1.

ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ ПОСЛОВНИХ

ФИНАНСИЈА

Појава финансија нераскидиво је повезана са процесом ширења робноновчане

привреде. Без новца нема ни финансија. Сам назив финансије настао је из потребе да се
разликују плаћања у натури од плаћања у новцу. Током времена за новчане трансакције
почео је да се користи назив изведен из речи средњевековног латинског језика „finantio“,
„finantio pecuniaria“ која се употребљавала у смислу закључка, судске одлуке, али и
плаћања. Постепено за плаћања у новцу почео је да се употр-ебљава израз „finationes“ и
„financie“. Из ових речи формира се термин „finances“ којим су означавне новчане
трансакције које се тичу финансирања потреба државе и „finance“, као термин који је
означавао новчане трансакције које се везују за обављање неког посла, тачније његово
финансирање. Употреба ових термина на-јпре је прихваћена у Француској током XV века,
да би се касније проширила и на друге земље.1
У тржишној привреди предузећа прибављају новцем све чиниоце неопходне за
обављање делатности. Новцем се набавља-ју средстава за рад, новцем се купују сировине
и други матер-ијали, новцем се плаћају услуге, коришћена енергија и све друго што се
троши у процесу рада, а прибавља се од других економск-их актера. Прибављање и
употреба новчаних средстава неопх-одних за континуирано обављање делатности
предузећа нази-ва се финансирањем.
Пословне финансије проучавају опште принципе од којих предузећа полазе када
доносе одлуке о величини капитала који треба уложити, изворима средстава, начинима
прибављања и упо-требе тих средстава. За област пословних финансије врло често се
користи и назив корпоративне финансије управо због доминантне улоге, коју корпорације
имају у савременим привредама.
Пословне финансије јављају се као практична и као научна дисциплина.
Познавање материје пословних финансија треба да омогући давање одговора на три
кључна питања фина-нсијског управљања:
- коју врсту средстава предузеће треба да прибави;
- колики укупан обим средстава предузеће треба да има;
- како потребна средства треба да буду финансирана. 2
Пословне финансије, као практична дисциплина, подразу-мевају доношење одлука
о облицима финансирања, вредновање предности и недостатака инструмената који се
користе за приба-вљање средстава, као и спровођење поступка прибављања средст-ава. За
свако предузеће тражење одговарајућег извора средстава представља велики изазов. У
финансијској теорији се често исти-че да „извор мора да одговара потребама предузећа,
као и што кључ мора да одговара брави да би је отворио“.3 Адекватан извор средстава
мора да одговори бројним захтевима, међу којима су најзначајнији они који се тичу:
- Ризика, односно кредитне способности предузећа;

1
Тако су камералисти у Немачкој употребљавали термин „Finanzen“ када су говорили о јавним
финансијама, а термин „Finanz“ користили када су говорили о новчаним односима у оквирима приватне
привреде. Више о пореклу имена финансије и његовом значењу: А. Перић, Финансијска теорија и
политика“, Савремена администрација, Београд, 1974, стр. 14-15.
2
Пословне финансије треба да пруже научну основу за одговор на ова питања. Д. Красуља и М.
Иванишевић, Пословне финансије, Економски факултет – Центар за издавачку делатност, Београд, 2005, стр.
5.
3
D. E. Vance, Raising Capital, Springer – New York, 2005, p.7-8.
 - Цене (накнаде) за коришћење извора;
- Износа трансакција, будући да неки извори нису у могућности да обезбеде већи
обим капитала или су, пак, због вис-оких трошкова неодговарајући за мање износе;
- Доспелости, односно наступања рока поврата средстава изворима.
Обављање привредне активности (производња, продаја, набавка) нужно повлачи за
собом одговарајуће финансијске посл-едице. Тако, доношење рационалних одлука о
финансирању уве-ћава ефекте пословања привредног субјекта. С друге стране, неа-
декватно финансирање пословања и инвестиција увећава трошк-ове и, по правилу,
угрожава укупно функционисање предузећа.
Као наука, Пословне финансије настоје да утврде неке закономерности када је у
питању прибављање и употреба сре-дстава неопходних за обављање делатности
предузећа. Оне при-падају групи економских наука, будући да је у средишту њиховог
интересовања проучавање економских ефеката коришћења одго-варајућих облика
финансирања. Као научна дисциплина, послов-не финансије остварују пуну афирмацију
током двадесетог века, што је дирекно повезано за развојем институција тржишта капи-
тала и обогаћивањем понуде расположивих облика финансирања предузећа.
У проучавању пословних финансија могуће је разликовати два приступа:
традиционалан и савремени приступ.
Код традиционалног приступа нагласак је на праћењу и анализи
финансијских процеса у предузећу. У средишту па-жње је финансирање предузећа
(правни и финансијски односи ко-ји настају прибављањем капитала из различитих
извора), као и промене у имовини током животног циклуса предузећа, нпр. по-већање и
смањење оснивачког капитала, ликвидација предузећа и сл. Традиционални приступ
полази од пасиве биланса стања пре-дузећа и проучава само прибављање капитала. На
подлози ова-квог схватања предмета пословних финансија развијена су одре-ђена правила
за доношење одлука о финансирању (финансијска правила), попут правила да дугорочна
улагања у активу треба да се финансирају из дугорочних извора (златно билансно
правило).
Савремени приступ пословним финансијaма не негира традиционални, већ га
само допуњује. Полазећи од активе и па-сиве биланса стања, савремени приступ поред
проучавања начина прибављања средстава, за предмет проучавања има и њихову уп-
отребу. Овакав приступ у први план ставља питање оптималног управљања финансијама у
предузећу (прибављање средстава из различитих извора, управљање прибављеним
средствима, контр-ола у спровођењу финансијских одлука).
У оквиру савременог приступа, развијене су новије теор-ије, као што су: агенцијска
теорија, теорија портфолиа, теорија опортунитетних трошкова, модел одређивања цене
уложеног ка-питала (Capital Asset Pricing Model - CAPM), које за процену ква-литета
финансијских одлука у предузећу користе нове анали-тичке методе. Научно сагледавање
финансијског положаја пре-дузећа нужно подразумева приступ који посматра предузеће
као целину, које прибавља средства из различитих извора и које фун-кционише у
одговарајућем друштвеном окружењу.