Tehnologija prerade plastike sa praktičnim

primerom izrade perli za zavesu

Ivan Knežević, 348/2012
Fakultet tehničkih nauka, Čačak
Tehnika i informatika, 2012/2013
Mentor rada: prof. dr Snežana Radonjić

Apstrakt - Rad predstavlja opis prerade plastičnih masa sa praktičnim primerom izrade proizvoda metodom brizganja. Kroz
studijski istraživački rad (SIR) prikazan je proces dobijanja perli za zavesu na mašini brizgalici.

Ključne reči - plastika, polietilen, brizganje, perle.

1. UVOD

Plastika ili plastične mase su materijali koji kao osnovnu komponentu sadrže polimerno jedinjenje. Polimerne mase
se retko upotrebljavaju u izvornom obliku, već im se prethodno dodaju razni dodatci (aditivi) koji bitno poboljšavaju
jedno ili više njihovih svojstava, pa se tako dobijaju tehnički uporabljivi polimerni materijali. Pod odreĎenim
uslovima, u izvesnom stadijumu proizvodnje, ovi materijali su plastični, tj. mogu da se pod uticajem toplote i pritiska
oblikuju, a posle hlaĎenja zadržavaju dobijeni oblik.

U ovom radu dat je praktičan prikaz prerade plastičnih masa metodom brizganja, na primeru izrade perli za zavesu u
fabrici plastike “SZTR Ris” koja se nalazi u Sjenici.

2. PROCES BRIZGANJA

Proces brizganja definišu sledeći tehnološki parametri:

1. Temperatura ubrizgavanja 8. Brzina naknadnog pritiska;

(temperature cilindra i mlaznice); 9. Brzina plastificiranja;
2. Temperatura kalupa; 10. Vreme ubrizgavanja;
3. Pritisak ubrizgavanja; 11. Vreme naknadnog pritiska;
4. Naknadni pritisak; 12. Vreme hladjenja;
5. Pritisak (sila) zatvaranja kalupa; 13. Vreme odgode početka plastifikacije;
6. Protivpritisak doziranja; 14. Vreme dekompresije.
7. Brzina ubrizgavanja;

Pojmovi važni za razumevanje brizganja:

1. Ubrizgavanje: proces pri kojem rastop puni kalup, pri odredjenom pritisku i brzini, koji se podešavaju u
zavisnosti od vrste termoplasta.

2. Pritisak ubrizgavanja: podrazumeva se pritisak rastopa u cilindru za topljenje. Često se koristi naziv
specifični pritisak ubrizgavanja. Zavisi od pritiska u hidrauličnom sistemu i od prečnika pužnog vijka.

3. Naknadni pritisak: Produženo delovanje pritiska u cilindru radi popunjavanja šupljina nastalih
skupljanjem materijala pri hladjnju. Već naknadni pritisak primenjuje se kod većih otpresaka, kod
otpresaka sa nejednakom debljinom zida i kod centralnog ulivnog sistema. Niži naknadni pritisak
 primenjuje se kod tačkastog ulivnog sistema i kod okruglih i pljosnatih ušća. Treba da bude 60-70% od
pritiska brizganja.

4. Doziranje: Unošenje odredjene količine materijala u cilindar za topljenje, potrebne da bi se dobio

kompletan proizvod.

5. Protivpritisak doziranja: Pritisak koji se suprotstavlja aksijalnom pomeranju pužnog vijka u toku
doziranja. Ustvari, prigušuje se protok povratnog ulja iz cilindra za brizganje.

6. Maksimalna sila zatvaranja: Najveća sila koju postiže jedinica za zatvaranje nakon potpunog zatvaranja
kalupa.

7. Sila držanja: Sila kojom jedinica za zatvaranje deluje na zatvoren kalup i sprečava njegovo otvaranje u fazi
ubrizgavanja. Izmedju ostalog, zavisi i od krutosti kalupa. Sila držanja uvek mora da bude veća od sole
ubrizgavanja.

2. 1. Materijal za izradu proizvoda

Kao polazni materijal za izradu perli koristi se polietilen (Pe) u obliku granulata. To je netoksični materijal bez
mirisa i ukusa, otporan na ulja masti i brojne hemikalije. Fleksibilni su i lagani, u tankom sloju prozračni do
providni. Imaju veliku žilavost i fleksibilnost i kod relativno niskih temperatura. Polietileni se lako preradjuju i mogu
se bojiti. Dobar kvalitetproizvoda se postiže u kalupima sa toplim kanalima, što se posebno preporučuje za jonomere
i kopolimere. Jonomeri zahtevaju duže vreme hladjenja. Na slici 1, prikazan je izgled granulata polietilena (Pe).

