti se napelo svu no} ako ho}e{.
TASA: A, ne mogu sam. Navikao sam sa tobom... Udvoje je
lep{e...
SOVIKA: U troje!... A dete, wega si?... Za wega se ne boji{?
Nije te strah...
TASA: Tasino je to seme, `eno. Neka se ~eli~i da nam
potomci budu zdravi.
(Ne`no je gladi po stomaku)
Pliva moj sin u svom viru...
SOVIKA: (Izvija se koketno)
Joj!... Nemoj!... Studeno mi je.
TASA: (Ovla{ je zagrli i privu~e sebi)
Zar kraj mene? Ma, zagreja}e tebe Tasa... Ima kao
bubwara da...
SOVIKA: (Koketno)
Joj, nemoj!... Pusti me, ’ajdu~e!... Ne}u...
TASA: (Ne`no je povali na tle, kotrqaju se scenom, qubi
je)
Ho}e{, ho}e{...
SOVIKA: (Koketno ci~i)
Nemoj!... Taso!... Dete }emo... Joj!...
Sedaju zadihani.
TASA: Ne stra{i se, Sovika... [to Tasa zakove, ma to... Ih!...

SOVIKA: (Udara ga rukama. Obara pogled)

[ta pri~a{, Bog te ne ubio!... ^u}e ko.
(Okre}e se od wega. Ustaje. Oti{la bi)
Nije mi dobro... Glava me boli...
TASA: (Ustaje i on. Hvata je za ruku i okre}e sebi)
E, kad mene boli ja ripim u vir... Ma, boli tebe ne{to
drugo, kontam... Hajde reci {ta mi te mu~i. Ne oko-
li{i, Sovika.
SOVIKA: Glava, rekoh.
(Gleda preda se)
TASA: (Podi`e joj bradu da ga u lice gleda)
Ka`i... Ma, ka`i svom Tasi...
Povratak 149

SOVIKA: Ja... Ni{ta... Samo glava me...

TASA: E?... Ka`i... Ka`i slobodno!... Znam te ja, ne mo`e{
me slagati...
SOVIKA: (Oklevaju}i, gleda u pod)
Jesi li se i sa wom kupao po mese~ini?
TASA: (Pusti joj bradu. Zate~en)
Sa wom?... Kojom?
SOVIKA: Onom {to si je pre mene imao... Zbog koje si pobegao u
ovu zabit.
TASA: (Zami{qeno. Vi{e za sebe)
Sa wom?... Jednom samo... Samo jednom...
(Radoznalo)
Ko ti je, slave ti, to udenuo u u{i?
SOVIKA: Niko, ’aramba{o!... Znala sam, znala sam po~im sam te
ugledala... Osetila sam da si od we pobegao... Zato sam
se inatila.
TASA: (Iznena|eno)
E?... Osetila?!
(Malo ironi~no)
Ma {ta mi napri~a...
SOVIKA: ^ujem je u no}i kako vri{ti u tvom srcu dok kraj mene
le`i{...
TASA: E?...
(Zami{qeno)
^uje{ ono {to `eli{ da ~uje{... Mrtvi su nemi,
nemi, Sovika...
SOVIKA: Mrtva?... Kako?... Ti to mene... Ma, budi me iz sna...
Svake no}i me budi. Ne da mi mira... Ona?... Lepa?
(Koketno)
Lep{a od mene, priznaj!...
TASA: Ne se}am se vi{e... Pokrio je tvoj lik odavno...
SOVIKA: (Durqivo)
Ne}e{ da mi ka`e{... Znam... Pamti{ je.
(Pla~no)
Znam da je sawa{...
TASA: (Setno)
Ne, ne sawam je... A voleo bih da mogu, ponekad,
priznajem...
150 Stamen Milovanovi}

SOVIKA: Eto!... Znala sam!...

(Pla~no)
Znala sam da wu jo{ uvek...
TASA: Ma diram te, samo... Istopilo je vreme wen lik...
Popilo, Sovika... Izbledelo... Idemo! Utuli}e se
mese~ina...
SOVIKA: Ne}u!... Ne}u vi{e nikad sa tobom da se kupam...
(Durqivo)
Ne}u, ne}u da zna{!...
TASA: Ne}e{?! Ma, {ta ka`e{?! Ne}e{?
([aqivo)
E, jawe moje, ne}e ni prase na svadbu pa ide na~elo
svatova!...
(Zgrabi je u naru~je i nosi ka viru)
SOVIKA: (Koketno vrisne, brani se kao i otima neko vreme,
udara ga rukama u prsi i le|a a potom se privija uz
wega. Ne`no)
Joj, kako bih ja bez tebe, brkati moj ’ajdu~e... Kako
bih. Ja...
TASA: (Smeje se grleno i zadovoqno)
^uje se pqusak u vodu. Sovikina cika i Tasino brundawe i smeh.
Dvori{te i scena tonu u mrak. Stojan se vra}a u krevet. Mrak.

Scena III

Ista kao i prethodna. Promewen neki detaq samo. Jutro.

DU[AN: (Stoji kraj Stojanovog)
Stojane... Hajde, sine, vreme je... Ustani!
STOJAN: (Lako se budi. Navla~i farmerice. Uzima patike)
DU[AN: Ostavi patike! Jo{ mo`emo bosi. Tabanima da ose-
timo zemqu i rosu. Kad bosim nogama zemqu gazi{
zna{ ko si, kakav si i gde si.
STOJAN: (Nogama odbacuje patike. Ustaje s kreveta)
DU[AN: U ~oveku postoje putevi energije i voqe. Kao krvo-
tok. Na nogama i rukama su ta~ke, potstreka~i za
po~etne osete. Wih dodirom budimo, aktiviramo. Na
dlanu nam je sve zapisano.
Povratak 151

(Uzima mu ruku)
Treba samo pro~itati. [to ~ovek uzme u ruke, uzme u
svoje srce.
(Gleda u dlan)
... Linija `ivota ti je duga... Linija srca izra`ena...
STOJAN: (Gleda u dlan)
DU[AN: Isto~ni narodi to odavno znaju... Sa dlana ~itaju
sve...
STOJAN: (Izvla~i svoju ruku)
DU[AN: (Pru`a mu mleko sa stola)
Popij... Uzmi... Posle kupawa }emo ka~amak za doru-
~ak... Da o~istimo `eludac od otrova i jeda u nama...
STOJAN: (Ispija mleko dugim gutqajima)
DU[AN: Tako, sine!... Ni{ta zdravije od mleka.
STOJAN: (Vra}a fla{u i nervozno cima lanac)
DU[AN: Oprosti, Stojane, ne mogu jo{ da te... Nismo se jo{
sreli... Podavij nogavice, velika je rosa... Nakva-
si}e{ se do vode...
STOJAN: (Stoji i ironi~no se sme{ka)
DU[AN: (Sagne se da mu podavije nogavice. Predomisli se)
Mo`e i tako... Idemo!
Izlazi sa scene. ^uje se pquskawe vode i huktawe. Posle nekog
vremena izlaze i tr~e oko ku}e. Ulaze u sobu zadihani. Obla~e se.
Kad Stojan treba da navu~e rukav Du{an otkqu~a lisicu sa svoje
ruke, stavi je na Stojanovu ruku koja je ve} obu~ena, a skinutu
stavqa na svoju. Stojan sve to podnosi kao da se drugom de{ava.
DU[AN: Uh, uh!... Toplije je u vodi nego napoqu. Jesen... Uzmi
mleko.
(Sa {poreta uzima ~iniju i stavqa na sto)
STOJAN: (Ispija mleko i jede }utke)
DU[AN: O~vrsnuli smo... Zorica se bojala da }emo se razbo-
leti... ^ini mi se da nikad nisam bio zdraviji... Dole
me ne{to probadalo u grudima... Sad sam kao dren.
(Jede i on)
... Sa drvima smo pri kraju... Jo{ danas, pa sneg mo`e u
goste da nam do|e... Ovakav ka~amak je moja majka
gotovila... Dragomir je kajmak doneo... Svi|a ti se,
a?... Dobro, }uta}u ne mr{ti se, Stojane.
152 Stamen Milovanovi}

Jedu i }ute.
STOJAN: (Kad zavr{e sa jelom povla~i lanac)
DU[AN: Dokle Stojane?!... Kad }e{... Pa, i cimawe lanca je
govor nekakav... Zar sam ti toliko zla u~inio, sine?
STOJAN: (Polazi vratima)
DU[AN: (Izlazi za wim)
Opsuj, ~ove~e!... Lak{e bi mi bilo.
^uje se kako iza ku}e testeri{u i sekirom cepaju drva.
Isti i Dragomir.
DRAGOMIR: (Prilaze}i)
Ehej!... Ako vas {umar uhvati!... Pola {ume ise-
koste!...
Izlaze Du{an i Stojan. Zadihani, podvrnutih rukava.
DRAGOMIR: Sre}an vam rad, radnici...
DU[AN: (Obradovan)
O, Dragomire... Mo`e nam se, {umar nam je prijateq...
Da predahnemo, Stojane?... Sedi prijatequ... Sad }emo
i mi...
DRAGOMIR: (Seda na stepenik. Pu{ku odla`e nedaleko od sebe)
Za dve zime ste nacepali drva...
DU[AN: (Sedaju}i pored {umara)
Uh ba{ me umori ovo dete... U mom se}awu zime su
ovde duge i snegovite... Zato je boqe da se obezbe-
dimo...
STOJAN: (Seda na trup bli`e pu{ci)
DRAGOMIR: (Vadi kutiju sa cigaretama, pogleda u Stojana pa je
vrati u yep)
I onako mi se ne pu{i... Sama ruka po{la... Navika...
STOJAN: (^esto se ~e{e po telu)
DU[AN: Ma, zapali ti slobodno...
([aqivo)
Duvan du{u dr`i, hleb je navika,...
DRAGOMIR: Lako je nepu{a~ima... Mo`e li se, Stojane? Ovaj
matori ne ume da stane.
STOJAN: (Slegne ramenim i nezainteresovano gleda u daqinu)
DRAGOMIR: Ja navratih... Vu~e me ne{to vama. Kad }ete vi meni u
goste?
Povratak 153

DU[AN: Nismo mi jo{ za...

(Pokazuje lanac)
Jednog dana, svakako...
DRAGOMIR: Dokle }ete tako, Du{ane? Srce me zaboli kad vas
vidim tako vezane...
DU[AN: A {to, Dragomire? Otac i sin zajedno, kao pup~anom
vrpcom spojeni... Dokle }e? Na Stojanu je da odlu~i...
DRAGOMIR: Vreme je da kao qudi... Da se sretnete... ^ovek se re~ju
vezuje.
DU[AN: Ko se jednom opekao, prijatequ... U wega je kqu~...
STOJAN: (Uzima pu{ku, zagleda je i proverava da li je puna)
DRAGOMIR: (Mudrije)
Kqu~?... Svako ima po jedan a `ivot hiqadu zakqu-
~anih brava.
(Vidi pu{ku kod Stojana. Lecne se)
... Stara je... I puna. Od oca sam je nasledio i ne bih je
ni za kakvu novu mewao... Koliko je ona lisica,
vukova, divqih sviwa, a Boga mi, i po neku srnu...
Ru~na izrada... Uko~i je... Ovako, ovde...
(Ustane da mu poka`e)
STOJAN: (Ustaje i uperi pu{ku u Dragomira. Pokretom da mu
znak da sedne)
DU[AN: Stojane, ne igraj se... Sedi. Ostavi pu{ku...
STOJAN: (Okre}e cev ka Du{anu)
DRAGOMIR: (Nervozno)
Jednom i prazna puca...
STOJAN: (Nervozno se smeje)
DU[AN: (Gleda ga mirno)
DRAGOMIR: (Upla{eno)
Stojane... Daj mi je...
STOJAN: (Prislawa cev sebi u ~elo. Treperi)
^uje se zvuk auta u dolasku.
DRAGOMIR: (Ustane, pa sedne)
Du{ane!... Stojane!...
DU[AN: (Mirno kao da se ni{ta ne de{ava)
Oki{i}e se, pirka sa zapada...
DRAGOMIR: (Gleda ga zapaweno)
154 Stamen Milovanovi}

Auto staje, otvarawe i zatvarawe vrata.

