VISOKA ŠKOLA

“AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU”

ČAČAK

Seminarski rad

Tema: Tehnika i faze pisanja naučno-istraživačkog rada

Mentor: Prof. dr Aleksandar Prnjat

Student:

Broj indexa:
 VISOKA ŠKOLA

“AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU”

ČAČAK

Seminarski rad

Tema: Tehnika i faze pisanja naučno-istraživačkog rada

Predmet: SIR

Mentor: Student:

Prof. dr Aleksandar Prnjat

-2-
 SADRŽAJ:

Uvod 4
1. Naučna i stručna dela - pojam i podela 6
1.1 Definicija naučnog i stručnog dela 6
1.2 Podela naučnih i sručnih dela 7
1.3 Struktura naučnog dela 8
2. Osobine dobrog naučnog dela 8
3. Tehnika naučno-istraživačkog rada i faze u pisanju naučnog dela 13
3.1 Tehnika naučno-istraživačkog rada 13
3.2 Faze u pisanju naučnog dela 13
Zaključak 16
Literatura 17

-3-
 UVOD

Naučno istraživanje je sistematsko, plansko i objektivno ispitivanje nekog

problema, prema određenim metodološkim pravilima, čija je svrha da se pruži pouzdan i
precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje. Svako naučno istraživanje ima više
međusobno logično povezanih faza. Istraživanje započinje formulacijom problema i cilja
istraživanja, definisanjem osnovnih varijabli, hipoteza, izbora uzorka, kao i metoda i
tehnika istraživanja. Krajnji rezultat naučnog istraživanja je pisani naučni rad, članak ili
monografija, u kome se na pregledan i precizan način saopštavaju rezultati istraživanja i
daju objašnjenja.
Naučni radovi su dela kojima se prezentuje znanje prikupljeno putem saznana koja
su sakupiljena sistematski. Ono što je važno razumeti na samom početku, jeste da ne postoji
tačan sled događaja ondosno prava kombinacija radnji koje su propisane, a za koje se
smatra da je samo potrebno ispoštovati ih, i samim tim doći do nečega što možemo nazvati
naučnim radom. Svaki rad je jedinstven i postoje samo grube odrednice koje radovima
mogu biti zajedničke.
Naučni rad ima za svrhu upoznavanje publike (stručne javnosti i naučne zajednice)
sa rezultatima istraživanja u okviru neke naučne oblasti na jasno definisanu temu.
Istraživanje je pažljivo, strpljivo, sistematsko, marljivo ispitivanje u određenoj oblasti
znanja, preduzeto da se ustanove činjenice ili principi.
Tehnika naučno-istraživačkog rada odnosno, tehnika ”akademskog pisanja” 1 ,
predstavlja skup postupaka i znanja o njima koji doprinose adekvatnom istraživanju sa što
manjim troškovima (vremena i resursa) kao i određenom standardizovanom izgledu
rukopisa.
Kako bi nastao jedan rad, potrebno je zapitati se kakav rad želimo dobiti i koji je
razlog zbog koga pišemo. Treba formulisati temu, prikupiti građu i dokumentaciju, proći
kroz faze pisanja rada i odabrati stil pisanja koji će se koristiti.
” Prema jednom mišljenju, intelektualac je onaj ko je “kadar i kuražan da slobodno i
autentično misli, da neprestano istražuje i preispituje”. Prema drugom mišljenju,
intelektualac je onaj koji stvara nova duhovna i materijalna dobra. Dakle, intelekualac je
onaj koji stvara, stvaralac. Mišljenje koje nema za posledicu delo, nije svojstvo

1
Kleut M.,(2008.), Naučno delo od istraživanja do štampe, Novi Sad:Akademska knjiga, str 10

-4-
intelektualca.”2 Kako naučni rad podrazumeva iznošenje mišljenja na osnovu prikupljenih
informacija, iz navedenog možemo izvesti zaključak da je osoba koja piše naučni rad,
intelektualac.
U ovom radu će se govoriti o tehnici i fazama pisanja kroz koje je potrebno proći
kako bi nastao jedan naučni rad. Odnosno, može se reći da ću u ovom radu govoriti o
procesu kojim intelektualci, pisanim putem, iznose mišljenje na osnovu prikupljenih
informacija.

2
Vojnović M., Milovanović D., Uvod u naučno-istraživački rad,
http://cansaveizobrazevanje.com/doc/metodologija.pdf (pristup 20.09.2019.)

