Kompjuterizovana tomografija ( CT)

CT je radioloska dijagnosticka digitalna metoda preglda koja se sastoji iz kompjuterske

rekonstrukcije poprecnog (aksijalnog) tomografskog sloja na osdnovu visestrukog merenja
apsorpcionih vrednosti X zraka.

CT se drugacije naziva i kompjuterizovana aksijalna tomografija ( CAT).

CT je unela najvecu promenu u dijagnostickoj radiologiji nakon samog otkrica X zraka, jer
dotadasnje planarne radioloske metode nisu prikazivale tri dimenzije tela, pa se veliki broj
morfoloskih promena u telu nije mogao dijagnostikovati.

 Kompjuterizovana tomografija (CT) je radiološki metod snimanja koji pored rentgen

zračenja, primenjuje i tomografiju, metodu koja se zasniva na matematičkoj proceduri
obrade snimaka i tomografskoj rekonstrukciji uz primenu savremenih računara i
programskih paketa u njima.

Snimak koji se dobija nakon pregleda je racunarski kreirana transverzalna projekcija ljudskog
tela. Daljom obradom snimaka mogu se dobiti i ostali preseci (sagitalni i koronarni), ali i
trodimenziona rekonstrukcija.

Zavisno od smera kretanja rendgenske cevi razlikujemo: linearnu tomografiju- jednostavno

kretanje rendgenske cevi levo-desno, uz istovremeno kretanje kasete s filmom u suprotnom
smeru i multidirekcionalnu tomografiju- kružni, eliptični, spiralni ili policiklički pokreti
rendgenske cevi uz istovremene pokrete kasete s filmom u suprotnom smeru

Topogram (scout, skenogram) je pocetni sken pomocu kog se planira svaka CT pretraga. To je
pregledni radiogram određenog dela tela koji se dobija produženim zračenjem rendgenske cevi
(nekoliko sekundi) koja miruje, a pacijent se pomera u uzduznom smeru, pri cemu se vrse
snimanja sloj po sloj (presek po presek). Racunar slaze sliku svakog preseka jednu uz drugu i
daje jednu kompleksnu definitivnu sliku. Svetlosnim perom moguce je na ekranu monitora,
obeleziti na kom mestu i pod kojim uglom treba izvrsiti izabrani presek.

1
Od prvog tako odredjenog preseka moguce je programirati smer sledecih preseka na gore i na
dole kao i razmak izmedju preseka. Debljina jednog preseka odredjuje se prema velicini objekta
koji se skenuje, a u praksi najcese se krece izmedju 0,5 - 10mm. Pomoću topograma se određuje
raspon (range) skeniranja, dakle pocetni i završni sken kojim će se osigurati da deo tela koji treba
pregledati CT-om bude u potpunosti ukljućen. Osim raspona koji se odreduje u kranio-
kaudalnom smeru, na topogramu se određuje i polje gledanja (FOV = field of view). Na
konačnoj slici odabranog sloja rezultati merenja se pretvaraju u svetlinu sive skale i prikazuju
samo područje obuhvaćeno sa FOV. Odabere li se veći FOV, a naknadno se uveća samo onaj
detalj na preseku koji je od dijagnostičkog interesa, smanjuje se rezolucija slike, što je u vezi s
veličinom piksela.

Tipovi uredjaja i generacije skenera

Različite generacije CT uređaja se prvenstveno odnose na različitu konstrukciju detektora.

Prva generacija
Prvi aparat za kompjuterizovanu tomografiju konstruisali su engleski fizicar Hounsfield i
americki matematicar Cormack 1971.god. i bio je namenjen iskljucivo za snimanje glave.
Hounsfield-ov skener je imao jedan izvor X zraka (uski snop zraka) i jedan detektor koji je bio
na suprotnoj strani izvora. Rendgenska cev i detektor se nalaze na stalnoj udaljenosti i krecu se u
smeru levo-desno prikupljajuci podatke o apsorpciji zracenja u pacijentu. Sistem izvor-detektor
se nakon jednog skeniranja slajsa, linearno pomera za 1 stepen i tada se vrsi drugo skeniranje.
Isti postupak se nastavlja dok se ne dobije 180 projekcija, odnosno dok se detektor i izvor ne
rotiraju za pola kruga i skeniraju čitav slajs. Skeniranje je trajalo oko 4 i po minuta i primenjivalo
se za snimanje glave, odnosno deo tela čije pomeranje je moglo da se kontroliše.

Druga generacija
Glavno poboljšanje u odnosu na predhodnu generaciju je redukcija vremena skeniranja. Osim
toga, dodato je više detektora, pa se smanjio broj pomeraja koji je potreban za celokupno
skeniranje. Na početku je postojalo tri detektora koji su međusobno pomereni za 1˚ i zbog toga

2
što svaki detektor vidi X zrak pod različitim uglom, svako pomeranje stvara tri projekcije. Zbog
toga se sistem mogao pomerati za 3 stepena umesto za 1 pa je bilo potrebno napraviti samo 60,
umesto 180 projekcija da bi se napravilo pola kruga oko tela za jedan slajs. Broj detektora se kod
ove generacije povećao do 53 detektora i ceo sistem je bio dovoljno brz da skenira slajs u toku
zadržavanja daha, pa je primenjivan i u skeniranju abdomena. Za skeniranje celog slajsa je bilo
potrebno oko 20 sekundi.
Druga generacija skenera je realizovana kao i prva prema tzv. translaciono-rotacionom principu.
Vrednosti atenuiranog snopa jedne projekcije merene su translatornim pomeranjem sistema cev-
detektor, a potom je procedura za merenje druge projekcije ponavljana , nakon sto je sistem cev-
detektor rotiran za mali ugao.

