263

Stamen Milovanovi}

UDOVI^KO KOLO
264 Stamen Milovanovi}

STAMEN MILOVANOVI] ro|en je u selu Dubovu hiqadu

devetstotina ~etrdesete godine. [kolovao se u Dubovu, Beogradu i
Ni{u. Radio je kao miner, buldo`erista, precizni mehani~ar, ma-
{inski tehni~ar i nastavnik matematike, a osnove dramske umet-
nosti u~io je sa tre}e galerije Narodnog pozori{ta u Beogradu.
Kwi`evnim radom po~eo je da se bavi u |a~kim danima (Nagrada
lista ”Pionir” 1953). Prvu jedno~inku Kapi slobode objavio je u
Splitu 1965. koja je u wegovoj re`iji iste godine izvedena u Trebiwu.
Posle toga prestao je da se bavi kwi`evnim radom. Pisawu se vratio
tek devedeset pete godine trilogijom drama o Topli~kom ustanku:
Udovi~ko kolo, Sunovrat i \avoqa varo{ (Nagrada ”Dragojlo Du-
di}” za 1998.) Za dramu Povratak dobio je prvu nagradu na konkursu
Festivala jugoslovenskih pozori{ta u U`icu 1999. godine. Iste
godine dobija ponovo nagradu ”Dragojlo Dudi}” za dramu Ne pla~i,
Petra. Drama Povratak bila je na repertoaru Narodnog pozori{ta u
U`icu. Drame Povratak i Ne pla~i, Petra {tampane su u izda-
va~kom preduze}u ”Kadiwa~a” u U`icu 1999. godine. Drama Konstan-
tin {tampana je u 29. kwizi edicije “Savremena srpska drama”, drama
Olivera u 34. kwizi edicije “Savremena srpska drama” a drama
Jedna~ewe po zvu~nosti u 38. kwizi edicije “Savremena srpska drama”.
Bavi se i proznim stvarala{tvom. Dobitnik je nagrade lista
”Na{a re~” u Leskovcu (dvaput), lista ”Topli~ke novine” (dvaput),
nagrade ”Milutin Uskokovi}” i drugih. Aforizme i pri~e objav-
qivao je u kwi`evnim ~asopisima, Radio Beogradu, Radio Ni{u i
dnevnim novinama. Ima jo{ nekoliko drama i jedan roman u rukopisu.
@ivi i radi u Ni{u.
Udovi~ko kolo 265

Stamen MILOVANOVI]

UDOVI^KO KOLO

LICA

KOSTA VOJINOVI], 24 godine

KOSTA PE]ANAC, 40
RADOMIR BAJ^I], 20
MILAN DRQEVI], 22
MILUTIN DRAGOVI], 60
DOMA]ICA, 55
STANKA DINI], 20
POP MITA, 40
MILINKO VLAHOVI], 25
TO[KO VLAHOVI], 30
JOVAN RADOVI], 30
PUKOVNIK PROTOGEROV, 55
PUKOVNIK DARVINGOV, 50
PUKOVNIK RAKOROV, 45
PORU^NIK DANEV, 25
VOJNIK BLA@EV, 50
VOJNIK ASPARUHOV, 40
RISTA, 65
KURIRI
@ENE
BIROVI
266 Stamen Milovanovi}

Dok se zavesa ne podigne, scena je osvetqena blagim plavi~astim

svetlom. Iza scene, s jednog na drugi kraj, iz daqine, kao da se
dozivaju, prepli}u}i se, ~uju se, sve glasnije, birovi kako udaraju}i
maqicama u go~eve saop{tavaju bugarske naredbe.

BIROV PRVI: (Me{avinom nepravilnog bugarskog i srpskog je-

zika)
– Slu{ajte i poslu{ajte hora!... Po nare`dane
guvernera na Voenata cenzura nomer trideset dva,
ot dvadeset {esti februari tazi godina, obeza-
telno e da vsi~ku krai{ta na carska Blgarija se
pi{e samo na balgarski ezik. Vsi~ko koe e napi-
sano na srpski ezik {~e bude uni{teno!...
BIROV
DRUGI: Zabrawava se da se ~etjat srpski kwigi i nare`da
se da se vsi~ki knigi na srpski ezik bivat zapa-
lena!
BIROV
TRE]I: Hora!... Hora! Narode!... Zabrawavat se slave, da se
nosat srpski {aika~i i srpska no{ja!
BIROV
^ETVRTI: Narode!... Ovaj; hora!. Bogoslu`enija, kr{tevki,
ven~avki, pogrebenija {t vr{at sve{t~enici koi-
to sa isprateni ot Blgarija!...
Kad se zavesa podigne. Scena je jo{ plavi~astim svetlom osvet-
qena iako su glumci na woj. Birovi prodefiluju proscenijumom).

BIROV PRVI: (Dobuje idu}i scenom dok ne do|e do proscenijuma,

stane, vadi iz guwa list papira i ~ita)
– Slu{ajte i poslu{ajte hora! Po nare`dane na
guvernera na Moravska oblast obazetelna regru-
tacija vsi~ki mu`i ot osamnaest do ~etrdeset pet
godini. Vsi~ki mu`i dl`ni su da se prijavat pri
nabornta komisija: v Jablani{ka okolija ot sedmi
do dvdeseti februari!...
BIROV
DRUGI: V Topli{ka okolija ot dvadeset do dvadeset sedmi
februari!...
Udovi~ko kolo 267

BIROV
TRE]I: V Ku{umlija, ot dvadeset prvi do dvadeset vtori
februari!...
BIROV
^ETVRTI: V Veliko Gradi{te ot devetnaesti do dvadeset
vtori mart!
BIROVI: (U raskoraku izgovaraju istu naredbu vra}aju}i se
u dubinu scene dok ne odu sa we)
Koito ne se pijavit na naborna{a komisija {~e
budam internirani i nakazani po ~lena na zakona
za prekija voeni sud!...
268 Stamen Milovanovi}

PRVI ^IN

Vreme doga|awa: Rano februarsko jutro 1917. godine.

Mesto radwe: Kancelarija bugarske vojne komande u Prokupqu.
Dok birovi izlaze, osvetqava se punim svetlom scena: Gradski
trg u koga se, sa vi{e strana, uviru ulice. U daqini, u dubini
scene vidi se crkva. Radwe sa firmama na bugarskom jeziku. U uglu
scene, u visini nekoliko stepenika, kancelarija bugarske Komande
pred kojom stra`are dva bugarska vojnika. Kancelarija je otvo-
rena prema gledali{tu.
U jednom uglu je sto s telegrafom, poqskim telefonom i pisa}om
ma{inom. Kraj ~eonog zida je radni sto a iznad wega velika karta
Balkana na kojoj su ocrtane nove granice Bugarske. Karta je
i{arana maju{nim zastavicama koje ozna~avaju raspored jedinica
na frontovima. Slika bugarskog kraqa na zidu. Name{taj pri-
meren mestu i vremenu radwe. Ulaz u prostoriju na strani na
kojoj je sto sa telegrafom. Na suprotnoj strani su vrata koja
vode u drugu prostoriju. Kroz nekoliko prozora vidi se deo pano-
rame grada. Na sceni su Danev i Bla`ev.
Bla`ev krpom bri{e pra{inu sa name{taja i tiho zvi`du}e.
DANEV: (Sedi za stolom, pospano zeva. Primetno je neis-
pavan i mrzovoqan)
– Gotov li si, bratko!? Miluje{ taj sto kao de-
voja~ke sise... Po`uri malo...
BLA@EV: ([aqivo)
Evo svr{avam... Zna{ i ti kol‘ko je zajeban pu-
kovnik. Zavla~i prst u svaku rupu i }o{e...
(Kivno, poluglasno)
Mojega }e pra{inu da na|e... Znam i ja za jadac...
Zvoni telefon.
DANEV: (Podi`e slu{alicu, vrti ru~icu)
– ’Alo!... ’Alo!... Ovde Komanda!... Da, komanda!...
Prokupqe!... ^uje{ li, bre, muto!... Prokupqe!...
Propusti ga Blace!... ’Alo!... Kur{umlijo!... Govo-
ri!... Sa~ekaj, Blace!... Propusti ga, govedo!... Kur-
{umlijo... ’Alo!... Kur{um te dabogda... Govori...
(Uzima olovku i pi{e)
Komite... Dobro... Znam da ti nije dobro, no ka`em
da sam te razumeo!... Kod Bla`eva... Dobro!... Voji-
novi}!... Trideset mrtvih... Dobro... Na{ih?... Aus-
trijanci!... I to me zabole... Dobro! Govori, Bla-
Udovi~ko kolo 269

ce!.... Alo, Blace!... Javi se.... ^ujem!... Redovno?...

Nije.... Ko se to me{a?!... @itni Potok.... Sa~e-
kaj!... Prpa?!.... Uznemireni.... Pa, {ta ste o~ekiva-
li?.... Da!... Prene}u!... Pomo}?... I vi?...
(Telegraf otkucava. Nagiwe se ka wemu i daqe
dr`e}i slu{alicu)
^ukaj, ~ukaj, sestre ti ga ~uknem!....
(U slu{alicu)
Ma, ne ka`em tebi, govedo!... Gotovo!
(Spusti slu{alicu)
Mamkata da mu, ko te izmisli!...
(Prilazi telegrafu , gleda traku i zapisuje u
blok)
Bla`ev odlazi u drugu prostoriju.
Zvoni telefon.
DANEV: (Vrti ru~icu telefona. Podi`e slu{alicu)
’Alo!...Komanda! Dubovo, ka`i... Ku~i}i svu no}
lajali?!... Lud li si more?!...Ko pro{ao?... Ne
zna{! Pa, koj moj tamo radite?!... Mome, a?... Ako
ka`em Darvingovu, svi }ete da napipate Solunski
front!
(Spu{ta besno slu{alicu)
BLA@EV: (Vra}a se donose}i {oqicu s kafom. Ulagiva~ki)
– Evo turska kafica za najlep{eg bugarskog po-
ru~nika!
DANEV: (Kao prete}i)
Ako si je presladio!...
BLA@EV: Ako ne vaqa ja }u da je ... Nek me otruje, ako...
DANEV: More, popi}e{ ti makedonsku kafu...
BLA@EV: Nemoj tako, gospon poru~ni~e. Imam `enu i sitnu
decu...
(Setno)
Tri godine ih nisam...
DANEV: (Kao ozbiqno)
– Pa ona vi{e i nisu sitna...
BLA@EV: Porasla su sigurno, ali ja ih pamtim onakve kakve
sam ih...
(Pla~no)
Kad ovde vidim takvu do|e mi da srpsku pomi-
lujem...
270 Stamen Milovanovi}

DANEV: (Kao strogo)

– Kakva srpska – na{a, bre!
BLA@EV: ([trecne se)
^ija su neka su, i ciganska da su, de~iwa su...
(Za sebe)
Kao da su moja...
DANEV: (Pomirqivo)
[ta }e{, moj Bla`ev – rat je...
BLA@EV: Ne zna{ ti kakva je to `eqa, moj gospodine... Mlad
si... Kad vidim kako ovde takvu decu... Srce mi se...
Zvoni telefon.
DANEV: (Uzima slu{alicu)
– ’Alo!... Komanda!... ’Alo... K – kao; kow! O – kao;
oprem dobro! M – kao; mamka ti! A, sad ~uje{, a!?.
Leskovac, propusti Lebane!... Propusti ga, ’leb ti
tvoj!... Slu{am, Lebane!... I tamo komite?!... Do-
bro, prene}u!...
(Po|e da spusti slu{alicu, ali telefon opet
zvoni. Za sebe) [ta misli{, sinko, samo dupe uz
furunu da greje{!
(U slu{alicu)
Leskovac, ka`i!... Stawe redovno... Dobro!...
(Srkne kafu)
Dobra, nisi je...
BLA@EV: (Stoji i ~eka)
– Tri godine ti varim, pa znam ...
DANEV: (Pogleda ga)
– Ka`i!
BLA@EV: (Kolebqivo)
– Ovaj... Kako da ti ka`em... Zna{...
DANEV: Ka`i slobodno.
BLA@EV: Ako ho}e, gospodin poru~nik, da zamoli pukovnika
da mi da nekoliko dana da trknem doma da...
DANEV: Izabrao si pravo vreme! ^uje{ da se sve uzmuvalo.
Bojim se da }emo i ja i ti opet pu{ke da garavimo...
]uti i trpi dok smo u zavetrini ...
^uje se dolazak automobila, otvarawe i zatvarawe vrata, koraci
uz stepenice.
Udovi~ko kolo 271

Danev pru`a Bla`evu {oqicu sa neispijenom kafom, proverava i

zate`e uniformu.
Bla`ev odnosi {oqicu u drugu prostoriju.

Danev, Darvingov i Rakorov.

Darvingov i Rakorov ulaze na scenu.

DARVINGOV: (Dok ulaze, vidno raspolo`eni, ne prekida pri~u)
... Sretne on jednu mladicu pa je priupita: sna{ke,
zna{ li ti da ra~una{? Znam, kako da ne znam;
ra~uwam na prsti – ka`e ona.
(Kroz smeh)
A on }e: E, onda, sna{o, ra~uwaj da }u ve~eras da te
onodim...
(Nastavi da se smeje)
DANEV: (Salutiraju}i)
– Gospodine pukovni~e!...
RAKOROV: (Smeju}i se)
– Vidi ti {ta je on znao!... [ta ka`e; Ra~uwaj
sna{o da }u da te...
DARVINGOV: (Naglo prekida smeh, nabusito)
Ostavite formalnosti, poru~ni~e! Koliko puta
sam Vam kazao da me tako ne sa~ekujete?!
DANEV: (Mirno)
– Ja po propisu...
DARVINGOV: (Rakorovu, pokazuju}i na Daneva)
– Kutin~eva {kola... Va`no je da je sve po propisu,
a su{tina...
(Odmahne rukom)
Kutin~ev se izvu~e, ode u penziju... On bar ne}e
biti pora`eni general...
RAKOROV: (Iznena|eno, poluglasno – sa strepwom)
– Mislite da }emo...
DARVINGOV: (Seda za sto, vadi tabakeru, uzima cigaretu, lup-
ka je o poklopac tabakere i pripaquje. Kao uzgred,
nehajno)
– Zapamti, sinko; svaka sila za vreme biva...
RAKOROV: Zar sumwate u na{u pobedu?
272 Stamen Milovanovi}

DARVINGOV: Ne sumwam. Vidim. Upregli smo se u kola da ~etve-

rimo austrougarskim, nema~kim i turskim nadu-
venom, natrulim kqusinama... Popuca}e {trange...
RAKOROV: (Zbuweno)
– Ja... Za{to smo, onda, po~iwali?
DARVINGOV: Zbog lova.
RAKOROV: (Gleda ga zbuweno)
– Ne razumem...
DARVINGOV: (Prepotentno)
Rat ti je, gospodine moj, samo zamena za potisnuti
praiskonski ~ovekov nagon da lovi. U dosada-
{wim, sada{wim i budu}im vremenima ratom se
dobijalo, dobija se i dobija}e se mawe od vrednosti
onoga {to se ulo`ilo, ula`e i {to }e se tek
ulo`iti u naoru`awe i sve ono {to je potrebno da
se tu|e osvoji i trajno zadr`i. Rat vam je, dakle,
igra u kojoj je dobitak uvek mawi od uloga... Qudske
`ivote tu ne ra~unam.
DANEV: Kako; ne ra~unate?
DARVINGOV: (Kroz smeh)
– I ovako, i onako, ~ovek je smrtan...
(Filozofski)
Svi smo mi u istom, bo`jem, loncu... Sad lovimo mi
wih, sutra }e oni nas... U ratu su svi gubitnici...
RAKOROV: Ja u takvu ra~unicu nisam ube|en... Za sad smo u
dobitku.
DARVINGOV: Tim }ete se, kasnije, vi{e razo~arati...
(Danevu)
Da ~ujem, {ta se to no}as “zna~ajno” dogodilo na
na{em sektoru?
DANEV: Gospodine pukovni~e, prvo telegram: Pukovnik
Gen~ov javqa da je feldmar{al fon Hindenburg
telegrafisao da je polo`aj na makedonskom fron-
tu ozbiqan i da se general fon Bilov boji da }e
zbog pojave razbojni~kih bandi u Moravskoj obla-
sti biti ugro`ena `elezni~ka veza sa Be~om i
Carigradom.
DARVINGOV: Pogre{na adresa, poru~ni~e. O tome neka brinu
oni u Ni{u.
Udovi~ko kolo 273

DANEV: Ka`u da sa ove teritorije grupe pritiskaju prugu...

DARVINGOV: (Danevu)
– Pi{ite, i to posle po{aqite! Naslov zna{; Trt
– mrt... Va{e Veli~anstvo mo`e da uveri kako
feldmar{ala Hindenburga, tako i generala fon
Bilova da }e `elezni~ke veze biti sa~uvane...
([aqivo)
Neka oni dole s mirom ratuju...To zadwe ne pi{i...
Ja to onako za svoj }ef... Daqe...
DANEV: Telefonski izve{taji su slede}i: Kod Sokobawe
pojavila se banda koju predvodi neki novi Hajduk
Veqko...
DARVINGOV: (Ironi~no)
Ih, to, bre, neki na{ bi da na na{e puca!
(Pogleda u Rakorova i Daneva)
Hajduk Veqko be{e Blgarin, koliko se se}am da
smo u {koli...
Danev sle`e ramenima.

RAKOROV: (Tvrdo)
– Na{, na{...
DANEV: Lebane: Kukaju da im se po{aqe poja~awe. Ka`u; u
okolini se pojavio veliki broj komita...
DARVINGOV: Neka kukaju. Mogao bih da im po{aqem samo Tur-
ke, i to one kqakave...
DANEV: @itni Potok: Na Gajtanu vo|ene ceo dan borbe sa
bandom. Poginuo jedan na{ i jedan wihov...
DARVINGOV: Zna~i; nere{eno...
DANEV: Medve|a: Koliko sam razumeo jer je veza bila
slaba, i tamo je bio nekakav yumbus...
DARVINGOV: Sigurno su se opet napili, pa iz straha pucali...
DANEV: Svi javqaju da se uskome{ao narod, pogotovu posle
naredbe o regrutaciji na teritoriji Bugar – Mora-
ve... A, da, Kur{umlija: Vo|ena borba sa bandom
Koste Vojinovi}a. On se sa trena Bla`eva pre-
bacio na na{...
274 Stamen Milovanovi}

DARVINGOV: Uh, da mu mamkata!