-5-
 NAUČNA I STRUČNA DELA - POJAM I PODELA

Naučnoistraživačka delatnost je delatnost od posebnog značaja za sveukupni razvoj

jedne zemlje zasnovana na znanju, a zajedno sa visokim obrazovanjem, glavni je činilac i
pokretač privrednog i ukupnog društvenog razvoja. ”Naučnoistraživačka delatnost, kao
delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju, sastavni je deo međunarodnog,
naučnog, obrazovnog i kulturnog prostora. Naučnoistraživačka delatnost ostvaruje se:
osnovnim, primenjenim i razvojnim istraživanjima i osposobljavanjem kadra za
naučnoistraživački rad.”3

Definicija naučnog i stručnog dela

„Naučni radovi su dela kojima se prezentuje znanje prikupljeno putem saznanja

koja su prikupljena sistematski.” 4 Svrha naučnog rada je upoznavanje publike (stručne
javnosti i naučne zajednice) sa rezultatima istraživanja u okviru neke naučne oblasti na
jasno definisanu temu. Istraživanje je pažljivo, strpljivo, sistematsko, marljivo ispitivanje u
određenoj oblasti znanja, preduzeto da se ustanove činjenice ili principi.
„Radovi koji ne sadrže nova ili originalna naučna proučavanja i naučne
rezultatenego obrađuju već poznate činjenice i odnose smatraju se stručnim radovima. Oni
imaju ulogu širenja i popularizacije naučnih saznanja i iskustava. Mogu biti veoma korisni,
ali se zbog toga ne mogu svrstati u naučne radove .”5
Ono što je važno razumeti na samom početku, jeste da ne postoji tačan „recept”
kojim se dobija naučno ili stručno delo. Nema tačnog sleda događaja odnosno, jasno
definisanog skupa radnji koje se mogu ispoštovati i samim tim dovesti do nečega što
možemo nazvati naučnim/stručnim radom. Svaki rad je jedinstven i postoje samo grube
odrednice koje radovima mogu biti zajedničke.

3
Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, "Sl. glasnik RS", br. 110/2005, 50/2006,
http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/09/Zakon-o-NID-iz-Paragrafa-sl-gl.-112-iz-2015-preciscen-
tekst.pdf (pristup 02.10.2019)
4
Banđur V., Kundačina M., (2007), Akademsko pisanje, Užice:Učiteljski fakultet, str 86
5
Ibid.

-6-
Podela naučnih i sručnih dela

U metodološkoj literaturi društvenih nauka postoji više klasifikacija stručnih i

naučnih radova. U tom pogledu, među autorima nema potpune saglasnosti. Osnovna podela
naučnih i stručnih radova je na primarne i sekundarne. U primarne radove, pre svega,
spadaju monografije, članci i istraživački izveštaji, u kojima se saopštavaju rezultati
sopstvenih proučavanja i istraživanja. Sekundarni radovi prikazuju, sumiraju i interpretiraju
rezultate objavljenih istraživanja drugih autora.
Proizvode naučnog i stručnog intelektualnog stvaralaštva možemo podeliti na: „
 naučne radove
 stručne radove,
 naučno-stručne radove i
 radove u visokoškolskom obrazovanju.“6

Struktura naučnog dela

Kod naučnog članka i broj i redosled stukturalnih elemenata je nešto drugačiji. On

zavisi od vrste rada i naučne oblasti kojoj pripada, naučne discipline, karaktera istraživanja
i obima. Naučni članak se organizuje kroz svoje konstitutivne elemente: naslov, rezime,
ključne reči, uvod u problem, metoda, rezultati istraživanja, zaključak, literatura i sumiranja
(eng. summary). Delovi naučnog rada: reči, rečenice, pasusi, odeljci, treba da budu
interakcijski povezani tako da čine naučno delo homogenom celinom.
Naučno delo može da se podeli na:
 „Uvodni deo (podaci o autorima, naslov, moto, zahvalnost, posveta, predgovor,
rezime, ključne reči, uvod),
 Osnovni deo naučnog dela (definisanje osnovnih pojmova, teorijski pristup
problemu),
 Metodološki okvir istraživanja (problem istraživanja, predmet istraživanja, cilj i
karakter istraživanja, zadaci istraživanja, hipoteze istraživanja, varijable

6
Banđur V., Kundačina M., (2007), Akademsko pisanje, Užice:Učiteljski fakultet, Str 86

-7-
 istraživanja, metode i tehnike istraživanja, populacija i uzorak istraživanja,
statistička metoda, organizacija istraživanja, metodološke teškoće u istraživanju),
 Analiza i interpretacija rezultata (brojčano iskazivanje rezultata, tabelamo
iskazivanje rezultata, iskazivanje rezultata statističkim merama, grafičko iskazivanje
rezultata, interpretacija i diskusija rezultata),
 Završni delovi naučnog dela (zaključci, pogovor). “7
Kao što sam već pomenula, svako naučno delo je delo za sebe, jedinstvena celina,
tako da autor (ili grupa autora) biraju koje od celina će rad imati.

