П ој ам алегор иј е

и к њиж евност ср пск ог бар ок а

— — — —
Д рагана Гр бић ;
АНТРОПОМОРФИЗАМ - од гр. anthro pos - човек. morphe - облик
П оглед по коме се све ствари и лој аве, али и богови тумаче на људски на-
чин, преношењем л.удских особина на спољашњи свет . То ј е првобитно мит-
П р ир ода А Ј1ЕГ ОРИ ЈЕ к ао ски начин мишљен.а. Религиозни антропоморфизам сматра да ј е бог сли-
стилск е фиг ур е нај бол>е се мо- чан човек у, тј . да мис.чи, осећа и радн к ао човек - ночовечеље бога -
ж е схватит и ак о се по ђ е од антропо.мор(Ји)!а. У кљижевиости ј е антропоморфизам блнзак персбк ифи-
ет имолош к ог обј ашњења овог к ациј и.
CARM INA FIGURATA - <\д лат. сагшел figurarum - песма - слнка
термина. Његов к орен чине грч-
Метричко-графичко скмбапичко означавање смислз песме. Стихови р.н -
к е речи: allos-други и agoreuo-r o- личите дуж ине и графичког облнк а образуј у слик у (.к рста. срца. дрвета, ј а-
ворит и, чиј а би се суштина буке. к рила птице...) и на тај начин и слољашњом, графичком формом ука-
мог ла изр азит и синтаг мом пр е- syiy »m предмсгно илн симболичко значеи.е песме ( techno paignij a). Настале
несен Говор . ј ош у антици, carmina figurate су нарочит о неговане у доба барока, када су
биле озакољене и барок ним а и к асниј им поет икама.
Овакав идеј но-стилски ефе-
к ат п р о и з и л а з и и з д в о з н а ч н е
Н аведено према: РЕ ЧНИК К ЊИ Ж ЕВ Н ИХ ТЕРМИНА , група аут ора,
Нолит, Београд 1992, crp, 43, 103.
пр ир оде алегориј е к ао ст ил ск е Милан Вуј аклнј а,Л ЕК СИК ОН СТРА НИХ РЕ ЧИ И ИЗРАЗА , П росве-
фиг ур е. П р еци з ниј е , р еч ј е о та, Беог рад 1980, ст р. 60.
семантич к ом дуализм у к ој и
ч и н и ст р у к т у р н у о сн о в у ал е г о - ј у у разг оворном ј език у. М еђу- р а зл и к у о д п о Је д и н е р е ч и к а о
р иј е. Т ај семант ичк и дуализам т и м , к ада се т и ист и п ој мо ви "
метафоре 2, да би се данас под
се мож е обј аснити к ао пок ушај нађу у к њиж евном к онтек ст у пој мом ал ег о р иј е п одразу ме-
а у т о р а д а к р е и р а п р е д ст а в у у Б иблиј е са теж њом да ј асниј е вала „ продуж ена метафора тј ."
к њиж евном делу к ој а ј е са ј ед- представе идеј у бриж ности Бо- п ој ава да се „ значење т ек ст а
н е с т р а н е з а сн о в ан а н а и з р аз у г а т в о р и т ељ а п р е м а љ у д с к о м п р е н о си н а п о све р азл и ч и т н и з
пик туралног к арак тер а к ој и роду , тада се пој мови паст ир и пој ава о к ој има у самом текст у
по седуј е самост ално значење, ст ад о упот р ебљавај у к ао об- ниј е било спомена, а уп р аво се
ал и са д р у г е с е и з н о си ж ељ ен и лик (илуст р ациј а одређ ен ог са- у т о м п р е н е с е н о м з н а ч е њ у в и - 35
(п рик ривени) смисао дела. Х е- држ ај а) апст рак тне идеј е, и на ди смисао тек ст а, онда ј е ал е-
г ел у свој ој Ест ет ици ист иче тај начин добиј ај у ј единст вену го риј а добила много шир е
да су „ алего р иј ск а значења у алегориј ск у вредност . значење од мет афоре а т о ј у ј е
свој ој апст рак ност и у ист о вр е- О вак во у спост ављање веза значење довело у близину п ој -
ме и одређена и мог у се сазна- међу пој мовима засновано на "
мова симбола и параболе. 3
ти тек на основу те одр еђ ено- одређ еној алегор иј и ј авља се У наш ој к њиж евност и але-
сти. О блик мор а да се пој ави од самих почетака р азвој а к њи- гориј а свој у пуну реализациј у
к ак о би р азј аснио садр ж ину . ж евног стваралаштва. А лего- у погледу књиж евно т еориј ске
К роз тај одабрани облик се об- и
р ј ски начин п р ед ста вљања та - ст ру к т ур е ст ич е ток ом XV I I I
аш њ ав а од абр ана ап ст р ак ц и - к о дај е снаж ан печат античк ој век а, и т о у поет ици бар ок а.