RAKOROV: Tog momka treba ozbiqno shvatiti. [vabe sa wim
muku mu~e ve} godinu dana. Zarobqene i rawene ne
ubija, a svoje ne ostavqa... Moji qudi su presreli
jedno wegovo pismo
(Vadi ga iz yepa i ~ita)
“Gospodinu poru~niku Gen~ovu
Po{tovani kolega, pi{em Vam u nadi da }ete
razumeti moju nameru. Ja bugarski narod smatram
bratskim narodom. Ali kakve suprotnosti; dok smo
mi dolazili u Va{u zemqu da se bratimimo i
prolivamo na{u dragocenu krv za va{u slobodu i
slobodu Jedrena, vi nas mu~ki napadoste u najte-
`im trenucima za na{ narod. Do|oste da nas na~i-
nite va{im robovima.
Ja ne palim kao vi, ne pqa~kam i ne obes~a{}ujem,
ve} s pu{kom u ruci branim svoj narod od izdaj-
nika, krvnih neprijateqa Austrijanaca i vas bra-
}e – nebra}e. Zato, manite se uludog posla da me
jurite i hvatate jer me nikada ne}ete uhvatiti. A
ako i poginem, u Srbiji }e biti dosta Vojinovi}a
da osveti mene i moj narod.
Primite pozdrav
Kosta Vojinovi} – Kosovac”
(Pokazuje pismo Darvingovu)
I pe~at sa grbom ima... Wega ne smemo potceniti.
DANEV: Je li to istina?...
DARVINGOV: Istina? [ta je to istina, gospodo? Ono {to je za
wega zlo~in, za nas je herojstvo. I obratno... Isti-
na je da sad moramo mi da bijemo glavu, da se po
{umama akamo i jurimo ga...
DANEV: Mislio sam ono; za Jedrene?
DARVINGOV: Dokaz da smo mi mudriji od Srba. Srpskim rukama
smo vadili `ar iz ogwi{ta...
DANEV: A ~ast, herojstvo?...
(Poluglasno, za sebe)
Mi Srbiju bez objave rata...
DARVINGOV: (Prave}i se da ga nije ~uo, pogledav{i ga samo)
Herojstvo je, mladi}u moj, mudrost kako sa~uvati
svoju glavu i svoj narod. Srbi, kakvi su nepro-
Udovi~ko kolo 275

mi{qeni, i posle svega {to smo im uradili, sutra

bi nam opet pomogli. Ali, to je stvar srpske
gluposti. Sveukupna wihova istorija to dokazuje.
Srbi idu glavom i kroz zid umesto da je saviju i
sklone u zavetrinu. Hrabrost nije `rtvovati se, pa
{ta ko{ta, da ko{ta. Hrabrost je i otrpeti kad se
mora. A mi – umemo da vagamo. Umemo da stanemo
iza brega. Uvek uz ja~eg i sa ja~im. A Srbi? Na
deset marama jedna mu{ka glava. Videste li u
Srbiji belu maramu, svadbu neku? E... Ne}e ih
skoro ni biti.
RAKOROV: Kako su, izgleda, naumili, i ne}e... Izve{taji mo-
jih obave{tajaca, a vidim i va{i, govore da se
priprema ustanak.
DARVINGOV: Ma, hajte, gospodine Rakorov! Kakav ustanak? S
kojim snagama? Ma upla{ili se ovi na{i da ne
zaglave na Makedonskom frontu, pa kukaju vi{e
nego {to ... Od komarca vide magarca...
RAKOROV: Treba preduprediti – pritisnuti...
DARVINGOV: Pritisnuto ja~e, sve vi{e ska~e. A koga i da
pritisnemo? Zar i ovaj narod nije na{?
RAKOROV: Pa sad... Koliko sam ja upoznat, a te podatke imate
i Vi, malo se qudi, ~ak i uz staru granicu deklari-
salo kao Bugari. Ako uzmemo u obzir da su se mnogi
iz interesa... Onda...
DARVINGOV: E, to je zbog pogre{ne politike onih iz Sofije! Ja
sam na vreme upozoravao Komandu Moravske ob-
lasti, gospodina generala Kutin~eva i Vladu, da se
sve vredno u Bugar – Moravi, u~iteqi, sve{tenici,
narodni prvaci i drugi intelektualci ne ubijaju i
ne interniraju, da ih treba privilegijama i poli-
tikom pridobiti za na{u vlast kako bi oni na{e
zabludelo stado vratili u bugarski tor. Ne! Po-
se}i glave pa }e obezglavqeni narod sam... Posla-
{e nedou~ene u~iteqe i popova, pijandure i lopo-
ve da preobrate narod, a zbog takvih bi se i sami
Bugari odrekli Bugarske, a ne... S narodom, gospo-
do moja, treba kao s devojkom; polako i strpqivo.
Okolo naokolo, cile – mile. Obe}a{ joj sve ono
{to `eli da ~uje. La`i – ma`i, dok ne legne na
rudu...
276 Stamen Milovanovi}

RAKOROV: (Kroz sme{ak)

– More, kad je ja pri~epim uz zid... [to da molim i
gubim vreme...
DARVINGOV: Tako je mislio i radio i Kutin~ev, pa sad; uzmuvao
se narod! Sad Darvingov da vadi trwe iz onu
stvar...
RAKOROV: Ne berite brigu, pukovni~e! Klin }emo klinom...
Zvoni telefon
DANEV: (Odlazi do stola, podi`e slu{alicu, vrti ru~i-
cu telefona)
– ’Alo! ... Da... Poru~nik Danev... Razumem!
DARVINGOV: (Dok Danev razgovara. Rakorovu)
– Mo`ete slobodno ovaj na{ razgovor da navedete
u svom izve{taju Komandi...
RAKOROV: (Iznena|eno)
– Gospodine pukovni~e!...
DARVINGOV: Ma, ne qutite se, ~ove~e!. Znam, nisam ni ja od ju~e,
to vam je posao...
RAKOROV: (Namrgo|eno)
– Moj obave{tajni zadatak, i mojih qudi je da
neprijateqa...
DANEV: (Pri{av{i stolu)
– Gospodine pukovni~e, iz ni{ke Komande javqaju
da }e za koji dan pukovnik Protogerov do}i u
inspekciju na{e oblasti!
DARVINGOV: (Rakorovu, kao da nije ~uo Daneva)
– Slobodno, rekoh Vam. [ta mo`e gore da me sna|e.
Da me penzioni{u – ne isplati im se, jo{ sam za
pogibiju. Da me zatvore ili streqaju – ne mogu,
ipak sam ja nekakav pukovnik. Da me po{aqu na
front – to bi mi bila nagrada. Zna{, bar, da je
neprijateq ispred tebe. A ovde... Ako po~ne, kao
{to ka`ete da se sprema, sa ovim i ovakvim sna-
gama ima me~ku da rodimo. Nije taj Vojinovi} za
badava do{ao na na{ teren.
RAKOROV: Zaboravi}u Va{e sumwi~ewe, jer }emo biti u is-
tim govnima. Imam podatak da je sa Solunskog
fronta avionom preba~en neko u okolini Merdara
da vodi ustanak. U narodu se pri~a da je do{ao sam
Udovi~ko kolo 277

princ \or|e. Ja li~no mislim da je to neko od

vi{ih srpskih oficira...
DARVINGOV: [ta re~e; dolazi Protogerov u inspekciju? Na-
zdravqe! Zna~i; i u Komandi su se uzmuvali...
(Rakorovu)
Ako narod veruje da je do{ao princ onda je to
princ, ma ko da je... Eto, gospodo, na nas kuke i
motike...
(Danevu)
Svim jedinicama na terenu prenesi nare|ewe da se
pove}a budnost i da se stra`e udvoje. Neka se svaka
aktivnost protiv bandi i odmazda smesta prekine!
Odmah povu}i naredbu o regrutaciji!
DANEV: Razumem!
(Odlazi do telefona dok se zavesa spu{ta)
278 Stamen Milovanovi}

DRUGI ^IN

Mesto doga|awa: Selo Obili}

Vreme doga|awa: U svitawe jednog jutra februar 1917. god.
Scena: Seoska ku}a moravskog tipa s prostranim tremom do koga
se sti`e uz nekoliko stepenika, pa kroz vrata ulazi u pro-
storije. Na tremu je ove}i sto prekriven prostirkom, a oko wega
nekoliko stolica i klupa. U pozadini se vidi natkrivena kapija
kroz koju se ulazi u dvori{te. Sa strane se vide, vi{e naslu}uju,
pomo}ne zgrade. Kad se zavesa podigne, scena je prazna i polu-
mra~na. ^uju se glasovi koji do~aravaju seoski ambijent.

Dragovi}, Pe}anac, Drqevi} i Doma}ica.

Dragovi} u dubini scene, izlazi iz {tale, dolazi do stepeni{ta,

zastane kao da se koleba da li da po|e uz wih.
Pe}anac izlazi iz ku}e na trem, protegne se, stoji nekoliko
trenutaka kolebaju}i se da li da sedne ili da si|e u dvori{te.
Pali se petrolejka u ku}i i svetlom kroz prozor osvetli trem i
deo na kome je Dragovi}.
PE]ANAC: (Videv{i Dragovi}e)
– Pomozi Bog, Milutine!... A ti, ba{, poranio?
DRAGOVI]: Bog ti pomogao, vojvodo!... Seqa~ka navika... Stoku
obi|oh, a pravo da ti ka`em, i ne dr`i me san...
PE]ANAC: Pravi doma}in prvo stoku namiri, pa potom o sebi
brine.
DRAGOVI]: Ja je gledam kao i svoju ~eqad... Bez we nema `ivota
seqaku... A {to, ti, ne...
PE]ANAC: Ko rano rani...
DRAGOVI]: (Pewu}i se uz stepenice, {aqivo)
– Taj ima kostoboqu, ili ga te{ke brige more... Da
te nije probudila ova moja? Od pono}i snove po
ku}i i treska sudovima...
PE]ANAC: Ma, ne! Komitska navika; brzo zaspi, rano ustani i
uvek s jednim otvorenim okom spavaj ako ho}e{ da
pre`ivi{...
Udovi~ko kolo 279

DRAGOVI]: Jes’, vala...

(Pogledav{i u vis)
Danas }e biti sun~an dan.
PE]ANAC: (Kroz uzdah)
– Za mene vreliji od petrovdanskog...
DRQEVI]: (Izlaze}i iz ku}e)
– Dobro Vam jutro!...
PE]ANAC: Jesi li se odmorio, mom~e?
DOMA]ICA: (Izlazi iz ku}e nose}i testiju i ubrus. Tiho)
– Dobro jutro!...
Jedan za drugim joj prilaze. Ona ih redom poliva, pa odlazi u ku}u.
PE]ANAC: (Dok se umiva)
– Samo da ovaj dan...
DRQEVI]: Vojinovi}a jo{ nema?... Mo`da ne}e ni do}i...
PE]ANAC: (Dok se ubrusom bri{e)
– Ko, on da ne do|e?! Samo ga smrt mo`e...
DRAGOVI]: (Dok se umiva)
– Duga~ak mu je i zapleten put...
(Dok se bri{e)
Da u|emo u ku}u, jo{ je hladwikavo...
(Naka{qe se zna~ajno)
DOMA]ICA: (Iz ku}e)
Sad }u ja... U|ite vi...
PE]ANAC: (Sedaju}i za sto)
– Ovde }emo, doma}ice... Navikao sam napoqu –
hajdu~ki...
DRQEVI]: Od Kopaonika dov|e mo`e sva{ta da mu se ...
PE]ANAC: (Kroz sme{ak)
– E, moj sinak, prekaqen je on... Ko kroz Vukovu
obuku pro|e budi siguran da taj...
Doma}ica se vra}a nose}i mali zemqani ~abri}, drvenu ka{iku,
fla{u s rakijom i ~a{u. Poslu`uje ih redom, pa se vrati u ku}u.
Svetlo se postepeno poja~ava.
PE]ANAC: (Iznena|eno)
– Med i rakija!
([aqivo)
Pa ti si bogat ~ovek, Dragovi}u! Ume{ dobro da
sakriva{, a?...
280 Stamen Milovanovi}

DRAGOVI]: Od Bugara je, vala, te`e nego do nas Srba. Ja

nekako uspeh jedno burence mu~enice, da}e Bog, za
dan kad mi se sinovi vrate... Bogu hvala, i ovaj dan
mi je radostan...
PE]ANAC: Bojim se da si malo poranio s radovawem. Nas tek
~ekaju patwe i stradawa.
DRAGOVI]: Vala, vojvodo, do sad smo sva{ta preturili preko
glave, pa }emo i ovo... Gore od ovoga ne mo`e da
bude.
DRQEVI]: Mo`e, mo`e, ~i~a!
(Gledaju}i u Pe}anca, koji klima glavom)
Ako se one usijane glave danas ne ohlade, vi|e}e{
da mo`e...
DRAGOVI]: (Iznena|eno)
Nisi, vojvodo, i ti protiv ustanka?
PE]ANAC: Bojim se, Milutine, da je ovo sve nekako ... pre-
brzo...
(Ispija rakiju)
@iveli!
DRAGOVI]: (Neve{to prikrivaju}i nezadovoqstvo, ustaje i
odlazi)
– Slu`ite se vi, dok ja marvu namirim...
DRQEVI]: (Kad Dragovi} odmakne)
– Kako da ih urazumimo?
PE]ANAC: Da sam uspeo da udaqim Radovi}a i To{ka Vlaho-
vi}a, bilo bi mnogo lak{e. Ovako...
DRQEVI]: Ako bi Vojinovi}a prvo ubjedili... A tu je i onaj
ludi pop Mita...
PE]ANAC: Ove na{e mogu i da razumem, ali za{to vi iz Crne
Gore ne ostadoste doma da tamo potpaqujete? Do-
nesoste `ar pod na{u kamaru...
DRQEVI]: Mi smo lu~u ponijeli na Solunski front, a kako je
o|e ve} tiwalo, ostadosmo nas desetak kod na{ijeh
{to se iz starine o|e naselilo... Pa ginuli doqe,
jali o|e, sve jedno je, veqome...
PE]ANAC: Jes, vama, ali meni nije...
Udovi~ko kolo 281

DRAGOVI]: (Vra}a se. Dok ~isti odelo od sena)

– Nabubrele {qive, samo {to ne procvetaju. Bojim
se, prevari}e ih ovo lepo februarsko vreme pa }e
Marta da ih obere...
^uje se topot kowa u dolasku. Staju. Kratke komande. Glasovi i
koraci ka sceni. Jutro sun~ano.

Isti, Vojinovi} i Baj~i}.

PE]ANAC: (Ustaje i ide u susret Vojinovi}u i Baj~i}u koji

ulaze kroz kapiju na scenu. Grle}i se sa Vojino-
vi}em)
– Sti`e li, imewa~e?! Dobro nam do{ao!
VOJINOVI]: Nismo, vaqda okasnili? Dobra ti sre}a, Drago-
vi}u!
BAJ^I]: (Smota zastavu koju nosi. Pozdravqaju}i se sa
svima)
– Jeste li radi gostima?
(Odnosi zastavu, uglavquje kopqe pod nadstre-
{nicu trema tako da se vidi tekst ispisan na
woj “Sloboda ili smrt”)
DRAGOVI]: Ko se ovakvim delijama ne bi obradovao!
BAJ^I]: Gde su ostali?
PE]ANAC: Pun je Obili} ~etovo|a. Danima sa svih strana
dolaze. Samo smo vas ~ekali, pa da...
DRQEVI]: Kako ste putovali?
PE]ANAC: ([aqivo)
– Kako? Zna se; hajdu~ki...
VOJINOVI]: Ne tako, Pe}anac! Vojinovi} nije hajduk ni ajdu~ki
haramba{a. Sa svojim odredom idem slobodno Sr-
bijom! Jes’ da nas vijaju [vabe i Bugari, ali mi
uvek stignemo tamo gde smo naumili. Od Bla`eva
pa dovde, kroz sva sela kroz koja smo pro{li, digli
smo sve `ivo na noge... Gorwa Toponica, Prekadin,
Vlahovo, Re~ica, Kowarnik, Dubovo...
PE]ANAC: (Nervozno)
– Priko~i malo, imewa~e! Znamo i mi lokalnu
geografiju!
(Prekorno)
Dobro si uradio! Ti, to, pre odluke...
282 Stamen Milovanovi}

VOJONOVI]: Ma, kakve odluke, ~ove~e! Narod je ve} odlu~io.