OSOBINE DOBROG NAUČNOG DELA

Primere dobrih naučnih dela imamo u svim naukama i možemo primetiti da, iako se
smatraju delima dobrog kvaliteta, oni su različitog obima i strukture. Na osnovu nekih
uopštenih smernica može se napraviti „recept“ za dobro naučno delo. Neke osobine mogu
biti zajedničke za više naučnih radova tako da se one mogu predočiti. Važno je napomenuti
da obim naučnog rada ne utiče na njegov kvalitet. „Poznato je da su neka epohalna otkrića
saopštena na malom broju stranica - recimo, Ajnštajnova teornja relativiteta.“ 8 Kog će
obima biti rad zavisi od mnogih činilaca: od naučne discipline, grane, teme, od samog
autora, od prirode njegovog talenta, od celine njegovih naučnih osobina.
Jedna od najvažnijih stvari prilikom izrade kvalitetnog naučno rada, jeste
poštovanje naučne etike. „U svojoj glavnoj filozofskoj dimenziji, etika se odnosi na
sistematsko učenje o univerzalnim moralnim kodovima pravilnog ponašanja svih građana
sveta, gde god da su. Postoji, dakle, određena razlika između pravila i principa življenja
(moralnost) koja postoji u konkretnom prostoru i vremenu i sistematskog razmišljanja o
njima (etika).“9

7
Ibid.
8
Milovanović D., Vojinović M., Uvod u naučno-istraživački rad,
http://cansaveizobrazevanje.com/doc/metodologija.pdf (pristup 15.09.2019)
9
Banđur V., Kundačina M., (2007), Akademsko pisanje, Užice:Učiteljski fakultet, str 307

-8-
 Nije bitno kojom se naučnom disciplinom neki naučni radnik bavi, takođe, bez
obzira na geografsku i etnografsku pripadnost, nacionalno ili neko dugo obeležje, etičke
norme važe za sve naučne radnike. „Sistem etičkih normi treba da bude dobro poznat svim
naučnim radnicima.“10
Kada je u pitanju rad većeg obima važno je da rad predstavlja koliko je god moguće
konačnu i celokupnu studiju o jednom problemu u trenutku u kome se piše rad. O tom
istom problemu ne bi trebalo da se posle nekog vremena ponovo piše ili da se on dopunjava
nekim bitnim elementima. Ukoliko rad ne rešava odjednom sva pitanja, na početku ili u
uvodnom delu to treba navesti. Iako, u nekim naukama, obim može da bude pokazatelj u
koliku dubinu je autor ušao prilikom istraživanja i kratkoća može biti pokazatelj da je autor
odlično ovladao materijom i zna je prezentovati kratko i jasno. Kratkoća „je znak krepkosti,
snage, jedrine, ali u isti mah, i naročito, mere i finog ukusa autora. Ipak, treba imati na umu
da kratkoća ne sme ići na štetu jasnoće: kada god postoji makar i mala sumnja da izlaganje
neće biti dobro i pravilno shvaćeno, treba ga dopuniti i razviti, i misao podrobnije
objasniti.“ 11
Opšta načela kojih bi autor trebalo da se pridržava u izlaganju, kako bi na kraju
napravio delo koje je kratko odnosno, da bi izbegao razvučenost su:

1. „Izlaganje ne treba počinjati isuviše izdaleka, nego onde gde je to nužno,

neophodno.
2. U rad ne treba unositi ništa što nije u neposrednoj vezi sa temom, što rad čini
razvodnjenim.
3. Rad ne treba pretrpavati beznačajnim pojedinostima
4. Ne treba ponavljati ono što je već na neki način rečeno.
5. Ne treba razlagati i objašnjavati opširno stvari koje su same po sebi dovoljno
razumljive. “12

10
Ibid., str 308
11
Vojnović M., Milovanović D., Uvod u naučno-istraživački rad, str 76 ,
http://cansaveizobrazevanje.com/doc/metodologija.pdf (pristup 20.09.2019.)
12
Vojnović M., Milovanović D., Uvod u naučno-istraživački rad, str 79 ,
http://cansaveizobrazevanje.com/doc/metodologija.pdf (pristup 20.09.2019.)