STOJAN: (Di`e pu{ku i puca u vazduh. Urlikne. Ispu{ta
pu{ku iz ruke. Smeje se i grca istovremeno, spu{ta
na kolena i noktima grebe tlo)
DU[AN: (Prilazi mu. Stavqa mu svoju ruku na rame. Bez re~i)
DRAGOMIR: (Uzima pu{ku)
Uh, nebo mu... @ivog me ohladi, sinko...
STOJAN: (Gura Du{ana od sebe)
ZORICA: (Ka sceni. Upla{eno)
Stojane!!... Du{ane!
(Izlazi na scenu bez jedne cipele na nozi)
... Stojane!... Hvala ti Bo`e!
(Prilazi mu)
... Bo`e, {to sam se!... Noge mi se otsekle...
(Miluje ga)
Dete moje... Jadno moje dete...
STOJAN: (Smirio se. Podigne ruku da je udaqi od sebe)
ZORICA: (Vidi lanac)
Du{ane!... Ima{ li ti du{u, ~ove~e?!...
DU[AN: (Mirno)
Zna{ ti...
ZORICA: (Odlu~no)
Dokle, bre!?... Dokle, ~ove~e?! Skini mu ovo ~udo...
DU[AN: (Mirno)
Oslobodi ga sama...
ZORICA: Daj mi kqu~!
(Uzbu|eno)
Ne}u, ne}u vi{e!... Daj mi.
(Prilazi mu)
... Ni robija{e vi{e ovako ne vezuju...
DU[AN: Zajedno robujemo...
ZORICA: Ho}u kqu~, daj mi ga!
DU[AN: Ho}e{ ti, vidim.
(Odlu~no)
A ja?
(Ma{e glavom)
I Dragomiru sam rekao da je kqu~ kod Stojana...
Povratak 155

ZORICA: (Zbuweno gleda u Stojana)

Ne shvatam... Za{to se, sine, ne...
(Shvati)
Reci mu ti, Dragomire. Molim te. Tebe }e poslu{a-
ti... Daj mi kqu~, Du{ane!
DRAGOMIR: (Neodlu~no)
Ja... Te{ko je, snajka, da ja mogu... Oni }e to sami
razre{iti.
ZORICA: (Pla~no)
Ne mogu... Ne mogu vi{e!... Stalno mi je ta slika pred
o~ima.
(Pla~e)
Izlude}u!... [est meseci... Sama u stanu... Ogluvela
od ti{ine... Na koju stranu okrenem pogled vidim vas
tako... Ne mogu, ne mogu vi{e!...
STOJAN: (Nervozno hoda napred, nazad)
DU[AN: Ne kukaj, `eno! Nije sve tako crno... Hvatamo se puta
polako.
ZORICA: (Smiruje se postepeno. Dragomiru)
^ini mi se, da mi se na grudi navalila ~itava planina
pa jedva hodam...
DU[AN: ([aqivo)
Normalno kad si samo jednu cipelu obula...
ZORICA: Jao!... Dok sam tr~ala... Nisam ni osetila... Premrla
sam od straha... Majka prokleta, uvek najgore po-
misli...
DRAGOMIR: Idem ja, zadr`ah se.
ZORICA: Ne idi, Dragomire. Ostani, da ru~amo zajedno.
DRAGOMIR: Moram, snajka, gorolomci }e r{um napraviti...
DU[AN: Ostani, Dragomire. Strah bostan ~uva.
DRAGOMIR: [uma me zove.
([aqivo)
^ujem kako vi~e Dragomireeee!...
ZORICA: Kola~e bar...
(Stojanu)
Marija je htela da po|e sa mnom. Donela sam ti
{tafelaj i boje... A, kola~i!?... Bo`e sva sam se
izgubila...
156 Stamen Milovanovi}

DU[AN: Idi, Zorice! Sunce }e da za|e dok se ti nakani{.

ZORICA: (U`urbano)
Idem... Idem!...
(Dragomiru)
Sad }u ja.
(Izuva cipelu i odlazi sa scene gaze}i kao bosa po
trwu)
Svetla se prigu{uju.

Scena IV

Ve~era.
DU[AN: (Preko zalogaja)
Re~e li Zorica da je Marija htela da do|e?... Ma-
rija?...
(Provokativno)
Obnevidela...
(Emotivno)
Ba{ mi je `ao tog deteta... Zna{ li, Stojane, koliko
je plakala kad si onako bez pozdrava oti{ao?... ^udi
me da se niste sreli. Samo {to si iza{ao, ona utr~a u
stan. Kad vide uplakanu Zoricu, bi joj sve jasno.
Klonulo je sela na pod u predsobqu...
STOJAN: (Jede i mr{ti se)
DU[AN: Danima su Zorica i ona vrtele dugme na radiju slu-
{aju}i vesti. I na{e i wihove. Gledale u kartu i
pratile liniju sukoba. Nikada toliko dnevne {tampe
nije bilo u na{em stanu kao u to vreme... Za{to,
za{to, ~ika Du{ane?... Za{to rat?... Za{to je oti-
{ao? Kao da sam ja znao odgovor za besmisao i nera-
zum... Zna{ li sad, za{to si se borio?
STOJAN: (Naka{qe se i s mukom guta hranu)
DU[AN: Lepa i plemenita ideja, `ivot je to dokazao, dobar je
mamac za masu da pomogne pojedincu ili grupi qudi da
se dokupaju vlasti... I masa se uvek uhvati na taj
lepak... Mo`da zato {to je u biti ~ovekovoj da ne{to
mewa... Lupam... Lupam... Mo`da... Ne zameri mi.
STOJAN: (Uzima mleko sa {tedwaka. Seda opet za sto)
Povratak 157

DU[AN: Bo`e, Stojane, {to je to dete prepatilo... Gledao sam

je i tra`io tvoj trag u woj... Nadao sam se, molio Boga
da mi ispuni `equ... Znam, mladi to sad rade i pre
braka... Bojao sam se da nam se koren ne prekine,
razume{?... Na moje ispitiva~ke poglede odgovarala
je nevinim osmesima.
STOJAN: (Ispija mleko)
DU[AN: Ima jo{ mleka, ako ho}e{... Navikao si se... Znao je
Bog kad je svet stvarao {ta je ~oveku dobro...
STOJAN: (Dobuje nervozno prstima po stolu)
DU[AN: Vra}ao sam se s posla. Marija je sedela na stepeni{tu
kod ulaza. Znao sam da ~eka po{tara, uzalud, kao i
svih sedamdeset dana pre toga... Mo`da }e danas da se
javi, re~e. Zagrlio sam je i kazao da ide svojima i
nastavi da u~i, da ide na fakultet, jer ~ekawem
ni{ta ne mo`e da izmeni. Oti{la je i u na{em domu
se ugasio i onaj mali zra~ak svetlosti...
STOJAN: (Okre}e glavu u stranu. Ustane, pa sedne)
DU[AN: Kad su sanduci sa poginulima u~estali, u~estali su i
wihovi odlasci na sahrane. Zorica je pokazivala
tvoju sliku drugovima poginulih, a Marija je ~ekala
sa strane i plakala. Sve ih je, jadna oplakala. Kad si
se vratio, tako zanemeo i... druga~iji, woj i nama
nepoznat, kao da se sve sru{ilo u woj... . Opet se nama
sme{ila setno, ali na wenom licu ~itala se bol i
bezna|e... Ranio si je, Stojane. Oterao od sebe i nas...
STOJAN: (Kida par~e hleba, mrvi ga i nervozno od mrva pravi
kuglice)
DU[AN: Zna{, Stojane, bio sam dva puta neizmerno sre}an:
kad smo te doneli iz porodili{ta, i onog dana kad
sam vas prvi put sreo zagrqene na putu iz {kole. Tebe
i Mariju... Se}a{ se? Zdravo kom{ija, rekoh ti i
pru`ih ruku. Ti si se, zbuwen mojom nenadanom poja-
vom i gestom, rukovao sa mnom. U tvoju ruku stavio
sam ne{to para... Nisam se okretao, ali sam znao da se
smejete i da ti je dan bio sun~aniji.
(Nasme{eno)
Drugi put u `ivotu Zorica me je pripitog svukla i
pomogla mi da do|em do kreveta... Moj sin je sin-
~ina!... Sin~ina! Preplitao sam jezikom a ona se samo
smejala ne znaju}i razlog mog pijanstva...
158 Stamen Milovanovi}

STOJAN: (Pravi zmiju lancem po stolu)

DU[AN: (Setno)
E, zaboravili smo da se smejemo, moj Stojane... Za-
boravili... Nismo, vaqda, istro{ili svu radost i
qubav koje su nam za `ivota date?...
STOJAN: (Stavqa ~elo na zmijoliki lanac na stolu)
DU[AN: ^uo si, Marija bi htela da do|e... Ja bih voleo... A
ti?... Igra ti jabu~ica. Guta{ gor~inu i jed u sebe
talo`i{... Opusti se... Opusti se, Stojane... Pusti
ose}awima da slobodno di{u... Mu{ke suze su ple-
menite... ^ovek `ivi jedan jedini `ivot. Uzmi ga u
ruke, ~ove~e. Ne daj da ti se on samo doga|a. @ivi...
Vidi{, i Marija bi da `ivite... Veruje ti i takvom.
Voli te i zato ti veruje. Vidim, voli{ i ti wu...
STOJAN: (Baca hleb u tawir. Odlazi i le`e u krevet, okre-
nut zidu)
Svetlo se zatamwuje. Samo lampa gori.
DU[AN: (Pre nego legne i prigu{i lampu pokriva Stojana.
Zaspi)
Daleka grmqavina i vetar. Nevreme koje se pribli`ava.
STOJAN: (Budi ga grmqavina. Ustaje i prilazi zaspalom Du-
{anu. Polako izvla~i traku sa kqu~em {to je oko
Du{anovog vrata i poku{ava da lisice otkqu~a)
DU[AN: (Budi se. Hvata Stojana za ruke. Otimaju se)
Ne}e{!... Ne dam!... Ne}e{, maj~in sine!... Ne da te
Du{an!...
STOJAN: (Poku{ava zubima da otvori Du{anovu pesnicu. Mu-
mla)
DU[AN: Mumlaj!... Mumlaj kad ne}e{ kao ~ovek...
(Pridi`e se)
Sve bi u vodu da baci{... Nema vi{e.!... Ja sam te
rodio...
(Kroz zube)
Ja }u te...
(Vapaj)
Ne, ne}u!!!.
STOJAN: (Poku{ava da otvori pesnicu.Stewe)
DU[AN: Ima snage u tebi... Ima... Ne}e{!... Ne da Du{an svoje
unuke...
Nevreme posti`e vrhunac. Muwe i tresak groma u blizini.
Povratak 159

U gu{awu lanac se obavija Du{anu oko vrata.

STOJAN: (Hvata lanac i poku{ava da ugu{i Du{ana)
Ubi}u!...
(Krik)
Ubi}u!!!
DU[AN: (Dr`i lanac pod grlom)
Ubio bi?!... Zar sam ubicu rodio?!... O, Bo`e!...
(Pu{ta lanac)
Ubij, Stojane!... Ima{ pravo, sine... Stegni... Jako
stegni!... Oslobodi se.
(Vi~e)
Ubij!!...
STOJAN: (Pusta lanac. Drhti. O~ajno)
Ne mogu... Ne mogu!... Ubij... Ubij ti, Du{ane!
(Klone na pod. Tiho cvili)
Ubij me... Ne mu~i me vi{e...
DU[AN: (Hvata ga za ramena i podi`e sa tla. Drmusa)
Stojane!. Stojane!... Do|i sebi, Stojane...
STOJAN: (O~ajno)
Ne mogu!... Ne mogu vi{e!
(Opet cvile}i)
Ubij... Ne mu~i sebe, Du{ane.
DU[AN: (Grcaju}i)
Dete moje... O, dete moje!
(Privija ga uz sebe. O~ajno)
Bo`e!
(O~ajnije)
... Ima li te, Bo`e!!!...
STOJAN: (Izvla~i se iz zagrqaja)
Nema!... Nema Boga, video sam!!
DU[AN: Ima... Ima, sine...
STOJAN: (Grcaju}i)
Nema!... Nema, tata... Nema, Boga... Nema qubavi...
Nema prijateqa. Nema ni~ega... Ni~ega nema...
DU[AN: Ima, ima sine!
(Grle}i ga)
Ti si moj bog!
Nevreme se smiruje, samo poneka muwa obasja scenu.
Zavesa polako pada.
160 Stamen Milovanovi}

Scena V

Ista kao u prethodnoj sceni

Du{an sedi na svom krevetu glave zarowene u {ake, laktovima
oslowen na kolena. Zami{qen.
Stojan le`i na svom krevetu, poklopqen na stomak, glave za-
rivene u jastuk, malo zgr~enih nogu.
Scena je mirna dok polako no} bledi u jutro sun~ano.
Lanac s lisicama visi oka~en o ekser na zidu iznad Du{anovog
kreveta.
DU[AN: (Pogleda u lanac, osmehne se vrte}i glavom. Gleda ka
Stojanu i naka{qe se s o~itom namerom da ga pro-
budi)
STOJAN: (Ostaje u istom polo`aju. Ne reaguje ni jednim po-
kretom)
DU[AN: (Mirno)
Znam da si budan... Ustani... Hajde, idi donesi vodu!...
(Uzima stolicu, ogledalo i pribor za brijawe. Iz-
lazi na trem. Na naslon stolice oslawa ogledalo,
raspore|uje pribor za brijawe. Ulazi u ku}u)
STOJAN: (Ustaje. Obla~i farmerice i majicu, Uzima testiju
i kraj Du{ana odlazi ka viru)
DU[AN: (Razme{ta posteqinu. Kako se Stojan ne vra}a br-
zo, sve nervoznije posluje po sobi i sve ~e{}e gleda
kroz prozor ka viru. Vidno je uznemiren. Uzima lanac
s lisicama i pretura ga nervozno iz ruke u ruku. Na
kraju ga rezignirano baca u kartonsku kutiju. Ras-
kop~ava ko{uqu, podvija okovratnik, uzima ubrus i
izlazi na trem. spremaju}i se za brijawe)
STOJAN: (Vra}a se. Testiju stavqa kraj stolice. Seda na
stepenik, rukama obuhvata kolena, na wih naslowen
bradom gleda u svoje bose noge)
DU[AN: (Izlazi iz ku}e. Ovla{ prstom kqucne Stojana po
glavi kad kraj wega pro|e)
Kupao si se!...
(Osmehnut, baca svoj ubrus preko Stojanove glave)
Osu{i kosu...
STOJAN: (Sedi u istom polo`aju s ubrusom preko glave)
Povratak 161

DU[AN: (Gleda svoj lik u ogledalu, trqaju}i bradu)