ј
ј а , а из аб р ани об лик мо р а би - к њиж евности, ј едним делом за- А легор иј е у к њиж евним дели-
н сн вно и
ти подређе о о ј д ј е и." 1 сн о ваној на пок у шај у чо век а м а н аш и х а у т о р а и з т о г п е р и о -
Битно ј е нагласити да садрж ај да к р оз алего риј ск е предст аве да се одлик уј у присуст вом еле-
и обли к к ој и су сј едињен и у у ми т у об ј асни себи нео бј а- менат а п орек лом из библиј ске
алего риј ск ој представи , ван да- шњиво. Т о уверљиво пок азуј е и из ант ичк е ( хеленск е и р им-
т о г к њ и ж е вн о г к о н т е к ст а се- и алегориј ск о т умачење Х оме- ск е) к њиж евне т ради циј е. О
мантичк и пост ој е и самост ал - р а. М е ђут и м к а д а ј е р еч о але - чему ј е заправо реч? У нашој
но, независно ј едан од другог. гориј и у стариј ој к њиж евној к њиж евности барок се ј авља
З а ил уст р ат ивни п р имер т ради циј и (хебреј ск ој , хелен- н а к о н ср ед њ о в е к о вн е к њ и ж е в -

узећемо п р едст аву паст и р а и ск о , р имск ој , па чак и сред- не традициј е к ој а ј е имала упо-
њего вог ст ада к ао алего р иј е њовековној и ренесансној ) , по- р иште п
у р авосла вно х
ј р и -
библиј ско г порек ла. П ој мови т ребно ј е истаћи да се т у не шћанск ој мисли и башт инила
паст ир и ст ад о у св ак о дн ев - нал азе алего р иј ск е п редст аве ј е и елемент е из библиј ск е
ном ж ивот у се уп от ребљавај у 1G. W. F. Hegel, ECTE- у д а н а ш њ е м с м и с л у к њ и ж е в - к њиж евност и. Са дру ге ст р ане
- ТИ К А , / Д Б И Г З .Б е - но-теор иј ск е р азвиј еност и ове
а о
д др де е човек а к о и п
ј у р и у зап адној Евр опи , бар ок се
ог р ад, 1986, стр . 105. - авља нак он ен есансне к њи -
р одном ок руж ењу в оди бр иг у иг
ф ур е. А лего и
р ј а се у ст ар и ј р
2Р Е ЧН И К К ЊИ -
о п о вер ен и м м у ж и в о т и њ ам а. ј ој к њиж евној т радициј и често ж евне т р адиц иј е к ој а ј е имала
Ж Е В Н И Х ТЕ РМ И -
Д ак ле, ти пој мо ви имају само- НА , Н олит , Беог р ад, одређ ивала к ао „ метафо рично о слонац у н аслеђу ант ичк их
ст ал н у сем а н т и ч к у ег з и ст е н ц и - 1992, ст р . 12. зн ач ењ е ч и т ав е р еч ен и ц е з а к њиж евност и. Т и утицај и у на-
 ш у к ш и ж е вн о ст д о л а з е н еш т о
к асниј е (индирек т ним пут ем
п р ек о к у л т у р н о - п о л и т и ч к и х
веза са Ру сиј ом у XVIII век у , а
дир ект н о к роз доти цај е са А у-
ст р о -У г ар ск им ц ар ст вом од
к рај а X VII век а) . К ао п оследи-
ц а т ак ви х к у лт ур ни х збив ања
у к њиж евност и нашег бар ок а
ј ављај у се п римери обј еди-
њ авањ а ел ем ен ат а р азл и ч и т и х
т радициј а у ј едну алегориј ск у
п р е д с т ав у .