Mi samo treba da ga povedemo!
PE]ANAC: (Pomirqivo)
– Mnogo si mi plahovit, vojvodo. @uri{. Razmisli
pre nego {to sekirom zamahne{...
BAJ^I]: ^uli ste za bugarsku naredbu o regrutaciji. Srbi
da slu`e bugarsku vojsku?! O, Bo`e, imali te!...
PE]ANAC: Znam, ~uo sam...
VOJINOVI]: A mi mirno da gledamo kako odvede na{e qude da
pucaju u svoje o~eve, sinove, bra}u. Pa to ni `ene
ne bi dozvolile...
(Pomirqivo)
A ti me kori{...
PE]ANAC: Oprosti ako sam te... Ne znam ni sam {ta je mudro...
Razmi{qam...
VOJINOVI]: Ja znam! Dosad su oni tra`ili i vijali mene, a od
sad }u ja wih. Tako bi i vojvoda Vuk da je ovde...
DRAGOVI]: Do|ite, deco moja, sedite da kao qudi za sre}no
vi|ewe...
(Pokazuje na fla{u s rakijom.)
VOJINOVI]: Hvala ti, doma}ine, ali nije vreme za sedewe i
~a{}avawe, no da delamo ... Da}e bog da u slobodi i
miru...
(Pe}ancu)
Ho}emo li, imewa~e?
PE]ANAC: De, de, ne `uri, mom~e.
([aqivo)
Pri~eka}e nas na{ metak...
BAJ^I]: (Pe}ancu)
– Ima li nade da na{i uskoro krenu odozdo?...
VOJINOVI]: (Nervozno)
Ka`em ti da su krenuli! Ju~e sam ~uo wihove
topove...
PE]ANAC: Gruvaju oni u tvojoj glavi. Solun nije ovde preko
~uke...
VOJINOVI]: (Ube|eno)
– Sa Pasja~e su se jasno ~uli...
Udovi~ko kolo 283

PE]ANAC: Ma, qudi moji, vi ne mo`ete ni da zamislite kako

taj front izgleda! To su kilometarski rovovi,
tran{ei, `ice, utvr|eni bunkeri... Toliko mnogo
vojske sa obe strane da }e samo uz te{ko naoru-
`awe i mnogo mrtvih mo}i da se probije. Ono,
na{i vojnici jedva ~ekaju da jurnu, ali se sa-
veznicima ba{ mnogo ne `uri...
VOJINOVI]: Pre }e biti da je i na{oj Komandi udarilo u glavu
solunsko sunce...
PE]ANAC: Gre{i{, Vojinovi}u. Komanda ~ini sve da ubrza,
ali...
BAJ^I]: Zar dole niko ne ~uje pisku dece, lelek `ena i
staraca? Sve vredno nam Bugari uze{e! Jezik na{,
no{wu na{u, imena srpska zabrani{e. Jo{ samo
du{e da nam...
PE]ANAC: Okupacija, prijateqi moji, ni jednom narodu nije
dobro donela...
VOJINOVI]: Ovo nije okupacija! Ovo je uni{tavawe svega srps-
koga. I [vabe su okupatori, ali oni znaju da }e se
ovde odr`ati godinu, dve, deset... Da se, razumemo,
nisu ni oni milosrdni, ali Bugari misle da je ovo
wihovo oduvek i zauvek...
PE]ANAC: Turke smo trpeli do prve prilike. Zato jo{ po-
stojimo...
VOJINOVI]: Postojimo, ka`e{?! Rascepkani, potur~eni, poka-
toli~eni, a sad bi i Bugari da postanemo! E, ne}e
majci, dok je Vojinovi}a i wegove lude glave!...
PE]ANAC: (Uvre|eno)
– Ima vi{e nas koji o Srbiji i srpstvu misle.
Nisi jedini...
(Ostalima, pomirqivo)
Pro|ite kroz selo i okupite ~etovo|e!... Mi }emo
obi}i moj odred i jo{ neke poslove usput da posvr-
{avamo!
Baj~i} uzima zastavu, i sa ostalima ode sa scene.
PE]ANAC: (Pokazuju}i glavom ka Ba~i}u)
Ovaj tvoj, izgleda nikud ne mrda bez va{e zastave?
VOJINOVI]: Milo mu je da je nosi, ina~e je zastavnik i moj
zamenik Jani}ije Dimi}.
284 Stamen Milovanovi}

PE]ANAC: (Zastane)
– Jani}ije, Stankin brat?... Je li ona jo{ sa tobom?
Vojinovi} klima potvrdno glavom.
PE]ANAC: Pa, ti, nisi...
(O~inski)
Nisi pri zdravoj pameti, ~ove~e!
Vojinovi} ga pogleda upitno.
PE]ANAC: Za{to dozvoqava{ da se i ona lomata sa vama?...
Ven~ajte se, napravi joj dete, pa je skloni negde na
sigurno. Sa~uvaj bar wenu glavu, ako na svoju ne
misli{.
VOJINOVI]: A gde to da je sklonim? Koje je to sigurno mesto u
Srbiji? Oca mi, majku i male brati}e [vabe dr`e
u zatvoru. [ta bi tek woj u~inili!?...
PE]ANAC: Da je prebacimo u Arnautsko. Imam tamo prija-
teqe. Pazi}e je kao svoju. Poslu{aj me; ~ovek bez
poroda kao da nije ni `iveo...
VOJINOVI]: Ona `eli da je uz mene. [ta ja tu mogu...
PE]ANAC: Mo`e{, mo`e{! Kad mo`e{ ovoliko qudi da ube-
di{ i vodi{, mo`e{ i jedno `ensko.
VOJINOVI]: (Osmehnuto)
Volim da je uz mene...
PE]ANAC: @ena, bar, sad ima toliko...
VOJINOVI]: Bojim se da me nisi razumeo, ~ove~e.
PE]ANAC: (Gleda ga dugo)
– Gre{i{, gre{i{...
VOJINOVI]: \avo bi ga znao...
(Gleda ga podozrivo)
Drugo si, ti, hteo da mi...
PE]ANAC: Dobro si naslutio... Malo pre, pomenuo si Vojina
Popovi}a – Vojvodu Vuka...
VOJINOVI]: Pa? Wegov sam |ak...
PE]ANAC: Izgleda, ne zna{ da ga je progutala pomr~ina...
VOJINOVI]: (Zapaweno)
– Vuka?!... Mog Vuka?!... Ne {ali se, ~ove~e.
PE]ANAC: Sa takvim vestima se niko ne {ali...
VOJINOVI]: Kad? Kako, bre? Ko?
Udovi~ko kolo 285

PE]ANAC: Toliko znam. Nema ga – razume{...

VOJINOVI]: (Skida kapu i pognuto dugo }uti. Poluglasno.
Sumwi~avo)
– Tvrdi{ da te je na{a vlada poslala.
PE]ANAC: Ne vlada. Vrhovna komanda. Mislim da vlada i ne
zna da sam u Srbiji.
VOJINOVI]: A kraq?
PE]ANAC: Aleksandar, mo`da. Imaju oni sad ve}e brige. Da
ra{~iste s onima koji bi “Ispod sabqe” da pro-
pu{taju u Srbiju.
VOJINOVI]: “Ispod sabqe”?!
PE]ANAC: Zato {to... Kao vojnik i ratnik, vaqda si se uverio
da ima i onih nesposobnih i kukavica koji donose
krupne, pogre{ne, odluke zbog kojih hiqade po-
stradaju... I druge stvari su u igri... Politika...
VOJINOVI]: A, Apis?... A, ostali? Oni li bi da ispod sabqe...
PE]ANAC: Bojim se da je i sa wima do sada svr{eno. Dole je
prava hajka na Crnorukce...
VOJINOVI]: To ne mo`e da bude! To... Oni su Kara|or|evi}e
vratili na presto!... Kakvu mi ujdurmu potura{,
Pe}anac?!
PE]ANAC: Samo istinu. Sva{ta se dole {u{kalo. Ni Kara-
|or|evi}i im, izgleda, nisu po meri. Razo~arali
ih, pa su zagovarali republiku...
(Setno)
Mnogi oficiri }e platiti...
VOJINOVI]: Za{to mi to nisi kazao kad smo se prvi put sreli?
Ku{a{ me sad, a?
PE]ANAC: ^emu provokacija? ^ekao sam pravu priliku. O
tome mora{ }utati, jer ko zna, mo`e to na golemo
da se izrodi.
VOJINOVI]: Nemam ja ~ega da se bojim. Moje delawe je ~asno i za
dobro naroda. Ovako bi svaki ~astan srpski ofi-
cir...
PE]ANAC: I Crnorukci su mislili da rade za narodno dobro.
Sve se u ime i za dobro naroda radi, a {ta je narodu
dobro – to ga niko i ne pita...
286 Stamen Milovanovi}

VOJINOVI]: E, pa, Milovanovi}u, mi smo se okupili da narod

pitamo! Narodnu `equ }emo...
PE]ANAC: Narod `eli prvo da pre`ivi. Samo `ivom ~oveku
su dostupne i ostale `eqe...
VOJINOVI]: Ima, vaqda, ne{to vrednije od golog `ivota?!
PE]ANAC: (Ironi~no)
Sloboda, ~ast... E, moj prijatequ, ko izgubi sina –
izgubio je sve. Yabe mu i sloboda i dr`ava. Yabe
mu ceo svet...
VOJINOVI]: Iznena|uje{ me, Pe}anac!... Mislio sam da si ti...
(Zapitano)
Komita, ~etni~ki vojvoda... A ono...
PE]ANAC: Realista, realista, moj Vojinovi}u! Da si ti video
ono {to su moje o~i, i da ima{ moje godine i ti bi
ovako. ^ekaj, saslu{aj me, pa posle sudi!... ^etr-
deset hiqada jo{ neregrutovanih mladi}a od {es-
naest – sedamnaest godina smo poveli sa sobom.
Zna{ li koliko }e se u Srbiju vratiti. Daj Bo`e,
~etvrtina. Da ti ne govorim o le{evima vojnika
kojima smo put preko albanskih gudura obele`ili.
Da ti ne kazujem o onima koji su danima ~ekali
savezni~ke brodove, i{li pe{ice obalom od jedne
do druge luke gaze}i svoje umrle saborce... Vi{e
nam je qudi umrlo ~ekaju}i pomo} saveznika nego
{to je izginulo brane}i Srbiju... Sami smo, moj
prijatequ, i ovde ne o~ekuj ni~iju pomo}...
VOJINOVI]: I to si mi, onda pre}utao. S kojom namerom mi sad
pri~a{ o tome?
PE]ANAC: Da razmisli{. Da me podr`i{ danas na zboru...
Olak{aj mi da izvr{im zadatak...
Vojinovi} po|e nekoliko koraka.
PE]ANAC: (Susti`u}i ga)
Jo{ ne{to. Ju~e smo dva ~etnika osudili na smrt.
Opqa~kali kafeyiju u Kosan~i}u. Sve je dokazano,
a i priznali su. Moji }e ih sad streqati, pa da
budemo tamo...
VOJINOVI]: (Dok odlaze sa scene)
E, vale, i neka si. I ja ~istim sve one koji narodnu
muku koriste. Mu~no mi je, ali se mora.
Udovi~ko kolo 287

Doma}ica i Stanka.

DOMA]ICA: (Kad svi odu, izlazi iz ku}e i sa stola sklawa

doneto)
– O, Bo`e sveti, {ta se ovo na nas svalilo.
(Dok ulazi u ku}u)
Kakvo nam jo{ zlo i pomor sprema{, Gospode!...
Stanka ulazi u dvori{te, prilazi ku}i i podi`u}i se na prste
poku{ava da pogleda kroz prozor.
DOMA]ICA: (Izlazi iz ku}e na trem. Vidi Stanku)
– Koga tra`i{, mom~e?
STANKA: (Kroz sme{ak)
– Gledam... Zvirkam...
DOMA]ICA: Ma, vidim ja, nesam }orava... Yaba se propiwe{...
Nema nikoga... Otido{e... Sama sam sas Boga i
bri|e...
STANKA: Mi smo, majko, za brige stvorene...
DOMA]ICA: (Iznena|eno)
– Stvorene?... Koja si, pa, ti? Za koga zvera{ kroz
pemyer?
STANKA: Htela sam da ga ... Dan je, majko... Samo da ga
pogledam...
(Vidi da je Doma}ica gleda zbuweno)
I ja sam `ensko... Stanka sam, samo sam ovako
mu{ki obu~ena. Toplije je i prakti~nije...
DOMA]ICA: (Zbuweno)
– @ensko?... Lele!... Lele, lele... Vidim ja da ima
ne}i |avol u tebe!... E, }erko, }erko... Koja te muka
nakara da se sas mu{ki...
STANKA: Onaj |avo koji sve nas, u svim vremenima, ~ini
`enama, majko...
DOMA]ICA: Ono jes’ – |avoletina!... A onog li ubavoga tra-
`i{?...
STANKA: Vojinovi}a...
DOMA]ICA: Otide sas Pe}anca, bo`em, stra`e da obi|u...
(Kao nabusito)
A za kakvo }e ti?
STANKA: Samo da ga vidim... No}u mu o~i tama skriva...
288 Stamen Milovanovi}

DOMA]ICA: A {to si mu ti?

STANKA: (Sle`u}i ramenima)
– @ivim uz wega...
DOMA]ICA: (Sumwi~avo)
– @ena li si mu?
STANKA: (Vragolasto)
– Pa, sad... @ensko sam...
DOMA]ICA: (Sumwi~avo)
– Lele, lele, neven~ana li?
STANKA: Qubav me moja ven~ala...
DOMA]ICA: Lele, gre{no dete! Nesi se... A `ivi{ s wega...
Bo{ke, Bo{ke... Greota je...
STANKA: Zar je qubav greh?
DOMA]ICA: (Zami{qeno)
– Pa, i neje... Samo... A on, begeni{e li te, }ero?
STANKA: Verujem. O~i wegove mi kazuju...
DOMA]ICA: Mani ti, dete, mu{ke o~i. O~i mu{ke su l‘`ovke.
Usnice mu gledaj. Usnice ne mogu da l‘`u. Kad
neko l‘`e u kraj usne ostane mu l‘`a i treperi
kako lis... Zato u wi gledaj, ne veruj na o~i. Od
mu{ko gledawa za ~as stomak k‘ko kvasac na-
raste...
STANKA: Nisam ja te sre}e, majko...
DOMA]ICA: (Krste}i se)
– Kuku, kuku luda li si mori! Neven~ana, a... Bo-
{ke, Bo{ke...
STANKA: Ven~ana ili neven~ana na isto mu do|e...
DOMA]ICA: (Pomalo nabusito)
– A ti ga tag gledaj u o~i!...
(Gleda je dugo)
Gladna si, mori?...
(Sebi prekorno)
Jok, nesi... Aj’ u|i u kujnu da ...
STANKA: (Pewe se uz stepenice i seda za sto)
Hvala ti, majko! @urim... Htela sam samo da ga
vidim...
Udovi~ko kolo 289

DOMA]ICA: (Ide za svojim mislima, poluglasno)

– A ubav je, Bog ga ne ubil... Ukrasil ga kako ikonu
... I mene drtoj merak da ga pogledam...
(Glasno)
A od kad si sas wega?...
STANKA: Brat i ja od Ilindana, a majka od onomad...
DOMA]ICA: (Zapaweno)
– Ti, brat i majka ti! Lele, pa toj, bre, cela kuj}a.
[to i tatka, barem, ne pribraste...
STANKA: On je dole, ako je pre`iveo...
DOMA]ICA: Kao i moji sinovi!... Du{u si nemam...
(Krste}i se)
Bo{ke, Bo{ke, ~uvaj nam gi, Bo{ke!
STANKA: I da su ovde isto bi strahovala, nano. Zar nam ve}
nisu iskopani grobovi...
DOMA]ICA: (Pqucka sebi u nedra. Prekorno)
– ]uti, jezik pregrizna!
(Vi{e za sebe)
Bili bi mi pred o~i...
STANKA: Zato volim da ga gledam...
(Ustaje)
Idem... Quti}e se ako me u odred ne zatekne...
DOMA]ICA: Sedi jo{ le~ka. Da si povrevimo. Ostani... ]u mu
vrevim da mi treba pomo} u kujnu... Mu{ki sas
mu{ki, a ja... Sama sas crni misli...
STANKA: (Silaze}i niz stepenice)
– Za qubav koju primamo, Bog nas, majko, ka`wava
dvostrukim strahom...
DOMA]ICA: (Idu}i za wom)
Imamo ovde i popa. Mogal bi da ve priven~a...
STANKA: (Kroz vragolasti smeh)
– Smrt }e nas sigurno ven~ati...
DOMA]ICA: (Pquckaju}i oko sebe)
Kuku, kuku, }erko, nemoj nesre}u da oka{!...
STANKA: Ose}am. Znam... Oprosti, nano...
290 Stamen Milovanovi}

DOMA]ICA: Stani!
(Vadi iz keceqe jabuku i daje joj)
Uzmi, Stan}e... Uzmi, sine i nek ti se sre}a vzdan
raduje...
STANKA: (Qube}i joj ruku)
– Hvala, majko!
(Tr~i ka kapiji i sa scene)
DOMA]ICA: (Nervozno bri{e ruke o kecequ, krsti se gledaju}i
za wom)
– E, ludo mlado... Sve je u Bo`je ru}e...
(^uje se pu{~ani plotun. Poluglasno, krste}i se)
Bo{ke, Bo{ke... Imali te, Bo{ke?...
(Ulazi u ku}u)

Dragovi} i Doma}ica.

Dragovi} ulazi ~im Stanka iza|e, pewe se uz stepenike.

DOMA]ICA: (Izlazi iz ku}e. Sre}u se na tremu)
– Ti li si pa? ^u koraci, pa pomisli da se ona
vrnula...
DRAGOVI]: (Krste}i se)
– Streqa{e one jadnike...
DOMA]ICA: Do{la samo da ga vidi... Propiwa se...
DRAGOVI]: Ko do{ao? Koga da gleda? [ta pri~a{, `eno?
DOMA]ICA: Ono devoj~e Stanka... Oto~ si otide... Kuku mene,
koga su streqali?
DRAGOVI]: Mihajla i Tiosava.
DOMA]ICA: Zar je malo {to nas Bugari ubivaju, pa i sami da se
trebimo... Za{to nesi klekal pred Pe}anca da im
oprosti... Doma}in si mu...
DRAGOVI]: Prekliwao sam ga, ali badava. Za primer, ka`e...
Ako }emo pravo i zaslu`ili su...
DOMA]ICA: Ubavo devoj~e... Salte, nagrdile ju dreje...
DRAGOVI]: Ja te, `eno, ni{ta ne razumem. Koje, ~ije devoj~e?
DOMA]ICA: Pa, Vojinovi}evo... Jadni Mihajlo i Tiosav! Crne
im ma}ke danaske... S’lte {to so otide. Mora da si
ju srel...
Udovi~ko kolo 291

DRAGOVI]: (Odmahuje rukom)

Ma ti si skroz... Spremaj ru~ak... Kao za slavu.
DOMA]ICA: Lele, kude nas li }e, pa, svi...
DRAGOVI]: Desetak...
DOMA]ICA: (Zabrinuto)
[ta jadna da svarim?... Deset?!... Dva pevca... Kom-
pir... Bra{no sam si prosejala... Vodu da si do-
nesem... Drva... Mogla je Stanka da mi pomogne...
(Prekorno)
Ti samo; spremi `eno...
(Ulazi u ku}u)
Dragovi} ulazi za wom i donosi klupu i razme{ta oko stola
stolice.
DOMA]ICA: (Izlazi iz ku}e. Nosi no` i ove}u {erpu. Prola-
ze}i kraj Dragovi}a)
Mogal bi da ga nagovori{ da se ven~aju!
(Idu}i dvori{tem izlazi sa scene)
Dimitrija bi to o~as...
DRAGOVI]: (Gleda zbuweno za wom)
– Pri~aj ti, samo pri~aj...

Dragovi}, Pe}anac i Vojinovi}.

Pe}anac i Vojinovi} ulaze, pognutih glava, zami{qeno, pewu se na

trem i sedaju za sto. Svako je sa svojim mislima. Pe}anac se
laktovima oslawa o sto dr`e}i dlanovima pognutu glavu.
DRAGOVI]: (Hoda nervozno tremom, zausti ne{to da ka`e, pa
se predomisli. Ulazi i izlazi u ku}u poku{avaju}i
ne~im da se uposli)
– [ta }e{... \avo ih uzeo pod svoje...
PE]ANAC: (Poluglasno)
Mu~no... Ipak su Srbi...
VOJINOVI]: Srbi, Nesrbi...
PE]ANAC: (Kao da se pravda)
– Instrukcija Vrhovne komande...
VOJINOVI]: Pusti sad Vrhovnu komandu...
PE]ANAC: Lako je re}i; pusti! Sutra }e neko morati ra~une
da joj podnese...
292 Stamen Milovanovi}

VOJINOVI]: O tome ti misli. Ja ga ili ne}u mo}i, ili ne}u

morati podnositi...