Kao strwika je. Jedva je ma{inicom sastru`em... Tvoj
deda Stojan se na slepo, bez ogledala brija~em... Ne
pamtim da se ikada posekao A ja... Da... Sve`e obrijan
~ovek je kao ovo sun~ano jutro.
(Opet zaviri u ogledalo)
Mi se uvek spoznajemo i ogledamo u drugom. Tu|e re~i
du`e pamtimo nego svoje misli...
A da zna{: mudar je bio Stojan... Mudar... ^ovek mora
da se bori protiv svog podmuklog brata u sebi kazao
bi mi posle pijanstva. Ja to tada nisam razumeo.
(Pogleda povremeno u Stojana)
STOJAN: (U istom polo`aju, s nepomerenim ubrusom)
Kako ti, Du{ane, vi{e ne dosadi?...
DU[AN: (Obradovan)
[ta to?... Da se `iletom stru`em?
STOJAN: Ma, ne!... Pri~a{, pri~a{... Kao... Kako ti se jezik ne
zamori?
DU[AN: A ja sam mislio... Kao prazna vodenica, a?... Znam,
meqem, meqem...
STOJAN: Ba{ tako. Tandr~e{ kao ~eketalo...
DU[AN: E, moj Stojane, dugo sam sam sebe pitao i sam sebi
odgovarao... Dok sam mla|i bio uvek sam nekakve
monologe i dijaloge, sa sobom i u sebi, vodio. Sad,
godine, {ta li, okliznu se misli niz jezik. Skotrqaju
se... Nesre}ni qudi ili mnogo pri~aju, ili stalno
}ute... Ja ti o mudrosti tvog nepismenog ali umnog
dede, pri~am. Da ga preko mojih se}awa upozna{. Tako
}e{ i ti nekad svom sinu o meni...
STOJAN: Nada{ se?... Jo{ se nada{?... Ti nikad ne odustaje{...
Naporan si, bre, Du{ane...
DU[AN: (Gleda ga dugo)
Naporan?... Hm... I ptica koja slobodno leti ose}a
otpor vazduha. Mo`da tad misli da bi lak{e letela
kad vazduha ne bi bilo...
STOJAN: (Skida ubrus. Pogleda ga)
Mo`da... Mogu}e je... Da...
162 Stamen Milovanovi}

DRAGOMIR: (Dolazi. Pu{ka o ramenu)

Pomozi bog, dobri qudi!... Evo mene opet. Ne mogu da
pro|em a da ne navratim...
DU[AN: Dobro ti jutro, Dragomire!... U {umu, ili iz {ume?
DRAGOMIR: Iz gore silazim... Veliko nevreme bi no}as!... Sve
nam `ice pokida i umrsi. Ako ih majstori ne poprave
za dan-dva otopi}e nam se zamrziva~i...
DU[AN: (Namignuv{i Stojanu)
Od oluje koliko {tete ~esto jo{ vi{e koristi...
DRAGOMIR: Ova, vala, vredi tri careva grada! Oporavi}e se
mlado `ito... U {umi samo nekoliko starih hrastova
vetar oborio... Pa, i nije neka {teta... Ostajte mi
zdravo i veselo...
DU[AN: ^ekaj, Dragomire! Zajedno }emo do sela... Zalihe su
nam na izmaku...
(Stojanu)
Posle }u se brijati...
Dragomir i Du{an odlaze sa scene tiho pri~aju}i.
STOJAN: (Sedi jo{ malo, namesti {tafelaj, uzme boje i po~ne
da slika)
Kratko zatamwewe.

Scena VI

Ista. Promeweni neki detaqi da se zapazi protok vremena. Dan.

DU[AN: (Sedi za stolom u sobi i ne{to u svesku bele`i)
STOJAN: (Na tremu, za {tafelajem, slika. Prekida sa radom
i kroz vrata nadviri u sobu)
Pi{e{?... Sve zapisuje{?...
DU[AN: (Iznena|eno)
Pone{to... Zapi{em, pone{to... Pre{lo mi je u na-
viku. Kao da se sa nekim ispri~am i podelim... Kako
ti napreduje{?
STOJAN: Tasa me nervira. Nikako da ga uhvatim... Be`i...
Izmi~e mi...
Povratak 163

DU[AN: ([aqivo)
Tasina posla. Takav je on, nedoku~iv... Naslikaj ga
onako kako ga zami{qa{. Kako sam ti ga opisao...
Tasa je, da zna{, kao i Dragomir, obema nogama po
zemqi gazio...
STOJAN: Znam mu lik. Video sam ga. Karakter ne mogu da mu
izrazim. Misli i ose}awa...
DU[AN: Karakter, misli? Zar se i to mo`e bojama?
STOJAN: (Zaneseno)
Jo{ kako mo`e, Du{ane. U prelivima, nijansama,
pokretu kista, senkama... Izrazu usana, tonovima...
Kako muzi~ar zvucima do~arava?...
DU[AN: Vidi{, to nisam znao...
STOJAN: (Gleda ga ispitiva~ki)
Ti?... Lukav si, Du{ane! U klopku bi da me namami{...
Vara{, vara{, Du{ane. Dobro te poznajem.
DU[AN: (Sme{ka se)
La`em, priznajem da la`em. U`eleo sam se pametna
razgovora, ~ove~e.
STOJAN: Zar se sa mrtvima mo`e razgovarati?...
(Vra}a se na trem. Stoji)
DU[AN: (Ustaje i prilazi mu)
Ti nisi mrtav, sine.
STOJAN: Kre}em se samo... Zar je to `ivot, Du{ane? Uni{ta-
vam i ru{im sve oko sebe. Zar se dosad nisi uverio u
to... Video si moja kolebawa... Umalo te nisam ubio...
DU[AN: ([aqivo)
Zar si se kolebao?
(Ozbiqno)
Nisi to bio ti, Stojane!... Neman u tebi te je vukla.
Ti si onaj {to je ustao. Onaj {to se iz pakla vratio.
STOJAN: Siguran si da sam se vratio?... Kako si ti uvek i u sve
siguran, Du{ane... Vidi{, ja se neprestano kolebam.
Stalno sam na nekakvoj klackalici...
DU[AN: Privid je to, ta moja sigurnost, sine. I ja se ~esto
lomim i strahujem. Samo to ve{tije prikrivam.
STOJAN: Te{i{ me... Nisi se upla{io ni kad sam cev uperio u
tebe... Znam, znam, ubio sam te mnogo ranije, kaza}e{.
164 Stamen Milovanovi}

DU[AN: Ne mo`e sin oca da ubije. Otac kroz wega `ivi... Da

ga rani da. Ali da ubije ne!
S{ojan: Ni za mene se nisi upla{io, priznaj! “Oki{i}e se,
pirka sa zapada”, re~e dok sam se ja lomio. Podsvesno
si `eleo da me se re{i{...
DU[AN: Za{to guju sumwe u sebi gaji{, Stojane. Sumwa u sve
je najve}a kazna za ~oveka... Tvoj deda Stojan je go-
vorio: “Pre nego {to ~ovek digne ruku na sebe, on
umre”, zapamtio sam to. A tebe je `ivot vra}ao sebi.
Zato sam bio naoko miran iako se u meni sve ledilo.
Razume{?
STOJAN: Poku{avam...
DU[AN: Nije oko an|ela tako blistav oreol, niti je |avo
onoliko crn kako ga slikaju...
STOJAN: (Ironi~no)
Iz tebe iskustvo govori...
DU[AN: @ivot... @ivot me je pone~emu nau~io.
([aqivo)
I crna ovca belo mleko daje, zar ne?...
(Ozbiqno)
@ivot nam postavqa razne zamke. Ili nas to Onaj
gore isku{ava... Shvatio sam to one no}i kad sam
odlu~io da tvog dilera likvidiram. Ra~unao sam: ako
nema prodavaca, ne}e biti ni kupaca...
STOJAN: Va`i i obrnuta logika, Du{ane... I?
DU[AN: Roditeq ima pravo da svoje dete za{titi, mislio sam
dok sam jednom rukom stezao kvaku na vratima kafi}a,
a drugom pi{toq u yepu kaputa. I dok sam prikupqao
snagu da kvaku pritisnem zali~ih sebi na Luneta,
Lakija... Ne znam kako se sve zovu oni koje si za rukav
vukao. Imam li ja pravo da ubijawem branim `ivot?
Ko sam ja, Bog?... Isku{ewe je bilo veliko, moj
Stojane...
STOJAN: Znam ja da u nama, u potsvesti na{oj, ~u~i nagon za
ubijawem i samouni{tewem... I mene je to pla{ilo...
Zato si se i ti Boga setio? Nisi li malo zakasnio,
Du{ane. Vidim ~esto ga pomiwe{. Da li te strah od
smrti kojoj si se dosta pribli`io vratio Tasinoj
veri...
Povratak 165

DU[AN: Ne ironi{i, Stojane. Nesre}ne je najlak{e privesti

veri... Upla{io sam se sebe, ~ove~e!... I wega, vero-
vatno... [etao sam ulicama i drhtao. Pi{toq sam
bacio u reku. Pqusak vode me seti kako je moj otac
le~io svoje mamurluke posle kakve pijanke. Jutrom bi
skakao u Sovikin vir. Roptao bi, mumlao, bacakao se
i urlao od hladne vode i samo wemu znanog zado-
voqstva. Posle bi dugim klokotima praznio testiju.
Voda da ispere i spoqa i iznutra otrovnicu nami-
givao bi mi. Potom bi ~itavog dana sekao drva...
STOJAN: Wegova mudrost nas je ovde dovela?
DU[AN: Setio sam se wegove seqa~ke logike kojom se od zla i
oluje u sebi branio...
STOJAN: Lisac si ti, Du{ane... Matori lisac.
(Okrene mu le|a i pomno analizira sliku na {ta-
felaju)
DU[AN: (Za sebe poluglasno)
Lisac?... Kurjak?... A mo`da gusan... Neka `ivotiwa
jesam svakako...
(Ulazi u sobu, uzima kotaricu, tojagu koja je prislo-
wena uz stepenice)
Dragomir re~e da je {uma puna pe~uraka... Idem da
ih... A ti?.
STOJAN: (Gleda u sliku i ne reaguje)
DU[AN: (Stoji jo{ nekoliko trenutaka, pa krene. [aqivo)
A ti se rvi sa Tasom... Rvi se...
(Odlazi sa scene)
STOJAN: (Me{a boje, ~etkicom po platnu slika, izmakne se i
gleda, pa ponovo premazuje)
^uje se zvuk motocikla koji dolazi i podaqe staje.
Isti i Lune.
LUNE: (Farmerice, ko`na jakne, tamne nao~ari na wemu.
Prilazi lakim koracima, oprezno se obaziru}i oko
sebe. Staje iza Stojana)
STOJAN: (Zagledan u sliku, odsutan i zanet mislima ne vidi
ga)
LUNE: [ta je? Ne ide ti...
STOJAN: (Trgne se iznena|eno)
Ti?!...
166 Stamen Milovanovi}

LUNE: Ja, an|eo tvoj, brate... An|eo...

STOJAN: (Zbuweno)
Kako... Kako si me na{ao?
(Osvr}e se, gleda u pravcu u kome je Du{an oti{ao)
LUNE: Ne boj se, medved je za{ao duboko u {umu... ^udi{ se
kako sam te... Ih! Kako?... Lako, brate. Lako kad se
sledi pravi trag...
STOJAN: A ti to, kao pravi pas...
LUNE: Pa sad... Nije lepo da tako prijatequ... Ono, {to jes
jes, pas je naverniji ~ovekov drug i prijateq. Zato ti
ne zameram... Kao {to vidi{, brinem ja, brate, o
svojim mu{terijama... Da, da... Nisam zaslu`io, pri-
jatequ da me tako... Nisam. Akao sam se onim yombama
da te na|em u ovoj vukojebini, da vidim kako si, da ti
se na|em u nevoqi... A ti...
STOJAN: (Ironi~no)
Hvala ti, Lune, kao bratu ro|enom...
LUNE: (Gleda u sliku, kao zainteresovano)
[ta je: zapelo? Ne ide, a?... Nema inspiracije...
STOJAN: (Sa zanosom)
Nije lako neke specifi~ne karaktere bojama...
(Otre`weno)
Ti mi se, pa, mnogo razume{ u...
LUNE: I ne razumem se u moleraj, priznajem. Znam samo da su
se veliki slikari, muzi~ari, peva~i, umetnici, kao i
veliki sportisti uvek pomalo dopingovali... Ne}e
samo talenat, brate...
STOJAN: (Gleda ga ironi~no)
LUNE: Ne mo`e muza samo da se muze, mora malo i da se
nahrani...
STOJAN: E?
LUNE: Zna{ i sam. Jedan {mrk i vrata ma{te i nadahnu}a se
{irom otvaraju...
(Vadi iz yepa nekoliko kesica. Pru`a mu)
Ku}a ~asti. Mali moj prilog umetnosti...
(Zove mobilnim telefonom)
Ja sam... Da, na{ao... Slobodan kao ptica... Samo {to
ne poleti, brate... Da... Na{ ~ovek...
Povratak 167

STOJAN: (Lecnu se kad vidi kesice. Brzo se smiri)

Poklawa{?
LUNE: (Vra}a telefon u yep)
Svakako. Uzmi!...
STOJAN: Mora da ti dobro ide kad si tako velikodu{an...
LUNE: (Samozadovoqno)
Da kucnem u drvo, ne `alim se. [iri se posao... [iri.
Samo da zna{, sve je te`e do kvalitetne robe do}i.
Ume{ali se neki novi klinci bez iole morala i
skrupula. Ubacuju sve i sva{ta. Mora ~ovek dobro
o~i da otvori... Moja roba je, zna{ ve}, kao i uvek
prva liga...
STOJAN: Hvala ti, Lune. Zaista. Tvoja pa`wa me je duboko
ganula... Samo... @ao mi je, {to si se badava ~ak dovde
akao. Ne treba mi vi{e. Iza{ao sam iz igre...
LUNE: (Gleda ga nepoverqivo. Osmehne se)
He, he, he... Znam, znam: tajm aut... Mali predah za nove
uzlete... Moje je, brate, da ti poklon darujem, a ti...
(Stavqa kesicu na policu {tafelaja. Prati Sto-
janovu reakciju)
STOJAN: (Gleda u kesice, uzima ih, omiri{e, vra}a mu ih)
Dar ti je od srca, znam, ali... “Spu{tavah se ja niz
va{e u`e“... Ipak, hvala ti, “prijatequ“...
LUNE: (Dr`i kesice u ruci)
Prijateqi se u nevoqi dokazuju...
DU[AN: (Ulazi na scenu. Tojaga u ruci. Zadihan je ali poku-
{ava da to prikrije. ^uje kraj wihovog dijaloga)
U nevoqi, bogami... Ali se tako, Stojane, drugari ne
do~ekuju...
LUNE: ([trecne se. Upla{eno brzo stavqa kesice u yep)
Ja sam... samo... Onako... Prolazio sam ovuda pa...
Idem...
DU[AN: (Veselo, prilazi mu i ovla{ ga zagrli)
A ne mo`e tako, sine! Prijateq moga sina je uvek
dobrodo{ao...
STOJAN: (S nelagodom)
@uri se, Du{ane...
LUNE: Zaista sam u frci...
168 Stamen Milovanovi}

DU[AN: Majku mu, nije vaqda toliko da...