А лег ор иј ск а слик а пр олећа
п р е д с т ав љ е н о г к а о а н т р о п о -
морфн о мит ск о бож анст во да-
т а ј е у п есми 3 . О рфелина М е-
л од иј а к пр олећу к ој а к ао
к р ај њи циљ има да п р едст ави
идеј у идеалне слик е п р обуђ е-
не п рир оде у к ој ој се огледа
хр иш ћанск а идеј а идеалног
Б ога т вор итеља.
„ Живописци предст ављај у
у садик у дј еви цу
нак ићену нам издај у
и преј асну у лицу,
вј енац ц већ а на ј еј глави
држи цвј еће к свој ој слави
О злато е п олеће! 4 " век к ој и ј е и сам бо ж анск а к ре-
ј р
Поред алегориј а кој е се
36 темеље на већ п о мен утим т р а-
дициј ама, у пр аво се у пер иоду
о в е к њ и ж ев н е е п о х е п р в и п у т
ј авља мн ош т во алегориј ск их
пр едст ава к ој е се заснивају на
м о т и ви м а п р е у зет и м и з п р и -
о н о г о к ж е њ а и л и и з св а -
р д р у
к одневног ж ивот . А лег ор иј е
о вог т ипа се налазе и у нашој
нар о дној к њиж евност и к ао
ш т о су о н е з ас н о ва н е н а п р ед -
ставама флоре у народној лир-
ск ој песми Љу бавни р аст анак :
,Д ва свиј ет а у бост ану р асл а:
плави з умбул и зелена к ада.
Плави зумбул оде на Д ољане,
оста када у бостану сама. 5 " у XVI II веку готову иеодвој иви. O i уда се ова диференциј ациј а у
или на представама фауне у на-
р одној епск о ј песми Ропст во
Јанк овић Ст ој ан а :
„ В ил а г њ и з до т и ц а л аст ави ц а ,
вила га ј е за девет година,
а ј ут рос га поче да р азвиј а;
долет и ј ој сив- зелен сок оле
о д ст о л и ц е ц а р а ч ест и т о г а ,
" 6
па ј ој не да гњи о а
зд д развиј а.
А легор иј ск о п редст ављање
ј е к ао што смо ви д ели в рло че-
ст о п о в е з ан о с а п о ст у п к о м
пер со нифик ациј е и ант р опо -
морфизациј е. К о д т ак вих але- А легориј а, персонификаци-
гориј ск их п редст ава се обично ј а па и симбол сродне су ст ил-
у цент ру н ал ази пер сони фик о- ск е фиг уре ј ер све оне имај у за
ван а и ант р опом ор ф из о в ана ц и љ д а п р о м е н е о сн о в н о зн а -
алего риј ск а фиг ур а чиј а се чење речи / реченице.У право
у л о г а у д ат о м к о н т ек ст п
у р е - на основу те особине М . Солар
цизир а до давањем алег о р иј - све ове стилск е фиг ур е сврста-
ск их ат р ибута самој фиг ури ва у г рупу стилских фиг ура ре-
или п ост ављањем т е фиг ур е у чи и ли т р опа. Ш т о се одн о са
алег ориј ск и амбиј ент : и змеђу алег ор иј е и симбола
тич е X . Г . Гадамер га прецизи-
„ П омрачи се и вид мој а, рук и ослабили а на сл е е ћи начин: У алего -
р д „
згубила сам и снагу, сасвим ме сат рли,
риј и пој авни свет упућуј е н а
Славна мој а сва храброст на К осову паде,
а тко ће ме утј ешит, неј ма тога саде." 7 идеј ни и везан ј е са њиме к он -
У делу Allegory John McQuecn* се бави алегориј ск им нзразом у
процесу настај ања од анткчких времена до данас. У одређеној ме-
pii њего ва запаж аша се мо гу п рименити и на ал егор иј е у српск ом
баро кном несништ ву.