Isti, Drqevi}, Milinko, To{ko i Jovan.

Ulaze bu~no na scenu.

VOJINOVI]: (Obradovano)
– A, evo i bra}e Crnogoraca!
(Polazi im u susret)
DRQEVI]: (Predstavqa ih Vojinovi}u)
– Profesor To{ko Vlahovi}, Milinko Vlahovi}
– student... Profesor Jovan Radovi}!
Vojinovi} se sa svakim qubi.
Pe}anac ih do~ekuje na tremu i samo im klimne glavom.
VOJINOVI]: Dobro nam do{li, bra}o!
TO[KO: ([aqivo)
– A mi se, veqome, ka {to nama Crnogorcima i
prili~i, uspavali...
VOJINOVI]: Nije, nego ste budniji od mnogih na{ih...

Isti, Baj~i} i Mita.

Baj~i} i Mita ulaze u trenutku dok se ovi na tremu pozdravqaju.

MITA: (U mantiji. Pewu}i se uz stepenice, veseo i bu~an
kao da je malo pripit)
– Jo{ samo da smo svira~e poveli – prava svetko-
vina!
(Prisutnima)
Pomoz Bog, bra}o! Na dobro se junaci okupili!
(Sa svima se grli i qubi)
PE]NAC: Dugo se nismo videli pope! Bogati, gde si dosad?
MITA: Ovde, onde – tuda, svuda! Upravo se Milinko i ja
vra}amo iz Medve|e. Malo se oko odreda zamajah,
pa...
Baj~i} stavqa zastavu na isto mesto na kome je bila pre.
PE]ANAC: Iz Medve|e? ... Koji vas vetar tamo odnese?
Udovi~ko kolo 293

MITA: I{li, brate, na prasetinu, jawetinu i druge man-

ye!...
Svi ga gledaju ga s nevericom.
PE]ANAC: [ali{ se, pope?
MITA: Jok, brate! I bugarski komandant u Medve|i mi-
slio je da se {alim kad sam mu onomad poru~io da
spremi pe~ewe za moj odred...
VOJINOVI]: (Osmehnuto)
– Tako si mu poru~io? I?
MITA: Nema tu – i! Elem, postroji Milinko na{ ko-
mitski odred u dvojne redove, ja na ~elu, Milinko u
kompletnoj oficirsko uniformi, sa strane koman-
duje, i u sred bela dana umar{irasmo u Medve|u!
TO[KO: A, Bugari?
MITA: Bugari, veli{? Udrvenili se k‘o seoske mlade!
Gledaju i trep}u kao sojka na jugovinu. Narod
poludeo od radosti.
BAJ^I]: Promar{iraste Medve|om?
MITA: Promar{irali, veli{? Jok, more. Lepo smo ru-
~ali i ve~erali kod kmeta koji je s Bugarima
{urovao...
PE]ANAC: (Ironi~no s nevericom)
– A Bugari sve to mirno gledali?
MITA: Ma, jok, brate! Ve~erali i oni sa nama. Wihov
narednik, vesela mu majka, ~ak nam je i zdravicu
dr`ao...
PE]ANAC: Sad si ga, pope, ba{ presolio!
MITA: “Daj Bo`e, da se sve ovo brzo svr{i i da svako `iv
ode svojoj ku}i. Neka vam je sre}na rabota, bra}o”
Tako narednik nama. Milinko i ceo odred mi je
svedok.
Svi se smeku.
MILINKO: (Kroz smeh)
– Tako je bogami bilo od re~i do re~i...
DOMA]ICA: (Do{la kad je Mita po~eo da govori, dr`e}i u
ruci dva zaklana pevca slu{a ga, pa kad je zavr{i,
odlaze}i u ku}u. Prolaze}i kraj Dragovi}a, pokaz-
uju}i glavom na Mitu.)
– Vrevil li si mu za ven~awe?
294 Stamen Milovanovi}

Dragovi} je gleda za~u|eno i rukom do~arava da je skrenula s uma.

Dvori{te se postepeno puni prido{licama dok Mita pri~a.

Neki nose zastave.

VOJINOVI]: (Kad se smeh uti{a)

– Bra}o, koliko vidim, okupili smo se, pa da
po~nemo!
(Pe}ancu)
– Ho}e{ li, vojvodo.
PE]ANAC: (Ustane, sa~eka da se `amor uti{a)
– Bra}o!... Junaci! Okupili smo se da se dogovo-
rimo {ta i kako u ovoj situaciji da preduzmemo. Do
sada je svako, na svoju ruku, formirao komitske,
odnosno, ~etni~ke odrede, deluju}i onako kako je
mislio da je najpametnije. Mene je Vrhovna ko-
manda na{e vojske u Solunu poslala sa slede}im
zadatkom i nare|ewem: Da u predelu Toplice, Pu-
ste reke i Morave formiram tajne ~etni~ke orga-
nizacije koje }e diverzantske akcije zapo~eti kada
na{a vojska oslobodi dobar deo Ma}edonije i pri-
|e dovoqno blizu da joj budemo od pomo}i. Me-
|utim, kad do|oh ja videh da ve} postoje odredi i da
su neki, na `alost, zapo~eli borbene akcije...
MITA: Jes’ trebalo je tebe da ~ekamo...
PE]ANAC: (Pogleda ga, naka{qe se i nastavi mirno)
– Te akcije su, dodu{e, dizale narodu moral, ali su
okupatoru otkrili organizaciju. Na svaku ~etni-
~ku akciju, za odmazdu, palili su sela, streqali ne-
du`an narod i internirali radno sposobne qude...
GLAS
IZ GOMILE: (Izazivaju}i kome{awe i negodovawe)
Tako je!
PE]ANAC: (Kad se kome{awe sti{a)
– Zato predla`em da raspustimo odrede i prita-
jimo se dok ne do|e pravo vreme za ustanak!...
BAJ^I]: Ovo od tebe nisam o~ekivao...
MITA: Iza velikih govora skrivaju se velike obmane!
^uje se negodovawe u masi.
Udovi~ko kolo 295

PE]ANAC: (Smiruje ih pokretom ruku)

– Bra}o! ^uj te me!... Odredi }e postojati, samo
bi}e u ilegali!
MITA: Bugarima }emo zapu{iti u{i i o~i zamazati, kao
{to ti poku{ava{ da nama... Ma idi, bre...
GLASOVI
IZ MASE: Ne}emo!
Izdaja!
Prevara!
Lud li si, more!
MITA: Ti, Pe}ancu, ne samo da ne shvata{ situaciju, nego
si i saboter! Do{ao si da gasi{!...
(Hvataju}i se za pi{toq)
Ma, tebe treba!...
TO[KO: [ta je ovo, Vojinovi}u?!
MILINKO: (Hvataju}i ga za ruku)
– Stani, bre, Pope! Nemoj odmah za rivolver.
Nijesmo sve ~uli...
(Pe}ancu)
Govori slobodno, ~o~e!
PE]ANAC: (Mirno)
– Lud mora da jesam kad sam se prihvatio ovog
zadatka, ali kukavica i saboter nisam. Razumem
va{e negodovawe, ali treba staviti na kantar. Na
jednu stranu naredbu Komande i razloge da se usta-
nak jo{ ne di`e, a na drugu, situaciju na terenu i
nu`du da se teroru odupremo. Pa koja strana pre-
tegne...
GLASOVI
IZ MASE: Tako je!
Ustanak!
Da ~ujemo!
Zapo~eli smo ve}!
PE]ANAC: (Smiruje masu)
– Ja, tako, bra}o!... A ti, Dimitrije Dimitrijevi-
}u, razmisli dobro pre nego {to se za pi{toq
hvata{. Nisi jedini koji cevku ima{!
TO[KO: O grdne li besjede! Ta nijesmo se mi ~ak iz Crne
Gore dovde lomatali da bi o|e ka `enetine si|ele.
Mogli smo, obraza mi, to i u na{oj Mora~i!
296 Stamen Milovanovi}

GLASOVI
IZ MASE: Tako je!
Nismo vas ni zvali!
Bra}o, bra}a su nam!
@iveli bra}a Crnogorci!
VOJINOVI]: (Smiruje masu)
– Ja bih da svakoga saslu{amo!
GLAS
IZ MASE: Tako je!
DRQEVI]: Bra}o, svi znamo kakvo je raspolo`ewe u narodu.
Ali, narod vam je kao slama, o~as upali{, ali
te{ko ugasi{!
(Daje znak Pe}ancu)
PE]ANAC: Bra}o, stavite na kantar...
MITA: Ma, kakav kantar, kakvi bakra~i! Di`imo narod i
gotovo!...
PE]ANAC: Ne ripaj odmah, Dimitrije!... Bra}o, i ja vidim da
se narod uzbunio. Ne{to od muke, a ne{to {to ste
ga i vi potpalili...
BAJ^I]: Neko je morao da ga za{titi!
PE]ANAC: Bez qutwe, bra}o!
(Mirno)
Kakva je to za{tita kad zbog nekoliko ubijenih
bugarskih vojnika oni streqaju stotinu na{ih.
Kakva je to ra~unica?
GLAS
IZ MASE: Tako je!
PE]ANAC: Slabi smo sad. Oru`je nikakvo a pomo}i ni od
kuda. Oko nas su dve velike ale. Popi}e nas u ~a{i
vode...
MITA: Oru`je imamo koliko nam treba da od Bugara
otmemo jo{!
GLASOVI
IZ MASE: Tako je!
@iveo Dimitrije!
]utite, bre!
VOJINOVI]: Bra}o!... Srbi!... Ovaj na{ skup je sudbonosan kao
skup srpskih velika{a hiqadu tri stotina osam-
deset devete godine u Kru{evcu! I mi moramo da se
borimo za spas i opstanak srpstva i na{e vere! Za
Udovi~ko kolo 297

slobodu i mir! I onda je, bra}o bilo Obili}a i

Brankovi}e! Mi sad donosimo sudbonosnu odluku
da li }e se u Srbiji ra|ati samo Obili}i! Odluku
donosimo u Obili}u! Zapamtite, bra}o, u mestu
Obili}u! Da nije bilo Obili}a, ne bi bilo ovog
mesta, ne bi bilo ni nas!...
MITA: (Gledaju}i u Pe}anca)
More ima i potomaka Brankovi}a!...
VOJINOVI]: (Pogleda ga prekorno)
– Nema i ne sme da ima Brankovi}a!... Ja sam odavno
ustao, ustanite, bra}o, i vi!
GLASOVI
IZ MASE: Ustanak!... Ustanak!... Ustanak!...
VOJINOVI]: (Zao{ija ih sve pogledom, pa ga zaustavi na Pe-
}ancu)
– Jesmo li svi za ustanak?
SVI: Ustanak!... Ustanak!...
Svi!... Svi!...
VOJINOVI]: Hvala vam, Bra}o i sre}an nam po~etak!
Odu{evqewe i poneki pucaw, ma{e se zastavama.
PE]ANAC: ([iri ruke i smiruje ih)
– Bra}o!... Qudi!... ^uj te me, bra}o!...
(Kad se uti{aju)
Ako ste svi za ustanak, onda sam i ja!...
GLAS
IZ MASE: (Poluglasno)
– Ovaj za ~as promeni kapu...
MITA: (Poluglasno)
Koju god da metne, glava je ista...
PE]ANAC: (Opet smiruje masu)
– Bra}o, ako ovako mora da bude, a svi mislite da
mora, onda nam vaqa da se {to boqe organizuje-
mo!... Predla`em da formiramo Ustani~ki komi-
tet koji }e odrediti oblast i pravac dejstva svakog
odreda i koordinirati wihove akcije! Moj predlog
je da to budu: Kosta Vojinovi}, Jovan Radovi},
To{ko i Milinko Vlahovi} i ja! Sla`ete li se?!
SVI: Sla`emo!...
Neka budu!...
Tako je!...
298 Stamen Milovanovi}

PE]ANAC: Predla`em da odmah po{aqemo kurire u sve kraje-

ve da narodu objave da je ustanak po~eo!... Komitet
}e odmah zasedati! Sastanak je zavr{en.
(Po|e u ku}u, pozvav{i rukom ostale ~lanove
komiteta koji po|u za wim)
VOJINOVI]: (Drqevi}u)
– Po|i i ti, da vodi{ zapisnik!
Delegati se razilaze.
MITA: (Dok posledwi odlazi sa scene, poluglasno)
– Ovo, bre, niko iz na{eg kraja nije ~lan tog
Komiteta. Sve sami Crnogorci i Kosovari...
Svetlo se prigu{uje, pali se petrolejka u ku}i iz koje se nejasno
~uju glasovi.
Svetlo se postepeno poja~ava do svitawa. ^uje se topot kowa u
dolasku. Staje kod kapije.
Dragovi} izlazi iz ku}e, silazi niz stepenike.
KURIR: (Potr~kuju}i prilazi mu. Zadihano)
– ’Bro jutro!... Vojinovi}a tra`im!...
DRAGOVI]: U sobi je. Jo{ zasedaju. Ako je hitno, da ga zovnem!
VOJINOVI]: (Izlazi na trem. Prote`u}i se)
– Uh. ugu{i{e me zidovi... Koje dobro, sokole!
KURIR: Vojvodo, borbe u Toplici!... Narod se listom...
Kur{umlija samo {to nije pala!...
VOJINOVI]: Ma{ala! Radosne vesti mi donese, sokole! Jesi li
sreo moj odred?
KURIR: Ko bi ga znao koga sam sve sretao u ovoj no}i...
Birao sam pre~ice da {to pre...
VOJINOVI]: Dobro, dobro, sokole! Odmori, prezalogaji ne{to
dok se ja spremim!
(Ostali izlaze na trem ~uv{i razgovor)
Gospodo, radosne vesti!... Podigla se Toplica!...
Gori, Toplica!...
PE]ANAC: (Poluglasno, Milinku)
– Kad pre, majku mu...
(Glasno)
Ako plamti Toplica, ne gori nam krov nad glavom.
MILINKO: (Prote`u}i se umorno)
– Jo{ su duge no}i...
Udovi~ko kolo 299

VOJINOVI]: (Baj~i}u)
– Daj da potpi{em odluke, spakuj sve na{e, pa da
krenemo!
BAJ^I]. (Radosno)
Razumem!
(Odlazi u sobu)
PE]ANAC: Ne `uri, imewa~e. Svakog ~eka wegov metak...
VOJINOVI]: Zar da bez mene Kur{umliju...
BAJ^I]: (Dok prilazi stolu ~ita)
“Centralni ustani~ki komitet dana 22. februara
1917. godine donosi
PROGLAS
Junaci! U ime Wegovog veli~anstva kraqa Srbije
i na{e drage otaybine pozivamo vas na op{ti
ustanak”...
VOJINOVI]: (Nestrpqivo uzev{i mu ga iz ruke)
– Znamo ga napamet! Da svi potpi{emo pa ga raza-
{aqite svim op{tinama!...
(Potpisuje ga)
PE]ANAC: (Potpisuju}i ga)
– A podela reona i oblasti dejstva svakog odreda?
VOJINOVI]: @urim! Nemam vreme da se majem. Ja svoj reon znam;
Bugari i [vabe! A vi odaberite svoje...
(Baj~i}u)
Idemo, sokole!
BAJ^I]: (Uzima zastavu i pozdraviv{i vojni~ki silazi
niz stepenice)
Gospodo, do vi|ewa u slobodnoj Srbiji!...
VOJINOVI]: (Rukuje se s Dragovi}em)
– Hvala na gostoprimstvu, doma}ine! I ne zameri...
(Ostale pozdravqa vojni~kim pozdravom i odlazi)
Pe}anac zausti da ne{to ka`e, pa se predomisli, okrene se i u|e u
ku}u.
Ostali stoje jo{ nekoliko trenutaka.
JOVAN: Idemo i mi! Vreme je da pu{ke po~nu da pi{u...
DRAGOVI]: (Ostoje sam na tremu, gledaju}i za wima)
– Odo{e...
(Krste}i se)
Sretno im bilo...
Zavesa
300 Stamen Milovanovi}

TRE]I ^IN

Scena: Kao u prvom ~inu, samo je dodat jedan vojni~ki krevet.

Slika prva

Darvingov, Danev i Bla`ev.

