Razgovori Sa Ramanom 1 PDF

Razgovori sa
[ri Ràmanom Mahâr{ijem

Naslov originala:
Talks with Sri Ramana Maharshi
Publiched by
T. N. Venkataraman
Tiruvannamalai, 1984
Izdava~:
Aruna~ala
© Copyright: 2000 by Ivan Risti}
Prevod:
Ivan Risti}
Lektura:
Ivan Anti}
Korektura:
Dojna Lapadat
Kompjuterska priprema:
Ivan Anti}
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
Gotovo svi najpoznatiji prikazi u~enja Ramane Mahar{ija koristili su dijaloge iz

'Razgovora'. Kona~no se i kod nas pojavilo ovo najobimnije i, po mnogo ~emu, najzna~ajnije
delo.
Tokom ~etiri godine strpljivo zapisivani 'do nogu u~itelja', ovi razgovori sadrè svu
dubinu Ramaninog uvida. Pored toga {to izraàvaju sve velike ideje indijske filosofije i religije,
i to kao najintimnija li~na iskustva, svakome prepoznatljiva, 'Razgovori' duhovno zrelim
~itaocima u jo{ ve}oj meri prenose duh prisustva prosvetljenog ~oveka, koje nikakve re~i ne
mogu prikazati, a koji nam je najpotrebniji.
Odgovaraju}i na svakojaka pitanja najrazli~itijih posetilaca, od velikih intelektualaca do
prostih seljaka iz okoline, Ramana je odgovarao na svoj, uvek isti na~in: sa stanovi{ta potpuno
prosvetljenog ~oveka, koji je uvek u ~istoj (transcendentalnoj) svesti Sopstva; sa stanovi{ta svesti
jedinstva. Te{ko moèmo izre}i koliko je to dragoceno. Ali, zato moèmo ukazati koliko je
problemati~no za sve one smrtnike koji ne znaju {ta je to, koji nemaju praksu osve{}enja,
meditacije, niti iskustvo ~iste svesti. Za njih }e ovi 'Razgovori' biti samo jedna gomila
nebuloznih i bogohulnih besmislica, i nemogu}i za ~itanje. Jer, kako oni da razumeju Ramanine
izjave da ımi nismo telo‰, da se ı~ovek osloba|a spoznajom da nije ni ro|en‰, da su ıBog,
du{a i svet samo mentalne koncepcije‰ a da je ı~ovekovo Sopstvo jedina Stvarnost‰, da je
ıBog stvorio ~oveka, ~ovek Boga, a da su oboje stvorili samo imena i obli~ja, i da u
stvarnosti ni Bog ni ~ovek nisu stvoreni‰, i mnoge druge sli~ne? Ima i veoma realisti~nih
izjava, poput one koja je data na pitanje: ıKako da steknem slobodu (moksha)?‰ - ıNau~i {ta
to zna~i.‰ Naàlost, i ovakve izjave se samo s prosvetljenjem mogu razumeti, kada se prevazi|u
sve zamke psihodinamike. I za filozofe su ovi 'Razgovori' neprikladni i nezanimljivi, jer se bave
1
prakti~nim iskustvima samospoznaje, kao osnovnog uslova za spoznaju sveta, onoga {to jeste. U
tom pogledu su oni mnogo radikalniji i dublji od Sokratovih dijaloga, kao i od savremenih
egzistencijalista. I na hri{}anske dogmate i teologe, koji drskom plitkoumno{}u zameraju
indijskoj filozofiji i meditaciji da se okre}u 'ni{tavilu', kao hladan tu{ mogu delovati Ramanine
re~i: ıKo vidi prazninu? Ti mora{ biti prisutan. Prisutna je svest koja svedo~i o praznini. Ne
postoji trenutak kada te nema.‰ ıTi postoji{ ~ak i kada nema sveta.‰ ıTvoje Sopstvo je ~ista
svest koja uvek jeste.‰ âk i iskusni psihoterapeuti ostali bi bez re~i pred Ramaninom izjavom:
ıDu{a, um i ego su samo re~i. Ne postoje takva bi}a. Svest je jedina Istina.‰ Stoga je
razumljivo za{to ni K. G. Jung nije smeo da ode do Ramane kada je bio u poseti Indiji
(1938. godine), mada su ga nagovarali. Zaista, {ta raditi sa ~ovekom koji nam tvrdi: ıRo|enje
i smrt su samo ideje. One se odnose na telo ili um. Sopstvo postoji pre ro|enja ovog tela, i
osta}e i posle njegove smrti.‰ Samo prosvetljen ~ovek moè iz li~nog iskustva videti da su ovo
izjave onoga ko je nadi{ao relativni svet i sjedinjen je sa apsolutnim - tako {to sve relativno
doìvljava kao apsolutno.
Moglo bi se, najzad, pomisliti da je Ramana samo jedan od gurua, kojima obiluje Indija
(a, na àlost, i Zapad). I takva predstava o Ramani pada u vodu, on nije bio samo guru koji
je sedeo i govorio drugima {ta da rade; on je imao sve siddhije ili mo}i, ali i vi{e od toga,
imao je najvi{u spoznaju jer nikada nije namerno pokazivao mo}i. To je smatrao afirmacijom
ega pred publikom. Ipak, one su se de{avale: vi|an je na dva mesta istovremeno, nestajao je
pred o~ima ljudi, pokretom ruke oìveo je de~aka koga je ujela kobra, a jedan posetilac,
baron von Valtheim-Ostrau, opisao je u svom dnevniku kako se Ramanino telo za vreme
meditacije pretvorilo u svetlosni oblik. Brojna su i svedo~anstva o njegovim {etnjama: tada bi
za njim spontano krenule u povorci mnoge ìvotinje iz okoline, i doma}e i divlje. Ipak, najve}e
i najlep{e svedo~anstvo njegovog duhovnog uticaja bilo je to {to su se, za vreme dok je ìveo
u pe}ini na bregu, mala deca iz sela spontano sama okupljala kraj njega, i mirno sedela u
njegovoj ti{ini. On niti je video sebe kao u~itelja, niti druge kao u~enike; za njega je guru
Stvarnost koja uvek jeste, i koja sve daje. Zato on potragu za guruom bezmalo poistove}uje sa
zabludom. Nikoga nije traìo, niti se igde kretao iz sela u kome je ìveo, ali, njegovo bi}e i
ti{ina delovali su na svet ja~e od svih gurua onoga doba, i od tada se to dejstvo tiho uve}ava.
Zato su za prakti~are meditacije (samo za one koji imaju iskustvo unutarnje ti{ine) ovi
'Razgovori' pravi zlatni rudnik najpreciznijih instrukcija i najdetaljnijih razja{njenja puta ka
Sopstvu. Te{ko je na}i ~oveka koji je kao Ramana tako jasno svedo~io, svojim bi}em u ti{ini
mnogo vi{e nego re~ima, o Jedinoj Stvarnosti koja omogu}ava i svet, i Boga i ljude, a koja je
na{a su{tina; koja je uvek tu, iza svakodnevne budnosti, sanjanja i dubokog sna bez snova, kao
ve~no Prisustvo i Milost. Na{e telo je samo pogodno mesto kroz koje se ona ispoljava - zato
Ramana uporno ponavlja da nismo telo. Prepoznavanje Najvi{e Stvarnosti koja sve omogu}ava,
kao na{e Sopstvo, i preuzimanje odgovornosti za njenu aktuelizaciju kroz na{u celovitu li~nost,
kroz koju postajemo njeno oli~enje, cilj je ìvota i Novog doba u koje smo zakora~ili. Ramana
nam je taj cilj pokazao samim svojim bi}em i svakom re~ju je poga|ao njegov centar.
Okosnica njegovog, ina~e retkog, verbalnog nau~avanja jeste praksa samoispitivanja
formulisana kroz pitanje 'Ko sam ja?' To je, po Ramani, su{tina svih meditativnih praksi.
Meditacijom se napu{ta mno{tvo misli i pa`nja se svodi na samo jednu. Tada je um pod
kontrolom i postaje mogu}e sagledavanje onoga-koji-misli. Za razliku od ostalih meditacija,
pitanjem 'Ko sam ja?' (okretanjem pa`nje ka sebi) direktno dolazimo do njega. On je i cilj
svih meditacija. To je Ja. Iz njega nastaju sve misli. Kada ga sagledamo, vidimo da Ja ne
postoji kao entitet, koji je realan sam po sebi, ve} je i sam jedna misao, i to primarna. Tada
upadamo u ti{inu jer vidimo da nismo individue, da ni{ta nije na{e, ve} da samo apsolut jeste,
u bezvremenom savr{enstvu. Samoispitivanjem uvi|amo da nismo um koji se stalno menja, ve}
trajno bi}e, ono {to uvek biva, iza svih stanja svesti - budnosti, sanjanja i dubokog sna -
bivstvovanje nezavisno ~ak i od prisustva tela. Kada ovako osvestimo svoje bi}e, odnosno samo
postojanje, ono se postepeno pokazuje u novom svetlu; nije vi{e onakvo kakvo smo ga ranije
zami{ljali. Prestaje da biva ne{to {to je 'na{e', i pokazuje se kao apsolutno. Kako je na{a svest
2
suptilnija, jasnija i ~istija od utisaka na{e li~ne pro{losti (vasana), tako postojanje doìvljavamo
na sve finijem nivou, gde se ono pokazuje kao jedinstvena svesna energija; sve dok ga ne
transcendiramo i u sebi otkrijemo beskraj apsolutnog, koji je nemanifestovani izvor svega. Njega
Ramana naziva Sopstvom. Osve{}enjem bi}a, na{eg tela i uma, vidimo da celina univerzuma
stvara svaki njegov atom i pokre}e ga u ìvot, vidimo da je sve {to individualno postoji
stvorila neka {ira celina, ili vi{a sila. Tada vidimo da mi nismo ni{ta individualno, ve} da smo
smisao, ishod, ~ista svest ili duh koji je svedok te individualne celine (tela, uma itd.); da je
na{a prava priroda ono {to sve omogu}ava i daje ìvot samim svojim svedo~enjem, odnosno,
svesno{}u - i nezavisno{}u od svega.
U svakom dijalogu on sagovornika navodi na ovaj proces samospoznaje, i gotovo svaki
sagovornik iznosi svoje strahove i sumnje u mogu}nost postojanja bez uma (ega). Ono najlep{e
u ovim 'Razgovorima' jeste Ramanino uveravanje da mi ve} postojimo bez uma (kao ~isto
bi}e); da je takvo postojanje jedino autenti~no; da treba imati poverenje u bivstvo koje sve
omogu}ava, pa i nas zajedno sa umom; da mi ve} jesmo ta celina koja sve stvara i radi, i da
nam zato nije potreban um da bismo postojali, ve} svest o onome {to uvek jeste. Ramana
nam kaè da je bi}e (sat) ve} svesno (citt). Da nije tako, odakle bismo imali i ovu svesnost o
postojanju koju imamo u egu, i mi i sva ìva bi}a? Samo iz perspektive upletenosti u
mentalne sadràje izgleda da se nadilaènjem uma ne{to gubi; njegovim se nadilaènjem gubi
samo patnja i neznanje, ube|enja i svi mogu}i koncepti o ìvotu, a ne sam ìvot. Predajom
bi}u koje uvek biva dobijamo ono apsolutno - kad napustimo svoje individualno i relativno
postojanje, otu|eno i za~aureno na{om psihom. (Svi mentalni poreme}aji nastaju preteranom
identifikacijom sa umom, a ne njegovim 'gubitkom', kako psihijatri pogre{no misle. Du{evni
bolesnik je opsednut egom i umnim sadràjima, i sva psihoterapija (bi trebalo da) se sastoji u
pruànju pomo}i da ih nadi|e. Tako|e, psihoza nije 'gubitak ega' ve} preterano ulaganje
energije u njega, tako da se ego deli i umnoàva. Ego se gubi samo u duhovnom
prosvetljenju, i nikako druga~ije.) Na kraju krajeva, i ne treba da 'izgubimo individualnost' ili
ego, jer u stvarnosti mi uop{te i nismo individue, to nikada nismo ni bili, niti }emo to ikada
mo}i da budemo. Samo smo mislili da jesmo, i svojim mislima smo sebe izdvajali iz stvarnosti.
Svo probu|enje je u prestanku ovakvog mi{ljenja.
Ramana nas stalno uverava da na{a ideja o sebi, ili misao 'ja' nije istinski identitet
bivstva, pravo Ja (ili, 'ja'-'ja', kako on jo{ izraàva svest o bivstvu), ve} iluzija. îsto bivstvo je
nepodeljeno jedno. Mi svojim umom, tj. egom, izdvajamo posebne oblike iz tog jedinstva i
dajemo im imena. Ti oblici i ta imena su ceo svet koji nam je poznat u svakodnevnom
ìvotnom iskustvu (maya), i oni sa~injavaju svu dramu ìvota, dok jedinstvo bivstva i ne vidimo.
Primarni oblik koji umom izdvajamo iz celine, jeste 'na{e' telo, a s njim je primarna ideja o
sebi, misao 'ja'. U slu~aju da na{ um omogu}ava ìvot i sve ostalo, ili da postojanje od njega
zavisi (a on sam sebi stvara ba{ takav utisak), tada bi gubitak uma bio tragi~an. Ali, stvar je
obrnuta, celina je stvorila nas i na{ um, pa zato gubitkom uma i individualnosti, njihovim
svesnim nadilaènjem, jedino postajemo ta celina, i ni{ta drugo. Kosmi~ka inteligencija, ili vi{a
sila, koja omogu}ava sav ìvot i nas, sigurno je daleko svesnija, savr{enija i mo}nija od na{eg
malog i neuroti~nog uma. (Zato treba da joj se predamo. To je bhakti.) Upravo zbog njegove
malenkosti i ograni~enosti ne moèmo da spoznamo jednostavnu istinu da je kosmi~ka
inteligencija na{a prava priroda, i da je uvek prisutna u 'na{em' bi}u. (To je samospoznaja,
jnana ili |nana.) Nesvestan ~ovek misli da je on individua unutar celine, pored drugih
individua, dok probu|en vidi da samo celina jeste, i da je on sama celina, koja sadrì prividne
individue. Po Ramani, individue su privid kao likovi koje sanjamo u snu.
Logika samospoznaje je krajnje jednostavna: ako je nas, svesne individue, stvorio
univerzum prirode, tada je taj univerzum daleko svesniji od nas. Tako|e, ako je mogao da
ovaploti nas, ovakve kakvi smo, mora da mu je mnogo lak{e da ovaploti i sebe, kao {to je to
u~inio u liku Kri{ne ili Isusa, i da nam iznese poruku o samospoznaji kao spoznaji celine
(Boga). U tome je jedinstvo puta samospoznaje i predaje: kada spoznamo ono {to jeste
(jnana), tada se i predajemo tome {to jeste (bhakti). Nema spoznaje bez prihvatanja onoga {to
3
se spoznalo. Ljubav i prihvatanje svega {to postoji jedini je na~in na koji se izraàva duh koji
omogu}ava sve {to postoji, a koji je na{a su{tina.
Ovo se u praksi samoispitivanja (vichara) svodi na to da se najpre odvratimo od misli
okretanjem ka onome ko ih je svestan, ka 'ja' koje misli, i ~vrstim drànjem za njega otkri}e
nam se da ni 'ja' nije na{e, da ni mi nismo ni{ta sami po sebi, ve} je i to izraz jedne {ire
celine, i da samo celina jeste. Od svih indijskih svetaca samo je Ramana mogao da kaè:
ısamadhi je ostati kao ~isto 'ja'‰ i ınakon prestanka svih misli, svu pa`nju treba usmeriti na
'ja', i ne ispu{tati je‰. On je znao da se ~isto 'ja', bez ikakvih objekata i sadràja, pretvara u
Jastvo (Sopstvo). To je jedini put. Zato nas Ramana podse}a da je ime Boìje 'Ja jesam'.
Ramana nam neumorno govori da mi u su{tini uvek jesmo celina bivstva, a ne
individualno telo, ali treba toga da budemo i svesni. Samo ako nismo svesni toga {to uvek
jeste, mi smo u gubitku. On ~esto koristi primer dubokog sna da bi nam stavio da znanja da
tada prirodno i spontano, ali nesvesno bivamo jedno sa celinom bi}a. Sav napor je u tome da
toga budemo uvek svesni, jer mi uvek postojimo, i za vreme sna. Stoga, biti svestan, tj.
prosvetljen, za Ramanu zna~i biti u autenti~nosti bivstva, u njegovoj aktuelizaciji. Svesno{}u
celina, ta~nije, duh koji celinu omogu}ava, postaje aktuelan - kroz na{e obli~je. Sve dotle on
postoji, ali bezli~no, kao uslov pukog postojanja svega. Njegova je te`nja da ne bude bezli~an i
da zadobije ljudsko, tj. konkretno oli~enje. Kada se prosvetli u ljudskom obli~ju, tada postaje
ìva, delatna ljubav koja svemu omogu}ava postojanje. Tada postojanje (sat) postaje prosvetljeno
postojanje (citt) i ~isto blaènstvo (ananda). Stoga nadilaènjem uma i individualnosti ne
postajemo bezli~ni (kako zami{ljaju pseudointelektualci koji tako kritikuju budizam i vedantu),
nego tada apsolutno bivstvo kroz 'na{e' obli~je zadobija svoje autenti~no oli~enje: postaje
li~nost. Duh tek tako postaje 'Onaj koji jeste'. Napu{tanjem svoje individualnosti (sa~injene od
gomile se}anja, neuroza, i fikcija) mi omogu}avamo apsolutnom bivstvu da od bezli~nog
postojanja kroz na{e bi}e postane li~nost, tj. da postane aktuelno u svom najvi{em,
najkonkretnijem i najpotpunijem smislu. Ljudsko obli~je tada vi{e nije 'na{e', ve} je samo mesto
gde se ve~nost srela sama sa sobom, mesto iz koga izbija ljubav koja svemu omogu}ava da
bude. Hristova poruka da napustimo sve (individualno) i prvo traìmo Carstvo Nebesko
(apsolutno) - jer }emo onda s njim dobiti sve, i ono {to smo napustili, zato {to apsolutno
sadrì i omogu}ava sve relativno - ovde je tako jasno izraèna kao da ju je sam Isus
obja{njavao.
Upravo zbog autenti~nosti Ramaninog svedo~enja o Stvarnosti, moèmo ga razumeti samo
u skladu sa nivoom i kvalitetom sopstvene svesti. Na{a li~na zrelost je jedino oko s kojim se
ovi 'Razgovori' mogu ~itati. Pri tom se misli na onu odva`nu zrelost retkih pojedinaca kojom
se nadilazi prose~no ìvotarenje, i s kojom se, uz pomo} meditativne discipline i prakse, traga
za ve~nim smislom. Koliko je ovakvo oko transcendentalnog duha otvoreno u nama, toliko
}emo ovde jasnije videti sve suptilne detalje najve}ih istina, skrivene ~esto u najjednostavnijim
odgovorima. Moramo stoga upozoriti da je Ramana najdublji i najprecizniji onda kada je
najkra}i. To je zato {to su njegove re~i bile ispunjene duhovnom snagom njegovog prisustva.
Zato njihovo dana{nje ~itanje daje razli~ite efekte, naj~e{}e izgledaju apsurdne, siroma{ne i
{krte onima koji nemaju iskustvo prisustva transcendentalnog duha u sebi. Naro~ito }e biti
zbunjeni oni koji misle da ga imaju, ali koji u meditaciji traè sredstvo za uspe{nije
ispunjavanje svojih èlja i strasti, {to je u skladu sa savremenim trendovima, a ne drevni put
za nadilaènje smrtnog tela, uma, vremena i prostora, i predaju duhu koji sve omogu}ava, a
koji je na{a su{tina ili Sopstvo. Zato je to put prestanka i utrnu}a, a ne bilo kakvog
postignu}a. Ramana je bio oli~enje ovog drevnog puta, a ne modernih tehnika za instant
prosvetljenje.
Iako nam dana{nji na~in ìvota i kultura gotovo u potpunosti onemogu}avaju taj drevni
(i ve~ni) ideal ljudskog savr{enstva, a Hri{}anska crkva ga ~ak i satanizuje, sigurno je da
postoje pojedinci kojima je on potreban, uprkos svemu. Potreban je ~ak i onima koji ne znaju
da im je potreban, jer to je potreba za autenti~nim bivstvovanjem. Ramana ostvarenje takvog
ideala pruà neposredno, samim svojim bi}em, bez ikakve ideologizacije i mitologije vezane za
4
jednu kulturnu tradiciju (iako se ~esto sluì jezikom vedante, on ga prevodi u univerzalno
iskustvo). Time ga je u~inio univerzalnim i svima dostupnim. I to je izuzetno va`no naglasiti,
jer ostvarenje ideala autenti~nosti bivstvovanja (koji danas, zbog snage koju tehnologija daje
iluzijama i destruktivnim silama, nije filozofsko pitanje, ve} pitanje opstanka) nije mogu}e
posti}i na stari na~in, prema nekoj odre|enoj tradiciji, ve} na univerzalan i direktan na~in, koji
izvire iz same autenti~nosti bivstvovanja i zato je prihvatljiv svakom ~oveku. Univerzalna
dostupnost autenti~nosti bivstva oli~ena je Ramaninim krajnje jednostavnim svo|enjem njegovog
ostvarenja na direktno pitanje: 'Ko sam ja?' Sama veli~ina Ramanine pojave u~inila je da taj
drevni ideal ne bude proma{en ni zaboravljen u na{em otu|enom, tehnokratskom dobu. On ga
je izrazio tako direktno i sna`no da, zahvaljuju}i njemu, ni ubudu}e ne}e mo}i da bude
zaboravljen.
Izrazimo na kraju i na{u zahvalnost prevodiocu 'Razgovora' Ivanu Risti}u (Svami
Advaitananda), odli~nom poznavaocu Ramaninog u~enja, koji je iz Ramanasrama doneo
tekstove i poduhvatio se herojskog napora njihovog prevo|enja '92 god. u Austriji. To je bio
njegov kreativan odgovor na tada{nja destruktivna de{avanja.
Ivan Anti}
PREDGOVOR
ıRazgovori‰ koji su prvobitno bili objavljeni u tri toma sada su izdati u prakti~noj
jednotomnoj ediciji. Nema sumnje da }e svi aspiranti {irom sveta ovo sada{nje izdanje prihvatiti
sa istim po{tovanjem i pa`njom kakvu je izazvalo i prethodno. Nije ovo knjiga koju treba ovla{
pro~itati i odloìti. Pokaza}e se, zasigurno, kao nepogre{ivi vodi~ sve ve}em broju hodo~asnika
u Svetlost Ve~itu.
Ne moèmo biti dovoljno zahvalni [ri Munagali S.Venkataramiahu (sada Swami
Ramanananda Saraswati) za vo|enje zapisa o razgovorima, koji pokrivaju period od godine
1935. do 1939.
Privrènici koji su imali sre}u da sretnu Bhagavana [ri Ràmanu, pri ~itanju ıRazgovora‰,
se}a}e se spontano U~iteljevih re~i i sa ushi}enjem prizivati sopstvene misaone zapise. Uprkos
~injenici da je veliki Mudrac Aruna~ale najvi{e pou~avao }utnjom, ~inio je to i re~ima, lucidno
i bez zbunjivanja i zamra~ivanja uma slu{atelja. Tada bi se javljala èlja da se svaka izgovorena
re~ sa~uva za potomstvo.
No, treba biti zahvalan i za ono malo zapisanih iskaza. Vide}emo da ıRazgovori‰
osvetljavaju i U~iteljeva kasnija dela, do ~ijih se prevoda moè do}i, i mo`da je najbolje
prou~avati ih uporedo. [ri Ràmanina u~enja nisu data uop{teno. Zapravo, mudrac nije drào
predavanja ili diskurse, u pravom smislu re~i. To su, prvenstveno, bili odgovori na pitanja
aspiranata, koji su imali te{ko}a na svom spiritualnom putu i traìli za njih re{enje. Sli~ni
problemi se javljaju i u potrazi za Sopstvom, pa je, tako, i na~in njihovog re{avanja isti. Zbog
toga Mahâr{ijevi odgovori poseduju kvalitet univerzalnosti.
Nisu svi bili u stanju da postave ispravna i podesno uobli~ena pitanja. Zato odgovori
gurua nisu bili samo usmereni na to da, kao u nekom ispitnom pismenom zadatku, pruè
odgovor na zadatu temu. On je ~esto zalazio iza re~i i na taj na~in ispravljao i sama pitanja.
A kada su ona bila zaludna i bezna~ajna, nije smatrao da mora da zadovolji obi~nu
radoznalost ili podràva ljude u njihovim zabludama. Ipak, [ri Ràmana nije ostavljao svog
sabesednika tamo gde bi ga zatekao. Jedan privrènik je rekao: ıSva na{a pitanja su
5
postavljena sa na{e ta~ke gledi{ta, a [ri Bhagavan na njih odgovara sa svoje. On ne samo da
odgovara na pitanja, ve} ih, tako|e, potkopava‰.
Razli~ita su stanovi{ta sa kojih se prilazi svecu. Skeptici i agnostici, teisti i ateisti, traga~i
za ~udesima i lovci na psihi~ke fenomene - svi su oni dolazili kod Mahâr{ija. Tako je priroda
pitanja zavisila od onoga {to je najvi{e opsedalo njihovu svest. Veli~ina U~itelja je bila u
otklanjanju tih polaznih a nebitnih stanovi{ta ili interesovanja i pobu|ivanju ~e`nje u
privrènicima za spoznavanje vrhunske Istine.
Posetioci A{rama su [ri Ràmani ~esto postavljali pitanja o okultnim i psihi~kim mo}ima:
da li je dobro imati telepatske sposobnosti, nije li mo} da svoje telo u~inimo nevidljivim znak
zrele mudrosti? Mogu li se ~itati tu|e misli? U~itelj je uvek odgovarao da okultno i ~udesno
nije duhovno, i da su natprirodne mo}i pre prepreka nego pomo} na putu do Uzvi{enog
Duha.
Neke je zanimao fenomen smrti: ı[ta biva sa mrtvima? Moèmo li da ih vidimo?‰ [ri
Ràmana je pou~avao da su svi ovi problemi neva`ni i da traga~ za istinom ne treba da se za
njih zanima. Jedna otmena dama, aristokratkinja, pitala je: ıMahâr{i, moèmo li da vidimo
mrtve?‰ U~itelj je odgovorio: ıDa.‰ - ıDa li nam ih jogiji mogu pokazati?‰ - ıDa, mogu. Ali,
nemojte od mene traìti da vam ih pokaèm, jer ja ne mogu‰. - ıDa li ih vi vidite?‰ U~itelj:
ıDa, u snovima‰.
Su{tina [ri Ràmaninog u~enja je samoispitivanje. Umesto da pita{ o stotinu neva`nih
stvari, traì da spozna{ Sopstvo, pitaj 'Ko sam ja?'. Samoispitivanje bi trebalo da je najlak{i od
svih zadataka, ali je, ~ini se, najteì, jer smo postali tu|i svom Sopstvu. Ono {to treba da se
u~ini je jednostavno - postati Sopstvo. Ovo je kona~na istina. To je na{e ve~no, prirodno i
priro|eno stanje. Zbog neznanja, mi se poistove}ujemo sa ne-ja. Najsuptilnija od svih
identifikacija je ona sa egom. Tragajmo za korenom ega. Odakle se pojavljuje ovo la`no ıja‰?
Na kraju ispitivanja spozna}emo da se ego gubi, dopu{taju}i ve~nom Sopstvu da zablista.
Najbolja metoda je samoispitivanje: 'Ko sam ja?', to je najvi{a japa. To je istinska pranayama.
Misao 'Ja nisam telo' (naham) je izdisaj (rechaka); istraga 'Ko sam ja? (koham) je udisaj
(puraka); spoznaja 'Ja sam On' (soham) je zadràvanje daha (kumbhaka). Plod samoistraìvanja
je spoznaja da je sve Sopstvo i da ni~eg drugog nema. Za one koji slede ovu metodu, ni
jedna druga sadhana nije neophodna. âk i oni koji prihvate disciplinu devocije (bhakti)
dostiù isti cilj. Ako svoj ego predamo bilo guruu, bilo Bogu, spozna}emo Sopstvo.
[ri Ràmanina u~enja, kakva nalazimo u ıRazgovorima‰, done}e nadu svakome. Niko ne
treba da misli kako je li{en mogu}nosti spasenja. Neki stari posetilac iz Amerike rekao je,
jednom, U~itelju: ıMahâr{i, mislite li vi da smo nevaljali de~aci?‰ U~iteljev odgovor je bio
karakteristi~an: ıNemojte mi to re}i. No, vi ne treba da mislite da ste nevaljali de~aci.‰ Ma
{ta da je u nama r|avo, bi}e sigurno odstranjeno, ~ak i ako samo slu{amo Mahâr{ijeve mudre
re~i zapisane u knjizi koja je pred nama.
îtajmo je, jer }e nas pripremiti i dati nam mogu}nost za razumevanje U~iteljeve najvi{e
pouke, koja je bila upu}ena }utnjom.
Univerzitet u Madrasu T.M.P. Mahadevan

11. avgust 1958.
UVOD
ıRazgovori‰ pokrivaju period od ~etiri godine, 1935-1939, i zapisao ih je [ri Munagala

Venkataramiah (sada Swami Ramanananda Saraswati), veoma stari u~enik [ri Ràmane
Mahâr{ija. Iako je po ro|enju Telugu, te~no je govorio engleski i tamilski, a bio je upu}en i
u sanskrit. Ovo su neophodne kvalifikacije za nekoga ko je èleo da zapi{e razgovore [ri
Bhagavana sa svojim razli~itim u~enicima i posetiocima.
6
êtiri godine, koje su ovde obuhva}ene, predstavljaju dane kada je A{ram dostigao
vrhunac svoje slave. Mahâr{ijevo zdravlje bilo je u celosti dobro i hol, u kojem je sedeo, bio
je i danju i no}u otvoren da prihvati svakoga. Posetioci su pristizali iz svih delova sveta, te{ko
da je bilo ijedne zemlje iz koje nisu dolazili u ovo ili ono vreme. Rat se svakako ispre~io
ovom prilivu, no, kako je vreme prolazilo, broj indijskih posetilaca se umnogome pove}avao.
Me|utim, ovi razgovori, od kojih mnogi vo|eni sa zapadnjacima, bili su naro~ito interesantni:
moderna tendencija ka materijalizmu i nereligioznosti, kojom se Zapad ~esto hvali, ovde je
nai{la na sebi ravnog protivnika. [ri Bhagavan je blistao poput sunca, pa su ~ak i oni, koji ga
nisu razumevali ili se nisu slagali s njegovim re~ima, bili fascinirani te nisu mogli da se
odupru zanosu izazvanog njegovim prisustvom.
Iako je [ri Venkataramiah bio potpuno kvalifikovan za ovo delo, pratiti [ri Bhagavana
nije bio lak zadatak, kada bi kona~no po~eo da govori. On je u tolikoj meri vladao temom da
mu nikada nije nedostajala nijedna re~, na kojem god jeziku se vodio razgovor; malo se
beleàka moglo voditi, po{to su slu{aoci bili previ{e zauzeti u nastojanju da ne propuste ni
jednu izgovorenu re~, koje nije uvek bilo lako shvatiti. [ri Venkataramiah je sluìo i kao
prevodilac ljudima koji su dolazili u grupama i govorili engleski, po{to je [ri Bhagavan nerado
govorio tim jezikom, iako ga je znao dovoljno da je mogao ~itati engleske novine i ~asopise.
No, igrati ulogu prevodioca bio je jo{ teì posao nego samo zapisivanje; tok re~i je bio toliko
postojan, da nije bilo intervala u kome bi se njihovo zna~enje moglo saop{titi vatrenom
pitaocu. êsto su morali da zamole [ri Bhagavana da sa~eka, dok se njegove re~i ne prenesu
ùdnom slu{aocu. Zato je lako zamisliti te{ko}e u sa~injavanju ovog zapisa; za taj zadatak je
bio kompetentan jedino neko ko je godinama sedeo uz stopala U~itelja i u potpunosti
apsorbovao njegovu filosofiju i na~in na koji ju je izlagao. Osoba idealna za ovo sre}no je
na|ena u [ri Venkataramiahu.
Priznajemo da jezik koji se ovde koristi nije uvek ugla|en; s obzirom na okolnosti
moralo se s tim ra~unati; on je bez sumnje mogao da bude ispravljen, ali je umnogome
ostavljen kakav je bio, po{to smo ose}ali da bi se na taj na~in izgubila spontanost koju u
ovom obliku poseduje. Mada su razgovori vo|eni na razli~itim ju`noindijskim jezicima, ve}ina ih
je zapisana na engleskom, dok je ostatak pisan na tamilskom ili telugu, a ovi odlomci su
prevedeni za potrebe knjige. Upotpunjene bele{ke ~esto su pokazivane pitaocima radi
verifikacije, dok je celina dobila ìg odobravanja samog [ri Bhagavana, po{to su mu zapisi
stalno davani na uvid nakon {to bi do{li u svesku, da ih odobri ili izvr{i potrebne izmene.
Tako, moèmo biti sigurni da ovde imamo precizno u~enje U~itelja i ~itaju}i ga mi jo{ jednom
sedimo uz Njegova stopala u starom holu, ispijaju}i svaku re~ koja nam pada s njegovih usana,
razdragani njegovim osmehom, pokretom njegovih ne`nih ruku i vladanjem; jer, on je bio
istinski umetnik koji bi ~esto glumio deo pri~e koju je pripovedao da bi nas lak{e doveo do
razumevanja svoje misli.
Neki }e biti skloni da kritikuju ovu knjigu kao monotonu, me|utim, monotonija je ovde
promi{ljena, po{to se uvek donosi ne{to novo, ma koliko teme razgovora izgledale sli~ne. [ri
Bhagavan je uvek nagla{avao su{tinsku istinu koja je potrebna za oslobo|enje: da postoji samo
jedno Sopstvo i da ne postoji ni{ta drugo osim Sopstva. Znaj to, i sve drugo }e{ znati. Nikad
nije previ{e ovo ponavljati.
Intelektualno razumevanje ove ~injenice bez sumnje dovodi ~oveka na put, me|utim,
kada je put jednom zapo~et, tada mentalno znanje mora postati stvarno iskustvo. Da bi se
ne{to apsolutno poznavalo, a ne samo povr{no, to se mora i postati, ina~e je znanje
nepotpuno. Mi nismo nikad ni{ta drugo do Sopstvo, na {ta sam ve} ukazao, no, vezuju}i sebe
ograni~avaju}im neznanjem, egom, zaboravljamo posmatra~a i poistove}ujemo se s posmatranim.
No, {ta mi tu moèmo? Navika je toliko dugove~na, kroz toliko ro|enja mislilo se na takav
na~in, vekovima je ona stvarana umom koji se na ovaj na~in sve vi{e i vi{e razvijao u
neznanju, te sada, i pored najbolje volje, nije sklon, gotovo da nije u stanju da se odmrsi iz
ropstva svetu igre koji je sam stvorio.
7
Ti si Sopstvo, kaè on, ni{ta drugo do Sopstvo, sve drugo je samo predstava, pa, BUDI
Sopstvo, ovde i sada. Nema potrebe da neko beì u {umu (manastir) ili se zatvara u sobu
(zbog meditacije); nastavi da obavlja{ svoje osnovne aktivnosti, ali ne smatraj sebe njihovim
izvr{iocem. Sopstvo je svedok, ti si To.
U ovim razgovorima je davan primer za primerom, na jeziku koji odgovara sva~ijem
ukusu i mentalitetu. Sâmo ~itanje knjige automatski ~oveka povla~i unutra, do izvora. Ono je
sâmo dovoljna sadhana. Nemoj da se obmanjuje{, ti si ve} To, nema ni~eg drugog da se
postigne, samo da se otkloni la`no poistove}enje, da se ograni~enje prepozna kao iluzorno.
Njegov metod za to je dobro poznat: samo-ispitivanje. Uvek i u svakoj prilici traì izvor
o~evidnog glumca, ega, i kada postigne{ ovaj cilj, kaè nam On, ego }e svojom voljom nestati
i ni{ta ne}e preostati osim blaènog Sopstva. No, ovo nije mesto na kojem bi se i{lo u detalje
metoda; oni koji su zainteresovani mogu lako da dobiju potrebne knjige iz [ri
Ramanasramama.
[ta bi se tu jo{ moglo re}i, osim saveta da svi ~itaju ovu knjigu i u~ine je delom sebe?
Da ni preko jedne re~i ne pre|u povr{no, da ni jedan razgovor ne odbace kao izli{an. Sve je
ovo ~isto zlato. I, jo{ jednom, ovde, pred nama, nalazimo ve~no ìvog [ri Ràmanu Mahâr{ija
kako nas u~i svojim jedinstvenim re~ima, radi na{eg dobra i ushi}enja.
Tokom pripreme ove knjige za {tampu na{li smo da prvi njen deo nije u hronolo{kom
redu, ali smo odlu~ili, radije nego da odloìmo objavljivanje, da ne izmenimo sada{nji redosled,
po{to on ni na koji na~in ne remeti kontekst. Datumi su uklju~eni samo radi upu}ivanja i
garancije autenti~nosti.
[ri Ramanasramam, Sadhu Arunachala

1. januar 1955 (Major A.W. Chadwick, O.B.E.)
NAPOMENA ZAPISIVAÂ
U veoma kriti~nom i mu~nom periodu svog ìvota, ponizni privrènik je potraìo

Prisustvo Bhagavana [ri Ràmane Mahâr{ija radi svog du{evnog mira i sa ljubaznim
dopu{tenjem sarvadhikariya, [ri Niranjanande Svamija, ìveo je u A{ramu. Traga~ je uzeo na
sebe da zapi{e, kad god se pruì prilika, osveàvaju}e i prosvetljuju}e re~i U~itelja. Ovaj
zadatak je sam sebi nametnuo kako bi pro~istio svoj um i bolje razumeo duboke, suptilne re~i
[ri Bhagavana. Uskoro potom, sarvadhikari ih je slu`beno preuzeo za A{ram. Ove zapise koji
obuhvataju period od 1935. do 1939. god. uklju~ili smo u ove tomove knjige, s nadom da }e
nekim ~itaocima biti zanimljivi i korisni za duhovno traganje.
[ri Ramanasramam, ZAPISIVA^

1. januar 1955.
NAPOMENA O PREVODU
U prevo|enju teksta na srpski jezik pridràvali smo se me|unarodno ustanovljene

latini~ne transkripcije sanskrita, s tom razlikom {to su izostavljeni mnogobrojni i sloèni
akcenatski znaci, jer ih nije bilo ni u originalu. Radi lak{eg izgovora zadràli smo neke
odoma}ene izraze ([iva, Kri{na, Upani{ade, [ri), a kod ostalih re~i suglasnik j treba izgovarati
kao mekano |, dok sh kao {, c kao }, i y kao j (kao u re~ima jnana, darshan, citta i yoga).
8
Iako je knjiga prepuna sanskrita, izostavljen je re~nik koji bi trebao da sleduje na kraju ovakve
knjige, zato {to u njoj ima toliko re~i, ne samo iz uobi~ajene filosofske terminologije, ve} i
mnogih drugih, da bi nam za njegovu izradu bio potreban pravi sanskritsko-srpski re~nik. Ali,
zato je za gotovo svaku re~ dato obja{njenje u samom tekstu, ili njeno zna~enje postaje jasno
iz konteksta. To je dobra okolnost koja }e ~itaoca navoditi na usvajanje jedinstvene sanskritske
terminologije, koja ~esto i nema odgovaraju}e re~i na drugim jezicima.
IZDAVA^
RAZGOVORI SA
[RI RAMANOM MAHAR[IJEM
15. maj 1935.
1. Lutaju}i monah (sannyasin) poku{ao je da razjasni svoju sumnju: ıKako spoznati da je

vasceli svet Bog?‰
Mahar{i: Ako od svog vi|enja na~ini{ vi|enje mudrosti, na}i }e{ da je svet Bog. Ako
ne spozna{ Uzvi{enog Duha (brahmana),1 kako }e{ otkriti njegovo sve-proìmanje?
2. Neko je pitao o prirodi opaànja.

M: U kojem god da je neko stanju, njegova opaànja u~estvuju u tom stanju.
Obja{njenje je da u budnom stanju (jagrat) grubo telo opaà gruba imena i obli~ja; u svapni
(stanju snevanja) mentalno telo opaà mentalne tvorevine sa njihovim mnogobrojnim imenima i
obli~jima; u sushuptiju (dubokom snu bez snova), po{to se gubi identifikacija sa telom, nema
opaànja; na sli~an na~in, u transcendentalnom stanju identitet sa brahmanom postavlja ~oveka
u harmoniju sa svime i nema ni~ega odvojenog od njegovog Sopstva.
3. Postavljeno je pitanje o prirodi sre}e.

M: Ako ~ovek smatra da je njegova sre}a posledica spolja{njih ~inilaca i onoga {to
poseduje, razumno je zaklju~iti kako njegova sre}a mora rasti sa porastom poseda i opadati
srazmerno njihovom opadanju. Tako, ukoliko je li{en svojih poseda, njegova sre}a bi trebalo da
je ravna nuli. Koje je stvarno iskustvo ~oveka? Da li ono potvr|uje ovakvo vi|enje?
U dubokom snu ~ovek je li{en ose}anja posedovanja, uklju~uju}i tu i njegovo sopstveno
telo. Umesto da je nesre}an, on je sasvim sre}an. Svako èli da spava ~vrstim snom. To zna~i
da je sre}a priro|ena ~oveku i da nije posledica spolja{njih uzroka. ôvek mora da spozna
svoje Sopstvo kako bi otvorio skladi{te potpune sre}e.
4. Jedan obrazovani mladi} pitao je Mahar{ija: ıZa{to kaète da je srce na desnoj strani, kada
su biolozi na{li da je na levoj?‰ Mladi} se raspitivao za izvor ove tvrdnje.
1
Bog Brahma i brahman ovde su, kao i u indijskoj filosofiji, razli~iti pojmovi. Brahma je vrhovni apstraktni Bog
koji vlada nad brahma-lokom, Brahminim svetom ili svetom brahmana. U hinduizmu je, uz [ivu i Vi{nua,
objedinjuju}i ~lan tog trojstva. Dok brahman u vedanti ozna~ava apsolut, univerzalni princip, sve. Tako|e ovde i
atman navodimo malim slovima i kurzivom jer ta re~ pre svega ozna~ava povratnu zamenicu 'sebe', dok u
filosofiji ozna~ava Jastvo ili Sopstvo, samosvojstvo, ~ovekovu duhovnu su{tinu. Ozna~ava individualnu manifestaciju
apsoluta (brahmana), koja nije ograni~ena individualno{}u, ono ve~no u ~oveku.
9
M: Upravo tako. Fizi~ki organ je na levoj strani; to se ne pori~e. Ali Srce o kome ja
govorim nije fizi~ko i nalazi se upravo na desnoj strani. To je moje iskustvo, i ja ne traìm ni
jedan autoritet. Ipak, moète na}i potvrdu u Malajalamskoj ajurvedskoj knjizi i u Sita
Upani{adi; i on je naveo izvod (mantru) iz ove druge i ponovio tekst (sloku) iz prve knjige.
5. G. M. Firdman (Frydman), inènjer, komentarisao je na temu Milosti: ıLutka od soli koja

se zaroni u more nije za{ti}ena nepromo~ivim mantilom‰.
Bilo je to veoma uspelo pore|enje te je zato pozdravljeno. Mahar{i je dodao:
ıNepromo~ivi mantil je telo.‰
6. Jedan monah (sannyasi) je pitao kako da spre~i rastrojenost uma.

M: Ti vidi{ objekte kad zaboravi{ svoje Sopstvo. Ako se drì{ Sopstva, ne}e{ videti svet
objekata.2
7. Kad je postavljeno pitanje da li se okultne mo}i (siddhi) postiù zajedno sa Svemo}i

(ishvaratva), kao {to se pominje u poslednjoj strofi ıDak{inamurti A{takam‰, Mahar{i je rekao:
ıNaka se prvo postigne Svemo}, pa se onda moè postaviti ovo drugo pitanje‰.
8. Da li neko moè ste}i dobrobit od ponavljanja svetih slogova (mantra) koje sâm primenjuje,
a da u to nije posve}en?
M: ıNe. On mora biti opunomo}en i upu}en u ponavljanje takvih mantri‰. Mahar{i je
ovo ilustrovao slede}om pri~om: Jedan kralj je posetio svog ministra u njegovoj rezidenciji.
Tamo su mu rekli da je ministar zauzet ponavljanjem svetih slogova (japa). Kralj ga je sa~ekao
i, kad su se sreli, upitao ga koja je to japa bila. Ministar je rekao da je to najsvetija od svih,
gayatri. Kralj je poèleo da ga ministar inicira, ali je ovaj priznao da za to nije kvalifikovan, i
tako je kralj japu nau~io od nekog drugog. Kad je kasnije sreo ministra ponovio je gayatri i
èleo je da zna da li je ta~na. Ministar je rekao da je mantra ta~na, ali da njemu ne
odgovara. Pritisnut da to objasni, ministar je pozvao jednog slugu koji je bio blizu i naredio
mu da uhvati kralja. Ovaj nije poslu{ao. Ministar je vi{e puta ponovio nare|enje, ali sluga jo{
uvek nije poslu{ao. Kralj se razbesneo i naredio istom ~oveku da uhvati ministra, {to je ovaj
odmah i u~inio. Ministar se smejao i rekao da je ovaj incident obja{njenje koje je kralj
zahtevao. ıKako?‰ - upitao je kralj. Ministar je odgovorio: ıNare|enje je bilo isto, izvr{ilac
tako|e, ali je autoritet bio razli~it. Kad sam ja naredio, nije bilo efekta; me|utim, kad si to
u~inio ti, efekat je bio trenutan. Sli~no je i sa mantrama.‰
9. Neko je pitao: ıZa{to se u spisima kaè da je mudrac kao dete?‰

M: Dete i Mudrac (jnani ili |nani) su na neki na~in sli~ni. Dete zanimaju doga|aji
samo dok traju. Kada pro|u, ono prestaje da razmi{lja o njima. Dakle, o~igledno je da ne
ostavljaju nikakav utisak na dete i ne uti~u mentalno na njega. Isto tako je sa mudracem.
10. Jedan posetilac je pitao kako da do|e do samospoznaje prema uputstvima koji su dati u
Mahar{ijevom tekstu Istina otkrivena, u osmom stihu dodatka. Te{ko}a je bila u kontrolisanju
uma.
M: To treba izvesti kontrolom daha. Ako je upra`njavate sami, bez spolja{nje pomo}i,
um je pod kontrolom. Ina~e, um spontano dolazi pod kontrolu u prisustvu nadmo}ne snage. U
tome je zna~aj zajedni{tva s mudrim (sat-sanga).
11. ıDa li ikad moè da se okon~a sudbina (karma)?‰

M: Karme nose u sebi seme svog uni{tenja.
2
Misli se na svet objekata, odnosno na mo{tvo objekata koji ~ine 'svet', na vi|enje sveta kao razli~itog od
Sopstva, u dvojnosti subjekat/posmatra~ - objekat/posmatrano.
10
12. Jedan ~ovek je traìo od Mahar{ija da mu kaè ne{to. Kad ga je Mahar{i upitao {ta èli
da zna, odgovorio je da ne zna ni{ta, a da èli da ~uje ne{to od njega.
M: Ti zna{ da ne zna{ ni{ta. Prona|i to znanje. To je oslobo|enje (mukti).
6. januar 1935.
13. Gospo|a M. A. Pigo (Piggot), engleska dama koja je ~itala Traganje u tajnoj Indiji, do{la
je da vidi Mahar{ija. Jedan u~enik se ponudio da posluì kao prevodilac. U to vreme je bilo
mnogo posetilaca u sali, me|u kojima i neke dame sa svojom decom. Prostorija je bu~no
odjekivala. Kona~no je zavladala ti{ina. Iznenada smo Mahar{ija, za koga se ~inilo da se
zagledao u beskrajan prostor, ~uli kako ne`no kaè: ıMajmun!‰ Tada smo u vratima ugledali
bebu (koju majka nije videla budu}i da je sedela sa druge strane vrata) sa velikim majmunom
koji je stajao na svojim stra`njim nogama i milovao dete obema rukama ne nanose}i mu ni
najmanju povredu, oboje u miru Mahar{ijevog prisustva. Kada se za~uo Mahar{ijev glas,
majmun je jednim spretnim skokom nestao. Doga|aj je ostavio snaàn utisak na damu.
7. januar 1935.
ıDa li je za spoznaju potreban u~itelj?‰ - bilo je prvo pitanje gospo|e Pigo.