-9-
 Ova načela govore nam da od samog početka moramo obratitи pažnju na izlanje. Da
ne bude preopširno i da se ne udaljavamo od teme jer se lako može dogoditi da tema bude
promašena. Jako je važno da se rad ne produžava više nego što je potrebno.
Drugo, kada se počne sa pisanjem, nailazi se na mogo različite literature koja u
nekom segmenutu govore o temi koju autor obrađuje ali obuhvata i neke druge teme. Tu je
bitno da autora ne ponese mašta i da ne zaboravi šta je predmet rada. Dešava se da se naiđe
na pitanje koje je samo po sebi zanimljivo ali izlazi iz okvira teme. Tako nešto se može
samo pomenuti ali ne o tome pisati opširno. „Da bi ovaj nedostatak izbegli, Bogdan
Popović je svojim studentima davao sledeći savet: U vrh svake strane lista na kome pišete,
napišite o čemu treba da govorite, i čim ste prestali govoriti o tome, stanite, ne idite dalje -
upravo, vratite se na mesto gde ste predmet ostavili.“13
Treće, važno je da autor može da razlikuje bitno od sporednog i da izbegava
navođenje irelevantnih činjenica. Trebalo bi da se fokusira na navođenje činjenica koje su
bitne sa predmet rada. Deo građe se može ostaviti za neki rad koji će se raditi u budućnosti.
Četvrto načelo, koje kaže da ne treba ponavljeni ono što je već rečeno,
podrazumeva da autor treba dobro da razmisli o temi i pre nego što pređe na redigovanje
rukopisa, razraditi detaljan plan kako se ne bi dogodilo da se činjenice ponavljaju više puta.
„Jedna vrsta ponavljanja je ipak dozvoljena, s obzirom na korist koju donosi: kratke
rekapitulacije, rezimei onog što je ranije izloženo, kao i prethodna nagoveštenja onoga što
tek ima da dođe. Te rekapitulacije i nagoveštenja olakšavaju razumevanje sadržine teksta i
njegovog plana.“14
Sledeće, peto načelo koje govori o tome da ne treba razlagati i objašnjavati opširno
stvari koje su same po sebi dovoljno razumljive podrazumeva da se ne obrazlažu stvari
mnogo široko. Time mogu odati utisak da potcenjuju inteligenciju svojih čitalaca. Takođe,
prevelika opširnost i razvučenost oduzimaju naučnom radu jezgrovitost, jedrinu i snagu i
slabe njegov opšti utisak.
Osim sažetosti, mogu se istaći još neke osobine koje su svojstvene dobrom
naučnom radu:
 jedinstvo,
 sklad,

13
Ibid.
14
Ibid.

- 10 -
  adekvatno isticanje,
 originalnost,
 pravilno rasuđivanje.

Kada kažemo da kvalitetno delo treba da ima osobinu jedinstva, mislimo u stvari na
vezu između delova rada i njihovu zajedničku ali i individualnu ustremljenost na jednu
temu, jednu stvar, ideju rada. Ovo autor može postići ukoliko poseduje izvesnu koncepciju
dok piše naučno delo.
Druga osobina za koju se smatra da treba da poseduje dobro delo, jeste sklad. Svaki
deo rada treba da bude u skladu sa naučnim delom, kao celinom a takođe mora biti u skladu
sa ostalim delovima rada. „Naime, potrebno je da između svih delova i celine postoji
logička koherentnost. A to će biti pod uslovom da između predmeta o kojima je reč, koji se
razvijaju u pojedinim većim i manjim delovima rada (glavama, odsecima, paragrafima,
itd.), postoji logička povezanost, sklad. Dakle, delo ne može biti “ko rogovi u vreći”, da se
tako izrazimo.“15
Misli koje se razviju u nekom delu, treba da budu istaknute prema važnosti, to
podrazumeva osobina adekvatnog isticanja. Ovakvo isticanje postiže se pravljenjem
prostora koe se daje određenoj misli „i mestom: ono što se želi najviše da istakne, stavlja se
na poslednje mesto, koje je najvažnije, zatim po važnosti dolazi prvo mesto, itd. Neki
autori, međutim, a naročito oni bez dovoljno iskustva i discipline, ili koji su poneseni
maštom, oduševljeni nekom misli koja je njima draga, ogrešuju se lako i često o ovo načelo
srazmera delova u nekom sastavu.“16
Originalnost je još jedna osobina koju bi trebalo da poseduje dobar naučni rad.
Međutim, mladi istraživači ode imaju težak zadatak i pred njih ne treba postavljati visoke
standarde. „Iskreno govoreći, potpuna originalnost predstavlja izuzetak, a veliku retkost oni
autori koji se njome odlikuju. S pravom je govorio Gete: “Uvek se govori o originalnosti,
ali šta to znači! Čim se rodimo, počinje svet na nas uticati, i tako to ide do kraja. I to
svagde! Pa šta možemo osim energije, snage i volje nazvati svojim! Kada bih mogao reći
šta sve dugujem velikim prethodnicima i savremenicima, ne bi mi mnogo ostalo.”“ 17 I