Bla`ev stra`ari kraj stepenica.
DARVINGOV: ([eta po prostoriji nervozno pu{e}i, ruke za
le|ima. Danevu, koji sedi za stolom kraj tele-
fona)
– Zna~i, gospodin poru~nik ne zna {ta je to brwi-
ca. Pa, da... Ja sam zaboravio da ste Vi “Gospodin”...
Da Vam objasnim, poru~ni~e; brwica je metalna
alka koja se sviwi provla~i kroz wu{ku da ne bi
rila zemqu!...
DANEV: Poku{avam da zamislim, ali... Telefon i daqe
}uti.
DARVINGOV: Seqaci za to koriste bakarnu `icu do koje, uglav-
nom, sad dolaze tako {to seku na{e telefonske
`ice! To Vam je veza izme|u brwice i telefona.
Zbog brwica nemate vezu sa Kur{umlijom!
DANEV: Bojim se, gospodine pukovni~e da je razlog ozbiq-
nije prirode...
DARVINGOV: Ma, hajde! Posla}e oni iz Kur{umlije desetinu da
pove`u `ice, usput }e streqati nekoliko wih
kojima `ica za brwice vi{e vredi od sopstvene
glave, i telefon }e opet zazvoniti...
DANEV: Zar Vas ne zabriwavaju onolike vatre po svim
visovima oko Prokupqa. Svu no} su svitkale...
DARVINGOV: Va{e totalno nepoznavawe ovog
(Blago ironi~no)
na{eg naroda je zabriwavaju}e! Mora}u da Vas
po{aqem na teren kako biste ga boqe upoznali.
Srbi imaju jedan paganski obi~aj koga su i ovi
na{i prihvatili. Jednom godi{we, u ovo vreme, u
suton pale vatre po brdima. Ma{ale, ili, Oratke,
ne bih ta~no znao kako ih zovu. Znam da je to ne{to
u vezi sa buvama i mladim nevestama...
Udovi~ko kolo 301

DANEV: (Blago cini~no)

– Priznajem da Srbe ne poznajem u smislu u kojem
ih Vi poznajete. Ali ja bih pre rekao da ove vatre
ne{to drugo pokazuju.
BLA@EV: (Kuca, i odmah ulazi.)
– Gospodine poru~ni~e, pismo za gospodina pu-
kovnika!
(Daje mu pismo i ostane da ~eka)
DANEV: (Uzima ga i donosi Darvingovu)
– Za Vas...
DARVINGOV: (Otvara ga i ~ita u sebi. Bla`evu)
– Ko ti je ovo dao?!
BLA@EV: Gospodine pukovni~e, jedna gospo|a mi ga tutnu u
ruke i ode...
DARVINGOV: (Besno)
– [to je nisi zadr`ao, budalo?!
BLA@EV: (Upla{eno)
– Nisam smeo... Mislio sam da je neka Va{a `en-
ska...
DARVINGOV: (Besno. Bla`evu)
– Napoqe!...
Danev se s naporom uzdr`ava da se ne nasmeje.
Bla`ev `urno izlazi.
DARVINGOV: (Qutito)
– I ovakvi da nas obezbe|uju?! Bombu da mu je dala,
on bi je ovde doneo!...
(Smireno)
Nije sme{no, poru~ni~e...
(Daje mu pismo)
^itajte!
DANEV: (Uzima list papira i glasno ~ita)
“Da ne bi uzalud ginuli va{i i na{i qudi, gospo-
dine Darvingov, predajte nam grad! Opkoqeni ste!
Poru~nik srpske vojske Vladimir Prebilovac.”
DARVINGOV: Jo{ jedan podr`avalac Vojinovi}a!... Ha... Da mu
predam Prokupqe...
DANEV: Ja bih ovo pismo ozbiqno shvatio... One vatre od
sino} nisu gorele zbog buva...
302 Stamen Milovanovi}

DARVINGOV: Pla{e me~ku re{etom! E, moj poru~ni~e, da smo se

mi svake {u{e bojali, zar bi bili ovde? Slabo Vi
poznajete istoriju i obi~aje ovog na{eg odro|enog
naroda. Prou~ite, posmatrajte, mo`e Vam zatre-
bati... Nigde u Bugarskoj ne mo`ete na jednom mestu
da vidite toliko lepih, tankovitih, topolastih
moma i `ena. Gledajte, samo, wihov hod; ponosno
uzdignute glave i poglede kojima vas bez straha i
stida gledaju pravo u o~i. Nisu kao one na{e;
“ar{in duge, dva {iroke”. Treba se ovda{wim de-
vojkama `eniti ako `elimo da nam potomstvo krene
u visinu... Eh, {to nisam ne{to mla|i!
DANEV: Ja sam mislio da je to zbog toga {to ovde ima
Crnogoraca i Hercegovaca...
DARVINGOV: Pa niste Vi ba{ takva neznalica kako sam...
(Ironi~no)
Zapazili ste ih, a?. Dobro je i to za po~etak...
(Ogla{ava se telefon.)
DANEV: (Vrti ru~icu. Di`e slu{alicu)
– ’Alo!... ’Alo!... Da!... Prokupqe! Prokupqe Kur-
{umlijo!... Ko?!... Koji Drqevi}?!... Slu{am!... Po-
ru~nik Danev, gospodine!... Pukovnik Darvingov?
... Tu je!...
(Darvingovu, drhtavim glasom)
Za Vas, gospodine pukovni~e!
DARVINGOV: (Prilaze}i stolu)
Jesam li ti rekao da }e povezati liniju!...
(Uzima slu{alicu)
Pukovnik Darvingov!... Ko?... Koji, kakav Drqe-
vi}?... ^uje{ ti, pijana budalo, ne igraj se gla-
vom!... Kako?... Srbin?!... Koga da ~ujem?... Vojino-
vi}a?... Da... ^as mi je, gospodine Vojinovi}u, a
bi}e mi ve}a da Vas!... Ne}e mo}i!... Mora}ete ga}e
da okrvavite!... Zato su vojnici... Neka ginu!... Nije
uzalud!... Umesto bele zastave, bi}e mi zadovoq-
stvo, da Va{u ko`u na Hisar istaknem!... Pre-
kinu...
(Spu{ta slu{alicu. Besno)
Mamkata srpska da mu!... Ne zna on ko je Darvingov!
([eta nervozno. Smireno)
Ovaj, kako je lud stvarno }e udariti na varo{...
Zovi Ni{!
Udovi~ko kolo 303

DANEV: (Dok vrti ru~icu telefona)

– Zauzeli Kur{umliju... Rekoh ja... ’Alo!... ’Alo!...
(Ironi~no)
Bojim se da i seqacima oko Ni{a treba `ica za
brwice... ]uti...
DARVINGOV: (Pogleda ga besno)
– Vrti!... Samo ti, vrti!...
(Prilazi karti i pomno je studira)
Nema?... I telegraf je nem?... Dobro. Napi{ite
zapovest da se isturena odeqewa oja~aju sa po jo{
jednim mitraqezom na svim polo`ajima oko gra-
da!... Posle probajte da dozovete Ni{! Nikome ni
re~i da je Kur{umlija pala! Ja }u da pro{etam
centrom, da vide da ih se ne bojimo...
(Izlazi)
Bla`ev pzdravqa vojni~ki kad kraj wega pro|e Darvingov.
Danev kuca na ma{ini.
Svetla se prigu{uju. No}.

Danev i Bla`ev.

DANEV: (U polumraku {eta po sobi. Pri|e prozoru i

zagleda se u no}. Sa svih strana ~uje se pucwava.
Oslu{kuje. Vrti ru~icu telefona)
– ’Alo!... ’Alo, Ni{e!...
(Jo{ nekoliko trenutaka vrti, pa prestane. Pa-
li petrolejku, Nagviri na vrata.)
Tu li si, bratko?
BLA@EV: (Iza scene)
– Tu sam, tu sam, gospodine!
DANEV: (Vra}a se nazad i opet prilazi prozoru. Iro-
ni~no)
– Oratke... Buve i neveste... Paganski obi~aji... E,
moj Buzdovane!... Brwice }e nam Srbi...
^uju se srpske trube koje daju znak za napad. Pu{~ana, mitraqeska
vatra i bombe. Izme{ani bojni pokli~i “Ura” i “Ure”.
BLA@EV: (Upla{eno utr~ava na scenu)
– [ta je ovo, gospon poru~ni~e?
DANEV: (Vi{e za sebe)
– Po~elo je...
304 Stamen Milovanovi}

BLA@EV: (Upla{eno)
– Lele, lele, pa }e da se gine...
DANEV: Opet }e klanica da bude...
BLA@EV: ’Aj da begame, poru~ni~e!
DANEV: (O{tro)
]uti, bre, nemoj da te!...
(Za sebe vi{e)
Kuda?
BLA@EV: U kasarnu... U gomilu se lak{e... Kasno.
Svetlo se poja~ava a pucwava se postepeno pribli`ava.
Danev i Bla`ev prilaze prozoru.
BLA@EV: Lud narod! Iza{ao na ulicu...
(Bat vojni~kih cokula u trku)
Begaju na{i... Ajde, poru~ni~e i mi... Pucaju iz
ku}a! ... Kamewem ih deca... Lele, lele ludo }e da
izginu!
DANEV: (Otvara prozor, uzima mu pu{ku i ni{ani)
BLA@EV: (Povla~i ga s prozora. Pu{ka opali u sobi)
– Lud li si, sinko!?
DANEV: (Gleda ga zapaweno, hvata se za pi{toq. I uperi
ga u wega)
BLA@EV: (Upla{eno)
– Nemoj, gospodine! Zar da se sami ubijamo?
DANEV: Na prozor!... Pucaj!...
BLA@EV: (Prilaze}i nevoqno prozoru)
– [ta mo`e jedna pu{ka i pi{toq. Samo da ih
pozovemo, da nas badava... Gde ti je Darvingov?...
Sklonio dupe u gomilu... Svi begaju, predaju se,
glave si ~uvaju, a ti da... Slu{aj ti, starca, sinko.
Na nenaoru`anog ~oveka se ne puca.
Sklawa se s prozora, ostavqa pu{ku na krevet, prilazi Danevu i
skida mu opasa~ s pi{toqem i wega stavqa na krevet.
DANEV: (Gleda ga kao hipnotisan)
^uje se radosno klicawe.
BLA@EV: A kad zdravo razmisli{, kojeg tatka ovde tra-
`imo...
Udovi~ko kolo 305

GLASOVI
IZA SCENE: Predajte se, Bugari!
Spremi bombe, Drqevi}u!
Predajte se!
BLA@EV: Predajemo se! ... Ne pucajte, bra}o!... Predajemo se!
Danev po|e ka krevetu.
BLA@EV: (Uhvati ga za rukav i sna`no povu~e ka sebi. Kroz
zube)
– Ne budali!... Digni, sine, ruke!...
Di`e i svoje. Stoje na sred sobe jedan naspram drugoga podignutih
ruku.
Baj~i} i Drqevi} ulaze s uperenim pu{kama spremni da pucaju.
BAJ^I]: (Ironi~no)
– Tako, tako, bra}o!
(Pokazuju}i pu{kom na druga vrata)
A tamo?!...
BLA@EV: Nema nikoga, gospodine. Svi su pobegli...
DRQEVI]: (Pogleda ka krevetu)
– Neka spuste ruke. Vidi{ da su se usrali...
BLA@EV: Uneredio sam se od stra, gospodine... Glava se lako
ne daje...
BAJ^I]: Svoje bi da sa~uvate, a srpske skidate!
BLA@EV: Sa~uvaj Bo`e!... Mi... ja sam samo pred vrata...
Naterali nas, kao stoku...
BAJ^I]: (Danevu)
– A Vi?
DANEV: (Salutiraju}i)
– Poru~nik Danev, oficir za vezu pri Komandi...
DRQEVI]: O, kolega, pa to sam ju~e imao ~ast da sa Vama
razgovaram!
DANEV: Vi ste vojvoda Vojinovi}?
DRQEVI]: (Salutiraju}i)
Ja sam oficir srpske, crnogorske, a nadam se,
uskoro, i jugoslovenske vojske. Poru~nik Milan
Drqevi}!
BAJ^I]: Zastavnik, Radomir Baj~i}!... Vojvodu }ete, jo{
danas, imati ~ast da upoznate...
306 Stamen Milovanovi}

Pucwava naglo prestaje. ^uju se odu{evqeni poklici. Masa aplau-

dira. Pesma: “Oj, Srbijo, majko mila” Usklici: “@iveli!” “@i-
vela Srbija!” “@ivele vojvode!”...
Svi prilaze prozorima i gledaju.
BAJ^I]: Ovo narod pozdravqa Vojinovi}a i Pe}anca!
BLA@EV: Lele, kowi im se ne vide od cve}a i pe{kira!
DANEV: Koji je Vojinovi}?
BAJ^I]: Onaj levo!
(Pogleda ga pa se nasmeje)
Vidi ti wega...
Iznenada mitraqeski rafal i pu{~ana paqba.
Danev povla~i Bla`eva u ugao sobe.
BAJ^I]: Ubi{e de~aka, majku im bugarsku!... I `enu...
(Okre}e se ka Bla`evu, repetira pi{toq)
Ne}ete tu|e glave, a?!...
BLA@EV: (Stane ispred Daneva)
To oni iz Na~elstva od stra pucaju!...
DRQEVI]: (Hvata Baj~i}a za ruku)
– Ostavi to! @ivi nam trebaju...
BAJ^I]: (Danevu)
Gde vam je Darvingov?!
DANEV: Nije mi poznato.
BLA@EV: Ne zna poru~nik, gospodine!... On samo vrti te-
lefon... Ja sam video da je pobegao u Na~elstvo...
Jadni vojnici bi se, kao mi, predali, ali glavowe...
DRQEVI]: Preda}e se kao bele lale, kad na{i bomba{i po~nu
da rade...
(Bla`evu, uzev{i oru`je s kreveta)
Sedi tu mirno!
(Uzima stolicu i seda, poka`e na drugu i migom
daje znak Danevu da sedne)
Danev seda.
DRQEVI]: (Vadi svesku iz torbice)
Poru~ni~e, prvo op{te generalije, a posle }emo o
detaqima Va{e aktivnosti...
Baj~i} otvara ormane i vadi dokumentaciju.
Svetla se prigu{uju.
Udovi~ko kolo 307

Slika druga

Dan. Na sceni su Drqevi}, Baj~i}, Pe}anac i Vojinovi}.

Baj~i} sedi za stolom i ne{to zapisuje u svesku.
DRQEVI]: (Sedi kraj telefona koji po~iwe da zvoni. Vrti
ru~icu, podi`e slu{alicu)
– Halo!... Halo!... Prokupqe ov|e!... Drqevi}! Ko?
... Lebane!... Zar ve}! Trideset mrtvih i pedeset
zarobqenih Bugara!... Ma{ala!... [ta, Vlahovi}
javio da je oslobo|en i @itni Potok!... Alal vera,
~o~e!... Ne. Blace ostavqamo za kraj, da zasla-
dimo!... Nastupaju ka Moravi!... Halo!... Ko se to
me{a!?... Do Aleksandrova su stigli!... Pop Mita
opseda Qeskovac?... Lud li je?!... Nema strpqewa
da ~eka pomo}!... Ka`i mu!... Halo...
(Vrti ru~icu)
... Halo!... O|e Prokupqe!... Halo!...
(Ka Vojinovi}u)
^uli ste!?
VOJINOVI]: (Prilazi karti)
– [iri se, {iri se... Treba pro~e{qati i o~i-
stiti oslobo|eno... Kad do|emo do Morave prene-
}emo dejstva preko Blaca na Kru{evac i [uma-
diju...
Pe}anac le`i obu~en na krevetu. Silom se naka{qe.
VOJINOVI]: (Pogleda ga, okrene se i ode do prozora. Ozareno)
– Sav narod je na ulicama... Na svakoj ku}i za-
stava...
DRQEVI]: Slavi narod pobjedu!
PE]ANAC: (Namrgo|eno)
Bojim se da nema razloga za toliko narodno i va{e
radovawe...
VOJINOVI]: Kako to misli{; nema? Zar ti, ~ove~e ne vidi{
kako lako osloba|amo deo po deo.?!...
PE]ANAC: To me i pla{i...
VOJINOVI]: (Osmehnuto)
Ti se, izgleda, uvek ne~ega, ili nekoga, pla{i{!
308 Stamen Milovanovi}

PE]ANAC: Mene ne vodi srce, ve} razum! Ovo je samo po~etni

uspeh jer su Bugari zate~eni i nepripremqeni...
BAJ^I]: To treba maksimalno iskoristiti!
VOJINOVI]: Ko }e planinsku bujicu zaustaviti?...
PE]ANAC: (Pridi`e se i oslawa na laktove)
Mi, mi, Vojinovi}u! Pita{ li se {ta }e biti kad
bujica, sad silna, dote~e u ravnicu i razlije se?
Opa{}e joj snaga, razumete...
VOJINOVI]: (Zabezeknuto)
– Koliko sam razumeo, ti bi da prekinemo dejstva?!
O, Bo`e, ~uje{ li Ti ovo?!
PE]ANAC: U ovakvim rabotama Bog je slabo pouzdawe. Ne
ra~unaj mnogo na Wega...
VOJINOVI]: Ra~unam na narod i wegovu snagu.
PE]ANAC: (Seda)
Hajde, imewa~e, da mirno i trezveno sagledamo
~iwenice. Ovo {to smo napali i zarobili i nije
neka vojska. To su tre}epozivci i nemotivisani
qudi. [ta }e biti kad sa fronta dovedu iskusne i
prekaqene borce? Kad usaglase dejstva s Austri-
jancima i Arnautima? Sad delujemo broj~ano ve-
likom snagom na relativno malom prostoru. A {to
ve}u teritoriju oslobodimo, to }emo se vi{e {i-
riti, razu|ivati i slabiti...
VOJINOVI]: Raste nam narodna vojska...
PE]ANAC: (Ironi~no)
Raste, raste...
(Mirno)
Nije snaga samo u wenom broju. Uve`banost i
disciplina je slaba. Sad nekako koordiniramo
akcije, ali kad zagusti... Ne}e se Bugari tako lako
odre}i Bugar – Morave koju su ve} ukwi`ili na
svoj konto. Za wu }e morati da se bori ~itava
srpska armija...
VOJINOVI]: (Ironi~no)
– A mi, da ~ekamo dok ona pri|e?!...
(Zaneseno)
Krenuli su. Ja ~ujem wine topove...
Udovi~ko kolo 309

PE]ANAC: Pita{ li se, imewa~e, kako to da ih samo ti

~uje{?... Jo{ }e mnogo vode Toplicom prote}i
dok... Nego, da mi priko~imo dok je jo{ vreme. Da se
s borcima pritajimo u planinama...
VOJINOVI]: (Provokativno mirno)
– A narod da prepustimo bugarskoj kami?
PE]ANAC: Smislio sam jedno lukavstvo. Saslu{aj me prvo, pa
posle... Neka se narod razi|e ku}ama, a mi da
vi|enije qude odvedemo i zatvorimo u Na~elstvo...
VOJINOVI]: (Zbuweno)
– Ne razumem... Za{to...
PE]ANAC: U tome je su{tina! Na{i qudi }e motkama udarati
i lupati po napuwenim slamaricama, a ovi ima da
kukaju i deru se kao da wih bijemo! Posle, neka
le`e ku}i i jadikuju kako su ih komite silom
naterale da se dignu protiv Bugara. Tako narod
ne}e da strada...
VOJINOVI]: (Gleda ga dugo ispitiva~ki. Zapaweno)
– Kosto Milovanovi}u, prvo sam pomislio da se
{ali{. @ao mi je {to ovde nema vi{e qudi da ~uje
tvoju veliku “mudrost” To ni pas s maslom ne bi
progutao!
PE]ANAC: Ali...Ja...
VOJINOVI]: (Besno)
– Nema nikagvog, ali! Ko si ti, bre, da voqu
narodnu spre~ava{?!... Ko?! I sam Kraq da je na
tvom mestu, rekao bih mu da je kukavica! Upamti;
narodna je ja~a i od kraqeve! Shvati to, dok te
nisam...
(Hvata se za pi{toq)
DRQEVI]
i BAJ^I]: (Ska~u i staju izme|u wih)
– Aman, {ta vam je, qudi!
VOJINOVI]: (Smireno)
Ako ne}e{ sa nama, idi! Vodi svoje qude i radite
kako mislite da je najboqe. Mi idemo napred, pa
dokle stignemo.
(Prete}i)
Ko god nam se ispre~i na putu – zna se...
310 Stamen Milovanovi}

PE]ANAC: (Pomirqivo)
– Nisam `elo da se sva|amo. Pogotovu ne sad...
VOJINOVI]: (Razlo`no)
– Video si; za ustanak su bili svi...
PE]ANAC: (Uz uzdah)
– Video sam, ali vidim i preko brega... Neka...
(Pomirqivo)
Idem ja sa svojim odredom da obezbedim granicu
prema Arnautima i ako mogu da ih pridobijem za
na{u stvar...
(Polaze}i, Drqevi}u)
Ti ostani ovde za vezu!
(Odlaze}i {iri nemo}no ruke)
Mnogo si mi tesan u grudi, imewa~e...
VOJINOVI]: ^uste li ga, qudi?!...
BAJ^I]: U strahu su velike o~i!
VOJINOVI]: Nije to strah. Ima tu ne~eg drugog...
BAJ^I]: On bi i da stisne, i da prdne... [to ga Mita ne...
DRQEVI]: Mo`e bit, ako se usere...
VOJINOVI]: Kako su zbrinutu bugarski rawenici?
BAJ^I]: @ene su formirale dve bolnice i u wima su sme-
{teni i na{i i bugarski rawenici...
DRQEVI]: Pitam se, vojvodo, ume li ovi na{ narod da mrzi ka
{to mo`e da trpi?
VOJINOVI]: Mr`wa izjeda onoga ko mrzi...
DRQEVI]: Znam, ~o~e, ali... Do ju~e su ih Bugari ubijali,
silovali, pqa~kali i u ropstvo odvodili ovaj na-
rod, a ~im su postali zarobqenici, narod navalio,
ne da im se sveti, nego da pomogne da se previju
rawenici, nahrane zarobqeni i mrtvi sahrane.
VOJINOVI]: Ve~an je onaj narod koji ume da pra{ta... Nemo}nom
uvek treba pomo}i, moj Drqevi}u!