M: Spoznaja je u prvom redu rezultat u~iteljeve milosti, a tek u drugom redu u~enja,
predavanja, meditacija itd. To su samo sporedna sredstva, dok je glavni i su{tinski uzrok
milost.
Posetilac: Koje prepreke ometaju spoznavanje Sopstva?
M: To su navike uma (vasane).
P: Kako prevazi}i mantalne navike (vasane)?
M: Spoznajom Sopstva.
P: To je za~aran krug.
M: Ego je taj koji postavlja takve te{ko}e, on stvara prepreke a zatim pati zbog
sloènosti prividnih paradoksa. Prona|ite ko je taj koji ispituje i na}i }ete Sopstvo.
P: Koja su sredstva spoznaje?
M: U~enja u Spisima i u~enja spoznatih du{a.
P: Mogu li takva u~enja biti rasprave, predavanja i meditacije?
M: Da, to su sve samo sporedna sredstva, dok je u~iteljeva milost su{tinska.
P: Koliko je ~oveku potrebno vremena da je stekne?
M: Za{to to èlite da znate?
P: Da bih se nadala.
M: âk je i takva èlja prepreka. Sopstvo je uvek prisutno, nema ni~eg bez njega.
Budite Sopstvo pa }e èlje i sumnje nestati. To Sopstvo je svedok u stanju dubokog sna,
snova i u budnom stanju postojanja. Ova stanja pripadaju egu. Sopstvo prevazilazi ~ak i ego.
Zar za vreme dubokog sna niste postojali? Da li ste tada znali da spavate i da niste svesni
sveta? Tek u budnom stanju vi stanju dubokog sna pripisujete nesvesnost. Dakle, dok spavate i
kada ste budni svest je ista. Kad budete znali {ta je ova svest budnosti, zna}ete svest koja je
svedok ova tri stanja. Ta svest se moè prona}i ako se potraì svest kakva je bila u toku
dubokog sna.
P: Ako je tako, ja }u zaspati.
M: Zaspite!
P: To je praznina.
M: Za koga postoji praznina? Prona|ite. Ne moète sebe poricati ni u jednom trenutku.
Sopstvo uvek postoji i traje u sva tri stanja.
P: Da li treba da budem u snu i istovremeno budem u bdenju?
11
M: Da. Bdenje je stanje budnosti. Zato ovo stanje ne}e biti stanje dubokog sna, ve}
sanjanja. Ako po|ete za svojim mislima, one }e vas zavesti i na}i }ete se u beskrajnom
lavirintu.
P: Onda, zna~i, moram da idem unatrag, tragaju}i za izvorom misli.
M: Upravo tako; na taj na~in }e misli nestati, i osta}e samo Sopstvo. U stvari, za
Sopstvo ne postoji spolja i iznutra. To su tako|e projekcije ega. Sopstvo je ~isto i apsolutno.
P: To razumem samo intelektualno. Da li intelekt pomaè spoznaji?
M: Da, sve do odre|enog stupnja. âk i tada treba da uvidite da Sopstvo prevazilazi
intelekt - da bi se dostiglo Sopstvo, i on sâm mora nestati.
P: Da li moja spoznaja pomaè drugima?
M: Da, sigurno. Ona je najbolja mogu}a pomo}. Me|utim, nema drugih kojima bi se
pomoglo, po{to spoznato bi}e vidi samo Sopstvo, isto kao {to zlatar vidi samo zlato u
razli~itom nakitu. Oblici i posebna obli~ja postoje samo kad se poistovetite sa telom. Me|utim,
kad prevazi|ete svoje telo, drugi nestaju zajedno sa va{om telesnom svesno{}u.
P: Da li je tako i sa biljkama, drve}em, itd.?
M: Da li one uop{te postoje odvojeno od Sopstva? Otkrijte to. Vi mislite da ih vidite.
Misao se projektuje iz Sopstva, van. Prona|ite odakle ona izranja. Misli }e prestati da izranjaju
i samo }e Sopstvo ostati.
P: Teoretski razumem, ali one jo{ uvek postoje.
M: Da. To je kao bioskopska predstava. Svetlost je na platnu, a senke koje prele}u
preko njega daju publici utisak da se odigrava neka drama. Sli~no tome, tako }e biti ako se u
istom filmu prikaè i publika. Posmatra~ i posmatrano }e onda biti samo platno. Primenite to
na sebe. Vi ste platno, a Sopstvo je stvorilo ego iz koga izranjaju misli koje se prikazuju kao
svet, drve}e, biljke itd., o kojima pri~ate. U stvari, sve to nije ni{ta drugo do Sopstvo. Ukoliko
vidite Sopstvo, na}i }ete da je ono sve, uvek i svuda. Ni{ta osim Sopstva ne postoji.
P: Da, ja jo{ uvek shvatam samo teoretski. Odgovori su ipak jednostavni, lepi i uverljivi.
M: âk je i misao 'ja ne spoznajem' prepreka. U stvari, jedino Sopstvo jeste.
8. januar 1935.
14. Jedan starac je u{ao u salu i seo. Mahar{i je ~itao Sharminu sanskritsku recenziju
ıAruna~ala Ak{ara Manamalai‰ (prva od pet himni Aruna~ali). Starac je blago upitao: ıKaè
se da je spoznaja izvan mogu}nosti iskazivanja; i da iskazi nikad ne uspevaju da opi{u
spoznaju. Kako to?‰
M: Ovo pitanje se pominje u ıAruna~ala A{takam‰, u tre}em stihu, gde se postojanje
spoznaje prihvata kao dokazano, iako je njeno dokazivanje nemogu}e.
Uskoro zatim, ~ovek je pokazivao vidljive znake nekog emocionalnog doìvljaja. Disao je
duboko i te{ko a zatim je ni~ice pao na pod ponizno se klanjaju}i i ustao je tek nakon
minut-dva. Neko vreme je ostao miran, a zatim je oti{ao. Bilo je o~igledno da je doìveo neko
prosvetljenje. Traìo je potvrdu od Mahar{ija, koji je dao pravi odgovor. Na{ao je potvrdu, te
je sa svoje strane ose}ajno obznanio boànski prenos.
15. Postavljeno je pitanje o jednom pasusu iz Upani{ada: ıVrhunski Duh je suptilniji od

najsuptilnijeg i ve}i od najve}eg‰.
M: Um je prona{ao ~ak i strukturu atoma. Dakle, um je suptilniji od atoma. Ono koje
je iza uma, naime, pojedina~na du{a, je suptilnije od uma. Dalje, tamilski svetac Mani~ava{agar
je za ta~kice koje poigravaju u zraku sunca rekao da, ako svaka od njih predstavlja jedan
univerzum, onda ceo sun~ev zrak predstavlja Vrhunsko Bi}e.
19. januar 1935.
12
16. G. Daglas Ejnzli (Douglas Ainslie), sedamdesetogodi{nji engleski aristokrata, ne}ak biv{eg
guvernera Madrasa, pisac i pesnik, ranije ata{e pri britanskom poslanstvu u Atini, Parizu i
Hagu, do{ao je u Madras kao gost Vladinog doma. Posetio je Mahar{ija sa pismenom
preporukom Pola Brantona. Sutradan se vratio i ostao u sali ne{to manje od jednog sata.
Tokom oba dana nijedna re~ prakti~no nije bila izmenjena, samo se pogled sretao sa
pogledom.
Bio je suzdràne naravi; nije jeo sve do jedan posle podne a zatim ru~ao; kaù da je
uve~e pio samo kafu sa biskvitima. Nikad se nije ènio. [etao je nekoliko milja dnevno, malo
govorio a pokreti su mu bili veoma graciozni. Imao je blag i dubok glas, dok su njegove re~i,
~inilo se, dolazile iz srca. Me|u njegove prijatelje ubrajali su se pokojni Dòn Vudrof, Ser
Sarvepali Radakri{nan i Tomas, profesor sanskrita na Oksfordskom univerzitetu.
Izrazio je èlju da ~uje Vede. U ponedeljak je stiglo pismo iz Rige, i desilo se da su
se pitanja u njemu podudarala sa pitanjem u vezi ìvota pokojnih du{a i kako da im se
najbolje sluì, koje je postavio evropski posetilac.
Pro~itan mu je odgovor koji je zatim poslat u Rigu. Ponovljene su u njegovom prisustvu
tamilske pesme Mahar{ija iz Istine otkrivene i Veda. Smatrao je da je recitovanje veli~anstveno.
Do{ao je slede}eg popodneva, i na ~u|enje ostalih, ispri~ao je Mahar{iju jedan doìvljaj od
prethodne no}i. Bilo je to kao da je unutar sebe, u centru srca na desnoj strani, video ne{to
nalik elektri~noj svetlosti. Dodao je da je video kako tamo sija sunce. Mahar{i se malo
nasme{io i rekao da mu se pro~ita prevod Atmavidye (ıSamospoznaja‰), u kome se nalazi
tajanstveni iskaz da se spoznaja sastoji u dostizanju atmana (Sopstva), koje je prostranstvo
svesti, za razliku od prostranstva uma. Ovo obja{njenje je Ainsliea o~aralo.
Govore}i o njemu kasnije, Mahar{i je primetio: ıZamislite samo ~oveka od sedamdeset
godina, koji nije izabrao da mirno ìvi u sopstvenoj ku}i od prihoda koji je sam stekao!
Koliko je samo odlu~nosti potrebno da bi se napustila rodna zemlja, po|e na pomorsko
putovanje od {est hiljada milja, suo~i se sa te{ko}ama dugog putovanja vozom u stranoj zemlji
~iji jezik ne poznaje, podvrgavaju}i se usamljeni~kom ìvotu, prepu{taju}i se surovostima tople
klime i okoline koja je potpuno razli~ita od one na koju je navikao. Mogao je da bude sre}an
kod svoje ku}e. Ovamo ga je dovela ùdnja za unutarnjim mirom.‰
Upravo tako! Snagu njegove odluke dokazuje iskustvo prosvetljenja, koje je ovde doìveo
za ~etiri dana.
Odgovor u vezi du{e pokojnika:
Sve dok se ~ovek poistove}uje sa grubim telom, misao, koja se materijalizuje kao gruba
manifestacija, za njega je nu`no stvarna. Po{to zami{lja da njegovo telo poti~e iz jednog
drugog fizi~kog bi}a, smatra da i ono drugo postoji isto toliko stvarno koliko i njegovo
sopstveno. Po{to je jednom ve} postojalo, ono zasigurno nadìvljava smrt, po{to je potomak jo{
uvek ovde i ose}a da ga je ovo drugo rodilo. Pod ovim okolnostima, drugi svet je istinit. Du{i
pokojnika pomaù molitve koje joj se posve}uju. S druge strane, posmatrano na drugi na~in,
Jedina Stvarnost je Sopstvo iz koga se pojavio ego, koji u sebi sadrì klicu sklonosti
(samskara) ste~enih u prethodnim ro|enjima. Sopstvo osvetljava ego, sklonosti i, tako|e, gruba
~ula, pri ~emu se sklonosti pojavljuju pred ~ulima kao da su materijalizovane u vidu univerzuma,
te ego, odraz Sopstva, moè da ih opaà. Ego se poistove}uje sa telom i tako gubi iz vida
Sopstvo, a posledica ove nepa`nje je mra~no neznanje i beda sada{njeg ìvota. Ro|enje je ~in
izranjanja ega iz Sopstva i njegovog zaboravljanja Sopstva. Dakle, moè se re}i da je ro|enje
jedinke ubilo majku. Sada prisutna èlja da se ponovo zadobije majka je, u stvari, èlja da se
ponovo zadobije Sopstvo, {to je, u stvari, spoznaja samog sebe ili smrt ega; to je predaja
majci kako bi ona mogla da ìvi ve~no.
Onda je Mahar{i ~itao iz tamilske verzije Yoga vasishte pri~u o Dirgi Tapasiju, koji je
imao dva sina, Punju i Papu. Posle smrti roditelja mla|i sin je oplakivao njihovu smrt, a stariji
ga je te{io: ıZa{to oplakuje{ gubitak na{ih roditelja? Re}i }u ti gde su oni: oni su upravo u
nama, oni su mi. Iako je tok ìvota pro{ao kroz nebrojene inkarnacije, ro|enja i smrti,
zadovoljstva i patnje, kao {to reka u svom toku te~e preko stena, rupa, peskara, uzvi{enja i
13
ulegnu}a, tok je ostao nedirnut. Opet, zadovoljstva i patnje, ro|enja i smrti su kao podizanje i
spu{tanje talasa na povr{ini prividne vode u fatamorgani ega. Jedina stvarnost je Sopstvo iz
koga se ego pojavljuje i juri kroz misli koje se manifestuju kao univerzum u kome se majke i
o~evi, drugovi i ro|aci pojavljuju i nestaju. Oni nisu ni{ta drugo do manifestacija Sopstva, tako
da ne~iji roditelji nisu izvan Sopstva. Dakle, nema razloga za oplakivanje. Nau~i to, spoznaj i
budi sre}an.‰
24. januar 1935.
17. G. Evans-Venc (W.Y.Evans-Wentz), engleski nau~nik i istraìva~ sa oksfordskog univerziteta,

do{ao je u posetu sa pismenom preporukom Pola Brantona.
Bio je umoran posle putovanja i traìo da se odmori. U potpunosti je navikao na
indijski na~in ìvota po{to je ovu zemlju posetio vi{e puta. Nau~io je tibetanski jezik i
pomogao je u prevo|enju ıKnjige mrtvih‰ i ı@ivota Milarepe‰, najve}eg tibetanskog jogija, i
tre}e knjige, ıTajne nauke Tibeta‰.
Posle podne je postavio pitanja koja su se odnosila na jogu. @eleo je da zna da li je
ispravno ubijati ìvotinje, kao {to su tigrovi, jeleni itd., i koristiti koù za jogi~ke poloàje
(asane).
M: Da li su tigar ili jelen izvan uma?
P: Ako je sve iluzija, onda se mogu oduzimati ìvoti?
M: Za koga postoji iluzija? Prona|i to! U stvari svako je 'ubica Sopstva' (atmahan)
svakog trenutka u svom ìvotu.
P: Koji je poloàj (asana) najbolji?
M: Bilo koja asana, verovatno sukha asana (laki poloàj ili poloàj Buddhe). No, to nije
bitno za jnanu, Put Znanja.
P: Da li poloàj ukazuje na temperament?
M: Da.
P: Koja su naro~ita svojstva i efekti tigrove ili jelenje koè?
M: Neki su ih otkrili i naveli u knjigama o jogi. Ona imaju veze sa sprovo|enjem,
odnosno nesprovo|enjem magnetizma. Ali to sve nije bitno za Put Znanja (jnana marga).
Poloàj zapravo zna~i sme{tenost i postojanost u Sopstvu. To je unutarnji poloàj. Drugi
upu}uju na spolja{nje poloàje.
P: Koje vreme je najpogodnije za meditaciju?
M: [ta je vreme?
P: Kaìte mi {ta je?
M: To je samo jedan koncept. Postoji samo Stvarnost. Kakva god mislite da jeste, ona
}e tako izgledati. Ako je zovete vremenom, ona je vreme. Ako je zovete postojanjem, ona je
postojanje. Ako je nazovete vremenom, vi je delite na dane i no}i, mesece, godine, sate,
minute. Vreme je bezna~ajno za Put Znanja. No, neka od ovih pravila i disciplina su dobri za
po~etnika.
P: [ta je jnana marga?
M: Koncentracija uma je put koji je zajedni~ki i jogi i Znanju. Joga cilja na sjedinjenje
jedinke sa univerzalnim, sa Stvarno{}u. Ta Stvarnost ne moè da bude nova. Ona mora
postojati ~ak i sada, i ona zaista postoji. Stoga, Put Znanja nastoji da otkrije kako je do{lo do
odvajanja (viyoge). Postoji odvojenost jedino od Stvarnosti.
P: [ta je iluzija (maya)?3
3
Iluzija u svakodnevnom smislu re~i zna~i ne{to {to nije opipljivo, materijalno ili objektivno. U smislu vedante
iluzija je upravo ono {to je opipljivo, materijalno ili objektivno. Objektivnost je samo posledica funkcionisanja uma
koji stvara dvojstvo posmatra~ - posmatrano, odnosno subjekat - objekat; Stvarnost je, me|utim, nepodeljena
Celina. Materija je samo svest koja je krajnje zgusnuta, gruba; dakle, ni{ta nije razli~ito od svesti, razlika je
prividna, iluzorna. Opipljivost je osobina koja se dobija kroz ~ulo dodira, a kao takvog ga interpretira um. Sva
14
M: Za koga postoji iluzija? Otkrij to. Onda }e iluzija nestati.
Obi~no ljudi èle da znaju o iluziji, a ne ispituju za koga ona postoji. To je glupo.
Iluzija je spolja i nepoznata je. Ali, smatra se da je traga~ poznat i da je unutra. Prona|ite
ono {to je neposredno, blisko, umesto {to poku{avate da prona|ete ono {to je daleko i
nepoznato.
P: Da li Mahar{i preporu~uje Evropljanima neki od fizi~kih poloàja?4
M: Oni mogu da se preporu~e. Me|utim, mora{ jasno shvatiti da meditacija nije
zabranjena ako u odre|eno vreme nisi u asani, ili se ne pridràva{ nekog od ovih pravila.
P: Da li Mahar{i poseduje neku naro~itu metodu koju bi posebno uputio Evropljanima?
M: To zavisi od mentalne zrelosti pojedinca. Ne postoje, zaista, neka te{ka i stroga
pravila.
G. Evans-Venc je postavljao pitanja koja su se, uglavnom, odnosila na pripreme za jogu
i Mahar{i je odgovorio da su one pomo} za jogu, koja je i sâma pomo} za samospoznaju,
krajnji cilj.
P: Da li je rad prepreka samospoznaji?
M: Ne. Za spoznato bi}e jedino je Sopstvo Stvarnost, dok su delanja samo pojavna i
nemaju uticaja na Sopstvo. âk i kada dela, on nema ose}aj da i{ta ~ini. Njegova su delanja
nevoljna i on ostaje njihov svedok bez ikakve privrènosti.
Ovo delanje nema svog cilja. Onaj ko primenjuje put Mudrosti (jnanu), moè ga uvek
primenjivati, ~ak i kada je zauzet radom. To za po~etnika na ranijim stupnjevima moè da
bude te{ko, no posle ne{to ve`banja bi}e efekta, pa se rad ne}e pokazati kao prepreka
meditaciji.
P: Kako se ve`ba?
M: Stalno tragaj za 'ja', izvorom ega. Prona|i 'Ko sam ja?'. îsto Ja je Stvarnost,
Apsolutno, Postojanje-Svest-Blaènstvo. Kada se ono zaboravi, nastaje sva patnja; kada se ~vrsto
drì, patnja ne uti~e na ~oveka.
P: Da li je brahmacharya (celibat) nu`na za spoznaju Sopstva?
M: Brahmacharya je 'ìveti u brahmanu'. To nema veze sa celibatom, kako se obi~no
smatra. Pravi brahmacharyi je neko ko ìvi u brahmanu, nalazi blaènstvo u brahmanu, koji je
isto {to i Sopstvo. Za{to bi onda trebalo da traìte druge izvore sre}e? U stvari, izlazak iz
Sopstva je uzrok svih patnji.
P: Celibat je neophodan uslov za jogu?
M: Tako je. Celibat je sasvim sigurno pomo} za spoznaju, pored mnogih drugih
pomo}nih sredstava.
P: Zar onda nije nezaobilazan? Da li oènjen ~ovek moè da spozna Sopstvo?
M: Svakako, to je stvar kvaliteta uma. Oènjen ili neoènjen, ~ovek moè da spozna
Sopstvo, po{to je ono ovde i sada. Da nije tako, ve} da se ono postiè odre|enim naporom,
tek u budu}nosti, i da je to ne{to novo, ne{to {to tek treba zadobiti, ne bi bilo vredno
zalaganja. Po{to ono {to nije prirodno, ne moè da bude ni trajno. Ho}u da kaèm da je
Sopstvo ovde i sada i da jedino ono jeste.
P: Budu}i da je Bog imanentan svemu, ne sme se oduzeti ìvot ni na koji na~in. Da li
je ispravno kada dru{tvo oduzima ìvot ubici? Sme li dràva to da ~ini? Hri{}anske zemlje
po~inju da smatraju kako to nije ispravno.
svojstva su proizvoljna i relativna, zavise od samog posmatra~a, njegovog stanja svesti. Opaànje svojstava bilo
kojim ~ulom, dakle, nisu realna sama po sebi.
4
Zabluda je da postoji tako velika razlika izme|u Isto~njaka i Zapadnjaka. Te ideje verovatno poti~u iz doba
nacionalnog bu|enja kakvo je karakteristi~no za Nema~ku devetnaestog veka (teorije o tome da dete ne treba da
u~i strani jezik i sli~no). Sli~ne ideje na}i }emo i kod Rudolfa [tajnera (koji je, istini za volju, pozajmljivao
mnoge ideje od Isto~njaka, kao i Teozofi), Junga itd. Me|utim, ustrojstvo ~ovekovo, fizi~ko i psihi~ko, jednako je
kod svih rasa i naroda; razlike se odnose na njihovu pojavnu stranu, odnosno na ispoljavanje istih na~ela (simboli
i dr.). [to se ti~e samog temperamenta, Dravidske i Arijevske karakteristike (uzmimo ih kao suprotne; na pr.
tantra i vedanta, za prvu bi se danas reklo da je tipi~no Zapadna koncepcija duhovnog puta, a za drugi da je
Isto~na, iako je vrlo bliska hri{}anstvu, koje je sa Bliskog istoka) uo~ljive su itekako i kod Zapadnjaka.
15
M: [ta je navelo ubicu da po~ini zlo~in? Ista sila mu donosi kaznu. Dru{tvo ili dràva
su samo sredstvo u rukama te sile. Govorite o oduzimanju ìvota; {ta je sa bezbrojnim
ìvotima izgubljenim u ratovima?
P: Ba{ tako. Oduzimanje ìvota je u svakom slu~aju zlo. Da li su ratovi opravdani?
M: Za spoznatog, za onog ko ve~no prebiva u Sopstvu, gubitak jednog ìvota ili
nekoliko, ili svih ìvota na ovom ili na sva tri sveta, nema zna~aja. âk i ako se desi da ih
on sve uni{ti, nikakav greh ne}e dota}i takvu, ~istu du{u. (Mahar{i je citirao Bhagavad Gitu,
18. poglavlje, 17. stih: ıOnaj ko je oslobo|en ose}aja ega, ~iji je um neprivrèn, mada uni{tava
sve svetove, ne ubija niti je vezan posledicama svojih dela.‰)
P: Zar ~ovekova dela ne uti~u na njegova slede}a ro|enja?
M: Jeste li sada ro|eni? Za{to mislite o drugim ro|enjima? înjenica je da nema ni
ro|enja ni smrti. Neka onaj ko misli da je ro|en razmi{lja o smrti i njenom izbegavanju.
P: Koliko je trebalo Mahar{iju da spozna Sopstvo?
M: Ovo pitanje je postavljeno zato {to se opaàju ime i obli~je. To su opaànja koja su
posledica poistove}enja Ja sa grubim telom.
Kada se Ja poistove}uje sa suptilnim umom, kao u snu, opaànja su, tako|e, suptilna.
Me|utim, u toku dubokog sna, bez snova, nema opaànja. Nije li Ja jo{ uvek postojalo? Da
nije, ne bi moglo da bude se}anja o tome da se spavalo. Koga je to bilo za vreme dubokog
sna? Dok je on trajao ne kaète da spavate. To kaète sada, u budnom stanju. Zato je Ja
isto za vreme budnosti, sanjanja i dubokog sna bez snova. Otkrijte Stvarnost koja leì iza ovih
stanja, tj. Stvarnost koja leì ispod njih. U tom stanju postoji samo Bi}e. Nema tebe, mene ili
njega; nema sada{njosti, pro{losti i budu}nosti. Ono je izvan vremena i prostora, izmi~e
izraàvanju.
Ono uvek postoji.
Kao {to drvo banane stvara izdanke na svom korenju, pre no {to donese plodove i
propadne, a ti izdanci, kada se presade, ~ine isto, tako je i prvobitni u~itelj iz davnina
(Dak{inamurti), koji je u ti{ini razjasnio dvoumljenja svojih u~enika, ostavio izdanke koji se
ve~no umnoàvaju. Guru je izdanak tog Dak{inamurtija. Ovo pitanje se ne javlja ako je
Sopstvo spoznato.
P: Da li Mahar{i ulazi u nirvikalpa samadhi?
M: Kad su o~i zatvorene, to je nirvikalpa; kada su otvorene, to je savikalpa (stanje u
kojem postoji razilkovanje, a koje je ipak potpuna opu{tenost). Stanje koje je uvek prisutno je
prirodno stanje, sahaja.
26. januar 1935.
18. G. Evans-Venc je upitao:

ıPostoje jogiji sa okultnim mo}ima. [ta Mahar{i misli o njima?‰
M: Za mo}i se zna ako se o njima govori ili se pokazuju. Dakle, one postoje samo u
oblasti uma.
P: G. Branton pominje jednog jogija iz Madrasa za kojeg se kaè da op{ti sa svojim
u~iteljem na Himalajima.
M: To nije ve}e ~udo od telepatije, koja je toliko poznata. Telepatija ne moè da
postoji bez onog ko ~uje, a vidovitost bez onoga ko vidi. U ~emu je razlika izme|u ~uvenja iz
daleka i izbliza? Bitan je jedino onaj koji ~uje. Bez onog ko ~uje, ne moè da bude ~uvenja.
Bez onog ko vidi, ne moè da bude vi|enja.
P: Dakle, èlite da se okrenem subjektu, a ne objektu.
M: Subjekat i objekat se javljaju tek kad se pojavi um. Um ih proizvodi, isto kao i
okultne mo}i.
P: Da li se manifestacije svetlosti mogu videti na bregu Aruna~ala?
M: Da.
16
P: Da li poseta svetim mestima, kao {to su planina Kaila{, Benares i druga, ima nekog
psihi~kog efekta?
M: Da.
P: Da li iz smrti u Benaresu sledi neka dobrobit?
M: Da, smisao }e biti jasan ako se shvate pravi Benares i prava smrt.
P: Ho}ete da kaète da su oni u Sopstvu?
M: Da.
P: Postoji li {est centara u telu i centri u svetu koji njima odgovaraju?
M: Da. To {to je u svetu, nalazi se i u telu; ono {to je u telu, nalazi se tako|e i u
svetu.
P: Da li je svetost Benaresa stvar verovanja, ili ona ima objektivnu stvarnost?
M: I jedno i drugo je stvarno.
P: Neke ljude privla~e odre|ena mesta hodo~a{}a, a ostale druga. Da li to zavisi od
njihovog temperamenta?
M: Da. Razmislite samo, kako ste se svi vi, koji ste se rodili na razli~itim mestima i
ìvite u drugim zemljama, okupili danas ovde. Koja sila vas je privukla ovamo? Ako shvatite
ovo, shvati}ete i onu drugu silu.
29. januar 1935.
19. G. Grant Daf (Grant Duff) je pitao: ıGde su sme{teni pam}enje i zaborav?‰
M: U umu (citta).
30. januar 1935.
20. G. Evans-Venc: ıDa li je prosvetljenom ~oveku (jnaniju) potrebna samo}a?‰

M: Samo}a je u ~ovekovom umu. ôvek moè da bude u najve}oj vrevi sveta i da
zadrì mir uma; takav ~ovek je u samo}i. Neko moè da boravi u {umi, a da jo{ uvek nije u
stanju da kontroli{e svoj um. Za njega se ne moè re}i da je u samo}i. Samo}a je stanje
uma. ôvek koji je privrèn èljama, ne moè da na|e mir ma gde se na{ao; onaj bez
privrènosti je uvek u samo}i.
P: Onda, zna~i, neko moè biti obuzet poslom, ali ako je slobodan od èlja, osta}e u
svojoj samo}i. Da li je tako?
M: Da. Rad koji se izvodi sa privrèno{}u je ropstvo, dok rad koji se izvodi bez
privrènosti nema uticaja na onog ko ga vr{i. On je u samo}i ~ak i dok radi.
P: Kaù da na Tibetu ima mnogo svetaca koji ostaju u samo}i, a da su, uprkos tome,
od velike koristi za ~ove~anstvo. Kako je to mogu}e?
M: To je mogu}e. Spoznaja Sopstva je najve}a pomo} koja se moè darovati
~ove~anstvu. Zato se za svece kaè da su korisni, mada ostaju u {umama. No, ne treba
zaboraviti da se u samo}i ne mora biti samo u {umi. U njoj se moè biti ~ak i u gradovima,
u vrevi svetovnih poslova.
P: Da li je potrebno da sveci ìve zajedno sa ljudima i budu im od koristi?
M: Sopstvo je jedina Stvarnost; svet i ostalo nisu. Spoznato bi}e ne vidi svet kao razli~it
od njega samog.
P: Onda, dakle, sve~eva spoznaja vodi uzdizanju ~ove~anstva, a da ono nije svesno toga.
Da li je tako?
M: Da. Pomo} je neprimetna, ali ipak postoji. Svetac pomaè ~itavom ~ove~anstvu, a da
ono to ne zna.
P: Zar ne bi bilo bolje da ìvi zajedno sa drugima?
M: Nema drugih sa kojima bi ìveo. Sopstvo je jedina Stvarnost.
P: Kada bi bilo stotinu ljudi koji su spoznali Sopstvo, zar to ne bi bila jo{ ve}a
dobrobit za svet?
17
M: Kad kaète 'Sopstvo', mislite na bezgrani~no, me|utim, kad tome dodate 'ljudi', vi
ograni~avate zna~enje. Postoji samo Jedno Bezgrani~no Sopstvo.
P: Da, da, razumem! [ri Kri{na kaè u Giti da se rad mora izvoditi bez privrènosti i
da je takav rad bolji od besposlenosti. Da li je to karma yoga?
M: Tako je re~eno da bi odgovaralo temperamentu slu{alaca.
P: Ljudi u Evropi ne razumeju da ~ovek koji je u samo}i moè biti koristan. Oni
zami{ljaju da samo oni koji rade mogu da budu korisni. Kada }e prestati ova zabluda? Da li
}e evropski um nastaviti da gaca po mo~vari ili }e spoznati Istinu?
M: Ne brinite za Evropu ili Ameriku. Gde su oni, osim u va{em umu? Spoznajte
Sopstvo i sve }e biti spoznato.
Ako sanjate i vidite nekoliko ljudi, a zatim se probudite i prizovete u se}anje svoj san,
da li }ete poku{ati da ustanovite da li su se i ti ljudi, iz va{eg sna, tako|e probudili?
P: [ta Mahar{i misli o teoriji kosmi~ke iluzije (maya)?
M: [ta je maya? To je samo Stvarnost.
P: Zar maya nije iluzija?
M: Mayom se ozna~ava manifestacija Stvarnosti. Zna~i, maya je samo Stvarnost.
P: Neki kaù da je [ri [ankara~arja bio samo intelektualan, a ne i samospoznat. Da li
je to ta~no?
M: Za{to se brinete za [ankara~arju? Spoznajte svoje sopstveno Sopstvo. Neka se svako
brine za sebe.
P: Isus Hrist je le~io bolesne ljude. Da li je to bila samo okultna mo} (siddhi)?
M: Da li je Isus tada bio svestan da je le~io ljude? On nije mogao da bude svestan
svojih mo}i. Ima jedna pri~a koja govori o tome: Isus je jednom izle~io jednog slepog ~oveka.
Tokom vremena, ~ovek je postao zao. Kada ga je posle nekoliko godina sreo, Isus je primetio
njegovu zlobu i upitao ga za{to je takav. On je odgovorio da, dok je bio slep, nije mogao da
po~ini nijedan greh. Ali, nakon {to ga je Isus izle~io, postao je zao, te je tako Isus odgovoran
za njegovu zlobu.
P: Zar Isus nije bio Savr{eno Bi}e koje je posedovalo okultne mo}i?
M: On nije mogao da bude svestan svojih mo}i.
P: Da li bi bilo dobro da ih steknemo, takve kao {to su telepatija i sli~no?
M: Telepatija i radio omogu}uju ~oveku da vidi i ~uje iz daljine. Slu{anje i vi|enje su
potpuno isto. Da li ~ujemo iz daljine ili blizine, ne ~ini nikakvu razliku u slu{anju. Osnovni
~inilac je onaj-koji-~uje, subjekat. Bez onoga koji ~uje ili vidi, ne moè da bude slu{anja ili
vi|enja. To su funkcije uma. Okultne mo}i su, dakle, samo u umu. One nisu u prirodi
Sopstva. Ono {to nije prirodno, nego ste~eno, ne moè biti trajno i nije vredno napora.
One pokazuju pro{irenje mo}i. ôvek poseduje ograni~ene mo}i, pa je nesre}an. On èli
da pro{iri svoje mo}i da bi bio sre}an. Ali, razmotrimo da li }e biti tako? Ukoliko je neko sa
ograni~enim opaànjem nesre}an, sa pro{irenjem opaànja ose}anje nesre}e se mora srazmerno
uve}avati. Okultne mo}i ne}e nikom doneti sre}u, nego }e ga u~initi jo{ nesre}nijim!
[tavi{e, ~emu sluè takve mo}i? Tobo`nji okultist ili jogin pokazuje mo}i da bi ga drugi
uvaàvali. On traì priznanje, a ukoliko ga ne dobije, ne}e biti sre}an. Mora da bude drugih
koji }e ga priznati. On ~ak moè da nai|e na nekoga ko poseduje jo{ ve}e mo}i. To }e
izazvati zavist i u~initi ga nesre}nim. Ve}i okultist moè sresti jo{ ve}eg, sve dok ne do|e
neko ko }e ih oduvati u jednom trenu. To je najvi{i adept, a on je Bog, odnosno Sopstvo.
Koja je mo} stvarna? Da li je to pove}anje blagostanja ili postizanje mira? Ono {to
urodi mirom je najvi{e savr{enstvo (siddhi).
P: Ali, prose~ni ljudi u Evropi i Americi ne bi prihvatili takav stav i èleli bi da im se
prikaù mo}i, da im se uputstva daju predavanjima.
M: Predavanja mogu da zabave pojedince nekoliko sati ne unapre|uju}i ih. S druge
strane, ti{ina je trajna i od dobrobiti je za ~itavo ~ove~anstvo.
P: Ali, ti{ina se ne shvata.
18
M: To nije bitno. Pod ti{inom se podrazumeva re~itost. Usmena predavanja nisu tako
re~ita kao ti{ina. Ti{ina je neprestana re~itost. Prvobitni u~itelj, Dak{inamurti, je uzor. On je
svoje u~enike pou~avao ti{inom.
P: Ali, tada je bilo takvih u~enika. To je bilo u redu. Sada je druga~ije. Oni se moraju
traìti i treba im pomagati.
M: To je znak neznanja. Mo} koja je stvorila vas, stvorila je svet. Ako moè da pazi
na vas, ona moè isto tako da pazi na svet.
P: [ta Bhagavan misli o 'izgubljenoj du{i', koju pominje Isus Hrist?
M: Razmislite {ta to ima da se izgubi. Ima li i~ega {to bi se moglo izgubiti? Ono {to
je bitno, to je samo ono {to je prirodno. To mora da bude ve~no i ne moè da bude
doìvljeno kao novo. Ono {to se rodi, mora i da umre; ono {to se stekne, mora da se izgubi.
Da li ste vi ro|eni? Vi ve~no postojite. Sopstvo se nikada ne moè izgubiti.
P: Buddha preporu~uje osmo~lani put kao najbolji, kako se niko ne bi mogao izgubiti.
M: Da. To se u hinduizmu zove raja yoga.
P: Da li se joga preporu~uje za duhovnog tragaoca?
M: Joga pomaè kontroli uma.
P: Zar ona ne vodi do okultnih mo}i (siddhija), za koje se kaè da su opasne, jer
odvla~e s prâvog puta?
M: Ali, vi ste svoje pitanje izrazili re~ima 'duhovni tragalac'. Niste mislili na nekog ko
traga za mo}ima.
31. januar 1935.
21. G. Ellapa Chetiar, ~lan zakonodavnog Ve}a predsedni{tva Madrasa i uticajan Hindu, pitao
je: ıZa{to se kaè da znanje, koje je ro|eno iz ~uvenja, nije ~vrsto, dok znanje ste~eno
kontemplacijom jeste?‰
M: S druge strane se kaè da znanje koje nam drugi saop{te nije ~vrsto, dok ono
ro|eno iz ne~ije sopstvene spoznaje, jeste.
Tako|e se kaè da ~uvenje koristi intelektualnom razumevanju, da meditacija ~ini
razumevanje jasnim, a da kontemplacija kona~no dovodi do spoznaje Istine.5 [tavi{e, kaù da
svo takvo znanje nije ~vrsto ako nije jasno i ne prianja prisno, poput ogrozda na ~ovekovom
dlanu.
Ima onih koji tvrde da }e samo ~uvenje biti dovoljno, ako se osoba, kojoj je znanje
namenjeno, u prethodnim inkarnacijama ve} osposobila, tako da }e, ~im samo jednom ~uje
Istinu, spoznati i obitavati u miru, dok osoba koja nije tako osposobljena, mora da pro|e kroz
stupnjeve koji se gore navode, pre nego {to u|e u samadhi.
22. G|a Pigo se vratila iz Madrasa da bi nastavila svoju posetu. Postavila je pitanje u vezi
regulisanja ishrane.
P: Kakva ishrana se preporu~uje za sadaku (onog ko je angaòvan u duhovnim
ve`bama)?
M: Satvi~ka hrana u ograni~enim koli~inama.
P: [ta je satvi~ka hrana?
M: Hleb, vo}e, povr}e, mleko.
P: Neki ljudi u severnoj Indiji jedu ribu. Da li to sme da se ~ini?
Mahar{i nije dao nikakav odgovor.
P: Mi, Evropljani, navikli smo na odre|enu ishranu; promena na~ina ishrane uti~e na
zdravlje i slabi um. Nije li potrebno odràvati fizi~ko zdravlje?
M: I te kako je potrebno. Koliko je telo slabije, toliko um postaje ja~i.
P: Bez na{e uobi~ajene ishrane, zdravlje trpi i um gubi snagu.
5
Sravana, manana, nididyasana; stupnjevi spoznaje po tradicionalnoj jnani. Slu{anje istine sa usana gurua, njeno
razmatranje i uno{enje u njeno zna~enje.
19
M: [ta podrazumevate pod snagom uma?
P: Snagu da uklonimo svetovne vezanosti.
M: Kvalitet hrane uti~e na um. Um se ishranjuje od hrane koja se jede.
P: Zaista! Kako mogu Evropljani da se prilagode samo satvi~koj hrani?
M: (Pokazuju}i na g.Evans-Venca) Vi uzimate na{u hranu. Da li se zbog toga ose}ate
nelagodno?
G.Evans-Venc: ıNe. Zato {to sam navikao na nju.‰
P: [ta je sa onima koji nisu navikli?
M: Navika je samo prilago|avanje okolini. Um je taj koji tu odlu~uje. înjenica je da je
um nau~en da za odre|enu hranu misli da je dobra i ukusna. Prehrambeni artikli moraju
podjednako da se uzimaju i u vegetarijanskoj i u nevegetarijanskoj ishrani. Me|utim, um èli
hranu na koju je navikao i koju smatra ukusnom.
P: Da li na sli~an na~in postoje ograni~enja i za Spoznatog?
M: Ne. On je postojan i na njega ne uti~e hrana koju jede.
P: Da li je pripremanje hrane od mesa ubijanje?
M: Ahimsa (nenasilje), kao pravilo discipline, postoji pre svega za jogije.
P: âk su i biljke ìve.
M: @ive su i plo~e na kojima sedite!
P: Da li treba postepeno da se navikavamo na vegetarijansku ishranu?
M: Da. To je ispravan put.
2. februar 1935.
23. G. Evans-Venc je slede}eg dana pitao: ıDa li neko moè da ima vi{e od jednog duhovnog
u~itelja?‰
M: Ko je u~itelj? Nakon svega, On je Sopstvo. Zavisno od stupnja razvoja uma, Sopstvo
se spolja manifestuje kao u~itelj. ûveni drevni svetac Avadhuta govori da je imao vi{e od 24
u~itelja. U~itelj je neko od koga ~ovek ne{to nau~i. Guru (u~itelj) ponekad moè da bude ìv,
kao {to je bilo u slu~aju Avadhute. Bog, guru i Sopstvo su istovetni.
ôvek koji je okrenut duhovnosti smatra da Bog sve proìma i uzima ga za svog gurua.
Kasnije, Bog ga dovodi u kontakt sa li~nim guruom i ~ovek ga prepoznaje kao sve u svemu.
Na kraju, milost u~itelja u~ini da taj isti ~ovek ose}a kako je njegovo Sopstvo Stvarnost i ni{ta
drugo. Tako on otkriva da je u~itelj Sopstvo.
P: Da li [ri Bhagavan inicira svoje u~enike?
Mahar{i je ostao u }utnji.
Tada je jedan od oboàvatelja uzeo na sebe da dâ odgovor: ıMahar{i ne vidi nikog
izvan svog Sopstva. Zato za njega ne postoje u~enici. Njegova milost sve proìma i on prenosi
svoju milost u }utnji, svakom ko je zasluùje.‰
P: Na koji na~in knji{ko znanje pomaè u samospoznaji?
M: Samo toliko {to moè ~oveka da okrene duhovnosti.
P: Koliko moè da pomogne intelekt?
M: Samo toliko {to sluì ~oveku da ga utopi u ego, a ego u Sopstvo.
4. februar 1935.
24. G|a Pigo: ıZa{to pijete mleko, a jaja ne jedete?‰

M: Pripitomljena krava daje vi{e mleka nego {to je potrebno njenom teletu i za nju je
uìvanje da se oslobodi mleka.
P: Ali, ni koko{ka ne moè da zadrì jaje?
M: Da, ali u njima je potencijalni ìvot.
P: Kada misli iznenada prestanu, javlja se isto tako iznenada 'ja'-'ja', koje traje. To se
zbiva samo u ose}anju, ne i u intelektu. Da li je to ispravno?
20
M: Bez sumnje da je ispravno. Misli moraju da prestanu i razum mora da i{~ezne, da
bi se javilo i ose}alo 'ja'-'ja'. Ose}anje je glavni ~inilac, a ne razum.
P: [tavi{e, to se ne de{ava u glavi, ve} na desnoj strani grudi.
M: Treba da je tako, zato {to je Srce tamo.
P: Kada pa`nja skrene ka spolja{njem, to ose}anje i{~ezne. [ta treba da se radi?
M: Mora da se ~vrsto drì unutra.
P: Ukoliko neko dela sa takvim ose}anjem, da li }e delanje uvek biti ispravno?
M: Mora da bude. Me|utim, takvu osobu ne zanima da li je njeno delanje ispravno ili
neispravno. Delanje takve osobe je delanje Boga, te ono mora da bude ispravno.
P: Za{to se onda od nje traì ograni~enje ishrane?
M: Va{ sada{nji doìvljaj je posledica uticaja atmosfere u kojoj se nalazite. Da li moète
da ga imate izvan ove atmosfere? Doìvljaj je nekontrolisan. Sve dok ne postane trajan,
potrebna je ve`ba. Ograni~enje ishrane pomaè da se takav doìvljaj ponavlja. Kada se neko
utemelji u Istini, ograni~enja spontano prestaju. Jo{ jednom, hrana uti~e na um, a on mora da
se odràva ~istim.
Dama je kasnije rekla jednom u~eniku: ıOse}am ja~e zra~enje iz Njega i mogu da
postignem centar 'ja' mnogo brè i sna`nije nego ranije.‰
25. Jednom ranijom prilikom, B. V. Narasimha Svami, autor Samospoznaje, pitao je: ıKo sam
ja? Kako to treba da se otkrije?
M: Postavite sebi to pitanje. Telo (anamaya kosha) i njegove funkcije nisu 'ja'. Kada
za|emo dublje, vide}emo da um (manomaya kosha) i njegove funkcije nisu 'ja'.
Slede}e pitanje je: odakle se ove misli pojavljuju? Misli su spontane, povr{ne ili
analiti~ke. One se zbivaju u intelektu. Ko ih je onda svestan? Postojanje misli, njihove jasne
koncepcije i njihove operacije postaju vidne za pojedinca. Analiza vodi do zaklju~ka da
individualnost osobe deluje kao opaàtelj postojanja misli i njihovog nizanja. Ova individualnost
je ego, ili kako ljudi kaù, 'ja'. Intelekt (vijnanamaya) je samo omota~ (kosha) 'ja', a ne 'ja'
sâmo.
U daljem ispitivanju javlja se pitanje: {ta je ovo 'ja'? Odakle ono dolazi? 'Ja' nije bilo
svesno za vreme dubokog sna. Ono se javilo tek kada se zavr{io dubok san, i po~elo sanjanje
ili budnost. No, mene sada ne zanimaju snovi. Ko sam ja sada, u budnom stanju? Ako je 'ja'
nastalo tek pri bu|enju iz sna, onda je 'ja' bilo prekriveno neznanjem. Takvo 'ja', koje je u
neznanju, ne moè da bude ono o kojem govore spisi i koga potvr|uju mudri. 'Ja' postojim
~ak i za vreme sna; 'ja' moram da postojim, kao {to sam ovde i sada, tako|e i za vreme
sanjanja i dubokog sna, nezavisno od osobina tih stanja. 'Ja' zato mora da je su{tina li{ena
osobina6 koja leì iza sva ova tri stanja (budnosti, sanjanja i dubokog sna).
'Ja' je, ukratko, iza pet omota~a. Ono {to preostaje posle svega {to je ne-Sopstvo, jeste
Sopstvo, Sat-Citt-Ananda.
P: Kako to Sopstvo treba da se spozna ili realizuje?
M: Prevazi|ite sada{nji nivo relativnosti. Jednom odvojenom bi}u (Sopstvo) se ~ini kao
da saznaje ne{to {to je odvojeno od njega (ne-Sopstvo). Zna~i, subjekat je svestan objekta.
Onaj-koji-vidi je drik; ono-{to-je-vi|eno je drisya.
Mora da bude nekog jedinstva koje leì iza ova dva, koji proizilaze iz ega. Ovaj ego je
prirode citta (inteligencije); acitt (neosetni objekat) je samo negacija citta. Zato je su{tina koja
leì iza srodna subjektu, a ne objektu. Traènjem subjekta, sve dok se objekat ne izgubi,
subjekat postaje sve suptilniji, sve dok ne preostane samo apsolutni subjekat, koji je
neuslovljeno bivstvo. Ovaj proces se naziva drisyavilaya (i{~ezavanje objektivnog sveta).
6
Unqualified moè zna~iti 'neograni~en', 'apsolutan'; kao takav se koristi za prevo|enje termina advaita -
'neograni~eni monizam', bez atributa, nemerljivih svojstava. Svaki smisao je ispravan i svi zajedno daju potpuniju
sliku onoga na {ta se ukazuje re~ju unqualified. Atributi su 'dodaci', upadhi, ~ijim se uklanjanjem dostiè spoznaja
Onog koji je iza.
21
P: Za{to treba da se elimini{u objekti? Zar ne moè da se spozna Istina ~ak i ukoliko
se objekat uzme kakav jeste?
M: Ne. Uklanjanje objekta zna~i uklanjanje podvojenosti subjekta i objekta, kao zasebnih
identiteta. Objekat je nestvaran. Sve je (zajedno sa egom) objekat. Uklanjanjem nestvarnog,
Stvarnost preostaje. Kada se uè pogre{no vidi kao da je zmija, dovoljno je da se odstrani
zabluda da bi se otkrila istina. Bez takvog uklanjanja ne}e osvanuti istina.
P: Kad i kako treba da do|e do nestanka objektivnog sveta?
M: Nestanak je potpun kad se ukloni relativni subjekat, a to je um. Um stvara i
subjekte i objekte, on je uzrok pojma dvojnosti. Dakle, on je uzrok pogre{nog ube|enja o
ograni~enom 'ja' i bede koja iz takve pogre{ne predstave sledi.
P: [ta je um?
M: Um je jedan oblik manifestacije ìvota. Balvan ili neka fina ma{ina ne nazivaju se
umom. @ivotna sila se manifestuje kao ìvotna aktivnost u koju spadaju i svesne pojave koje
su poznate kao um.
P: Kakav je odnos izme|u uma i objekata? Da li um dolazi u dodir sa ne~im {to je
razli~ito od njega, tj. sa svetom?
M: Svet se doìvljava u stanju budnosti i sanjanja, on predstavlja predmet opaànja i
mi{ljenja, a oba su mentalne aktivnosti. Da nema takvih aktivnosti, kao {to su misli pri
budnosti i sanjanju, ne bi bilo ni opaànja ni zaklju~aka o nekom 'svetu'. U toku dubokog sna
nema takve aktivnosti i tada za nas ne postoje 'objekti' i 'svet'. Zato, 'stvarnost sveta' stvara
ego svojim ~inom pojavljivanja iz sna; tu stvarnost moè da poni{ti ili prevazi|e du{a koja se
svesno vra}a u stanje u kojem je bila za vreme dubokog sna (u stanje autenti~nog
bivstvovanja). Pojavljivanje i nestajanje sveta je kao kad pauk plete tananu mreù i zatim je
uvla~i. 'Pauk' leì iza sva tri stanja: budnosti, sanjanja i dubokog sna; takav pauk u ~oveku se
naziva atmanom (Sopstvo), dok se on u odnosu na svet (za koji se smatra da se ra|a iz
sunca), naziva brahman (Vrhunski Duh). 'Onaj u ~oveku je isti onaj koji je u suncu' (navod iz
Veda).
Dok je Sopstvo, odnosno Duh nemanifestovan i nedelatan, ne postoje relativni parovi; na
primer, subjekat i objekat. Ukoliko se krene dalje u ispitivanje kona~nog uzroka manifestovanja
uma, na}i }e se da je um samo manifestacija Stvarnosti, koja se ina~e naziva atman ili
brahman. Um se naziva sukshma sharira odnosno 'telom-misli', a jiva (|iva) je individualna
du{a. Jiva je bit individualnosti, jiva upu}uje na li~nost. Za misao, odnosno um, kaè se da je
njena faza, odnosno jedan od na~ina na koji se jiva manifestuje - nià faza te manifestacije je
fizi~ki ìvot. Stoga se um uvek javlja u odnosu na ne-um, odnosno materiju, a nikad sam za
sebe. Zato um i materija koegzistiraju uzajamno.
26. P: Kako da otkrijemo prirodu uma, njegov kona~ni uzrok, odnosno noumenon ~ija je on
manifestacija?
M: Kad misli postavimo po redosledu njihovog zna~enja, misao 'ja' je od najve}e
va`nosti. Pojam, odnosno misao o li~nosti je, tako|e, koren, odnosno osnova svih drugih misli,
po{to svaki pojam ili misao izranja jedino kao ne~ija misao, i nije poznato njihovo postojanje
nezavisno od ega. Dakle, ego izvodi misaonu delatnost. Drugo i tre}e lice pojavljuju se jedino
uz prvo lice. Zato se ona javljaju samo posle pojave prvog lica, tako da se ~ini da se sva tri
lica pojavljuju i nestaju zajedno. Tragajte, zato, za kona~nim uzrokom 'ja', odnosno li~nosti.
Pojam 'ja' javlja se u utelovljenom egu, i treba da je povezan sa ne~ijim telom, odnosno
organizmom. Da li on poseduje neko mesto u telu, ili neki naro~iti odnos prema nekoj
posebnoj ta~ki, kao {to govor poseduje svoj centar u mozgu? Sli~no tome, da li 'ja' poseduje
neki centar u mozgu, krvi ili u utrobi? Vidimo da se misaoni ìvot nalazi oko mozga i
ki~menog stuba, dok se ovi ishranjuju iz krvi koja njima kruì, donose}i im hranu i kiseonik u
odgovaraju}oj smesi, a koja se preobraàva u materiju nerava. Zato se za vegetativni ìvot, koji
uklju~uje cirkulaciju, disanje, ishranu, odnosno ìvotnu silu, kaè da je sr`, odnosno esencija
22
organizma. Tako se um moè smatrati manifestacijom te ìvotne sile, koja, opet, moè da se
shvati kao da boravi u srcu.
P: A sada, o uklanjanju uma i razvijanju intuicije na njegovom mestu; da li su oni dva
razli~ita stupnja sa mogu}im neutralnim podru~jem koje nije ni um ni intuicija? Ili odsustvo
mentalne aktivnosti nu`no povla~i sa sobom samospoznaju?
M: Za prakti~ara ne postoje dva razli~ita stupnja. Postoji neutralno podru~je spavanja,
kome, nesvestice, gubitka razuma, u kojem mentalne operacije ne postoje, ili ne preovla|uje
svesnost Sopstva.
P: Da razmotrimo ovo prvo: kako treba da se ukloni um, odnosno da se prevazi|e
relativna svesnost?
M: Um je po prirodi nemiran. Po~nite sa njegovim osloba|anjem od nemira; pruìte mu
mir; oslobodite ga od rastrojenosti; ve`bajte ga da gleda unutra; u~inite od toga naviku; to se
~ini tako {to se spoljni svet ignori{e i na taj na~in odstranjuju prepreke duhovnom miru.
P: Kako se nemir odstranjuje iz uma?
M: Spolja{nji kontakti - kontakti sa objektima razli~itim od njega sâmog ~ine ga
nemirnim. Gubljenje zanimanja za ne-Sopstvo (vairagya) je prvi korak. Zatim slede navike
introspekcije i koncentracije. Njih karakteri{e kontrola spolja{njih ~ula, razvijanje unutra{njih
sposobnosti, a zavr{avaju se samadhijem (smirenim umom).
27. P: Kako se ovo postiè?