15
Ibid., str 81
16
Ibid.
17
Ibid., str 82

- 11 -
pored svega navedenog, svaki rad mora imati neku novinu, na neki način mora biti
originalan ili makar treba da poseduje obradu nekog suvoparnog teksta u interesantniju u
čitljiviju verziju.
Naravno, naučni rad u pravom smislu te reči, mora da se odlikuje originalnošću.
Ova originalnost može da se ispolji putemotkrivanja novih činjenica (činjenica koje su da
tada bile nepoznate), primenom novih metodoloških i tehničkih postupaka ili u svim ovim
elementima odjednom. Naučni rad u pravom smislu te reči, treba da saopštava rezultate
autorovih ličnih istraživanja, ličnih razmišljanja, ličnih iskustva, odnosno, prikaz saznanja
do kojih dotad niko nije došao.
Osobina pravilog rasuđivanja moć poimanja, analiza i sinteza, indukcija i dedukcija.
U skladu sa karakteron naučnog rada i primenjenoj istraživačkoj metodi, istraživač
saopštava na razne načine rezultate svoga istraživanja - činjenice, ideje, zaključke. Obično
polazi sa opisivanjem (deskripcijom), zatim prelazi na raspravljanje - analizu, diskusiju,
polemiku - da bi se uzdigao do sinteze.

- 12 -
 TEHNIKA NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA I FAZE U PISANJU
NAUČNOG DELA

Tehnika naučno-istraživačkog rada

Publikovanje naučnog rada je kruna naučnog istraživanja. Objavljen rad ima svrhu
da upozna javnost sa rezultatima istraživanja koje je obavljeno na neku temu.
Edukacija za pisanje i objavljivanje rada radi se na visokoškolskim ustavnovama,
organizvano i sistematski. Može se obavljati u okviru nastave ili je mogu sprovoditi
mentori. Međutim, tehnika izrade se stiče ili usmenim predanjem ili kopiranjem postojećih
rešenja i samoučenjem.
Pod tehnikom naučnoistraživačkog rada obuhvata se skup postupaka i znanja o
njima koji doprinose svrsishodnijem i ekonomičnijem istraživanju a zatim i određenom
standardizovanom izgledu rukopisa. „Takva pragmatična znanja- ili bi, možda, trebalo reći
veštine- sama po sebi ne rešavaju ni jedan naučni zadatak ali nepoznavanje tehnike
naučnoistraživačkog radasvakako može da prouzrokuje određene teškoće: u prikupljanju
građe, u pisanju rada, u publikovanju i – naposletku, ali ne na zadnjem mestu – u recepciji
teksta kojim se prezentuju rezultati naučnog istraživanja i stručnog rada. Tehnika
naučnoistraživačkog rada, dakle, nije nauka; u najboljem slučaju mogla bi bi se smatrati
pomoćnom naučnom disciplinom, sasvim zavisnom od područja i metoda istraživanja.“18

Faze u pisanju naučnog dela

Da bismo dobili neko naučno delo, koje ima osobine dobrog naučnog dela, prilikom
pisanja potrebno je da obratimo pažnju na način, stil i razmislimo o fazama pisanja.

„Pisanje rada odvija se po sledećim etapama:

 Sastavljanje plana pisanja

 Pisanje prve verzije rada
 Čitanje i ispravljanje prve verzije
 Uvođenje ispravki

18
Kleut M.,(2008.), Naučno delo od istraživanja do štampe, Novi Sad:Akademska knjiga, str 10

- 13 -
  Pisanje konačne verzije
 Procenjivanje konačnog teksta“19

Sastavljanje plana pisanja

Ova etapa u pisanju rada može biti korisna ali nije neophodna pogotovo ukoliko se
radi o nekom kratkom naučnom delu.