Isti i Kurir.

KURIR: (Ulazi zadihan, pozdravqa i predaje list hartije

Drqevi}u)
– Iz @itnog Potoka...
Udovi~ko kolo 311

DRQEVI]: (^ita)
“@itni Potok i okolina oslobo|eni! Sto mrtvih
Bugara i pedeset zarobqenih. Zarobqen komandir
Arizanov i jedan lekar”...
VOJINOVI]: (Kuriru)
– Ba{ lekar?
KURIR: Ka`u...
VOJINOVI]: (Baj~i}u)
– Baj~i}u, pi{i: Nare|ujem da lekara odmah po-
{aqete u Prokupqe! Ovde imamo na stotinu bu-
garskih i na{ih rawenika!
(Za sebe)
Vaqda je do sad obradio wihove... Daj da potpi{em!
Baj~i} zavr{i s kucawem, dodaje Vojinovi}u na potpis.
VOJINOVI]: (Po{to potpi{e, Kuriru)
Nosi i pohitaj, molim te!
Kurir uzima naredbu i odlazi.
VOJINOVI]: (Baj~i}u)
– Pi{i: Gospodinu Protogerovu, komandantu bugar-
ske Vojne inspekcije Moravske oblasti u Ni{u.
BAJ^I]: (Po~ne da kuca, pa prestane, gleda ga zbuweno)
– Vi to... ozbiqno?
VOJINOVI]: (Kao da ga je pre~uo, nastavi)
– Gospodine, kako je na{a hrabra vojska, u `eqi da
svom narodu donese slobodu, oslobodila Kur{um-
liju, Prokupqe i sva okolna mesta gde je u tim
borbama, na`alost, ima puno rawenih bugarskih
vojnika, i to dosta te{ko, a bi}e ih sigurno jo{ u
daqim borbama, to tra`im od Vas da odmah, u ime
humanosti, po{aqete u Prokupqe dva hirurga, in-
strumente i potreban sanitetski materijal kako
bi mogli da pru`e neophodnu pomo} Va{im ra-
wenicima. Za bezbednost i slobodu kretawa, i da
se mogu, po obavqenom poslu, vratiti u Ni{. Ga-
rantuje Vam svojom oficirskom ~a{}u vojvoda Ko-
sta Vojinovi} – Kosovac. U Prokupqu, dvadeset
osmog februara 1917. godine...
Baj~i} `urno kuca vrte}i glavom sumwi~avo.
312 Stamen Milovanovi}

VOJINOVI]: Drugo pismo: isti naslov!... Zahtevam da se zau-

stavi zlostavqawe nevinog naroda i da imate na
umu da ja samo u Prokupqu imam preko osam sto-
tina Va{ih vojnika i civila sa kojima postupamo
~ove~no. Potse}am Vas da i mi znamo klati i
ubijati, ali to nije dostojno ~oveka. Kako su oslo-
bo|eni Lebane, Medve|a, Vlasotince, a nadam se,
uskoro, i Leskovac, to predla`em da povedemo
pregovore o primirju pod uslovom da svu oslobo-
|enu teritoriju od leve obale Morave pa do stare
turske granice, priznate za samostalnu Srpsku
dr`avu. Uveravam Vas da ukoliko ne prihvatite
na{e zahteve, eto nas kod Vas u Ni{... Donesi da
potpi{em!
DRQEVI]: Bogumi, boqe da mu to pismo li~no odnesemo...
VOJINOVI]: (Baj~i}u)
Napi{i i propusnice za onog ovde zarobqenog
bugarskog poru~nika i wegovog vojnika...
BAJ^I]: Daneva?...
VOJINOVI]: Vi znate koji su...
(Baj~i}u)
Dodaj: Nare|ewe svim borcima i komandirima na
koje nai|u da im omogu}e, kao parlamentarcima, da
nesmetano pro|u kroz na{e linije.
(Drqevi}u)
Dovedite poru~nika i dajte mu pisma. Sa mnom }e
do Aleksandrovca, a daqe }e – kako im Bog da...
DRQEVI]: (Dolazi do izlaznih vrata)
– Jopen ti, ~i~a?!... Reka sam ti da ~eka{!...
VOJINOVI]: Drqevi}u!?...
DRQEVI]: (Poluokrenut u okviru vrata)
– Dosadi... Dva dana ~eka i tra`i da ga ba{ Vi...
VOJINOVI]: Pusti ga... Neka u|e...

Isti i Rista.

DRQEVI]: U|i, stari!

(Sa~eka da u|e, pa iza|e sa scene)
Udovi~ko kolo 313

RISTA: (Ulazi, dr`i kapu u ruci i nervozno je gu`va)

– Pomozi Bog, junaci!
(Prilazi Vojinovi}u s namerom da mu ruku po-
qubi)
VOJINOVI]: (Povla~e}i ruku k sebi)
– Nemoj, starino, red je da ja tebi ruku poqubim...
RISTA: Blago majci koja te rodila!
VOJINOVI]: Ka`i, o~e, {ta te mu~i?
RISTA: (Osvr}u}i se nelagodno)
Stid me je, sinko da... A opet... Mora se, muka me
tera...
VOJINOVI]: (Osmehuju}i mu se toplo)
– Ka`i slobodno, ako mogu da pomognem, ja }u...
RISTA: Ja ne bi... Ali, ona moja navalila; idi, pa idi!...
Razmislim, mo`da je `ena u pravu. I @ena nekad
pametno predlo`i... Pa, eto do|o da tra`im... Ono,
nije red da dok drugi ginu da tra`im da pusti{ mog
Jovana...
VOJINOVI]: (Bez osmeha)
– Aha...
RISTA: (Krste}i se)
– Stojan je jo{ na Ceru, Bog du{u da mu prosti...
Du{an na Kolubari... \or|ija ode dole sa voj-
skom... Ne znam da li je... Ho}u Jovana da...
BAJ^I]: (Ironi~no)
– Sa~uva{.
RISTA: (Pogleda ga iznena|eno – uvre|eno)
– Jok, dete!
(Vojinovi}u)
Samo dobri Bog mo`e... Qudi su tu slabi...
(Ka Baj~i}u)
’O}u, sine, da ga o`enim. Sve ona moja udesila.
Devoj~e mu na{la... Samo Jovana da...
(Vojinovi}u)
Pusti ga na nekoliko dana da svadbu napravimo...
crne nam svadbe na ovakvo vreme... Nego, adet da
u~inimo. Pa nek se posle vrne pa, {ta mu blagi Bog
odredi... Unuka da imam, da nam se ime ne zatre...
VOJINOVI]: Odakle si, stari? U kojoj je ~eti?
314 Stamen Milovanovi}

RISTA: U Tvojoj! Jovan Laketi} iz Degrmena... Tek mu je

{esnaest godina...
VOJINOVI]: [esnaest?! Ja sam, bogami mislio da mi je vrsnik.
Onakva mom~ina, a samo {esnaest!... Hrabar ti je
sin, oco!...
RISTA: Niko se od Laketi}a nikad nije obrukao. Ne}e ni
on. Pusti ga, vojvodo. Rat ne}e da traje dan, dva...
Sve }e moj Jovan da nadoknadi, garantujem...
VOJINOVI]: (Baj~i}u)
Napi{i objavu za Jovana. Deset dana osustva.
(Risti)
I neka vam je sa sre}om!
RISTA: (Obradovano)
– Ama, ~uo sam ja da si ti ~ove~an!... Do|ite da mi
ukrasite svatove...
VOJINOVI]: (Osmehnuto)
– I ho}u, ako budem u blizini... Sa~ekaj napoqu dok
ti objavu ne napi{e!
RISTA: (Izlaze}i)
Hvala vi do neba!... Hvala gde ~uo i ne ~uo!...
BAJ^I]: [to ti je na{ seqak! Samo o naslednicima misli...
Pola Srbije se uo~i ratova za dva dana po`enilo i
poudavalo...
VOJINOVI]: Da nije tako, jo{ bi nas mawe bilo...

Isti i Stanka.

^uju se koraci i kucawe na vrata.

STANKA: (Ulazi u`urbano)

– O, hvalim te, Bo`e!... Bojala sam se da nisi
oti{ao...
VOJINOVI]: (Kao qutito)
– Ostavila si rawenike!?
STANKA: Ima ko o wima da brine... Organizovala sam...
Kosta, Ja... Htela sam...
Udovi~ko kolo 315

BAJ^I]: (Ustaju}i)
– Objavu Laketi}u da dam i da vidim koliku su
{tetu bugarski aeroplani ju~e napravili...
(Odlazi sa scene)
VOJINOVI]: Ka`i.
STANKA: Danima te ne vi|am... Stalno si u trku...
VOJINOVI]: Tako mora. Moram sve da nadgledam, usaglasim...
Pe}anac mi izmi~e, odma`e mi... A i ti...
STANKA: (Prilaze}i mu)
– Kosta, ne mu~i me vi{e...
(Pla~no)
Ne mogu... Ne mogu...
VOJINOVI]: Mora{!
STANKA: Za{to me tera{ od sebe?
VOJINOVI]: Ne teram te... Tako treba. Zbog nas, razume{...
STANKA: Misli{ da }e{ me tako sa~uvati?
VOJINOVI]: Moram da verujem...
STANKA: Vara{ se, dragane moj.
VOJINOVI]: (Nabusito)
– Kosta!...
(Pomirqivo)
Samo; Kosta...
STANKA: Dobro; Kosta!... Od metka `eli{ da me sa~uva{?
Kao da metak namewen tebi nije i moj... Za koga me
~uva{?
VOJINOVI]: Od sebe, za sebe...
STANKA: Ne razumem...
VOJINOVI]: Ja moram prvi na kur{um i no`. Ti ne mora{ i
ne}u da... Shvati, ho}u da `ivim u tebi i kroz
tebe...
STANKA: U meni si.
VOJINOVI]: Znam. Zato i ho}u da te sa~uvam.
STANKA: Gre{i{, Kosta! Kad nisam uz tebe – kao da ne
`ivim. Mrtva sam...
(Uvati ga za ruke)
Kad sam po{la tebi, kazala sam: Kuda on, tu i ja.
316 Stamen Milovanovi}

VOJINOVI]: Bila si do sad, vi{e ne mo`e! Do sad smo imali

sre}e...
STANKA: Bog i na{a qubav su nas ~uvali. Ho}u kao i do sad;
sve da delimo!... I smrt, ako mora! Ne mo`e{ to da
mi oduzme{. Ako me otera{ – ja }u za tobom...
VOJINOVI]: Poginu}e{ uz mene...
STANKA: I dok padam, do zemqe }u se na`iveti!
VOJINOVI]: (Zakop~ava joj dugme na kaputu)
– Hladno je, zakop~aj se!...

Isti i Drqevi}.

DRQEVI]: (Slobodno ulazi)

– Oprostite... Ja, ka’ u svoju ku}u...
VOJINOVI]: ([aqivo vide}i ga zbuwenog)
– Ovo je slobodna teritorija, Drqevi}u!
DRQEVI]: Doveo sam parlamentarce!... Pratwa i kowi sprem-
ni ~ekaju...
VOJINOVI]: Idem...
(Stanki)
A ti...
(Odmahne nemo}no rukom. Drqevi}u)
Ako se Pe}anac javi, wegova nare|ewa dobro prou-
~ite, pa ako su u skladu s na{im zadacima – izvr-
{ite. Jasno?!
(Polazi sa scene)
DRQEVI]: Jasno, vojvodo!
Stanka stoji na sred prostorije i bezglasno mi~e usnama. Po|e ka
vratima.
Svetla se na kratko prigu{uju, pa se poja~aju.

Drqevi} i Pe}anac.

Pe}anac sedi za stolom i dr`i se {akama za glavu, ~esta wegova

poza.
DRQEVI]: (Stoji kraj prozora le|ima okrenut Pe}ancu. Ok-
rene se ka wemu)
– Za{to ne priqegnete, vojvodo? Umorni ste vi-
dim...
Udovi~ko kolo 317

PE]ANAC: (Poluglasno)
Kao pas...
(Glasnije)
Nikad mi nije bilo jasno za{to qudi tako ka`u.
Logi~nije je ono; umoran sam kao mrav!... Danima
skoro da nisam silazio s kowa... Poku{ao sam s
Arnautima, ali mrka kapa... Posle od Medve|e,
Lebana, Vlasotinca, Leskovca do Doqevca... Ceo
front sam... Vojinovi} i Baj~i}?...
DRQEVI]: (Ozareno)
– [vabe su iz Blaca sa}erali u Rasinu!... Kad su
~uli da Vojinovi}ev odred nastupa, razbe`ali se
kao manastirske ma~ke... Vu~kovi i Jerotijevi na-
stavqaju da ih gone ka Kru{evcu...
PE]ANAC: Vojinovi} ba{ nepromi{qeno... Nije morao sa
[vabama da se ka~i... Ne mo`emo na tri fronta...
Drqevi} ga gleda upitno.
PE]ANAC: S Bugarima, Arnautima, [vabama...
DRQEVI]: Za sad nam dobro ide...
PE]ANAC: Sve je to samo prividno. Od zarobqenih bugarskih
vojnika, a i iz obave{tajnih izvora saznao sam da
se na nas sprema sna`na ofanziva. I sam sam video
da se na svim pravcima ka nama dovla~e nove snage.
Protogerov nije Pop – Mita pa da u prazno pi-
{toq pote`e. [kolovan je i, moram priznati iako
nas mrzi, iskusan je ratnik. Ta wegova nequdska
mr`wa me i pla{i. Bojim se; satre}e nam narod...
DRQEVI]: Pogre{ili smo {to Ni{ nijesmo ja~e pritisnuli.
Kad smo ve} Crveni Krst zauzeli... Mogli smo
sasvim da is}eramo Bugare...
PE]ANAC: S kojim snagama, Drqevi}u? Kad su se planinci
dohvatili Morave vi{e su mislili na pqa~ku i
plen nego... Vojinovi} je hajduk i zanesewak, ne
vidi rasulo koje se za~iwe... Na prvu ozbiqniju
bugarsku ofanzivu razbe`a}e nam se qudi, kako
re~e ti; kao manastirske ma~ke... A izem ti ko-
mandu u kojoj svaki ~etovo|a misli da je Vojvoda
Stepa. Svako bi da vodi svoj rat, svako misli na
svoj deo slave. Bojim se, Drqevi}u, da }emo postati
zlo svom narodu...
318 Stamen Milovanovi}

DRQEVI]: Mi mu mislimo dobro, zato smo i...

PE]ANAC: Moj, Drqevi}u, iskustvo me je nau~ilo da dobro
mo`e biti samo pojedina~no. Kolektivno dobro ne
postoji. Kad se pojedina~na dobra udru`e, postaju
svoja suprotnost...
DRQEVI]: Va{a previ|awa su crna. Suvi{e crna, ~o~e...
PE]ANAC: Samo realna!... Pred nama su jedna kombinovana
bugarska divizija dovedena sa Solunskog fronta
na potezu Leskovac – \unis i dva nema~ka puka na
pravcu Vrawe – Leskovac –Lebane – Medve|a, poja-
~ana artiqerijom i bi}e podr`ana aeroplanima...
Takav sam izve{taj poslao i Vrhovnoj komandi.
Realnost je crna...
DRQEVI]: Zna li vojvoda Vojinovi} za to, ili ste mimo
wega...
PE]ANAC: Meni je Komanda dala zadatak, a ne wemu... Na
vreme sam sve upozoravao...
(S blagim prekorom)
I ti mi nagiwe{ na Vojinovi}evu stranu.
(Za sebe vi{e)
Nije trebalo da te ostavqam s Crnorukcem...
DRQEVI]: Gre{ite u svojim sumwama. Ne znam {ta nam do-
nosi sjutra, ali znam da je Vojinovi} ...
PE]ANAC: (Ironi~no)
Ha Obili}!... Ma pi{e li on pesme i drame, nema
od wega... On bi sad republiku da stvara!
(Odmahnuv{i rukom)
Nego, moj Drqevi}u, da mi spa{avamo ono {to se
jo{ spasiti mo`e. Uzmi papir, pi{i i {to mo`e{
telefonom, {to po kuririma svim ~etovo|ama po-
{aqi...
Drqevi} seda za sto, uzima pribor za pisawe.

PE]ANAC: Nare|ujem da se sve ~ete sa leve strane Morave

povuku na polazne polo`aje i raspuste!
DRQEVI]: (Zapaweno)
– Ali, vojvodo!?... Takvu naredbu mo`e donijeti
samo Centralni komitet!...
Udovi~ko kolo 319

PE]ANAC: (Osiono)
– Kakav Komitet?!... Ja sam Komitet!... Pi{i: Svim
op{tinama: Nare|ujem da se svi mladi}i i vojno
sposobni mu{karci uklone u {ume oko svojih sela
dok neprijateq sa vojskom ne pro|e. U potpisu,
Kosta Milovanovi} – Pe}anac. Dana 13. 3. 1917.
godine.
(Gledaju}i ga)
[ta je, za{to ne...
DRQEVI]: Ja takva nare|ewa ne mogu, i ne}u da napi{em!...
PE]ANAC: (Hvata se mahinalno za pi{toq)
– [ta ka`e{?! Odbija{ nare|ewe?!... Pi{i!
Drqevi} odmahuje glavom.
PE]ANAC: (Trepere}i)
– Ne}e{?!
DRQEVI]: Ni u bunilu...
PE]ANAC: (Prete}i prigu{enim glasom)
Odbija{ nare|ewe Vrhovne komande?!
DRQEVI]: Jebala te Vrhovna komanda!
(Ustaje, okre}e mu le|a i prilazi prozoru)
Pe}anac ga prati pogledom.
DRQEVI]: (Gledaju}i kroz prozor. Izazovno)
– [to ti je, {to ne puca{, ~o~e?
PE]ANAC: (Rezignirano)
– Ma, idite svi u maj~inu!...
(Izlaze}i `urno na vrata)
Sve vas je onaj vetrogowa...
Svetlo se zatamwuje nekoliko trenutaka, pa se ponovo poja~ava.