M: Istraìvanje prolazne prirode spolja{njih pojava vodi u nevezanost (vairagya). Zato je
prvi i najva`niji korak koji treba da se u~ini ispitivanje (vichara). Kada se ispitivanje nastavlja
automatski, ona rezultira prezirom prema bogatstvu, slavi, ugodnosti, uìvanju. Misao 'ja' postaje
jasnija za ispitivanje. Izvor 'ja' je Srce - kona~ni cilj. Ukoliko, me|utim, tragaocu ne odgovara
praksa samoistraìvanja (Vichara marga), on mora da razvija metod predanosti nekom idealu
(bhakti). To moè da bude Bog, guru, ~ove~anstvo uop{te, eti~ki zakoni, pa ~ak i pojam
lepote. Kada jedan od ovih ovlada pojedincem, ostale privrènosti slabe, tj. razvija se beèljnost
(vairagya). Privrènost idealu istovremeno narasta i kona~no zagospodari poljem. Tako se razvija
koncentracija (ekagrata) istovremeno i neprimetno, sa ili bez vizija i direktne pomo}i.
Kada samoispitivanje i predanost nisu mogu}i, moè se poku{ati sa prirodnim sedativom,
pranayamom (regulisanjem daha). Ovo je poznato kao Yoga marga. Kada je ìvot u opasnosti,
celokupno zanimanje se skoncentri{e oko jedne ta~ke, spasavanja ìvota. Kada se dah zadràva,
um ne moè da dozvoli sebi da ska~e na svoje miljenike - spolja{nje objekte, pa to i ne ~ini.
Zato je um smiren sve dok se drì dah. Po{to je sva pa`nja okrenuta na dah i njegovo
regulisanje, druga zanimanja se gube. Opet, strasti su pra}ene nepravilnim disanjem, dok su
spokoj i sre}a pra}eni laganim i pravilnim disanjem. Iznenadna provala radosti je, u stvari, isto
toliko bolna kao i napad bolova, i oba su pra}ena uznemirenim disanjem. Stvarna sre}a je mir.
Uìvanja ne ~ine sre}u. Um se unapre|uje ve`bom i postaje finiji, kao {to se se~ivo brija~a
o{tri prevla~enjem po kai{u. Um je tada sposobniji da se uhvati u ko{tac sa unutarnjim i
spolja{njim problemima. Ukoliko prakti~arevom temperamentu ne odgovaraju prve dve metode, i
zbog odre|enih okolnosti (zbog starosti), ni tre}i metod, on mora da poku{a sa karma margom
(~injenjem dobrih dela, slu`bom dru{tvu). Njegovi plemeniti ose}aji postaju vidljivi i on ose}a
bezli~no uìvanje. Njegovo malo 'ja' je manje samouvereno i ima priliku da razvije svoje dobre
osobine. Onda ~ovek postaje dobro pripremljen za jedan od tri prethodno navedena puta.
Tako|e, njegova intuicija se moè neposredno razviti samo ovim metodom.
P: Da li niz misli ili serija pitanja mogu da dovedu do autohipnoze? Treba li um da se
svede samo na jedan cilj, na analiziranje onog {to se ne moè analizirati, na osnovno, nejasno
opaàno i neuhvatljivo 'ja'?
M: Da. To je zaista kao gledanje u prazno ili u blje{tavi kristal, ili u svetlost.
P: Moè li um da se u~vrsti u tome? Kako?
M: Ako je um rastrzan, brzo postavite pitanje: ıKome se javljaju ove rastrzane misli?‰
Ovo vas brzo vra}a tom 'ja'.
23
P: Koliko dugo um moè da ostane, odnosno da se odrì u srcu?
M: Vreme se produàva ve`bom.
P: [ta se de{ava kad se to vreme zavr{i?
M: Um se vra}a u normalno stanje. Jedinstvo u srcu zamenjuju razli~itosti opaànih
pojava. Ovo se naziva izlaze}im umom. Um koji se kre}e ka srcu, naziva se miruju}im umom.
P: Da li je ~itav ovaj proces samo intelektualan, ili on prete`no uklju~uje ose}anja?
M: Ovo drugo.
P: Kako sve misli prestaju kada je um u srcu?
M: Snagom volje, sna`nom verom u istinitost u~iteljevog u~enja o tome.
P: Kakva je dobrobit od ovog procesa?
M: (a) Pokoravanje volje - razvijanje koncentracije.
(b) Pokoravanje strasti - razvijanje bestrasnosti.
(c) Negovanje vrlina - jednakost prema svemu.
P: Za{to usvojiti ovu autohipnozu razmi{ljanjem o nezamislivom cilju? Za{to ne usvojiti
druge metode, kao {to je gledanje u svetlost, zadràvanje daha, slu{anje muzike, slu{anje
unutarnjih zvukova, ponavljanje svetog sloga (om) ili drugih mantri?
M: Gledanje u svetlost o{amu}uje um i proizvodi privremenu katalepsiju volje, a ipak ne
obezbe|uje nikakvu trajnu dobrobit. Kontrola daha samo privremeno umrtvljuje volju. Slu{anje
zvukova proizvodi sli~ne rezultate - osim ukoliko je mantra sveta i osigurava pomo} neke vi{e
sile u pro~i{}avanju i uzdizanju misli.
28. P: Kakav je me|usoban odnos izme|u regulisanja misli i regulisanja daha?

M: Misao (intelektualne) i disanje, cirkulacija i druge (vegetativne) aktivnosti su dva
razli~ita vida istog - individualnog ìvota. Obe zavise od ìvota (ili metafori~ki, 'stanuju',
odnosno 'obitavaju' u ìvotu). Li~nost i drugi pojmovi izviru iz njega kao vitalna aktivnost.
Ukoliko se disanje ili neka druga vitalna aktivnost silom praktikuje, misao je, tako|e, potisnuta.
Kada je misao silom usporena i prikovana za jednu ta~ku, usporava se vitalna aktivnost disanja
i ono postaje postojano i ograni~eno na najniì stepen koji jo{ odràva ìvot. U oba slu~aja,
uznemiravaju}a raznolikost misli je privremeno okon~ana. Me|usobno delovanje je primetno i u
drugim primerima. Uzmite volju za ìvot. To je mo} misli. Ona nastavlja i odràva ìvot kada
je ostala ìvotnost gotovo iscrpljena, i odlaè smrt. U odsustvu takve mo}i - volje - smrt je
ubrzana. Zato se kaè da misao nosi sa sobom ìvot u mesu, iz jednog tela od mesa do
drugog.
P: Postoje li neka sredstva za koncentraciju i osloba|anje od rastrzanosti?
M: Na fizi~kom planu, organi za varenje i drugi organi treba da budu oslobo|eni od
nadraìvanja. Zato se hrana reguli{e po koli~ini i kvalitetu. Jede se hrana koja ne nadraùje,
izbegavaju se jaki za~ini, mnogo soli, luka, vina, opijati i sl. Treba spre~iti konstipaciju,
dremljivost i uzbu|ivanje, kao i svaku vrstu hrane koja ih izaziva. Na mentalnom planu,
usmerite pa`nju samo na jednu stvar i u~vrstite um u tome. Toliko se unesite u nju da vas
ni{ta drugo ne zanima. To je bestrasnost (vairagya) i koncentracija. Moète izabrati Boànstvo
ili mantru. Tako um sti~e snagu da doku~i suptilno i stopi se s njim.
P: Rastrzanost je posledica uro|enih te`nji. Mogu li one da se odbace?
M: Da. Mnogi su to u~inili. Verujte! Oni su to u~inili zato {to su verovali da mogu.
Vasane (podsvesne predispozicije) se mogu izbrisati. To se ~ini koncentracijom na ono {to je
slobodno od vasana, mada je njihovo jezgro.
P: Koliko dugo treba da se ve`ba?
M: Dok se ne postigne uspeh i dok joga-oslobo|enje ne bude trajno. Uspeh ra|a uspeh.
Kada se jedan nemir pobedi, pobe|uje se i drugi, sve dok se kona~no svi ne pokore. Proces
podse}a na oslabljivanje mo}i neprijateljske tvr|ave ubijanjem njegove ìve sile - jednog po
jednog vojnika, kako se koji pojavi.
P: [ta je cilj ovog procesa?
M: Spoznaja Stvarnosti.
24
P: Kakva je priroda Stvarnosti?
M: (a) Postojanje - bez po~etka i kraja - ve~no.
(b) Postojanje sveobuhvatno, beskrajno i neograni~eno.
(c) Postojanje koje leì u osnovi svih oblika, svih promena, svih energija, sve
materije i sâmog Duha.
Sve se menja i nestaje, dok Jedno uvek ostaje.
(d) Jedinstvo zamenjuje trojstvo, onog-koji-zna, znanja i znanog. Trojstvo su samo
pojavni oblici u vremenu i prostoru, dok stvarnost Jedinstva leì u njihovoj osnovi. Trojstvo je
rezultat obmane, kao fatamorgana.
P: Ako je 'ja' tako|e obmana, ko onda odbacuje iluziju?
M: 'Ja' odbacuje obmanu 'ja', a ipak ostaje 'ja'. To je paradoks samospoznaje. Spoznati
ne vidi nikakvu protivre~nost u tome. Uzmite slu~aj predanosti boìjoj volji. Pristupam Bogu i
molim da me upije u sebe. Ja se tada predajem verom uz pomo} koncentracije. [ta preostaje
posle toga? Tamo gde je bilo mesto prvobitnom 'ja', savr{ena samopredaja pu{ta Boga, u kome
je 'ja' izgubljeno. Ovo je najvi{i oblik predanosti, odnosno vrhunac bestrasnosti. Predajete po
ne{to od svoga poseda. Ukoliko, umesto toga, odbacite 'ja' i 'moje', predali ste sve odjednom.
Sâmo seme posedovanja je izgubljeno. Na ovaj na~in je zlo skresano u korenu, satrven je sâm
njegov izdanak. Da bi se ovo u~inilo bestrasnost mora da bude veoma jaka. @udnja da se to
u~ini mora da bude isto tako jaka, kao ùdnja ~oveka ~iju glavu drè pod vodom, da je
podigne na povr{inu da bi udahnuo i ìveo.
P: Zar ove neprilike i te{ko}e ne mogu da se umanje uz u~iteljevu pomo} ili uz pomo}
Boga kome se sluì? Mogu li oni da nam daju snagu da vidimo svoje Sopstvo kakvo jeste, da
nas preobrate u sebe, da nas uvedu u samospoznaju?
M: Bog i guru su pomo}, veoma mo}na sredstva na ovom putu. Ali, da bi neko
sredstvo bilo delotvorno, potreban je i va{ napor. Va{ napor je osnovni uslov. Vi ste taj koji
treba da vidi sunce. Da li nao~ari ili sunce mogu da vide umesto vas? Vi sami morate da
vidite svoju pravu prirodu. Nije potrebno mnogo sredstava da se to u~ini.
P: Kakav je odnos izme|u slobodne volje i sveproìmaju}e mo}i Svemo}nog?
(a) Da li Bo`je sveznanje postoji istovremeno sa slobodnom voljom ega?
(b) Da li Bo`ja svemo} postoji istovremeno sa slobodnom voljom ega?
(c) Da li prirodni zakoni postoje istovremeno sa slobodnom voljom ega?
M: Da. Slobodna volja je privid usled ograni~ene sposobnosti uvida i volje. Isti ego vidi
kako njegovo pro{lo delanje pada pod sled 'zakonitosti', odnosno pravila, vidi svoju sopstvenu
'slobodnu volju' kao jednu kariku u lancu vi{ih zakonitosti.
Tada ego, uvi|aju}i privid svoje sopstvene slobodne volje, prime}uje delovanje svemo}i i
sveznanja Boga. Tako se dolazi do zaklju~ka da ego mora da se smatra za privid. Prirodni
zakoni su manifestacija bo`je volje i oni su ve} odre|eni.
P: Da li je prou~avanje nauke, psihologije, filosofije i fiziologije korisno za ovu vrstu
joga-oslobo|enja, i intuitivno razumevanje jedinstva Stvarnosti?
M: Jako malo. Ne{to znanja je potrebno za jogu i ono se moè na}i u knjigama. No,
ono {to je potrebno jeste prakti~no primenjivanje, a li~ni primer, li~ni dodir i li~na uputstva su
najkorisnija sredstva. [to se ti~e ovog drugog, jedna osoba moè uz veliki napor da uveri sebe
u istinu koju treba doku~iti intuicijom, to jest njenu funkciju i prirodu, ali je stvarna intuicija
sli~na ose}anju i zahteva ve`bu i li~ni kontakt. Puko knji{ko znanje nije ni od kakve zna~ajnije
koristi. Nakon spoznaje, sav intelektualni teret je beskoristan balast i baca se kao teret sa
palube, da bi se brod olak{ao. Osloba|anje ega od balasti je neophodno i prirodno.
P: U ~emu je razlika izme|u sna i budnosti?
M: U snovima ~ovek preuzima razli~ita tela, a ona se ponovo vra}aju u ovo telo kad
on sanja o ~ulnim dodirima.
P: [ta je sre}a? Da li ona leì u Sopstvu ili u objektu, ili u dodiru izme|u subjekta i
objekta? Mi ne vidimo sre}u u na{im doìvljajima. Kada se ona, zapravo, pojavljuje?
25
M: Kad postoji poèljna vrsta kontakta ili se}anje o njemu, ili kad postoji sloboda od
neèljenih kontakta ili se}anja o njima, kaèmo da postoji sre}a. Takva sre}a je relativna i
bolje ju je nazvati zadovoljstvom.
Me|utim, ~ovek èli apsolutnu i trajnu sre}u. Ona ne obitava u objektima, ve} u
Apsolutu. Ona je mir, sloboda od patnje i zadovoljstva, ona je neutralno stanje.
P: U kom smislu je sre}a na{a stvarna priroda?
M: Savr{eno blaènstvo je brahman. Savr{enstvo je blaènstvo Sopstva. Ono jedino
postoji i svesno je. Do istog zaklju~ka se dolazi i metafizi~kim prosu|ivanjem i Putem
predanosti (bhakti marga).
Molimo se Bogu za blaènstvo i primamo ga Njegovom milo{}u. Onaj ko daruje
blaènstvo mora da je sâm blaènstvo i, tako|e, bezgrani~an. Zato, I{vara je li~ni Bog
neograni~ene mo}i i blaènstva. Brahman je blaènstvo, bezli~no i apsolutno. Ograni~ena ega,
kojima su izvori{te brahman i zatim I{vara, su u svojoj duhovnoj prirodi blaènstvo sâmo.
Biolo{ki, odre|eni organizam funkcioni{e jer su date funkcije pra}ene sre}om. Uìvanje je to
{to pomaè na{em razvoju; hrana, ve`banje, odmor i kvaliteti dru{tvenosti. Psihologija (i
metafizika) uìvanja je, mo`da, ovo: na{a priroda je prvobitno, potpuno blaènstvo. Uzmite ovo
kao mogu}u postavku. Stvaranje je razbijanje na Boga i Prirodu (koja je maya ili prakrti). Ova
maya se sastoji iz dva dela: (para)-potporna su{tina i (apara)-pet elemenata, um, intelekt i ego.
Savr{enstvo ega se na jednoj ta~ki iznenada slama, pa se ose}a nedostatnost koja ra|a
èlju da se do|e do ne~eg, ili da se ne{to u~ini. Kad se taj nedostatak zale~i ispunjenjem date
èlje, ego je sre}an te se ponovo uspostavlja prvobitno savr{enstvo. Zato se za sre}u moè re}i
da je na{e prirodno stanje, odnosno su{tina. Uìvanje i bol su relativni i upu}uju na na{e
ograni~eno stanje, koje se kre}e u smeru zadovoljavanja èlje. Ako se zaustavi relativno
napredovanje i du{a se utopi u brahman - koji je po prirodi savr{eni mir - za tu du{u vi{e
nema relativnog uìvanja i ona uìva u savr{enom miru - blaènstvu (ananda). Dakle,
samospoznaja je blaènstvo; to je spoznavanje Sopstva kao bezgrani~nog duhovnog oka, a ne
vidovitost; to je najvi{a samopredaja. Samsara (pojavni, uslovljeni svet) je patnja.
P: Za{to onda postoji samsara - kreacija uslovljavaju}ih manifestacija - tako puna àlosti
i zla?
M: Bo`ja volja!
P: Za{to Bog to èli?
M: To je neobja{njivo. Nikakav se motiv ne moè pripisati toj Snazi, nikakva èlja; ne
moè se ustanoviti nikakav cilj kome bi teìlo to Jedino, Beskrajno, Svemudro i Svemo}no
Bi}e. Bog nije dodirnut aktivnostima koje se odigravaju u Njegovom prisustvu. Uporedite sunce
i zemaljske aktivnosti. Besmisleno je pripisivati odgovornost i motiv Jednom pre nego {to ono
postane mno{tvo. No, Bo`ja volja je u naloènom sledu doga|aja dobro re{enje za problem
slobodne volje. Ukoliko je um nemiran zbog nerazumevanja nesavr{ene i nezadovoljavaju}e
prirode onoga {to nam se doga|a, onoga {to ~inimo ili smo propustili da u~inimo, onda je
mudro odbaciti ose}aj odgovornosti i slobodne volje tako {to }emo sebe smatrati instrumentima
u rukama Svemudrog i Svemo}nog, da on ~ini i trpi kako èli. On nosi sav teret i to nam
daje mir.
29. Jednom drugom prilikom, ve~e je bilo mirno i obla~no. Ki{a je povremeno rominjala, te je
bilo ne{to hladnije. Prozori sale A{ramama bili su zatvoreni i Mahar{i je, kao i obi~no, sedeo
na sofi. Oboàvatelji su sedeli licem prema njemu. Do{li su neki posetioci iz Kudalorea. Me|u
njima je bio podsudija u dru{tvu dve starije gospo|e. Podsudija je po~eo diskusiju o
prolaznosti svih zemaljskih stvari i postavio pitanje: Da li razlikovanje Stvarnosti od
Nestvarnosti sâmo po sebi ima mo} da nas dovede do spoznaje onog jedinog, Neuni{tivog?
M: Kako su ustanovili i spoznali svi istinski traga~i, postojanost u Vrhunskom Duhu
jedino nam moè dati znanje o njemu i njegovu spoznaju. Po{to smo To mi, i On je u nama,
svako razlu~ivanje moè samo da nas povede korak napred, ~ine}i da se osloba|amo i
26
podsti~u}i nas da prezremo prividno kao prolazno i da se ~vrsto drìmo samo ve~ne Istine i
prisutva u njoj.
Razgovor je skrenuo na temu da li je nu`na boìja milost da bi se postigla njena
univerzalna mo}, odnosno, da li iskreno i naporno zalaganje du{e za njeno zadobijanje moè
sâmo po sebi da dovede do Onog odakle nema povratka uslovljenom ìvotu-i-smrti. Mahar{i je,
sa neopisivim osmehom koji je zasvetleo na Njegovom svetom licu, i koji je bio sveobuhvatan,
zra~e}i na grupu istomi{ljenika pred sobom, odgovorio sigurnim glasom, oven~an istinom:
ıBoànska milost je od su{tinske vrednosti za spoznaju. Ona ~oveka vodi spoznaji Boga. Ali,
takvom milo{}u je udostojen samo onaj koji je istinski po{tovatelj ili jogin, ko se èstoko i bez
prestanka bori na putu ka slobodi.‰
P: U knjigama o jogi pominje se {est centara, me|utim, za individualnu du{u (jivu) se
kaè da obitava u srcu. Da li je tako?
M: Da. Za jivu se se kaè da za vreme dubokog sna ostaje u srcu, a da je u mozgu
kad smo u budnom stanju. Ne treba smatrati da je Srce mi{i}na {upljina sa ~etiri komore koja
pumpa krv. Zaista, postoje navodi koji podràvaju ovo gledi{te. Postoje i drugi, koji kaù da je
ono grupa ganglija, odnosno nervnih centara oko tog podru~ja. Nas se ne ti~e koje je od ovih
gledi{ta ispravno. Nas ne zanima ni{ta {to je manje zna~ajno od nas samih. To zasigurno
imamo u sebi. O tome ne moè biti sumnje ni spora.
U Vedama i spisima Srce se koristi da bi se ukazalo na mesto odakle izvire ose}aj 'ja'.
Da li on izvire iz okruglog mi{i}a? On izvire u nama desno od sredine grudi, u sredi{tu na{eg
bi}a. 'Ja' nema lokacije. Sve je Sopstvo. Nema ni{ta osim toga. Tako se za Srce mora re}i da
je ono ~itavo na{e telo i ~itav univerzum, shva}en kao na{ identitet. Me|utim, da bismo
pomogli prakti~aru, treba da ukaèmo na odre|eni deo univerzuma ili tela. Zato se na ovo
Srce upu}uje kao na sredi{te Sopstva. No, u stvari, mi smo svugde, mi smo sve {to jeste, i
nema ni~eg drugog.
P: Kaè se da je boànska milost nu`na da bi se postigao ~ist, sabran um (samadhi).
Da li je tako?
M: Mi smo Bog. Vi|enje sebe kao Boga je sâmo po sebi boànska milost.
Mahar{i se sme{i i svi oboàvatelji se zajedno smeju.
P: Postoji, tako|e, boànska naklonost, koja je razli~ita od Boànske milosti. Da li je
tako?
M: Pomisao na Boga je boànska naklonost! On je po svojoj prirodi milost. Boànskom
milo{}u vi mislite o Bogu.
P: Nije li milost u~itelja rezultat boìje milosti?
M: Za{to praviti razliku izme|u njih? U~itelj je isto {to i Bog i nije razli~it od njega.
P: Kad se nastoji da se vodi ispravan ìvot i da se misli usredsrede na Sopstvo, ~esto
dolazi do pada i sloma. [ta tada treba da se ~ini?
M: Bi}e sve u redu na kraju. Ako postoji ~vrsta namera va{e odluke ona }e vas uvek
ponovo postaviti na noge nakon svakog pada i sloma. Postepeno }e se sve prepreke prevazi}i i
va{a struja }e postati ja~a. Na kraju }e sve biti u redu. Ono {to se zahteva je ~vrsta odluka.
30. G. N. Natesa Ajer (Natesa Iyer), lider Komore u jednom ju`noindijskom gradu, ortodoksni
brahman, pitao je: ıDa li su bogovi I{vara i Vi{nu i njihovi svetovi Kailasa i Vaikuntha
stvarni?‰
M: Stvarni su koliko i ti u tom telu.
P: Da li oni poseduju pojavnost, kao i moje telo? Ili su uobrazilja poput rogova zeca?
M: Oni zaista postoje.
P: Ako je tako, oni moraju biti negde. Gde su?
M: Osobe koje su ih videle kaù da oni negde postoje. Zato mi moramo da prihvatimo
njihov stav.
P: Gde oni postoje?
M: U tebi.
27
P: Onda je to samo jedna zamisao, koju ja mogu da stvorim i da njome upravljam.
M: Sve je takvo.
P: Ali, ja mogu da stvorim ~iste uobrazilje, kao ze~ije rogove, ili samo delimi~ne istine,
tj. prikaze, dok postoje i ~injenice koje su nezavisne od moje imaginacije. Da li bogovi I{vara
i Vi{nu postoje na taj na~in?
M: Da.
P: Da li su oni podlo`ni kosmi~kom uni{tenju (pralaya)?
M: Za{to bi bili? ôvek koji postaje svestan Sopstva prevazilazi kosmi~ko uni{tenje i
postaje oslobo|en (mukta). Za{to ne bi i Bog (I{vara), koji je beskrajno mudriji i sposobniji?
P: Da li, sli~no tome, postoje an|eli i |avoli?
M: Da.
P: Kako treba da shvatimo Vrhunsku Svest?
M: Kao sve {to jeste.
P: Treba li ona da se zamisli kao samoosvetljena?
M: Ona prevazilazi svetlost i tamu. Jedinka (jiva) ih vidi obe. Sopstvo prosvetljuje
jedinku kako bi videla svetlost i tamu.
P: Treba li ona da se spozna kao 'ja nisam telo, ni izvr{itelj, ni uìvatelj'?
M: êmu takve misli? Da li mi sada mislimo da smo ljudi? Da li bismo prestali da
budemo ljudi ako ne bismo mislili na to?
P: Treba li onda da se spozna po tekstovima iz spisa, kao {to je 'ovde nema
razli~itosti'?
M: êmu ~ak i to?
P: Ukoliko mislimo 'Ja sam stvarnost', ho}e li to biti delotvorno?
M: Svaka misao je nespojiva sa spoznajom. Ispravan stav je isklju~iti misli o nama, kao
i sve ostale misli. Misao je jedno, a spoznaja ne{to sasvim drugo.
P: Da li je nu`no, ili bar korisno, da se tokom duhovnog napredovanja postigne telesna
nevidljivost?
M: Za{to misli{ o tome? Da li si ti telo?
P: Ne. Ali, razvijena duhovnost mora proizvesti promene u telu. Zar nije tako?
M: Kakvu ti promenu èli{ u telu, i za{to?
P: Zar nevidljivost nije dokaz razvijene mudrosti (jnana)?
M: Da je tako, onda bi se svi oni koji su govorili, pisali i proìveli ìvot kao vidljivi,
morali smatrati za neznalice (ajnani)!
P: Ali, mudraci Vasi{ta i Valmiki su posedovali takve mo}i.
M: Mora da je takva bila njihova sudbina, da razviju mo}i (sidhije), naporedo sa svojom
mudro{}u (jnana). Za{to ti treba da stremi{ onome {to nije su{tinsko, ve} je sklono da se
pokaè kao prepreka mudrosti? Da li se mudrac ose}a ograni~en zbog vidljivosti svoga tela?
P: Ne.
M: Hipnotizer moè sebe iznenada u~initi nevidljivim. Da li je on stoga mudrac (jnani)?
P: Ne.
M: Vidljivost i nevidljivost se odnose na posmatra~a. Ko je taj posmatra~? Prvo re{ite
to. Ostala pitanja su bezna~ajna.
P: Vede sadrè protivre~na re{enja kosmogonije. Na jednom mestu se kaè da je eter
bio prva kreacija, na drugom da je to bila ìvotna energija (prana); zatim da je to bila voda,
ili, opet, ne{to tre}e. Kako sve to me|usobno izmiriti? Zar ovo ne umanjuje verodostojnost
Veda?
M: Razni posmatra~i videli su razli~ite aspekte Istine u razli~ito vreme, i svako je
nagla{avao jedno od ovih vi|enja. Za{to brinete o njihovim protivre~nim stavovima? Su{tinski
smisao Veda je da nas pou~i o prirodi neuni{tivog atmana i pokaè nam da smo mi To.
P: Zadovoljan sam ovim odgovorom.
M: Onda se prema svemu ostalom odnosi kao prema pomo}nim argumentima, odnosno,
izlaganjima namenjenim neznalici koji èli da traga za uzrokom ~injenica i predmeta.
28
P: Ja sam gre{nik. Ne izvodim religijske obrede. Ho}u li zbog toga imati bolna ponovna
ro|enja? Spasite me, preklinjem vas!
M: Za{to kaè{ da si gre{nik? Tvoja vera u Boga je dovoljna da te spase ponovnih
ro|enja. Baci sav teret na Njega.
U Tiruvachagamu je re~eno: ıMada sam gori od psa, ti si milostivo preuzeo na sebe da
me {titi{. Ti odràva{ ovu iluziju ro|enja i smrti. [tavi{e, da li sam ja osoba koja treba da
ispituje i sudi? Jesam li ja ovde Gospod? O, Maheshvara! Tvoje je da me kotrlja{ kroz tela
(ra|anjem i umiranjem) ili da me drì{ u~vr{}enog kraj svojih stopala.‰ Zato, imaj vere i to }e
te spasti.
P: Gospodine, ja imam vere, ali, ipak, jo{ uvek nailazim na te{ko}e. Spopadaju me
slabost i vrtoglavica posle ve`bi koncentracije.
M: Kada se kontrola daha (pranayama) ispravno izvodi, pove}ava ~ovekovu snagu.
P: Ja sam zauzet svojim poslom, ali èlim da budem u neprekidnoj meditaciji. Da li }e
se to sukobiti?
M: Ne}e biti sukoba. Ako primenjuje{ oba i razvije{ svoju snagu, bi}e{ u stanju da ih
sledi{. Po~e}e{ na posao da gleda{ kao na san. Bhagavad Gita kaè: ı[to je no} za sva bi}a,
to je bdenje za onoga ko je sebe ukrotio. [to je bdenje za ostale, no} je za mudraca kad je
progledao u ti{ini‰ (pogl.2,69).
31. Jedan posetilac je pitao: ı[ta da radim da bih do{ao do oslobo|enja (moksha)?‰
M: Nau~i {ta je oslobo|enje.
P: Da bih ga postigao, treba li da vr{im bogosluènje?
M: Bogosluènje sluì za kontrolu uma i koncentraciju.
P: Treba li da vr{im bogosluènje idola? Ima li u tome nekog zla?
M: Sve dok misli{ da si telo, u tome nema zla.
P: Kako iza}i iz kruga ro|enja i smrti?
M: Nau~i {ta to zna~i.
P: Treba li da napustim ènu i porodicu?
M: Kakvo zlo ti oni nanose? Prvo otkrij ko si ti.
P: Zar ~ovek ne treba da napusti ènu, blagostanje, dom?
M: Prvo nau~i {ta je samsara. Da li je sve to krug (samsara)? Zar nije bilo onih koji
su ìveli me|u ljudima i postigli oslobo|enje?
P: Koje su prakti~ne ve`be da bi se ono postiglo?
M: To zavisi od nivoa i prirode traga~a.
P: Ja vr{im bogosluènje idola.
M: Nastavi s tim. To vodi kontemplaciji uma. Budi jednousmeren. Sve }e iza}i na
dobro. Ljudi misle da je sloboda (moksha) negde tamo i da treba da se traì spolja. Oni
gre{e. Sloboda zna~i jedino znati Sopstvo u sebi. Usredsredi se i do}i }e{ do nje. Krug
ro|enja i smrti (samsara) jeste tvoj um.
P: Moj um je veoma nepostojan. [ta treba da radim?
M: U~vrsti svoju pa`nju na jednu stvar, bilo koju, i poku{aj da se drì{ nje. Sve }e biti
u redu.
P: Nalazim da je koncentracija te{ka.
M: Nastavi da ve`ba{. Tvoja koncentracija }e biti laka kao tvoje disanje. To }e biti
kruna tvojih napora.
P: Da li su apstinencija i ~ista hrana od koristi?
M: Da, sve je to dobro. (Tada se Mahar{i skoncentrisao i }ute}i gledao u prazninu,
pruàju}i na ovaj na~in svoj li~ni primer.)
P: Da li mi je potrebna joga?
M: Pa {ta je ona nego sredstvo za koncentraciju?
P: Da li je dobro da se koristimo nekim sredstvima da bi koncentracija bila uspe{nija?
M: Uskla|ivanje daha i sli~ne ve`be su ta sredstva.
29
P: Da li je mogu}e videti Boga?
M: Jeste. Ti vidi{ ovo ili ono. Za{to ne bi video i Boga? Samo, mora{ da zna{ {ta je
Bog. Svi, uvek, vide Boga. No, oni to ne znaju. Otkrij {ta je Bog. Ljudi ga gledaju, a ipak ga
ne vide, jer ga ne poznaju.
P: Treba li da nastavim sa ponavljanjem svetih slogova (mantra japa), tj. imenima Kri{ne
i Rame, kad bogosluìm likove?
M: Mentalna japa je veoma dobra. Ona pospe{uje meditaciju. Um se poistove}uje sa
ponavljanjem i onda do|e{ do saznanja {ta bogosluènje zaista jeste: stapanje individualnosti sa
onim koga bogosluì{.
P: Da li je Univerzalna Du{a (Paramatma) ve~no razli~ita od nas?
M: To je op{te uverenje, no to je pogre{no. Misli o Njemu kao da nije razli~it od
tebe, i tada }e{ posti}i istovetnost Sopstva sa Bogom.
P: Da li je doktrina advaite postati jedno sa Bogom?
M: Kakvo postajanje? Onaj-koji-misli (da nije jedno) jeste sve vreme Stvarnost (Bog,
Jedno). On na kraju uvi|a tu ~injenicu. Ponekad zaboravljamo svoj identitet, kao za vreme
dubokog sna i sanjanja. No, Bog je ve~ita svest.
P: Da li je pored sluènja idola potrebno vo|stvo u~itelja?
M: Kako si to zapo~eo bez ne~ijeg uputstva?
P: Iz svetih knjiga (Purana).
M: Da. Neki govore o Bogu ili o Bhagavanu sâmom. U ovom drugom slu~aju, sâm Bog
je tvoj u~itelj. [ta to mari ko je u~itelj? Mi smo u stvarnosti jedno sa u~iteljem ili s Bogom.
U~itelj je Bog. ôvek to na kraju otkriva. Nema razlike izme|u ~oveka-u~itelja i Boga-u~itelja.
P: Ako smo ~inili dobra dela, nadam se da ne}emo ostati bez njihovih plodova.
M: Na taj na~in ~e{ po`njeti svoju sudbinu (prarabdha).
P: Da li }e mudar u~itelj biti od velike koristi pri ukazivanju na put?
M: Ho}e. Ukoliko nastavi{ da radi{ sa svetlom koje ti stoji na raspolaganju, sre{}e{ svog
u~itelja, po{to }e on sâm potraìti tebe.
P: Ima li razlike izme|u predanosti i puta joge?
M: \nana marga (put spoznaje) i bhakti marga (put predanosti) su jedno te isto.
Predaja vodi spoznaji, isto kao i ispitivanje. Potpuna samopredaja zna~i da vi{e nema{ misao
'ja'. Tada su sve tvoje naklonosti (samskara) sprane i ti si slobodan. Ne}e{ se dràti kao
posebno bi}e na kraju ovih puteva.
P: Da li je rezultat na{eg delovanja odlazak u raj ili pakao?
M: To je isto toliko istinito koliko i ovo sada{nje postojanje. Me|utim, ako ispitamo ko
smo mi i otkrijemo Sopstvo, kakva je potreba da mislimo o raju?
P: Treba li da poku{am da izbegnem ponovno ro|enje?
M: Da. Prona|i ko je ro|en i ko sada snosi problem postojanja. Kad spava{, da li
razmi{lja{ o ponovnim ro|enjima, ili ~ak o sada{njem postojanju? Zato, prona|i odakle sada{nji
problem izranja i re{enje }e{, tako|e, na}i tamo. Otkri}e{ da nema ro|enja, da nema sada{njih
neprilika i nesre}a. Sve je To; sve je blaènstvo; mi smo, u stvari, oslobo|eni ponovnih
ro|enja. Za{to da budemo zabrinuti zbog patnji ponovnih ro|enja?
32. Jedan posetilac je pitao: ıSveci [ri ]aitanja i [ri Ramakri{na plakali su pred Bogom da bi
postigli uspeh. Da li je to put koji treba slediti?‰
M: Da. Postojala je mo}na sila (shakti) koja ih je nosila kroz sva ta iskustva. Veruj u
tu ogromnu silu, kako bi te ona odvela do tvog cilja. Suze se ~esto smatraju znakom slabosti.
Ove velike li~nosti, izvesno, nisu bile slabe. Takve manifestacije su samo prolazni znaci velikog
toka koji ih vodi. Moramo da obra}amo pa`nju na postignuti cilj.
P: Moè li se u~initi da ovo fizi~ko telo i{~ezne u ni{tavilu?
M: êmu ovo pitanje? Moè{ li da otkrije{ da li si ti telo?
P: Da li moèmo da postignemo nevidljivost kao jogiji Vasi{ta i Visvamitra?
30
M: Ovo su tek fizi~ki fenomeni. Da li je to su{tina koja nas zanima? Zar ti nisi
Sopstvo? Za{to da brinemo o ne~emu drugom? Bavimo se su{tinom; ostale u~ene teorije
odbacimo kao beskorisne. Oni koji misle da je fizi~ko i{~ezavanje sloboda, gre{e. Ni{ta takvo
nije potrebno. Ti uop{te i nisi telo. [ta mari da li }e ono nestati na jedan na~in ili na drugi?
Nema velike koristi od takvih pojava. U ~emu se sastoji prednost ili mana? Jedino {to je
bitno jeste postignu}e Stvarnog. Glavna ~injenica je gubljenje 'ja', ne gubljenje tela.
Poistove}enje Sopstva sa telom je stvarno ropstvo. Napusti pogre{an ose}aj i intuicijom opazi
Stvarnost. To je jedino bitno. Ako rastvori{ zlatni ukras, da bi dobio sâmo zlato, {ta mari
kako je rastvoren, u celosti ili u delovima, odnosno, kog oblika je bio ukras? Sve {to treba da
te zanima je zlato. Mrtav ~ovek ne vidi svoje telo. Onaj koji preìvi razmi{lja o na~inu na koji
telo umire. Za spoznate ne postoji smrt, ni sa telom ni bez njega; spoznat ~ovek jednako je
svestan i tu ne vidi razlike. Za njega ni jedno stanje nije superiorno u odnosu na drugo. Za
posmatra~e sa strane, tako|e, telo onog ko je oslobo|en ne treba da bude bitno; brini svoju
brigu. Spoznaj Sopstvo; posle spoznaje bi}e dovoljno vremena da razmi{lja{ o tome koji ti
na~in smrti najvi{e odgovara. Pogre{no poistove}ivanje Sopstva sa telom je ono {to uzrokuje
ideju o prednostima. Jesi li ti telo? Da li si ga bio svestan dok si ~vrsto spavao pro{le no}i?
Ne! [ta je to {to sada postoji i {to te uznemirava? To je 'ja'. Oslobodi ga se i budi sre}an.
33. Jedan posetilac je pitao: ıVrhunski Duh (brahman) je stvaran. Svet je iluzija‰ - vode}i je
moto [ri [ankare. Ipak, drugi kaù: ıSvet je stvarnost‰. [ta je istina?
M: Oba iskaza su ta~na. Oni se odnose na razli~ite stepene razvoja i izre~eni su sa
razli~itih ta~ki gledi{ta. Duhovni tragalac prvo ustanovljava da ono {to je stvarno, postoji uvek;
on elimini{e svet kao ne{to nestvarno, jer on se menja i zato ne moè biti stvaran ('ne to -
ne to', poznata formulacija iz Upani{ada). Tragalac tako dostiè Sopstvo i tu nalazi jedinstvo
kao preovla|uju}e obele`je. Zatim, ono {to je prvo bilo odba~eno kao nestvarno, pokazuje se
kao deo jedinstva. Upijen u Stvarnost, svet je tako|e stvaran. U samospoznaji postoji samo
postojanje (Bi}e) i ni{ta drugo do postojanja (Bi}a). Opet, pojam Stvarnost koristi se u jednom
drugom smislu i neki mislioci uzimaju slobodu da njome ozna~avaju objekte. Kaù da za
odraènu Stvarnost vaè stepeni koji se imenuju:
(1) Vyavaharika satya (svakodnevni ìvot) - ja vidim ovu stolicu i ona je stvarna.
(2) Pratibhasika satya (iluzoran ìvot) - sklup~ano uè stvara iluziju zmije. Pojava je
stvarna za ~oveka koji tako misli. Ova pojava se javlja u jednom odre|enom trenutku i pod
odre|enim okolnostima.
(3) Paramarthika satya (apsolutni ìvot) - Stvarnost je ono {to ve~no jeste i ne menja se.
Ukoliko se pojam Stvarnost koristi u {irem smislu (3), za svet se moè re}i da sadrì u
sebi stepene svakodnevnog i iluzornog ìvota (1 i 2). Neki, me|utim, pori~u ~ak i stvarnost
prakti~nog ìvota (1) i smatraju da je to samo projekcija uma. Po njima je i to samo jedna
iluzija (kao pod 2).
Jogi Ramiah prepri~ava svoja iskustva
34. Sedenje u prisustvu Mahar{ija umiruje um. Obi~no sam bio u samadhiju po tri ili ~etiri
sata ukupno. Onda bih osetio da moj um dobija oblik i izranja iznutra. Stalnom ve`bom i
meditacijom, on je u{ao u Srce i istopio se u njemu. Zaklju~io sam da je Srce odmori{te
uma. Rezultat je bio mir. Kad se um upije u Srce, Sopstvo se spoznaje. To se moglo osetiti
~ak i na stupnju pripremne koncentracije (dharana).
Pitao sam Mahar{ija za kontemplaciju. Pou~io me je ovako: Kad ~ovek umre, pripremi
se pogrebna loma~a i telo se polegne na nju. Loma~a se zapali. Koà izgori, zatim meso, onda
kosti, sve dok se celo telo ne pretvori u pepeo. [ta posle toga preostaje? Um. Postavlja se
pitanje, koliko ih ima u ovom telu - jedan ili dvoje? Ukoliko ih je dvoje, za{to kaèmo 'ja', a
ne 'mi'? Dakle, postoji samo jedan. Odakle se on ra|a? Kakva je njegova prava priroda? Kad
tako ispitujemo, um nestaje. Ono {to tada preostaje uo~ava se kao 'ja'. Slede}e pitanje je 'Ko
31
sam ja?' Odgovor je samo Sopstvo. Ovo je kontemplacija. Ovako sam je ja izvodio. Ovim
procesom se uni{tava privrènost telu. Ego se gubi i samo Sopstvo preostaje. Jedan od na~ina
za potapanje uma u Sopstvo je i zajedni{tvo sa velikima - sa adeptima joge. Oni su savr{eni
adepti u samadhiju. Uz njih je samospoznaja laka, prirodna i trajna. Oni koji sa njima ìve u
bliskosti i saose}anju, postepeno upijaju njihovu naviku samadhija (sabranosti pa`nje u Sopstvu).
35. Jedan u~eni posetilac upitao je Bhagavana o dvaiti i advaiti.

M: Poistove}enje sa telom je dvaita. Nepoistove}enje je advaita.
36. Jedna aristokratkinja, uvaèna dama, do{la je u posetu sa severa. U podne je stigao njen
privatni sekretar. êkala je neko vreme i upitala Mahar{ija, kad se posle ru~ka vratio u salu:
ıMahar{i, moèmo li mi da vidimo mrtve?‰
M: Da.
P: Mogu li jogiji da nam ih pokaù?
M: Da, oni mogu. No, nemojte od mene traìti da vam ih pokaèm. Jer ja ne mogu.
P: Da li ih vi vidite?
M: Da, u snovima.
P: Moèmo li putem joge da ostvarimo cilj?
M: Da.
P: Da li ste vi pisali o jogi? Postoje li knjige o toj temi, koje ste vi napisali?
M: Da.
Kad je oti{la, U~itelj je primetio: ıDa li smo poznavali svoje ro|ake pre no {to su se
rodili, da bi zato trebalo da ih znamo posle njihove smrti?‰
37. [ta je karma? - upitao je neko.

M: Ono {to je ve} po~elo da donosi plodove je klasifikovano kao prarabdha karma
(delanje iz pro{losti). Ono {to je u zalihama i kasnije }e doneti plodove, klasifikovano je kao
sanchita karma (nakupljeno delovanje). Ona je raznovrsna kao ìtarice koje seljaci nabavljaju
trampom za zelje. Takvo ìto, dobijeno razmenom, sastoji se iz pirin~a, je~ma itd. Ne{to od
ovoga pluta na vodi, a ne{to potone. Ne{to od njega moè da bude dobro, ne{to je lo{e ili
osrednje. Kada najmo}nija od raznovrsne nakupljene karme po~inje da donosi plodove u
sada{njem ìvotu, ona se naziva prarabdhom tog ro|enja.
38. Kada je jedan od prisutnih posetilaca prvi put do{ao Bhagavanu, upitao je: ıKoji put vodi
do oslobo|enja?‰ Mahar{i je odgovorio: ıPut kojim si upravo krenuo vodi do oslobo|enja.‰
22. septembar 1936
39. U razgovoru sa R. Se{agiri Raom, jednim posetiocem, Mahar{i je podvukao da jedino

samospoznati mudrac (atma jnani) moè da bude dobar karma jogi. ıHajde da vidimo {ta }e
se desiti kada nestane ose}aj ~inila{tva. [ri [ankara je nalagao neaktivnost. No, nije li pisao
komentare i u~estvovao u raspravama? Nemoj se brinuti za ~injenje i ne~injenje. Spoznaj Sebe.
Onda }emo videti ~ije je to delanje. îje je? Neka se delanje izvr{i. Sve dok postoji ~initelj,
on mora da ubira plodove svog delanja. Ukoliko on sebe ne smatra ~initeljem, za njega ne
postoji delanje. On je asketa koji se odrekao svetovnog ìvota (sannyasin).‰
P: Kako se pojavio ego?
M: To nije nu`no znati. Znaj sada{njost. Ukoliko je ne zna{, za{to brine{ za druga
vremena?
Mahar{i je rekao odgovaraju}i na jedno pitanje: ıDa li je svet u tebi ili izvan tebe? Da
li on postoji nezavisno od tebe? Da li svet postoji da bi ti rekao 'Ja postojim'?‰
40. Brahmin je nastavio: ıKako znamo da li je delanje na{e ili nije?‰

32
M: Ukoliko plodovi delanja ne interesuju ~oveka, on je slobodan od delanja.
P: Da li je intelektualno znanje dovoljno?
M: Ukoliko ne znamo intelektualno, kako }emo to znanje primenjivati? Shvatimo prvo
umom, ali nemojmo ostati na tome. Primenjujmo ga.
Mahar{i je zatim na~inio nekoliko primedbi: ıKad prihvati{ jedan filosofski sistem,
osu|en si da ostale odbaci{. To je slu~aj sa stare{inama manastira.‰
ıNe moèmo o~ekivati od svih ljudi da delaju na isti na~in. Svako dela zavisno od svog
temperamenta i pro{lih ìvota. Mudrost, Predanost i Delanje (jnana, bhakti, karma) me|usobno
su povezani. Meditacija na obli~ja posledica je ~ovekovog sopstvenog uma. Ona je namenjena
tome da oslobodi ~oveka drugih obli~ja i ograni~avanja sebe na jedno obli~je. Ona vodi cilju.
Nemogu}e je po~eti time da se um u~vrsti u srcu. Zato su ova sredstva nu`na. Kri{na kaè da
za tebe i za mene nema ro|enja, a kasnije kaè da je ro|en pre Aditje. Ar|una raspravlja o
tome. Zato je izvesno da svako razmi{lja o Bogu zavisno od svog sopstvenog stepena
napretka.‰
ıU budnom stanju kaè{ da si telo, u snu, da nisi. Po{to su za pojedince tela
mnogostruka, zar ne bi trebalo da za Boga postoje beskrajne mogu}nosti. Koji god metod
neko sledio, taj metod je potvr|en od mudraca, po{to on vodi cilju kao i bilo koji drugi
metod.‰
41. Da li postoje raj i pakao?