(Stojanu)
Donesi med i ~a{u da gosta...
(Lunetu)
Nije red da nam iz ku}e tek tako... Slatko i vodu bar...
STOJAN: (Odlazi u ku}u)
DU[AN: (I daqe ga ovla{ grle}i uzima testiju s vodom i
prosipa je)
Prijateqska poseta, ka`e{?
LUNE: (Zbuweno)
Da, da...
DU[AN: ^oveku je prijateq isto {to i tojaga. Ima na koga da
se osloni...
(Sedaju}i na stepenik, pritisnuv{i mu ja~e rame)
Sedi, mom~e...
LUNE: (Upla{eno)
Ja ne bih... Hvala Vam... Zaista `urim...
STOJAN: (Donosi teglu, ka{iku i ~a{u. Stavqa ih na ste-
penik kraj wih)
DU[AN: (Stojanu, pokazuju}i ka testiji)
Donesi hladnu vodu...
STOJAN: (Uzima testiju, ali se koleba da po|e)
DU[AN: (Migom mu nare|uje da ide. Lunetu, dvosmisleno)
Vide}e{, sa na{eg izvora i u sred leta trnu zubi...
STOJAN: (Ide i stalno se osvr}e ka wima)
DU[AN: (Kao savetodavno, osmehnuto)
Kad se u posetu bolesniku ide, ne ide se praznih ruku.
Takav je, bar, do sada bio na{ srpski obi~aj...
LUNE: (Upla{eno)
Ja... Ja sam samo... U prolazu, neplanirano...
DU[AN: (Osmehnuto)
Ima{ poklon, ima{... More, znam da nisi praznih ruku
do{ao... u yepu je. Mali, ali vredan poklon~i}, a?!
LUNE: (Poku{ava da ustane)
DU[AN: (Sna`no ga pritisne i prisili da sedi)
Sedi!
(Zavla~i mu ruku u yep i vadi kesice, ironi~no)
Lepa ponuda...
Povratak 169

LUNE: (Upla{eno)
To ja... onako... Za sebe... Ponekad... retko...
DU[AN: Verovatno danas jo{ nisi, a?
LUNE: (Upla{eno odmahuje glavom, zamuckuju}i)
Ja... Ne... Nisam...
DU[AN: E, sad }e{ lepo to s medom da pokusa{!
(Uzima iz tegle ka{ikom, zubima otvara kesicu dok
ga drugom rukom sna`no pritiska da sedi. Sipa prah
u ka{iku, prinosi mu ustima)
Hajde, Lune, zasladi se...
LUNE: [ta Vam je, ~ove~e!?... Ne... Ja to ne... Ne}u...
DU[AN: (Nagiwe mu glavu kao Stojanu kad mu je ~aj silom
sipao u usta)
Ho}e{, ho}e{!... Nije red da odbija{... Kad mogu
drugi, mo`e{ i ti... Zini, da ti zube ne polomim!...
(Silom mu gura ka{iku u usta)
LUNE: (Sve vreme poku{ava da se i{~upa, vrti glavom, ali
ga Du{an sna`no pritiska)
Nemojte!... Molim Vas... Vi ste ludi!... Ubi}ete me...
DU[AN: (Kipte}i os besa)
A ti, koliko si ti do sad ubio?! Koliko dece? Koliko
roditeqa si u crno zavio, Lune?... Gutaj, sunce ti!...
Jednom ti je Du{an oprostio... Sad si sam do{ao
me~ki na rupu... Gutaj, jebem ti!...
(Zubima otvara drugu kesicu, zahvata ka{ikom med i
sipa prah)
Zini!... Ja tebe medom, a ti!...
(Silom mu gura ka{iku u usta)
Gutaj!...
LUNE: (Cvile}i)
Ubi}ete me!... Molim Vas...
STOJAN: (Vra}a se tr~e}i)
Du{ane!... Nemoj, Du{ane!...
(Pritr~ava i poku{ava da ga spre~i)
Ubi}e{ ga, Du{ane!...
DU[AN: Be`i, ne me{aj se!... Gada treba!...
STOJAN: Nemoj, Du{ane!... Nemoj!...
(Grcavo)
Du{ane, seti se, Du{ane... I on je ne~iji sin, tata...
Tata!!...
170 Stamen Milovanovi}

DU[AN: (Najednom postaje svestan. Trgne se, baci ka{iku)

Sin?... Ne~iji sin... Da, sin... Da, da, ne~ije dete... I
on je ne~iji Bog...
(Lunetu)
Pquni!... Povrati to!
(Podi`e ga i drmusa)
Gurni prst u usta!... Povrati, nesre}o!
LUNE: (Poku{ava da povrati. Upiwe se)
DU[AN: (Uznemireno)
Dubqe gurni prste!... Tako, tako, prokleta nesre}o!...
(Stojanu)
Donesi mleko!
LUNE: (Povra}a. Trese se od straha)
STOJAN: (Tr~i u ku}u)
DU[AN: (Dr`i Lunetovu glavu)
Tako, tako, mom~e!... Tako, povra}aj, sine...
Zatamwewe

Scena VII

Scena je neko vreme prazna. ^uje se auto koje dolazi i staje.

Otvarawe i zatvarawe vrata i `enski glasovi.
Zorica i Marija.
ZORICA: (Dok na scenu izlaze. Ve{ta~ki veselo)
Narode! Stigle smo!... Ima li koga?!
(Marija)
Kad god do|em ku}a je prazna. Ako drva ne seku ili
riqaju, tr~e. Onaj moj sasvim po{a{avio. Godinama
ni{ta te`e od ka{ike nije uzeo u ruku, a sad riqa i
kopa.
([aqivo)
Seqak, draga moja, ostaje uvek seqak. Zemqa ga pri-
vla~i kao magnet. Tera ga seqa~ki gen...
MARIJA: Tera ih Tera...
([aqivo)
Samo joj ime govori, teta Zorice.
Povratak 171

ZORICA: Ma, dete moje, ne zna{ ti sa kakvom voqom joj on

prilazi?!... Kao `eni... ^ini mi se, razorao bi sve
wive {to su u korov i trwe urasle. Sad bi da i`ivi
sve ono {to mu je odlaskom u grad izmaklo. Takvi su
svi {to su se iz grada vratili. Penzioneri pri-
qe`nije obra|uju wive nego sami seqaci...
MARIJA: Boqe je tako nego da u stanovima ~ekaju kraj. I moji
svakog petka odlaze...
ZORICA: (Ne slu{a je)
Yak krompira sam morala odavde da vu~em. Ka`e: Ne
prskano. Biolo{ki ~isto... Iskilavila sam se dok
sam ga u stan unela. A odmah je proklijao...
MARIJA: (Zabrinuto)
Zna li on da }u...
ZORICA: Bo`e, dete!... Zar bih te pozvala da Stojan to nije
`eleo?...
MARIJA: Strah me je... Kako }u?... Nisam mogla da ga prepoznam
kad se vratio...
ZORICA: Ne pla{i se, dete... Vide}e{... Slika. Ti si Sovika
na wegovim slikama...
MARIJA: Ja?... Mene je slikao?... Sovika? Ko je to?
ZORICA: Askur|elka wegova.
(Smeju}i se)
Vaqda se tako ka`e...
MARIJA: Askur|elka?
(Slegne ramenima)
Hm... Mora da je neka ve{tica...
ZORICA: (Veselo)
Na metli... Do|i, pogledaj.
(Vodi je ka slici)
... Nadam se da je zavr{io...
Marija_ (Ide do {tafelaja. Dugo gleda sliku)
Bo`e... Kako je... Lepa...
ZORICA: (Razo~arano)
Nije je zavr{io...
MARIJA: (Gleda okolo)
Lepo je ovde... Ja bih ba{ volela...
172 Stamen Milovanovi}

ZORICA: Da. Lepo za jedan dan. Zauvek?

(Rukom trese bluzu kao da va{i sa we otresa)
Sa~uvaj me, Bo`e!...
(Zove)
Stojane!... Du{ane!... Ehej!... Vaqda nisu daleko?...
Stojane!... O, Stojane!... Zovi i ti, Marija.
MARIJA: (Gleda u sliku kao op~iwena)
Ne mogu.
ZORICA: Ma, zovi, dete... Tebe }e pre ~uti...
MARIJA: Ne. Ne mogu... Steglo mi se grlo...
ZORICA: (Poziva)
Du{ane!... O, Du{ane!... Odavno nisam ovako vikala...
Ehej! Jo{ od demonstracija... Stojane!...
DU[AN: (Iz daleka)
Ehej!... Dolazimo... Dolazimo!...
MARIJA: (Boja`qivo)
^uli su nas... Kako }u ja?
(U`urbano popravqa {minku)
Vi ste krivi ako on...
ZORICA: Dopala ti se slika?... Talenat, je l’ da... Diplomirao
bi do sada da nije i{ao u taj prokleti...
MARIJA: Strah me je...
ZORICA: Ko je nas pitao...
MARIJA: Sve je sru{io za sobom odlaze}i...
ZORICA: Nije to bio on. On je ovaj {to dolazi. Wega znamo,
Marija.
MARIJA: Ni saslu{ao me nije...
ZORICA: Kad `ene ne bi popravqale ono {to mu{ki poru{e
svet bi propao, Marija...
Isti, Du{an i Stojan.
DU[AN: (Prilaze}i)
Nismo vas jo{ o~ekivali...
(Mariji)
Kako si, }ero?
MARIJA: Dobro... Eto...
Povratak 173

DU[AN: ([aqivo)
Dobro do{la u na{ vilajet... Kako ste putovali,
Zorice?
STOJAN: (Pozdravi se sa Zoricom. Mariji)
Do{la si...
MARIJA: (Pogleda Zoricu. Stojanu, sle`u}i ramenima)
Do|oh...
ZORICA: (Prilazi Stojanu. Grli ga i opipava mu mi{ice)
O~vrsnuo si... Mu{kar~ina! Jel’ da, Marija?...
STOJAN: Majko?!
ZORICA: (Mariji)
Mu{karci su kao deca, odmah se dure... Idemo u ku}u
kafu da popijemo. Dosadilo mi je da sama... Pun
termos sam donela. U kolima je.
(Polazi, okrene se)
... Kola, rekoh. Jao, Du{ane, {to su me namu~ila.
Cimaju se kao da mar{iraju... Sad }u ja termos...
DU[AN: Mani, `eno, kafu. Boqe da pogledam karburator.
(Stojanu)
Poka`i Mariji predeo koji slika{ dok se mi ne
vratimo... Hajde, Zorice, da vidimo {ta je sa tim
kolima.
ZORICA: Mislila sam...
DU[AN: Idemo, posle misli...
Odlaze.
STOJAN: Zorica... Mama te je nagovorila?... Nisi mogla da je
odbije{?...
MARIJA: Ne... Ne, sama sam htela.
([ara nogom po tlu)
STOJAN: Mogla si i posle svega?
MARIJA: Vidi{... Mogla sam.
STOJAN: Jo{ si quta?
MARIJA: Ne quta... Povre|ena.
STOJAN: (Qutito)
Ti povre|ena?!... Ti si povre|ena?...
MARIJA: (Mole}ivo)
Nisam do{la da se... Molim te, nemoj...
174 Stamen Milovanovi}

STOJAN: Do{la si da vidi{ gde sam sahrawen.