Drqevi} i Baj~i}.

BAJ^I]: (Sedi uz sto sa telefonom, glave naslowene na

ruke pru`ene po tabli stola. ^uje se brujawe
aviona koji nadle}e grad. Budi se i bunovan po-
di`e slu{alicu telefona)
– Alo!... Alo!...
320 Stamen Milovanovi}

DRQEVI]: (Sedi za istim stolom i ne{to bele`i u svesku.

Prekida pisawe. Kroz smeh)
Aeroplan!... Jo{ nijesmo uspostavili vezu s pi-
lotom!...
BAJ^I]: Ih, majku mu!... Ja sam mislio telefon... Jel na{?
DRQEVI]: ([aqivo)
– Aha, na{, ~o~e!... Li~no Aleksandar wime pilo-
tira... E, moj Baj~i}u, moj Baj~i}u...
BAJ^I]: Tri dana nisam oka sklopio... Ne mogu kao Voji-
novi} u sedlu da spavam... Iz najsla|eg sna me
probudi, mamu mu bugarsku...
DRQEVI]: Jesi li jopen Milunku sawa?
BAJ^I]: (Pogleda ga iznena|eno)
Koju Milunku?... Od kuda ti to?
DRQEVI]: ([aqivo)
Lo{ bi mi ti obave{tajac bio. Sve bi, ~o~e, u snu
oda... Koja ti je ta?
BAJ^I]: (Setno)
– Vila koja me je u {aba~koj bolnici iz mrtvih
vratila...
DRQEVI]: (I daqe {aqivo, prete}i mu prstom)
– Lolo, lolo jedna, wu si mi zatajio!
BAJ^I]: (Neveselo)
– Pusti sad to...
DRQEVI]: (Kao ozbiqno, zabrinuto)
– Ma, nije vaqda da si se i ti?!... Udata, a?
BAJ^I]: (Tiho)
– Ne, nije...
DRQEVI]: E, pa, pastuve moj, o`eni se tom Milunkom, ili je
izbri{i iz glave i posle ne {vrqaj, jer }e{ od
druge, Svetoga mi Vasilija, najebat...
BAJ^I]: (Setno)
– Ih, kako bih se o`enio da ... Se}awem i snovima
je od smrti otimam, moj prijatequ...
DRQEVI]: (Zabrinuto)
– Nije, i ne dao Bog?
Baj~i} klima potvrdno glavom.
DRQEVI]: Oprosti mi, molim te... Tifus?
Udovi~ko kolo 321

BAJ^I]: (Poluglasno)
– Tifus...
DRQEVI]: @a’ mi je, ka’ da je mene... Bo`ja voqa...
BAJ^I]: I Bog je na strani ja~ih. Da nas ne prepolovi,
preko Drine bi opet... Ne bi se sad i od Bugara...
^uje se buka avionskog motora.
BAJ^I]: (Ustaje i prilazi prozoru)
– Ovaj se jo{ nad nama vrti...
DRQEVI]: I ju~e je nadlijetao varo{ i mitraqirao... Osi-
lili se pogani...
BAJ^I]: Ima li ko, bre, da ga mitraqezom?!...
DRQEVI]: Na`alost, kao {to vidi{ – nema. Ono malo vojske
{to je ostalo o|e pokupio Pe}anac i sa svojim
odredom odveo...
BAJ^I]: Kako odveo? Gde?
DRQEVI]: Vaqda na Pasja~u, Beli kamen... Ko bi ga zna‘...
BAJ^I]: Tamo nema borbenih dejstava...
DRQEVI]: Zato se i uputio u planinu. Bojim se da }e i ostale
~etovo|e povu}i za sobom.
BAJ^I]: (S nevericom u glasu)
– Kako; u planinu? Napustio svoj reon?!... Pa... Pa,
to je izdaja!... A ti, mi tek sad ...
DRQEVI]: Za lo{e vijesti nikad nije kasno. Jedva si staja na
nogama, pa rekog da odmori{ prvo... U~inio sam
ve} ono {to sam moga, odmah sam u Vojinovi}evo
ime razasla kurire svim ~etovo|ama s nare|ewem
da Pe}an~eve komande ne slu{aju... Pa, sad, ~iji
kuriri prije stignu, ~ija re~ pretegne na{a jali
wegova...
BAJ^I]: O, Bo`e, Bo`e! On je lud!... On je, stvarno, lud!...
Ko }e ovaj narod... Zar bez borbe?... Ma, Mita je bio
u pravu...
DRQEVI]: Mita?... Ma, i on ti je... [enlu~i Pustore~kijem
krajem – slavi vojvoda pobjedu. E, moj Baj~i}u, za
neke je ustanak bio dobra prilika da... Moram
priznati da je bar tun Pe}anac bio u pravu. Bojim
se da su nam kola krenula niza stranu...
322 Stamen Milovanovi}

BAJ^I]: (Uzbu|eno)
Kako, sunce mu jarko?... Za{to?... Zar smo zato?!...
(O~ajno)
O, Srbijo, crna Srbijo!... Za{to uvek tako?... Za-
{to si uvek raspolu}ena, Srbijo?!
(Smiri se naglo, }uti zami{qeno nekoliko tre-
nutaka pa naglo ustane)
Pe}anac }e... On }e sad na Vojinovi}a!... Idem!
(Uzima oru`je i polazi vratima)
DRQEVI]: (Zao{ija pogledom po prostoriji, slegne rame-
nima, uzima pu{ku i ide po|e za wim)
– ^ekaj, zajedno }emo, ~o~e!... Baj~i}u!...

Zavesa
Udovi~ko kolo 323

^ETVRTI ^IN

Scena: Ista kao u prvom ~inu. Kraj stepeni{ta stra`are Bla`ev

i Asparuhov.

Danev, Bla`ev i Asparuhov.

Danev sedi zavaqen u stolici, noge podigao na ivicu stola. Pu{i

i kao da sawari.
Bla`ev trupka nervozno nogama, razmi{qa ka ulazu, kad ga ugleda,
qutito nekoliko trenutaka, jo{ uvek se kolebaju}i, pewe se uz
stepenice i ne kucaju}i ulazi.
DANEV: (Hitro spu{ta noge na pod, okre}e se)
– Pa dobro, bre, ~ove~e, koliko sam ti puta kazao
da ~uka{ pre nego {to u|e{?!
BLA@EV: (Smeteno se osmehuju}i)
– Ra~uwam, gospodine da se dugo... Pa... Da se vrnem
da ~uknem?
DANEV: (Osmehnuto)
– Dobro, sad neka... Ali drugi put... [ta ho}e{?
BLA@EV: Ni{ta, gospodine, stra`arim ispred, pa... Pa re-
ko: ’aj da vidim kako je gospodin poru~nik?
DANEV: Kako? Mo`e i boqe, a kako je bilo moglo je da bude
i gore...
BLA@EV: Va`no je da glave sa~uvasmo...
(Prekorno)
A da sam te, onomad, poslu{ao...
DANEV: Glave spasismo, a obraz?
BLA@EV: Obraz se doma ~uva... A ovde...
(Odmahuju}i rukom)
Va`no je glava na ramenu...
DANEV: A {to nas Vojinovi} zarobi?
BLA@EV: Ih, pa nije samo nas!...
(Kroz smeh)
Darvingov be{e na ~elu...
DANEV: Ako te on ~uje, za`ali}e{ {to te Srbi ne...
324 Stamen Milovanovi}

BLA@EV: Ete i ti za na{i vrevi{ da su Srbi, a to ne bi

smeo...
DANEV: (Kao qutito)
– Be`i napoqe, matora lopu`o, dok te nisam...
(Zamahne pepeqarom kao da }e ga ga|ati)
BLA@EV: Ne}e gospodin. Nema{ ti takvu du{u...
(Polaze}i ka izlazu)
A, {ta bi za lopu`ino osustvo? ]el bude ne{to?...
DANEV: O, Bo`e?! Gde ti je ponos, ~ove~e? Do ju~e si bio
zarobqenik, a sad bi...
BLA@EV: (Smejuqe}i se)
– Pa {to ako smo bili, opet smo “oslobodioci”...
DANEV: Idi, bre, na stra`u, nemoj da te Protogorev ovde
zatekne...
BLA@EV: Koj moj on ovde tra`i? [to si ne sedi u Ni{?
DANEV: Dolazi u inspekciju...
BLA@EV: U, majkata da mu... Lele, daj da begam...
(Silazi do Asparuhova )
Danev ustaje, proverava i sre|uje uniformu.
Asparuhov mimikom pita {ta je bilo.
BLA@EV: (Qutito)
– Ne mo`e ~ovek ni zaslu`eno da iskuka! Kao iz
svog yepa da daje. Za wih medaqe i odlikovawa, a
tebe Bla`ev ko te... Bem ti pravdu... [to bar
oficire Srbi ne utepa{e...
(^uje se mnogi koraci i vika iza scene)
Jo{ doteruju... Jadni qudi... Postrada}e im narod...
ASPARUHOV: (Poluglasno)
– ]uti, bratko! I duvari imaju u{i... Svu su no}
oni iz tre}ega voda motkama ubijali i klali ra-
wenike iz bolnice... Napunili Bo`urski potok
Srbima...
BLA@EV: Imaju li du{u? Srbi su prvo na{e rawenike pre-
vijali, pa posle svoje...
ASPARUHOV: Video sam... Do{ao specijalni vod za brzo ubijawe.
Ovi na{i se pola razboleli. Kukaju da ne mogu
vi{e. Tri dana i tri no}i su...
BLA@EV: I no}u?
Udovi~ko kolo 325

ASPARUHOV: Lak{e im no}u. Ne gledaju se u o~i...

BLA@EV: Kako mogu istim rukama ‘leb u usta da...
ASPARUHOV: Misli{ da oni jedu? Danima se rakijom ‘rane...
BLA@EV: Bog sve vidi i pamti...
ASPARUHOV: Kad vidim ovu klanicu, pomislim, Bo`e me prosti,
da Boga i nema.
BLA@EV: ]uti, bratko, mo`‘ da te ~uje pa }e da najebe{...
ASPARUHOV: Ma gluv je on kao top kad ne ~uje ovoliku pisku i
ropac. Samo na{ Rakorov sve ~uje i zna, a On...
(Odmahne rukom)
^uje se auto u dolasku. Staje, zatvaraju se vrata.
Na scenu ulaze Darvingov, Rakorov i Protogerov.
Dok idu scenom iz daqine dopire bugarska pesma “Po pet na no`”.
Asparuhov i Bla`ev stoje ukru}eno dok kraj wih pro|u i popnu se
uz stepenice.
DANEV: (Salutiraju}i)
– Gospodine pukovni~e, stawe redovno! Prispeli
su izve{taji...
DARVINGOV: Posle... Posle }ete mi... Sedite gospodo!
RAKOROV: Zaboravio sam kad sam zadwi put kao ~ovek seo.
Juri od Surdulice do \unisa, od \unisa dovde. Sve
u trku, sve da obi|em i vidim...
DARVINGOV: A mi; juri, tra`i, hapsi, streqaj, obezbedi hranu za
vojsku... Posla preko glave...
RAKOROV: More, da vas povedem samo jednom uz Pasja~u, pa da
vidite!... Iza svakog grma mo`e da prasne... Ne
zna{ {ta te ~eka...
PROTOGEROV: Vaqda ste do sad o~istili taj teren?
RAKOROV: ^istimo, gospodine pukovni~e. More, metlom me-
temo. Gde Rakorovi pro|u tu ni trava ne}e skoro da
se zazeleni. A bandoglav neki narod. Kao da nije
na{. U @itnom Potoku smo jednu `enu `ivu odra-
li, znamo da zna gde joj se kom{ija krije, a ne htede
da ga oda. Moji je deru, a ona vre~i kao jare... I
ni{ta. ^oveka smo joj u kazan vrele vode {urili –
umre , ni re~ ne re~e. A neki, opet, sami dolaze da
nam dojave gde im se krije prijateq, kom{ija, ili
kum. Da se ~ovek krsti i levom i desnom...
326 Stamen Milovanovi}

DANEV: (Pomalo ironi~no)

– Mo`da su ovi drugi na{i...
DARVINGOV: (Pogleda ga popreko)
– U Surdulici su streqali oko tri hiqade qudi...
PROTOGEROV: A ovde?
RAKOROV: Pa, ne zaostajemo mnogo... Presti}i }e ih danas
moji...
DARVINGOV: Kako nedavno re~e na{ predsednik vlade Rado-
slavov. “Mo`e posle rata Srbija da se obnovi,
mo`e i da se uve}a, ali nikada ne}e mo}i da
nadoknadi ono {to je u ratovima izgubila...
(Danevu)
Prispele izve{taje, poru~ni~e!
DANEV: Pukovnik Jeremija javqa da je akcija u kojoj su
u~estvovale i na{e jedinice delimi~no uspela.
Ubijen je veliki broj ~etnika, ali se Vojinovi} s
odredom probio kroz obru~. Spaqena su sela Bla-
`evo, Belo Poqe, Iri~i}i i Kalimenci. Pogi-
nulo ~etrdeset austrijskih vojnika... Akcija se
nastavqa.
DARVINGOV: Boga mu, opet se izvukao! Zna~i i [vabe pale, a
ovamo... Prpa, bato! Nismo mi yabe pedeset sela
ovde u Toplici spalili. More, sva }emo da popa-
limo dok ih ne pohvatamo...
PROTOGEROV: Mora se reagovati brzo i odlu~no. Ne}u dozvoliti
da se neprijatni doga|aji ponove.
DARVINGOV: Gospodine pukovni~e, Vi zaslu`ujete sve ~estitke
za brzo i efikasno gu{ewe ustanka!
PROTOGEROV: Hvala. Zasluga pripada na{oj Komandi i slavnoj
bugarskoj armiji. Moj prethodnik uva`eni gospo-
din Kutin~ev nije ozbiqno primio upozorewa go-
spodina Rakorova i wegovih obave{tajaca i... Vi-
deli ste u kakvoj smo se situaciji na{li. Zamalo
da... Da nismo povukli jedinice sa Solunskog fron-
ta, bogami, moglo je da bude... Brzim i sinhroni-
zovanim akcijama, br`e nego {to smo se nadali
slomismo ustanike...
DANEV: Po{teno govore}i, gospodine pukovni~e, ve}eg ot-
pora nije ni bilo...
Udovi~ko kolo 327

PROTOGEROV: (Naka{qe se muklo)

– A {ta Vam to kazuje, poru~ni~e? Da se ovaj na{
zavedeni narod brzo pokajao i priklonio svom
mati~nom stadu...
DANEV: (Vrte}i sumwi~avo glavom)
– Svakako... Svakako... Samo {to...
PROTOGEROV: (Pogleda ga)
– Samo?...
DARVINGOV: Ustanak nije uga{en sve dok se ne likvidiraju
Vojinovi}, Pe}anac i ostaci wihovih bandi. Mala
`i{ka mo`e ponovo veliki po`ar da izazove...
PROTOGEROV: Sla`em se. Ja sam govorio o globalnom uspehu
na{e akcije. O zavr{nom udarcu }emo se ovde
dogovoriti.
DARVINGOV: Mi smo preduzeli sve mere da se narod primerno
kazni. Zapaqeno je i s zemqom sravweno komitsko
selo Gajtan. Streqano je dvadesetak `ena i dece,
jer mu{karaca nije ni bilo. Porodicu ~etovo|e
Dimitrija Begovi}a, `enu i ~etvoro dece zatvo-
rili smo u ku}u i spalili je...
(Pravdaju}i se)
Morali smo da kaznimo neke ustani~ke porodice
kako bi se ostali ustanici sami predavali...
PROTOGEROV: I? Kakav je odziv na amnestiju?
DARVINGOV: Jo{ jedan Va{ mudar potez. Mnogi ustanici su se
vratili ku}ama i sami predali oru`je...
PROTOGEROV: E sad tu ne treba stati. Iskoristiti ih i ukqu-
~iti u na{a poterna odeqewa. Oni najboqe znaju
gde se ostali kriju i ko su im jataci. Neka ga vijaju
qudi iz wegove...
(Posprdno)
“Samostalne srpske dr`ave” ... Tako }ete slomiti
i one nejbandoglavnije... Posle ih internirajte...
RAKOROV: Na{a obave{tajna slu`ba do{la je do saznawa da
me|u ustani~kim vojvodama ima sukoba i nepo-
verewa. Mnogi su dezorjentisani i razo~arani br-
zim porazom, po~eli su da pqa~kaju bogatije Sr-
be... Ovaj, na{e...
328 Stamen Milovanovi}

PROTOGEROV: (Uz kiseli osmeh)

– Dobro, de... Jo{ se nismo navikli, i ja pokatkad
pogre{im. Na{i, na{i svakako...
(Rakorovu)
Treba pustiti u narod glas da je Vojinovi} austrij-
ski ~ovek, a mo`da, i da sara|uje sa nama, da je
digao ustanak kako bi smo mi ove na{e krajeva brzo
o~istili od doseqenih Crnogoraca i Hercego-
vaca. U svakom slu~aju neka tvoji qudi puste buvu,
pa neka se oni ~e{u... I, neka na{a poterna ode-
qewa iz dana u dan, iz ~asa u ~as gone bande, ne
daju}i im ni trenutak da predahnu, a sva sela u ~ijoj
se blizini vode borbe spaliti a stanovni{tvo
likvidirati. Tako }e im se onemogu}iti snab-
devawe hranom i podr{ka naroda...
(^uje se plotunska pu{~ana i mitraqeska vatra.
[trecne se za tren, ali se brzo smiri)
[ta je to?!
DARVINGOV: (Oslu{kuju}i, osmehnut)
– A, to!... Specijalni vod radi svoj posao ... Za-
robqene iz ~itavog podru~ja dovode ovde, pa...
PROTOGEROV: Zar morate i danas da?...
DANEV: (S blagom, jedva primetnom ironijom)
– U Va{u ~ast, gospodine pukovni~e!
PROTOGEROV: (Gleda ga ispitiva~ki. Silom se naka{qe)
– Aha...
(^uju se crkvena zvona)
Zar uz crkvena zvona?...
(Kolebqivo)
E, to...
(Razmisliv{i nekoliko trenutaka)
Tipi~no za Srbe. Oni vi{e po{tuju smrt nego
`ivot. ^ujte samo; Kosta Milovanovi} – Pe}anac,
Kosta Vojinovi} – Kosovac, Milan De~anski ...
Nije to slu~ajno. Kosovo je srpska grobnica. Ko-
sovo je iznedrilo Obili}a, Toplicu Milana, ali i
Brankovi}a. Srbima sve po~iwe s Kosovom i u ime
Kosova. Ne slave, kao ostali svet, `ivot, svoje
ro|endane i imendane. Oni slave svece i wihove
smrti. I kad se sele sa sobom nose svoje grobove.
Zato su opasni. Ako ho}ete da ih ponizite, po-
nizite im smrt.
Udovi~ko kolo 329