M: Neko mora da postoji da bi tamo oti{ao. Oni su kao snovi. Vidimo da u snu,
tako|e, postoje vreme i prostor. [ta je onda istinito, san ili java?
P: Dakle, moramo da se oslobodimo strasti i gneva.
M: Oslobodi se misli. Ni~eg drugog ne treba da se odri~e{. Ti mora{ da postoji{ da bi
ne{to mogao da vidi{. To je Sopstvo. Sopstvo je uvek svesno.
P: Jesu li hodo~a{}a preporu~ljiva?
M: Da.
P: Kakav je trud potreban da se dostigne Sopstvo?
M: 'Ja' treba da se uni{ti. Sopstvo se ne dostiè. Postoji li jedan trenutak kada nema
Sopstva? Ono nije novo. Budi to {to jesi. Ono {to je novo, ne moè da bude trajno. Ono {to
je stvarno, mora da postoji uvek.
P: [ta je `rtva putem mudrosti (jnana yajna) i druge `rtve?
M: Za nju postoje druge discipline. Ve`ba sluì da se postigne mudrost.
P: Da li postoje razlike me|u oslobo|enim ljudima (jivanmukta)?
M: [ta mari ako se razlikuju po obliku? Ne postoji razlika u njihovoj mudrosti.
P: Kada ste odani jednom u~itelju, moète li uvaàvati druge?
M: Guru je samo jedan. On nije materijalan. Sve dok postoji slabost, potrebna je
podr{ka u snazi.
P: \. Kri{namurti kaè: ıNije potreban guru.‰
M: Kada je on to spoznao? To je mogao re}i posle spoznaje, ne pre.
P: Vi ste zadobili ovo stanje velikim naporom. [ta mi, sirote du{e, treba da radimo?
M: Mi smo uvek u na{em Sopstvu. Mi nismo u svetu.
P: Raj i pakao - gde su oni?
M: Vi sa sobom nosite raj i pakao. Va{a strast, gnev, stvaraju ova carstva. Ona su
poput snova.
P: Gita kaè da, ukoliko ~ovek u~vrsti svoju pa`nju izme|u obrva i zadrì dah, dostiè
Vrhunsko stanje. Kako se to ~ini?
M: Vi ste uvek u Sopstvu i tu nema nikakvog dostizanja. Ta~ka izme|u obrva je samo
jedno mesto gde treba da se u~vrsti pa`nja.
P: Vi govorite o Srcu kao o sedi{tu meditacije?
M: Da. Ono je, tako|e, To.
P: [ta je Srce?
33
M: Ono je centar Sopstva. Sopstvo je centar svih centara. Srce predstavlja duhovni
centar, a ne fizi~ki.
P: Izraz 'jnana' ozna~ava ostvarenu spoznaju. Isti izraz se koristi i za metod. Za{to?
M: Jnana ozna~ava i metod, jer se on kona~no ostvaruje spoznajom.
P: Da li ~ovek treba da se posveti sticanju znanja, ma koliko da je ono nesavr{eno?
M: Ako je takva njegova sudbina (prarabdha).
U sedmom poglavlju, Ar|una pita da li je karma metod (sadhana). Kri{na odgovara da
jeste ako se vr{i bez ose}anja ~inila{tva.
Karma se, tako|e, odobrava u spisima koji pori~u karmu. Karma koju oni ne odobravaju
je ona koja se ~ini sa ose}anjem ~inila{tva. Ne napu{tajte karmu. To i ne moète u~initi.
Napustite ose}aj ~inila{tva. Karma }e se nastaviti automatski. Ili }e karma spasti sa vas.
Ukoliko vam je prema prarabdhi dodeljena karma, ona }e biti zasigurno izvr{ena, hteli vi to ili
ne; ukoliko vam karma nije dodeljena, ona ne}e biti izvr{ena ~ak i ako se namerno angaùjete
u njoj. \anaka, Suka i drugi, tako|e su bili delatni, ali bez ose}aja ~inila{tva (ega). Karma
moè da bude vr{ena za slavu, ili nesebi~no, za op{te dobro. âk i tada, ljudi èle aplauz.
Zato je to, u stvari, sebi~no.
P: [ta je to jedno, koje, kada znamo, sve na{e sumnje razre{ava?
M: Znaj onog-koji-sumnja. Ako se drìmo onog-koji-sumnja, sumnje se ne}e pojaviti.
Ovde je onaj-koji-sumnja transcendentalan. Da ponovimo, kad onaj-koji-sumnja prestane da
postoji, ne}e biti sumnji koje bi se javile. Odakle bi se javile? Svi su u spoznaji (jnana), svi
su oslobo|ene du{e (jivanmukta), samo nisu svesni toga. Sumnje se moraju iskoreniti. To zna~i
da onaj-koji-sumnja mora da bude iskorenjen. Ovde je um onaj-koji-sumnja.
P: Kojim se metodom to postiè?
M: Istraìvanjem 'Ko sam ja?'
P: Treba li da izvodimo ponavljanje mantre (japa)?
M: Za{to treba da misli{ 'Ja sam To'? Istraùj, i misli }e se obustaviti. Ono {to jeste,
naime, Sopstvo, otkri}e se kao neizbe`ni ostatak.
P: Da li je hata-joga potrebna?
M: Ona je jedno od sredstava - ne zna~i da je uvek potrebna. Zavisi od osobe.
Samoistraìvanje nadma{uje kontrolu disanja. U Yoga vasishti ûdala savetuje Sikidvaji
samoistraìvanje kao na~in za ubijanje ega.
Stvarnost moè da se dostigne drànjem za pranu (vitalnu energiju) ili za svest (buddhi).
U prvom slu~aju to je hata-joga, u drugom samoistraìvanje.
P: Da li posle spoznaje prosvetljen ~ovek (jnani) ima ikakvu individualnost?
M: Kako on moè da zadrì individualnost?
Po obi~aju ~ak i roditelji savetuju koncentraciju i kontrolu disanja pre po~etka bilo
kakvog posla - svetovnog ili religijskog. To zna~i da koncentracija uma ostvaruje delo.
P: Ja meditiram neti-neti (navod iz Upani{ada, negacija koja zna~i: ne to, ne to - prim.
prir.).
M: Ne-to nije meditacija. Prona|i izvor. Mora{ neizostavno da do|e{ do izvora. La`no
'ja' }e nestati i spozna}e{ stvarno Ja. Bez njega la`no 'ja' ne moè da postoji.
24. septembar 1936.
42. G. Dankan Grinlis (Duncan Greenlees), javljaju}i se iz Madanapalija, pisao je:

Ako neko povremeno doìvljava jasne bljeskove svesti, ~iji je centar van ega i za koju
se ~ini da je sveobuhvatna, bez uno{enja uma u filosofske koncepte, {ta bi nam Bhagavan
savetovao da ~inimo da bi postigli, zadràli i pro{irili te bljeskove? Da li praksa (abhyasa) pri
takvim iskustvima podrazumeva usamljivanje?
[ri Bhagavan je odgovorio: 'Spolja'. Za koga postoji spolja i iznutra? Oni mogu da
postoje samo dok postoje subjekat i objekat. Opet, za koga ovi postoje? Oba se ulivaju u
34
samo jedan subjekat. Pogledajmo ko je u subjektu. Istraìvanje nas vodi do ~iste svesti iza
subjekta.
'Ego' je um. Ovaj um poseduje ograni~enja. Me|utim, ~ista svest je izvan ograni~enja i
dostiè se istraìvanjem koje je gore skicirano.
'Posti}i'. Sopstvo uvek postoji. ôvek traga da bi uni{tio zablude o njegovom
nepostojanju.
'Zadràti'. Kada se jednom otkrije Sopstvo, vidi se da je ono ve~no ovde i sada. Nikad
se ne gubi.
'Pro{iriti'. Za Sopstvo ne postoji pro{irenje, po{to je ono ve~no, izvan saìmanja i
{irenja.
'Usamljivanje'. Biti u Sopstvu je samo}a. Nema ni~eg odvojenog u Sopstvu. Povla~enje
mora da bude sa jednog mesta na neko drugo. Ni jedno ni drugo mesto nisu odvojeni od
Sopstva. Po{to je sve Sopstvo, takvo spolja{nje usamljivanje je nemogu}e i neuskla|eno sa
Stvarno{}u.
'Praksa' je istraìvanje Sopstva.
28. mart 1935.
43. G. Rangamatan, I. C. S., kolekcionar iz Valorea, g. S. V. Ramanamurti i g. Ragavia,

posetili su A{ram. Gospodin Rangamatan je pitao: ıPou~ite me ljubazno, kako se um moè
kontrolisati?‰
M: Postoje dva na~ina; prvi je da se vidi {ta je um. Onda um potone. Drugi je da se
u~vrsti pa`nja na ne~emu; onda um ostaje smiren.
Pitalac je ponovio pitanje da bi dobio bolje razja{njenje. Dobio je isti ali malo op{irniji
odgovor. Nije izgledao zadovoljan.
Gospodin Rangavia: ıSvetovni ljudi, kakvi smo mi, ose}aju neku vrstu bola, i ne znaju
kako da ga prevazi|u. Molimo se Bogu, pa ipak, jo{ nismo zadovoljni. [ta jo{ moèmo da
u~inimo?‰
M: Verujte Bogu.
P: Mi se predajemo; ipak, jo{ uvek nema pomo}i.
M: Da. Ako ste se predali, morate da prihvatite volju boìju i da ne negodujete ako
nije po va{oj volji. Stvari mogu izgledati druga~ije nego {to jesu. Patnja ~esto dovede ljude do
vere u Boga.
P: Ali, mi smo svetovni ljudi. Tu su ène, deca, prijatelji i ro|aci. Mi ne moèmo
pore}i svoje postojanje i predati se Boànskoj volji, a da u sebi ne zadrìmo ne{to li~no.
M: To zna~i da se niste predali na pravi na~in. Morate da verujete samo Bogu.
Gospodin Ramanamurti: ıSvami, ja sam pro~itao Brantonovu knjigu Traganje u tajnoj
Indiji, i bio sam o~aran poslednjim poglavljem, u kome se kaè da je mogu}e biti svestan a
da se ne misli. Ja znam da ~ovek moè da misli, a da ostane nesvestan fizi~kog tela. Moè li
~ovek da misli bez uma? Da li je mogu}e posti}i tu svest koja je iza misli?
M: Da. Postoji samo jedna svest koja traje u stanjima budnosti, sanjanja i dubokog sna.
U dubokom snu ne postoji 'ja'. Misao 'ja' se pojavljuje kada se probudimo i sa njom se
pojavljuje i svet. Gde je bilo ovo 'ja' dok smo spavali? Da li ga je bilo ili nije? Mora biti da
je postojalo, ali ne na na~in na koji ga sada ose}ate. Ovo sada je samo misao 'ja', dok je 'ja'
u dubokom snu stvarno Ja. Ono traje sve vreme (kao identitet samog bi}a - prim. prir.). Ono
je svest. Ako je spozna{, vide}e{ da je iza misli.
P: Da li moèmo da mislimo bez uma?
M: Misli mogu da postoje, kao i sve druge aktivnosti, jer ne remete Vrhunsku svest.
P: Moè li neko da ~ita misli drugih?
U~itelj je, kao i obi~no, odgovorio da prona|e svoje Sopstvo pre nego {to po~ne da
brine za druge.
ıGde su drugi, do u ~ovekovom sopstvenom Sopstvu.‰ - rekao je U~itelj.
35
Gospodin Ragavia: ıKako da uskladimo vi{a iskustva sa niìm (misle}i na duhovna
iskustva u odnosu na zemaljske stvari)?‰
M: Postoji samo jedno iskustvo. [ta su drugo svetovna iskustva do iskustva izgra|ena na
la`nom 'ja'? Upitajte najuspe{nijeg ~oveka na svetu, da li poznaje Sopstvo. On }e re}i ıne‰.
[ta iko moè znati, ako ne zna Sopstvo? Sve svetovno znanje je izgra|eno na klimavoj osnovi.
Gospodin Ramanamurti: ıKako da razlikujemo stvarno Ja od la`nog 'ja'?‰
M: Da li postoji neko ko nije svestan sebe? Svako zna sebe, pa ipak ne zna Sopstvo.
ûdan paradoks.
U~itelj je kasnije dodao: ıUkoliko se istraùje da li postoji um, na}i }e se da um ne
postoji. To je kontrola uma. Ina~e, ukoliko se smatra da um postoji, pa ga èlimo kontrolisati,
to zna~i da um kontroli{e um, isto kao {to se lopov pretvara da je policajac koji }e uhvatiti
lopova, to jest samog sebe. Um postoji samo na taj na~in, kroz obmanu o realnosti svoga
postojanja.‰
3. april 1935.
44. Gospodin Ekanat Rao (Ekanath Rao), inènjer, pitao je [ri Bhagavana da li je za
samoistraìvanje potrebna osama.
M: Samo}a je svugde. Jedinka je uvek usamljena. Njen zadatak je da prepozna svoju
samo}u, a ne da je traì spolja.
P: Radni dan nas rastroji.
M: Nemojte dozvoliti sebi da budete rastrojeni. Ispitajte za koga postoji rastrojenost.
Posle malo ve`banja, ona vas vi{e ne}e mu~iti.
P: Nemogu} je i sâm poku{aj.
M: U~inite ga i na}i }ete da nije tako teàk.
P: Ali, unutra{nje ispitivanje ne daje odgovora.
M: Ispitiva~ je odgovor, i ni{ta drugo ne moè biti. Ono {to nalazimo kao novo, ne
moè da bude istinito. Istina je ono {to uvek jeste.
45. Jedan posetilac je pitao: ıPut ostvarenja je teàk. Svetovne stvari je lako razumeti, dok
ostvarenje nije lako.‰
M: Da. Um uvek traì spolja{nje znanje, dok ostavlja po strani svoje sopstveno
unutra{nje znanje.
P: Ostati sa [ri Bhagavanom jedan dan, dobro je; ostati dva dana je bolje; tri dana jo{
bolje i tako dalje. Ako bi za stalno ostali ovde, kako bismo nastavili na{ svakodnevni ìvot?
M: Ostati ovde ili bilo gde mora se spoznati kao isto, i sa istim posledicama.
12. april 1935.
46. Po{to je ~uo pojanje malajamske verzije Upadesha sare, gospodin Rama~andra Ajer iz
Nagerkoila je na sebi svojstven na~in pitao o koncentraciji i kontroli uma. U~itelj je rekao da
je um samo poistove}enje Sopstva sa telom. Stvoren je la`ni ego; on zauzvrat stvara la`ne
pojmove pa se prema njima pona{a kao da su stvarni; sve je to la`no. Sopstvo je jedina
Stvarnost. Kad se izgubi la`ni identitet, postojanje Stvarnosti postaje vidljivo. To ne zna~i da
Stvarnost nije ovde i sada. Ona ve~no postoji i uvek je ista. Ona je, tako|e, u sva~ijem
iskustvu. Svako zna da jeste. ıKo je on?‰ - subjektivno, ıKo sam ja?‰. La`ni ego se povezuje
sa objektima; ovaj ego je i sam svoj sopstveni objekat. La` je u objektivizaciji. Sâm je subjekat
Stvarnost. Nemoj se ograni~avati sa objektima, naime, sa telom. To omogu}ava pojavu la`nog
ega i, posledi~no tome, (la`nog) sveta i tvog (iluzornog) kretanja u njemu, koje rezultira
patnjom (tako|e iluzornom - primedbe prir.). Nemoj za sebe da misli{ da si ovo, ono ili bilo
{ta drugo; da si to ili to, ili da si takav i takav. Samo ukloni la`nost. Stvarnost }e otkriti
sebe. Spisi kaù da je Sopstvo uvek prisutno, ali ipak govore o odstranjenju neznanja. Ako je
36
Sopstvo uvek prisutno, kako moè biti neznanja? Za koga postoji neznanje? Ovo je
protivure~no. Ali, takvi iskazi sluè da vode ozbiljnog traga~a ispravnim putem. On nije
spreman da shvati jedinu Istinu, ako se ona iskaè jednostavnim re~ima, kao ıni ti, ni ja, ni
ovi kraljevi...‰ (navod iz Bhagavad Gite, 2.12.). [ri Kri{na je objavio Istinu, ali Ar|una nije bio
u stanju da je doku~i. Kasnije Kri{na jasno kaè da ljudi Njega ograni~avaju na telo, dok, u
stvari, On niti je ro|en, niti }e umreti. Pa ipak, Ar|una traì ~itavu Gitu da bi mu Istina
postala jasna.
Vidi{, Sopstvo je Bi}e sâmo, a ne ovo ili ono {to biva. To je, jednostavno, Bi}e. Budi
ono - i nastupi}e kraj neznanju. Ispitaj za koga postoji neznanje. Ego se pojavljuje kad se
probudi{ iz sna. Za vreme dubokog sna ti ne kaè{ da spava{ i da }e{ se sada probuditi, ili
da ve} dugo spava{. Ali, ti uvek postoji{. Tek kad si budan, kaè{ da si spavao. Tvoja budnost
uklju~uje u sebe i san. Spoznaj svoje uvek postoje}e Bi}e. Ne brkaj ga sa telom. Telo je
posledica misli. Misli }e se igrati kao i obi~no, ali ti ne}e{ biti dotaknut. Nije te interesovalo
telo dok si spavao; u tom stanju moè{ ostati uvek.
Gospodin Ekanat Rao: ıKako se takva aktivnost moè pomiriti sa zara|ivanjem za ìvot,
koje je nu`no za svetovne ljude?‰
M: Delanje ne stvara ropstvo. Ropstvo je samo pogre{no ube|enje ıja sam delatelj‰.
Obustavi takve misli i pusti da telo i ~ula igraju svoju ulogu, neometani tvojim uplitanjem.
20. april 1935.
47. Malajalski posetilac izrazio je svoju brigu za patnju sveta i mi{ljenje da u ovakvim
okolnostima 'traganje za Sopstvom' izgleda sebi~no. înilo mu se da je re{enje u nesebi~nom
radu.
M: More nije svesno svojih talasa. Na sli~an na~in, Sopstvo nije svesno svog ega.
Napomena: Ovo obja{njava {ta [ri Bhagavan podrazumeva pod traganjem za izvorom
ega.
48. Jedan posetilac je upitao [ri Bhagavana: ıVi ste Bhagavan. Zna~i, vi znate kada }u ja
do}i do spoznaje. Kaìte mi kada }u postati prosvetljen?‰
[ri Bhagavan je odgovorio: ıAko sam ja Bhagavan, za mene nema nikog drugog osim
Sopstva, dakle, ni prosvetljenih ni neprosvetljenih. Ako nisam, tada sam isti kao i ti, i znam
isto koliko i ti. Ni u kom slu~aju, dakle, ne mogu da odgovorim na tvoje pitanje.‰
24. april 1935.
49. Neki ljudi su postavljali U~itelju pitanja koja su se kona~no stopila u jedno jedino, da
se 'ja' ne moè opaziti, ma koliko se oni trudili.
U~iteljev odgovor je bio uobi~ajen: ıKo je taj koji kaè da se 'ja' ne moè opaziti?
Postoji li jedno 'ja' koje je u neznanju, i jedno koje je neuhvatljivo? Postoje li dva 'ja' u
jednoj istoj osobi? Postavite sebi ovo pitanje. Um je taj koji kaè da 'ja' ne moè da se
opaà. Odakle je taj um? Upoznajte um. Na}i }ete da je on mit. Kralj \anaka je rekao:
'Prona{ao sam lopova koji me je tako dugo upropa{}avao. Sada }u sa njim da svr{im po
kratkom postupku. Onda }u biti sre}an.' Sli~no }e biti i sa drugima.‰
P: Kako znati to 'ja'?
M: 'Ja'-'ja' je uvek prisutno. Nema njegovog saznavanja. To nije novoste~eno znanje.
Ono {to je novo i nije ovde i sada, bi}e kratkotrajno. 'Ja' je uvek prisutno. Postoji prepreka
znanju i ona se zove neznanje. Odstranite neznanje i znanje }e zablistati. U stvari, ovo
neznanje, pa ~ak ni znanje, ne postoji za atman (Sopstvo). To su samo suvi{ni izra{taji koje
treba odstraniti. Zato se za atman kaè da je iza znanja i neznanja. On ostaje kakav jeste -
prirodan. To je sve.
P: Nema vidljivog napretka, uprkos na{im nastojanjima.
37
M: O napretku moè biti govora samo kada se sti~e ne{to novo, dok je ovde u pitanju
odstranjivanje neznanja, a ne sticanje znanja. Kakav napredak moè da se o~ekuje u traganju
za Sopstvom?
P: Kako odstraniti neznanje?
M: Dok leì{ u krevetu, ovde, u Tiruvanamalaiju, ti sanja{ da se nalazi{ u nekom
drugom gradu. Taj prizor je za tebe stvaran. Tvoje telo ostaje ovde, na tvom krevetu u sobi.
Da li jedan grad moè da u|e u tvoju sobu, i da li si mogao da napusti{ ovo mesto i ode{
negde drugde, ostavljaju}i telo ovde? I jedno i drugo je nemogu}e. Stoga je tvoje prisustvo
ovde, kao i vi|enje drugog grada, nestvarno. Oni se umu ~ine stvarni. 'Ja' iz sna se uskoro
izgubi, i tada jedno drugo 'ja' govori o snu. Ovo 'ja' nije bilo prisutno u snu. I jedno i drugo
'ja' su nestvarni. Postoji um koji sve vreme traje omogu}avaju}i pojavu svim tim prizorima.
Jedno 'ja' se javlja sa svakom mi{lju, a sa njenim nestankom i ono se izgubi. Svakog trenutka
se ra|a i umire mnogo 'ja'. Um koji traje jeste stvarni problem. To je lopov, po \anaki.
Prona|i ga, pa }e{ i ti biti sre}an.
50. [ri Bhagavan je ~itao iz Prabudha Bharate Kabirovu izreku, da svi znaju kako se kapljica
utapa u okean, a da malo njih zna da se okean utapa u kap. To je vrhunska predaja
(parabhakti), rekao je on.
5. jun 1935.
51. Jedan mladi Brahmin (25 god.), do{ao je u posetu U~itelju. Kada ga je ugledao, postao
je histeri~an i vikao je 'Sivoham, Aham Brahma Asmi', 'Ti si Bog', 'Ti si Parabrahman', 'Ti si
moj otac', 'O~e, izbavi me' itd. Kako je njegova histerija rasla, on se silno udarao u svoja
prsa obema rukama naizmeni~no, vi~u}i 'Sivoham, Sivoham'. Onda je opet histeri~no povikao,
{krgu}u}i: ıJa }u zgaziti materijalizam‰, kao da je svojim zubima drobio materijalizam. Onda je
traìo: ıIli mi daj snage, ili mi daj snage, ili, ili, ili }u...‰, kao da }e sam sebe ugu{iti.
Kada su ga ostali ne`no udaljili, on je pao pred Bhagavana, govore}i: ıTraì}u uto~i{te
kraj stopala mog Oca. O~e! Ti si Parthasarthi, ja sam Ar|una. Mi }emo zgaziti materijalizam.‰
Kona~no su ga odveli iz Mahar{ijevog prisustva. Umio se, uzeo ne{to lako za osveènje i tiho
sedeo u sali nekoliko sati. Nije ru~ao. Posle podne je imao jo{ jedan napad. Vikao je:
ıOdrubi}u glavu Kri{ni ako sada do|e ovamo. On me je savetovao da napustim svoj posao, ali
ne {titi moju majku. Ili neka on odse~e moju glavu.‰
Posle nekoliko sati mira, [ri Bhagavan je zatraìo od gospodina K.L.[arme da pro~ita
deo njegovog komentara na Anubandhu (dodatak uz êtrdeset stihova). Su{tina je bila u tome,
da ljudi, u nemogu}nosti da sebi pomognu, zahtevaju boànske mo}i da bi stekli blagostanje.
Ovo li~i na pri~u o hromom ~oveku koji je pretio da }e savladati neprijatelja, samo ako mu
neko pomogne da stane na noge. Namera je bila iskrena, ali nerealna. ûv{i to, mladi} je
iznenada sko~io na noge, pozdravljaju}i [ri Bhagavana i govore}i: ıO~e! O~e! Pogre{io sam.
Oprosti mi. Pou~i me. Osta}u pri onome {to ti kaè{.‰ Zatim se uve~e ponovo poklonio,
govore}i: ıPredajem se.‰
9. jun 1935.
52. Jedan ~ovek iz Kokanade je pitao: ıMoj um ostaje ~ist dva ili tri dana, da bi zatim bio
mutan slede}ih nekoliko dana; i tako naizmeni~no. Za{to je tako?‰
M: To je sasvim prirodno; to je igra svetlosti (sattva), aktivnosti (rajas) i tame (tamas),
koji dolaze naizmeni~no. Nemoj da jadikuje{ zbog tamasa; ali, kada sattva nastupi, drì se nje
~vrsto i u~ini od toga najbolje {to moè{.
P: [ta je Srce?
M: To je sedi{te Sopstva (ako se tako moè re}i za njega).
P: Da li je to fizi~ko srce?
38
M: Ne. To je sedi{te iz koga se pojavljuje 'ja'-'ja'.
P: [ta biva sa du{om (jivom) posle smrti?
M: Ne prili~i da to pitanje postavi du{a koja je sada ìva. Du{a koja je napustila telo,
moè to da me pita, ako to smatra potrebnim. U me|uvremenu, neka utelovljena du{a re{i
svoj teku}i problem i prona|e ko je. Tada }e do}i kraj ovakvim pitanjima.
P: [ta je dhyana (dhyana-meditacija)?
M: Re~ dhyana obi~no ozna~ava meditaciju na neki objekat, dok se nididhyasana koristi
za istraìvanje Sopstva. Trojstva (subjekat, objekat i njegova spoznaja - prim. prir.) traju dok se
Sopstvo ne spozna. Dhyana i nididhyasana su isto {to se ti~e prakti~ara, po{to uklju~uju
trojstvo i jednozna~ni su sa bhakti.
P: Kako treba da se praktikuje dhyana?
M: Dhyana sluì smirenju uma. Preovla|uju}a misao drì sve druge po strani. Dhyana se
razlikuje zavisno od pojedinca. Ona moè da se vr{i na neki oblik Boga, na mantru, na atman
i sli~no.
15. jun 1935.
53. Mladi g. Nouls (Knowles) do{ao je zbog razgovora (darshana). Pro~itao je dve knjige
Pola Brantona (Paul Brunton). Pitao je: ıBudisti kaù da je 'ja' nestvarno, dok nam Pol
Branton u Tajnom putu kaè da prevazi|emo misao 'ja' i dostignemo stanje Ja. Koji stav je
istinit?‰
M: Pretpostavlja se da postoje dva 'ja'; jedno je niè i nestvarno a njega su svi svesni;
dok je drugo vi{e i stvarno i tek treba da se spozna.
Ti nisi svestan sebe dok spava{, svestan si kad si budan; budan, ti kaè{ da si spavao;
to nisi znao u stanju dubokog sna. To zna~i da se ideja o razli~itosti pojavila zajedno sa
telesnom svesno{}u; ova telesna svest se pojavila u jednom odre|enom trenutku; ona ima svoj
po~etak i kraj. Ono {to nastaje, mora da bude ne{to. [ta je to ne{to? To je misao 'ja'. Ko
sam ja? Odakle sam ja? Pri nalaènju izvora 'ja', ostvari}e{ stanje Apsolutne Svesti (Sopstva).
P: [ta je ovo 'ja'? îni se da je to samo sled ~ulnih utisaka. Izgleda da i budisti~ki
pojam ozna~ava to isto.
M: Svet nije spolja. Utisci ne mogu da imaju spolja{nje poreklo, po{to svet moè da se
opaà samo sve{}u. Svet ne kaè za sebe da postoji. To je tvoj utisak. âk i tada, ovaj utisak
nije dosledan i neprekidan. U dubokom snu, svet se ne spoznaje; tako, on ne postoji za osobu
koja spava. Stoga svet je sled ili niz ega. Prona|i ego. Pronalaènje njegovog izvora je kona~ni
cilj.
P: Verujem da ne treba da nanosimo patnju drugim bi}ima. Da li onda treba da
podnosimo ujede komaraca i izlaèmo im se?
M: Ni ti sam ne voli{ da pati{. Kako bi mogao drugima naneti patnju? Samo teraj
komarce od sebe, ako pati{ kad te ujedaju.
P: Da li je ispravno da ubijamo druga bi}a, na primer komarce, stenice?
M: Svako od njih je samoubica. Ve~no, blaèno, prirodno stanje ugu{eno je ìvotom u
neznanju. Zato je ovaj sada{nji ìvot posledica ubijanja ve~nog, prastarog Bi}a. Zar to nije
samoubistvo? Dakle, svako je samoubica. Za{to da brinemo o ubistvima i ubijanju?
U razgovoru koji se kasnije vodio, posetilac je rekao: ıSvet {alje utiske i ja se budim!‰
M: Da li svet moè da postoji bez nekoga ko bi ga opaào? Ko je prvi? Svest-Bi}e ili
svest-koja-se-budi? Bi}e je uvek prisutno, ve~no i ~isto. Svest-koja-se-budi pojavljuje se i nestaje.
Ona je prolazna.
P: Da li svet postoji za druge, dok ja spavam?
M: Takav ti se svet, tako|e, ruga {to njega zna{, a ne zna{ samoga sebe. Svet je
posledica tvog uma. Upoznaj svoj um. Onda gledaj svet. Vide}e{ da nije razli~it od Sopstva.
P: Da li je Mahar{i svestan sebe i svoje okoline isto tako jasno kao {to sam ja?
39
M: Za koga postoji sumnja? Sumnje ne postoje za spoznate. One postoje samo za
neznalice.
16. jun 1935.
54. Jedan pandit iz Andre, stariji gospodin, imao je neke sumnje u vezi Kavjakanthinog
izlaganja advaite. On je na{ao u knjigama da je brahman slobodan od sajatije, vijatije i svagata
bhede. Takvi uslovi su zadovoljeni u u~enju vivarta, dok u parinama u~enju nisu. U ovom
poslednjem svagata bheda mora da postoji. U~itelj je ukazao na to, da Dak{inamurti nije
pou~avao ni o ~emu sli~nom. On nije rekao da je brahman u vezi sa shakti (energijom), ili da
nije. Kod njega je jedino bilo ti{ine, i sumnje u~enika su bile otklonjene. Smisao je u tome da
nema ni~eg {to bi se nau~ilo, raspravljalo i zaklju~ilo. Svako zna 'ja jesam'. Postoji zabuna da
je 'ja' telo, po{to se 'ja' pojavljuje iz apsoluta i omogu}ava pojavljivanje intelekta. U intelektu
'ja' izgleda kao da poseduje veli~inu i oblik tela, pa na medhaya zna~i da intelekt ne moè
doku~iti brahmana. Najpre je brahman, pa 'ja'-'ja', tj. identitet u Bi}u, pa na kraju intelekt.
Kako takav intelekt, koji dolazi posle 'ja', moè da otkrije brahmana? To je nemogu}e.
Samo iza|i na kraj sa pogre{nom koncepcijom da je 'ja' telo. Otkrij kome se misli javljaju.
Ukoliko se teku}e 'ja'-stvo izgubi, otkri}e je potpuno. Ono {to preostane je ~isto Sopstvo.
Uporedi dubok san i budnost. Razlike i tela nalaze se samo u ovom poslednjem stanju. U
prvom, Sopstvo ostaje bez opaànja tela i sveta. Tamo vlada sre}a.
Iskaz iz svetih spisa 'ja sam brahman', odnosi se na stanje, a ne na oblik uma. Niko ne
moè postati brahman ponavljaju}i tu mantru. Ona zna~i da brahman nije negde drugde. On je
tvoje Sopstvo. Prona|i to Sopstvo, i brahman je na|en. Nemoj poku{avati da dostigne{
brahmana kao da je on na nekom udaljenom mestu.
Pandit je napomenuo da su misli toliko istrajne, da se 'ja' ne moè dosti}i.
U~itelj je rekao: ıMisao o brahmanu pomaè da se um okrene od drugih misli. Zato je
neophodna neka ovakva ve`ba, ili da se bude u zajedni{tvu sa Mudracem koji je prevazi{ao
um i ostao u miru. Njegova blizina pomaè da se drugi dovedu u takvo stanje. U protivnom,
nema smisla traìti dru{tvo Mudraca.
'Ja sam telo' je ograni~enje i koren svakog zlog i sebi~nog delanja i èlje.
'Ja sam brahman' je prelazak preko ograni~enja i ozna~ava saose}anje, milosr|e, ljubav
itd., koji su boànske vrline.‰
P: U kakvom je poloàju porodi~ni ~ovek na putu oslobo|enja?
M: Za{to misli{ da si 'porodi~ni ~ovek'? Ako misli{ da si asketa (sannyasi), i ta misao
}e te opsedati. Bilo da nastavi{ da ìvi{ u svom domu, ili da ga se odrekne{, tvoj um }e te
opsedati. Ego je izvor misli. On stvara telo i svet i ~ini da misli{ da si 'porodi~ni ~ovek'. Ako
se odrekne{ sveta, samo }e{ zameniti misao 'porodi~ni ~ovek' re~ju 'asketa' i doma}insku
sredinu sa {umskom. Ali, mentalne prepreke su uvek prisutne. One ~ak i narastaju u novoj
sredini. Promena sredine nije od pomo}i. Prepreka je um. On se mora prevazi}i, bilo kod
svoje ku}e, bilo u {umi. Ako moè{ to da u~ini{ u {umi, za{to ne bi mogao kod ku}e? Stoga,
za{to promeniti sredinu? Moè{ uspeti u tome ~ak i sada - u bilo kojoj da si sredini.
Sredina te nikada ne napu{ta po tvojoj èlji. Pogledajte mene. Pogledajte sebe. Napustili
ste svoju sredinu i do{li ovamo. [ta nalazite ovde? Da li je ovo razli~ito od onoga {to ste
napustili? âk i kad je neko upijen u nirvikalpa samadhi godinama, kad se iz njega vrati, na}i
}e se u istoj sredini u kojoj je su|eno da bude. To je razlog za{to je [ankara u svom
odli~nom delu Viveka chudamani (Dragulj razlikovanja) nagla{avao prednost sahaja samadhija
(trajnog, spontanog prisustva u Sopstvu) u odnosu na nirvikalpa samadhi (povremenu, ekstati~nu
upijenost u Sopstvo).
ôvek treba da je u spontanom samadhiju - to zna~i, u svom autenti~nom stanju -
usred bilo kakvih okolnosti.
Kasnije je [ri Bhagavan rekao: ıKontrola daha moè da bude spolja{nja i unutra{nja.
Unutra{nja regulacija daha sastoji se u slede}em:
40
Misao 'ja nisam telo' je izdisaj.
'Ko sam ja?' je udisaj.
'Ja sam On' je zadr{ka daha.
Ukoliko ~inimo tako, dah postaje automatski kontrolisan.
Spolja{nja regulacija je za onog ko nije obdaren sposobno{}u da kontroli{e um. Ni jedan
na~in nije tako siguran kao ovaj; ili dru{tvo Mudraca. Razborit ~ovek mora da pribegne
spolja{njem ve`banju, ukoliko mu je neostvarljivo dru{tvo Mudraca. Ako je u dru{tvu Mudraca,
ovaj }e obezbediti potrebnu snagu, mada to drugi ne mogu videti. Regulacija daha ne mora da
bude ta~no onakva kako se opisuje u hata yogi. Ukoliko je angaòvan ponavljanjem mantre,
meditacijom, verskom predano{}u itd., samo malo kontrole daha bi}e dovoljno da se kontroli{e
um. Um je jaha~, a dah je konj. Kontrola daha je zauzdavanje konja. Tim zauzdavanjem i
jaha~ se zaustavlja.
Kontrola daha moè da se radi samo po malo. Jedan na~in je posmatranje daha. Um
se povla~i iz drugih aktivnosti ako se angaùje u posmatranju daha. Kontrola daha ujedno i
um stavlja pod kontrolu.
Ako neko nije u stanju da ~ini ovako, ne mora da kontroli{e udisaj i izdisaj. On moè
kratkotrajno da zadrì dah za vreme ponavljanja mantre, meditacije itd. To }e, tako|e, dati
dobre rezultate.‰
18. jun 1935.
55. P: Da li se nedvojstvo (advaita) moè ostvariti ponavljanjem svetih imena; recimo Rame
ili Kri{ne?
M: Da.
P: Nisu li to sredstva nièg reda?
M: Da li ti je re~eno da vr{i{ ponavljanje svetih imena (japu) ili da raspravlja{ o
njenom rangu u poretku vrednosti?
Ti{ina.
22. jun 1935.
56. Mladi} od dvadeset godina pitao je kako da spozna Sopstvo. Najpre je sedeo u ti{ini i
~ekao vi{e od jednog sata i onda se spremao da ode. Dok se spremao, upitao je:
P: Kako da se spozna Sopstvo?
M: îje Sopstvo? Prona|i.
P: Ko sam ja?
M: Otkrij to sam.
P: Ja ne znam.
M: Razmisli. Ko je taj koji kaè ıja ne znam‰? [ta je nepoznato? U ovom iskazu, ko
je 'ja'?
P: Neko u meni.
M: Ko je taj neko? U kome?
P: Mo`da neka sila.
M: Na|i je.
P: Kako da se spozna Bog?
M: Ako ne zna{ sebe (Sopstvo), za{to traì{ da zna{ Boga?
P: Verski tekstovi (shastre) kaù da Bog proìma sve, i mene, tako|e.
M: Na|i 'ja' u sebi, a onda }e ve} biti vremena da razmi{lja{ o Bogu.
P: Za{to sam se ja rodio?
M: Ko se rodio? Na sva tvoja pitanja odgovor je isti.
P: Ko sam ja, onda?
M: (Sme{e}i se) Jesi li do{ao da me ispituje{ o sebi? Ti mora{ da otkrije{ ko si.
41
P: Za vreme dubokog sna, du{a napu{ta telo i obitava negde drugde. Kad se vrati, ja
se budim. Da li je tako?
M: [ta je to {to napu{ta telo?
P: Ona sila, mo`da.
M: Prona|i silu.
P: Telo je sa~injeno iz pet elemenata. [ta su elementi?
M: Ne znaju}i Sopstvo, kako moè{ da zna{ elemente?
Mladi} je sedeo neko vreme i, sa dopu{tenjem, oti{ao. U~itelj je kasnije primetio: ıSve
je u redu. Delova}e.‰
23. jun 1935.
57. [ri Bhagavan je rekao da je sushumna naziv koji se naj~e{}e upotrebljava u spisima.
Pojavljuju se i druga imena; na primer para, atma, amrita. Tako|e se kaè da sushumna
postaje lina (utopljena u para). Zna~i, moè se re}i da para pripada terminologiji jnane
(samospoznaje), a sushumna jogi.
24. jun 1935.
Odgovor na jednu sumnju iz [ri Ramana Gite

Poglavlje XIV, stih 10 glasi: ıSa daljim napredovanjem, moè uslediti nevidljivost. Takav
~ovek, budu}i da je postao jedino ~ista svest, blista kao siddha (svetac koji ima sve mo}i)‰.
Poglavlje XVIII, poslednji stih glasi: ıSjaj siddha prevazilazi na{u ma{tu, oni su jednaki
[ivi, oni jesu sâm [iva, u svojoj mo}i da daju blagoslove.‰
Smisao je da sa samospoznajom sledi stvarni i neprekidni asketski napor (tapas).
Sazrevanjem ovakvog napora neki prosvetljeni (jnani) mogu da u~ine svoje telo neopipljivim i
nevidljivim. Oni su poznati kao siddhe.
Kasnije je dodao: ıVeli~ina siddha je nezamisliva. Oni su jednaki [ivi, i mogu ~ak davati
blagoslove.‰ Tako je rekao [ri Bhagavan.
Postoji jedna Upani{adska mantra koja glasi: ıOnaj ko je èljan oslobo|enja, mora da
sluì samospoznatog Mudraca.‰ Ovde se ne spominje siddha da bi se davali blagoslovi. To
moè da ~ini prosvetljeni (jnani). Opet, mantre: ıObitava u sopstvenoj veli~anstvenosti‰ i
ıbrahman je beskrajan‰, izgleda}e zbunjuju}e ako se ~itaju sa gore navedenim slokama. ıSve je
ovo brahman‰ i ıZnalac brahmana postaje i sam brahman‰, pokazuju da je prosvetljeni
sveznaju}. Da li je onda razlika izme|u prosvetljenog i siddhe u tome da je ovaj drugi
sposoban da daje blagoslove, a prvi nije?
U tome je bila nedoumica. U~itelj je objasnio: ıPitanja iz Gite su postavljena u
odre|enom duhu. Odgovori su u skladu s njim. Ljudi gledaju samo na telo i èle, tako|e, i
mo}i (siddhi). Samospoznajom ve} ne mogu opstati nikakve mo}i, a kako bi se tek mogle na}i
iznad nje? Ljudi opsednuti mo}ima nisu zadovoljni svojom idejom o samospoznaji, pa uz nju
èle i mo}i. Oni su spremni da zanemare vrhunsku radost samospoznaje i teè mo}ima. Zbog
njih oni idu sporednim putevima, umesto kraljevskim, tako da }e se verovatno izgubiti na putu.
Samo da bi imali ispravno vo|stvo, i da bi se dràli kraljevskog puta, za mo}i se kaè da
slede samospoznaju. U stvari, samospoznaja ve} sadrì sve, tako da prosvetljeni ne}e na
nekakve mo}i protra}iti nijednu misao. Neka ljudi prvo do|u do samospoznaje, a onda neka
traè mo}i, ako tako budu hteli.
Ja sam rekao: ıSiddhiji se odnose na telo‰, zato {to se njihova ostvarenja ti~u tela.
Samospoznati i siddha nisu razli~iti. Blagoslovi, tako|e, uklju~uju postizanje Sopstva. Siddhiji
nisu samo nièga reda, ve} i najvi{eg.
Verski tekstovi imaju namenu da posluè u razli~itim uslovima. Njihov duh ostaje isti.
Ima jedno poglavlje u Lalasya Mahini o osmostrukim mo}ima. Tu [iva kaè da njegov vernik
nikad ne tra}i ni jednu svoju misao na njih. Opet, [iva kaè da On nikad ne blagosilja. @elje
42
oboàvatelja ispunjavaju se samo u skladu s li~nom sudbinom. Kad sam Bog tako kaè, {ta tek
drugi mogu re}i? Da bi se pokazale mo}i, moraju postojati drugi, koji }e ih poznati. To zna~i
da nema samospoznaje u onome ko ih pokazuje. Zato mo}i nisu vredne ni jedne jedine misli.
Treba da se cilja samo na samospoznaju, samo ona treba da se dostigne.
Poglavlje XVII, 4. stih tamilskog prevoda [ri Ramana Gite je neta~an. [ri Bhagavan je
ukazao na neta~nost i ispravio ju je. Vaidarbhino pitanje je glasilo: ıU ve`bi se doga|a da se
misli naizmeni~no javljaju i nestaju. Da li je njihovo privremeno nestajanje samospoznaja?‰ [ri
Bhagavan je otklonio sumnju na slede}i na~in:
Neki ljudi misle kako postoje razli~iti stupnjevi u samospoznaji. Intuicija o Sopstvu uvek
postoji, bilo svesno ili nesvesno. Oni raspravljaju o tome kako bi privremeno nestajanje misli
zato trebalo da bude direktno doìvljeno, a ne posredno. Me|utim, samospoznaja donosi
gubitak patnje, dok se privremenim smirenjem uma to ne postiè. Zbog toga, kaù, mada je
direktno iskustvo, privremeno smirenje nije trajno; pojavljivanje podsvesnih utisaka (vasana) je
uzrok njegove nepostojanosti. Kad se podsvesni utisci uklone, samospoznaja postaje trajna i
donosi plodove.
Drugi kaù da je privremeno smirenje uma posredno znanje. Kontemplacijom ono
postaje sve ~e{}e i duè neposredno. Prepreka stalnosti neposredne spoznaje su podsvesni utisci.
Oni se nakon kontemplacije pojavljuju sa obnovljenom snagom. Moraju se dràti na oku. Takva
opreznost se sadrì u svesnosti 'Ja nisam telo' i drànju za neposredno iskustvo koje je
doìvljeno u toku sprovo|enja kontemplacije. Ova ve`ba se zove nididhyasana i ona bri{e
podsvesne utiske. Onda osvane stanje sahaje (kada smo u stvarnosti Bi}a, ili Sopstva, bez misli
i napora, kao u svom prirodnom stanju - prim. prir.). To je samospoznaja, sigurno.
Direktno iskustvo i kontemplacija ne mogu sami proizvesti gubitak patnje, i ne mogu se
smatrati oslobo|enjem (mokshom), po{to podsvesni utisci povremeno nadvladavaju tako ste~eno
znanje. Otud je ono slabo a postaje ~vrsto nakon {to su podsvesni utisci izbrisani
nididhyasanom (stalnom pa`njom o prirodi Bi}a).
[ri Ramana Gita, ponovo
Gospodin T.K.S. Ajer, jedan po{tovatelj, govorio je o ~akrama. [ri Bhagavan je rekao:
ıJedino atman (Sopstvo) treba da se spozna. Spoznati Njega, zna~i spoznati sve ostalo. Shakti,
Ganapati, siddhiji, itd. obuhva}eni su time. Oni koji o tome govore, nisu spoznali atman.
Atman je u srcu i On je Srce sâmo. Manifestovanje je u umu. Moè se smatrati da prolaz
izme|u srca i mozga ide kroz sushumnu, odnosno kroz nerv bilo kog drugog imena. Upani{ade
kaù para lina, {to zna~i da su sushumna i drugi kanali transcendentalni. Jogiji kaù da se tok
koji se diè do sahasrare (mozga) tamo i zavr{ava. To iskustvo nije potpuno. Radi
samospoznaje (jnane) on mora sti}i do srca. Srce je alfa i omega.‰
4. jul 1935.
[rimad Bhagavad Gita
58. Gospodin Ranganathan, I.C.S.:

Postoji jedan pasus u [rimad Bhagavad Giti: ıSamo li~na dharma je najbolja; tu|a
dharma je prepuna rizika.‰ Kakvo je zna~enje ~ovekove dharme?
M: Ona se obi~no tuma~i kao du`nost i red u razli~itim kastama. Fizi~ka sredina se,
tako|e, mora uzeti u obzir.
P: Ako se posmatraju du`nosti u kastama, one postoje samo u Indiji. Nasuprot tome,
Gita treba da bude op{te primenljiva.
M: Kastinske du`nosti postoje u ovom ili onom obliku u svakoj zemlji. Va`no je da
~ovek treba da se drì jednog atmana i ne zastrani od njega. U tome je ~itava sr` ovoga.
Atma dharma je obitavanje u Sopstvu. Tada ne}e biti rastrzanosti u straha. Problemi
nastaju samo kada postoji neko naspram ~oveka. Ako se spozna da je Sopstvo sâmo jedinstvo,
43
ne}e biti ni~eg naspram i stoga ni razloga za strah. ôvek, kakav je sada, dovodi u konfuziju
du`nosti koje se ne ti~u Sopstva, sa du`nostima koje se odnose na Sopstvo i zato pati. Neka
spozna Sopstvo i obitava u njemu; straha i sumnji vi{e ne}e biti.
âk i ukoliko se tuma~i kao kastinska du`nost, smisao je isti. Ova dharma donosi
plodove samo ako se vr{i nesebi~no. To zna~i da ~ovek mora uvideti da nije delatelj, ve} je
samo sredstvo Vi{e Sile. Neka Vi{a Sila ~ini ono {to je potrebno, a ja neka delam po njenom
vo|stvu. Delanje nije moje. Ako neko ovako dela i misli, u ~emu je problem? Bezna~ajno je
da li je to kastinska du`nost ili svetovna aktivnost.
Ovakve nedoumice su prirodne. Ortodoksna interpretacija ne moè da se uskladi sa
ìvotom modernog ~oveka koji mora da radi u razli~itim uslovima da bi preìveo.
Jedan ~ovek iz Pondi~erija se ubacio u re~: 'Napu{taju}i sve du`nosti, predaj se jedino
meni' (navod iz Bhagavad Gite, prim. prir.).
[ri Bhagavan: 'Sve' se odnosi na ne-Sopstvo; naglasak je na 'jedino'. Za ~oveka koji se
~vrsto drì tog 'jedinog', gde su sve te du`nosti? To zna~i: ıBudi utopljen u Sopstvo‰.
P: U~enje Gite je dato radi afirmacije delanja.
M: [ta Gita kaè? Ar|una je odbio da se bori. Kri{na je rekao: ıSve dok odbija{ da se
bori{, ti poseduje{ ose}aj ~inila{tva. Ko si ti da se suzdràva{ ili dela{? Napusti ose}aj
~inila{tva. Sve dok se taj ose}aj ne izgubi, ti mora{ da dela{. Tobom upravlja Vi{a Sila. Ti je
priznaje{ svojim odbijanjem da joj se pot~ini{. Umesto toga, prepoznaj Silu i budi njeno
sredstvo. Ako odbije{, bi}e{ silom primoran na to. Umesto da bude{ prinudni, budi njen
dobrovoljni delatelj.‰
ıRadije budi utemeljen u Sopstvu i delaj prema okolnostima bez pomisli o ~inila{tvu.
Onda te rezultati delanja ne}e doticati. To je muèvnost i juna{tvo.‰
Tako je 'obitavanje u Sopstvu' su{tina i ujedno celina u~enja Gite. Kona~no, U~itelj je
sam dodao: ıUkoliko bi ~ovek bio utemeljen u Sopstvu, ove sumnje se ne bi pojavile. One se
javljaju samo dok on jo{ nije utemeljen u Njemu.‰
P: Od kakve je koristi, onda, ovakav odgovor?
M: Re~i jo{ uvek imaju snage i svakako }e delovati u odgovaraju}e vreme.
59. Jedan Moulvi je pitao: ıKako ~oveka obuzima san?‰