Pisanje prve verzije rada

Prva verzija rada trebalo bi da ostane vidljiva samo autoru tako da je možemo
gledati i kao koncept rada. Ovu verziju ne bi trebalo davati ni na kakvu verifikaciju.

Čitanje i ispravljanje prve verzije

Sve što je napisano, potrebno je pročtati. Najbolje je da sadržaj neko vreme autor ne
gleda kako bi mogao što bolje da ga „iskritkuje“. Ukoliko može da se rad „gleda drugim
očima“20

Ponovnim čitanjem autor treba da preispita:

 „da li je hipoteza dokazana, odnosno da li je deklarisan cilj istraživanja

ostvaren (odnos između uvodnih i zaključnih delova rada); da li su
upotrebljeni valjani argumenti i dokazi;
 ispravljanje faktografskih grešaka
 potreba da se dopune neki delovi (opis, argumentacija, analiza i/ili
interpretacija) ili da se neki delovi izostave kao irelevantni za temu,
 organizacija rada, raspored delova (poglavlja, potpoglavlja, paragrafa);
 stil primeren temi
 gramatička i pravopisna pravilnost“21

19
Ibid., str 83
20
Postaviti se u cipele javnosti kojoj je rad namenjen.
21
Kleut M.,(2008.), Naučno delo od istraživanja do štampe, Novi Sad:Akademska knjiga, str 91

- 14 -
Uvođenje ispravki

Svako delo, ma koliko je stručan i koliko autor daje sebe ima više od jedne verzije.
Savetuje se da se ispravke rade u različitom obliku od onog u kome je rađena prva verzija.
Ukoliko se rad čuva na računaru, savetuje se da se ispravke unose drugačijim slovima i da
se svaka verzija rada čuva pod drugim nazivom npr. RadV1, RadV2...

Pisanje konačne verzije i procenjivanje konačnog teksta

Ove dve radnje su uzajamno povezane. Koliko će se rad ispravljati u ovoj fazi
zivisi od ranijeg načina redigovanja teksta.

- 15 -
 ZAKLJUČAK

Videli smo da se, prilikom pisanja rada, treba dobro organizovati od samog početka
i da treba voditi računa o usresređenosti na odabranu temu.
Dešava se da se, i to često, da se naučno delo od prve do poslednje verzije izmeni
do neprepoznatljivosti, što se tiče strukture pisanja. Ovo je važno znati kako se autori,
pogotovo mlađi, ne bi strogo držali prve verzije rada i time sebe sputali u postizanju
krajnjeg cilja a to je da se dobije kratko, jasno, sveobuhvatno naučno delo. Naravno, kako
bi se došlo do kvalitetnog naučnog dela važna je edukacija. Ona se sprovodi na na
visokoškolskim ustavnovam. Međutim, tehnika izrade se stiče ili usmenim predanjem ili
kopiranjem postojećih rešenja i samoučenjem.
Pod tehnikom naučno-istraživačkog rada obuhvata se skup postupaka i znanja o
njima koji doprinose svrsishodnijem i ekonomičnijem istraživanju a zatim i određenom
standardizovanom izgledu rukopisa.
Da bismo dobili neko naučno delo, koje ima osobine dobrog naučnog dela, prilikom
pisanja potrebno je da obratimo pažnju na način, stil i razmislimo o fazama pisanja.
Odnosno potrebno je podeliti izradu rada u nekoliko etapa kao što su: sastavljanje plana
pisanja, pisanje prve verzije rada, čtanje i ispravljanje prve verzije, uvođenje ispravki,
pisanje konačne verzije, procenjivanje konačnog teksta.

- 16 -
 LITERATURA

 Kleut M.,(2008.), „Naučno delo od istraživanja do štampe, Novi Sad:Akademska

knjiga
 Banđur V., Kundačina M., (2007), „Akademsko pisanje, Užice:Učiteljski fakultet
 Popović Z., (2004), „Kako napisati i objaviti naučno delo, Beograd:Akademska
Misao
 Vojnović M., Milovanović D., „Uvod u naučno-istraživački rad,
http://cansaveizobrazevanje.com/doc/metodologija.pdf (pristup 20.09.2019.)

- 17 -