MARIJA: Kako mo`e{ tako, Stojane?!... Zna{...
STOJAN: Mogu!... Znam... Znam.
MARIJA: Ne zna{, ~ove~e!...
STOJAN: Znam. ^ulo se, a i sam sam se uverio.
MARIJA: Veruje{ pri~ama?... Pri~ama si poverovao...
STOJAN: Stigle su do mene pre nego sam se upoznao sa svim
saborcima. Povezao sam, slo`io i do{ao da se uve-
rim.
MARIJA: Za{to nisi prvo wega pitao?... Pa posle da sudi{...
STOJAN: Wega da pitam?!... U wegovu re~ da se pouzdam?... Ko
jednom izda...
MARIJA: (O~ajno)
Nije!... Nije te Mirko izdao, Stojane...
STOJAN: Brani{ ga?... Zar si zato do{la, Marija?
MARIJA: Istinu ti kazujem, ~ove~e. Wegovi su, nekako, saznali
da ste se prijavili u dobrovoqce. Digla se velika
uzbuna. Prekliwali su ga da ne ide sad kad ve}ina
mladih gleda kako da se izvu~e i pobegne...
STOJAN: I zato su mu zdravu nogu stavili u gips! Doprla je
tamo istina do nas...
MARIJA: O, Bo`e!... La`! La`, veruj mi...
STOJAN: Tebi?!
MARIJA: Veruje{ li ti vi{e ikome, Stojane?!
(Mirnije)
Kada su videli da ne mogu da ga ubede, otac ga je
zakqu~ao u sobu. Mirko je kroz prozor isko~io i
polomwenom nogom poku{ao da do|e. Dok su drugi
iskakali kroz prozore be`e}i od vojne policije, on
je... I sad primetno hramqe. Video bi da si hteo
istinu. Samo ja znam koliko je patio {to je ostao.
STOJAN: I zato si po`urila da ga ute{i{...
MARIJA: (Odlazi i seda na stepenik. Pokatkad pogleda plat-
no na {tafelaju)
Kako ti sve naopako vidi{ i povezuje{... I{la sam
kod wega. O tebi, luda glavo, smo pri~ali. Zajedno
smo strahovali...
Povratak 175

STOJAN: I te{ili se, reci slobodno.

MARIJA: Da. Te{ili, ali ne onako kako ti umi{qa{. Pravili
smo planove kako da te na|emo kad se on oporavi. Ti
si sve pokvario svojim olujnim dolaskom...
STOJAN: Iznenadio sam vas... Zatekao...
MARIJA: Zaprepastio si nas svojim izgledom. To nisi bio ti.
Bio je to neko pijan, izbezumqen i sumanuta izgleda.
Neko ko je s vrata navalio na nas pesnicama i psov-
kama. Neko, koga nismo mogli da prepoznamo.
STOJAN: Stala si ispred wega. Wega da za{titi{.
MARIJA: Tebe! Tebe sam {titila od tebe, Stojane! Tebe i wega.
Prijateqstvo sam na{e branila. Petnaestogodi{we
prijateqstvo va{e {titila. I nas, Stojane!... Mogao
si da ga ubije{. Videla sam krv u tvom pogledu.
STOJAN: Do{ao sam da ga ubijem. Ti si ga spasila... Da si se
nekim ko mi nije bio stub na koga sam mogao uvek da se
oslonim, ne bih ni dolazio... Mirko je ubio moju veru
u prijateqstvo. Jedino u {ta sam svom du{om verovao.
Nisi smela sa wim!... Sa svakim drugim si mogla...
MARIJA: Sto dana sam samo na sahrane odlazila. Tvoja majka mi
je svedok.
(Pla~u}i)
Ma, {ta se ja tebi pravdam?
(Qutito)
Iza{la sam u kafi}. S kim bih, ako ne sa tvojim
najboqim drugom. Uz wega sam bila sigurna. Ti nisi
na{ao za potrebno ni da mi se javi{. Ostavio si me da
drhtim svaki put kad telefon zazvoni, kad se tvoji
jave, kad po{tara vidim, kad...
STOJAN: U wemu si na{la sigurnost...
MARIJA: Ne mogu da te prepoznam, Stojane! Gde ti je logika
kojoj sam se ja tako divila? Zar bih do{la ovde? Zar
bih ti prilazila, dole, onakvom?
(Kroz pla~)
Tamo ste morali da ru{ite i ubijate... Za{to to
~ini{ ovde?
STOJAN: Za{to nije do{ao kad se oporavio? Bilo mu je pleme-
nitije da tebe te{i nego da brani {to se moralo
braniti.
176 Stamen Milovanovi}

MARIJA: Kome, Stojane? Kome da do|e? Tebi? Tebi obnevi-

delom?!... Mirko se samo zbog tebe prijavio. Uz tebe
da je... Dok se oporavio mnogo toga se promenilo,
video si i sam...
STOJAN: Video sam... Mnogo toga sam video.
(Prilazi joj)
La`e{, Marija! Zna{ ti dobro da je zbog tebe bio uz
mene. Tebi da bude bli`i!...
(Mirnije)
Samo je ~ekao pogodan trenutak da usko~i... Strpqivo
je ~ekao...
MARIJA: [ta te, Stojane, u~ini tako... tako sumwi~avim? Bila
sam qubomorna na va{e prijateqstvo. ^inilo mi se
da wega vi{e voli{... Sad... Gre{i{, ~ove~e! Ni~im
nije pokazivao, nagovestio, ni jednog trena... @ena to
oseti.
STOJAN: Godilo ti je... Mogla si da bira{...
MARIJA: Mogla sam. I mislila sam da sam pravog izabrala...
Da mi te je `ivot poklonio. Ti me, mimo razuma,
uverava{ da sam pogre{ila.
STOJAN: (Seda nedaleko od we na stepenik)
Znam... Znam, Marija... Ja sam onaj koji ru{i... Sve na
moju du{u.
(Vi{e za sebe)
Meni je su|eno da ubijam. Ne `elim, ali tako se
doga|a. I wega sam ubio iako to nisam `eleo.
MARIJA: (Zate~ena, zbuwena)
Ubio?... Kad?... Koga? Gde, Stojane?...
STOJAN: Tamo...
MARIJA: (S olak{awem)
Na frontu... Branio si sve nas... Morao si... Ko uzme
pu{ku u ruke, ne po{tapuje se wome.
STOJAN: Da sam ga metkom, ~ini mi se, bilo bi mi lak{e.
MARIJA: (Gleda ga dugo)
Volela bih da sa tobom podelim. Ako se to mo`e. Kad
si po{ao, znao si da mora{ da ubija{ i da te mogu
ubiti. Tu se savest ostavqa kod ku}e...
Povratak 177

STOJAN: (Pri~a u po~etku, stegnuto, nerado)

I te no}i sam nemirno spavao... U svitawe iza|oh u
dvori{te. Pet pari unezverenih o~iju zarobqenih u
no}a{woj akciji, gledalo je sa strahom u mene. Vezani
bodqikavom `icom, svako za svoje drvo kao za stre-
qawe. Mladi. Mogli su drugari da nam budu da nisu
bili sa druge strane... Pa`wu mi privu~e momak,
de~ak vi{e. Negovana i ne`na lica, skoro devoja~kih
crta. O~i zelene, kao tvoje, Marija. I likom me na
tebe potseti... Bodqikava `ica mu se zarila duboko u
nate~ene ruke. Re~e mi da je iz jedne daleke zemqe.
Otac ga je poslao kao dobrovoqca u ovu na{u i
wihovu nesre}u. Jedva da je stigao i metak da opali...
Bi mi `ao wegovog srne}eg pogleda. Olabavih mu
`icu.
MARIJA: To na tebe le~i... Takvog te znam...
STOJAN: Jo{ mi se zahvaqivao, kao da sam mu, Bog zna, {ta
u~inio, kad se odnekud stvori Mrki. “[ta to radi{,
majku ti kurvinu”. sevao je na mene zakrvavqenim
o~ima. Da mu olak{am malo, rekoh... “Ja }u mu olak-
{ati zauvek”, prosikta na mene, pri|e mu i prereza
mu grlo.
MARIJA: (Zgranuto)
Zaklao ga?!...
STOJAN: Jednim potezom no`a... Uhvati ga za kosu, nagnu mu
glavu unazad, kao meni Du{an kad mi je ~aj silom
to~io u usta, i... krv je {iknula po nama...
MARIJA: (Tiho)
Bo`e...
STOJAN: Jedva smo ga savladali. Hteo je sve da ih... Tog jutra
odlu~io sam, Marija, da Mrkog u prvoj na{oj akciji
likvidiram...
MARIJA: Mrkog si?...
STOJAN: Nisi me razumela, Marija!... Posle nekoliko dana
do{lo je do razmene zarobqenika. ^etvoricu smo
dali... @ive... Samo je on ostao. Onaj koga sam zak-
lao...
MARIJA: (Zbuweno)
Ti re~e, da ga je taj, Mrki...
178 Stamen Milovanovi}

STOJAN: Zar ne shvata{?... Ja sam. Mrki je bio samo no`... Da

mu ja nisam pri{ao, ne bi ni Mrki, razume{? Da tog
jutra nisam iza{ao, da sam pre toga poginuo... Da nije
imao tvoje o~i, on bi `iveo...
MARIJA: (Prilazi mu grcaju}i tiho)
Nisi ga ti ubio.
([akama mu pokriva zgr~ene prste)
... Nije ni Mrki, Stojane. Ubili su ga oni koji su o
ratu odlu~ivali... To je jedina istina, shvati!
STOJAN: Jesam... Jesam, Marija... Ja sam ga ubio.
MARIJA: (Privija se uz wega. Grcavo)
Pri~aj, pri~aj mi... Istisni iz sebe. Olak{aj du{u,
jadni moj Stojane.
STOJAN: Tri dana se nisam treznio... Posle mi je neko dao...
Tako je po~elo... Ostalo si videla. Videla si me...
MARIJA: (Poku{ava da ga zagrli)
^emerni moj, ~ove~e...
STOJAN: Nemoj da me `ali{... Nemoj... Ubica sam ja... Ubio sam
tebe, i Du{ana, i Zoricu... i Mirka sam...
MARIJA: Sebe si... Sebe si najvi{e, Stojane!
STOJAN: (Klonulo)
Hteo sam i sebe... Du{an je...
(Nenadano)
Be`i!... Be`i od mene... [to daqe, Marija... Daqe od
qubavi koja ubija... Be`i!!!
(Mirnije)
Nema vi{e od mene ~oveka.
MARIJA: (Trgne se upla{eno. Odmakne korak, dva)
Ti ba{ ima{ talenta za samouni{tewe...
STOJAN: Za{to si do{la?... Za{to, Marija?... Nije trebalo...
MARIJA: (Do|e do {tafelaja)
Sovika me zvala, Stojane. Wu sam do{la da vidim...
STOJAN: Sovika je san... San... Samo san...
MARIJA: (Uzima sliku sa {tafelaja)
Pogledaj!... Pogledaj, Stojane. Sovika sam ja... Ja i ti
se kupamo! Mene si slikao.
(Hvata ga za ruku)
Poka`i mi to mesto, Stojane.
Povratak 179

STOJAN: San... Sve je to san, Marija.

(Polaze)
MARIJA: Zar sam ja san?... Probudi se ve} jednom, Stojane...
Odlaze ka Sovikinom viru tiho pri~aju}i.
Scena je neko vreme prazna. Dolaze Du{an i Zorica.
DU[AN: (Ulaze}i Zorici)
Ne re~e mi, pita li ko za mene? Oni iz preduze}a...
ZORICA: Ne, niko te nije tra`io... Znaju, vaqda, da si na
nepla}enom...
DU[AN: Nikome Du{an vi{e nije potreban! Kao da sa wima
trideset godina nisam hleb jeo. Trideset godina je
Du{an teglio... A sad? Niko, bre, da se zapita `iv li
sam... Kako mi je...
ZORICA: Nemoj tako, Du{ane. Mo`da je qudima neprijatno.
^ulo se za Stojana.
DU[AN: Da, da. Qudi se sklawaju od onog koga zadesi kakva
nesre}a... Nisam ni tajio. Moj sin, moja radost, moja
muka... Moja briga.
ZORICA: Nisi morao ni u sva zvona da zvoni{... Ma, gde se deca
izgubi{e?...
DU[AN: (Seda na stepenk)
Sedi, Zorice... Pusti mlade...
ZORICA: (Seda na paw nedaleko od wega)
I Marijini su se u}utali. Jedva su je pustili da do|e.
Suzama ih je ubedila...
DU[AN: Razumqivo. Boje se qudi. Nije im zameriti. I ja bih
svoje dete savetovao da ga se kloni...
ZORICA: Ti ne veruje{ svom detetu?!
DU[AN: On nije wihovo dete...
ZORICA: Ona jeste...
DU[AN: Pa, zato se i boje qudi...
ZORICA: A qubav? Na to si zaboravio?!... Zaboravio si {ta je
to qubav...
DU[AN: Qubav?... Zaboravio sam... Jesam. Boje se, ka`em... Ko
mo`e da garantuje da sutra ne}e ponovo po~eti da...
180 Stamen Milovanovi}