M: Onaj ko zna ko je budan na javi, on }e, tako|e, znati kako san nastupa. Ispitivanje
je mogu}e samo na javi, a ne u snu. Mora da je lak{e spoznati budno Sopstvo, od Sopstva
koje spava.
P: Ja znam kako sam se probudio, ali ne znam kako san dolazi. Svestan sam svog
budnog stanja. Na primer, ako bi neko uzeo moj {tap, ja bih ga spre~io, ali to ne mogu da
u~inim kada spavam i sanjam. Dokaz budnosti je o~igledan. No, koji je dokaz spavanja?
M: Tvoje neznanje je dokaz spavanja; tvoja svesnost je dokaz budnosti.
P: Budnost prepoznajem kad otvorim o~i. Ali, kako me obuzima san?
M: San te obuzima na isti na~in na koji te obuzima budnost.
P: Ali, ja ne opaàm da mi dolazi san na isti na~in kao {to opaàm svoju budnost.
M: Ne mari.
P: Molim vas, opi{ite mi {ta je san, bez davanja primera. San treba da se spozna sâm
za sebe. Ja èlim stvarnu sliku sna.
M: Takva slika jeste sâm san.
P: Da li je bolje posti}i spasenje kao oènjen ~ovek, ili kao pustinjak?
M: Kako god ti misli{ da je bolje. Samo ga postigni.
P: Visvamitra nije posrnuo dok je bio u braku, me|utim, pao je kad je ìveo kao
pustinjak. Zar se to tako|e ne odnosi na sve ljude?
M: Visvamitra je bio isto tako ~ist kao pustinjak, kao i kad je bio oènjen. Nije bilo
razlike. On je bio isto toliko ukaljan dok je bio oènjen, kao i kad je bio pustinjak.
P: Da li je on bio Mudrac (rishi)?
M: Kad je bio ukaljan, nije bio Mudrac.
44
P: Moè li on da postane Mudrac ~ak i posle toga?
M: Da. Pravom predano{}u on je bio u mogu}nosti da postane dobar Mudrac (rishi).
Pokajanje i molitve su ga preobratili.
P: Posle sve va{e pokore koja je trajala toliko godina, {ta vi imate?
M: Imam ono {to treba imati. Vidim ono {to treba videti.
P: Mogu li svi da vide to isto?
M: Ja vidim samo to {to i svi drugi. To je kod svih imanentno.
P: Da li je ovo na~in da se to vidi?
M: Metod moè biti bilo koji. Iz kojh se god pravaca prikupljali hodo~asnici, oni moraju
da u|u u Kaabu samo kroz jedan prolaz, odnosno, svi se skupljaju samo da bi u{li u Kaabu.
P: Molim vas, recite mi dva uputstva (upadesha) koja vi poznajete, koja bi me dovela
na put spasenja.
M: Koja uputstva ja znam? Sve je uputstvo. Slu`ba Bogu je jedini metod.
5. juli 1935.
O mouni (}utanju)
60. [ri Bhagavan: ı]utnja u samo}i je prinudna. Za ~oveka koji vlada svojim govorom,
uzdràn govor u zajednici odgovara }utnji. Govornik prvo mora da istupi, pre no {to po~ne da
govori. Ako je zauzet ne~im drugim, govor je uzdràn. Introvertan um je, ina~e, aktivan i nije
nestrpljiv da progovori.
]utnja (mouna) kao disciplinska mera namenjena je ograni~avanju mentalnih aktivnosti,
koje su posledice govora. Ukoliko je um pod kontrolom, primena }utnje nije potrebna, jer je
ona tada prirodno stanje. Vidjaranja je rekao da dvanaest godina prinudne }utnje dovodi do
trajne }utnje, tj. ~oveka u~ini nesposobnim da govori. To vi{e li~i na nemu ìvotinju nego na
ne{to drugo. To nije }utnja (mouna).
Mouna je neprekidni govor. Neaktivnost je neprekidna aktivnost.‰
6. juli 1935.
61. G. Ekanat Rao: ıKako da se praktikuje meditacija (dhyana), otvorenih ili zatvorenih
o~iju?‰
M: Moè da se radi na oba na~ina. Su{tina je u tome da se um mora okrenuti k sebi,
i odràvati aktivnim u svom traènju. Ponekad se de{ava, kad su o~i zatvorene, da latentne
misli navale velikom èstinom. Tako|e, moè biti te{ko da se um okrene k sebi s otvorenim
o~ima. Potreban je snaàn um da bi se to u~inilo. Um se kontaminira kad posmatra neki
objekat, bez ~ega ostaje ~ist. Glavni ~inilac u meditaciji je da se um odràva aktivnim u svom
traganju, bez posmatranja spolja{njih utisaka ili razmi{ljanja o drugim temama.
62. G. Ekanat Rao: ı[ta je sphurana (neopisiv ali jasan ose}aj u sr~anom centru)?‰
M: Sphurana se ose}a u razli~itim prilikama, kao {to su strah, uzbu|enje. Mada ona
postoji uvek i svuda, ipak se ose}a u naro~itom centru i u naro~itim prilikama. Tako|e je
uslovljena uzro~no{}u i ograni~enim telom. Me|utim, kad je sasvim sama i ~ista, ona je
Sopstvo. Ako u~vrstimo um na sphuranu i ose}amo je spontano i neprekidno, to je spoznaja.
Opet, sphurana je i stanje koje prethodi spoznaji. Ona je sama po sebi ~ista. Subjekat i
objekat proishode iz nje. Ukoliko ~ovek pogre{no smatra sebe za subjekta, objekti se nu`no
moraju pojaviti kao razli~iti od njega. Oni se periodi~no uvla~e i projektuju, stvaraju}i svet i
iskustva subjekta u njemu. Ukoliko, me|utim, ~ovek ose}a da je platno na kome su i subjekat
i objekat projektovani, ne}e biti konfuzije, on tada moè stajati u Sopstvu i posmatrati njihovo
pojavljivanje i nestajanje bez ikakvog uznemiravanja.
45
63. Jedan visoki oficir je pitao: ıKad se mla|i unaprede u vi{i ~in od mene, um mi se
uznemiri. Da li }u ispitivanjem 'Ko sam ja?' mo}i da u takvim situacijama smirim um?‰
M: Da. Ba{ tako. Ispitivanje 'Ko sam ja?' okre}e um unutra i sti{ava ga.
P: Ja verujem u bogosluènje kipova (murti dhyana). Da li }e mi to pomo}i da
postignem spoznaju?
M: Sigurno da ho}e. Taj metod pomaè da se um skoncentri{e. Onda je um oslobo|en
drugih misli, a ispunjen je obli~jem na koje meditira. Sâm um postaje to - i tako biva
potpuno ~ist. Onda se pitaj ko je oboàvatelj. Odgovor je Ja, tj. Sopstvo. Tako se, kona~no,
postiè Sopstvo.
Sad postoji problem u tome {to ~ovek misli da je on ~initelj. To je gre{ka. Vi{a Sila je
ona koja ~ini sve, a ~ovek je samo sredstvo. Ako prihvati taj poloàj, bi}e oslobo|en
problema; u protivnom }e se izloìti nevoljama. Uzmimo, na primer, figuru na tornju hrama.
Ona je tako na~injena da izgleda kao da nosi teret tornja na svojim ramenima. Njen poloàj i
izgled prikazuju veliki napor podno{enja sveg tereta tornja. Ali, u stvarnosti, ona je deo tornja,
a samo je na~injena da izgleda kao da nosi toranj. Nije li to sme{no? Takav je ~ovek koji na
sebe preuzima ose}aj da ne{to ~ini.
Zatim je, za dobrobit posetioca, pro~itana verzija Uladu narpadu na malajalamskom
jeziku.
Kada ju je ~uo, upitao je: ı[ta je sa primedbom o ose}anju dvojnosti za vreme, i
jedinstva na svr{etku ve`banja?‰
M: Neki ljudi misle da se ve`banje mora otpo~eti sa predstavom dvojnosti. To se odnosi
na njih. Oni kaù da postoji Bog, da ~ovek mora da ga sluì i meditira o njemu, dok se
kona~no du{a ne utopi u Boga. Drugi kaù da su Vrhunsko Bi}e i du{a ve~no odvojeni i da
se nikad ne utapaju jedno u drugo. Kako god na kraju bilo, nemojmo se uznemiravati oko
toga. Svi se slaù u tome da du{a postoji. Neka ~ovek prona|e du{u, tj. svoje Sopstvo. Onda
}e biti vremena da se otkrije da li Sopstvo treba da se utopi u Vrhunsko, da li je njegov
deo, ili ostaje razli~it od njega. Nemojmo unapred da donosimo zaklju~ak. Drìmo um
otvorenim, zaronimo u njega i prona|imo Sopstvo. Istina }e sama osvanuti nad tobom. Za{to
bi trebalo da odredi{ unapred da li je na kraju apsolutno jedinstvo, ograni~eno,7 ili je
dvojnost? To nema nikakve svrhe. Saznanje se sada vr{i logikom i intelektom. Intelekt dobija
svetlost od Sopstva (Vi{e Sile). Kako odraèna i delimi~na svetlost intelekta moè predo~iti svu
prvobitnu svetlost? Intelekt ne moè da postigne Sopstvo. Kako onda moè da dozna njegovu
prirodu?
To je zna~enje primedbe.
P: Jedan od stihova kaè da spisi, koji se u po~etku detaljno prou~avaju, na kraju nisu
ni od kakve koristi. U kom trenutku oni postaju beskorisni?
M: Kada se njihova su{tina spozna. Spisi su korisni da ukaù na postojanje Vi{e Sile
(Sopstva) i na~in njenog postizanja. Njihova su{tina nije ni{ta vi{e od toga. Kada se ona
prihvati, sve ostalo je beskorisno. Ali, oni su obimni jer su prilago|eni razvojnim fazama
traga~a. Tako, ~ovek koji se uzdiè, nalazi da su podru~ja koja je pro{ao bila samo stepenice
ka vi{em stupnju. Ti stupnjevi koje je pro{ao sukcesivno postaju purvapaksha (argumenti koje
isti~e oponent), sve dok ne do|e do cilja. Kad do|e do cilja, on ostaje sam, i sve ostalo
postaje beskorisno. Na taj na~in sveti spisi postaju beskorisni. Mi ~itamo veoma mnogo. Da li
se se}amo svega {to smo pro~itali? No, da li smo zaboravili ono {to je bitno? Um upija ono
{to je bitno, a ostalo se zaboravlja. Tako je i sa svetim spisima.
înjenica je da ~ovek sebe smatra ograni~enim, i tu se javlja problem. Ideja je pogre{na.
On moè sam to da uvidi. U snu nije bilo sveta, nije bilo ega, neprilika. Ne{to se budi iz tog
radosnog stanja i kaè 'ja'. Tom egu se javlja svet. Po{to je on samo jedna ~estica sveta, èli
vi{e i dolazi u neprilike. Kako je ~ovek bio sre}an pre nego {to se pojavio ego! Pojavljivanje
ega je jedini uzrok sada{njih neprilika. Neka ide tragom ega sve do njegovog izvora i dosti}i
7
U ovom pogledu se razlikuju tri osnovna gledi{ta - filozofska pravca: prvi je advaita, drugi je visishtadvaita, a
tre}i je dvaita, odnosno ne-dvojstvo, ograni~eno ne-dvojstvo i dvojstvo kona~ne Stvarnosti.
46
}e to stanje radosti jedinstva s Bi}em, kao u snu bez snova. Sopstvo ostaje ve~no isto, ovde i
sada. Ne postoji ni{ta vi{e {to bi se postiglo. Po{to su gre{kom postavljena ograni~enja, javlja
se (pogre{na) potreba da se ona prevazi|u. To je sli~no desetorici budala koji su prelazili
reku. Kad su stigli na drugu obalu, prebrojali su se, i na{li da ih je samo devetoro. Uzbudili
su se i oplakivali nestalog desetog ~oveka. Kada je jedan putnik doznao razlog njihove àlosti,
sve ih je prebrojao i na{ao da ih je desetoro. Me|utim, svaki od njih je brojao ostale
propu{taju}i da izbroji sebe. Tada je putnik udarao jednog po jednog, govore}i im da izbroje
udarce. Izbrojali su do deset i bili su zadovoljni. Naravou~enije je da deseti ~ovek nije niko
nov. On je sve vreme bio tu, ali neznanje im je svima donelo patnju.
Opet, jedna èna je nosila ogrlicu oko vrata, ali je na to zaboravila. Po~ela je da traì
i da se raspituje gde je. Njen prijatelj, videv{i ono {to je traìla, pokazao je na ogrlicu oko
njenog vrata. Opipala ju je rukama i bila je sre}na. Da li je ona ponovo do{la do ogrlice?
Ovde je, opet, neznanje izazvalo patnju, a znanje radost.
Sli~no je sa ~ovekom i Sopstvom. Ne postoji ni{ta {to bi se kao novo zadobilo.
Neznanje o Sopstvu je uzrok sada{nje bede; znanje o Sopstvu donosi sre}u.
[tavi{e, ukoliko se ne{to novo stekne, to podrazumeva njegovo prethodno odsustvo. Ono
{to je jednom bilo odsutno, moglo bi se ponovo izgubiti. Tako spasenje ne bi bilo trajno.
Spasenje je trajno samo zato {to je Sopstvo ovde i sada, i {to je ve~no.
Zato su sva ~ovekova nastojanja usmerena ka odstranjenju neznanja. Samo na izgled
mudrost se javlja kao nova. Ona je prirodna i ve~no prisutna.
Dok se posetilac opra{tao pozdravio je U~itelja i rekao: ıKaè se da je plen, koji je

pao u ralje tigra, zauvek izgubljen.‰
Mislio je na pasus iz Ko sam ja?, gde se s ovom metaforom tvdi da u~enik, koji je
jednom pao u polje U~iteljeve milosti, vi{e nikad ne moè vratiti svetu, kao {to ni plen ne
moè pobe}i iz ralja tigra.
64. [ri Bhagavana su izvestili o ne~ijoj smrti. Rekao je: ıDobro je. Mrtvi su zaista sre}ni. Oni
su se oslobodili mu~nog dodatka - tela. Mrtvi ne pate. Preìveli pate za umrlim. Da li se ljudi
pla{e sna? Naprotiv, ùdimo da zaspimo, a kad se probudimo, svako kaè da je sre}an.
Pripremamo krevet za dobar san. Ako ~ovek umre dok je jo{ ìv, ne mora da pati zbog smrti
drugih. Njegovo postojanje mu je tada uvek jasno prisutno, sa ili bez tela, na javi, u snu i za
vreme dubokog sna. Za{to bi onda èleo da se odràvaju telesni okovi? Neka ~ovek na|e
svoje besmrtno Sopstvo i umre kao prolazna individua, i bude besmrtan i sre}an.‰
65. Posetilac: ıDa li se svet opaà i posle spoznaje Sopstva?‰

M: Ko ovo pita? Onaj ko je spoznao ili ko nije spoznao Sopstvo?
P: Onaj ko nije spoznao.
M: Spoznaj kome se pitanje javlja. Zna}e{ odgovor na njega tek kad spozna{ onoga ko
ne zna, ako se pitanje uop{te javi. Da li svet ili telo kaù sami da postoje? Da bi se videli
objekti, mora da postoji onaj-koji-vidi. Prvo na|i onog-koji-vidi. Za{to da se sad brine{ oko
toga {ta }e biti kasnije?
[ri Bhagavan je nastavio: ıZar je va`no da li se svet opaà ili ne? Da li ne{to gubi{
kad opaà{ svet? I da li ne{to postiè{ kad takvo opaànje ne postoji u dubokom snu? Nije
bitno da li se svet opaà ili ne.
Neprosvetljeni vidi da je prosvetljeni aktivan i to ga zbunjuje. Obojica opaàju svet;
me|utim, njihov pogled se razlikuje. Uzmimo primer bioskopa. Postoje slike koje se kre}u na
platnu. [ta je to? To je samo platno. Ako slike i{~eznu, {ta preostaje? Opet, platno. Ovde je
isto tako. âk i ako se svet pojavljuje, pogledaj kome se on pojavljuje. Drì se su{tine 'ja'.
Ako jednom do|emo do su{tine, zar je onda va`no da li se svet pojavljuje ili nestaje?
Neprosvetljeni drì da je svet stvaran; prosvetljeni vidi svet samo kao ispoljavanje
Sopstva. Nije bitno da li se Sopstvo na taj na~in ispoljava, ili to vi{e ne ~ini.‰
47
15. juli 1935.
66. Primili smo pismo sa nekim u~enim pitanjima o se}anju, spavanju i smrti. Na prvi
pogled je izgledalo da su tvrdnje ubedljive i da je te{ko na njih dati odgovor. No, kada smo s
ovim pristupili U~itelju, on je veoma lepo razmrsio klupko, pokazuju}i da se radilo o zapletu
koji je posledica nerazlikovanja stvarnog Ja od la`nog. Svojstva i oblici odnose se na la`no 'ja',
a ne na stvarno. ôvekov napor usmerava se samo na odstranjivanje sveg neznanja. Posle toga,
ono prestaje i otkriva se da je stvarno Sopstvo postojalo oduvek. Nije potreban napor da se
ostane u Sopstvu.
21. juli 1935.
67. Posetilac, g. K. S. N. Ajer iz Ju`noindijske èleznice je rekao: ıU mojoj meditaciji

postoji mali zastoj. Kada se pitam, 'Ko sam ja?', moje rasu|ivanje nastavlja se ovako; vidim
svoju ruku. Ko je vidi? Moje oko. Kako videti oko? U ogledalu. Sli~no, da bih video sebe,
mora da postoji neko ogledalo. Moje pitanje je: '[ta u meni treba da igra ulogu ogledala?'‰
M: Za{to onda ispituje{ ıKo sam ja?‰ Za{to kaè{ da si uznemiren? Umesto toga
mogao bi da ostane{ u }utnji. Za{to izlazi{ iz svog mira?
P: Ovakvo ispitivanje mi pomaè da se koncentri{em. Da li je koncentracija jedina
dobrobit?
M: [ta jo{ èli{? Koncentracija je ono {to je bitno. [ta te navodi da iza|e{ iz svoje
ti{ine?
P: Ne{to je prekida.
M: Ispitivanje 'Ko sam ja?' zna~i nalaènje izvora 'ja'. Kad ga prona|e{, ostvari}e{ to
{to traì{.
(Izgleda da je su{tina [ri Bhagavanovih re~i bila ta da ~ovek treba da ~ini voljni napor,
a ne da se zbunjen preda defetizmu.)
68. ûveni profesor, dr. Radhakamal Mukerjee, srednjove~an, dobar ~ovek, miroljubivog
izgleda, koji je ve`bao jogu i meditaciju, doìveo je neka okultna iskustva i èleo je da tu
misteriju objasni U~itelj. Napisao je knjigu koja je objavljena u Londonu. Smatrao je da je
te{ko posti}i samospoznaju, i zato je traìo pomo} U~itelja. Pitao je: ıMetod meditacije po
Upani{adama je sada zaboravljen. Postojao je u Bengalu jedan veliki mudrac koji me je uputio
u njega. Nakon vi{e godina discipline i ve`banja doìveo sam neka misti~na iskustva. Ponekad
ose}am da je bhuma (Savr{enstvo Vrhunske Svesti) beskrajna, a da sam ja ograni~ena svest.
Da li je to ispravno?‰
M: Postoji jedino Vrhunska Svest. Ona je beskrajna. Iz nje izranja na{a svest,
preuzimaju}i ograni~enja. Ona je samo odraz. Utopi svoju individualnu svest u Vrhunsku. To je
ono {to treba da uradi{.
P: Bhuma je atribut Vrhunske Svesti.
M: Bhuma je Vrhunsko 'gde ~ovek ne vidi nikog drugog, ne ~uje ni{ta drugo, to je
Savr{enstvo.' Ono nije mogu}e odrediti ili opisati. Ono je takvo kakvo jeste.
P: Doìvljavam ose}anje ogromnosti. Ono je, verovatno, odmah ispod nivoa Savr{enstva,
ali blizu njega. Da li sam u pravu?
M: Postoji samo Savr{enstvo. Ni{ta drugo ne postoji. Um je taj koji sve ovo kaè.
P: Prevazilaze}i um, ja ose}am ogromnost.
M: Da, da...
Profesor se okrenuo prema dami, koja je sedela malo dalje od njega, i preveo joj
razgovor na Hindu.
Dama: Kakva je razlika izme|u meditacije i rastrojenosti?
48
M: Nema razlike. Kad ima misli, to je rastrojenost. Kad nema misli, to je meditacija.
Me|utim, meditacija je samo ve`ba (u pore|enju sa stvarnim stanjem mira).
Ona: Kako se ve`ba meditacija?
M: Drìte se dalje od misli.
Ona: Kako uskladiti rad i meditaciju?
M: Ko je taj koji radi? Neka onaj ko radi postavi to pitanje. Vi ste uvek Sopstvo. Vi
niste um. Um je taj koji poteè ova pitanja. Rad se uvek odvija u prisustvu Sopstva. Zato rad
nije prepreka spoznaji. Ono {to ~oveka uznemirava jeste pogre{na identifikacija sa onim-koji-
radi. Oslobodite se pogre{ne identifikacije.
Profesor: Da li je stanje nesvesnosti blizu Beskrajnoj Svesti.
M: Samo svest postoji i ni{ta drugo.
P: Ve} sama [ri Bhagavanova }utnja je mo}na sila. Ona dovodi do odre|enog duhovnog
mira u nama.
M: ]utnja je neprekidni govor. Glasan govor je prepreka tom drugom govoru, }utnji. U
}utnji, ~ovek je u bliskom kontaktu sa okolinom. Dak{inamurtijeva }utnja je uklonila sumnje
kod ~etiri mudraca. 'Istina se saop{tava }utnjom.' Kaè se da }utnja sve obja{njava. Ona je
tako mo}na.
Organi govora su potrebni za glasan govor. Ali, ovaj drugi govor leì iza misli. On daje
neizrecivu re~ ili transcendentalan govor.
P: Da li u spoznaji postoji znanje?
M: Odsustvo znanja je spavanje. U spoznaji postoji znanje, ali ovo znanje se razlikuje
od obi~nog znanja, koje se zasniva na razlikovanju subjekta i objekta. Ovo je apsolutno znanje.
Znanje ima dva vida: doslovno i sekundarno zna~enje.
P: ôvek nalazi znanje u mislima.
M: Ba{ tako. On, tako|e, zamenjuje misli sa znanjem. Misli su aktivnost uma. Vi niste
um. Vi ste iza njega.
Dama: Ponekad se javlja neodoljiva èlja da se ostane u mislima o brahmanu.
M: To je dobro. Ona se mora negovati sve dok ne postane prirodno stanje. Onda
dovodi do ~ovekove autenti~nosti, do Sopstva.
Kasnije je [ri Bhagavan objasnio: ıMi{ljenje se ~esto zamenjuje sa sve{}u. Ono je samo
pojava i deluje u podru~ju odraène svesti. Znanje leì iza relativnog znanja i neznanja. Ono
nema oblik misli. U njemu nema subjekta i objekta.
Mi{ljenje pripada aktivnom umu. Smiren um je oslobo|en misli. Smiren um je svedok
aktivnog. On je, bez sumnje, istinita svest. Ipak se naziva smirenim umom, jer je znanje o
tome da si svedok, samo funkcija odraène svesti. Um je odraz (refleksija). Takvo znanje
podrazumeva um. No, sâm je um nedelatan. Zato se naziva smirenim umom. To je stanje
Spoznatog (jivanmukte). Tako|e se kaè da je njegov um mrtav. Zar to nije paradoks, da
Spoznati ima um i da je um mrtav? Ovo mora da se prizna u raspravi sa ljudima u neznanju.
Tako|e se kaè da je sâm brahman um Spoznatog. Kako se onda o njemu moè
govoriti kao o 'znalcu brahmana'? Brahman nikad ne moè biti neki objekat koji bi se znao.
Ovo je, me|utim, u skladu sa uobi~ajenim na~inom izraàvanja.
Pretpostavlja se da Spoznati poseduje smireni um. ıIna~e‰ - raspravljaju oni - ıkako bi
Spoznati ìveo i radio?‰ Pojam smirenog uma je potreban kao ustupak mogu}nosti vo|enja
rasprave.
Smiren um je, zapravo, Apsolutna svest. Objekat o kome se svedo~i i sam svedok
kona~no se stapaju i preovladava samo najvi{a, Apsolutna svest. To nije stanje praznine ili
neznanja. To je autenti~nost Bi}a ili Sopstvo. Neki kaù da se um pojavljuje pra}en odraènom
sve{}u, drugi kaù da se odraz prvi javlja pra}en umom. U stvari, oni postoje istovremeno.
Profesor je molio [ri Bhagavana da pro{iri svoju Milost ne njega i kada on uskoro
bude hiljadu milja daleko. [ri Bhagavan je rekao da su vreme i prostor samo pojmovi uma,
dok autenti~no Sopstvo leì iza uma, vremena i prostora. Udaljenost ne igra nikakvu ulogu u
Sopstvu.
49
Dama, koja je bila s njim, ose}ala je veliko nezadovoljstvo {to mora da napusti U~itelja
i vrati se ku}i. U~itelj je rekao: ıSmatrajte se uvek u mom prisustvu. Tako }ete se ose}ati
dobro.‰ Oti{li su posle sumraka.
69. Govorilo se o univerzitetskim predavanjima gore spomenutog profesora. Predava~ je

nagla{avao potrebu za kontrolom ra|anja i diskutovao je o razli~itim mogu}nostima kako da se
~ovek u~ini odgovornim da bi kontrola ra|anja mogla da postane prirodna. ûv{i to, U~itelj je
non{alantno primetio: ıNeka otkriju metod kako da ego umre.‰
24. juli 1935.
70. [ri Raju Sastrigal upitao je [ri Bhagavana o nadi, binduu i kali.
M: U vedanti~koj terminologiji oni su ìvotna energija, um i intelekt. U Tantrama se
kaè da je nada suptilan zvuk sa svetlo{}u u sebi. Za ovu svetlost se kaè da je telo [ive.
Kada se ona razvije i zvuk se sti{a, postaje bindu. Smisao je postati ispunjen svetlo{}u. Kala je
deo bindu.
71.
HRONOLO[KI SLED UÎTELJEVOG BORAVKA
NA RAZNIM MESTIMA U TIRUVANAMALAIJU
God. 1896. Stiè u Tiruvanamalai i boravi u prostorijama hrama, ispod drveta, u

podrumu, Patala Lingamu, ponekad u gopuramima.
Rane 1897. sklonili su ga u Gurumurtam. Osamnaest meseci boravi u svetili{tu i u
susednom mango-gaju.
Septembra 1898. boravi u Pavalakunruu.
Februara 1899. ìvi na bregu, u pe}inama, u pe}ini mango-drveta i pe}ini Virupaksha.
God. 1905., za vreme pusto{enja kuge, {est meseci boravi u Paciaman Koilu. Zatim
ponovo na bregu.
Januara, februara i marta god. 1908., boravi u Paciaman Koilu. Vra}a se ponovo na
breg.
God. 1916. Skandasramam.
God. 1922. izgra|en Ramana{ramam, na ju`nom obronku brega.
25. septembar 1935.
72. G. K. S. N. Ajer, slu`benik èleznice, pitao je za japu.

M: Primenjivanje, se}anje pa meditacija su sukcesivni stupnjevi, koji se kona~no
zavr{avaju ne-voljnom i ve~nom japom. Onaj koji vr{i japu je Sopstvo. Od svih japa najbolja je
'Ko sam ja?'.
27. septembar 1935.
73. Inènjer, g. Ekanat Rao, pitao je: ı[ta da u~inimo sa utu~eno{}u koja nastaje ako ne
dobijemo nikakvo ohrabrenje od u~itelja, pa ni njegovu Milost?‰
M: To je samo neznanje. Mora da se traga za onim ko je utu~en. Fantom ega je taj
koji se pojavljuje posle sna i postaje `rtva ovakvih misli. Za vreme dubokog sna, ~ovek nije
imao nevolja. Ko je sada, za vreme budnosti, u nevolji? Dubok san je blizak prirodnom stanju.
Neka traga i otkrije ga.
P: Ali, bez podsticaja nema ohrabrenja.
50
M: Zar ~ovek ne nalazi neku vrstu mira dok meditira? To je znak napretka. Sa
nastavljanjem ve`be taj mir }e biti dublji i dugotrajniji. On }e dovesti do cilja. U Bhagavad
Giti, u XIV poglavlju, zavr{ni stihovi govore o onome ko je prevazi{ao gune. On je na
poslednjem stupnju. Na prethodnim stupnjevima su ne~isto bi}e, zatim podeljeno bi}e i ~isto
bi}e. Ne~isto bi}e je ono kojim prevladavaju rajas i tamas; podeljeno bi}e je stanje u kome se
stanje sattva afirmi{e povremeno; ~isto bi}e je zauvek nadi{lo rajas i tamas. Posle ovih
uzastopnih stupnjeva, dolazi stanje koje prevazilazi gune.
74. G. Fridman, inènjer, pi{e u jednom od svojih pisama: ıMahar{i nije sa mnom samo kada
mislim na Njega, ve} i onda kada ne mislim na Njega. Da nije tako, kako bih ìveo?‰
75. G. Grant Daf, biv{i diplomata, pi{e: ı...Odajem po{tovanje Mahar{iju. Ne samo da mi se
On javlja u mislima kao odgovor na moja pitanja, ve} je, tako|e, i prisutan...‰
29. septembar 1935.
76. G. K. S. N. Ajer rekao je kako nije uveren da se duhovni ìvot moè pomiriti sa
svetovnim aktivnostima. U~itelj je, umesto odgovora, pro~itao nekoliko stihova iz Yoga vasishte.
(Smatra se da original sadrì milione stihova, od kojih se sada u sanskritskom originalu nalazi
samo 32 000. On je saèt na 6 000. i zove se Saghu Vasishta. Ovaj je kasnije preveden na
tamilski u 2 050. stihova).
P: Ako um nije usredsre|en na posao koji obavljamo, rezultati ne mogu biti
zadovoljavaju}i. Kako da um bude posve}en duhovnosti, a da se rad nastavi isto tako dobro?
M: Um je samo projekcija koja se iz Sopstva javlja u budnom stanju. U dubokom snu
ne kaè{ ~iji si sin. îm se probudi{ kaè{ da si ti taj i taj, prepoznaje{ svet. Svet je samo
loka. Lokah=lokayate iti lokah (ono {to se opaà je svet). Ono {to je vi|eno je loka ili svet.
Ko ga vidi? To je ego koji periodi~no tone i izranja. Me|utim, ti uvek postoji{. Zato je ono
{to leì iza ega Svest-Sopstvo.
U dubokom snu um je potopljen, nije prevazi|en. Ono {to je potopljeno pojavi}e se
ponovo. Isto se moè desiti u meditaciji. Me|utim, um koji je prevazi|en, ne moè se pojaviti
iznova. Cilj jogija mora da bude njegovo trajno nadilaènje, a ne privremeno potapanje. U
miru meditacije nastaje privremeno potapanje, ali to nije dovoljno. Ona mora da se dopuni
drugim ve`bama za nadilaènje uma. Neki ljudi su u{li u samadhi sa nekom bezna~ajnom
mi{lju, i posle duèg vremena probudili su se sa njom. U me|uvremenu, vi{e generacija je
proìvelo svoj ìvot u svetu. Takav jogi nije prevazi{ao svoj um. Njegovo trajno nadilaènje zna~i
ne smatrati ga odvojenim od Sopstva. âk i sad, um ne postoji (sam po sebi). Raspoznajte to.
Kako }ete to u~initi, ako ne u svakodnevnim aktivnostima. One se izvode automatski. Znajte
da um, koji ih izvodi, nije stvaran (sam po sebi), ve} je fantom koji proishodi iz Sopstva
(Celine). Tako se um trajno nadilazi.
77. Ukazuju}i na stih iz Biblije: ıBudi miran i znaj da sam ja Bog‰, 46. psalm, U~itelj je
na{ao u Knjizi propovednika: ıPostoji samo jedan i nema drugog‰ i ıSrce mudrog je na desnoj
strani, a srce budale na levoj‰.
78. Jedan ~ovek iz Masule pitao je U~itelja: ıKako spoznati Sopstvo?‰

M: Svako doìvljava Sopstvo svakog trenutka u svom ìvotu.
P: Ali, mi Sopstvo ne spoznajemo tako.
M: Da. Sada{nje iskustvo je razli~ito od stvarnosti. Ono {to jeste, zamenjeno je onim
{to nije.
P: Kako prona}i atman (Sebe)?
51
M: Ne moète ispitivati Sebe (atman). Samo ne-Sebe (ne-Sopstvo) moète ispitivati.
Mogu}e je samo eliminisanje ne-Sopstva. Budu}i da je Sopstvo sâmo po sebi uvek o~igledno,
sâmo }e i zasijati.
Sopstvo se naziva razli~itim imenima - atman, Bog, kundalini, mantra itd. Drìte se
jednog od njih i Sopstvo }e se ispoljiti. Bog nije niko drugi do Sopstvo. Kundalini se sada
pokazuje kao um. Kada se um sledi do svog izvora, on je kundalini. Mantra japa (ponavljanje
mantre) vodi do uklanjanja drugih misli i koncentracije na mantru. Mantra se kona~no utapa u
Sopstvo i sija kao Sopstvo.
P: Koliko dugo je potreban guru za samospoznaju?
M: Guru je potreban sve dok postoji laghu. (Igra re~i: guru=teàk; laghu=lak). Laghu je
posledica samonametnutog, ali pogre{nog ograni~enja Sopstva. Kada se sluì Bogu to donosi
postojanu predanost koja vodi do kona~ne predaje. Oboàvatelju koji se predaje Bog ukazuje
svoju samilost tako {to se manifestuje kao guru. Guru, odnosno Bog, vodi oboàvatelja govore}i
mu da je Bog u njemu i da je on sâm Sopstvo. To dovodi do introverzije uma i, kona~no,
do spoznaje.
Napor je potreban sve do stanja spoznaje. âk i tada Sopstvo treba da bude spontano
prisutno. Ina~e sre}a ne}e biti potpuna. Sve do tog stanja spontanosti mora postojati napor, u
ovom ili onom obliku.
P: Na{ svakida{nji ìvot se ne moè uskladiti sa takvim naporima.
M: Za{to misli{ da si ti aktivan? Uzmi grubi primer tvog dolaska ovde. Napustio si svoj
dom kolima, putovao vozom, si{ao ovde na èlezni~koj stanici, tamo si se ukrcao u kola i
na{ao se u ovom A{ramu. Kad te pitaju, re}i }e{ da si pre{ao sav taj put od svog grada. Da
li je to istina? Nije li ~injenica da si ostao gde jesi, a da su se celim putem kretala prevozna
sredstva. Isto kao {to su ta kretanja zamenjena sa tvojim sopstvenim, zamenjene su i druge
aktivnosti.
P: Takve ideje }e voditi praznini uma, i rad se ne}e obavljati uspe{no.
M: Do|i do te praznine, pa mi to reci posle toga.
P: Da li poseta mudracima pomaè samospoznaji?
M: Da. Ona to ~ini.
P: Da li }e moja sada{nja poseta Vama dovesti do toga?
M: (Posle kratke pauze). Do ~ega treba da se do|e? Ko? Razmotri; ispitaj. Za koga
postoji ova sumnja? Ako se u|e u trag izvoru, sumnja }e nestati.
79. Jedan inènjer je pitao: ıIzgleda da se ìvotinje pokoravaju svojim sopstvenim prirodnim
nagonima, uprkos svojoj okolini i promenama. ôvek se, naprotiv, ne pokorava dru{tvenim
zakonima i nije vezan ni za koji odre|en sistem. Izgleda kao da se on degeneri{e, dok
ìvotinje ostaju postojane. Da li je tako?‰
M: (Nakon dugog vremena). Upani{ade i Spisi kaù da su ljudska bi}a samo ìvotinje
ako nisu spoznata bi}a. Verovatno su jo{ i gora.
3. oktobar 1935.
80. Veoma odan i jednostavan u~enik izgubio je sina jedinca, dete staro tri godine. Slede}eg
dana je stigao u A{ram sa svojom porodicom. U~itelj je govor uputio njima: ıDisciplina uma
pomaè ~oveku da sa hrabro{}u podnese àlost i tugu. No, za gubitak potomka se kaè da je
najve}a od svih patnji. Patnja postoji samo dotle dok ~ovek za sebe smatra da je posebnog
obli~ja. Ako prevazi|e obli~je, on zna da je Sopstvo Jedno i ve~no. Nema smrti ni ro|enja.
Ono {to se ra|a je samo telo. Ali telo kao individualna tvorevina je projekcija ega. Zato se
ego ne opaà bez tela. On je uvek poistove}en sa telom (kroz misao 'to je moje, to sam ja').
Misao je ono {to je bitno. Neka osetljiv ~ovek ispita da li je znao za 'svoje' telo u dubokom
snu. Za{to ga ose}a samo u budnom stanju (na javi)? Ako nije ose}ao telo u snu, zar njegova
bit (Sopstvo) tada nije postojala? Kako mu je bilo u dubokom snu? Kako mu je kada je
52
budan? U ~emu je razlika? Ego se pojavljuje, i to je budnost (java). Istovremeno se pojavljuju
misli. Treba prona}i za koga postoje misli. Odakle se pojavljuju? One moraju da nastaju iz
svesnog Sopstva (jedine biti svega). âk i nejasno doku~ivanje ovoga pomaè da se ugasi ego.
Posle toga, spoznaja Beskrajnog Postojanja (kao Jednog jedinog) postaje mogu}a. U tom stanju
nema pojedinaca razli~itih od Ve~nog Postojanja. Zato nema misli o smrti niti patnje.
Ako neko misli da je ro|en, ne moè izbe}i strah od smrti. Neka otkrije da li je ro|en
i da li se Sopstvo (njegova transcendentalna bit) ikada ra|a. Otkri}e da Sopstvo uvek postoji
(kao nezavisno), dok je telo, koje je ro|eno ustanovljeno kao posebna tvorevina jedino u
mislima, i da je pojava misli koren svakog zla i patnje. Prona|i odakle se pojavljuju misli.
Onda }e{ obitavati u sveprisutnom Sopstvu i oslobodi}e{ se ideje o ro|enju i straha od smrti.‰
Jedan u~enik je upitao kako to da u~ini.
M: Misli su samo vasane (sklonosti) nakupljene u bezbrojnim ranijim ro|enjima. Cilj je
njihovo uni{tenje. Stanje slobodno od vasana je prvobitno stanje i ve~no stanje ~istote.
P: To jo{ nije jasno.
M: Svako je svestan ve~nog Sopstva. Vidimo tako mnogo smrti, ali jo{ uvek verujemo
da smo ve~ni. Zato {to je to istina. Tako se spontano potvr|uje prirodna istina. ôvek je
obmanut time {to me{a svesno Sopstvo sa neosetljivim telom. Ova obmana se mora okon~ati.
P: Kako da se okon~a?
M: Ono {to je ro|eno mora se okon~ati. Samo obmana prati ego. On se pojavljuje i
nestaje. Ali, Stvarnost se nikada ne pojavljuje i nestaje. Ona ostaje ve~na. U~itelj koji je
spoznao, kaè tako; u~enik ~uje, promisli o tome i spozna Sopstvo. Postoje dva na~ina da se
to kaè.
Ve~no prisutno Sopstvo ne traì napora da se spozna. Spoznaja ve} postoji. Jedino
iluzija treba da se ukloni. Neki kaù da je re~ sa u~iteljevih usana odstranjuje u trenutku.
Drugi kaù da su za spoznaju potrebne meditacije. I jedni i drugi su u pravu; razlikuju se
samo stanovi{ta.
P: Da li je meditacija potrebna?
M: Upani{ade kaù da je ~ak i Zemlja u ve~itoj meditaciji.
P: Kako karma (delanje, rad) pomaè tome? Da li }e ona, ve} ionako teàk teret kojeg
treba da se oslobodimo, u~initi jo{ teìm?
M: Karma koja se vr{i nesebi~no, pro~i{}ava um i pomaè da se u~vrsti u meditaciji.
P: [ta biva ako neko meditira bez prestanka, bez karme (delanja)?
M: Poku{aj pa }e{ videti. Vasane ti to ne}e dozvoliti. Meditacija dolazi tek postepeno,
sa postepenim slabljenjem vasana, milo{}u u~itelja.
15. oktobar 1935.
81. Dr. Bernard Bej, ameri~ki apotekar, koji se poslednjih dvadeset godina interesovao za
vedantu, budu}i da je sada u Indiji, do{ao je u posetu U~itelju. Pitao je: ıKako treba ve`bati?
Ja poku{avam da prona|em Svetlost.‰ (On je sam opisao ve`bu kao koncentraciju-
jednousmerenost uma.)
U~itelj je upitao {ta je do sada bila njegova ve`ba.
Posetilac je rekao da se koncentrisao na ta~ku izme|u obrva, ali mu je um lutao.
M: Postoji li um?
Jedan drugi oboàvatelj je blago ubacio: ıUm je samo zbir misli.‰
M: Za koga postoje misli? Ukoliko poku{ate da locirate um, on se gubi i postaje sâmo
Sopstvo. Budu}i da samo Sopstvo postoji, nema potrebe za koncentracijom.
P: Veoma je te{ko da se ovo shvati. Kada se kaè ne{to konkretno, to se odmah moè
doku~iti. Japa, dhyana, itd. su konkretnije.
M: 'Ko sam ja?' je najbolja japa.
53
[ta bi moglo biti konkretnije od Sopstva? Ono je u sva~ijem iskustvu, svakog trenutka.
Za{to bi trebalo poku{avati da se dosegne ne{to izvan, izostavljaju}i Sopstvo? Neka svako
poku{a da otkrije poznato Sopstvo, umesto da traga za ne~im nepoznatim izvan.
P: Gde treba da meditiram na Sopstvo? Mislim, na koji deo tela?
M: Sopstvo treba da se manifestuje. To je sve {to je potrebno.
Jedan oboàvatelj je blago dodao: ıNa desnoj strani grudi, tamo je Srce, sedi{te
Sopstva.‰
Drugi oboàvatelj: ıIluminacija se nalazi u tom centru, kada se spozna Sopstvo.‰
M: Upravo tako.
P: Kako okrenuti um od sveta?
M: Ima li sveta? Mislim, odvojeno od Sopstva? Da li svet kaè da postoji? Ti si taj
koji kaè da on postoji. Prona|i sebe (atma) koji to kaè.
16. oktobar 1935.
82. Postavljeno je pitanje o razlikama izme|u raznih oblika samadhija.

M: Kad su ~ula utopljena u tamu (tamas), to je dubok san; kada su utopljena u
svetlost (sattva), to je samadhi. Isto kao {to je putnik kad spava u kolima nesvestan kretanja,
stajanja ili isprezanja konja i zaprege, tako je i jnani u sahaja samadhiju nesvestan doga|aja,
budnosti, sna i dubokog sna. Ovde dubok san odgovara isprezanju konja. A samadhi odgovara
stajanju konja, po{to su ~ula spremna da deluju kao {to su i konji spremni za pokret posle
stajanja.
U samadhiju glava ne klone, po{to su ~ula prisutna, iako su neaktivna; dok glava u snu
pada, po{to su ~ula utopljena u tamu. U kevala samadhiju su aktivnosti (vitalne i mentalne),
budnost, dubok san i sanjanje samo potopljeni, i spremni da se pojave po ponovnom
postizanju stanja koje je druga~ije od samadhija. U sahaja samadhiju su vitalne i mentalne
aktivnosti, kao i tri stanja uni{teni da se vi{e nikad ne jave ponovo. Me|utim, drugi prime}uju
aktivnost jnanija, kao {to su jedenje, govor, kretanje itd. On sam nije svestan ovih aktivnosti,
dok su ih drugi svesni. One se odnose na njegovo telo, a ne na njegovo stvarno Sopstvo, i
autenti~nost (svarupa). Za sebe samog, on je kao uspavani putnik, ili dete koje jede spavaju}i
tako da toga nije ni svesno. Idu}eg dana kaè da nije uop{te pilo mleka i da je oti{lo na
po~inak bez njega. âk i kad ga podsete, ne mogu da ga ubede u to. Isto tako je u sahaja
samadhiju.
Sushumna pare lina. Ovde sushumna upu}uje na tapo margu, dok para nadi upu}uje na
jnana margu.8
83. Pri~aju}i neke pri~e o bhaktama U~itelj je rekao kako je [ri Kri{na sluìo Eknatha
dvanaest godina, kako je Panduranga oslobodio Saku Bai iz ku}nog pritvora u kome je bila i
omogu}io joj da poseti Pandaharpur.
Onda se prisetio pojave misterioznog Moulvija na svom putu iz Madure u Tiruvanamalai
1896., kako se pojavio, govorio i iznenada nestao.
84. G. Grant Daf je pitao U~itelja da li je neki mungos do{ao sa njim u kontakt. U~itelj je
rekao: ıDa. Bilo je to prilikom Andre i Jayantija, ja sam ìveo gore na bregu, u
Skandasramamu. Kolone posetilaca su se iz grada penjale na breg. Jedan mungos, ve}i od
obi~ne veli~ine, zlatne boje (ne sive, koja je boja mungosa), bez ijedne crne mrlje na repu,
koja je ina~e uobi~ajena kod divljih mungosa, pri{ao je bez straha pored ove gu`ve. Ljudi su
mislili da je pitom i da pripada nekom iz mno{tva. @ivotinja je oti{la pravo do Palanisvamija,
8
Sushumna je provodnik nepolarizovane energije u jogi; dva glavna nerva suptilnog tela koja sprovode pozitivnu i
negativnu energiju - vitalnu i mentalnu - su pingala i ida; cilj joge je da energija (shakti) krene kroz sushumnu.
Joga je put pokore - tapo marga. O para nadi govori jnana marga (put spoznaje). Ona vodi svest u Sopstvo (para
- transcendentalan). Jnana kaè da se um vra}a Sopstvu kroz ovaj nerv, procesom samoistraìvanja.
54
koji se kupao u izvoru kraj pe}ine Virupak{a. On je pogladio stvorenje, mazio ga je. Ono ga
je pratilo u pe}inu, ispitivalo svaki kut i ugao i napustilo pe}inu da bi se pridruìlo mno{tvu i
popelo do Skandasramama. Ja sam ga primetio. Svi su bili za~u|eni njegovom atraktivnom
pojavom i kretanjem bez imalo straha. Popelo se do mene, selo mi je u krilo i mirovalo tu
neko vreme. Onda se podiglo, osvrnulo se oko sebe i krenulo dole; obi{lo je oko celog
prostora, a ja sam ga pratio da ga ne bi povredili neoprezni posetioci ili paunovi. Dva pauna,
koji su tu ìveli, gledali su ga ljubopitljivo, dok je mungos prolazio non{alantno od mesta do
mesta i kona~no nestao me|u stenama na jugoistoku A{rama.‰
85. Isti gospodin je pitao U~itelja o materijalnoj vezi izme|u memorije i volje, i odnosu ovih
prema umu.
M: One su funkcije uma. Um je proizvod ega, a ego je iz Sopstva.
6. novembar 1935.
86. U~itelj je dao istinsko zna~enje hri{}anske vere ovako:

Hrist je ego.
Krst je telo.
Kad je ego razapet i umire, ono {to preìvljava je Apsolutno Bi}e (Bog), (up. 'Ja i
Otac moj smo jedno') i ovo uzvi{eno preìvljavanje se naziva Vaskrsenje.
87. Major A. V. êdvik (Chadwick), odani engleski oboàvatelj, pitao je: ıZa{to je Isus
uzvikivao 'Boè moj! Boè moj!' dok su ga razapinjali?‰
M: To je moglo da bude s namerom da pomogne dvojici razbojnika koje su razapinjali
sa njim. Opet, jnani je postigao oslobo|enje ve} za ìvota, ovde i sada. Bezna~ajno je kako,
gde i kada napu{ta telo. Neki jnaniji izgledaju kao da pate, drugi da su u samadhiju, dok
neki, opet, nestaju pre smrti. No, to ne ~ini razliku u pogledu na njihovu jnanu. Takva patnja
je vidljiva samo za posmatra~a, a ne i za jnanija, po{to je ovaj ve} prevazi{ao pogre{no
poistove}enje Sopstva sa telom.
88. Isti gospodin je pitao: ıKakav zna~aj ima Hrist za prosvetljenje Sv.Pavla?‰
M: Prosvetljenje je samo po sebi neuslovljeno, nije vezano za obli~ja. Kada je Sv.Pavle
postao svestan Sopstva, on je poistovetio prosvetljenje sa svesno{}u Hrista.
P: Ali, Pavle tada nije voleo Hrista.
M: Ljubav i mr`nja su nebitni. Bila je prisutna misao o Hristu. To li~i na Ravanin
9
slu~aj. Svesnost Hrista i samospoznaja su isto.
89. M: Karpura arati (ritualno paljenje kamfora) je simbol izgaranja uma svetlo{}u prosvetljenja;
vibhuti (sveti pepeo) je [iva (Apsolutno Bi}e), a kumkuma (prah cinobera) je [akti (svest).
Postoje dve vrste vibhutija: para vibhuti i apara vibhuti. Sveti pepeo pripada ovoj drugoj.
Para je ono {to preostaje nakon {to svi ostaci izgore vatrom samospoznaje. To je Apsolutno
Bi}e.
90. Opet, obja{njeno je Sveto Trojstvo:

Bog Otac predstavlja I{varu.
Sveti Duh predstavlja atmana.
Sin predstavlja gurua.
Isvaro gurumatmeti murti bheda vibhagine vyomavad vyapta dehaya dakshinamurtaya namah
- zna~i da se Bog javlja svom oboàvatelju u obli~ju gurua (Sina boìjeg) i ukazuje mu na
9
Neprijatelj princa Rame (Ramayana), poglavar Rak{asa, (demona) stalno je mislio na Ramu. Tako je postigao
jnanu. To zna~i, mr`nja prema Rami koja ga je izgarala pokazala se nebitnom; bitna je ~injenica usredsre|enosti
uma (ekagratha), kao i 'misliti na Sopstvo' (atmacintanai).
55
prisustvo Svetog Duha. To }e re}i da je Bog Duh, da je ovaj Duh svuda prisutan, i da se
mora spoznati Sopstvo, a to je isto {to i spoznaja Boga.
91. Bengalski posetilac je pitao: ıKako se kontroli{e um?‰

M: [ta naziva{ umom?
P: Kad sednem da bih mislio o Bogu, misli mi odlutaju na druge objekte. @elim da
kontroli{em te misli.
M: U Bhagavad Giti se kaè da je lutanje priroda uma. ôvek mora da uti~e na svoje
misli, kako bi one bile usmerene na Boga. Dugotrajnom ve`bom postiè se kontrola i
postojanost uma.
Nepostojanost uma je slabost koja nastaje zbog ulaganja energije (volje) u razne misli.
Kada ~ovek natera um da se drì jedne misli, energija se ~uva i um postaje ja~i.
P: [ta je smisao snage uma?
M: Njegova sposobnost da se koncentri{e na jednu misao, a da ne bude rastrojen.
P: Kako se to postiè?
M: Ve`bom. Oboàvatelj se koncentri{e na Boga; traga~, sledbenik jnana marge, traì
Sopstvo. Ve`ba je za obojicu podjednako te{ka.
P: âk i kada se uti~e na um, tako da se usmerava na traganje za Sopstvom, nakon
dugotrajne borbe um po~inje da obmanjuje ~oveka i on toga nije svestan jo{ neko vreme.
M: Tako to biva. U po~etku se um, posle duìh perioda lutanja, vra}a traganju; treba
ve`banje nastaviti, da bi, kad nastupe kra}i periodi lutanja, kona~no prestao da luta. Tada se
manifestuje skrivena snaga (shakti). Sattvi~ki um je slobodan od misli, dok ih je rajasi~an
prepun. Sattvi~ki um se rastapa u Strujanje @ivota.
P: Moè li se izbe}i ulazak uma u mi{ljenje pri doìvljaju Strujanja?
M: Da; postojanje Strujanja je primarno.10
7. novembar 1935.
92. Jedan posetilac je rekao: ıNeki kaù da treba da se meditira samo na grube objekte:
Moè biti pogubno ako neprekidno traìmo da ubijemo um.‰
M: Za koga je to pogubno? Moè li da bude nesre}e nezavisno od Sopstva?
Neprekinuto 'ja-ja' je bezgrani~ni okean; ego, misao 'ja' ostaje samo kao pena na
povr{ini vode, i naziva se jivom, tj. individualnom du{om. Mehuri} pene je, tako|e, voda; kad
pukne, on se samo pome{a sa okeanom. Kad mehur ostane, on je jo{ uvek deo okeana.
Nesvesno, ove jednostavne istine, bezbrojni metodi razli~itih naziva, kao {to su yoga, bhakti,
karma..., svaka, opet, sa razli~itim modifikacijama, podu~avaju se sa velikom ve{tinom i u
preciznim detaljima, samo da bi se namamili traga~i i zbunio njihov um. Isti je slu~aj sa
religijama, sektama i njihovim dogmama. Za{to sve one postoje? Samo da bi se spoznalo
Sopstvo. One su pomo} i ve`ba koja je potrebna da bi se spoznalo Sopstvo.
O objektima koji se opaàju ~ulima, govori se kao o neposrednom znanju (pratyaksha).
Moè li i{ta da bude tako neposredno kao Sopstvo - ve~no prisustvo kome ne trebaju ~ula?
ûlno opaànje moè da bude samo posredno znanje, a ne neposredno. Samo je ne~ija svest
neposredno znanje, {to je op{te iskustvo svakog i svih. Nikakva sredstva nisu potrebna da bi se
znalo svoje sopstveno Sopstvo (postojanje), tj. da bi se bilo svestan.
Jedna Bezgrani~na Nepodeljena Celina (plenum) postaje sebe svesna kao Ja. To je njeno
prvobitno ime. Sva ostala imena, na pr. OM, su naknadni izdanci. Oslobo|enje je samo ostati
svetan Sopstva. Mahavakya (vedski izraz) 'Ja sam brahman' je autoritet za ovo. Mada se Ja
uvek doìvljava, ipak ~ovekova pa`nja treba da se privu~e k njemu. Samo tada osvane znanje.
Otuda postoji potreba za uputstvom Upani{ada i mudraca.
10
Primarno u odnosu na misli; misli mogu postojati ili ne, ali @ivotno Strujanje uvek postoji, 'pre' misli, odnosno,
'iza'.
56
9. novembar 1935.
93. Svako je svestan samo svog Sopstva. O, ~uda nad ~udima! Oni uzimaju ono {to nije, za
ono {to jeste, ili vide pojave nezavisno od Sopstva. Samo dok postoji onaj-koji-zna, postoje
razli~ita znanja (direktna, posredna, intelektualna itd.); nestane li onaj-koji-zna, ona se sva
izgube zajedno s njim; ona su verodostojna koliko i on.
94. Jedan ~ovek se molio U~itelju da mu oprosti grehe. Re~eno mu je da }e biti dovoljno da
pazi da ga njegov um ne uznemirava.
13. novembar 1935.
95. Major A. V. êdvik je potegao slede}e pitanje:

G. Edvard Karpenter (Edward Carpenter), izvesni misti~ar, napisao je u jednoj knjizi da
je u nekim prilikama doìveo Samospoznaju, i da su njeni efekti ponekad trajali i naknadno,
da bi se, zatim, postepeno gubili. Me|utim, [ri Ramana Gita kaè ıkad se granthi (~vor,
ropstvo) jednom prese~e, prese~en je zauvek‰. U slu~aju ovog misti~ara, izgleda da je ropstvo
istrajalo ~ak i posle samospoznaje. Kako to moè biti?
U~itelj je citirao Kaivalyu:
ıU~enik se, po{to je spoznao sve-sjajno, jedinstveno, neprekinuto stanje Bi}a-Svesti-
Blaènstva, predao U~itelju i ponizno je molio da mu kaè kako da se oduì za U~iteljevu
milost. U~itelj je rekao:
'Moja nagrada se sastoji u tvom neprekidnom i nepodeljenom blaènstvu. Nemoj da
isklizne{ iz njega'‰.
P: Kad se jednom iskusi Vrhunsko Blaènstvo, kako se moè od njega odlutati?
M: O, da! To se de{ava. Sklonost koja za njega prianja od drevnih vremena, povu}i }e
ga van, i tako }e ga obuzeti neznanje.
P: Koje su prepreke da bi se ostalo postojano u neprekidnom i nepodeljenom
blaènstvu? Kako se one mogu prevazi}i?
M: Prepreke su:
(1) Neznanje, koje je zaborav svog ~istog Bi}a.
(2) Sumnja, koja se sastoji u tome {to se ~ovek pita da li je u pitanju iskustvo
Stvarnog ili nestvarnog.
(3) Gre{ka, koja se sastoji u ideji 'Ja-sam-telo', i mi{ljenju da je svet stvaran. Ovo se
prevazilazi slu{anjem Istine, razmi{ljanjem nad njom i koncentracijom.
U~itelj je nastavio:
Kaè se da je iskustvo prolazno ili trajno. Prvo iskustvo je prolazno, a koncentracijom
moè da postane trajno. U prvom slu~aju, ropstvo nije potpuno uni{teno; ostaje suptilno i
ponovo se uspostavlja za odre|eno vreme. No, u drugom slu~aju, ono je uni{teno u potpunosti,
da se nikad vi{e ne pojavi. Izraz yogabrastha (oni koji su pali iz joge) u [rimad Bhagavad Giti,
upu}uje na ovu prvu grupu ljudi.
P: Da li je, onda, slu{anje Istine namenjeno samo za retke pojedince?
M: Ovo se javlja u dva vida. Uobi~ajeni je da se ona ~uje od u~itelja, koji je
progla{ava i obja{njava. Me|utim, ono pravo je da se pitanje postavi samom sebi, da bi se
odgovor traìo i na{ao u sebi kao neprekinuto 'ja-ja'.
Refleksija nad ovim iskustvom je drugi stupanj.
Ostati jednousmeren u njemu je tre}i stupanj.
P: Da li se prolazno iskustvo moè nazvati samadhijem?
M: Ne. Ono ~ini deo tre}eg stupnja.
P: Onda izgleda da je ~ak i slu{anje Istine ograni~eno na veoma retke.
57
M: Postoje dva tipa traga~a: kritopasaka i akritopasaka. Po{to je ovaj prvi ve} prevazi{ao
svoje sklonosti postojanom predano{}u i tako pro~istio svoj um, imao je neku vrstu iskustva, ali
ga nije doku~io; ~im se on posavetuje sa kompetentnim u~iteljem, dolazi do trajnog iskustva.
Drugom tipu traga~a potreban je veliki napor da dostigne ovakav zavr{etak. Kako }e mu
pomo}i slu{anje Istine, razmi{ljanje i koncentracija?
Oni uklju~e upasanu (najbliì pristup Istini) i okon~a}e u samospoznaji.
êtvrti stupanj je kona~ni stupanj oslobo|enja. âk je i ovde na~injeno stepenovanje:
(1) Brahmavida (znalac brahmana)
(2) Brahmavid-vara
(3) Brahmavid-varya
(4) Brahmavid-varishta
Me|utim, svaki od njih je oslobo|en ve} za ìvota.
96. Major A. V. êdvik: ıKakve je prirode spoznaja Zapadnjaka koji iznose da su imali
bljeskove kosmi~ke svesti?‰
M: Ona je do{la kao bljesak i tako je i oti{la. Ono {to ima po~etak, mora, tako|e,
imati i kraj. Ona }e biti trajna sam kada se spozna ve~no prisutna svest. Svest je, uistinu,
uvek sa nama. Svako zna 'Ja jesam!' Niko ne moè pore}i svoje sopstveno postojanje. Onaj ko
je u dubokom snu, nije svestan; kada je budan, izgleda svestan. No, to je ona ista osoba.
Nema nikakve promene u onome ko je spavao i ko je sada budan. U dubokom snu on nije
bio svestan svog tela; nije bilo telesne svesnosti. U budnom stanju, on je svestan svog tela;
postoji telesna svesnost. Stoga, razlika leì u pojavljivanju telesne svesnosti, a ne u nekoj
promeni u Stvarnoj Svesti. Telo i telesna svesnost izranjaju i potapaju se zajedno. Sve to
odgovara kazivanju da ne postoje ograni~enja u dubokom snu, dok u budnom stanju postoje.
Ova ograni~enja su ropstvo; ose}anje 'telo sam ja' je gre{ka. Ovaj la`ni ose}aj se mora
odbaciti. Stvarno Ja ve~no postoji. Ono je sada i ovde. Ono se nikada ne pojavljuje kao novo,
da bi ponovo nestalo. Ono {to jeste, mora biti ve~no. Ono {to se pojavljuje kao novo, bi}e
izgubljeno. Uporedite dubok san i budnost. Telo se javlja u jednom stanju, ali ne i u drugom.
Stoga }e telo biti izgubljeno. Svest je postojala pre i nadìve}e telo. U stvari, nema nikoga ko
ne kaè 'Ja jesam'. Pogre{na spoznaja 'ja sam telo' uzrok je svih nevolja. Ovo pogre{no znanje
mora se odbaciti. To je spoznaja. Spoznaja nije sticanje ni~eg novog, niti je ona nova
sposobnost. Ona je samo odstranjivanje svih kamuflaà.
Major êdvik: Ja poku{avam da se otresem tela.
M: ôvek se otrese svoje ode}e i ostaje sam i slobodan. Sopstvo je bezgrani~no inije
ograni~eno na telo. Kako se moèmo otresti tela? Gde }emo ga ostaviti? Gde god da je, ono
je jo{ uvek njegovo.
Major êdvik: (Smeh.)
M: Kona~na Istina je tako jednostavna. Ona nije ni{ta drugo do biti u iskonskom stanju.
Ovo je sve {to treba re}i.
Ipak, ~udo je da mora nastati toliko religija, verovanja, metoda i rasprava izme|u njih
itd., kako bi se pou~avala ova jednostavna Istina. O, {tete! O, {tete!
Major êdvik: Ali, ljudi se ne}e zadovoljiti jednostavno{}u; oni èle sloènost.
M: Upravo tako. Po{to oni èle ne{to sloèno, privla~no i zbunjuju}e, do{lo je do
postojanja toliko religija i svaka od njih je tako sloèna, i svaka vera u svim religijama ima
svoje pristalice i protivnike.
Na primer, jedan obi~an hri{}anin ne}e biti zadovoljan ukoliko mu se ne kaè kako je
Bog negde u dalekim Nebesima koje mi, bespomo}ni, ne moèmo dosti}i. Samo ga je Hrist
poznavao, i samo nas Hrist moè voditi. Bogosluì Hrista, i bi}e{ spasen. Ako mu se kaè
jednostavna Istina ıCarstvo Nebesko je u tebi‰ nije zadovoljan i na}i }e sloèna i nategnuta
zna~enja u ovakvim iskazima. Samo zreo um moè doku~iti jednostavnu Istinu u svoj svojoj
ogoljenosti.
58
Major êdvik je kasnije rekao da mu se javlja izvestan nehoti~an strah dok meditira.
On ose}a da se duh odvojio od grubog tela i ovaj ose}aj mu stvara strah.
M: Za koga postoji strah? To je sve posledica navike poistove}ivanja tela sa Sopstvom.
Ponavljanje doìvljaja odvojenosti u~ini}e ga prisnim i strah }e nestati.
19. novembar 1935.
97. Neki g. Rama~andar, gospodin iz Ambale, upitao je gde je Srce i {ta je spoznaja?
M: Srce nije fizi~ko; ono je duhovno. Hridayam je sa~injeno od hrit i ayam, {to zna~i
'Ovo je centar'. Ono je to iz ~ega se ra|aju misli, na ~emu se odràvaju i gde se rastvaraju.
Misli su sadràj uma i one uobli~avaju univerzum. Srce je centar svega. U Upani{adama se
kaè da je brahman Yatova imani bhutani jayante (ono iz ~ega nastaju sva bi}a). To je Srce.
Brahman je Srce.
P: Kako spoznati Srce?
M: Ne postoji niko ko makar za trenutak ne uspeva da doìvi Sopstvo. Jer, niko ne
tvrdi da je ikad osvojen od Sebe. On je Sopstvo. Sopstvo je Srce.
P: Ovo nije jasno.
M: U dubokom snu, ti postoji{; budan, ti tako|e postoji{. Isto Sopstvo postoji u oba
stanja. Razlika je samo u svesnosti i nesvesnosti sveta. Svet osvane sa umom i zalazi sa
umom. Ono {to osvane i zalazi nije Sopstvo. Sopstvo je razli~ito, ono daje umu da osvane,
odràva ga i rastvara. Dakle, Sopstvo je na~elo koje leì ispod.
Kada vas pitaju ko ste, postavite ruku na desnu stranu prsa i kaète ıJa jesam‰. Tako
vi nehotice ukazujete na Sopstvo. Sopstvo je, dakle, poznato. Me|utim, jedinka pati zato {to
me{a um i telo sa Sopstvom. Ova zbrka je posledica pogre{ne spoznaje. Uklanjanje pogre{nog
znanja je jedino {to je potrebno. To uklanjanje rezultira spoznajom.
P: Kako kontrolisati um?
M: [ta je um? îji je um?
P: Um stalno luta. Ne mogu da ga kontroli{em.
M: Lutanje u prirodi uma. Ti nisi um. Um iska~e i potapa se. On nije trajan, prolazan
je, dok si ti ve~an. Nema ni~eg osim Sopstva. Stvar je u tome da se obitava u Sopstvu. Ne
brini za um. Ako se traì njegov izvor, nesta}e, ostavljaju}i Sopstvo nedirnuto.
P: Dakle, ne treba da teìmo kontrolisanju uma?
M: Ne postoji um koji bi kontrolisao ako spozna{ Sopstvo. Kada um nestane, Sopstvo
zasija. Kod Spoznatog um moè da bude aktivan ili neaktivan, ali za njega postoji samo
Sopstvo. Jer, um, telo i svet nisu odvojeni od Sopstva. Oni izlaze iz Sopstva i potapaju se u
Njega. Oni ne postoje bez Sopstva. Da li oni mogu da budu ne{to drugo do Sopstvo? Budi
samo svestan Sopstva. Za{to brinuti za ove senke? Kakav je njihov uticaj na Sopstvo?
98. Bhagavan je dalje objasnio: Sopstvo je Srce. Srce je samoosvetljeno. Iz srca se ra|a
svetlost i stiè u mozak koji je sedi{te uma. Svet se vidi umom, tj. odraènom svetlo{}u
Sopstva. On se opaà uz pomo} uma. Kada je um osvetljen, svestan je sveta. Kada on sam
nije tako osvetljen, nije svestan sveta. Ako se um okrene unutra prema izvoru svetla, obustavlja
se objektivisti~ko opaànje i samo Sopstvo sija kao Srce.
Mesec sija zahvaljuju}i odraènoj svetlosti sunca. Kada sunce za|e, mesec je koristan za
otkrivanje objekata. Kad sunce osvane, nikome ne treba mesec, iako je njegov bledi disk vidljiv
na nebu.
Tako je isto sa umom i Srcem. Um je koristan zbog svoje odraène svetlosti. Koristimo
ga za vi|enje objekata. Kada se um okrene unutra, izvor osvetljenja zasija sam po sebi, a on
ostaje taman i beskoristan poput meseca danju.
99. Jedan sannyasi je pitao: ıKaè se da je Sopstvo izvan uma, a da se spoznaja ipak postiè
umom. Mano na manute, manasa na matam, i Manasaivedamaptavyam (Um ga ne moè misliti.
59
O njemu se ne moè misliti umom, a samo ga um moè spoznati.) Kako da se izmire ove
protivre~nosti?‰
M: Atman se spoznaje mruta manasom (mrtvim umom), tj. umom li{enim misli i
okrenutim unutra. Tada um vidi svoj izvor i postaje To. To nije opaànje objekta od strane
subjekta.
Kada je prostorija mra~na, potrebna je svetiljka da je osvetli i o~i koje }e opaàti
objekte. Me|utim, kada osvane sunce, nema potrebe za svetiljkom, a objekti se vide; da se
vidi sunce nije potrebna nikakva svetiljka, dovoljno je da okrenemo o~i prema samosvetle}em
suncu.
Sli~no je i sa umom. Da bi se videli objekti, potrebna je odraèna svetlost uma. Da bi
se videlo Srce, dovoljno je da se um okrene prema njemu. Tada se um gubi, a Srce zasija.
100. Kasnije je [ri Bhagavan citirao nekoliko stihova iz Kaivalye i objasnio:

A
Vrhunsko
(Apsolutno znanje; svedok; svetlosno Sopstvo-sr`;
Srce; Sopstvo.)
Jedinka
(Jiva, onaj-koji-zna i sastoji se od vrttija, modifikacija uma,
i odraène svetlosti, u latentnom obliku.)
Unutra{nji intelekt i um-koji-izlazi

(Buddhi i manas koji se sastoje od vrttija i odraène svetlosti,
kao izdanka; to je antahkarana, unutarnji organ.)
Obrasci koji se uobli~avaju

kao objekti i op{te znanje
zajedno ~ine svet kakav mi opaàmo.
B
Sopstvo (îsto Znanje)
Jiva (pramatr = onaj koji zna)
Intelekt i um
(pramana = opaànje)
Obrasci vi|eni kao Znanje

objekti (phala caitanya)
Obrasci uma se uobli~avaju kao spolja{nji objekti, a svetlost odraèna na obrasce

osvetljava objekte. A sada, zanemaruju}i obrasce uma, potraìmo svetlost koja ih osvetljava. Um
postaje miran, a svetlost ostaje samosvetle}a. Ustalasani um (tj. um zdruèn sa rajasom -
aktivno{}u i tamasom - tamom) je op{te poznat kao um. Li{en rajasa i tamasa, on je ~ist i
samoosvetljen. To je samospoznaja. Zato se kaè da je um sredstvo za njeno postizanje.
C
îsta svest
(za koju se kaè da je Ve~no, odnosno,
da je ve~no prisutan Svedok)
60
Antahkarana
Unutarnji organ + odraèna svetlost (jiva; pramatr)
za obrasce, zajedno sa umom, kaè se da su

prameya = ono-{to-se-zna; od ovih, objekti su grubi,
a svetlost se naziva phala caitanya
D
U jivi unutarnji organ (antahkarana) se sastoji od:
Sattva Rajas Tamas
znanje obrasci uma, grubi objekti,
svetlost intelekt, um svet
Sli~no je i za kosmos:
Kosmi~ki um (Ve~no Bi}e)
Sattva Rajas Tamas

Ishvara jedinka univerzum
Gospod jiva
univerzuma
E
Brahman= Sat Citt Ananda
Bi}e Svest Blaènstvo
koje se naziva koji se nazivaju visesha
adhara=su{tina =razlikovanje
zahvaljuju}i mayi
prirodno ve{ta~ko
univerzum mno{tvo
odnosno svet objekata
Maya ne moè zamra~iti Sat, ali ona zamra~i Citt i Anandu ~ine}i da izgledaju kao da
su zasebni.
Uè u nejasnoj svetlosti izgleda kao zmija

odgovara
Bi}u mayi ve{ta~ka zasebnost
Su{tini iluziji kao {to je pokazano pod E
G
Sat = Bi}e = su{tina (adhara). Iz njega proishodi zasebnost, naime jiva, koja se
prekrivena neznanjem poistove}uje sa grubim telom. Ovde neznanje stoji za neispitivanje
Sopstva. Jiva je, u stvari, samo znanje; no, zahvaljuju}i neznanju, nastaje pogre{no poistove}enje
sa grubim telom.
H
Jo{ jednom, U~itelj je ovo ilustrovao primerom usijane ~eli~ne kugle (tapta-ayah-pindavat).
61
Kugla od ~elika i vatra, sa~injavaju usijanu ~eli~nu kuglu.
Svet i Citt (îsto znanje) zajedno, ~ine jivu (jedinku).
101. Jedan gospodin iz Ambale je pitao: ıKakvo je racionalno obja{njenje za Draupadin sari,
koji je postao beskrajan?‰
M: Duhovne stvari se ne mogu uklopiti u racionalnost. Duhovnost je transcendentalna.
ûdo je nastupilo nakon Draupadine predaje. Tajna je u predaji.
P: Kako da se dostigne Srce?
M: Gde si ti sada, kad èli{ da dostigne{ Srce? Da li si odvojen od Sebe (atmana,
Sopstva)?
P: Ja sam u svom telu.
M: U jednoj odre|enoj ta~ki, ili posvuda?
P: Posvuda. Ja sam rasprostrt po celom telu.
M: Odakle se rasprostire{?
P: Ne znam.
M: Da. Ti si uvek u Srcu. Nikad nisi od njega odvojen, kako bi trebalo da ga
dostigne{. Razmotri kako postoji{ u dubokom snu i u budnom stanju. Ova stanja nisu tvoja;
ona pripadaju egu. Svest sve vreme ostaje ista i jednolika.
P: Razumem, ali ja ne mogu da ose}am tako.
M: îje je neznanje? Otkrij to.
P: Sve je ovo tako te{ko.
M: Ideja o te{ko}i je i sama pogre{na. Ona ti ne}e pomo}i da postigne{ ono {to èli{.
Jo{ jednom pitam: ıKo nalazi da je ovo te{ko?‰
P: Vidim da stalno dolazim do 'ja'.
M: Zato {to si uvek to i nikad nisi odvojen od njega. Nema ni~eg tako jednostavnog
kao {to je biti Sopstvo. To ne zahteva napora ni sredstava. Treba odbaciti pogre{no
poistove}enje i biti u svom ve~nom, prirodnom, priro|enom stanju.
102. On se slede}eg dana vratio sa molbom. Rekao je: ıKaè se da treba da primimo
uputstvo od gurua. Puko ~itanje knjiga nije od koristi. Ja sam pro~itao mnogo knjiga; no,
nema prakti~ne pomo}i koja bi se iz takvog znanja dobila. Molim vas, recite mi {ta treba da
radim, kako to treba da radim, u koje vreme, na kojim mestima i tako dalje.‰
U~itelj je ostao u }utnji. Izgledalo je da njegova }utnja kaè: ıOvde i sada, budi u miru
i spokoju. To je sve.‰ Me|utim, pitalac nije mogao da to tako razume; on je èleo ne{to
konkretno.
103. Slede}eg dana je [ri Bhagavan rekao: ıOvim ljudima treba japa, dhyana, yoga ili ne{to
sli~no. [ta im se moè re}i osim onoga {to su dosad radili? Opet, ~emu japa, njeni plodovi
itd.? Ko je taj koji radi japu? Ko je taj koji od nje sti~e plodove? Zar oni ne mogu da
gledaju na Sopstvo? Ili, opet, ~ak i kada ih drugi upute da rade japu ili dhyanu, oni ih izvode
neko vreme, ali uvek traè neke rezultate, tj. vizije, snove, ili ~udotvorne mo}i. Ako ih ne
na|u, onda kaù da ne napreduju ili da takav napor (tapas) nije delotvoran. Vizije i ostalo
nisu znak napretka. Sâmo izvo|enje tapasa jeste ~ovekovo napredovanje. Ono {to se traì je
postojanost. [tavi{e, oni se moraju poveriti svojoj mantri ili svom Bogu i ~ekati njenu milost.
Oni ne ~ine tako. Japa koja se samo jednom izgovori poseduje svoj dobar efekat, bili mi
svesni toga ili ne.‰
28. novembar 1935.
104. G. Ki{orilal (Kishorilal), slu`benik Odbora za èleznicu pri Indijskoj vladi, {alje svoje
pozdrave iz Delhija. On izgleda jednostavan, blag i dostojanstvenog pona{anja. Ima ~ir u èlucu
te je obezbedio stan i hranu u gradu.
62
Pre pet godina je po~eo da prou~ava knjige o predanosti. Bhakta je [ri Kri{ne. Moè
da ose}a Kri{nu u svemu {to vidi. Kri{na mu se ~esto javljao i ~inio ga sre}nim, posao mu se
odvijao bez imalo napora sa njegove strane. Kao da je za njega sve ~inio sam Kri{na.
Kasnije je do{ao u kontakt sa Mahatmom koji mu je preporu~io da prou~ava vedantu i
oda se nirakara upasani, tj. predanosti bezobli~nom Bi}u. Od tada je pro~itao oko sedam
stotina knjiga o filozofiji i vedanti, uklju~uju}i i Upani{ade, Asthavakra, Avadhuta i [rimad
Bhagavad Gitu. Prou~avao je, tako|e, [ri Bhagavanova dela na engleskom, koja su ostavila jak
utisak na njega.
Jednom, kada je bio u ~eljustima smrti, ni jedna druga misao ga nije opsedala, osim da
nikad u svom ìvotu jo{ nije posetio [ri Bhagavana. Tako je do{ao ovamo u kratku posetu.
Molio je samo za dodir [ri Bhagavana i njegovu milost.
U~itelj mu je rekao: ıAtmaivaham gudakesa‰, tj. 'ja sam atman'; guru je atman i milost
je, tako|e, atman. Niko ne postoji bez atmana. On je uvek na{a su{tina. Nikakav spolja{nji
dodir nije potreban.
P: Razumem. Nije mi potreban telesni dodir.
M: Ni{ta nije tako prisno kao atman.
P: [ri Kri{na mi se ponovo javio pre tri meseca i rakao je: ıZa{to od mene traì{
nirakara upasanu? To zna~i samo sarva bhutesu ca atmanam sarva bhutani ca atmani (Sopstvo u
svemu i sve u Sopstvu).‰
M: To sadrì celu istinu. âk je i to indirektno. U stvari, ne postoji ni{ta osim atmana.
Svet je samo projekcija uma. Um poti~e iz Sopstva. Dakle, samo atman je Jedino Bi}e.
P: Ipak ga je te{ko spoznati.
M: Nema ni~eg {to bi se spoznalo (atman se ne spoznaje spolja). To je nitya suddha
buddha mukta (ve~no, ~isto, svesno i oslobo|eno) stanje. Ono je prirodno i ve~no. Nema ni~eg
novog {to bi se postiglo. S druge strane, moramo da izgubimo svoje neznanje. To je sve.
Ovo neznanje mora da se sledi do svog izvora. Za koga postoji to neznanje? [ta je to
~ega smo nesvesni? Postoji subjekat i objekat. Takvo dvojstvo je karakteristika uma. Um je iz
atmana.
P: Da. Neznanje ne moè postojati samo. (On se kona~no predao govore}i: ıIsto kao
{to lekar zaklju~i {ta nije zdravo kod pacijenta i prema tome ga le~i, tako neka i [ri
Bhagavan u~ini sa mnom‰. Rekao je, tako|e, da je izgubio svo interesovanje za prou~avanje
knjiga i da iz njih u~i.
105. M: Yena asrutam srutam bhavati (Chandogya Upani{ada: îjom spoznajom sve {to je
nepoznato postaje znano?)
Madhavasvami, Bhagavanov pratilac: ıDa li u Chandogya Upani{adi postoji devet metoda
pou~avanja mahavakye (vedske izreke) 'Tat tvam asi'?‰
M: Ne. Nije tako. Postoji samo jedna metoda. Uddalaka je po~eo pou~avanje sa Sat eva
Somya... (Postoji samo jedno Bi}e...) ilustruju}i to [vetaketuovim postom.
(1) Sat, Bi}e u jedinki, postom postaje uo~ljivo.
(2) Ovo (sat) Bi}e je isto u svemu, kao med, sakupljen sa razli~itog cve}a.
(3) Nema razlike u Bi}u jedinki, kao {to je pokazano stanjem dubokog sna. Postavlja se
pitanje - ako je tako, za{to ga one nisu svesne kada spavaju?
(4) Zato {to se gubi individualnost. Preostaje samo Bi}e (sat). Ilustracija: reke koje se
gube u okeanu. Ako se gubi, da li postoji Bi}e?
(5) Sigurno - kao {to drvo koje se okre{e opet raste. To je siguran znak njegovog
ìvota. No, da li ono postoji ~ak i u tom uspavanom stanju?
(6) Da. Uzmimo primer soli i vode. Prisustvo soli u vodi je suptilno. Iako je nevidljivo
za oko, raspoznaju ga druga ~ula. Kako da spoznamo Bi}e? Koja su druga sredstva?
(7) Traganjem, kao {to je ~ovek ostavljen u {umi Gandahara ponovo do{ao do svog
doma.
63
(8) U evoluciji i involuciji, u manifestaciji i u rastvaranju, samo Bi}e postoji. Tejas
parasyam devatayam (svetlost se utapa u Vrhunsko).
(9) Neiskrenog ~oveka ozledi sùd vatrom. Vatra otkriva njegovu neiskrenost. Iskrenost je
sama po sebi vidljiva. ôvek od istine i samospoznati ostaju sre}ni, nedodirnuti la`nim
pojavama (svetom, ro|enjem i smr}u itd.), dok laàc i ~ovek u neznanju pate.
29. novembar 1935.
106. U 8.45 pre podne stigao je Svami Yogananda sa ~etvoricom ljudi. On je krupan, ali blag
i dobro negovan. Kosa mu se u talasima spu{ta preko ramena. Grupa je ru~ala u A{ramu.
G. Rajt (C.R.Wright), njegov sekretar, je upitao: ıKako da spoznam Boga?‰
M: Bog je nepoznat entitet. [tavi{e, on je izvan. A Sopstvo je uvek uz tebe i ono si ti.
Za{to ispu{ta{ ono {to je blisko i kre}e{ za onim {to je daleko?
P: Ali, {ta je ovo Sopstvo?
M: Sopstvo je svakom poznato, ali nejasno. Ti uvek postoji{. Postojanje (Bi}e) je
Sopstvo. 'Ja sam' je ime boìje. Od svih odre|enja Boga nijedno nije tako dobro postavljeno
kao Biblijski iskaz: ıJa sam onaj koji jesam‰ iz Druge knjige Mojsijeve 3.14. Postoje drugi
iskazi, kao {to su Brahmaivaham, Aham Brahmasmi i Soham. Ali, nijedan nije tako direktan
kao ime boìje 'Ja jesam'. Apsolutno bi}e je ono koje jeste - to je Sopstvo. To je Bog. Ako
se spozna Sopstvo, spoznat je Bog. U stvari, Bog nije niko drugi do Sopstvo.
P: Za{to postoje dobro i zlo?
M: Oni su relativni izrazi. Mora postojati subjekat koji }e znati za dobro i zlo. Subjekat
je ego. Tragaj za izvorom ega. To se okon~ava u Sopstvu. Izvor ega je Bog. Ovo odre|enje
Boga je mo`da konkretnije i razumljivije za tebe.
P: Tako je. Kako ste}i blaènstvo?
M: Blaènstvo nije ne{to {to se sti~e. Naprotiv, ti si uvek blaènstvo. Ova èlja je
ro|ena iz ose}anja nepotpunosti. Za koga postoji ovo ose}anje nepotpunosti? U dubokom snu
si bio blaèn. Sada nisi. [ta je to {to se ubacilo izme|u tog blaènstva i ovog ne-blaènstva?
To je ego. Traì njegov izvor i na|i da si blaènstvo.
Ne postoji ni{ta novo {to bi se steklo. Ti treba, nasuprot tome, da se oslobodi{ svog
neznanja koje ~ini da misli{ da si ne{to drugo do blaènstvo. Za koga postoji ovo neznanje?
Za ego. Tragaj za izvorom ega. Onda se ego gubi i blaènstvo preostaje. Ono je ve~no. Ti si
To, ovde i sada... To je glavni klju~ za re{avanje svih sumnji. Sumnje se ra|aju u umu. Um
se ra|a iz ega. Ego iz Sopstva. Tragaj za izvorom ega i otkri}e{ Sopstvo. Samo ono preostaje.
Univerzum je samo rasprostrto Sopstvo. On nije razli~it od Sopstva.
P: Koji je najbolji na~in ìvota?
M: On se razlikuje prema tome da li je neko jnani ili ajnani (prosvetljen ili ne). Za
jnanija ni{ta nije razli~ito ili odvojeno od Sopstva. Svi su u Sopstvu. Pogre{no je zami{ljati da
postoji svet, da u njemu postoji telo i da ti prebiva{ u tom telu. Ako poznajemo istinu, na}i
}emo da je univerzum i ono {to je iza njega samo Sopstvo. Vi|enje zavisi od vida osobe. Vid
je u oku, on mora da se negde nalazi. Ako gleda{ grubim o~ima, nalazi{ da su drugi grubi.
Ako suptilnim o~ima (tj. umom), drugi izgledaju suptilni. Ako Sopstvo postane oko, budu}i da
je Sopstvo (Bi}e) bezgrani~no, vid je bezgrani~an. Ne postoji ni{ta {to bi se videlo a da je
razli~ito od Sopstva.
On se zahvalio Mahar{iju. Re~eno mu je da je najbolji na~in zahvaljivanja da zauvek
ostane u Sopstvu.
107. Jogi je kasnije pitao: Kako treba da se izazove duhovno uzdizanje ljudi? Kakva im
uputstva treba dati?
M: Ona se razlikuju prema temperamentu pojedinaca i prema duhovnoj zrelosti njihovog
uma. Ne moè biti nikakvog uputstva za sve.
64
P: Za{to Bog dopu{ta da bude patnje u svetu? Zar on ne bi trebao da svojom svemo}i
u~ini tome kraj jednim udarcem i ustanovi sveop{tu spoznaju Boga?
M: Patnja je na~in za spoznaju Boga.
P: Zar On ne bi trebao da to uradi druga~ije?
M: To je njegov na~in.
P: Da li su joga, religija i drugo lekovi za patnju?
M: Oni pomaù da prevlada{ patnju.
P: Za{to treba da postoji patnja?
M: Ko pati? [ta pati?
Nema odgovora! Kona~no je Jogi ustao molio za [ri Bhagavanove blagoslove za svoj
sopstveni rad i izrazio veliko àljenje zbog svog brzog odlaska. Izgledao je veoma iskreno i
predano, pa ~ak i ganuto.
108. U nastavku dijaloga 105: Uddalaka je objasnio kako sve proishodi iz sat (kao {to je
ilustrovano dubokim snom).
Telo uzima hranu. Hrana zahteva vodu. Voda zahteva toplotu da bi se hrana varila.
(Teyo mulamanviccha.) To je sat parasyam devatayam (stapanje u jedno sa Bi}em). Ako smo
sat parasyam (stopljeni s Bi}em), kako to ne spoznajemo?
M: Isto kao {to med sakupljen sa razli~itog cve}a, ~ini masu medenog sa}a, i ne jedna
kap ne ukazuje na to odakle je sakupljena, tako stopljeni s Bi}em, u dubokom snu, smrti itd.,
ljudi ne raspoznaju svoje individualnosti. Oni nesvesno skliznu u to stanje. Ali, kada se
probude, ponovo zadobiju svoje individualne karakteristike.
P: Med, iako je sakupljen sa razli~itog cve}a, postaje masa i ne poseduje individualne
karakteristike. Ali, individualni delovi, tako|e, ne postoje u kapima i one se ne vra}aju svojim
izvorima, dok se pojedinci posle dubokog sna probude kao pre|a{nji pojedinci. Kako to?
M: Isto kao {to reke koje se uliju u okean izgube svoju individualnost, a vode se i
dalje isparavaju i kao ki{a vra}aju bregovima i kroz reke okeanu, tako pojedinci koji odu na
po~inak, izgube svoju individualnost, a ipak se nesvesno vrate kao pojedinci, prema svojim
pre|a{njim vasanama (individualnim iskustvima). Dakle, ~ak i u smrti Bi}e se ne gubi.
P: Kako to moè da bude?
M: Pogledaj kako drvo, ~ije su grane pose~ene, raste ponovo. Sve dok ìvotna sila nije
dirnuta, ono }e rasti. Sli~no tome, samskare (se}anja) se pri smrti potapaju u srce; ne nestaju.
One }e u pravo vreme ponovo izni}i iz srca. Tako se jive (individue) ponovo ra|aju.
P: Kako ~itav ovaj univerzum izni~e iz tih suptilnih samskara koje ostaju potopljene u
srcu?
M: Isto kao {to veliko banjanovo drvo iznikne iz maju{nog semena, tako ~itav univerzum
sa imenima i obli~jima iznikne iz srca.
P: Ako je poreklo Bi}e, za{to se ono ne ose}a?
M: U lutki je so vidljiva; u rastvoru je nevidljiva. Ipak se postojanje soli razaznaje po
ukusu. Sli~no tome, iako intelekt ne razaznaje Bi}e, ono se moè spoznati na drugi na~in,
transcendencijom uma.
P: Kako?
M: Isto kao {to onaj kome razbojnici zaveù o~i i ostave ga u dùngli, traì svoj put
natrag i vra}a se ku}i, tako i neznalica (zaslepljen neznanjem) ispituje one koji nisu tako
zaslepljeni, traè}i svoj izvor i vra}a mu se.
P: Ako je tako, onda jnani i ajnani umiru na isti na~in. Za{to se jedan ajnani ra|a
ponovo, dok jnani ne?
M: Isto kao {to nevin ~ovek, satyabhisandha, nije ozle|en testom dodirivanja usijanog
~elika, a lopov jeste, tako sadbrahma satyabhisandha, tj. jnani ulazi u Bi}e (umire) svesno i
utapa se (u njegov apsolut), dok drugi ulaze (umiru) nesvesno, i zato se tako|e nesvesni
izbacuju u novi ìvot (inkarniraju).
65
13. decembar 1935.
109. Dva gospodina iz Ambale (Pendàba) boravila su ovde nekoliko nedelja. Neposredno pre
opra{tanja od [ri Bhagavana jedan od njih je upitao kako da odstrani duhovnu usnulost svojih
prijatelja, odnosno kod drugih ljudi uop{te.
M: Da li si odstranio svoju sopstvenu 'duhovnu usnulost'? Snaga kojom prione{ na
odstranjivanje svoje sopstvene 'usnulosti' delova}e i u centrima drugih. Postoji snaga volje
kojom moè{ da deluje{ na druge. No, to je na nièm planu, te nije poèljno. Pobrini se prvo
za sebe.
P: Kako da odstranim svoju 'usnulost'?
M: îja je to 'usnulost'? Ispitaj. Okreni se unutra. Sva svoja ispitivanja okreni na
traganje za Sopstvom. Snaga koja se u tebi uobli~i, delova}e i na druge.
14. decembar 1935.
110. Jedna dama iz Amerike pitala je Bhagavana kakvo je bilo njegovo iskustvo samadhija.
Kada joj je naloèno da ona treba da ispri~a svoja iskustva i pita da li su ispravna, odgovorila
je da [ri Bhagavanova treba da budu prava i da ona treba da budu poznata, dok su njena
neva`na. Tako je ona èlela da zna da li je [ri Bhagavan ose}ao da je njegovo telo toplo,
odnosno hladno u samadhiju, da li je proveo prve tri i po godine svog boravka u
Tiruvanamalaiu u molitvama itd.
M: Samadhi prevazilazi um i govor, pa se ne moè opisati. Na primer, stanje dubokog
sna se ne moè opisati; jo{ manje je to mogu}e sa stanjem samadhija.
P: Ali, ja znam da sam nesvesna u dubokom snu.
M: Svesnost i nesvesnost su samo obrasci uma. Samadhi prevazilazi um.
P: Ipak, vi moète re}i kakav je.
M: To }e{ znati samo kada ti sama bude{ u samadhiju.
16. decembar 1935.
111. Jedan Telugu gospodin pitao je za brahma bhavanu (negovanje svesnosti brahmana).
M: Ne misliti ıJa sam brahman‰ i ıSve je brahman‰ je ve} jivanmukti.
Upitao je za nametnuto delanje.
M: Pusti da se aktivnosti odvijaju same. One ne doti~u ~isto Sopstvo.
17. decembar 1935.
112. G. Pol Branton, ~itaju}i Upadesa manyari, do{ao je do iskaza da su ego, svet i Bog
nestvarni. On bi èleo da koristi drugu re~ za Boga, ili bar pridev koji bi ozna~avao svojstvo,
tj. Stvarala~ka sila ili personalni Bog.
[ri Bhagavan je objasnio da Bog zna~i samashti, tj. sve {to postoji plus Bi}e, na isti
na~in kao {to 'ja' ozna~ava jedinku plus Bi}e, a svet zna~i raznolikost plus Bi}e. Bi}e je u
svim slu~ajevima stvarno. Sve, raznolikost i jedinka je u svim slu~ajevima nestvarno. Tako isto, u
jedinstvu stvarnog i nestvarnog, me{anje, odnosno, pogre{no poistove}ivanje je gre{ka. To
odgovara iskazu sad-asad-vilakshana, tj. prevazilazi stvarno i nestvarno - sat i asat. Stvarnost je
ono {to prevazilazi sve koncepte, uklju~uju}i i koncept Boga. Ukoliko se koristi ime Boga, to
ne moè biti Istina. Hebrejska re~ 'Ja sam onaj koji jesam' ispravno odraàva Boga. Apsolutno
Bi}e je nemogu}e izraziti.
Ova re~ se ne moè zameniti, niti je to potrebno. Englezi obi~no kaù da je u
praistorijsko doba bilo duhovnosti, ali nije bilo visoke inteligencije, dok je intelekt sada
razvijen. [ri Bhagavan je ukazao na to da intelekt postavlja pitanje: ~iji je intelekt? Odgovor
je: Sopstva. Dakle, intelekt je sredstvo Sopstva. Sopstvo koristi intelekt za procenjivanje
66
raznolikosti. Intelekt nije Sopstvo, niti je odvojen od Sopstva. Samo je Sopstvo ve~no. Intelekt
je samo pojava. Govori se o razvoju raznolikosti kao razvoju intelekta. Intelekt je uvek
postojao. Dhata yatha parvam akalpayat (Stvoritelj je stvorio, isto kao ranije). Razmotri svoje
sopstveno stanje, dan za danom. U dubokom snu bez snova ne postoji intelekt, ali sada je
prisutan. Kod deteta ne postoji intelekt; on se razvija sa uzrastom. Kako se intelekt moè
razviti ako ve} nije postojao u latentnom stanju za vreme sna i kod deteta? Za{to i}i u
istoriju da bi se pou~avala ova temeljna istina? Nivo istinitosti istorije je samo nivo istinitosti
pojedinca.
113. Jedan Telugu gospodin se raspitivao o karma yogi. [ri Bhagavan je rekao da treba da se
pona{amo kao glumac na pozornici. U svakom delanju Bi}e postoji kao stvarnost koja leì
ispod svega. ıSe}aj ga se i delaj.‰ Pitao je za ~istotu uma - citta suddhi. [ri Bhagavan je
rekao da citta suddhi zna~i zauzeti se sa jednom mi{lju samo zbog isklju~ivanja svih drugih.
Ona se druga~ije naziva jednousmerenost uma. Ve`banje meditacije pro~i{}ava um.
23. decembar 1935.
114. Baron Von Veltheim-Ostran, iz Nema~ke, pitao je: ıTreba da postoji harmonija izme|u
spoznaje Sopstva i spoznaje sveta. One se moraju razvijati rame uz rame. Da li je to ta~no?
Da li se Mahar{i slaè?‰
M: Da.
P: Iza intelekta, a pre svanu}a mudrosti, javi}e se slike sveta koje }e prolaziti pred
na{om sve{}u. Da li je tako?
[ri Bhagavan je ukazao na paralelan pasus u Dakshinamurti stotram, koji ozna~ava da su
slike poput odraza u ogledalu; i iz Upani{ada - kao {to je u ogledalu, tako je u svetu manasa
(uma), kao {to je u vodi, tako je i u svetu Gandharva; poput senke i su~eve svetlosti u
Brahmaloki.
P: Od 1930. u ~itavom svetu postoji duhovno bu|enje. Da li se Mahar{i slaè?
M: Razvoj postoji prema tvom vi|enju.
Baron je dalje pitao, da li bi Mahar{i izazvao duhovni trans i dao mu poruku - koja je
neizreciva, ali ipak razumljiva.
Nije bilo odgovora.
25. decembar 1935.
115. G. M. Fridman: âk i u odsustvu èlje, u po~etku, za nas postoje neka ~udna iskustva.
Odakle ona dolaze?
M: @elja mo`da nije prisutna sada. Dovoljno je ako je postojala ranije. Iako si je sada
zaboravio, ona }e doneti plodove u odgovaraju}em trenutku. Tako se za jnanija kaè da za
njega preostaje prarabdha. Naravno, ona postoji samo prema gledi{tu drugih.
116. P: Kaè se da je jiva vezana karmom. Da li je tako?

M: Neka karma uìva svoje plodove. Sve dok si onaj-koji-dela, ti si uìvalac plodova.
P: Kako se osloboditi karme?
M: Pogledaj ~ija je to karma. Otkri}e{ da nisi onaj-koji-dela. Onda }e{ biti slobodan. To
traì boìju milost za koju treba da Mu se moli{, da Ga bogosluì{ i meditira{ na Njega.
Karma koja se de{ava bez napora, tj. nevoljno delanje, ne vezuje.
âk i jnani dela, kakose vidi po njegovim telesnim kretnjama. Bez napora, odnosno bez
namere (sankalpe), ne moè biti karme. Zato, za svakog postoji sankalpa. Njih je dve vrste:
jedna koja vezuje (bandha-hetu) i druga koja ne vezuje (mukti-hetu). Ova prva se mora
odbaciti, dok se druga mora negovati. Nema ploda bez prethodne karme; nema karme bez
67
prethodne sankalpe. âk i oslobo|enje mora da bude rezultat napora sve dok preostaje
ose}anje da smo onaj-koji-dela.
117. Jedan Cejlonjanin: ıKoji je prvi korak u spoznaji Sopstva? Molim vas, pomozite mi da ga
u~inim. Nema koristi u ~itanju knjiga.‰
Jedan drugi: ıOvaj ~ovek traì ono {to svi mi èlimo.‰
M: Upravo tako. Da se Sopstvo moè na}i u knjigama, ono bi ve} bilo spoznato. [ta
moè da bude ve}e ~udo od toga, da Sopstvo traìmo u knjigama? Moè li se ono na}i tamo?
Naravno, knjige su svoje ~itaoce podstakle da traè smisao postojanja i navele da
postave ovo pitanje i traè Sopstvo.
P: Knjige su potpuno beskorisne. Mogu se sve spaliti. Samo je govorna re~ korisna.
Samo milost je korisna.
Drugi su govorili prema svom vi|enju, dok se nisu kona~no vratili na prvobitno pitanje,
no [ri Bhagavan je ostao u ~utnji.
118. G. Ranga~ari, Telugu pandit u Vurhisovom koledù u Valoreu, postavio je pitanje o

nishkama karmi. Nije bilo odgovora. Nakon nekog vremena, [ri Bhagavan je krenuo na breg i
nekoliko ljudi ga je pratilo, uklju~uju}i pandita. Na putu je leào bodljikavi {tap koji je [ri
Bhagavan uzeo; seo je i po~eo pa`ljivo da radi na njemu. Odsekao je bodlje, u~inio ~vorove
glatkim, ~itav {tap je izgla~ao grubim listom. Cela operacija je trajala oko {est sati. Svi su se
divili pojavi lepog {tapa na~injenog od bodljikave grane. U povratku se pred grupom pojavio
jedan mladi pastir. Bio je o~ajan jer je izgubio {tap. [ri Bhagavan je odmah dao de~aku novi
{tap koji mu je bio u ruci i nastavio dalje.
Pandit je rekao da je ovo bio prakti~an odgovor na njegovo pitanje.
119. Osim toga, u A{ramu je, u isto vreme, bilo ~etiri psa. [ri Bhagavan je rekao da ti psi
ne}e prihvatiti nikakvu hranu od koje on nije uzeo.11 Pandit je re{io da to ispita. Prosuo je
ne{to hrane pred njih; nisu hteli da je dirnu; onda je [ri Bhagavan, nakon nekog vremena,
stavio malo par~e od te hrane u svoja usta.12 Psi su odmah sko~ili na nju i halapljivo je
pojeli.
120. Kasnije je jedan ~ovek doneo dva pauna sa povezanim o~ima. Kada su pu{teni na
slobodu u Mahar{ijevom prisustvu, odleteli su na izvesnu daljinu. Doneli su ih natrag, ali su
opet odleteli. [ri Bhagavan je tada rekao: ıBeskorisno je nastojati da se drè ovde. Oni nisu
u svom umu zreli kao ovi psi.‰ Koliko god su poku{avali da zadrè paunove, ne bi ostajali ni
trenutka.
121. Razgovor izme|u U~itelja i dvojice muslimana, vo|en jednom prethodnom prilikom.
P: Da li Bog poseduje obli~je?
M: Ko to kaè?
P: Pa, ako Bog nema obli~ja, da li je ispravno bogosluìti idole?
M: Pustimo sad Boga, po{to je on nepoznat. [ta je sa tobom? Da li ti ima{ obli~je?
P: Da. Ja sam ovo, i to, i to.
M: Onda, dakle, ti si ~ovek sa udovima, visok oko tri i po lakta, sa bradom itd. Da li
je tako?
P: Izvesno.
11
Tradicionalni obi~aj u Indiji je da se uzima hrana koja je prethodno ponu|ena boànstvu; zatim se ona deli i
naziva prasadam. Smisao je apsolutni prioritet Duha - Boga, odnosno Sopstva (za nedualistu); prvo neka uzme
On, odnosno prvo misli na Sopstvo, na Duh, a zatim daj telu {ta sledi.
12
U Asramu se jede sa poda, odnosno sa lista banane ili listova drveta koji su pri{iveni zajedno a stavljaju se
dole; to je drevan obi~aj. Stoga nije neobi~no da se hrana uzme sa poda. Poenta je u pona{anju pasa prema
staroindijskom pravilu bogopo{tovanja, odnosno predanosti guruu.
68
M: Onda, da li nalazi{ sebe takvog u dubokom snu?
P: Nakon bu|enja opaàm da sam spavao. Zato zaklju~ujem da sam ostao takav i u
dubokom snu.
M: Ako si telo, za{to nakon smrti sahranjuju le{? Telo bi trebalo da odbije da ga
sahrane.
P: Ne, ja sam suptilna du{a (jiva) unutar grubog tela.
M: Dakle, vidi{ da si, u stvari, bezobli~an; ali, sada se poistove}uje{ sa telom. Sve dok
ima{ obli~je, za{to ne bi bogosluìo bezobli~nog Boga, kao da ima obli~je?
Pitalac je bio zbunjen i smeten.
1. januar 1936.
122. Skupilo se mno{tvo ljudi za vreme Boì}a.