Treća generacija
Ranije generacije CT skenera obuhvaćene su nazivom konvencionalni CT skeneri, a sledeća
generacija su bili takozvani spiralni CT ureĎaji. Princip spiralnih uređaja bio je da se tokom
prolaska stola s bolesnikom na njemu kroz uređaj za skeniranje obuhvati veća dužina tela, a
izračunavanje dobijenih podataka bude u kraćem razdoblju. To je rezultiralo velikim ubrzanjem
pretrage, tako da pregled organa trbušne šupljine spiralnim CT uređajem traje svega 1-2min. a
snimci imaju bolju rezoluciju. Bolja rezolucija ustvari označava mogućnost da se sve manje
čestice tkiva razdvoje kao zasebne.

Krajem 70-tih konstruisani su i skeneri treće generacije, Kod uređaja ove generacije je počela
primena širokog lepezastog snopa X zraka i niza detektora koji su lučno raspoređeni. Zraci nisu
više paralelni, nego divergentni, što je zahtevalo posebne rekonstrukcione algoritme. Broj
detektora u ovom slučaju se kreće od 300 pa do 700 kod savremenih skenera. Ukinuto je
translatorno kretanje, sistem cev-detektor kretao se rotaciono, a snop rtg zrakova prosiren je
toliko da obuhvata ceo sloj (presek) objekta. Ugao lučnog snopa povećan je u odnosu na ranije
konstrukcije što je omogućilo istovremeno merenje vrednosti atenuiranog snopa iste projekcije.
Velika je razlika u odnosu na prošle generacije u tome što se sada pri skeniranju jednog slajsa
izvor i detektori okreću za pun krug, odnosno za 360˚. Vreme snimanja je znacajno smanjeno i
iznosi 10-15sekundi.

3
Četvrta generacija
Ova generacija se razvijala u isto vreme kada i predhodna i veoma joj je slična. Najveća razlika
je u tome što postoji sistem detektora koji su postavljeni kruzno oko polja snimanja , a koji su
stacionarn, tako da se tokom prikupljanja podataka o prjekcijama kretao samo izvor X zraka.
Broj detektora ide čak do 4800. Vreme skeniranja je vrlo slično kao i kod treće generacije. Mane
ovih uređaja su što na neefikasan način koriste detektore, jer za vreme skeniranja manje od
četvrtine detektora bude aktivno i česti su artefakti koji se javljaju. CT uređaji ove genaracije
nisu zaživeli u komercijalnoj upotrebi i sada se najčešće koriste CT uređaji treće i pete
generacije.

Treća i četvrta generacija CT skenera omogućile su snimanje svih anatomskih regija.

Peta Generacija
Su novije metode CT dijagnostike, kao što su spiralni skener, multislajsni, dual source skeneri i
multiple row detector CT.

Pojavom kliznih prstenova sredinom 80-tih omogućena je konstrukcija skenera sa kontinuiranom

rotacijom što je rezultiralno pojavi tehnike spiralnog snimanja. Krajem 90-tih konstruisani su
prvi CT skeneri sa više nizova detektora-multislajsni CT skeneri.

Princip rada CT-a

Princip rada kompjuterizovanog tomografa zasniva se na slabljenju ili atenuaciji rendgenskog

zračenja njegovim prolaskom kroz snimani deo tela, do čega dolazi zbog apsorpcije i raspadanja
rendgenskog zračenja. X-zrak iz rendgenske cevi pomocu kolimatora precizno se usmerava na
dijametralno postavljeni detektor. Sistem cev-detektor krece se duž poprečnog preseka pacijenta
uz kontinualno zračenje. U zavisnosti od strukture tkiva kroz koje prolaze X-zraci, dolazi do
njihovog slabljenja, a shodno tome se na detektoru dobija projekcija oslabljenog intenziteta.
Slabljenje rendgen zračenja se izražava tzv. koeficijentom apsorpcije, a on zavisi od atomskog
broja i elektronske gustine tkiva, kao i od energije rendgen zračenja. Što je veci atomski broj i

4
gustina snimanog tkiva, to je veci koeficijent apsorpcije. Npr; kost je tvrđa od mišićnog tkiva pa
je i njen koeficijent apsorpcije veći, te se ona prikazuje bolje od mišića. Rendgenski zrak koji
prođe kroz snimani objekat, se registruje na detektorima koji se nalaze u gentriju.

Kod CT skeniranja, rendgen zraci i elektronski rendgen detektori rotiraju se oko pacijenta koji
vrše merenje X zračenja koje prodje kroz telo. Sto na kome leži pacijent se kreće kroz skener
tako da rendgen zraci slede spiralni put oko tela. Jedna rotacija traje oko 1 sekunde.

Signal sa detektora pre rekonstrukcije slike se koriguje u postupku preprocesiranja signala kako
bi se kompenzovala nehomogenost detektorskog sistema i efekat slabljenja komponenata snopa
X zraka nizih energija usled interakcije snopa sa tkivom. Nakon preprocesiranja signal se
transformise u vrednosti atenuacionih koeficijenata i tako se dobija skup osnovnih podataka, koji
kod CT-a trece generacije se sastoji od 500-2300 projekcija od kojih svaka podrazumeva 500-
900 pojedinacnih atenuacionih vrednosti. Pre rekonstrukcije odabere se polje rekonstrukcije
(FOV). Atenuacijski koeficijent jedne tačke na slici (piksel) se odreduje kao prosek
atenuacijskih vrednosti svih rendgenskih zraka koje produ kroz odgovarajuci volumni element

5
(voksel). Takva nefiltrirana povratna projekcija daje vrlo neoštru sliku zamucenih rubova
objekata. Stoga se ona podvrgava matematickom filtriranju poznatom kao proces konvolucije.