(Zvona se ~uju glasnije. Nervozno)

I, neka neko zaustavi ta zvona!...
DARVINGOV: (Danevu)
– Poru~ni~e, vidite ko to!...
DANEV: Znate da uvek zvone kad streqate...
DARVINGOV: Neka prekinu!
DANEV: Razumem!
(Silazi niz stepenice. Stra`arima)
Za{to zvona biju?...
BLA@EV: Streqaju jo{...
DANEV: Ne pitam to. ^ujem... Ko to sad lupa zvona?
BLA@EV: Niko, gospodine, Danev.
(Krste}i se)
Sama od sebe.
DANEV: Zar ti onomad nisam naredio da skine{ u`ad?
BLA@EV: Odsekao sam {trange i tu~kove u krpe umotao...
DANEV: I?
ASPARUHOV: (Krste}i se)
– Opet zvone... Sama od sebe... Vaqda zbog ove
pucwave...
DANEV: (Posprdno)
– ’Ajde de! Kako mo`e...
(Bla`evu)
– Idi i dovedi mi zvonara!...
(Prete}i)
Ako ih jo{ jednom ~ujem!...
BLA@EV: Razumem!
(Odlaze}i nerado, poluglasno)
Vampira li da mu dovedem?...
Danev se pewe uz stepenice.
BLA@EV: (Dok ide)
Da mu mamkata...
RAKOROV: (Protogerovu)
Oblast Puste reke je o~i{}ena. U selu Bare lik-
vidirali smo, na na{ na~in, pedesetak mu{karaca,
a da ne govorim o [i{avi, Lomnici i drugim u
Vlasotina~koj oblasti... Sve u svemu, preko pet
stotina qudi...
330 Stamen Milovanovi}

DANEV: (Darvingovu)
– Stra`ari tvrde, kao i ju~e, da niko ne zvoni. Pre
tri dana odsekli su u`ad i tu~kove u krpe za-
motali. Kunu se da sama, zbog pucwave...
PROTOGEROV: Ne pri~ajte gluposti, poru~ni~e!
(Prete}i)
Pijani vojnici Vam stra`u ~uvaju!
DANEV: Gospodine Protogerov, ovi su trezni !
DARVINGOV: (Danevu)
Kad se vrati, a Vi proverite...
PROTOGEROV: Nastavite, gospodine Rakorov!
RAKOROV: Kao {to rekoh; sve ~isti moja “Lovna rota”. Ne
{tedimo ni decu...
PROTOGEROV: Da, da... Treba kao {to je u Bibliji zapisano
“Ubiti sve {to mokri uza zid”... Hm, da... Samo
strah ih mo`e osvestiti i urazumiti...
DANEV: Bojim se, gospodine pukovni~e, da se u ka`wavawu
preteruje.
PROTOGEROV: (Iznena|eno)
– Kako to mislite, poru~ni~e?
DANEV: Kazna treba da je primerena, ali i ~ove~na –
qudska. Zar je ~ove~no kad Tine Nikolov pobije
sve svatove, mladu siluje, a mlado`ewinog oca
natera da pojede krvavo sinovqevo srce?... I jo{ se
time hvali... Sad, otac manit luta selima i praz-
nim ibrikom poziva u svatove svakoga koga sretne.
PROTOGEROV: (Osmehnuto)
– Znate {ta, poru~ni~e.; uvek ima onih koji pre-
teruju. Rat je to, qudi izgube meru...
DANEV: @enu kocem kroz usta prikovati za zemqu, ili
`ivu drati, zar je to kazna? Pa to ni divqaci u
Africi vi{e ne rade! Bojim se da }emo nekada
morati da pravdamo takve postupke pred sobom,
ovim na{im narodom i pred Bogom...
PROTOGEROV: Mnogo se Vi pitate i bojite, poru~ni~e. Mlad ste
~ovek pa Vam nije zameriti. Mislite li da bi oni
bili du{evniji da su na na{em mestu?
Udovi~ko kolo 331

DANEV: Ne bih da Vam protivure~im, ali sam, na`alost,

bio svedok kad su wihove `ene cepale svoje ko-
{uqe i prvo previjale na{e rawenike, pa tek onda
srpske ... Ovaj svoje...
PROTOGEROV: (Osmehnuto)
– Zna~i, proradila u wima bratska bugarska krv...
DANEV: Vi se {alite, gospodine, a svedok mi je i gospodin
Darvingov da se sa svima nama zarobqenima ko-
rektno postupalo... Sada te iste `ene siluju ,
zara`eni svim mogu}im polnim bolestima, vojni-
ci poru~nika ^avadarova...
Darvingov ga pogleda ga i qutito se naka{qe.
PROTOGEROV: Pa, dobro poru~ni~e, na ~ijoj ste Vi strani?!
Vidim vatreno branite protivnika. Nadam se da je
to samo pitawe uzvi{ene ~asti bugarskog oficira
i mladala~ka bole}ivost koja ne bi smela prete-
rano da krasi vojnika.
DARVINGOV: (Pomalo zlobno)
– Poru~nik je imao ~ast da li~no upozna Voji-
novi}a, obedovao je sa wim, kao “parlamentarac”
doneo je u Komandu Vojinovi}ev “ultimatum” Tre-
ba ga razumeti...
DANEV: (Qutito)
– Gospodine Darvingov, ne dozvoqavam!... Va{e
insinuacije...
PROTOGEROV: (Mirno)
– Ne `estite se, mladi}u. Razumemo Vas... Voji-
novi}, svakako, zaslu`uje po{tovawe...
DANEV: Da, gospodin je, moram priznati, ~astan i dostojan
nam protivnik. Ali, ipak, protivnik koga ja...
PROTOGEROV: Svakako, svakako... Kad boqega od sebe pobedimo i
nama cena raste... A to {to ste wegove poruke
doneli samo je dokaz da ste lukaviji...
DANEV: ^ista slu~ajnost da su mene i Bla`eva odabrali!
(Pomalo ironi~no)
Mogao je to da bude i gospodin Darvingov. Zato ne
dozvoqavam da se sumwa u moju...
PROTOGEROV: De, de, ne padajte u vatru!... Svoju ~ast i lojalnost
}ete lako dokazati.
(Darvingovu)
332 Stamen Milovanovi}

Dajte mu prvi specijalni vod!

(Danevu)
Goni}ete Vojinovi}evu bandu sve dok ga ne uhva-
tite ili ne likvidirate.
DARVINGOV: Sa zadovoqstvom, pukovni~e!
(Sve vreme se ~uju zvona, ~as ja~e, ~as slabije)
Danev stoji zbuwen, bez re~i.
PROTOGEROV: Pazite, opak je narod koji se odrodi i zaboravi
svoju maticu. Mi sad moramo mladu generaciju da
vaspitavamo u bugarskom duhu. Stare treba... Pogo-
tovu `ene. One su krive {to su izrode ra|ale.
Wima treba uterati strah u kosti...
DARVINGOV: Dozvolite da ka`em, ne zna ova sorta za strah.
Koliko ubijenih, silovanih, a one... Ne znam da li
ste u dolasku zapazili gomile koje sa svih strana
pristi`u u varo{...
Protogerov ga gleda upitno.
RAKOROV: Verovatno idu za mu{kima koje smo ovde dote-
rali...
BLA@EV: (Ulazi, zadihan, usplahiren. Danevu)
– Gospodine poru~ni~e... Bio sam... Proverio sam...
(Krste}i se)
Dece mi moje, sama zvone...
DANEV: Verujem, znam.
(Protogerovu)
Tako uvek, od kad su po~ela ubijawa...
PROTOGEROV: (Darvingovu)
Vojska Vam je o~ito pijana! Poru~nik lud, glup ili
pijaniji od wih!
DANEV: (Ironi~no, s osmehom)
Mo`da nas je opio miris krvi, pa svi haluci-
niramo.
PROTOGEROV: (Besno)
– [ta?!
(Naglo se smiri)
– Poru~ni~e, ako ne u}utkate ta zvona, Vi }ete na
zvonari visiti!
(Besno)
Trkom!
Udovi~ko kolo 333

DANEV: Razumem!
(kre}e se i s Bla`evim izlazi)
DARVINGOV: Poru~nik Danev je...
PROTOGEROV: (Prekida ga)
– Poru~nik Danev je opasniji za nas od bande .
Po{aqite ga tamo odakle se ne}e...
(Rakorovu)
Ili neka ga tvoji...
Nastavqaju tiho da pri~aju.
Danev ide trgom ka crkvi.
Rista u dubini scene izlazi iz bo~ne ulice. U sve~anom je se-
qa~kom odelu. U ruci nosi cve}em i crvenom jabukom oki}en ibrik
kakvim se u svatove i na slavu poziva. Za wim sa svih strana ulaze
`ene, nemo pune}i trg pred Komandom.
Danev i Rista se sre}u. Rista poku{ava da mu da ibrik, ali Danev
uspeva da ga izbegne, prolazi izme|u `ena i odlazi sa scene.
RISTA: (Prilazi stra`arima. Bla`evu, pru`aju}i mu ib-
rik)
– Uzmi, prijatequ!... U nedequ, ako Bog da...
BLA@EV: (Odgurne ga pu{kom)
Begaj, bre! Kakva nedeqa, Bog te ne ubio...
RISTA: (Navaquje)
– Na svadbu sinu da mi do|e{...
BLA@EV: (Poluglasno)
Crna ti svadba... Pro|i!
RISTA: Uzmi! Ne vaqa da odbije{...
BLA@EV: (Kao prete}i)
Begaj, more, nemoj da...
RISTA: (Okre}e se i prilazi Asparuhovu. Pru`a mu ibrik)
– Uzmi, brate!... Na svadbu sinu da ...
ASPARUHOV: Hvala, ne pijem...
RISTA: Gutqaj jedan... Adeta radi, brate...
ASPARUHOV: Ne smem. Vidi{ da stra`u ~uvam... Pro|i!
(^uju se rafali i zona)
RISTA: (Okre}e se i gleda ka `enama koje dolaze. Po|e
nekoliko koraka ka wima. Veselo)
Pucaju!... Eto, idu!... Idu svatovi!
334 Stamen Milovanovi}

@ene prilaze Komandi.

BLA@EV: Stanite!...
(Istura pu{ku pred wih)
Stanite!...
(Usplahireno)
Ne mo`ete ovde!...
ASPARUHOV: Odbij, bre!... ^ujete li, odbij!
(Istura pu{ku)
Odbij, puca}u!
@ene nemo stoje.
PROTOGEROV: Kakva je to gu`va napoqu?
RAKOROV: (Nagviri na vrata)
– @ene, gospodine pukovni~e... Pun je trg `ena...
PROTOGEROV: @ene?
(Ustaje, idu}i ka vratima)
@ene? Da vidimo {ta one ho}e...
Asparuhov i Bla`ev stoje ispred stepeni{ta, Darvingov i Ra-
korov na zadwi stepenik a Protogerov ostane u okviru vrata.
Podbo~en gleda u `ene koje stoje i }utke ga gledaju. Ti{ina
nekoliko trenutaka.
PROTOGEROV: (Silom se naka{qe)
Ka`ite!
@ene i daqe }ute.
PROTOGEROV: Kuda ste se uputile?
Muk.
PROTOGEROV: (Osmehnuto)
– Ka`ite, ka`ite slobodno.
@ENE: Idemo za svojima...
PROTOGEROV: Dokle?
@ENE: Dok ih ne na|emo.
PROTOGEROV: Gde su vam sad?
@ENE: Dovde su stigli...
PROTOGEROV: Koga ho}ete?
GLASOVI
@ENA: Na{e, gospodine.
Na{e mrtve.
PROTOGEROV: [ta }e vam mrtvi?
Udovi~ko kolo 335

GLASOVI
@ENA: Da ih doma odnesemo.
Da ih obawamo.
Da ih o~e{qamo.
Da ih premenimo.
Lepi da su nam, gospodine.
Sve}e da im zapalimo.
Da ih hri{}anski opojemo.
Da ih kao doma}ine sahranimo.
Da ih okukamo.
Kao majke.
Kao `ene.
Kao sestre.
Kao }erke.
Kao kume i ro|ake.
Sve smo im mi.
PROTOGEROV: (Kao koleba se)
– Pa sad... Na mom su vojnom spisku.
@ENE: @ivi su bili Va{i.
Po Bo`joj pravdi
Mrtvi su na{i, gospodine.
PROTOGEROV: Zar mrtvi?
@ENE: S wima smo decu ra|ale.
S wima smo wive orale.
S wima smo kola~e rezale.
S wima smo se volele i sva|ale.
S wima smo so delile.
Smilujte se, gospodine.
Dajte nam na{e mrtve.
PROTOGEROV: @ive ste trebale da ih ~uvate...
GLASOVI
@ENA: ^uvale smo.
Na{e sinove.
Na{e o~eve.
Mu`eve na{e.
Na{e unuke.
Doma}ine na{e.
Pazile smo:
Na{e ajduke.
Na{e kavgayije.
Na{e bunyije.
336 Stamen Milovanovi}

Na{e lopove.
Radosti na{e.
Kurvare na{e
Strahove na{e.
Dajte nam ih.
Da ih psi ne rastr`u.
Da im vrane o~i ne piju.
Da im se grob zna.
Budite milostiv, gospodine.
Protogerov se nagiwe ka Rakorovu i ne{to mu {apu}e.
Rakorov klima glavom, silazi niz stepenice i odlazi sa scene.
PROTOGEROV: Iskate moju milost ?
@ENE: Milost Va{u.
Dajte nam ih, gospodine.
PROTOGEROV: Bi}u milostiv. U~ini}u vam. Da}u vam va{e mrtve.
Da}u vam ih od srca bratski. S rado{}u hri{}an-
ski.
@ENE: Hvala Vam kao bratu.
Do neba Vam hvala, gospodine.
PROTOGEROV: Ako mi ispunite jednu `equ.
@ENE: Ho}emo, gospodine.
Samo ka`ite.
Sve }emo za Vas u~initi.
Ni{ta nam ne}e biti te{ko.
PROTOGEROV: Dobro, drago mi je. Eto, meni za qubav i na radost
tog ~i~e {to sina `eni, odigrajte jedno bugarsko
oro.
@ene se odmaknu korak, dva nazad.
PROTOGEROV: Dakle? Dogovorili smo se.
@ENE: Samo to ne tra`ite, gospodine.
Grehota je pred Bogom.
Boqe i nas ubijte.
Tra`ite sve drugo.
Da Vam izatkamo platno.
Da Vam izvezemo ko{uqe.
Da Vam ispletemo ~arape.
Za svu Va{u vojsku.
Da Vam noge peremo.
Pa tu vodu da pijemo.
Udovi~ko kolo 337

Svoj Va{oj vojsci.

Kose nam o{i{ajte.
Da Vam od we }ilim izatkamo.
Odavde do Sofije.
Uzmite sve.
Du{e nam ne kaqajte.
Rakorov vra}a, klimne glavom Protogerovu i staje na svoje mesto.
^uje se muzika koja svira bugarsko kolo.
PROTOGEROV: Igrajte!
Rista luda~ki se cere}i po~iwe da pocupkuje.
PROTOGEROV: (Mirno, s osmehom, kao da savetuje)
Igrajte, `ene! Igrajte za sve svadbe, sva kr{tewa,
za sve va{e slave i sabore koje va{i nisu do-
~ekali.
@ENE: Imajte du{u, gospodine.
PROTOGEROV: Igrajte ili ih ne}ete dobiti!
Muzika se poja~ava.
RISTA: (Dr`e}i ibrik visoko iznad glave igra polako, pa
sve br`e i igraju}i prilazi prvoj `eni, hvata je za
ruku)
Povedi snajka kolo!
(Grli drugu)
Hvataj se svekrvo do mene!
@ene se odmi~u od wega, pa on sam nastavi da prepli}e nogama, i
povremeno da podvriskuje veselo.
PROTOGEROV: (Qutito)
– Igrajte, ili }ete sve pod no`!
@ENE: (Po~iwu da trupkaju nogama bez veze sa ritmom
muzike. Kroz igru nari~u)
Joj Stojane, ku}o moja sagorela!
Kuku meni, moj Nenade – nado moja!
Gradimire, ruke moje polomqene!
Moj Milane, o~i moje iskopane!
Moj Ran|ele, slavo moja!
Moj Du{ane, du{o moja namu~ena!
Rista sve pomamnije igra u taktu muzike koja je sve glasnija,
crkvena zvona sve ja~e zvone.
338 Stamen Milovanovi}

@ENE: (Igraju u ritmu kletvi koje igraju}i izgovaraju)

Proklet da si Bugarine.
[to nam mrtve ukaqaste.
[to nam crne du{e uze.
Dabogda ti ve~no bilo
Da ti majka na prag stoji.
Da ti sestra niz put gleda.
Dabogda se ne vratio
Majci svojoj
Ve~no da te o~ekuje
Ve~an bio.
Da ti kolo mrtvi vode
U snovima i na javi
Kad si `edan
Mesto vode krv da pije{
Ve~an bio.
Blago tebi
Kuku nama dovijeka.
Bla`ev baca pu{ku, kida uniformu sa sebe, razdrqenih grudi, grli
Ristu i zajedno ponavqaju}i kletve koje `ene izgovaraju pomamno,
luda~ki igraju.
ASPARUHOV: (Baca i on pu{ku. Kroz urlik, ru{i se i vaqa po
podu)
– Ne mogu vi{e!... Bratko, ne mogu vi{e!
Protogerov, Darvingov i Rakorov zgranuto gledaju kolo koje se
sve vi{e vrti dok muzika i zvon crkvenih zvona dosti`u vrhunac.
Zavesa.