ZORICA: Bo`e, kako si ti nemilosrdan!... Ogrubeo si jo{

vi{e. Istina mo`e i na drugi, mawe bolan, na~in da
se ka`e...
DU[AN: Sve ima svoje ime. Za{to bi istinu druga~ije krs-
tili? Zar i tada ne bi isto zna~ila?
ZORICA: Mene je istina uvek pla{ila... Bojala sam se we,
Du{ane... Vi{e sam volela...
DU[AN: Obmanu... La`. Sve drugo osim istine...
ZORICA: Obmana je mawe bolna... Ostavqa mesto nadi...
DU[AN: Nadi, za {ta?
(Ustaje)
Sti`u mladi... Kako ti se dopada ovde, Marija?
MARIJA: (Dolazi sa Stojanom koji joj usput svojom skinutom
ko{uqom bri{e mokru kosu)
Lepo vam je ovde! Zapravo, prelepo.
(Du{anu)
Stojan mi je ispri~ao pri~u o Sovikinom viru i
Tasi... Kune da ih je jedne zvezdane no}i video kako
se... ^udno, zar ne?...
DU[AN: (Sme{e}i se)
Ovde su svakakva ~uda mogu}a, dete.
MARIJA: (Nasmejano)
Vidim i sama... Moramo da po|emo, ~ika Du{ane.
Moji }e se brinuti ako se zadr`im.
DU[AN: Pa, kad se mora...
ZORICA: Zar? A, kafu?!... Ni kafu nismo popili...
MARIJA: Drugi put.
(Prilazi {tafelaju i gleda u sliku)
ZORICA: (Tiho Du{anu)
Oni su se kupali...
DU[AN: Neka majstor zame{a sve}ice motora...
STOJAN: (Prilazi Mariji i tiho joj ne{to pri~a i obja-
{wava na slici)
ZORICA: Kupali su se, Du{ane...
DU[AN: Znam... Vidim. Neka su...
ZORICA: Prehladi}e se...
Povratak 181

DU[AN: (Mangupski)
Nije ti bilo hladno kad smo se ovde na mese~ini
kupali. Zaboravila si, a?... Eh, Zorice, Zorice...
ZORICA: (Rukom ga koketno udara u grudi)
]uti!... Deca }e nam se...
DU[AN: (Smeju}i se grleno)
Iznenaditi?... Ma, znaju ta deca vi{e od nas... Ih!...
Zorica : (Nelagodno joj)
Du{ane!?...
(Skre}e razgovor)
Kafu... Nismo kafu popili...
DU[AN: Mani kafu, `eno...
STOJAN: (Mariji)
Kao {to smo se dogovorili... Uskoro }emo i mi dole...
MARIJA: (Klima glavom u znak razumevawa)
(Zorici)
Idemo...
(Osvr}e se i gleda zadivqeno)
O, Bo`e, kako je ovde lepo!... Da ~ovek!...
ZORICA: (Polazi nerado gledaju}i u Du{ana zale|enog osmeha)
Mislila sam...
DU[AN: Vozi pa`qivo...
(Mariji)
Pozdravi svoje... I, do|i nam opet...
(Prati ih dok ne iza|u sa scene. Vra}a se)
^uje se auto koji odlazi.
DU[AN: (Gleda u Stojana osmehnuto. Namigne mu mangupski)
STOJAN: (Prilazi mu namrgo|enog lica, qutito kao, izne-
nada ga poqubi u teme. Radosno)
Stigni me!...
(Otr~i sa scene)
DU[AN: (Po|e korak dva va`nim koracima, pa potr~i za
wim)
Zavesa.
182 Stamen Milovanovi}

DRUGI ^IN

Scena I

Stan u gradu. Hodnik i velika pros{orija za dnevni boravak.

Imu}nije doma}instvo. Savremeno opremqeno. Kad se zavesa po-
digne, na sceni je Stojan i s nekim telefonom razgovara.
STOJAN: ([eta po stanu dok razgovara mobilnim telefo-
nom)
Rekao sam ti, Marija... Ne dolazi!... Tako... Danas...
Ho}u, ba{ danas. Ne mogu, razume{!
(Zvono na ulazu)
... Neko zvoni... Majka sa pijace... Opet je kqu~eve
zaboravila.
(Prema hodniku)
Odmah!... Idem...
(U slu{alicu)
Vidimo se, zdravo...
(Odlazi i otvara ulazna vrata. Iznena|eno)
Ti?!...
LUNE: Ja, brate...
(S osmehom)
Ti kao da si muriju ugledao... Ne boj se...
STOJAN: (Dr`i poluotvorena vrata)
Ako neko treba da je se boji onda si to ti...
LUNE: Ja?!
(Kroz smeh)
Ma, ’ajde, ne budi naivan... @mure oni odavno Lunetu
na jedno oko...
STOJAN: (Ironi~no)
Je li i ovo prijateqska poseta?
LUNE: Pa, u neku ruku... Prijateqska i poslovna...
STOJAN: E?... Ka`i...
LUNE: Ja, brate, ne bih prijateqa tako dugo dr`ao na ulazu...
STOJAN: A, od kad smo to mi prijateqi ?
LUNE: (Prekorno)
Ih, od kada!... Zar si zaboravio, Stojane. Zaboravio u
onoj nedo|iji...
Povratak 183

STOJAN: Pre }e biti da si ti zaboravio... Zahvali Bogu {to te

Du{an nije...
LUNE: Ma, hvala tebi... Onaj tvoj matori je lud! Na~isto
lud... Du`nik sam ti, priznajem...
(Navaquje da u|e u stan)
Niste me cinkarili, a ja to po{tujem.
STOJAN: (Zbuwen, sklawa se i pu{ta ga u hodnik)
Ovde }emo...
LUNE: (Poku{ava da u|e u sobu)
STOJAN: (Zadr`i ga odlu~no)
Rekao sam: ovde! Ne bih `eleo da te moji...
LUNE: [to? Zar sam ja ku`an, Stojane?
STOJAN: Bojim se da ovoga puta ne bih mogao da te... Zna{,
poprili~no je visoko...
LUNE: Nema razloga za sva|u, brate...
(Dok ga gleda ispitiva~ki)
Dugujemo jedan drugome...
STOJAN: Ka`i, koliko ti do|em, da ti dam, pa idi...
LUNE: Nisam, brate, mislio na novac. Maj~ica je tvoja taj
dug namirila. Da zna{, divna ti je keva.
STOJAN: Skote! Za{to si wu potezao...
LUNE: Sama se setila, brate... ^estita ti je ku}a, brate.
STOJAN: Pa?
LUNE: (Vadi nekoliko kesica i dr`i ih na dlanu)
STOJAN: Rekao sam ti tamo: ne hvatam se vi{e na taj lepak...
LUNE: ([aqivo)
Pas rekao, pas porekao.
(Kroz smeh)
Ma, {alim se, brate. Znam. Uverio si me. Ne}e{ mi
verovati da mi je drago {to si se skinuo. Ja sam se i
pre pitao {ta tebe tako pametnog natera da se uhva-
ti{ u kolo besmislene omame. To je lek za slabe i
kukavice. Gubitnike... Hvala Bogu da si se o~istio...
STOJAN: (Ironi~no)
To si do{ao da mi ka`e{?
184 Stamen Milovanovi}

LUNE: Pa sad, da nije tako verovatno bih poslao nekog

drugog... Zna{, razgranao se posao, a pouzdanih qudi
je sve mawe. Cinkare, poku{avaju klinci da se osamo-
stale ~im do neke kinte do|u... Utr~avaju u moj reon
[ta da ti pri~am. Haos. Ali to }e Lune da razbuca...
Zna{, razmi{qao sam, ti poznaje{ narkose, zna{
{emu, pa sam mislio da te ukqu~im u posao.
STOJAN: (Iznena|eno)
Mene?! Ti nisi kr{ten!... Ja da dilujem! Koza da kupus
prodaje.
LUNE: Kakva koza jarac, brate... [alim se, naravno. Borac
si ti, Stojane. Dokazano. A, takvi meni trebaju. Isku-
san si, pouzdan, dekintiran... Od mazarije i farbawa
se sigurno ne}e{ ovajditi... Nudim ti priliku da
do|e{ do svojih para, da iza|e{ iz tatinog kaveza...
Prilika ti je da stane{ na svoje noge... Ovo ti je samo
za po~etak...
STOJAN: (Uznemiri se. Gr~ na licu)
Lune, zna{ da sam okusio i raj i pakao... Ne}u na tu|oj
nesre}i da...
LUNE: Ovce su za {i{awe, brate... Ako ne}u ja, drugi }e runo
da im skine...
STOJAN: [i{a{ ti i jagawce... @ao mi je, Lune, ja to ne}u...
(Hvata ga za ruku, izvr}e mu dlan, kesice padaju, gazi
ih nogom i rastrqava po podu)
Mora}e{, Lune, drugu budalu da na|e{!
LUNE: Jesi li lud? [ta u~ini? Zna{ li ti koliko to ko{ta,
~ove~e?
STOJAN: Koliko? Da ti platim, pa kidaj...
LUNE: (Ironi~no)
Ti da mi plati{?! Nije mi, bre, do para, {teta da se
baca...
(Zvoni mu mobilni telefon)
Ja sam... Nema!... Neka cvili!... Kad tre}i put do|e,
ure`i na rabo{ i daj mu... Majmune, kosti }u mu...
Rekao sam: tek kad propi{ti...
(Stojanu)
Se}a{ li se i ti si cvileo kao prebijeno ku~e.
STOJAN: Bilo, pa...
Povratak 185

LUNE: Pa ni{ta... A to {to je Marija malo {arala dok si ti

bio tamo i nije razlog da mi robu uni{tava{. Koja to
ne ~ini kad dugo ostane sama, ka`i...

STOJAN: Mariju ne me{aj.

LUNE: (Tera svoje)

Vidim, opet ti se vratila. Pokajala se. Shvatila je da
ne mo`e na dve vatre da se greje. Dodu{e, ja se ne bih
zakleo da je tako. Sa Mirkom sam je samo, dva tri, puta
u “Tramvaju” video dok je tebe tamo tata kao me~ku na
lancu dr`ao. Ma, ne veruj pri~ama. Qudi su spremni
sva{ta da izmisle. Zna{, ve}, kakvi smo...

STOJAN: (Besno)
Preterao si!... Ve}i si gad nego {to sam mislio!
(Hvata ga za ramena, okre}e i gura ka izlazu)
Idi!... Idi, i ne tra`i me vi{e! Zahvali Bogu {to si
mi u domu...

LUNE: (Iznena|en, qutito)

Stani, Stojane!
(Okre}e se i hvata ga za prsa)
Zna{ li ti na koga si ruku podigao? Tebi mora da je
na onoj planin~ini mozak sasvim izvetreo, kad... Lune
sam ja! Lune, bre!... Ne zaboravi... Cvile}e{ ti opet...
Zbog kurve si na mene ruku...

STOJAN: (Navali, besno na wega)

Rekao sam ti... Mariju ne...
(Hvata ga za grlo i po~iwe da gu{i)
Ubi}u te!... Ubi}u te!... Ja }u te ubi...
(Trgnese se od besa, izgura ga do izlaza i pusti)

LUNE: (Jedva dolazi do daha. Upla{eno)

Lud!... I ti si lud! Lu|i si od onog tvog ludaka...
(Na izlazu)
Zapamti}e{ ti Luneta!... Na mene si ruku podigao?...
Ti...
(Odlazi)

STOJAN: (Zatvori vrata, sre|uje hodnik)

O, Bo`e... Za malo da ga... Uh...
Svetlo se zatamwuje.
186 Stamen Milovanovi}

Scena II

Isto kao u prethodnoj sceni. Stan. Sto na kome je sve servirano

za sve~ani ru~ak. Za stolom sede, Du{an, Dragomir, Zorica i
Stojan. Ru~ak jo{ nije serviran. Meze i pi}e je na stolu. Svi su
sve~ano obu~eni osim Stojana. Kad se svetlo poja~a po~iwe da se
vodi `iv razgovor.
DRAGOMIR: (Gleda radoznalo po stanu)
Lepo... Ba{ ste se lepo sku}ili...
DU[AN: Pa, trudili smo se...
DRAGOMIR: Koliko godina?... Mislim, koliko godina ste u bra-
ku?
DU[AN: Ja trideset, a Zorica ~etrdeset i pet.
DRAGOMIR: (Gleda ih zbuweno)
Kako?... Ne razumem...
DU[AN: Moj Dragomire, Zorica ima beneficirani bra~ni
sta`...
STOJAN: Kad je mogla ovakvog da ga trpi...
DRAGOMIR: Aaaa!
(Po~iwe da se smeje)
Boga mi, svakoj ga `eni treba priznati bar dvo-
struko...
ZORICA: (Kroz smeh)
O, hvalim te Bo`e! Prvi put da ~ujem Du{ana da ceni
ono {to sam...
DU[AN: (Blagom ironijom)
Cenim, priznajem...
(Skre}e razgovor. Dragomiru)
Kako si putovao? Slu`i te auto, a?...
DRAGOMIR: ([aqivo)
Ma kakvi! Radi ona moja {klopocija kao {vajcarski
sat!... Nego, snajka, strah me je bilo, da ti po{teno
ka`em, da u ovu varo{ku gu`vu kolima u|em. Jedva sam
se `iv i pe{ice do vas probio. Na svakom }o{ku
semafori... Buqe u mene kao... Buqim i ja u wih. Ko
ima prednost, koja je jednosmerna, levo il desno? Dok
bih ja skontao, sva{ta bi moglo da mi se desi. Ja sam,
Stojane, pre Hrista jo{, u armiji polagao voza~ki
Povratak 187