Pod rekonstrukcijom slike podrazumeva se formiranje slike iz dobijenih mernih podataka tokom
jednog skenovanja i njeno prikazivanje na ekranu monitora za sliku. Osnovni princip nastanka
slike kompjuterskom tomografijom je sledeći: zračenje iz rendgenske cevi prolazi kroz tkiva
pacijenta pri čemu dolazi do apsorpcije, određenog stepena (u zavisnosti od tkiva kroz koje
prolazi) X – zračenja. Snimci nastali iz različitih pozicija,tj. uglova, prikupljaju se u toku jedne
potpune rotacije. Debljina snimanog preseka je odredjena sirinom kolimatora kroz koji prolazi X
zrak, a velicina piksela rekonstruisane slike zavisi od od ugla za koji se rotira cev I detektor
nakon svakog snimka, kao I od kvaliteta detektora. Sistem za prikupljanje podataka kod CT-a
nalaze se u “gentriju” u kome se nalaze rendgenska cev i detektori. Oslabljeni X zrak koji je
prošao kroz transverzalni presek pacijenta izazivaj flurescenciju detektora

Fluoroscencijom detektora stvaraju se svetlosni signali. Pod uticajem ove svetlosti stvara se
odgovarajući električni potencijal odnosno analogni strujni impuls. U analogno-digitalno
konvertoru ovi impulse se iz analognog oblika pretvaraju u digitalne informacije odnosno nizove
brojeva koji se prenose u kompjuterski sistem gde se vrši njihova obrada.

Najraniji senzori bili su detektori sa fotoosetljivom cevi koja je bila obložena kristalima (obično)
cezijum jodida. Cezijum jodid je kasnije zamenjen jonskim komorama koje su bile ispunjene
gasom ksenonom pod visokim pritiskom. Ovi sistemi su zamenjeni fotoosetljivim diodama

Procesor slike ima zadatak da procesuira (rekonstruiše) CT sliku. Poseban računarski program
sakuplja podatke za stvaranje dvodimenzionalne slike poprečnog preseka tela koji se zatim
prikazuju na monitoru. Računar dobija informacije kakvog je intenziteta registrovano zračenje
nakon prolaska kroz tkiva. Na osnovu dobijenih informacija, koristeći koeficijente specifične
apsorpcije za različite sredine i vrste tkiva posle izračunavanja vrši se njihova rekonstrukcija i
dobija se tačkasta slika. Svaki delić zapremine tkiva voksel pretvara se u piksel (tačku na
ekranu), koji ima svoju određenuvrednost i intenzitet. Veoma osetljivi detektori omogućavaju
razlikovanje tečnosti, mekih tkiva manjih ili većih gustina, kalcifikata i koštanih tkiva.

6
CT sliku čini matrica čije su dimenzije kreću od 256x256 do 1024x1024 piksela (svaki piksel
zapravo predstavlja mali zapreminski deo slike). Piksel predstavlja numeričku vrednost, odnosno
CT broj. Vrednost piksela je povezana sa gustinom tkiva i zajedno daju voksel.
Polozaj piksela na slici je odredjen polozajem voksela u pacijentu.

Veličina voxela zavisi od veličine matrice odabranog polja rekonstrukcije i debljine preseka.
Kako je veličina piksela u ravni snimanja 10 do 20 puta manja od debljine preseka, prostorna
rezolucija CT slike je bolja u ravni snimanja nego duž Z ose. Ovaj problem je prevaziđen kod
multislajsnih skenera (rezolucija u sve tri ravni je podjednaka).

Sumarno - kompjuterizovna tomografija je slojevno snimanje željenog područja tela, pri čemu se
pre snimanja određuje debljina sloja (uobičajeno između 0,5 i 10 mm). Snop rtg zraka kolimisan
na izabranu debljinu preseka upucuje se ka telu pacijenta. Nakon što rendgenski zraci prođu kroz
telo bolesnika, pogađaju detektore i pretvaraju se u scintilacije, nakon čega se njihova jačina,
odnosno slabljenje izracunava u svakoj tacki preseka i digitalno određuju, a informacije
naknadno prezentuju u analognom obliku putem takozvanih piksel elemenata.

Standardni delovi CT – skenera

Svaki CT sistem se sastoji od osnovnih delova pomoću kojih se stvaraju, skupljaju, obrađuju,
prenose i arhiviraju podaci koji su potrebni za stvaranje slike.
CT sistem se sastoji od:

1.Gentri u kojem se nalazi sistem za proizvodnju rendgenskih zraka i njihovo detektovanje

2.Pokretni sto za pacijenta,
3 Visokonaponski generator,
4. kompjuterskog sistema za upravljanje aparatom, rekonstrukciju i prikaz slike.

7
Gentri predstavlja baznu jedinicu svakog CT uređaja i na sebi sadrži rendgensku cev sa
detektorima. To je rotirajudi prsten velikog radijusa sa sistemom rotacije i sistemom hlađenja,
kao i sistemom prenosa signala sa detektora do analogno-digitalnog (A/D) konvertora. Gentri sa
svojim sadržajem (rentgenskom cevi i detektorima) može ostvariti nagib od 0° do + 30° i od 0°
do – 30°. Ovo omogucava postavljanje ravni snimanog preseka direktno kroz srtukturu od
interesa. Na gentriju se nalaze laserski sistemi za precizno pozicioniranje pacijenta.

