СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ

СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

Тема:
Структура романа „На Дрини ћуприја“

Столић Марта lll-1хт

 Роман „На Дрини ћуприја“, написао је Иво Андрић 1945.године,
и за њега је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност.
Тиме је овај роман постао једно од најзначајнијих дела светске
књижевности.
Тема, а уједно и главни мотив романа је мост у Вишеграду, који је
грађен 5 година (1566-1571), под наредбом Мехмед паше
Соколовића.
Трајање радње романа обухвата период од око ћетири века и тај
период обухвата различите епохе развоја људског друштва – радња
прати једну средину кроз векове. Због овога се у једном тренутку
полемисало о томе да ли је ово роман или заправо хроника.
Познаници Андрићевог дела су овај роман звали и Вишеградском
хроником.
Роман се може поделити у две велике целине – прва обухвата
време турске власти а друга време владавине Аустроугарске
монархије.
Време турске владавине је у роману описана у првих осам
поглавља; а од деветог поглавља, Андрић описује време владавине
Аустроугарске. Цео роман састоји се од двадесет и четири
поглавља, од којих свако може бити засебна прича, са својим
ликовима и мотивима.
Андрић је све ове засебне приче повезао у једну целину око једног
централног мотива, а то је мост који повезује две обале на најужем
делу реке Дрине, код Вишеграда.
Мост на Дрини је једна вечна грађевина која одолева зубу времена,
и показује пролазност људских живота. Састоји се од једанаест
једнаких лукова, на средини моста се налази капија, која не дели
само мост на пола, већ одређује и оно што се дешава у животима
људи из касабе. Ова капија је била место окупљања људи из
нараштаја у нараштај. Стога можемо рећи да је судбина моста
истовремено и судбина касабе и њених људи.
Ликови романа су епизодног карактера и сваки има своју причу која
је на неки начин директно повезана са ћупријом. Неки од тих ликова
су Мехмед паша Соколовић, Абидага, Арифбег, Арапин, Фата,
Лотика, Алихоџа,итд.
 На почетку романа, дат нам је приказ идеје о настанку моста
на Дрини, а касније нам је описана и сама градња моста.
Велику улогу у градњи моста има Абидага, повереник Мехмед паше
Соколовића, кога су радници презирали због свирепог понашања,
Он је терао раднике да крваво раде без икакве надокнаде за
одрађен посао, сакупљао је раднике не само у касаби већ и ван ње.
Чак је на рад терао и случајне пролазнике. Због свега овога,
радници су одлучили да преко ноћи руше све оно што би преко
дана било саграђено; а по касаби се пронела прича о вилама које
долазе да руше мост.
Сурови Абидага је на крају ухватио једног од починиоца , Радета, и
за пример свима осталима који би уопште и помислили да се
супротставе великом везиру, живог га набио на колац.
Око изградње су се плеле и разне приче, као што је на пример
прича о близанцима Стоји и Остоји, који су били живи узидани у
мост, затим прича о црном Арапину, као и причу о гробу човека који
почива покрај моста а који ће устати да брани варош када за то
буде дошло време.
Након три године, Абидагу је Мехмед паша Соколовић заменио
Арифбегом, јер је сазнао за његову проневеру новца. Арифбег је
био благ, али исто тако и правичан човек, те је мост завршен под
његовим надзором.
Након завршетка изградње моста, направљено је велико славље за
мајсторе, а у част Мехмед паше, дељена је храна, и тај тренутак је
постао прекретница у животима људи који су живели у касаби.
Уместо старе скеле, стајао је велики и чврст мост, који је повезивао
леву и десну обалу реке Дрине.
Први период након изградње моста памти се по побољшању самог
живота људи у касаби. Понор који је раздвајао две обале је
премошћен овом велелепном грађевином. Живот је почео да се
окреће око ове задужбине и капија је постала центар живота касабе.
Из овог периода такође се памти велика поплава која је прекрила
цео мост и нагонила људе да беже из својих домова.
Једна од прекретница у мирном животу људи касабе био је устанак
у Србији, чија је последица бег Турака из Србије кроз касабу, и
подизање чардака који је био намнењен да се спречи пролазак
устаника кроз касабу.Опомена свету биле су одсечене главе људи
које су се налазиле на огради.Још већа трзавица у животима ових
људи је било померање турских граница. Пропадањем ове велике
царевине дошлко је до пропадања хана који је изграђен у време
изградње моста,којим је управљао Даутхоџа Мутевељић.Судбине
многих људи су се промениле.
Период турске владавине је завшен,Босном је завладала нова сила
која је донела промене.