ispit... Putem mi je lako. Sa~ekam neki teretwak,

pri|em mu, i nikog usput ne pu{tam da nas pregradi.
On polako, polako i ja. On doda gas, dodam i ja. On da
levi migavac, dam i ja. On obilazi, ja brzo za wim.
Skrene on na parking, skrenem i ja. On odmara, odmo-
rim i sam. Krene on, ja uz wega. Parkira se on na ulazu
u varo{, ja pored wega. Hvala ti ko bratu kad me i
dovde dovede, mislim. U povratku }u isto tako. [to je
sigurno sigurno je...
(Smeje se)
Smeju se svi.
ZORICA: Onoliku torbu si dovde pe{ice doneo... Bo`e, Dra-
gomire ti si...
DRAGOMIR: Naviklo ovo moje rame na teret pa mu nije te{ko,
nego cipele mi dosadai{e. Da me nije bilo sramota da
bos idem, ako ih ne bih bacio, Bog me ubio!... Jedva sam
~ekao da zadwi stepenik prekora~im...
STOJAN: Nisi. vaqda, pe{ice uz stepenice?
DRAGOMIR: Ne mogu, moj Stojane, ni da zamislim onu rupu pod
liftom, a u wega da u|em, Bo`e me sakloni!...
STOJAN: (Zagrli ga)
Moj, Dragomire... Moj Dragomire...
DRAGOMIR: (Veselo)
Pa, doma}ine, naspi nam po jednu od one moje, ako ti je
`ao da svoju fla{u otvara{!...
DU[AN: (Zbuweno)
^ekam da pri~u zavr{i{ pa da...
(Uzima ~a{e i sipa pi}e)
ZORICA: Ja ne mogu ni{ta `estoko...
DRAGOMIR: Gre{i{, snajka. Ja svakog jutra drmnem po jednu qutu,
a Radmila, Boga mi, ponekad i po dve...
(Smeje se)
Za lek, ka`e.
ZORICA: E, ako je za lek, naspi i meni, Du{ane, iz Dragomi-
rove fla{e.
DU[AN: (Sipa svima)
Dragi moji, ja ne umem zdravice da dr`im, pa mi ne
zamerite. Hvala ti, Dragomire {to si nam se na{ao
onda kad... kad nam je svaka prijateqska re~ mnogo
188 Stamen Milovanovi}

zna~ila. Hvala ti {to si do{ao u na{ dom da zajedno,

ovim skromnim ru~kom, obele`imo Stojanov ro|en-
dan i na{ povratak ku}i. Neka Bog da sre}u i zdravqe
prvo na{im neprijateqima, pa mojoj porodici i meni
na kraju! Tako je moj otac uvek dr`ao zadravicu, tako
sam je i ja zapamtio. @iveli!...
SVI: (Ispijaju pi}e)
Daj Bo`e!... @iveli!
ZORICA: (Zagrcne se, ka{qu}i)
Ja sam je ba{ drmnula... Uh... Ovde je ose}am... Nisam
do sad ~ula ovakvu zdravicu... Da se i neprijatequ
`eli dobro...
STOJAN: Mo`e, mo`e majko... I zbog neprijateqa mo`e da se
pati... Mo`e...
DRAGOMIR: Hvala ti, Du{ane na lepim re~ima. A ti, Stojane,
uskoro i na svadbu da me zove{!
DU[AN: Da}e Bog... Bi}e...
(Pogleda za~as u Stojana)
ZORICA: ^ime si to Dragomire op~inio na{eg Stojana? Samo
tebe crta. Desetak tvojih portreta sam videla u
wegovoj sobi.
DRAGOMIR: ([aqivo)
Pa, zna{, snajka, lepotu mi je Bog dao, a sa Stojanom
sam se i malo dru`io.
(Smeje se grleno)
Je l’ tako, Stojane?
STOJAN: Lep{i si ti meni bio tamo, Dragomire... ^ini mi se:
sre}niji.
ZORICA: Bo`e, tako malo je potrebno za sre}u... Tako malo.
(Bri{e suze)
... Ja... Ova rakija Dragomirova...
STOJAN: Misli{, Zorice?... [ta ti o tome misli{ o~e?
DU[AN: Pa, sad... Mislim...
(Ispituje pogledom Stojana)
... U su{tini, Zorica je u pravu!
STOJAN: Oboje isto mislite... Lepo... Kad je tako malo tre-
balo, recite mi, za{to mi to nismo bili?
(Gleda u Zoricu pa u Du{ana)
Povratak 189

ZORICA: (Sle`e ramenima)

Ja... Ja... Ja sam sad sre}na!... Jesam, `ivota mi moga!
DU[AN: (Zabrinuto)
Mene pita{?
STOJAN: I tebe... Izvini, Dragomire. Na{ si prijateq... Mo-
gao bi ovde i sudija da bude{.
DRAGOMIR: Nemoj, sinko... Kakav sudija... Samo onaj gore ima
pravo da sudi, pa i on ~esto pogre{i.
DU[AN: Pitaj ako `eli{? Stojane... Ako }e ti biti lak{e.
Ako misli{ da je sad pravo vreme za pitawa i odgo-
vore. Sudi, sine. Sinovi na to imaju pravo... Samo...
Imaj na umu da }e{ i ti jednom pred svojim sudijom
biti.
STOJAN: Voleo bih! @elim, nadam se da on ne}e imati razloge
da mi takvo pitawe postavi.
DU[AN: Zar ti misli{ da i mi to nismo hteli? Trudili smo
se... Sve mo`e da se napada, i sve mo`e da se brani...
Zavisi s koje si strane istine.
STOJAN: A s koje si ti, Du{ane?... Mo`da bi ti meni da...
DU[AN: Nije mi dato da tebi sudim, Stojane... Otac sam ti,
razume{? Ne `elim to. Samo ti predo~avam... I kad
sudi{ mora{ imati meru...
STOJAN: Hteo si da ka`e{: milost... Opravdawe, mo`da?!...
DU[AN: Rekao sam {ta sam mislio.
STOJAN: Zakqu~ava{... Svoje katance, brave i reze navla~i{
da se u tvoju li~nost ne prodre. Korwa~a uvla~i glavu
u svoj oklop. ^ega se to boji{, Du{ane? [ta je to iza
tolikih zasuna? [ta to u sebi mudro{}u i nedore-
~eno{}u svojom krije{?!
ZORICA: (Uzdahne)
^emu sad takva pitawa?
STOJAN: Vidi{, Du{ane, Zorici nije ni sad jasno. Ona ne
razume o ~emu to ja... Jo{ joj nije jasno na koja vrata je
pobegla na{a sre}a.
DU[AN: A ti? Zna{ li ti, Stojane?
DRAGOMIR: Sre}an je onaj ko sre}u ne tra`i, ko je u koracima
svojim, u svemu oko sebe vidi i ose}a...
190 Stamen Milovanovi}

ZORICA: (Zabrinuto)
Za{to se ne slu`ite? ^itav dan sam spremala, a vi...
STOJAN: Dok smo bili tamo, gledao sam, razmi{qao... Osetio.
Shvatio sam su{tinu. U prirodi, pre oluje, po~nu da
se okupqaju i gomilaju prvo mali oblaci... Vremenom
se zgusnu i narastu... I mora da zagrmi, da sevne...
DU[AN: Zato po oluji, kad ona mine, opet sunce sine
(Osmehnuto)
Po~eo sam i pesni~ki da se... Shvatio si za{to smo
tamo tra`ili sebe!
DRAGOMIR: Ma, qudi moji, re{ewe problema je u samom prob-
lemu...
ZORICA: Ja tebe, Dragomire, ne razumem.
STOJAN: Ja sam shvatio, Zorice. Du{an i ti, izgleda, jo{
niste. Ili ste zakasnili. U prirodi nema prevare i
vrdawa.
DRAGOMIR: Nema, vala. Oduzme{ li joj ne{to, odmah te kazni.
Priroda ti je kao Bog.
STOJAN: Dragomir je razumeo. Bog nije ono {to ve}ina qudi
misli. Bog nije li~nost pred kojom se metani{e i
moli. Bog je sve oko nas, sveukupnost...
ZORICA: Bo`e, ja... Ja tako {ta nikad nisam razmi{qala...
STOJAN: (Ironi~no)
Nisi, majko. Jer je tvoj Bog bio Du{an... Da, da,
Du{an! Za{to me tako gleda{? Du{an! Jer je on tako
hteo, a ti si ga u tome svesrdno podr`avala. On je bio
tvoj i moj Bog!... I wihov, tamo u preduze}u...
DU[AN: (Sa sme{kom)
Preterao si, Stojane... Toliko ve} nisam sujetan.
STOJAN: Jesi!... Jesi Du{ane! Ti si bio na{ Bog... I ne zame-
ram ti to. Dobro je kad ~ovek ima u koga da veruje, u
koga da se kune i koga da se pomalo pribojava. Da ima
uzor kome }e da te`i, na koga `eli da li~i. Ja sam pa-
tio {to nisam kao ti. Patio, veruj mi Du{ane. Iskre-
no patio, onako kako to samo dete mo`e. O~ajavao sam
i upiwao se da budem onakav kakav si bio ti. Patio
sve do onog dana...
(Zastane)
Do onog majskog dana... Mo`e{ li da se seti{ tog
dana, o~e?
Povratak 191

DU[AN: (Gleda ga i ispituje)

Video si?...
STOJAN: Video. Video, sam vas Du{ane...
DU[AN: (Tiho)
Mislio sam... Nadao sam se da nisi...
ZORICA: O ~emu on to, Du{ane? [ta ho}e da ka`e?
DRAGOMIR: Stojane, ko se stalno osvr}e nazad i ne pazi na put
pred sobom, saplete se, a po~esto i padne...
STOJAN: Ne pravi se, Zorice da sam ti ne{to novo otkrio.
Znala si... Pre mene si znala!
(Dragomiru)
Znam, padao sam, padao, moj Dragomire. Jo{ su mi
kolena modra...
ZORICA: (Za sebe)
Znala?... Slutila sam...
(Glasno)
Kako sme{ tako ocu, sine...
DRAGOMIR: (Nelagodno mu je. Ustaje)
Zar morate danas sve na ~istac?
STOJAN: Sedi, ~ika Dragomire. Video si ti nas i u jadnijem
stawu. Tebi se jedino ovde radujem...
DRAGOMIR: (Seda. Sam sipa pi}e sebi)
Kad se gazda ne seti...
DU[AN: Slu`i se Dragomire, na{i smo...
(Stojanu)
Slu{am... Pri~aj... Da pri~amo.
STOJAN: Kasno, kasno je za pri~u, dragi moji. Slu{ao sam ja vas
godinama. Oslu{kivao no}ima. Nadao sam se da }u bar
jednom iz va{e sobe ~uti bar {apat. Da }ete se
jednom... Ni{ta. Ni{ta!... Kao da nije ona ni posto-
jala. Kao da sam je ja svojom de~jom ma{tom stvorio da
sebe mu~im. Gledao sam u va{a osmehnuta lica za
stolom. Tra`io sam u tvojim o~ima, Zorice, prekor
za wega... O. kako sam vas tada oboje mrzeo, samo da
znate. Iza va{ih osmeha bila je la`... Da ste se kao
mu` i `ena, kako to neki ~ine, po{teno posva|ali,
izvikali jedno na drugo, da je Zorica vri{tala po
ku}i i tawire na patos bacala, bilo bi mi lak{e.
Znao bih da jedno drugom ne{to zna~ite, da se za
192 Stamen Milovanovi}

qubav borite. Va{ mir i prividan sklad su me do

ludila dovodili. La` je bila jedini sre}an stanar
ovde, Du{ane! To vi{e nije bilo ono moje toplo
gnezdo u koje sam jedva ~ekao da se vratim. Razumete li
vi to?
DU[AN: Razumem... Pri~aj ti samo, pri~aj...
STOJAN: Moj Bog je pao u blato. Sru{io se. Sru{io se i temeq
na kome sam stajao. Morao sam drugi oslonac, na
drugoj strani, da tra`im. Drugo upori{te. Kad se
sru{i TI, sru{i se i moje JA, razume{?
ZORICA: Dete moje... Jadno, dete moje...
STOJAN: Ne jadikuj, Zorice. Nisam dete. Uzmi usisiva~ i
pokupi onaj prah u hodniku.
ZORICA: (Podi`e se da ustane)
DU[AN: Sedi, Zorice! Ne razume{ {ta ho}e da nam ka`e...
STOJAN: (Ironi~no)
Idi! Usisaj!... Tebi je to najva`nije. Da je sve u ku}i
~isto i na svom mestu. Sterilno da je. Mir da je.! A u
du{i ti je haos i lom... Ili si i ti, poput Du{ana, u
nekom drugom, tra`ila dokaz da postoji{, da vre-
di{?!
DU[AN: (Pridi`u}i se qutito)
Razmi{qa{ li ti {ta govori{, Stojane?!... Da te
vi{e nisam ~uo!...
(Sedaju}i)
Meni sme{ sve, ali wu...
ZORICA: (Zaprepa{}eno)
[ta pri~a{, dete?!... Rakija ti je jezik odre{ila, a
razum pomutila. Ili si opet po~eo...
(Naglo u}uti)
STOJAN: (Smeju}i se, nervozno)
Opet po~eo?! Zavr{i, zavr{i misao majko!... Slo-
bodno reci!... Pla{i{ se, u`asava{ se i same re~i
DROGA, a kriju}i od Du{ana kupovala si mi i pod
jastuk stavqala.
ZORICA: (Gleda ~as u Du{ana, ~as u Dragomira)
Patio je... Nisam mogla da gledam tvoje muke, Stojane.
DU[AN: Znao sam... Zorice, Zorice...
Povratak 193