Detektori – Detektori sluze za pretvaranje oslabljenih X zraka u elektricne imulse razlicitog

intenziteta, koji je proporcionalan stepenu atenuacije X zraka koji su prosli kroz pacijenta. Ovi
analogni signali se pojačavaju pomocu elektronskih komponenti i pretvaraju se u digitalne
pulseve. Pojacani elekricni signali odvode se po odredjenom redosledu preko elektronskog
sklopa, koji se naziva multiplekser, na analogno-digital pretvarac. Elektricni signali su na izlazu
iz detektora analognog oblika, sto znaci da je njihova velicina izrazena visinom amplitude.
Medjutim, ovakav oblik velicina, racunari ne mogu da private, pa je neophodno da se one
pretvore u digitalne velicine, tj. Velicine izrazene brojevima. U binarnom sistemu, digitalne
vrednosti su izrazene nizom 0 i 1.

Postoje uglavnom dve vrste detektora I njihov rad se zasniva na dvema fizickim pojavama:
scintilacionom i jonizujucem efektu.
Scintilacioni efekat se javlja kada pod uticajem rtg zrakova neki kristali odaju svetlosne
kvante koji se zatim umnozavaju pomocu fotomultiplikatora (koji rade na principu sekundarne
emisije), I tako pojačavaju fotostruju sa katode. Time se povećava preciznost merenja kod
zračenja niskog intenziteta. Elektron koji se ubrza i udari u scintilator, može nastati emisija
jednog ili više sekundarnih elektrona koji se umnožavaju pomoću dinoda i na kraju do anode
stiže jak i merljiv signal), ili fotoosetljivih poluprovodnickih elemenata pretvaraju u elektricne
signale. Ovakvi kristali su : cezijum-jodid, bizmut-germanat.., koji su u stanju da 90%
apsorbovane energije zracenja pretvore u elektricnu energiju.
Jonizacioni efekat se zasniva na poznatom svojstvu rtg zrakova da stvaraju jone u
gasovima koji pod uticajem elektricnog potencijala obrazuju eletricnu struju srazmernu
intenzitetu zracenja. Na ovaj nacin se dobija nesto manje elekticne energije ( 50% ) iz
apsorpcione energije. Kao jonizujuci gas najcesce se koriste plemeniti gasovi : ksenon I argon.

8
 Danas se podjednako primenjuju obe vrste detektora, I svaki od njih ima svioje prednosti
I mane.
Scintilacioni detektor zauzima manje prostora, temperaturno su zavisni, ali daju izlazne
signale sa vecim smetnjama ( sumovima) , dok je to kod jonizacionih detektora izbegnuto.

RTG cev (izvor X zraka)– kod CT-a potrebno je da rtg cev emituje zrake ciji je spektar zracenja
nepromenljiv, odnosno da je talasna duzina konstantna u opsegu koriscenja. Da bi se zadovoljio
ovaj uslov, rendgen-aparat koji se koristi u CT moraju imati generatore koji daju sasvim
ispravljen visoki napon za rtg cev. Za vreme skenovanja zracenje moze biti kontinualno ili
pulsirajuce. Kod impulsnog zracenja elektronski se odredjuju duzine impulsa u vremenu I oni se
sinhronizuju tako da do zracenja dolazi samo u interval kada spreg cev – detektor miruju u toku
svog kruznog kretanja. Rtg cevi za CT su snage 50-100 kW.

Sto za pacijenta je dizajniran tako da može da uzdrži pacijenta do oko 200kg, a specijalni CT
uređaji i do 270kg, uz preciznost pomeranja od 1 do 2mm. Oni se prave od ugljeničnih vlakana,
sa što manjim atenuacionim koeficijentom, kako ne bi uticali na merenje. Dužina stola iznosi i
do 200cm. Pokretni sto za pacijenta- je posebno dizajniran tako da omogućava lako i udobno
smeštanje pacijenta i laku pokretljivost. Kretanje stola ima značajnu ulogu za generisanje slike
tokom skeniranja. Postoje i skeneri sa nepokretnim stolom, ali su sve češće u upotrebi pokretni
stolovi.

Visokonaponski generator - uloga visokonaponskog generatora je da transformiše naizmeničnu

električnu energiju iz gradske mreže u jednosmernu struju visokog napona koja je neophodna za
rad rentgenske cevi najčešde snage 80 – 140 kV.

Kompjuterski sistem za upravljanje aparatom, rekonstrukciju i prikaz slike –

racunari koji se koriste u CT treba da obae dve osnovne funkcije, prva je upravljanje sistemom,
druga je rekonstrukcija slike.