P: Kako da se postigne Jedinstvena Svest?
M: Ako smo Jedinstvena Svest, kako da je postignemo? Tvoje pitanje je samo sebi
odgovor.
P: [ta je atman (Sopstvo), anatman (ne-Sopstvo) i paramatman (Vrhunsko Sopstvo)?
M: Atman je individualno Sopstvo (jivatman), a ostalo je prosto. Sopstvo je uvek-prisutno
(nityasiddha). Svako èli da spozna Sopstvo. Kakva pomo} nam je potrebna da bismo spoznali
sami sebe? Ljudi èle da vide Sopstvo kao ne{to novo. No, ono je ve~no i ostaje sve vreme
isto. @ele da ga vide kao blje{tavu svetlost. Kako to moè biti? Ono nije ni svetlost ni tama
(na tejo, na tamah). Ono je samo to {to jeste. Ne moè se definisati. Najbolje odre|enje je
'Ja sam onaj koji jesam'. Spisi govore o Sopstvu kao da je veli~ine ~ovekovog palca, vrhu vlati
kose, elektri~noj iskri, velikom, suptilnijem od najsuptilnijeg. To nema ~injeni~ne zasnovanosti.
Ono je samo Bi}e, ali (apsolutno, tj.) razli~ito od stvarnog i nestvarnog (od relativnog); ono je
znanje, ali razli~ito od znanja i neznanja. Kako se ono uop{te moè definisati? Ono je
jednostavno Bi}e.13
[ri Bhagavan je jo{ jednom rekao kako mu je u ~itavoj Tajumanavarskoj literaturi
najdraì jedan stih, koji kaè: ıNestankom ega, jedno drugo 'ja'-'ja' spontano se manifestuje u
svom punom sjaju‰. Opet, on navodi Skandar Anubhuti: ıNije stvarno, nije ni nestvarno, nije
tama ni svetlost; ono jeste.‰
Jedan ~ovek je rekao kako siddha iz Kumbhakonama tvrdi da je prevazi{ao mene u [ri
[ankarinom sistemu, koji se bavi samo transcendencijom, a ne svekida{nim ìvotom. ôvek
mora da bude u stanju da praktikuje nadljudske mo}i u svom obi~nom ìvotu, {to zna~i mora
da bude siddha kako bi bio savr{en.
[ri Bhagavan je ukazao na stih iz Tajumanavara koji osu|uje sve siddhije. Dalje je rekao
kako Tajumanavar pominje mounu (}utnju) na brojnim mestima, ali je odre|uje samo u
jednom stihu. Za mounu se kaè da je ono stanje koje se spontano manifestuje po poni{tenju
ega. To stanje je iznad svetlosti i tame, ali se ipak naziva svetlost po{to se ne moè na}i ni
jedna druga re~ koja bi joj odgovarala.
3. januar 1936.
123. Dr. Mohamed Hafis Said (Mohammed Hafiz Syed), musliman, profesor persijskog i Urdu
na univerzitetu u Alahabadu, pitao je: ıKakav je smisao postojanja ove spolja{nje
manifestacije?‰
M: Ova menifestacija je pobudila tvoje pitanje (o smislu postojanja).
13
Re~ Bi}e moèmo uzeti i kao glagol i kao imenicu (isto kao i u engleskom jeziku); kao glagol, ona ozna~ava
stanje ~istog postojanja - sâmo postojanje kao stanje Spoznaje; na{e sopstveno, konkretno postojanje, ali li{eno
svih pogre{nih dodataka; kao imenica, Bi}e ovde ozna~ava ono Jedino Bi}e - ne jedno izme|u mnogih, ve} Ono-
koje-jeste, apsolutno postojanje koje je isto u svakome i u svemu, koje je su{tina svega, bez ~ega ni~eg nema i
koje jeste sve.
69
P: Istina. Ja sam prekriven mayom. Kako se osloboditi od nje?
M: Ko je prekriven mayom? Ko èli da bude slobodan?
P: U~itelju, kada se upitam 'Ko?', ja znam da je to moje neznaju}e 'ja', sa~injeno od
~ula, uma i tela. Poku{ao sam sa ovim ispitivanjem 'Ko?' posle ~itanja knjige Pola Brantona.
Tri ili ~etiri puta sam se ose}ao ushi}en, ushi}enje je trajalo neko vreme, pa bi izbledelo.
Kako se utemeljiti u Sopstvu? Molim Vas, dajte mi putokaz i pomozite mi.
M: Ono {to se javlja kao novo, mora za odgovaraju}e vreme i nestati.
P: Molim Vas, recite mi metod dosezanja ve~ne Istine.
M: Ti si To. Da li ikad moè{ da bude{ odvojen od Sopstva? Nije potreban nikakav
napor da bude{ ti sâm (âtmâ), ono {to jeste (sat), po{to si uvek To.
124. Jedan drugi nestrpljivi pitalac izvodio je duge pretpostavke i zavr{io sa pitanjem, za{to
deca umiru. Traìo je odgovor, ne da bi zadovoljio odrasle pojedince, koji su posmatra~i, ve}
decu, koja su `rtve.
M: Neka `rtve pitaju. Za{to ti pita{ i èli{ da dobije{ odgovor sa stanovi{ta deteta?
125. Muslimanski profesor je pitao: ıKada sam ovde, moj um je ~ist (satvi~an); ~im se odavde
udaljim, on ~ezne za mno{tvom objekata. Za{to?‰
M: Da li su objekti razli~iti od tebe? Ne moè postojati ni jedan objekat bez subjekta.
P: Kako da ga spoznam?
M: Budu}i da si To, {ta to èli{ da spozna{? Da li postoje dva Sopstva, kako bi jedno
spoznavalo drugo?
P: Jo{ jednom, ponavljam, gospodine, kako da znam istinu o svemu tome i da to
iskusim?
M: Nema postizanja ni~eg novog. Sve {to se traì je da se Sopstvo oslobodi neznanja.
to neznanje je poistove}enje Sopstva sa ne-Sopstvom.
P: Da. Jo{ uvek ne razumem. Morate mi pomo}i. Svi ovde ~ekaju na Vas, na va{u
Milost. Vi ste i sami morali da prvo traìte pomo} gurua ili Boga. Pro{irite sada tu Milost na
druge i spasite nas.
Pre nego {to sam do{ao ovamo, veoma sam èleo da Vas vidim. Ali, na neki na~in,
nisam nalazio mogu}nosti da to u~inim. U Bangaloreu sam odlu~io da se vratim u svoj grad.
Sreo sam g. Frajdmena i druge koji su me ovamo poslali. Vi ste me dovukli ovamo. Moj
slu~aj je kao onaj Pola Brantona u Bombaju, kada je bio ovamo privu~en i otkazao put ku}i.
Isprva sam se kolebao kada sam stigao. Pitao sam se da li }e mi biti dozvoljeno da
Vam pristupim i razgovaram sa Vama. Moje sumnje su se brzo pokazale kao nepotrebne.
Na{ao sam da su ovde svi jednaki. Vi ste ustanovili jednakost me|u svima. Ve~erao sam sa
Vama i sa ostalima. Ako bih to rekao mojim zemljacima u Utar Prade{u, ne bi mi verovali.
Bramani ne bi pili vodu sa mnom, niti `vakali pan. Ali, ovde ste me primili u svoju zajednicu
zajedno sa drugima poput mene. Iako se Gandi bori svim silama, on ne moè dovesti do
ovakvog stanja stvari u zemlji. Veoma sam sre}an u Va{em prisustvu.
Ja Vas smatram za Boga, smatram da je [ri Kri{na Bog jer je rekao: ıKoga god neko
bogosluìo, on sluì samo meni i ja ga spasavam.‰ Dok su svi drugi govorili: ıSpasenje je
samo kroz mene (pokazuju}i na sebe).‰ Samo Kri{na je tako {irokog duha i govorio je poput
Boga. Vi sledite istu takvu jednakost.
4. januar 1936.
126. Dr. Said je opet upitao: ıDa li onaj ko je èljan duhovnog napretka treba da pristupi
delanju, ili da ga se odrekne (pravrtti-margi ili nivrtti margi)?‰
M: Da li ti izlazi{ iz Sopstva? [ta se podrazumeva pod predajom?
Jedan ameri~ki inènjer je pitao o sat-sangi (zajedni{tvu s mudracima).
M: Sat je u nama.
70
P: U knjizi Ko sam ja? rekli ste da je srce sredi{te uma. Da li je tako?
M: Um je atman.
P: Da li je on sam atman ili je njegova projekcija?
M: Isto je.
P: Zapadnjaci gledaju na um kao na najvi{e na~elo, dok Isto~njaci misle suprotno -
za{to?
M: Filozofija po~inje tamo gde se psihologija zavr{ava. To je pokazalo iskustvo. Um se
ra|a, mi ga vidimo; ~ak i bez uma, mi postojimo. Sva~ije iskustvo to potvr|uje.
P: U dubokom snu, izgleda da ne postojim.
M: To kaè{ kada si budan. Um je taj koji sada govori. Ti postoji{ u dubokom snu, iza
uma.
P: Zapadna filozofija prihvata uticaj Vi{eg Sopstva na um.
127. Ameri~ki inènjer je pitao: ıDa li udaljenost ima neki uticaj na milost?‰
M: Vreme i prostor su unutar nas. Ti si uvek u svom Sopstvu. Kako vreme i prostor
uti~u na njega?
P: Oni koji su bliì radiju, ranije ga ~uju. Vi ste hindu, mi smo amerikanci. Da li to
~ini neku razliku?
M: Ne.
P: âk se i misli mogu pro~itati.
M: To pokazuje da su svi jedno.
5. januar 1936.
128. Bilo je nekoliko dama i gospode iz Francuske i Amerike u poseti A{ramu. Oni su
postavili [ri Bhagavanu nekoliko pitanja. Jedno je bilo: ıKoja je poruka Istoka Zapadu?‰
M: Svi idu istom cilju.
Na drugo pitanje [ri Bhagavan je odgovorio: ıZa{to kaète 'ja jesam'? Da li se sluìte
svetlo{}u, da biste sebe prona{li? Ili dolazite do toga ~itaju}i knjige? Kako?‰
Pitalac je rekao: ıIskustvom‰.
M: Da. Iskustvo je ta re~. Znanje podrazumeva subjekat i objekat. Ali, iskustvo je
bezgrani~no, ve~no.
6. januar 1936.
129. Jedan stariji gospodin, ranije saradnik B. V. Narasimhe Svamija i autor jednog
visishtadvaita dela, posetio je po prvi put A{ram. Pitao je za ponovna ro|enja, da li je mogu}e
za linga shariru (suptilno telo) da se rastvori i da se ponovo rodi dve godine posle smrti.
M: Da, svakako. Ne samo da se ~ovek moè ponovo roditi, on moè biti dvadeset,
~etrdeset ili ~ak sedamdeset godina star u novom telu, iako samo dve godine posle smrti.
[ri Bhagavan je naveo Lilinu pri~u iz Yoga Vasishte.
Sreyo hi jnanam abhyasat jnanat dhyanam, dhyat karmaphala tyagah.
Ovde jnana ozna~ava znanje bez prakse; abhyasa ozna~ava braksu bez znanja, a dhyana
ozna~ava praksu sa znanjem.
ıZnanje bez prakse je nadmo}no u odnosu na praksu bez znanja. Praksa sa znanjem je
nadmo}nija od znanja bez prakse. Karmaphala tyagah niskhama karma kao kod jnanija - delanje
bez èlje - nadmo}no je u odnosu na znanje sa praksom.‰
P: Koja je razlika izme|u yoge i predaje?
M: Predaja je Bhakti Yoga. Sti}i do izvora misli 'ja', je uni{tenje ega, postizanje cilja,
prapatti (predaja), jnana.
71
130. Lak{man Brahma~ari iz [ri Ramakri{nine Misije, pitao je: ıKako ispitivanjem 'Ko sam
ja?', misao 'ja' moè da se uni{ti u ovom procesu, kada je i ona sama misao?
M: Kad su u {umi ène rishija upitaje Situ, koji je bio njen suprug me|u rishijima
(ovde je sam Rama bio prisutan kao rishi), ona je poricala svakog ponaosob dok su ih
pokazivale, ali je samo pognula glavu kada su pokazale na Ramu. Njeno }utanje je bilo re~ito.
Sli~no tome, Vede su tako|e re~ite u 'neti-neti' (ne ovo - ne ono), a zatim ostaju neme.
Njihovo }utanje je Stvarno Stanje. Ovo je smisao izlaganja }utanjem. Kada se dosegne izvor
misli 'ja', ona se gubi i ono {ta preostaje je Sopstvo.
P: Patan|alijeve Yoga Sutre govore o poistove}enju.
M: Poistove}enje sa Vrhunskim je samo drugo ime za uni{tenje ega.
131. G. Suba Rao je upitao: ı[ta je mukha prana (glavna prana)?‰

M: To je ona prana iz koje izranjaju ego i prana. Ponekad se naziva kundalini. Svest se
nikada ne ra|a, ona ostaje ve~na. Ali, ego se ra|a; a isto tako i ostale misli. Zdruène s
apsolutnom sve{}u, one sijaju; druga~ije ne.
P: [ta je moksha (oslobo|enje)?
M: Mok{a je znati da nisi ro|en. ıBudi miran i znaj, ja sam Bog.‰
Biti miran zna~i ne misliti. O znanju, a ne mi{ljenju, je re~.
P: Kaè se da postoji {est organa razli~itih boja u prsima, od kojih se za srce kaè da
je za dva prsta udesno od sredi{nje linije. Ali, Srce je tako|e bezobli~no. Da li onda treba da
zami{ljamo da ima oblik i da meditiramo na njega?
M: Ne. Potrebno je samo ispitivanje 'Ko sam ja?' Ono {to postoji sve vreme, u toku
dubokog sna i u budnosti, isto je. Ali, u budnosti postoji nesre}a i nastojanje da se ona
odstrani. Kada te pitaju, ko se budi iz sna, ti kaè{ 'ja'. Sada ti se nalaè da se ~vrsto drì{
ovog 'ja'. Ako se to u~ini, ve~no Bi}e }e se otkriti. Poenta je na ispitivanju 'ja', a ne na
meditaciji na sr~ani centar. Ne postoji ni{ta {to bi bilo unutra ili spolja. Oboje zna~e isto, ili
ni{ta.
Naravno, postoji tako|e meditacija na sr~ani centar. To je samo ve`ba, a ne ispitivanje.
Samo onaj koji meditira na srce, moè da ostane svestan kada um prestane da bude aktivan i
biva nepokretan; dok oni koji meditiraju na druge centre, ne mogu da budu svesni, nego
zaklju~uju da je um bio nepokretan tek kad on postane ponovo aktivan.
132. Jedan obrazovani ~ovek je pitao: ıDa li postoji Apsolutno Bi}e? Kakav je njegov odnos
prema relativnom postojanju?‰
M: Da li se oni me|usobno razlikuju? Sva pitanja i sve razlike ra|aju se samo u umu.
Um se ra|a sa budno{}u, a potapa se u dubokom snu. Sve dok postoji um bi}e takvih pitanja
i sumnji.
P: Mora da postoji vi{e nivoa u napredovanju i postizanju Apsoluta. Da li postoje
stepeni Stvarnosti?
M: Ne postoje stepeni Stvarnosti. Postoje stepeni iskustva za individuu (jivu), a ne
stepeni Stvarnosti. Ako bi se i{ta moglo ste}i kao novo, to bi se moglo, tako|e, izgubiti, dok
je Apsolut osnova svega, uvek je prisutan, ovde i sada.
P: Ako je tako, za{to sam ga ja nesvestan?
M: Za koga postoji nesvesnost? Da li ti Apsolut kaè da je skriven pa si ga zato
nesvestan? Individua (jiva) je ta koja kaè da ne{to zaklanja Apsolut. Prona|i za koga postoji
ta nesvesnost.
P: Za{to u savr{enstvu postoji nesavr{enstvo? Drugim re~ima, kako je Apsolut postao
relativan?
M: Za koga postoji ta relativnost? Za koga postoji to nesavr{enstvo? Apsolut nije
nesavr{en, i on to pitanje ne moè da postavi. Ni ono {to je nesvesno ne moè da postavi to
pitanje. Izme|u ova dva ne{to se pojavilo i to ne{to postavlja pitanja i ose}a ovu sumnju. Ko
je to? Da li je to onaj ko se sad pojavio? Ili je to onaj koji je ve~an?
72
Kada si savr{en, za{to se ose}a{ nesavr{en? To je u~enje svih religija. Kakva god
iskustva imao, onaj ko ih ima uvek je jedan isti.
'Ja' je savr{enstvo. Nema razlika za vreme dubokog sna. To je znak savr{enstva.
P: Ako sam savr{en, za{to to ne ose}am?
M: Ni nesavr{enstvo se ne ose}a u dubokom snu. Kada je 'ja' u snu savr{eno, za{to se
budno 'ja' ose}a nesavr{enim? Zato {to je onaj ko se ose}a nesavr{enim laàn izdanak,
razlikovanje od Bezgrani~nog - odvajanje od Boga.
P: Ja sam isti u sva tri stanja. Da li je ovaj ego potopio mene ili sam se ja zapleo u
njega?
M: Da li se i{ta pojavilo bez tebe?
P: Ja sam uvek isti.
M: Po{to ti to vidi{, zna~i da se on pojavio. Da li si ose}ao ovaj problem u dubokom
snu? [ta je sada novo?
P: ûla i um.
M: Ko to kaè? Da li onaj ko je spavao? Ako je tako, onda je to pitanje trebao da
postavi i u dubokom snu. Onaj-ko-je-spavao je nestao, sada govori neki la`ni izdanak koji se
izdvojio.
Da li se moè pojaviti i{ta novo, bez onoga {to je ve~no, savr{eno i {to sve omogu}ava?
Sama ovakva rasprava je ve~na. Nemoj se baviti njome. Okreni se unutra i u~ini kraj svemu
ovome. Raspravama nikad ne}e biti kraja.
P: Ukaìte mi milost koja ~ini kraj svim ovim neda}ama. Nisam do{ao ovamo da se
raspravljam. @elim samo da u~im.
M: Nau~i prvo {ta si; to ne zahteva svete spise ni obrazovanje. To je jednostavno
iskustvo. Stvarnost Bi}a je ovde i sada sve vreme. Ti si izgubio sebe pa traì{ vo|stvo drugih.
Smisao filozofije je da te okrene unutra, k sebi. ıAko zna{ svoje Sopstvo, nikakvo te zlo ne
moè zadesiti. Po{to si me pitao, ja sam ti rekao.‰
Ego izranja samo iz tebe. Drì se sebe i ego }e nestati. Sve dotle mudrac }e govoriti
ıPostoji‰. Neznalica }e pitati ıGde‰.
P: Sr` problema leì u samospoznaji.
M: Da. Upravo tako.
133. Postoje dve {kole u Advaiti: 1) Drishti Srishti (istovremeno stvaranje) i 2) Sristhi drishti
(postepeno stvaranje).
Postoji tantri~ka Advaita, koja prihvata tri osnove: jagat, jivu i I{varu - svet, du{u i
Boga. Ova tri su, tako|e stvarna, ali stvarnost se ne zasniva na njima. Ona se proteè iza. To
je tantri~ka Advaita. Stvarnost je bezgrani~na. Tri osnove ne postoje odvojeno od Apsolutne
Stvarnosti. Svi se slaù da je Stvarnost Sveproìmaju}a; Tako I{vara proìma jivu, zato jiva ima
ve~no bi}e. Njeno znanje nije ograni~eno. Ona samo zami{lja ograni~eno znanje. U stvari,
njeno je znanje bezgrani~no. Njena granica je ]utnja. Ovu istinu je otkrio Dak{inamurti. Za
one koji jo{ uvek opaàju ove tri osnove, kaè se da su one stvarnosti. One su povezane sa
egom.
Istina, likovi bogova su opisani vrlo detaljno. To opisivanje samo ukazuje na kona~nu
Stvarnost. Ina~e, za{to je dat naro~it zna~aj svakom detalju? Razmisli. Lik je samo simbol.
Samo ono {to leì iza imena i obli~ja je Stvarnost. Saiva Siddhanta i Vedanta imaju zajedni~ki
cilj u istoj Istini. Kako bi ina~e [ri [ankara~arja, najve}i predstavnik Advaite, mogao da peva
himne bogovima? O~igledno je to ~inio svesno.
Pitalac je ozbiljno izrazio, da se njegova vera u Saiva Siddhanntu, Vedantu, itd. poljuljala
nakon ~itanja Bahaisti~ke literature. ıMolim vas, spasite me,‰ rekao je.
M: Spoznaj Sopstvo koje je sada i ovde; bi}e{ stamen i ne}e{ se kolebati.
P: Bahaisti ~itaju tu|e misli.
M: Da. To je mogu}e. Tvoje misli pro~itao je neko drugi. Mora da postoji neko ko }e
znati tvoj um. To je Istina koja je ve~no prisutna, a koju treba spoznati. Istina se ne koleba.
73
P: Ukaìte mi milost.
M: Milost jeste, ve~no: ona se ne daje. Za{to razmi{lja{ za i protiv Bahaullaha i drugih,
da li su inkarnacije ili ne{to drugo? Spoznaj Sebe. Smatraj sve Istinom. Smatraj i njega
Istinom. Da li on moè postojati pored Istine? Tvoja uverenja se mogu menjati, ali ne i
Istina.
P: Pokaìte mi istinu Siddhante.
M: Sledi njihova uputstva i ako tada bude{ imao neke sumnje, moè{ da pita{.
Prianjanje za ta uputstva odve{}e te samo do moune. Razike se opaàju samo u spolja{njim
objektima. Ako sledi{ njihova uputstva, sve razlike }e se izgubiti. Kao {to niko osim kraljevog
sina ne moè da se zove princom, isto tako samo ono {to je savr{eno naziva se Savr{enstvom.
ôvek se ne sme zadovoljiti pukim u~eni{tvom, inicijacijom, obredom predaje i sli~no. To
su spolja{nje pojave. Nikada ne zaboravi istinu koja leì ispod svih pojava.
P: Koji je zna~aj Dak{inamurtijeveg }utanja?
M: Mnogo je obja{njenja, koje su dali u~eni mudraci. Posluì se kojim god èli{.
14. januar 1936.
134. Postavljeno je pitanje o Srcu.

[ri Bhagavan je rekao da treba da se traì i spozna Sopstvo. Srce }e automatski
odigrati svoju ulogu. Sedi{te spoznaje je Srce. Za njega se ne moè re}i da je spolja ili
iznutra.
P: Da li je Bhagavan ose}ao Srce kao ta~ku spoznaje u svom prvom, odnosno ranom
doìvljaju.
M: Po~eo sam tu re~ da koristim nakon {to sam video literaturu o toj temi. Povezao
sam to sa svojim iskustvom.
15. januar 1936.
135. Tri evropske dame sa Teozofskog savetovanja do{le su i pitale: ıDa li je cela shema, tj.
Plan, zaista dobar? Ili je pogre{an, gre{ka koju mi treba da ispravimo?
M: Plan je zaista dobar. Gre{ka je na{a. Kada je ispravimo u sebi, ~itava shema postaje
dobra.
P: Da li imate neku formulu da nas nau~ite kako da do|emo do toga kroz se}anje o
onome {to nam se de{ava za vreme dubokog sna?
M: Nije potrebna nikakva formula. Svako ima iskustvo da je sre}no spavao, i da tada
ni{ta nije znao. Ni{ta drugo se nije doìvelo.
P: Odgovor me ne zadovoljava. Mi lutamo na astralnom planu u snu, ali se toga ne
se}amo.
M: Astralni plan se ti~e snova, a ne dubokog sna.
P: [ta vi mislite da je razlog patnje u svetu? I kako moèmo da pomognemo da se to
izmeni, a) kao pojedinci? ili b) zajedni~ki?
M: Spoznaj Stvarno Sopstvo. To je sve {to je potrebno
P: Da li moèmo da ubrzamo svoje prosvetljenje radi bolje slu`be? Kako?
M: Po{to nismo u stanju da pomognemo sebi, zato treba da se u potpunosti predamo
Vrhunskom. Onda }e se On pobrinuti i za nas i za svet.
P: [ta vi smatrate ciljem?
M: Samospoznaju.
P: Da li za svakog postoji na~in da se sretne s odre|enm guruom?
M: Intenzivna meditacija dovodi do toga.
74
136. Dr. G. H. Mes (Mees), mladi Holan|anin, bio je ovde nekoliko dana. Pitao je [ri
Bhagavana: ıImam utisak da u dubokom snu doìvljavam ne{to si~no samadhiju. Da li je
tako?‰
M: Budno 'ja' je ono koje postavlja pitanja - ne ono koje je u snu. Ako postigne{
stanje budnog sna, koje je isto {to i samadhi, dok si jo{ budan, sumnje se ne}e javljati.
Samadhi je na{e prirodno stanje. On je tok koji te~e ispod sva tri stanja. Ovo - to jest,
Ja - nije u tim stanjima, nego su ta tri stanja u Njemu. Ako do|emo do samadhija u budnom
stanju, on }e trajati i u dubokom snu. Razlika izme|u svesti i nesvesti pripada podru~ju uma,
koji prevazilazi stanje Stvarnog Sopstva.
P: Da li je budisti~ko gledi{te, da ne postoji neprekidan entitet koji odgovara idejama o
idividualnoj du{i, ispravno ili nije? Da li je to saglasno sa hindu predstavom, da se ego
reinkarnira? Da li je du{a neprekidan entitet, koji se uvek iznova reinkarnira, po hindu
doktrini, ili je to puka masa mentalnih tendencija - samskara?
M: Stvarno Sopstvo je neprekidno i nedirnuto. Ego koji se reinkarnira pripada nièm
planu, naime mislima. On se prevazilazi samospoznajom.
Reinkarnacije su posledice la`nog izdanka. Zato ih budisti pori~u. Sada prisutno stanje je
posledica me{anja citt (svesnog) sa jadom (nesvesnim).
137. Lak{man Brahmacari iz [ri Ramakri{nine Misije je upitao: ıMoèmo li sebe zamisliti kao
svedoka misli?‰
M: To nije prirodno stanje. To je samo jedna ideja (bhavana) - jedno sredstvo za
smirivanje uma. Sopstvo je ve~ni svedok, bilo da se to zami{lja ili ne. Nema potrebe da se
tako zami{lja, osim za ovu svrhu. Ali najbolje je ostati u svom Sopstvu.
138. Majsorski, finansijski sekretar, je pitao: ıDa li je Tajni put Pola Brantona koristan i za
nas, Indijce?‰
M: Da - za sve.
P: Telo, ~ula itd. nisu 'ja'. Ovo je zajedni~ko svima nama. Ali, kako to praktikovati?
M: Trojakom metodom koja se tu pominje.
P: Da li je kontrola daha neophodna za ispitivanje?
M: Ne sasvim.
P: 'Nastupa jedna praznina' - kaè se u knjizi.
M: Da. Nemoj tu stati. Vidi za koga se pojavljuje praznina.
P: Kaè se da za predane ne postoji praznina.
M: âk i tu, postoji latentno stanje, laya; um se budi posle nekog vremena.
P: [ta je iskustvo samadhija?
M: Ono je takvo kakvo jeste. Za posmatra~e moè li~iti na dreme`. âk i aspirantu se
moè tako ~initi u prvim iskustvima. Nakon nekoliko ponovljenih iskustava bi}e u redu.
P: Da li oni sti{avaju nadije (suptilne nerve) ili ih pobu|uju tim iskustvima?
M: Isprva su pobu|eni. Produènim doìvljavanjem to postaje uobi~ajeno i ~ovek vi{e
nije pobu|en.
P: U sigurnom napredovanju ne treba da bude neprijatnosti. Pobu|enost je nespojiva sa
sti{anim bi}em i radom.
M: Um koji luta na pogre{nom je putu; samo predan um je na ispravnom putu.
19. jnuar 1936.
139. G. Ilapa êtijar (Ellappa Chettiar) iz Salema, ~lan zakonodavnog saveta, pitao je: ıDa li
je dovoljno da um bude introvertan, ili treba da meditiramo na 'Ja sam brahman'?‰
M: Osnovno je da um postane introvertan. Budisti smatraju da je oslobo|enje sloboda
od toka misli 'ja'; dok mi kaèmo da taj tok proizilazi iz su{tine koja leì spod njega, iz
jedine Stvarnosti.
75
Za{to bi tebali da meditiramo 'Ja sam brahman'? Samo poni{tenje 'ja' je Oslobo|enje.
Ono se moè posti}i samo tako {to uvek imamo pred svojim pogledom 'ja'-'ja'. Otuda
proizilazi potreba za ispitivanjem misli 'ja'. Ako se ne ostavi 'ja', tragaoc ne moè da ostvari
prazninu. Ina~e }e se meditacija zavr{iti snom.
Sve vreme postoji samo jedno Ja, ali ono {to se s vremena na vreme pojavljuje, je
pogre{na misao 'ja'; me|utim, intuitivno Ja uvek ostaje samoosvetljeno, ~ak i pre nego {to se
manifestuje.
Ro|enje grubog tela ne odgovara ro|enju samog ~oveka; s druge strane, ro|enje ega je
njegovo sopstveno ro|enje.
Za oslobo|enje ne preostaje ni{ta novo {to bi se postiglo. To je prvobitno stanje i
nastavlja se, tako|e, nepromenjeno.
140. P: [ta je stvarnost?

M: Stvarnost mora da bude uvek stvarna; ono {to uvek jeste. Ona nema obli~ja ni
imena. Ono {to leì ispod njih je Stvarnost. Ona leì ispod ograni~enja, a sama je
neograni~ena. Ona nije vezana. Ona leì ispod nestvarnosti, a sama je stvarna. Stvarnost je ono
koje jeste. Ona je takva kakva jeste. Prevazilazi govor, neizreciva je; na primer, postojanje, ne-
postojanje, itd.
141. Isti gospodin je kasnije, nakon {to je naveo stih iz Kaivalye, upitao: ıDa li se jnana moè
izgubiti ako se jednom postigne?‰
M: Jnana, kada se jednom postigne, zahteva dosta vremena da se u~vrsti. Sopstvo
sigurno svako moè da iskusi, ali ne onako kako se zami{lja. Ono je samo takvo kakvo jeste.
Ovo iskustvo je samadhi. Isto kao {to vatra ne pe~e kada se zapêva ili vr{e drugi rituali, dok
ina~e to ~ini, tako isto Sopstvo ostaje prekriveno vasanama, a otkriva se kada nema vasana.
Zbog promenljivosti vasana, jnani je potrebno vremena da se u~vrsti. Nepostojana jnana nije
dovoljna da zaustavi ponovna ra|anja. Jnana ne moè ostati postojana pored vasana. Istina je
da, u blizini velikog u~itelja, vasane prestaju da budu delatne, um biva nepokretan i rezultira
samadhi, sli~no vatri koja ne pe~e zbog izvo|enja rituala. Tako u~enik postiè istinsko znanje i
ispravno iskustvo u prisustvu u~itelja. Da bi se u njemu ostalo nepoljuljano, potrebni su dalji
napori. On }e znati da je to njegovo stvarno Bi}e i tako }e biti oslobo|en jo{ za ìvota.
Samadhi sa zatvorenim o~ima je zasigurno dobar, ali se mora i}i dalje, sve dok se ne spozna
kako nedelanje i delanje nisu me|usobni protivnici. Bojazan zbog gubljenja samadhija kada smo
aktivni, znak je neznanja. Samadhi mora da bude sva~iji prirodan ìvot.
Postoji stanje koje je izvan na{eg napora i nedelatnosti. Dok njega ne spoznamo,
potreban je napor. Nakon {to okusimo to Blaènstvo, makar samo jednom, nastoja}emo stalno
da ga opet zadobijamo. Nakon {to jednom iskusi Blaènstvo Mira, nikom ne}e biti milo da
bude izvan njega ili da se drugim zanima. Za jnanija je podjednako te{ko da bude obuzet
mislima, koliko je za ajnanija te{ko da bude slobodan od njih.
Obi~an ~ovek kaè da ne spoznaje sebe; on ima mnogo misli i ne moè da ne
razmi{lja.
Ni jedna vrsta aktivnosti ne doti~e jnanija; njegov um uvek ostaje u ve~nom Miru.
20. januar 1936.
142. G. Prakasa Rao iz Bezvade pita: ıZar iluzija ne postaje nemo}na jo{ pre nego {to
rezultira poistove}enje s brahmanom (brahmakaravriti)? Ili ona traje ~ak i posle?‰
M: Kada se poni{te vasane, iluzija vi{e ne traje. U intervalu izme|u spoznaje identiteta i
poni{tenja vasana, postoja}e iluzija.
P: Kako svet moè da uti~e na nas ~ak i posle poistove}enja s brahmanom?
M: Uradi prvo, pa vidi. Onda }e{ mo}i da postavi{ ovo pitanje, ako bude potrebno.
P: Moèmo li da ga znamo na isti na~in kao {to znamo svoj identitet?
76
M: Da li si ti razli~it od uma? Kako o~ekuje{ da }e{ ga znati?
P: Moè li celo polje citte (cittavilasa) biti spoznato?
M: O! Zar je to identitet sa brahmanom?
Kada se neznanje izgubi, otkriva se ono {to preostaje. To je iskustvo, ono ne spada u
kategoriju znanja.
23. januar 1936.
143. G. Pol Branton je pitao [ri Bhagavana, da li ovaj breg {upalj?

M: Purane kaù da je tako. Kad se kaè da je Srce {upljina, prodiranje u njega
dokazuje da je ono svetlosno prostranstvo. Tako je ovaj breg jedno sli~no prostranstvo. Pe}ine
su pokrivene Svetlo{}u.
P: Da li u njemu ima pe}ina?
M: Video sam u vizijama pe}ine, gradove sa ulicama i ~itav jedan svet u njemu.
P: Da li u njemu ima i siddha?
M: Smatra se da su sve siddhe tamo.
P: Da li su tamo samo siddhe, ili i drugi?
M: Isto kao u ovom svetu.
P: Kaè se da su siddhe na Himalajima?
M: Kailas je na Himalajima; to je boravi{te [ive. A ovaj breg je sam [iva. Sva oprema
njegovog boravi{ta mora biti, tako|e, tamo gde je on sâm.
P: Da li Bhagavan veruje da je breg {upalj?
M: Sve zavisi od gledi{ta pojedinca. Ti si sam video u viziji boravi{ta pustinjaka na
ovom bregu. Opisao si ih u svojoj knjizi.
P: Da. To je bilo na povr{ini brega. Vizija je bila u meni.
M: To je ta~no tako. Sve je unutar na{eg Sopstva. Da bi video svet, mora{ da bude{
posmatra~. Bez Sopstva ne bi moglo biti sveta. Sopstvo je sveobuhvatno. U stvari, Sopstvo je
sve. Nema ni~eg pored Sopstva.
P: Koja je tajna ovog brega?
M: Upravo kao {to si rekao u Tajanstvenom Egiptu, 'Tajna piramide je misterija Sopstva'. Tako
je i tajna ovog brega, tana Sopstva.
Maj. êdvik: Ne znam da li je Sopstvo razli~ito od Ega?
M: Kako si bio u dubokom snu?
P: Ne znam.
M: Ko ne zna? Nije li to budno Sopstvo? Da li pori~e{ svoje postojanje u dubokom
snu?
P: Bio sam i jesam; ali ne znam ko je bio u dubokom snu.
M: Ta~no. Budan ~ovek kaè kako nije znao ni{ta u stanju dubokog sna. Sada vidi
objekte i zna da postoji, dok u dubokom snu nije bilo objekata ni posmatra~a. Isti taj koji
sada govori, postojao je i u dubokom snu. Koja je razlika izme|u ova dva stanja? Sada
postoje objekti i igra ~ula, koji nisu postojali u snu. Nov entitet, ego, osvanuo je u
me|uvremenu, on se igra kroz ~ula, vidi objekte, brka sebe s telom i kaè da je Sopstvo ego.
U stvarnosti, ono {to je bilo u dubokom snu i sada, nastavlja da postoji. Sopstvo je
nepromenljivo. Ego je taj koji se postavio izme|u. Ono {to izranja i uranja je ego; a ono {to
ostaje nepromenjeno je Sopstvo.
144. G. Prakasa Rao: ıKoji je prvi uzrok maye?‰

M: [ta je maya?
P: Maya je pogre{no znanje, iluzija.
M: Za koga postoji iluzija? Mora da postoji neko ko je obmanut. Iluzija je neznanje.
Po tvom mi{ljenju, Sopstvo u neznanju vidi objekte? Kada objekti nisu prisutni, kako moè da
77
postoji maya? Maya je ya ma (ono {to nije)14 . Ono {to preostaje je istinsko Sopstvo. Ako
kaè{ da vidi{ objekte, ili kaè{ da zna{ Stvarnu Jednotu, da li onda postoje dva Sopstva,
jedno koje spoznaje i drugo koje je objekat spoznaje. Niko ne}e priznati u sebi dva Sopstva.
ôvek koji se probudi, re}i }e da je bio u dubokom snu, ali da nije bio svestan. Ne kaè da
je spava~ bio razli~it od ovog, sada prisutnog. Postoji samo jedno Sopstvo. Sopstvo je uvek
svesno. Ono je nepromenljivo. Nema ni~eg osim Sopstva.
P: [ta je astralno telo?
M: Zar ti nema{ telo u snu? Da li je ono razli~ito od tela koje zavaljeno leì u
krevetu?
P: Da li mi preìvljavamo posle smrti? Da li astralno telo preìvi telesnu smrt?
M: Isto kao {to se iz snova probudi{ posle nekoliko novih iskustava, tako se i nakon
fizi~ke smrti nalazi drugo telo.
P: Kaù da astralno telo ìvi ~etrdeset godina posle smrti.
M: U telu koje je sada prisutno, ti kaè{ da je telo u snu astralno. Da li si to rekao
u telu u snu? Ono {to je sada astralno, onda bi se javilo kao stvarno; telo koje je sada
prisutno, prema tom gledi{tu i samo je astralno. Koja je razlika izme|u jednog i drugog
astralnog tela? Me|u njima nema razlike.
G. P. Branton: Postoje stepeni stvarnosti.
M: Re}i da je telo iz sna sada nestvarno, a da je ovo telo bilo nestvarno u snu, ne
ozna~ava stepene stvarnosti. U dubokom snu uop{te nema doìvljaja tela. Postoji uvek samo
jedno, a to je Sopstvo.
145. G. P. Branton: Za{to religije govore o bogovima, raju i paklu?

M: Samo da bi u~inile da ljudi spoznaju da su ravni ovom svetu, a da je samo Sopstvo
stvarno. Religije su stvorene prema gledi{tu traga~a. Uzmimo za primer Bhagavad Gitu. Kada
je Ar|una rekao da se ne}e boriti protiv svojih ro|aka, svojih starijih, kako bi ih ubio i
zadobio kraljevstvo, [ri Kri{na je rekao: 'Ne samo da oni, ti i ja, nismo bili ranije, nego
nismo sada, niti }emo biti nadalje. Ni{ta nije ro|eno, ni{ta nije umrlo, i tako }e biti uvek.'
Kasnije, kada je razvio temu, rekav{i da je isto uputstvo dao Suncu, preko njega Ik{vakuu, itd.
Ar|una je izrazio sumnju: 'Kako to moè biti? Ti si ro|en pre nekoliko godina, a oni su
ìveli vekovima pre'. Tada Kri{na, razumev{i Ar|unino gledi{te, kaè: 'Da. Bilo je mnogo mojih
i tvojih inkarnacija, ja ih znam sve, ali ti ih ne zna{.'
Takvi iskazi izgledaju protivre~ni, ali su ipak ispravni, s gledi{ta pitaoca. Hrist je tako|e
izjavio da je on bio pre Avrama.
P: Kakav je smisao takvih opisa u religijama?
M: Samo da uspostave Stvarnost Sopstva.
P: Bhagavan uvek govori s najvi{eg gledi{ta.
[ri Bhagavan (s osmehom): Ljudi ne}e da shvate jednostavnu istinu - istinu svog
svakodnevnog ìvota, iskustvo postojanja uvek prisutnog i ve~nog. Takvo bivstvo je istina
Sopstva. Ima li onda ikoga ko nije svestan Sopstva? Oni ne bi ~ak ni voleli da ga ~uju
(Sopstvo), ali ùde da saznaju {ta leì iza - raj, pakao, reinkarnacija. Zato {to vole misteriju,
a ne golu istinu onoga {to jeste, religije im uga|aju, samo da bi ih dovele zaobilaznim putem
do Sopstva. Posle lutanja tamo-amo, mora{ se vratiti samom Sopstvu. Onda, za{to ne obitavati
u Sopstvu ve} sada i ovde?
Drugi svetovi zahtevaju Sopstvo kao posmatra~a ili spekulanta. Oni su uvek stvarni u
istom stepenu kao posmatra~ ili mislioc. Oni ne mogu da postoje bez posmatra~a. Zato, nisu
razli~iti od Sopstva. âk i neznalica vidi samo Sopstvo, kada gleda objekte. Ali on je smeten i
poistove}uje Sopstvo sa objektom, tj. sa telom i ~ulima, i igra se u svetu. Subjekat i objekat -
sve se utapa u Sopstvo. Nema posmatra~a, niti posmatranih objekata. Posmatra~ i posmatrano
su Sopstvo. Niti ima vi{e Sopstva. Sva su samo jedno Sopstvo.
14
Zanimljivo je da bi ime gospodara smrti, koji se po indijskoj tradiciji zove Jama, prema ovome zna~ilo Onaj-
koji-nije.
78
26. januar 1936.
146. U odgovoru gospo|ici Leeni Sarabhai, obrazovanoj indijskoj dami visokog poloàja, [ri
Bhagavan je rekao: ıStanje smirenosti du{e je stanje blaènstva. Iskaz u Vedama 'Ja sam ovo
ili ono', samo je sredstvo da se ostigne smirenost uma.‰
P: Dakle, pogre{no je zapo~eti s ciljem; nije li tako?
M: Kada bi bilo cilja koji }e se posti}i, on ne bi bio trajan. Cilj mora da bude ve}
prisutan. Mi nastojimo da postignemo cilj sa egom, ali cilj postoji pre ega. Ono {to je u cilju,
prethodi ~ak i na{em ro|enju, tj. ro|enju ega. Kako mi postojimo, izgleda da i ego postoji.
Ako na Sopstvo gledamo kao na ego, onda postajemo ego, ako gledamo kao na um,
postajemo um, a ako na njega gledamo kao na telo, postajemo telo. Misao je ta koja, na tako
mnogo na~ina, izgra|uje omota~e. Nalazimo da se senka na reci leluja. Moè li iko zaustaviti
lelujanje senke? Ako bi prestala da leluja, ne bi primetili vodu, ve} samo svetlost. Na sli~an
na~in, ne obra}ajmo pa`nju na ego i njegove aktivnosti, nego gledajmo samo svetlost koja je
iza njega. Ego je misao 'ja'. Istinsko Ja je Sopstvo.
P: To je jedan korak do spoznaje.
M: Spoznaja ve} postoji. Stanje koje je slobodno od misli, jedino je stvarno stanje. Ne
postoji takav ~in kao {to je spoznaja. Ima li ikoga ko ne spoznaje Sopstvo? Da li iko pori~e
svoje sopstveno postojanje? Govoriti o spoznaji podrazumeva dva Sopstva, jedno koje }e
spoznati i drugo koje }e biti spoznato. Traì se spoznaja onoga {to jo{ nije spoznato. Onda
kada prihvatimo svoje postojanje, za{to tada ne prepoznamo svoje Sopstvo?
P: Zbog misli - uma.
M: Upravo tako. Um je taj koji stoji izme|u i zaklanja na{u sre}u. Kako znamo da
postojimo? Ako kaè{ da je to zbog sveta koji je oko nas, kako onda zna{ da si postojao u
dubokom snu?
P: Kako se osloboditi uma?
M: Da li je um taj koji èli da bude slobodan od sebe samog? Um ne moè da se
oslobodi sebe samog. Tvoj posao je, dakle, da prona|e{ pravu prirodu uma. Onda }e{ znati da
nema uma. Kada se traì Sopstvo, uma nema nigde. Kada boravi{ u Sopstvu, ne mora{ da se
brine{ za um.
P: Kako se osloboditi straha?
M: [ta je strah? To je samo jedna misao? Ako postoji ne{to pored Sopstva, onda ima
razloga za strah. Ko vidi drugo (bilo {ta spolja{nje)? Prvo izranja ego i vidi objekte kao
spolja{nje. Ako ego ne izroni, samo Sopstvo postoji i nema ni~eg drugog (ni~eg spolja{njeg).
Da bi za nas bilo ne{to spolja{nje, podrazumeva se posmatra~ u nama. Kada ga traìmo
nesta}e, i ne}e se javiti sumnje ni strah - ne samo strah, nego i sve druge misli okupljene
oko ega nesta}e zajedno s njim.
P: Ova metoda izgleda brà nego uobi~ajena metoda negovanja osobina za koje se tvrdi
da su neophodne za spasenje (sadhana chatustaya)?
M: Da. Sve lo{e osobine se okupljaju oko ega. Kada ego umre, spoznaja usledi sama
po sebi. U Sopstvu nema ni dobrih ni lo{ih osobina. Sopstvo je slobodno od svih osobina.
Osobine pripadaju samo umu. Ono je izvan osobina. Ako postoji jedinstvo, bi}e i dvojnosti.
Broj jedan daje povod nastanku svih ostalih brojeva. Istina nije ni jedan ni dva. Ona je takva
kakva jeste.
P: Te{ko}a je u obitavanju u stanju slobodnom od misli.
M: Prepusti sebi stanje slobodno od misli. Nemoj o njemu da misli{ kao da pripada
tebi. Isto kao kada hoda{, a ~ini{ korake nenamerno, tako radi i u tvojim delanjima; stanje
slobodno od misli nije dodirnuto tvojim delanjima.
P: [ta je ono {to razlikuje u delanju?
M: Razlikovanje }e biti automatsko, intuitivno.
P: Zna~i, bitna je samo intuicija; intuicija se, tako|e, razvija.
79
M: Oni koji su otkrili velike istine, u~inili su to u mirnim dubinama Sopstva.
Ego je kao ne~ija senka ba~ena na zemlju. Ako poku{a da je sahrani, to }e biti ludo.
Sopstvo je samo jedno. Ako je ograni~eno, ono je ego. Ako je neograni~eno, ono je beskrajno
i to je Stvarnost.
Mehuri su me|usobno razli~iti i brojni, ali je okean samo jedan. Sli~no, ega su brojna,
dok je Sopstvo jedno i jedino.
Kada ti se kaè da nisi ego, spoznaj Stvarnost. Za{to se i dalje poistove}uje{ sa egom?
To je kao kada se kaè: 'Nemoj da misli{ dok uzima{ lek' - to nije mogu}e. Sli~no se de{ava
s obi~nim ljudima. Kad se pomene Stvarnost za{to nastavlja{ da meditira{ Shivoham ili aham
brahmasmi? Mora se prona}i i razumeti zna~enje. Nije dovoljno samo ponavljati gole re~i ili
misliti o njima.
Stvarnost je, jednostavno, gubitak ega. Uni{ti ego traènjem njegovog identiteta. Po{to
ego nije entitet, on }e automatski nestati i Stvarnost }e sama po sebi zasvetleti. Ovo je
direktna metoda, dok se sve druge metode izvode sa zadràvanjem ega. Na tim putevima
javljaju se mnoge sumnje, a ve~no pitanje preostaje da se savlada na kraju. Ali, u ovoj
metodi, kona~no pitanje je jedino i ono se postavlja od samog po~etka. Nikakve sadhane nisu
potrebne da bismo se posvetili ovom traganju.
Nema ve}e misterije od ove - naime, mi smo sami Stvarnost, a traìmo da postignemo
Stvarnost. Smatramo da postoji ne{to {to skriva na{u Stvarnost i da se to mora uni{titi pre
nego {to se postigne Stvarnost. To je sme{no. Osvanu}e dan kada }ete se sami smejati svojim
pro{lim naporima. Ono {to }e postojati tog dana, kad se budete smejali, tako|e je ovde i
sada.
P: Dale, je li to velika igra pretvaranja?
M: Da.
U Joga Vasishti se kaè: 'Ono {to je Stvarno, skriveno je od nas, a ono {to je la`no,
otkriva se kao istina.' Mi, u stvari, doìvljavamo samo Stvarnost; a ipak, to ne znamo. Nije li
to ~udo nad ~udima?
Ispitivanje 'Ko sam ja?' je sekira kojom se odseca ego.
147. U odgovoru kanarskom sannyasiju, [ri Bhagavan je rekao: ıPostoje razli~iti stupnjevi uma.
Spoznaja je stupanj savr{enstva. Ona se ne moè obuhvatiti umom. Sarvajnatva (sveznanje)
zna~i biti sarvam (sve); 'sve' se ne odnosi samo na um. Poznato i nepoznato zajedno ~ine
'sve'. Nakon {to prevazi|e{ um obitava{ kao Sopstvo. Sada prisutno znanje je samo znanje
ograni~enja. Istinsko Znanje je neograni~eno. Budu}i da je takvo, ne moè biti obuhva}eno
ovim znanjem. Prestani da bude{ onaj-ko-zna, onda }e postojati savr{enstvo.‰
27. januar 1936.
148. Jedan gospodin iz Gu|erata rekao je da se koncentrisao na zvuk - nadu, i èleo je da

zna da li je metoda ispravna.
M: Meditacija na nadu jedna je od vi{e odobrenih metoda. Pristalice smatraju da ta
metoda poseduje izuzetnu mo}. Po njima, to je najlak{a i najdirektnija metoda. Isto kao {to se
uspavankama uspava dete, tako nada sti{ava ~oveka do stanja samadhija. Isto tako kao {to
kralj {alje svoje dràvne muzi~are u znak dobrodo{lice svom sinu koji se vra}a s dugog
putovanja, tako i nada na prijatan na~in odnosi oboàvatelja u Boravi{te Gospoda. Nada
pomaè koncentraciji. Kad je postignemo, ve`banje ne treba da bude samo sebi cilj. Nada nije
predmetna; treba ~vrsto da se drìmo subjekta, ina~e }e uslediti praznina. Iako je subjekat
prisutan ~ak i u praznini, on ne}e biti svestan prestanka zvukova razli~itih vrsta. Da bi bio
svestan ~ak i u toj praznini, aspirant se mora se}ati svog Sopstva. Nada upasana (meditacija na
zvuk) je dobra; jo{ je bolja ako se poveè sa ispitivanjem (vicharom). U tom slu~aju, nada je
sa~injena od chinmaye i, tako|e, od tanmaye (od Znanja i od Sopstva). Nada pomaè
koncentraciji.
80
28. januar 1936.
149. U odgovoru sadhuu koji je pitao da li se bhakti sastoji u zaboravljanju tela, [ri Bhagavan
je rekao:
ıZa{to brine{ za telo? Upra`njavaj bhakti i ne brini o tome {ta se de{ava s telom.‰
150. Gospo|a i gospodin Keli (Kelly), stariji par iz Amerike, i drugi iz njihovog dru{tva, èleli
su da znaju {ta treba da rade da bi postigli koncentraciju uprkos nelagodnostima sedenja i
ujedanju komaraca.
M: Nelagodnosti vas ne}e zabrinjavati ako vam koncentracija bude ispravna. Nemojte
mariti za nelagodnosti. Drìte svoj um ~vrsto u meditaciji. Ako nemate snagu i istrajnost da
podnosite ubode komaraca, kako se nadate da }ete posti}i spoznaju Sopstva? Spoznaja mora
postojati u svoj vrevi ìvota. Ako se raskomotite i odete u krevet, zaspa}ete. Suo~ite se s
problemima, ali se drìte ~vrsto u meditaciji.
31. januar 1936.
151. Jedan ameri~ki gospodin malo slabije ~uje. Budu}i da je navikao da se oslanja na sebe
od svoje mladosti, on se prirodno, ose}a zabrinut zbog slabljenja svog sluha.
M: Ti se nisi oslanjao na sebe; oslanjao si se na ego. Dobro je da se to oslanjanje
odbaci, a da postigne{ da se zaista oslanja{ na sebe.
Opet, Bhagavan je rekao:
ıNema razloga za zabrinutost. Podjarmljivanje ~ula neophodna je priprema za
samospoznaju. Sam Bog je za tebe podjarmio jedno ~ulo. Tim bolje za tebe.‰
Pitalac je rekao da prihvata duhovitost, ali da njegovo samopo{tovanje i dalje trpi.
M: Sopstvo je samo jedno. Da li se ose}a{ povre|enim ako osu|uje{ samog sebe, ili
prezire{ sebe zbog svojih gre{aka? Ako se drì{ Sopstva, ne postoji druga osoba koja }e te
prezirati. Kada vidi{ svet, ti si izgubio svoje Sopstvo. Nasuprot tome, drì se Sopstva i svet se
ne}e pojaviti.
1 februar 1936.
152. Gospo|a Keli je èlela da zna, kako }e najbolje nau~iti da meditira.

[ri Bhagavan je pitao, da li je ve} izvodila japu (obrtanje brojanice, kao {to ~ine
Rimokatolici). Ona je rekla: ıNe‰.
M: Da li si mislila o Bogu, o njegovim osobinama?
P: îtala sam i razgovarala o takvim temama.
M: Pa, ako se isto obr}e u umu bez otvorenog izraza kroz ~ula i telo, to je meditacija.
P: Ja mislim na meditaciju kao {to je ozna~ena u Tajnom putu i u Ko sam ja?
M: @udi intenzivno za tim, tako da se um rastopi u predanosti. Nakon {to kamfor
izgori, ne preostaje nikakav ostatak. Um je kamfor; kada se on rastopi u Sopstvo ne
ostavljaju}i za sobom ni najmanji trag, to je spoznaja Sopstva.
4. februar 1938.
153. Nekoliko Pe{avarija, me|u kojima jedan ~lan sudske komisije i mladi}, ozbiljan i na~itan,
s jakom verom u postojanje Paramatmana (Vrhunskog Sopstva) kao razli~itog od Jivatmana
(individualne du{e), postavio je neka pitanja.
[ri Bhagavan je razumeo njegove razli~ite sumnje i izneo je jedan svoj stav: ıOdstrani
upadhije (dodatke) jiva i param s atmana, pa kaì da li jo{ uvek nalazi{ razliku? Ako i kasnije
81
budu postojale ovakve sumnje, upitaj se 'Ko je taj koji sumnja? Ko je taj koji misli?' Na|i ga.
Ove sumnje }e nestati.‰
5. februar 1936.
154. Slede}eg dana, on je pitao za pranayamu.

M: Prema jnani pranayama je:
Na aham Nisam ovo izdah
Koham Ko sam ja? udah
Soham Ja sam On zadràvanje daha
Ovo je vichara. Vichara dovodi do èljenih rezultata.
Za onog ko nije tako napredan da bi se bavio njom, neka meditacija }e dovesti do
zadràvanja daha i um tada prestaje da bude nemiran. Kontrola uma spontano dovodi do
kontrole daha; pre }e uslediti kevala kumbhaka (spontano zadràvanje daha, bez obra}anja
pa`nje na udah i izdah).
Za onoga ko nije u stanju ni ovo da izvodi, prepisuje se regulisanje daha kako bi se
um u~inio spokojnim. Spokoj traje samo dok se kontroli{e dah. Dakle, on je prolazan. Jasno
je da cilj nije pranayama. On se pro{iruje na pratyaharu, dharanu, dhyanu i samadhi. Ti
stupnjevi se bave kontrolom uma. Takva kontrola postaje lak{a za onoga ko je ranije
upra`njavao pranayamu. Pranayama ga vodi do vi{ih stupnjeva, uklju~uju}i kontrolu uma. Stoga
je kontrola uma tako|e cilj joge.
Onaj ko je napredniji i}i }e, naravno, direktno na kontrolu uma, ne gube}i vreme u
praktikovanju kontrole daha. Prost razvoj pranayame, sam moè doneti siddhije za kojima mnogi
~eznu.
Upitan o tome da li postoje ograni~enja ishrane, [ri Bhagavan je odgovorio: ıMita hita
bhuk‰ (prihvatjiva hrana u umerenoj koli~ini). Kada su ga upitali o delotvornosti bhaktija, [ri
Bhagavan je rekao: ıSve dok postoji vibhakti, mora da postoji bhakti. Sve dok postoji viyoga,
mora da postoji joga. Sve dok postoji dualnost moraju postojati Bog i oboàvaoc. Isto je tako
u vichari. Sve dok postoji vichara postoji i dualnost. Ali, utapanjem u izvor postoji samo
jedinstvo. Dakle, tako je i sa bhaktijem. Spoznajom Boga koji se oboàva, bi}e samo jedinstva.
Na Boga se misli, tako|e, u Sopstvu i od strane Sopstva. Bog je, dakle, identi~an sa
Sopstvom. Ako se nekom kaè da treba da ima bhakti za Boga, i on to tako i u~ini, to je u
redu. Ali, postoji druga vrsta ljudi, koji se okrenu okolo i kaù: 'Postoje dvoje, ja i Bog. Pre
no {to spoznam dalekog Boga, daj da spoznam onog koji je neposredniji i bliì', njemu se
mora pou~avati vichara-marga. U stvari, nema razlike izme|u bhakti i vichare.
155. Isti ~ovek je ponovo pitao o prirodi samadhija i o sredstvima za njegovo postizanje.
M: Kada onaj koji pita za prirodu samadhija i za metodu ulaska u njega, nestane,
nasta}e samadhi.
Maj. êdvik: ıKaè se da je jedan pogled Mahatme dovoljan; da idoli, hodo~a{}a, itd.
nisu tako delotvorni. Ja sam ovde ve} tri meseca, ali ne znam koju sam dobrobit dobio
Mahar{ijevim pogledom?‰
M: Pogled ima pro~i{}avaju}e dejstvo. Pro~i{}enje se ne moè predstaviti. Isto kao {to je
komadu uglja potrebno dugo vremena da se zapali, a za komad }umura treba manje vremena,
dok se masa baruta odmah zapali, tako je i sa stupnjevima ljudi koji dolaze u kontakt sa
Mahatmama.
G. Koen (Cohen): ıJa ulazim u meditaciju i stièm do ta~ke koja se moè nazvati
mirom i kontemplativnim stanjem. [ta treba da bude slede}i korak?‰
M: Mir je samospoznaja. Mir ne treba da se remeti. Treba da teìmo samo miru.
P: Ali ja nisam zadovoljan.
M: Zato {to je tvoj mir privremen. Ako postane trajan tada je on samospoznaja.
82
9. februar 1936.
156. P: Da li je osamljenost korisna za ve`banje?