STOJAN: Htela si mir. La`ni mir, po svaku cenu. Znala si da

bih bez droge urlao, glavom o zid... Du{ana, tvog Boga,
do ludila bih dovodio. Zato si...
ZORICA: Nije istina, sine. Nije istina!... Zbog tebe sam sve
to... Sav nakit svoj...
(Pla~no)
Sve sam...
STOJAN: Dobra `ena... Dobra majka! Ko je suvi{e dobar ostaje
na kraju sam. Sama ruka ni oprati se ne mo`e, majko...
DU[AN: Stani! Priko~i malo, Stojane! Kad si sve to video,
sve znao, za{to nisi tada, kao sada pred prijateqem
na{im, koga smo u goste a ne za svedoka u sudnici
pozvali, za{to tada nisi?...
DRAGOMIR: (Ustaje i nervozno {eta po stanu. Pali cigaretu i
odmah je gasi. Prilazi prozoru i gleda kroz wega)
Uh, nebo mu!... Visoko... Mnogo ste, bre, visoko... Ni
na nebu, ni na zemqi... Ono {to je pro{lo, Stojane,
mene vi{e ne zanima. Ja mislim na sutra. To i tebi
savetujem. Bilo, {to je bilo...
STOJAN: Oprosti, Dragomire. Mene pro{lost progawa. Ona
mi je nametnula to sutra.
(Du{anu)
Mene pita{ {to nisam tada? Zar si od svog deteta
mogao da o~ekuje{ da... Gde, najednom, nestade tvoja
nepogre{iva logika, kojoj smo se Zorica i ja divili?
To bi on, tvoj Tasa, askur|el moj, svojom seqa~kom
logikom, jednostavno razre{io. Presekao bi. Ali ti
si bio kukavica. Bog, Kukavica...
DU[AN: Misli{ da je jednostavno prerezati? Kad je tako,
uradi to ti!
STOJAN: I ho}u! Ho}u, Du{ane. Ne}u da pola `ivota provedem
u la`i, a pola u o~ajawu {to mi je `ivot tako
pro{ao. Ja ho}u druga~ije, po{tenije da `ivim. ^o-
ve~nije...
DU[AN: Lepo. Drago mi je da to ~ujem. Ne{to smo nau~ili...
Vrata, sine, slu`e da se kroz wih u|e, ali i iza|e.
Isti je put od podno`ja do vrha, kao i od vrha do
podno`ja, uz brdo, kao i niz brdo. Ko zna put vidi ga i
nalazi u svemu...
ZORICA: Du{ane! Jesi li poludeo?... Zar danas?!...
194 Stamen Milovanovi}

STOJAN: Shvatio sam.

(Ustaje i polazi)
ZORICA: Stani! Kuda }e{?... Sine!... ^ekaj!... Nemojte... Po-
klon...
(Uzima iz vitrine upakovanu kutiju)
Stojane...
STOJAN: Ne zasmejavaj me, Zorice... Dragomire, izvini... Ra-
zumeo si.
(Izlazi iz stana)
ZORICA: (Po|e za wim)
Kuda?... Kuda, Stojane?!...
DU[AN: (Ustane)
Vrati se, Zorice.
ZORICA: (Po|e. Vrati se. Po|e. Ode... Du{anu)
Ti si ga... Ti si ga!!... On }e opet... Opet }e, Du{ane!
(Dragomiru)
Uvek je bekstvom iz ku}e po~iwao... Idi!... Idi za
wim, Du{ane. Vrati ga, molim te! Mo`e{ da ga
stigne{...
DRAGOMIR: ([eta nervozno po stanu)
DU[AN: Moralo je jednom da pukne... Moralo...
ZORICA: Za{to ba{ danas? A tako sam...
DRAGOMIR: U sva|i sa ocem dokazuje se mu{kost. I ja sam kroz to
pro{ao.
ZORICA: Kuku meni!
([eta nervozno po stanu lome}i prste na rukama)
Kuku nama!... Znam ja... Ustani Du{ane.
(Pla~no)
U~ini ne{to, ~ove~e!
DU[AN: (Qutito)
Ne kukaj!... Uradio sam sve {to sam mogao. Neka ga,
neka ide... Dragomire, ne zameri nam, molim te...
ZORICA: Kako tako mo`e{, Du{ane? Zar si se badava sa wim
dosad nosio?
DRAGOMIR: Ma ja nisam va`an... Nisam ja bitan...
DU[AN: Nosio sam se koliko sam umeo... I mogao...
ZORICA: Zabolela te istina, Du{ane!... Upla{io si se...
DRAGOMIR: Ma, prokqu~ala u vama Tasina krv...
Povratak 195

ZORICA: I Marija? Kako je mogla danas da ne do|e... Da je ona

bila tu ne bi Stojan...
DU[AN: Sklawa se dok jo{ ima vremena... Pametno...
ZORICA: Kako mo`e{ tako za svoje dete?! Zar si se predao? Ne
li~i to na tebe, ~ove~e moj. Ustani, idemo!
DU[AN: Ne mogu... Ne mogu vi{e, verujte mi!...
ZORICA: Ka`i mu ti, Dragomire. Tebe }e poslu{ati... Pogre-
{io si Du{ane...
DRAGOMIR: Pusti ga, Zorice. Nije ni wemu lako... Svako ide za
svojom sudbinom. I Stojan va{. Da ste ga pod stak-
lenim zvonom ~uvali sudbina bi ga na{la. Svoj samar
mora sam da nosi...
ZORICA: Sudbina?
(O~ajno)
O, sudbino moja!... Jebem te sudbino!
(Pla~)
DU[AN: (Zapawen)
Zorice?!
(Stavqa joj ruku na rame)
Zorice...
DRAGOMIR: Ne mo`ete ~itavog `ivota nad wim. Sam mora svoju
nadstre{icu da napravi...
ZORICA: (Pla~e histeri~no)
DRAGOMIR: Neka je neka pla~e, neka se ispla~e. Majka je... Naku-
pilo se u woj godinama...
(Pali cigaretu)
ZORICA: Jadno dete moje... Jadno dete... Gde }e sam... [ta }emo
Du{ane sad?
DU[AN: [ta }emo, `eno? Ono {to jedino mo`emo...
ZORICA: (S nadom)
Ka`i, Du{ane...
DU[AN: Da nastavimo tamo gde smo stali da ru~amo.
ZORICA: Zar ti je do jela, crni moj Du{ane?...
DU[AN: I nije. Nije Zorice. Ne jede mi se. Ali, zar sam u
`ivotu radio samo ono {to sam `eleo?... Sedi, Drago-
mire!...
(Odlu~no)
Zorice, donesi ru~ak, ohladi}e se jelo...
Zavesa.
196 Stamen Milovanovi}

TRE]I ^IN

Scena: Kao u prvom ~inu. Zvezdana no}. Lampa u sobi je upaqena.

No} ispuwena pesmom zrikavaca. Mese~ina. [tafelaj na tremu i
nekoliko oslikanih platna oslowenih na zid.
STOJAN: (Obu~en kao Tasa u sceni sna. Vodi Mariju za ruku je
dr`e}i)
Hajde, ne zastajkuj mi...
MARIJA: (U dugoj prozirnoj spava}ici. Ide nerado. Ruku bi da
izvu~e)
Stani malo, molim te!... Samo da ti ka`em... Stani!
STOJAN: (Zastane)
[ta je sad?
MARIJA: [to si zapeo da se i no}as... Ne}u vi{e no}u da se
kupam...
STOJAN: [ta ti je, najednom?... Tri meseca se... Da ti nije
hladno?
MARIJA: Ne. Nije to... Ne bih vi{e, ne mogu, Stojane...
STOJAN: (Zabrinuto)
Da ti nije ne{to?...
MARIJA: Zdrava sam, ali... Bojim se, Stojane...
STOJAN: (S olak{awem)
A, to?!... Boji{ se?... Uz mene se boji{?... Pla{i te
ova Bo`ja no}, mlekom okupana?
MARIJA: (Potvrdno klima glavom)
STOJAN: Do sad se nisi bojala...
MARIJA: I nisam...
STOJAN: Pa?... [ta ti je najednom?
MARIJA: Do sad smo sami bili, Stojane!...
STOJAN: I sad smo...
MARIJA: Nismo...
STOJAN: (Gleda okolo)
Nikoga ja ne vidim. Ko bi u ovo doba u ovoj vukoje-
bini, kako voli to na{ Dragomir da ka`e, dolazio da
nas gleda? Reci, vidi{ li ti koga? Mo`da Tasu i
Soviku?...
Povratak 197

(Ironi~no)
E, jesam ti i ja nekakva sigurnost kad se kraj mene
boji{!
MARIJA: Jesi, jesi... Velika sigurnost, ~ove~e moj!... Samo,
ka`em ti: nismo sami...
STOJAN: Ma {ta je tebi, Marija? U~inilo ti se, neki `bun ti
zali~io na... Ne boj se. Na svome smo... Ako neko ba{
voli da gleda, neka gleda...
MARIJA: (Smeje se)
Ne razume{. Ne bojim se ja qudi...
STOJAN: (Uzima joj i drugu ruku. Gleda je u lice)
Stvarno te ne razumem. [ta ti je no}as?...
MARIJA: (Vragolasto)
E, glupo moje mu{ko!
(Nagla{ava svaku re~)
Ne}u da se kupam jer vi{e nismo sami! Da li ti je sad
jasno ’Aramba{o?!...
STOJAN: (Gleda je ispitiva~ki)
Ho}e{ da ka`e{... Ho}e{ da mi saop{ti{... Da nas je
troje?!...
MARIJA: O, hvalim te Bo`e!... Tupavko je najzad shvatio... Pa,
to poku{avam, moj Stojane!...
STOJAN: (Zagleda je, odmerava)
Ja... Ja ni{ta ne prime}ujem. Jesi li sigurna, Marija?
MARIJA: (Potvr|uje pokretom glave)
STOJAN: [ali{ se sa mnom? Ku{a{ me...
MARIJA: Tre}i mesec...
STOJAN: I tajila si do sada?
MARIJA: Nisam bila sasvim sigurna.
(Neveselo)
... Nisi se obradovao...
STOJAN: (Pusti joj ruke. Sastavi {ake u trubu i vi~e)
Tasooo!... Oooo, Tasooo!... Tasooo!... O, Tasoooo!...
MARIJA: (Upla{eno)
[ta ti je, Stojane!?... Bo`e, poludeo mi ~ovek!
STOJAN: (Vi~e)
Tasooo!... Ooo, Taso!... Kalemio sam!... Kalemiooo!!!
Tasooo!... ^uje{ li, kalemio sam!!...
198 Stamen Milovanovi}

MARIJA: (Poku{ava da mu {akom poklopi usta)

Ne vi~i, Stojane!... ^u}e neko.
STOJAN: Zato i vi~em. Da se ~uje. Tu negde su Sovika i Tasa.
(Smeje se)
I oni se sad bawaju u nebeskom viru. Ho}u da me ~uje,
razume{?!...
MARIJA: Ne {a{avi, Stojane! Potsmeva}e nam se qudi...
STOJAN: Za{to bi, Marija? Ne ni~e Tasa svaki dan... Hej, novo
bi}e! Novi ~ovek... Novi `ivot. Ima li ne{to lep{e
u prirodi? Du{an }e da...
MARIJA: Meni pri~a{?... Nema, znam. Znam, ~ove~e. Zato se i
bojim. Bojim se za na{e dete. Ne smem vi{e trudna u
no}, Stojane.
STOJAN: (Pogleda je)
Za{to?
MARIJA: (Ozbiqno)
Da nam ~ume dete ne pometu.
STOJAN: (Smeje se)
Kakve ~ume? Ko ti je to, slave ti, udenuo u u{i?!
MARIJA: (I daqe ozbiqno)
Kazala mi Dragomirova Radmila. Nose}u `enu, ve{
wen i posteqinu, ne sme suton da zaplavi...
STOJAN: ([aqivo)
I {ta ti je jo{ savetovala, leba ti?...
MARIJA: (Sme{e}i se)
Puno, puno toga. Ali to su `enske tajne... O zdravqu
deteta brine se od za~e}a...
STOJAN: Ma, nemoj!... E, ludo moja, Tasin sam ja izdanak. A {to
Tasini kaleme, to se odmah prihvata i procveta.
(Smeju}i se)
Kalemi}u ja, ako Bog da, u leto jo{ jedno...
MARIJA: Pri~a{ kao u svom snovi|ewu. I ja }u tako: Bojim se,
~ove~e moj, da ne}e{ sti}i. Vidi{ kakvo je vreme
nastalo? Oko Srbije se opet gomilaju oblaci... Da se
ja vratim u postequ, a ti se bawaj svu no} ako ti je
merak...
STOJAN: A, ne mo`e tako, Marija!... Bog me je s tobom spario. S
tobom sam navikao. Utroje }e biti jo{ veselije...
Povratak 199

MARIJA: Zar te nije strah za na{e ~edo, Stojane?

STOJAN: Za{to bi, Marija? Tasina je to krv... Neka se ~eli~i
na{ sin...
(Vodi je ka viru)
MARIJA: (Opire se)
Ne}u!... Ne}u, kad ti ka`em. Ne}u vi{e u no}i, Sto-
jane!...
STOJAN: Ne}e{?... Nije htela ni Sovika, pa je Tasa...
(Zgrabi je, podigne, zabaci preko ramena i nosi ka
viru)
MARIJA: (Cikne koketno, Otima se neko vreme, smiruje i
privija uz wega)
Kako bih ja bez tebe, moj ~ove~e?...
(Zastanu)
STOJAN: (Dr`e}i je visoko, kao topolu, u naru~ju. Polako
rotiraju}i. Vi~e)
Tasooo!!!... O.Tasooo!!!...
ZAJEDNO: (Ona pru`enih ruku u vis, vi~u)
Taso!!!... Kalemili smo, Tasooo! ^uje{ li: Kalemili
smo, kalemili smo, Tasooo!!!...

ZAVESA