9
CT obično ima više mini kompjutera. Radom kompjutera i pokretanjem pokretnih delova
skenera upravlja objedinjeni programski jezik ili softver. Pored ovoga u upravljačkoj konzoli uz
softver može biti uključen i modem za telekomunikacijski prenos podataka. Snimanje slike se
vrši na centralnu memoriju računara, nakon čega se isti mogu prebaciti na radiološki film, disk ili
na server koji je povezan sa radiološkom opremom. Osim upravljačke konzole, CT – skener ima
i evaluacionu konzolu koja služi za obradu i generisanje slika, kao i za „post processing“ obradu
Preko upravljačke konzole iz kontrolne sobe, može se upravljati mehaničkim funkcijama i
komunicirati sa pacijentom. Nakon unošenja odgovarajućih faktora za skeniranje i nakon
pokretanja uređaja, skeniranje se u najvećoj meri nastavlja pod kontrolom kompjutera. Sam
kompjuter kontorliše uključivanje i isključivanje detektora i izvora u odgovarajuće vreme, prenos
podataka i monitoring dobijenih podataka. Nakon sakupljanja podataka o atenuacionim
koeficijentima određenog dela tela, ti podaci se obrađuju pomoću tomografse rekonstrukcije, a
najčešće se koristi metod projekcije unazad. U principu, rekonstrukcija slike pomoću metode
projekcije unazad je inverzna u odnosu na skenirajući proces. Direktna projekcija nazad
medjutim ne daje sliku dovoljne ostrine za potrebe medicinske dokumentacije, pa se pre
projekcije nazad osnovni podaci matematickim postupkom – konvolucijom filtriraju kako bi se
dobio skup podataka na osnovu kojih je moguce rekonstruisati sliku zadovoljavajuceg kvaliteta.
Odabrana matematicka f-ja koju nazivamo konvolucionim filtrom odredjuje kvalitet
rekonstruisane slike u pogledu nivoa suma I prostorne rezolucije i za potrebe CT-a krece se u
rasponu od filtra za potiskivanje suma do filtra za isticanje ivica.

Sekvencijalno i spiralno skeniranje

Sekvencijalno snimanje podrazumeva merenje vrednosti projekcija duz 360stepeni ili parcijalno
duz 180 stepeni, (za paralelan snop kod prve i druge generacije skenera), odnosno 240stepeni
kod skenera trece generacije. Nakon sto se izmere vrednosti projekcija koje odgovaraju jednom
preseku, pacijent se pomera za rastojanje definisano parametrima protokola pregleda. Potom se
mere vrednosti projekcija za novu poziciju pacijenta, odnosno novi presek i postupak se
ponavlja. Ovako snimanje traje relativno dugo. (nekoliko do 10-ak minuta). Osim relativno
dugog vremena pregleda, kao glavni nedostatak sekvencijalnog snimanja, smatra se nedovoljan
kvalitet 3D slike rekonstruisane na osnovu ovako dobijenih podataka. Ipak kod nekih pregleda

10
kao sto su dimanicko CT snimanje ili interventni CT, ostaje potreba za sekvencijalnim nacinom
rada.

Za razliku od sekvencijalnog snimanja, gde se pregled realizuje sukcesivnim snimanjem

pojedinacnih preseka kod spiralnog snimanja pacijent se kroz gentry krece uniformisanom
brzinom, dok sistem cev-detektor rotira kontinualno. Snop X zraka, prilikom ovakvog nacina
rada, u odnosu na pacijenta opisuje spiralnu putanju. Rastojanje izmedju rekonstruisanih preseka,
zove se rekonstrukcioni interval,inkriment ili index. Spiralni pregledi traju znatno krace od
sekvencijalnih, pa se ovom tehnikom vecina pregleda moze realizovati tokom samo jednog
zadrzavanja daha, cime se izbegavaju artefakti usled respiratornih kretnji i omogucava se
efikasnije uocavanje malih promena koje ne moraju biti registrovane tokom sekvencijalnog
snimanja. Kao nedostatak kod spiralnog snimanja cesto se pominje i velika kolicina podataka
koja se prikuplja tokom akvizicije i nesto duze vreme poterbno za rekonstrukciju slike, ali je i u
ovom slucaju sa unapredjenjem racunarske tehnologije vreme rekonstrukcije slike svedeno na
manje od jedne sekunde.

Kretanje spiralnog CT skenera.

Pic (pitch) factor– je definisan kao odnos pomeranja stola po jednoj rotaciji rtg cevi i ukupne
sirine snopa X zracenja (debljine snimanog preseka). Ova definicija uzima u obzir preklapanje

11
susednih preseka. Ukoliko pitch iznosi tacno 1 znaci da se susedni preseci dodiruju. Ukoliko je
pitch manje od jedan to znaci da dolazi do preklapanja susednih preseka. Ukoliko je pitch veci
od jedan javlja se praznina izmedju susednih preseka.
Sa povecanjem pitch faktora, smanjuje se zracna doza, a povecava se duzina snimane regije.

Dinamicka kompjuterizovana tomografija

Dimanicka CT ima za cilj da skupi informacije o vaskularnom sistemu i funkcijama organa.
Otuda naziv i funkcionalna CT. Princip ove metode je da se posle i.v. ubrizgavanja k.s. nacini
niz snimaka jednog ili vise preseka i time vremenski prati kretanje kontrasta. Dinamicka CT
svodi se na to da brze fizioloske promene treba snimati sa kratkim ekspozicijama, sa velikim
brojem snimaka u sekundi i sa sto kracim vremenskim razmacima izmedju snimaka. Savremeni
uredjaji za CT imaju mogucnost da nacine do 12 skenova u min. u istom preseku i da
programiraju seriju najvise 60 skenova.

Kvantitativna kompjuterizovana tomografija

Kvantitativna CT je postupak dobijanja kvantitativnih informacija. Iz slike dobijene standardnom
CT moze se odrediti gustina i hemijski sastav objekta ali bez kvantitativnih mera. Primenom
tehnike tzv. dvojnih energija, koja je jos u razvoju, snima se jedan isti presek objekta sa dve
razne energije zracenja, na pr. 90kV i 125kV i iz dobijenih slika posebnim racunarskim
programom, uporedjujuci gustine, moguce je odrediti kolicinu kalcijuma u kostima ili masti u
jetri.