Slika 2.1.1. - Granulat polietilen (Pe)

2.2. Faze u procesu brizganja

Tehnološki proces brizganja sastoji se od niza operacija koje se odvijaju automatski. Za početak ciklusa neophodno
je prethodno obaviti radnje kojima se mašina ili sistem za brizganje dovode u radno stanje i početni položaj. Obično
se te radnje sastoje od zagrevanja cilindra za topljenje i hidrauličkog ulja na radnu temperaturu, a početni položaj je
obično sledeći: otvoren kalup, izbacivač u zadnjem položaju, odmaknuta mlaznica i nadoziran materijal. Na slici
2.2.1. je prikazan ciklus brizganja.
 Slika 2.2.1. - Faze ciklusa injekcionog presovanja

Kao što je prikazano na slici 2, prva faza ciklusa je zatvaranje kalupa (1), a ostvaruje se jedinicom za zatvaranje. Za
tu operaciju potrebno je odredjeno vreme zatvaranja kalupa. Sledi približavanje (2) mlaznice stožastom ulivku
kalupa. Sledeća operacija je ubrizgavanje (3) rastopa u kalupnu šupljinu. U tom trenutku element za ubrizgavanje,
ubrizgavač, u ovom slučaju pužni vijak, deluje kao klip. Ubrizgavanjem počinje i hladjenje rastopa u kalupnoj
šuplini. Završetkom punjenja kalupne šupline dolazi do prekopčavanja na naknadni pritisak (4) u cilindru za
ubrizgavanje. Naknadni pritisak je po pravilu niži od pritiska ubrizgavanja, jer više ne postoji visoki otpor tečenju
rastopa. Njegov zadatak je da izravna dopunskim punjenjem kalupne šupljine. Naknadni pritisak deluje do
“pečaćenja“, tj. do trenutka kada se spojno mesto izmedju kalupne šupljine i ulivnog sistema toliko ohladi i očvrsne
da više nije moguće proticanje rastopa. Time je omogućeno odmicanje mlaznice od ulivnog stožca i započinjanje
plastifikacije (5). Tokom te operacije uzima se potrebna količina plastomera za narednu operaciju i započinje
plastificiranje. Plastomer u obliku granula se pretvara u rastop prolazći duž rotirajućeg pužnog vijka. Toplota
potrebna za zagrevanje plastomera dovodi se grejačima smeštenim na cilindru za topljenje. Potrebno vreme hladjenja
otpreska (7), često je duže od vremena ubrizgavanja, naknadnog pritiska, plastificiranja i vraćanja mlaznice. Zbog
toga je potrebno i dopunsko vreme hladjnja (6) da se otpresak ohladi na temperaturi koja omogućuje pouzdano
potiskivanje otpreska iz kalupne šupljine. Kada se otpresak dovoljno ohladi, kalup se otvori odmicanjem pomičnog
od nepomičnog dela. Tokom te faze se potiskuje otpresak iz kalupne šupljine (8). Vreme preostalo do početka novog
ciklusa može se iskoristiti za čišćenje i podmazivanje kalupne šupljine. Time je ciklus završen.

2.3. Glavni sklopovi brizgalice

Glavni sklopovi ove mašine su:

1. Jedinica za brizganje;
2. Jedinica za zatvaranje kalupa;
3. Hidraulično-pogonska jedinica;
4. Upravljačko-kontrolna jedinica;
5. Sistem za zaštitu rukovaoca i opreme.

Slika 2.3.1. - Brizgalica BATTENFEL

2.3.1. Jedinica za brizganje

Zadatak jedinice za brizganje jeste da pripremi odredjenu količinu (dozu) materijala i da ga pod visokim pritiskom
zadatom brzinom ubrizga u zatvoren kalup. Glavni dlovi jedinice za brizganje su dati na slici 2.3.1.1.

Slika 2.3.1.1. - Jedinica za ubrizgavanje sa kružnim valjkom: 1- mlaznica, 2- cilindar, 3- pužni vijak, 4- grejač, 5-
levak, 6- zupčanici, 7- spojnica, 8- motor, 9- hidraulični cilindar, 10- vodjica.

S obzirom na funkciju koju obavljaju u procesu prerade, cilindar i pužni vijak su najvažniji delovi brizgalice. Puž
čini cilindrično jezgro i pužasta zavojnica koja može imati različitu dubinu.
Zadatak puža je da transportuje materijal u čvrstom i tečnom stanju, da ga dobro izmeša, homogenizuje i sabije, tako
da pod odredjenim pritiskom bude liven u kalup. Dužina puža je različita kod različitih brizgalica i zavisi od
njihovog kapaciteta i vrste polimera. U svakom slučaju, on se proteže od ulaznog dela za granulat do izlaznog dela,
odnosno dizne. Na tom rastojanju razlikuju se tri zone:
 Ulazna zona ili zona punjenja;
 Zona kompresije;
 Zona istiskivanja.