М А Т Е Р И ЈА Л Н И Т И П l (Е М А t -
. '
(materlal tvpe) Л У Х О В Н И т 'и п
- земаљске пој аве u делатност и (psi hyc tvpe) '
човека у з божаиск о учешће: - пој мови надземаљског к ој и за-
( ипр . осиовна ал егориј а епа Бој ви се о д б ож а иск е д ел а г ност и
змиј а са ор ло ви о бо рби изме- али уз у чешћ е човек а;
ђу припадник а људск е врст е где (нпр . алег о))иј а О рфелннове
ј едие шт ити а друге ue штит и Мелоу иј с к пр олећу , где ј е 1фн-
бож анск а сила) р ода бож анск а твор ев ина а ч о -
ациј а свој им jg p оЈдњем узима
I St e учешћа у божанск ој пр ир одп )
Н А РА Т И В Н И Т И П Ф И Г У РА Л Н И Т И П ,
„; (narrati ve type) Џ
■
( fi gural tvpe) .
- постој и фабула у алег орцјск ој - алегориј ск о значеше се ства-
н р е д ст ав и ; р а на основуу рв еж ено г симбо -
Рај ићев еп Бој змај а са ор лови личк ог зн ачеша „ срцем у ј е пак
у зет у ц ел и ни н редст авља нар а- било ( к ут пј а Пандоре) у к ој ој
4
сва несрећз ../
т шж у алегориј у бо рбе до бр а и
ла ■ ; :V--: ■■ мот ив П андо рине к ут иј е ј е у
.
о во м д е л у о са м о с г а ље н у о д но -
■ ■ ■■ ■ ■■ ■ ■ ■■■ ■.
. . . : . . . :
су Ш целок упан nuit
А Л Е Г О Р И ЈЕ Р Е Л И Г И О - А Л Е ГО Р И ЈЕ РО Д О -
З Н О Г К А Р А К Т Е РА Љ У Б И В О Г К А РА К Т Е РА
Ову McQ«een-OBy диференциј ациј у ј е немогуће у пот пуности
при менити на алегор иј ске предст аве у српск ом барок пом песни-
штву. ј ер су пој мови релип це и родољубља к од Срба у Подунављу
нашем песннфтву остваруј е синтезом та два тцгш алегориј е у ј е-
дшк твеном религио^нО-родољубивом алегориј скоА! з' нзчењу^
(Ј. Рпј ић: Бој змај а Сбрлови, Сербиј а или 3, Орфслин: Позурав
Мој сеј у Пу т нику, Плач Сер биј и) "
" Jolm McQueen . ALLEGOR)\ Har er anđ Rosv Publishere , 1. 19 7 0
p
3 Нав. у ело, ст р. 13.
4 Заха и е О елин, ПЕСМЕ , п иредио JI . Чурчић, Нови Сад, 1973.
р ј рф р
5В. С. К араџић, СРПСК Е НАРОД НЕ ПЕСМЕ, Нолит , Београд, 1969,
ст р . 285.
bА Н ТОЛ ОГИЈА НА РОД НИХ Е ПСК И Х ПЕСА МА II , Матица срп-
ска - Српск а књиж евна задру га, Нови Сад - Беогр ад, 1969, ст р. 139.
7Заха и а О елин, ПЕСМЕ , ст . 61.
р ј рф р