Optimalni kvalitet zahteva da se snime sto tanji preseci kako bi se uocili sitniji detalji, posebno
pri ispitivanju glave, unutrasnjeg uva i kicme. Kod tankih preseka treba imati u vidu primenu
znatno vecih doza jonizujuceg zracenja.

Kvalitet slike CT uredjaja utvrdjuje se sledecim paramertima :

1) Prostorna (specijalna) rezolucija – je sposobnost sistema da razlikuje male detalje
objekta koji imaju veliku kontrast ( na pr. kostano tkivo ). Ona se obicno izrazava brojem

12
 parova linija po 1 cm. koja se mogu jos okom razlikovati. Ona zavisi od velicine
detektora, velicine fokusa rtg cevi, polozaja objekta izmedju detektora i rtg cevi i kod
savremenih CT aparata iznosi 0,5-1 mm.
2) Kontrastna rezolucija– je sposobnost sistema da razlikuje male detalje objekta koji
imaju mali kontrast (na pr. meka tkiva). Ona se definise kao razlika maksimalne i
minimalne vrednosti kontrasta izmedju dva detalja objekta i zavisi najvise od velicine
sumova raznog porekla, i kod savremenih CT aparata iznosi oko 4 mm.
3) Homogenost - predstavlja sposobnost sistema da kod objekta homogenog sastava ( na pr.
vodeni fantom ) preko celog njegovog preseka daje iste vrednosti Hounsfield-a, sto je
narocito znacajno za kvalitativnu analizu. Dozvoljena odstupanja su ± 3℅.

Cesto se na CT slikama mogu videti greske, odnosno artefakti koji podrazumejaju one
greske koje se javljaju na rekonstruisanoj slici a nisu prisutne u samom objektu snimanja
skenovanja. Oni mogu da budu :
- fizicki ( sumovi, rasipno zracenje)
- usled kretanja pacijenta ili pojedinih organa u telu ( peristaltika)
- usled neispravnosti CT sistema ( neravnomerno obrtanje sprege rtg cev - detektori)
- greske u racunaru idr..
Artefakti se najcesce pojavljuju na onim mestima gde postoji visoki kontrast (na pr. kosti) I
prostiru se u smeru ka zonama sa niskim kontrastom ( meka tkiva).

CT broj – Hounsfield-ova skala

Tokom rekonstrukcije slike izračunavaju se numeričke vrednosti atenuacije snopa u svakom
zapremisnkom element slike tj.vokselu. Ove vrednosti se konvertuju u tzv. CT broj koji
označava atenuaciju snopa u posmatranom elementu zapremine u odnosu na vodu i meri se u
Hounsfield-ovim jedinicama (HU).
Izmedju najveceg I najmanjeg slabljenja moze, na jednoj slici, da postoji oko 3000-4000
vrednosti ili Hounsfieldovih jedinica. Medjutim na rekonstruisanoj slici se ne prikazuje citav
opseg Hounsfildove skale jerstukture sa malim razlika u vrednosti CT broja ne bi bile dovoljno
uocljive. Stoga se na rekonsrtuisanoj slici prikazuje samo odredjen opseg CT brojeva koji

13
obuhvata atenuaciju struktura od interesa za posmatranu regiju. Ovaj opseg nazivamo prozorom.
Prozor je definisan sirinom i vrednoscu centralnog CT broja, odnosno nivoom prozora.

Apsorpcijske vrednosti pokazuju se u sivim nijansama od bele do crne boje na monitoru u

rasponu Hounsfieldovih apsorpcijskih vrednosti od – 1 000 do + 3074 HU. Apsorpcijska
vrednost vode iznosi 0 HU. Tako vazduh meri – 1000 HU, masno tkivo od -10 do -150 HU, voda
od 0 do + 15 HU, solidno tkivo od +30 do + 90 HU, kalcijum i kosti +150 do +700 HU i metalna
strana tela + 1 000 HU jedinica. Iako merenje u HU jedinicama nije u potpunosti precizno
merenje gustine, ono u omogućava procenu građe patoloških promena u smislu preciznog
razlikovanja masnog i solidnog tkiva i cističnih promena.

Na skali CT brojeva vrednost od 0 HU označava vodu dok CT broj vazduha iznosi -1000
HU.

14
 Multislajsni CT
Multidetektorska (ili multi-slajsna) kompjuterizovana tomografija (MDCT, MSCT) za razliku
od standardnih sistema koji koriste detektorski luk sa jednim nizom detektora, imaju vise nizova
lucno postavljenih detektora i bazirani su na tehnologiji trece generacije CT skenera.
Za razliku od ranijih skenera koji su imali više detektora u x-y ravni, MDCT ima više detektora i
u z ravni (odnosno duz pacijenta).
Multislajne skenere karakteriše mogućnost snimanja više slajsova istovremeno. Svi MDCT
skeneri omogucavaju spiralno ( kontinuirano) skeniranje.