Granulat se iz levka za punjenje dozira pod dejstvom sile zemljine teže u ulazni deo cilindra. Ovaj deo je termički
izolovan od ostalih cilindara ili se čak hladi da ne bi došlo do privremenog topljenja materijala.
U kompresionoj zoni počinje topljenje i homogenizacija polimera. Ova zona mora biti dovoljno dugačka da na
njemom kraju polimer bude potpuno istopljen i homogenizovan. Ovo je naročito bitno ako se polimer boji bojama
čija temperatura topljenja može biti različita od temperature topljenja polimernog materijala. Temperatura topljenja
o o
polietilena se kreće u granicama od 180 C do 240 C.
Istopljen materijal ulazi u zonu istiskivanja, gde pod dejstvom pritiska ulazi u ulaznu diznu. U ovom delu obično su
postavljeni otvori za ventilaciju kroz koje odlaze isparljive materije, koje bi mogle da poremete ravnomerni tok
materijala kroz diznu u kalup.
U procesu brizganja puž se kreće dvojako, kružno i pravolinijski (napred-nazad). Pravolinijsko kretanje vrši se
najčešće na hidraulični pogon. Potiskivanje klipa napred vrši se istiskivanjem materijala kroz diznu. U isto vreme
vrši se upuštanje novog granulata u ulaznu zonu cilindra.
Vraćanjem klipa unazad, zatvara se ulaz u cilindar i otpočinje mešanje i topljenje unetog materijala.
Prenos snage sa elektromotora na puž vrši se sistemom zupčanika, čime se istovremeno vrši smanjenje, odnosno
povećanje broja obrtaja.
2.3.2. Jedinica za zatvaranje kalupa

Jedan od delova (sklopova) brizgalice čini kalup i mehanizam za njegovo zatvaranje i otvaranje, kao i sistem za
hladjenje kalupa. Kalup za brizganje sastiji se iz dva dela: nepokretnog i pokretnog (slika 2.3.2.1.).

Slika 2.3.2.1. - Izgled kalupa: 1- nepokretni deo, 2- pokretni deo.

Pomeranjem pokretnog dela kalupa unapred ili unazad, vrši se otvaranje, odnosno zatvaranje kalupa. Kretanje
pokretnog dela kalupa najčešće se vrši hidrauličkim pogonom, odnosno promenom pritiska ulja u pogonskom delu za
kalup. Pokretni deo kalupa povezan je sa cilindrom za ulje i odgovarajućim klipom. Klip reguliše pritisak ulja u
cilindru. Vrednost pritiska zatvaranja zavisi od veličine kalupa, a u ovom slučaju iznosi: Pz  100 (bari).
Način promene pritiska je veoma važan, jer se na taj način podešava vreme hladjenja kalupa, odnosno formiranog
komada. Hladjenje se vrši vodom, a takodje, yastupljeno je i uljno hladjenje.
Dakle, od završetka brizganja do početka otvaranja alata, tj. kalupa, teče vreme hladjenja koje u ovom slučaju iznosi:
th =9 (s).
Vreme koje je potrebno za hladjenje, otvaranje kalupa, vadjenje komada i ponovno zatvaranje poznato je kao vreme
stajanja, jer se u tom periodu nova količina mase za brizganje ponovo priprema. Materijal koji se dobro izmeša,
homogenizuje i sabije pod odredjenim pritiskom je uliven u kalup.
Ciklus brizganja, tj. izrade ovog proizvoda se završava ispadanjem komada, posle čega se kalup ponovo zatvara i
otpočinje novi ciklus. Celokupan proces izrade ovog proizvoda iznosi: t=15,3 (s). Ispadanje gotovog komada vrši se
izbacivanjem pomoću izbačkih igala koje se nalaze na pokretnom delu kalupa.

Na slici 2.3.2.2. prikazan je izgled gotovog proizvoda.

Slika 2.3.2.2. - Gotov proizvod- perle za zavesu

3. ZAKLJUČAK

Brizganje je jedan od najraširenijih tehnoloških postupaka prerade plastičnih materijala. Razvoj novih materijala i
sve veći zahtevi u eksploataciji proizvoda dobijenih brizganjem uslovili su i razvoj i usavršavanje različitih
postupaka brizganja. Proces proizvodnje delova od plastike metodom brizganja je veoma jednostavna metoda, jer na
mašinama brizgalicama postoji mogućnost postavljanja različitih kalupa (alata), tako de se mogu izraditi različiti
delovi. Proces proizvodnje perli za zavesu je veoma jednostavan, a samim tim što traje svega 15,3 sekundi, veoma je
brz, tako da se može proizvesti velika količina ovog proizvoda za kratko vreme.

5. LITERATURA

[1] M.Vračević, Prerada plastičnih masa brizganjem, Novi Sad, 1997.

[2] Z.Nikić, S.Radonjić, Mašinska obrada nemetala, Tehnički fakultet Čačak, 1998.
[3] N.N, “Laminat”, http://www.svetnamestaja.com/blog/sta-je-ustvari-laminat/,
[4] N.N, “CANPLY”, http://www.canply.org/english/products/manufacturing/manufacture.htm
[5] N.N, “OSB”, http://osbguide.tecotested.com/osbliterature_en, 2007
[6] N.N, “Plywood”, http://www.madehow.com/Volume-4/Plywood.html