U kliničkoj praksi do sada se se mogli sresti skeneri sa 4, 6, 8, 16 i 64 niza detektora. U

komercijalnoj upotrebi se nalaze 16-slajsni i 64-slajsni skeneri.
Multidetektorska (ili multi-slajsna) kompjuterizovana tomografija (MDCT, MSCT) daje veoma
detaljne i precizne prikaze mekih tkiva, krvnih sudova i kostiju pregledanog dela tela (glave,
vrata, grudnog koša, abdomena, karlice, gornjih ekstremiteta, donjih ekstremiteta....). Višeslojni
(engl. multislice) skener nove generacije omogućava snimanje svih organa u tri dimenzije, pri
čemu pregled traje veoma kratko (pregled glave traje 3 do 4 sekunde, srca 5,5 do 6 sekundi,
grudnog koša 7 do 8 sekundi a za manje od jednog minuta može se obaviti detaljan pregled
čitavog tela pacijenta).

Kod ove generacije rendgenska cev koja se kontinuirano rotira i pri tom zrači, prosvetli određeni
volumen, čime se istovremeno na n-paralelnih detektora dobije n-preseka (slajsova). Ovakvom
metodom, u kojoj rendgenska cev napravi 3 rotacije u sekundi, a u jednoj rotaciji npr. 256
preseka, od kojih se svaki na displeju prezentuje u matrici 1024 x 1024 pixel, mogude je na
osnovu svega 5 sekundi snimanja dobiti 5 x 3 x 256 = 3840 megapixel, imaging informacija u
digitalnoj formi.

Prednost MDCT :

Veći broj detektora kao i mogućnost pregleda organa u sve tri ravni su suštinska razlika u odnosu
na običan CT pregled.

15
Višedetektorski CT uređaj omogudava da se u kratkom vremenskom periodu sa malo zračenja,
dobije što precizniji prikaz svih organa u telu. Pregled traje desetak minuta i ne zahteva posebnu
pripremu bolesnika. Nakon pregleda se dobijeni preseci dodatno obrađuju na radnoj stanici, a tu
veliku ulogu igra i softver kojim je radna stanica opremljena.
Nova konstrukcija skenera omogucava skraceno vreme snimanja, uze kolimisan snop i povecanje
velicine snimane regije.

Uza kolimacija u odnosu na konvencionalne CT skenere omogucila je rekonstrukciju slike u bilo

kojoj ravni sa rezolucijom koja je jednaka rezoluciji slika dobijenih MR-om.

* Kolimacija- Cev za X zrake podrazumeva kolimacione uređaje koji određuju veličinu i oblik
snopa X zraka. Jedan set kolimatora određuje uglovni luk zraka, a drugi set određuje njegovu
debljinu. Poslednji set se može prilagoditi za veoma tanke debljine. Kolimatori su izuzetno bitni i
zbog toga što redukuju izloženost pacijenta zračenju. Zračenje ima najveći intenzitet u centru
slajsa i smanjen intenzitet u blizini ivica.

Smanjenje vremena snimanja značajno redukuje mogućnost pojave artefakata usled pomeranja
što je posebno značajno kod pedijatrijskih pacijenata, pacijenata sa traumom..Skraćeno vreme
snimanja omogućava i perfuziona snimanja.

Kod multislajsnih skenera znacajno je povecana regija koja se moze snimiti tokom jednog
pregleda sto je posebno znacajno kod CT angiografije.

Multislajsni skeneri imaju mogucnost sekvencijalne i spiralne akvizicije.

Dual source skeneri

Kod dual source CT-a postoje dve rengenske cevi, odnosno dva izvora i isto toliko detektorskih
sistema koji rade istovremeno. Ugao između dva sistema je 90˚. Ovaj tip CT-a je veoma bitan za
skeniranje srca, jer zbog velike brzine (oko 0,1 sekunde po akviziciji) artefakti, koji su se javljali
pri drugačijoj upotrebi, su svedeni na minimum.

16
Multidetektorski aparat za kompjuterizovanu tomografiju Aquilion 64 najnoviji je u ponudi
Toshibe. Inače, trenutno se razvija četiri puta brži model Aquilion 256, a Siemens testira svoj
novi skener koji za četvrtinu sekunde uradi 768 preseka. Zahvaljujući velikom broju preseka
debljine 0,5 mm, omogućen je vrhunski pregled – pre svega multiplanarna (u sve tri ravni)
rekonstrukcija svih organa i organskih sistema, neinvazivni pregled krvnih sudova u svim
delovima tela, kao i praćenje prohodnosti stentova u koronarnim krvnim sudovima.

Proizvodjac GE ( General Electric ) koristi 16 detektorskih redova iste velicine duz Z - ose, dok
proizvodjac SIEMENS, PHILIPS, I TOSHIBA koriste detektorske redove duz Z-ose razlicitih
velicina. Upotrebom detektorskih redova razlicitih velicina moze se postici veci broj razlicitih
sirina preseka. Ukoliko su potrebni preseci manjih sirina koriste se samo centralni detektorski
elementi, detektorskih redova. Zbog toga nije potrebno imati uske detektorske elemente na
spoljasnjoj strain detektorskih redova. Siri detektorski elementi na periferiji omogucavaju
istovremenu akviziciju 4 preseka sirine po 5mm.
Da bi dobili 64 preseka duz Z-ose istovremeno, tri od cetiri proizvodjaca CT skenera koriste 64
reda detektora sirine 0,625mm ili 0,5mm, dok SIEMENS koristi 32 reda detektora sirine 0,6mm I
oscilirajucu fokusnu tacku da bi se dobilo 64 preklapajuca preseka. Na ovaj nacin se postize
bolja prostorna rezolucija duz Z-ose, uz manje prostornih artefakata.

Kao glavni nedostata MSCT-a najcesce se pominj velika kolicina osnovnih podataka koji se
prikupljaju tokom snimanja I kompleksni algoritmi za postprocesiranje slika koji mogu biti
realizovani iskljucivo na mocnim radnim stanicama.

64-slajsna kompjuterizovana tomografija je najčešće indikovana kod:

• Sumnje na tumor ili lokalizovanu infekciju (apsces)

• Sumnje na trombozu krvnog suda, aneurizmu, krvarenje
• Traume i sumnje na unutrašnje krvarenje
• Oštećenja mišića i preloma kosti itd.

17
Sumarno :

Prednosti MSCT-a
 CT pregled je neinvazivna i precizna metoda
 Najvažnija prednost je da može da slika kosti, meka tkiva i krvne sudove istovremeno
 Pregledi su brzi i jednostavni što je od posebnog značaja za urgentna stanja u medicini
(povrede, unutrašnja krvarenja…)
 Pregled mogu uraditi i pacijenti sa ugrađenim implantatima bilo koje vrste

Rizici
 Ozračivanje kod preterane izloženosti radijaciji povećava se rizik za nastanak
malignih bolesti
 Pojava alergija na kontrasno sredstvo
 Trudnoća-gravidne žene se izlažu ovoj metodi samo ako su vitalno ugrožene

Parametri skeniranja

Osnovni parametri protokola sekvencijlnog CT snimanja

1. Nagib gentrija
2. Nagib cevi
3. Struja cevi
4. Debljina preseka
5. Broj preseka
6. Polje snimanja ( FOV)
7. Pomeraj stola
8. Smer snimanja
9. Rekonstrukciona matrica
10. Algoritam rekonstrukcije – konvolucioni filtar

18
Karakteristicni parametri protokola spiralnog CT snimanja

Parametri akvizicije
1. Kolimacija
2. Pic factor
3. Duzina spirale

Parametri rekonstrukcije
1. Algoritam z-interpolacije
2. Rekonstrukcioni interval

Neki skeneri nude odabir pitch-a (P) umesto TF. SC, TF i P su najvažniji akvizicijski parametri
(koji utiču na prikupljanje podataka), dok je RI najvažniji rekonstrukcijski parametar (određuje
način obrade sirovih podataka). Pitch je po definiciji odnos pomeranja stola tokom jedne rotacije
rendgenske cevi i kolimacije snopa zračenja. Povećanjem pitcha «razvlaci se spirala», smanjuje
doza zračenja za bolesnika i povećava dužina skeniranog dela tela (scan coverage)

Parametri skeniranja kod MSCT: najvažniji akvizicijski su parametri takođe kolimacija

rendgenskog snopa (SC= section collimation), pomeranje stola po jednoj rotaciji cevi (TF) i pitch
(P), dok su rekonstrukcijski parametri RI i SW (section width ili efektivna debljina sloja)
Za 3D rekonstrukcije, preklapanje susednih rekonstruiranih slojeva mora biti 50% da bi
rezolucija slike bila dobra u svim ravninama.

Novije mašine imaju brže računarske sisteme i novije softvere. Njihovi računarski sistemi
integrišu podatke kretanja pojedinačnih delova tela i stvaraju trodimenzionalnu informaciju
objekta koji se može videti iz više različitih perspektiva na monitoru radne stanice. CT slika
dobijena tomografijom je matematička. Dobijena slika više nije posledica direktnog dejstva
rendgen zračenja na film. Ona je proizvod višestrukog detektovanja, merenja i izračunavanja
digitalnih informacija.

19
Prednosti kompjuterske tomografije u odnosu na druge dijagnostičke metode

Jedna od najvažnijih prednosti u odnosu na neke dijagnostičke metode (npr. u odnosu na

rendgeologiju) je mogućnost dobijanje 3D slika i aksijalnih preseka. Od velikog značaja za
dijagnostiku je i mogućnost merenja gustine različitih tkiva, što sa ranijim dijagnostičkim
metodama nije bilo moguće. Bitna karakteristika dijagnostičkih aparata je brzina dobijanja slike.
CT – skeneri, novijih generacija su izuzetno brzi. Tako postoje skeneri koji mogu da naprave 768
preseka za četvrti deo sekunde. Pregled na njima traje veoma kratko; glave: 3 – 4 sekunde, srca:
5,5 – 6 sekundi, grudnog koša: 7 – 8 sekundi, celog tela: manje od jednog minuta. Ovo je veoma
značajno jer je kraće izlaganje rendgenskom zračenju. Pored toga uređaj je efikasniji (može se
uraditi veći broj pregleda za relativno kratko vreme), a za urgentne slučajeve od presudnog
značaja je velika brzina dijagnostikovanja. Vrhunski pregled na ovim uređajima omogućava
dobra rezolucija zahvaljujući mogućnosti snimanja veoma tankih slojeva tkiva (0,5 mm) i brze
rekonstrukcije slike na osnovu velikog broja slojeva. Pregled je neinvanzivan, bezbolan i
potpuno automatizovan.

Tokom СТ pregleda, vrlo često se pacijentu daje kontrastno sredstvo, u venu i to u toku samog
skeniranja, i na taj način poboljšava se vizuelni prikaz nekog organa.

Razvoj kontrasta je značajno doprineo kvalitetu skenerske dijagnostike. S početka su korišćeni

jonski kontrasti ali zbog čestih neželjenih dejstava (alergijskih i pseudoalergijskih reakcija)
njihova upotreba je sada vrlo restriktivna. Kasnije, sa razvojem farmaceutske industrije,
pojavljuju se savremena nejonska kontrastna sredstva koja imaju minorna neželjena dejstva.

20