M: [ta podrazumeva{ pod osamljeno{}u?
P: Da se drìm dalje od drugih.
M: Za{to bi to trebalo da se ~ini? To je podstaknuto samo strahom. âk i u
osamljenosti postoji strah od upada drugih i od toga da }e osamljenost biti ometena. [tavi{e,
kako u osamljenosti treba da se bri{u misli? Zar to ne treba da se u~ini u ovim okolnostima?
P: Ali um je sada uznemiren.
M: Za{to pu{ta{ um da ode? Osamljenost odgovara smirivanju uma. Ovo se moè izvesti
i u gu`vi. Osamljenost ne moè da izbri{e ni~ije misli. To ~ini ve`ba. Ta ista ve`ba se moè i
ovde primenjivati.
157. P: U potrazi za Sopstvom, traga~ se na odre|enom stupnju usmerava da drì um u

negativnom stavu, da bi u{la Milost. Kako negativno moè da donese pozitivan rezultat?
M: Sopstvo je uvek prisutno - ne treba da se postiè ni{ta novo.
P: @elim da pitam, {ta se ~inilo u negativnom stavu ~ime se zasluìla Milost?
M: Da li postavlja{ ovo pitanje u nedostatku Milosti? Milost je na po~etku, u sredini i
na kraju. Milost je Sopstvo. Zbog pogre{nog poistove}enja Sopstva s telom, za gurua se smatra
da je telo. Ali sa guruovog gledi{ta, guru je samo Sopstvo. Sopstvo je samo jedno. On kaè da
samo Sopstvo postoji. Zar onda Sopstvo nije tvoj guru? Odakle bi ina~e do{la Milost? Samo iz
Sopstva. Manifestacija Sopstva je manifestacija Milosti i obrnuto. Sve ove sumnje se javljaju
zbog pogre{nog vi|enja i kao posledica o~ekivanja ne~ega {to je ~oveku spolja{nje. Ni{ta
Sopstvu nije spolja{nje.
P: Sva pitanja su postavljena s na{e ta~ke gledi{ta, a [ri Bhagavanovi odgovori s
njegove. Ne samo {to dobijamo odgovore na pitanja, ve} su i na{a pitanja minirana.
11. februar 1936.
158. G. Fridman: ı\anaka je bio jnani, a ipak je vladao svojim podanicima. Zar delanje ne
zahteva aktivnost uma? Koje je razlo`no obja{njenje jnanijevog uma?‰
M: Ti kaè{, '\anaka je bio jnani, a ipak je bio aktvan'. Da li \anaka postavlja ovo
pitanje? Pitanje je samo u tvom umu. Jnani nije svestan ni~ega pored Sopstva. On nema takve
sumnje.
P: Mo`da je to kao san? Isto kao {to mi govorimo o svojim snovima, tako oni misle o
svojim delanjima.
M: âk je i san u tvom umu. Ovo obja{njenje je, tako|e, samo u tvom umu.
P: Da, razumem. Sve je Ramana-maya - sa~injeno od Sopstva.
M: Ako je tako, ne}e biti dualnosti, niti razgovora.
P: Kada ~ovek spozna Sopstvo, moè delotvornije da pomogne svetu. Nije li tako?
M: Ako bi svet bio odvojen od Sopstva.
12. februar 1936.
159. G. Koen je èleo da zna, da li je trans nuàn uslov za samospoznaju?

M: Ti si uvek u Sopstvu - sad, u transu, u dubokom snu, u spoznaji. Ako izgubi{
Sopstvo i poistoveti{ se s telom i umom, ~ini se da te ova stanja obuzmu, a tako|e izgleda
kao da je praznina u transu, dok si ti Sopstvo i ve~no prisutan.
P: [ri Aurobindo kaè da se Svetlost koja obitava u glavi, mora dovesti dole, u srce.
M: Zar Sopstvo ve} nije u Srcu? Kako se sveproìmaju}e Sopstvo moè premestiti s
jednog mesta na drugo?
P: Da li je karma-yogi ili bhakta, tako|e podloàn transu?
83
M: Kad se usredsredi{ na jednu ta~ku, utapa{ se u nju i to se naziva transom. Ostali
oblici se gube i samo Sopstvo preostaje. Karmi ili bhakta, tako|e, moraju doìveti isto.
160. P: [ta je hridaya, a {ta sphurana koja je u njemu? Kako se oni javljaju?
M: Hridaya i sphurana su isto {to i Sopstvo. Sphurana zahteva osnovu za svoju
manifestaciju. Ovo je obja{njeno u knjizi.
P: Kako se javlja sphurana - kao svetlost, kretanje, ili kako ve}?
M: Kako se to moè opisati re~ima? Ona uklju~uje sve ovo. Ona je Sopstvo. Fiksiraj
svoju pa`nju na nju i ne pu{taj da prodre ideja o njenom kona~nom karakteru.
13. februar 1936.
161. Jedan stariji ~ovek iz Ananthapure, kada je ~uo kako se u sali recituju Vede, ustao je i
upitao?
ıKaè se da oni koji nisu Brahmini ne treba da slu{aju recitovanje Veda.‰
M: Gledaj svoja posla. Brini se za ono zbog ~ega si do{ao ovamo. Za{to gubi{ vreme
na ovim pitanjima? Kaè{, 'ûo sam recitovanje'. Ko je taj 'ja'? Koristi{ tu re~, ne znaju}i 'ja'.
Ako njeno zna~enje bude poznato, ne}e biti nikakve sumnje. Prvo na|i 'ja', a zatim moè{ da
govori{ o drugim pitanjima.
Nastavljaju}i, [ri Bhagavan je rekao:
ıSmriti15 kaù ne{to. Oni sada nisu prihvatljivi. 'Ja }u reformisati svet, napisa}u ponovo
smritije'. Ludi se {epure, govore}i tako, jo{ od pamtiveka. Takvi reformatori dolaze i odlaze,
ali, drevni smritiji jo{ uvek stoje. Za{to gubiti vreme na takve stvari? Neka svako brine svoju
brigu. Sve }e biti dobro.
23. februar 1936.
162. Srednjove~na dama iz Maharasthre, koja je prou~avala Jnanesvari, Bhagavatu, Vichara

Sagaru i ve`bala usredsre|ivanje izme|u obrva, ose}ala je drhtanje ili strah i nije napredovala.
Traìla je vo|stvo.
Mahar{i joj je rekao da ne zaboravi posmatra~a. Pogled je fiksiran izme|u obrva, ali
posmatra~ nije u oku. Ako se uvek budemo se}ali posmatra~a, sve }e biti u redu.
24. februar 1936.
163. Dr. Henri Hend, Amerikanac od oko sedamdesetak godina, pitao je: ı[ta je ego?‰
M: Budu}i da je ego za tebe ne{to unutra{nje, a ne spolja{nje, to mora da ti bude
jasno.
P: Koja je njegova definicija?
M: Definicija tako|e mora da proistekne iz ega. Ego mora sebe odrediti.
P: [ta je du{a?
M: Na|i ego i na{ao si du{u.
P: Da li su, onda, isto?
M: Du{a moè biti bez ega, ali ego ne moè bez du{e. Oni su kao pena i okean.
P: To osvetljava problem. [ta je atman?
M: Atman i du{a su isto.
164. Jedan drugi Amerikanac je pitao za misaone oblike.

M: Tragaj za izvorom misli i oni }e nestati.
P: Misli se materijalizuju.
15
Pam}enje, tradicija. Literatura koja nije objava, ali je ipak dovoljno zna~ajna da bi bila po{tovana. Tu spada
literatura shastra. Dok je objava zabranjena ènama, {udrama i neiniciranoj deci, smriti im je pristupa~na.
84
M: Ako bude misli, one }e se materijalizovati. Ako nestanu, onda nema {ta de se
materijalizuje. [tavi{e, ako si ti fizi~ko bi}e, i svet je fizi~ki. Otkrij da li si fizi~ko bi}e.
P: Kako da budemod koristi za boìji svet?
M: Prona|i da li je Ja razli~ito od boànskog dela sveta. Mada ti sam nisi u stanju
sebi da pomogne{, traì{ od boànskog dela da ti pomogne da pomogne{ svetu. Boànsko te
usmerava i kontroli{e. Kuda ide{ u dubokom snu? Odakle izlazi{?
P: Ja sam pod uticajem dela i misli.
M: Misli i dela su isto.
P: Da li postoji neki na~in kako da se opaàju nadfizi~ke pojave, na primer, an|eli
~uvari?
M: Stanje objekta zavisi od stanja posmatra~a.
P: Grupa posmatra~a vidi isto.
M: Zato {to iza svih njih postoji samo jedan posmatra~, a postoji raznolikost pojava. Da
li opaà{ raznolikost u dubokom snu?
P: Vidimo Abrahama Linkolna koji je davno umro.
M: Da li postoji objekat bez posmatra~a? Iskustva mogu da budu stvarna. Objekti zavise
samo od posmatra~a.
P: Jedan moj asistent je ubijen u ratu. Devet godina posle njegove smrti, snimljena je
fotografija neke druge grupe ljudi. Njegova slika se javila na fotografiji. Kako to?
M: Verovatno su se misli materijalizovale⁄ Idi do korena toga.
P: Kako?
M: Ako je put spolja{nji, mogu}e je usmeravanje, ali on leì unutra. Traì unutra.
Sopstvo je uvek spoznato. Moè se traìti ne{to novo, {to jo{ nije spoznato. Ali, Jasvo je u
tvom iskustvu.
P: Da, ja sebe spoznajem.
M: Sebe. Da li postoje dva - ja i sebe?
P: Ne mislim tako.
M: Ko je taj koji je spoznao ili nije?
P: Postoji samo jedno Sopstvo.
M: Pitanje moè da se javi samo ako ima dvoje. Napusti pogre{no poistove}ivanje
Sopstva sa ne-Sopstvom.
P: Mislim na vi{i stupanj svesti.
M: Nema stupnjeva.
P: Za{to ~ovek odmah ne do|e do prosvetljenja?
M: On sam je prosvetljenje. On osvetljava druge.
P: Da li se va{e u~enje razlikuje od u~enja drugih?
M: Put je jedan i spoznaja je samo jedna.
P: Ali ljudi govore o toliko mnogo metoda.
M: Zavisno od svog sopstvenog stepena umnosti.
P: [ta je joga?
M: Joga (jedinstvo) je za onoga ko je u viyogi (odvojenosti). Ali, postoji samo jedan.
Ako spozna{ Sopstvo, ne}e biti razlike.
P: Ima li delotvornosti u kupanju u Gangu?
M: Gang je u tebi. Ovaj Gang ne}e u~initi da ti bude hladno ili da drhti{. Kupaj se u
njemu.
P: Treba li povremeno da ~itamo Gitu?
M: Uvek.
P: Moèmo li da ~itamo Bibliju?
M: Biblija i Gita su isto.
P: Biblija u~i da je ~ovek ro|en u grehu.
M: ôvek je greh. U dubokom snu nije bilo ose}aja da smo ljudi. Telo-misao iznosi
ideju greha. Ro|enje misli je prvi greh.
85
Na drugo pitanje U~itelj je odgovorio: ıSvako vidi samo Sopstvo. Boànska obli~ja su
samo kao pena na vodi okeana Stvarnosti, ili kao slike koje se pokre}u na platnu.‰
P: Biblija kaè da se ljudska du{a moè izgubiti.
M: Misao 'ja' je ego i on se gubi. Stvarno Ja je ıJa sam To, Ja jesam.‰
P: Postoji konflikt u u~enjima Aurobinda i Majke.
M: Prvo pogledaj Sopstvo, a onda ukloni konflikte.
P: [ta je odricanje?
M: Odbacivanje ega.
P: Za ono nije u odbacivanju poseda?
M: I posednika.
P: Svet }e se izmeniti ako ljudi odbace svoje posede zbog dobrobiti drugih.
M: Prvo odbaci sebe, a onda misli na ostalo.
P: U odgovoru na jedno drugo pitanje, [ri Bhagavan je rekao: Metode se ~ine lake,
zavisno od prirode pojedinca. To zavisi od toga kako je on ranije ve`bao.
P: Zar ne moèmo odmah do}i do spoznaje?
M: Spoznaja nije ni{ta novo. Ona je ve~na. Ne postavlja se pitanje trenutne ili
postepene spoznaje.
P: Da li postoji reinkarnacija?
M: Reinkarnacije moè biti ako si sada inkarniran. âk i sada, ti nisi ro|en.
Na jedno drugo pitanje:
M: Ego je koren svih bolesti. Odbaci ga i ne}e biti bolesti.
P: Ako se svi odreknu, da li }e biti prakti~nog sveta? Ko }e orati? Ko }e `njeti?
M: Prvo spoznaj, a zatim vidi. Pomo} kroz spoznaju prevazilazi svu pomo} kroz re~i,
misli i dela. Ako shvati{ svoju sopstvenu stvarnost, onda }e ti biti jasna stvarnost rishija i
u~itelja. Postoji samo jedan u~itelj, a to je Sopstvo.
P: Za{to u~itelji insistiraju na }utanju i prijem~ivosti?
M: [ta je }utanje? To je ve~na re~itost.
P: Koji je prijem~iv stav uma?
M: Ne biti uznemiren u umu.
P: Ima li koristi od zbliàvanja Amerike i Indije zdruìvanjem inteligencije dveju zemalja,
recimo, razmenom profesora?
M: Do takvih ishoda }e do}i spontano. Postoji sila koja vodi sudbine nacija. Ova pitanja
se javljaju samo kad izgubi{ dodir sa Stvarno{}u. Da li je Amerika odvojena od tebe, ili
Indija? Drì se nje i vidi.
P: [ri Ramakri{na je pripremio Vivekanandu. Koja sila je iza toga?
M: Sila je samo jedna, u svakom.
P: Koja je priroda te sile?
M: Isto kao {to su opiljci ~elika privu~eni magnetom i sila je unutra, a ne spolja.
Ramakri{na je bio u Vivekanandi. Ukoliko misli{ da je Vivekananda telo, Ramakri{na je
tako|e jedno telo. Ali, oni nisu tela. Vivekananda ne bi mogao da u|e u samadhi, da
Ramakri{na nije bio u njemu.
P: Za{to ~ovek treba da pati kad ga ubode {korpion?
M: Koji je razlog pojave tela i sveta?
P: To je delo kosmi~kog uma.
M: Neka se kosmi~ki um brine za takva doga|anja. Ako pojedinac èli da zna, neka
otkrije Sopstvo.
P: U vezi s jogijskim misterijama ispijanja {alitrine kiseline, gutanja otrova, hodanja po
vatri, itd.: ıDa li to treba pripisati stanju vibracija?‰
M: Neka fizi~ko telo pita o tome. Ti nisi telo. Za{to da brine{ o onome {to nisi. Kada
bi Sopstvo imalo neki oblik, ono bi moglo da trpi uticaj objekata. Ali, Sopstvo nema obik;
zato je imuno na kontakt sa stvarma.
P: [ta je zna~enje okeana ljubavi?
86
M: Duh, Sveti Duh, Spoznaja, Ljubav, sve su to sinonimi.
P: Veoma, veoma prosvetljuju}i razgovor.
G. N. Suba Rao: [ta je visishtadvaita?
M: Isto {to i ovo.
P: Oni ne prihvataju mayu?
M: Mi kaèmo sarvam je brahman. Oni ponavljaju da brahman ostaje odre|en16 (visishta)
u svemu.
P: Oni kaù da je svet stvarnost.
M: I mi kaèmo da je tako. A~arja je samo rekao: ıProna|i stvarnost koja je iza
sveta.‰ Ono {to jedni nazivaju iluzijom, drugi zovu promenljivo{}u. Kraj je u oba slu~aja isti.
Dr. Hand: Mahar{i! Nemojte misliti da smo lo{i de~aci.
M: Nemojte mi to re}i. Ali, ne treba da mislite da ste lo{i de~aci.
Svi su nasmejali. Razi{li smo se oko 17 sati.
[ri Bhagavan je ne{to kasnije rekao: ıAko ostanu jo{ jedan dan posta}e nemi.‰
165. G. Suba Rao: Da li }e svi ljudi jednom dosti}i samadhi?

M: Zar sada nema samadhija?
P: Da li je on ve~an?
M: Da nije, kako bi bio stvaran?
P: Onda?
M: Nema tada, nema sada.
P: îni se da je tako.
M: Kome?
P: Umu.
M: [ta je um? Ko sam ja?
P: (]utanje).
166. Jedan ~ovek je pitao da li je mogu}e otkloniti starost i bolest primanjem boànske sile.
M: Moè{ da otkloni{ i samo telo.
P: Kako primiti boànsku silu?
M: Ona je ve} tu. Nema potrebe da se primi u sebe. To moè da se u~ini samo ako
je izvan tebe. Ali, to si ti sam. Nema primanja i odavanja.
P: Da li postoji potreba da se pridràvamo fizi~kih zakona, to jest, ishrane?
M: Oni su samo u ma{ti.
167. Jedan ~ovek je bio uznemiren, po{to nije mogao da usredsredi svoj um.
M: Zar nije samo Jedno, ~ak i sad? Uvek ostaje samo Jedno. Razli~itost leì samo u
tvojoj ma{ti. Jedinstvo Bi}a ne mora da se postigne.
168. [ri Bhagavanu su pomenuli da samospoznato bi}e nema potrebe za hranom.

M: Ti razume{ samo sa svog nivoa.
169. P: Kako kontrolisati um?

M: Uhvati ga.
P: Kako?
M: [ta je um? Prona|i ga. To je samo nagomilavanje misli.
P: Kako iskoreniti polni nadraàj?
M: Tako {to se iskoreni pogre{na ideja da je telo Sopstvo.
P: Kako to spoznati?
16
Visishta ili odre|en (na engleskom: qualified) ima smisao: brahman je u svemu, ali sa svojstvima ili osobinama,
zna~i s odre|enjima, dok po advaiti on je bez kvaliteta i apsolutan. Drugi smisao je: brahman je oli~en u svakom,
kao raznolik, jer je potpun, svekolik.
87
M: Zato {to misi{ da si telo, ti vidi{ drugog kao telo. Javlja se razlika u polu. Ali, ti
nisi telo. Budi pravo Sopstvo. Ono nema pola.
170. P: Da li jogi moè saznati svoje pro{le ìvote?

M: Da li poznaje{ svoj sada{nji ìvot tako dobro, da èli{ da zna{ pro{li? Prona|i
sada{nji ìvot, onda }e ostalo do}i samo. âk i sa sada{njim, ograni~enim znanjem toliko
patimo. Za{to èli{ da se optereti{ sa jo{ vi{e znanja, pa da jo{ vi{e pati{?
P: Da li post moè da pomogne spoznaji?
M: Ali, to je privremeno. Mentalni post je stvarna pomo}. Post nije sam sebi cilj. Rame
uz rame mora da ga prati duhovni razvoj. Potpuni post oslabljuje i um. Ne moè{ izvu}i
dovoljno snage za duhovno traganje. Zato, uzimaj umereno hranu i nastavi s ve`banjem.
P: Kaù da nakon posta od mesec dana, posle deset dana um postaje ~ist i postojan i
ostaje takav zauvek.
M: Da, ukoliko se i duhovno traganje ispravno sprovodi za vreme posta.
171. Na jedno dugo pitanje U~itelj je odgovorio: ıNabolji govor je govor srca srcu i slu{anje
srca srcem. To je najbolja upadesha.‰
P: Zar nije neophodno vo|stvo gurua?
M: Da li si odvojen od gurua?
P: Da li je bliskost korisna?
M: Da li misli{ na fizi~ku bliskost? [ta je u tome dobro? Bitan je samo um. Um mora
da se dovede u dodir.
28. februar 1936.
172. P: Koja je razlika izme|u meditacije (dhyana) i ispitivanja (vichare)?

M: Obe se svode na isto. Oni koji nisu spremni za ispitivanje, moraju da ve`baju
meditaciju. U toj ve`bi aspirant, zaboravljaju}i sebe, meditira 'Ja sam brahman', ili 'Ja sam
[iva'; tako nastavlja da se drì brahmana ili [ive. To }e se kona~no zavr{iti na preostalom
Bi}u kao brahmanu ili [ivi, koje }e spoznati kao îsto Bi}e, to jest, Sopstvo.
Onaj ko se bavi traganjem i po~inje da se oslanja na sebe, pita: 'Ko sam ja?' i Sopstvo
mu biva jasno.
P: Da li }e se znanje koje je postignuto direktnim iskustvom, posle toga izgubiti?
M: Kaivalya Navanita kaè da se ono moè izgubiti. Iskustvo koje se postigne dok nisu
iskorenjene sve vasane, ne moè biti postojano. Moraju se uloìti napori da se izbri{u vasane,
ina~e }e do}i do ponovnog ro|enja, posle smrti. Neki kaù da direktno iskustvo sledi iz
slu{anja re~i svog u~itelja; drugi kaù da dolazi iz refleksije; neki, pak, kaù da dolazi iz
jednousmerenosti i, tako|e, iz samadhija. Iako ovo, na prvi pogled izgeda kao da je razli~ito,
kona~no sve to zna~i isto.
Znanje moè da ostane nepokolebivo samo nakon iskorenjivanja svih vasana.
29. februar 1936.
173. P: Gospode, kako se moè olabaviti stisak ega?

M: Time {to mu se ne dodaju nove vasane.
P: Nikakva japa nije oslabila stisak.
M: Kako to! On }e oslabiti i nestati kad bude trebalo.
2. mart 1936.
174. Dr. Hand, ameri~ki gospodin, pitao je: ıPostoje li dve metode za nalaènje izvora ega?‰
88
M: Ne postoje dva izvora, pa ne postoje ni dve metode. Ima samo jedan izvor i jedna
metoda.
P: Koja je razlika izme|u meditacije i ispitivanja Sopstva?
M: Meditacija je mogu}a samo ako se ego odràva. Postoji ego i objekat na koji se
meditira. Metoda je posredna. Dok je Sopstvo samo jedno. Kada se traì ego, tj. njegov izvor,
ego nestaje. Ono {to preostaje, je Sopstvo. Ovo je direktna metoda.
P: [ta onda treba da radim?
M: Da se drì{ Sopstva.
P: Kako?
M: âk i sada, ti si Sopstvo. Me|utim, ti nema{ ovu svest (ili ego) sa Apsolutnom
sve{}u. Ova pogre{na identifikacija je posledca neznanja. Neznanje nestaje zajedno sa egom.
Jedino treba izvr{iti ubijanje ega. Spoznaja ve} postoji. Nije potrebno nikakvo nastojanje da bi
se postigla spoznaja. Jer, ona nije ni{ta spolja{nje, ni{ta novo. Ona je uvek i svuda - tako|e
ovde i sada.
3. mart 1936.
175. G. N. Suba Rao je pitao: ıVisishtadvaite kaù da je atma sakshatkara (samospoznaja)

priprema za paramatma sakshatkaru (spoznaju Boga). Izgleda da je te{ko}a prili~no velika.
M: [ta je atma sakshatkara? Ima li dve atme, tako da jedna drugu spoznaje? Nema dva
Sopstva. Prvo postigni atma sakshatkaru, a zatim prosudi {ta sledi.
P: Bhagavad Gita kaè da postoji Bog ~ije je telo sa~injeno od svih du{a.
M: Svi se slaù u vezi sa poni{tenjem ega. Hajde da se bacimo na posao u ta~ki o
kojoj se slaèmo. Nanajivatma (razli~ite individualnosti) pominju i neke advaite. Sve je to
nebitno za na{e duhovno uzdignu}e. Prvo spoznaj Sopstvo, a zatim vidi {ta leì iza.
7. mart 1936.
176. Dr. Hand je nameravao da sutra napusti a{ram, poseti Himalaje (Hardwar), vrati se
ovamo, ode u Bombaj i ukrca na brod za Egipat, Palestinu, Evropu i kona~no za svoju rodnu
zemlju, Ameriku.
Hteo je da ode do vrha brega i èleo je da mu se [ri Bhagavan pridruì. Trebalo je
da se [ri Bhagavan popne do visine koja bi mu odgovarala, a zatim da ga sa~eka kako bi se
na{li na odre|enom mestu. [ri Bhagavan se sme{io pitaju}i ga da li ~uo za iskustvo Dr.
Bislija.
Dr. Hand: ıOn je moj prijatelj. Rekao mi je sve - divno! Ja sam stariji od vas
Mahar{i. Ali, nemojte me smatrati za autsajdera. Mogu da se popnem na breg kao de~ak.
Kada ste poslednji put i{li na vrh?
M: Otprilike pre 11 godina. [ta je rekao Dr. Bisli?
P: To je rekao u strogom poverenju. Re}i }u vam kad budemo sami.
Mahari{i se samo nasme{io.
P: Mahar{i! Da li ste svesni bratstva nevidljivih rishija?
M: Ako su nevidljivi, kako mogu da ih vidim?
P: U svesti.
M: U svesti nema ni~ega spolja{njeg.
P: Zar nema individualnosti? Bojim se da ne izgubim svoje individualno bi}e. Zar u
svesti ne postoji svesnost da smo ljudska bi}a?
M: Za{to se boji{ gubitka individualnosti? Kakvo je tvoje stanje u toku dubokog sna bez
snova? Da li si tada svestan svoje individualnosti?
P: Mogu}e je.
M: Ali, {ta je tvoje iskustvo? Da postoji individualnost, da li bi to bio dubok san?
P: To zavisi od interpretacije. [ta kaè Mahar{i?
89
M: Marar{i ne moè da govori o tvom iskustvu. On te ne prisiljava ni na {ta.
P: Znam. Zbog toga toliko volim njega i njegova u~enja.
M: Zar ne priprema{, ustvari, svoj krevet i zar ne ùdi{ da u dubokom snu izgubi{
svoju individualnost? Za{to se bojati toga?
P: [ta je Budina nirvana?
M: Gubitak individualnosti.
P: Uàsavam se tog gubitka. Zar u nirvani ne moè postojati ljudska svesnost?
M: Ima li, u tom slu~aju, dva Sopstva? Ramotri svoje sada{nje iskustvo sna i reci.
P: Nastojim da mislim da je mogu}e zadràti individualnu svest u nirvani. Bojim se
gubitka individualnosti.
Kasnije se pitalac popeo na breg i {etao okolo, lutaju}i oko 15 milja, od 11 do 20 sati.
Vratio se umoran i izneo vrlo lucidno izlaganje o poljoprivredi, dru{tvenim uslovima,
kastinskom sistemu, duhovnom kvalitetu Indijaca, itd.
11. mart 1936.
177. P: [ta je mahat?

M: Svetlost projektovana iz apsolutne svesti. Isto kao {to seme nabubri pre nego {to
iznikne, a zatim ni~e i raste, tako i apsolutna svest projektuje svetlost, manifestuje se kao ego
i izrasta kao telo i univerzum.
Citt = Apsolut
Mahat = Projektovana svest (nabubrelo seme)
Ahamkara = Ego
Manas = Um
Aham Idam = Telo Svest
Maj. êdvik: Da li je to isto {to i kosmi~ka svest?

M: Da, tako je pre nego {to se rode ego i univerzum. Ona ih sve obuhvata. Isto kao
{to su sve slike na (bioskopskom) platnu vidljive zbog svetlosti koja se projektuje iz neke
ta~ke, tako su telo i drugi objekti vidljivi u toj odraènoj svesti. Ona je, stoga, tako|e
kosmi~ka svest.
Jo{ jednom, (u mikrokosmosu) telo i svi ostali objekti sadràni su u mozgu. Svetlost se
projektuje na mozak. Impresije u mozgu se manifestuju kao telo i svetovi. Zato {to se ego
poistove}uje sa ograni~enjima, telo se uzima kao da je odvojeno i svet kao odvojen.
Leè}i na svom krevetu u zatvorenoj sobi, zatvorenih o~iju ti sanja{ o Londonu, mno{tvu
ljudi koji su tamo i o sebi me|u njima. Odre|eno telo se identifikuje kao ti, u snu. London i
ostalo nije moglo da u|e u tvoju sobu i u tvoj mozak, me|utim, taj {irok prostor i trajanje
vremena, za tebe su bili primetni. To mora da se projektovalo iz tvog mozga. I ako je svet
tako veliki, a mozak tako mali, nije li to ne{to ~udesno, da se tako velika kreacija sadrì u
tako malom okviru ne~ijeg mozga? Iako je platno ograni~eno, sve slike bioskopa ipak prolaze i
vidljive su na njemu. Ne ~udimo se kako tako dug sled doga|aja moè da se manifestuje na
tako malom platnu. Sli~no je i sa objektima i mozgom.
P: Onda kosmi~ka svest nije isto {to i spoznaja?
M: Kosmi~ka svest je iza ega. Ona se moè zvati I{vara, a ego je jiva. Za I{varu se,
tako|e moè re}i da je apsolut. Tu nema razlike.
Para Apsolut
I{vara Kosmi~ka svest (mahat)
jiva - jagat Individualna svest i svet
Apsolutna Svest proìma ~ak i I{varu.
90
178. P: [ta je plamen koji je pomenut u Vichara Sangrahi? Kaè se da je on atma jyoti, a
aspirant se usmerava da otkrije stvarnost koja je iza njega.
M: Vede pominju plamen. Tasyas sikhaya madhye paramatma vyavasthitah. Taj plamen
treba da se poistoveti sa ego - sve{}u.
11. mart 1936.
179. G. Fridman je ne{to pitao Svami Ramdasa, na {to je on odgovorio da za njega samog
vi{e ne}e biti ro|enja. Inènjer je istakao da ne treba da bude briga u vezi sa ponovnim
ro|enjem. Bi}e istog Rame, istog Ramdasa, istog traganja za Ramom i istog blaènstva
spoznaje. Kakve zamerke moè biti u ponavljanju ove boànske igre? Ramdas je priznao da ne
moè biti zamerki, da bi to bio uìtak i igra. Inènjer je, dalje, rekao kako je Ramdas dodao
da je Ramdas prona{ao Ramu (Boga) stopljenog u njemu i sre}nog u tom sjedinjenju. Oni su
isti, jo{ uvek je postojao Ramdas, postojao je Rama, sjedinjenje, blaènstvo. To je ve~no.
Rekav{i ovo, upitao je {ta bi [ri Bhagavan na to rekao.
M: Sve to je isto toliko stvarno kao i sada{nji doga|aji.
180. Kasnije, isti gospodin je rekao da je spavanje stanje zaborava, a da je budno stanje,
stanje aktivnosti uma. Um je u snu u potencijalnom stanju.
M: Ti nisi postojao u snu?
P: Da, jesam. Ali, u stanju zaborava. Mora postojati svedok zaborava i uma, koji kaè
da sam ja neprekidno prisutan u oba stanja.
M: Ko je taj svedok? Govori{ o 'svedoku'. Mora biti objekta i subjekta da bi se
svedo~ilo. To su kreacije uma. Ideja o svedoku je u umu. Ako je postojao svedok zaborava,
da li je on rekao: 'Ja svedo~im zaboravu'? Ti si, sa svojim umom, tek sada rekao da mora
postojati svedok. Ko je bio svedok? Mora{ da odgovori{: 'Ja'. Ko je, opet, to 'ja'? Identifikuje{
se sa egom i kaè{ 'ja'. Da li je ovaj ego-'ja' svedok? Um je taj koji govori. On ne moè biti
sam sebi svedok. Sa samonametnutim ograni~enjima ti misli{ da postoji svedok uma i zaborava.
Tako|e kaè{: 'Ja sam svedok'. Onaj koji svedo~i zaboravu mora re}i: 'Ja svedo~im zaboravu'.
Sada prisutni um ne moè sebi pripisati tu osobinu.
îtav poloàj postaje na taj na~in neodrìv. Svest je neograni~ena. Kada postane
ograni~ena, ona prosto pripisuje sebi tu osobinu. U stvari, nema ~emu da se svedo~i. Sve je
jedno postojanje.
181. P: Yad gatva na nirvatante tad dhama paramam mama. [ta je ta dhama? Nije li to
apsolutno stanje koje je iza kosmi~ke svesti?
M: Jeste.
P: 'Na nirvatante' bi zna~ilo 'ponovo nepokriveno neznanjem'.
M: Da.
P: Ne sledi li zaklju~ak da oni koji dostignu kosmi~ku svest nisu izbegli kandè
neznanja?
M: To je ono na {ta se misli kada se kaè da sve loke (svi svetovi), ~ak i brahma loka
(nebeski svet) ne osloba|aju od ponovnog ro|enja. Vidi Bhagavad Gitu: 'Kad dostigne{ Mene
(atman), nema ponovnog ro|enja... Svi ostali su u ropstvu.' [tavi{e, sve dok misli{ da postoji
gati (kretanje) - kako podrazumeva re~ gatva (kada do|e{ do) - postoji i povratak (punavrtti).
Opet, gati podrazumeva tvoj purvagamanam (ro|enje). [ta je ro|enje? To je ro|enje ega.
Kada si jednom ro|en, ti ne{to dostiè{; kada ne{to dosegne{, tada ima i povratka. Zato
odbaci svo to praznoslovlje! Budi ono {to jesi. Vidi ko si i budi Sopstvo, sobodno od ra|anja,
odlaènja, dolaènja i vra}anja.
P: Istina. Koliko god se ~esto ova istina ~uje, opet se obmanjujemo i zaboravljamo je.
M: Ba{ tako. Podse}anje je ~esto potrebno.
91
182. U toku dana nestala je jedna interesantna fotografija. înilo se da je [ri Bhagavan bio
zabrinut zbog toga. G. Fridman je pitao kako [ri Bhagavan gleda na sve to. [ri Bhagavan je
rekao: ıPretpostavimo da sanja{ kako si me odveo u Poljsku. Onda se probudi{ i pita{ me:
'Sanjao sam to i to. Da li si i ti to isto sanjao i kako gleda{ na to?'
P: Ali, vi niste svesni doga|aja koji se de{avaju pred vama?
M: To su sve aktivnosti uma, i pitanja tako|e.
Onda je, jo{ jednom, [ri Bhagavan izneo epizodu o [ri Raminoj potrazi za Sitom.
Parvati je pitala [ivu, za{to Rama, Savr{eno Bi}e, jadikuje zbog gubitka Site. [iva je rekao da
je Rama jo{ uvek savr{en. Ako savr{enstvo treba da se ispita i u~ini jasnim, Parvati se moè
pred Ramom pojaviti kao Sita i videti {ta }e se dogoditi. Tako je i u~inila. Rama je ignorisao
njenu pojavu i dalje je zapomagao: 'Hej! Sita! Hej! Sita!' i nastavio je da se kre}e poput
slepca, ne prime}uju}i uop{te Parvati. (Upor. dijalog 218.)
13. mart 1936.
183. Jedan gospodin iz Bombaja je rekao: ıPostavio sam Majci u [ri Aurobindo Asramu
slede}e pitanje: 'Odràvam svoj um praznim, ne javljaju se misli, tako da se Bog moè
pokazati u svom istinskom Bi}u. Ali, ne opaàm ni{ta.' Odgovoreno mi je u smislu: 'Stav je
ispravan. Sila }e se spustiti odozgo. To je direktno iskustvo.'‰
Zato je on pitao, {ta dalje treba da ~ini.
M: Budi ono {to jesi. Nema ni~ega {to bi se spu{talo ili manifestovalo. Sve {to je
potrebno jeste da se izgubi ego. Ono {to jeste, uvek jeste. âk i sad, ti si To. Nisi odvojen
od toga. Prazninu vidi{ ti. Ti mora{ da postoji{ da bi video prazninu. [ta ~eka{? Misao 'Ja
nisam video', o~ekivanje da vidi{ i èlja za dostizanjem ne~ega - sve je to delovanje ega. Pao
si u zamku ega. Ego kaè sve ovo, a ne ti. Budi ti i ni{ta vi{e!
184. M: Zami{ljati muladharu na dnu, Srce u centru, i glavu na vrhu ili iznad svega ovog, to
je sve pogre{no. Jednom re~ju, misliti nije tvoja prava priroda.
185. M: U svetim tekstovima ~itamo slede}e:

'Izre~eno bez re~i.'
'Pokazano bez pokreta, kao i uvek.'
Koja je ta neizgovorena re~? To je samo Ti{ina, pranava ili mahavakya.17 One se tako|e
zovu Re~.
186. M: Mi ~itamo novine i ~lanke u njima, ali ne treba da marimo za znanjem bilo ~ega
drugog osim same hartije. Bavimo se sitnicama, a ne su{tinom. Su{tina na kojoj je sve ovo
{tampano je hartija, i ako znamo su{tinu, zna}emo sve ostalo (poput zida i {ara na njemu).18
P: Rekli ste da ono jedino {to postoji, jeste ono Stvarno. [ta je to jedino?
M: Ono jedino je Bi}e (sat), postojanje koje se javlja kao svet, predmeti koje vidimo i
kao mi sami.
P: [ta je atman? Postoji li kona~nost za atman?
M: Prvo nau~i {ta je atman. Kada to znamo, onda moèmo da se pitamo da li on ima
kona~nost ili je nema. [ta ti naziva{ atmanom.
P: Jiva je atman.
M: Nau~i {ta je jiva. Koja je razlika izme|u jive i atmana. Da li je sama jiva atman, ili
da li postoji neka posebna stvar kao {to je atman? Postoji kraj onome {to posmatra{; ono {to
je stvoreno nosi sa sobom svoje uni{tenje ili kraj. Ono {to uistinu jeste, ne moè se
17
Ima ~etiri mahavakye: 1. 'To si ti', 2. 'Ja sam brahman', 3. atman je brahman i 4. prajnana (apsolutno znanje)
je brahman.
18
Da li je osniva~ima ge{talt psihoterapije bila poznata ova Ramanina izjava?
92
posmatrati. Ono je neprimetno. Moramo prona}i {ta je to {to se pojavljuje; njegovo uni{tenje
je kraj. Ono {to uistinu jeste, postoji zauvek. Ono {to se javlja kao novo, kasnije se gubi.
P: [ta se de{ava sa jivom posle ro|enja u ljudskom obli~ju?
M: Hajde da prvo vidimo ko smo. Ne razumemo ko smo, a sve dok to ne znamo,
nema mesta tom pitanju. (Bhagavan ovde o~igledno upu}uje na brkanje tela sa atmanom -
dehatma buddhi - {to je uzrok ove zabune sa idejama o smrti i ponovnom ro|enju, jer atman
nema ni ro|enja ni smrti, on je neokaljan elementima zemlje, vode, vatre i vazduha. Gita II,
11). [ta je to {to se rodilo? Koga zove{ ~ovekom? Ako, umesto {to traì{ odgovore na pitanja
o ro|enju, smrti i stanju posle smrti, postavi{ pitanje ko si ti i kako postoji{ sada, ova pitanja
se ne}e javljati. Ti si isti za vreme dubokog sna bez snova, u snovima i u stanju budnosti. Da
li je misao 'ja' jiva ili telo? Da li je to misao ili priroda? Ili je iskustvo da ìvimo na{a
priroda? (Gita II, 52)
P: Za{to je neophodna atma vichara (samoistraìvanje)?
M: Ako ne sprovodi{ atma vicharu onda se u{unja loka vichara (istraìvanje obektivnog
sveta). Traì se ono {to ne postoji, a ne ono {to je o~igledno. Kada jednom na|e{ ono {to
traì{, ispitivanje prestaje i ti po~iva{ u tome. Sve dok brkamo telo sa atmanom kaèmo da je
atman izgubljen i za nas se kaè da ga traìmo, no sam atman nikada nije izgubljen. On
ve~no postoji. Za telo se kaè da je atman, zatim, postoji jivatman i paramatman i {ta sve ne.
Postoji hiljadu i jedna stvar koja se naziva atmanom. Traganje za atmanom je spoznaja onoga
{to je zaista atman.
SAMADHI: KEVALA I SAHAJA
187. P: Drìm da je fizi~ko telo ~oveka utopljenog u samadhi nepokretno, {to je rezultat
naprekidne kontemplacije Sopstva. Ono moè da bude aktivno ili neaktivno. Um koji je fiksiran
u takvoj kontemplaciji ne}e biti dodirnut time {to su telo i ~ula nemirni. Uznemirenje uma ne
prethodi uvek fizi~koj aktivnosti. Drugi tvrde da fizi~ki nemir zasigurno spre~ava nirvikalpa
samadhi, ili neprekidnu kontemplaciju. Kakvo je va{e mi{ljenje? Vi ste pouzdan dokaz mog
stava.
M: Oboje ste u pravu; ti upu}uje{ na sahaja nirvikalpu, a drugi na kevala nirvikalpu. U
jednom slu~aju um leì upijen u svetlost Sopstva (kao {to u dubokom snu leì upijen u tamu
nesvesnosti). Subjekat razlikuje jedno od drugog: samadhi, pokretanje iz samadhija i aktivnosti
nakon toga. Nemir tela, vida, ìvotne sile i uma, opaànje objekata i aktivnosti - sve je to za
njega prepreka.
U sahaji, me|utim, um se rastopio u Sopstvu i izgubio se. Zato razlike i prepreke koje
su pomenute, ovde ne postoje. Aktivnosti jednog takvog bi}a su poput hranjenja uspavanog
deteta, vidljive su za posmatra~a, ali ne i za subjekta. Ko~ija{ koji spava na svojim kolima
koja su u pokretu, nije svestan njihovog kretanja, zato {to je njegov um potopljen u tamu. Na
sli~an na~in sahaja jnani ostaje nesvestan svojih telesnih aktivnosti zato {to je njegov um mrtav
- rastopljen je u ekstazi blaène svesti Sopstva.
Dve re~i, kontemplacija i samadhi, kori{}ene su proizvoljno u pitanju.
Kontemplacija je prisilan mentalni proces, dok je samadhi izvan svakog napora.
SPAVANJE KEVALA SAHAJA

1. um je ìv; 1. um je ìv; 1. um je mrtav;
2. utopljen u 2. utopljen u 2. rastopljen u
zaborav. svest; Sopstvo;
3. poput kofe 3. poput reke
sa uètom, koja se ulila u
ostavljene da okean, izgubiv{i
leì u bunaru; identitet;
4. bi}e izvu~ena 4. reka se ne
93
drugim krajem moè vratiti iz
uèta. okeana.
188. M: Sr` uma je samo svest. Me|utim, kada ego njime dominira, on funkcioni{e kao
rasu|ivanje, mi{ljenje ili kao sposobnost ose}anja. Za Kosmi~ki um, koji nije ograni~en egom,
nema ni~eg {to bi bilo odvojeno od njega, i on je, zato, samo svestan. Na to se u Bibliji
misli kada se kaè: 'Ja sam onaj koji jesam'.
Snaga uma, koji je pod vla{}u ega, je potkopana, i on je suvi{e slab da bi podneo
mu~enja koja mu donose misli. Um li{en ega je sre}an, kao u dubokom snu bez snova. Zato
je jasno da su blaènstvo i patnja samo obrasci uma; ali, slab obrazac nije lako zameniti
jakim. Aktivnost je slabost i, posledi~no tome, patnja. Pasivnost je snaga i zato je blaèna.
Uspavana snaga nije vidljiva i zato je beskorisna.
Kosmi~ki um, koji se manifestuje kod nekih retkih bi}a, u stanju je da izazove lan~ani
spoj individualnih (slabih) umova, sa univerzalnim (jakim) umom unutarnje riznice. To retko
bi}e se naziva guru ili manifestovani Bog.
19. maj 1936.
189. G. M. Oliver Lakom (Lacombe), srednjove~ni Francuz, koji je do{ao u posetu Indiji kao
delegat Instituta za Indijsku civilizaciju univerziteta u Parizu, stigao je iz Francuske Indije.
Pored ostalih, on je èleo da se sretne i sa Mahar{ijem; do{ao je i ostao oko tri sata. îtao
je na sanskritskom originalu Bhagavad Gitu, Upani{ade i Sutre sa komentarima [ri [ankare i
Ramanu|e.
Pitao je: ıDa li je Mahar{ijevo u~enje isto kao i [ankarino?‰
M: Mahar{ijevo u~enje je samo izraz njegovog sopstvenog iskustva i spoznaje. Drugi
nalaze da se ono podudara sa [ri [ankarinim.
P: Upravo tako. Da li se ono moè druga~ije uobli~iti, kako bi se iskazalo?
M: Spoznata osoba koristi svoj sopstveni jezik. Ti{ina je najbolji jezik.
P: [ta Mahar{i kaè za hatha jogu i tantri~ke ve`be?
M: Mahar{i ne kritikuje ni jednu od postoje}ih metoda. Sve su dobre za pro}i{}enje
uma. Jer, samo je pro~i{}en um sposoban da doku~i metod i drì se ve`be.
P: Koja je najbolja od raznih joga: karma, jnana, bhakti ili hatha?
M: Pogledaj stih 10. Upadeshe sare. Obitavati u Sopstvu cilj je svih ovih pravaca i njihov
je smisao.
Mahar{i je dodao: U dubokom snu bez snova nema sveta, nema ega i nema nesre}e.
Ali, preostaje Sopstvo. U budnom stanju postoji sve ovo; ipak, i Sopstvo je prisutno. Treba
samo da odstranimo prolazna de{avanja da bi spoznali ve~no prisutnu blaènost Sopstva. Tvoja
priroda je blaènstvo. Otkrij ono na {ta je sve ostalo naneto, i tada }e{ biti ~isto Sopstvo.
P: Da. To odgovara shvatanju o odstranjenju ograni~enja radi otkrivanja ve~no prisutnog
Sopstva. To je ono {to kaè [ankara. Nema postizanja niti gubljenja.
M: Ba{ tako. (U stranu:) On razume.
P: Kako treba da dela aspirant u svakodnevnom ìvotu?
M: Bez identifikacije sebe sa onim-koji-dela. Na primer, da li ste nameravali da posetite
ovo mesto dok ste jo{ bili u Parizu?
P: Ne!
M: Vidi{ kako dela{ bez namere da to ~ini{? Gita kaè da ~ovek ne moè ostati bez
delanja. Svrha ne~ijeg ro|enja bi}e ispunjena, èleli mi to ili ne. Neka se svrha ispuni.
P: Za{to se pominje tako mnogo metoda? Na primer, [ri Ramakri{na kaè da je bhakti
najbolje sredstvo za spasenje.
M: To zavisi od stanovi{ta aspiranta. Prou~avao si Gitu. [ri Kri{na je rekao: ıNije nikad
bilo vremena, kad mene, tebe i ovih kraljeva nije bilo; niti }e oni biti odsutni u budu}nosti.
Ono {to nije stvarno, nikad ne postoji. Ali ono {to je stvarno, nikada ne nestaje. Sve {to je
94
ikada bilo, sada postoji i uvek }e biti.‰ Opet: ıPou~io sam ovoj Istini Aditju; on je pou~io
Manua; itd.‰ Ar|una je pitao: ıKako to moè da bude? Ti si ro|en pre nekoliko godina, tek
nedavno. Kako si ti mogao da pou~i{ Aditju?‰ [ri Kri{na je odgovorio: ıDa. Mi smo imali
vi{e ro|enja u pro{losti. Ja znam moja, dok ti tvoja ne zna{. Re}i }u ti {ta se desilo u tim
pro{lim ro|enjima.‰
Pogledaj! Taj Kri{na, koji je po~eo re~ima kako nije bilo mene, ni tebe, ni ovih
kraljeva, sada kaè da je imao vi{e prethodnih ro|enja. Kri{na ne protivure~i sebi, mada se
tako ~ini. On se prilago|ava Ar|uninom gledi{tu i govori mu sa njegovog nivoa.
Postoji paralelan pasus u Bibliji, gde Isus kaè: ıPre nego {to je Avram bio, ja jesam.‰
U~enja mudraca su prilago|ena vremenu, mestu, ljudima i drugim okolnostima.
Posetilac je rekao da odlazi sa àljenjem.
Mahar{i ga je prekinuo sa osmehom: ıNema odlaènja i vra}anja.‰ Francuz je naglo
shvatio i rekao: ıOn je prevazi{ao vreme i prostor.‰ Vratio se u Pondi~eri.
30. maj 1936.
190. U sali imamo vevericu ljubimicu, koja se obi~no povla~i u svoj kavez pre mraka. Ba{
kada je Mahar{i rekao da treba da ide na po~inak, posetilac, koji je proglasio kako je
postigao transcendentalnu svest, naredio je da treba da joj se ponudi voda, po{to je verovatno
èdna ove tople ve~eri. Njegovo uobraènje da razume ìvotinje nije pobudilo reakciju. On je
ponovio zahtev. Posle nekoliko minuta ti{ine Mahar{i je rekao: ıMo`da si ti èdan posle svoje
duge meditacije na vrelom suncu, na jo{ toplijim stenama i voleo bi da popije{ bokal vode.‰
P: Ba{ tako. Ja sam pio vode.
M: Veverica nije tako èdna. Izgleda da ti ose}a{ è|, po{to si izvodio pokoru na
vrelini sunca. Za{to è| pripisuje{ veverici?
Mahar{i je dodao: ıPrimetio sam ga kako stoji na vrelim stenama, ali nisam èleo da
ga uznemiravam, pa sam oti{ao. Ovi ljudi rade onako kako oni sami èle.‰
P: To {to sam u~inio, nisam unapred smislio. To je bilo spontano.
M: O! Razumem! Sve {to mi drugi radimo, ~inimo sa namerom! Ti si, izgleda, sve
prevezi{ao!
P: Ovo nije bio prvi put, da sam tako ~inio. Vi sami me inspiri{ete i ~inite da izvodim
sve to. A sada me pitate za{to sam to ~inio. Kako to?
M: Razumem. Ti izvodi{ delanje pod mojom kontrolom. Onda plodovi, isto, treba da se
smatraju mojim, a ne tvojim.
P: Tako i jeste, bez sumnje. Ja ne delam po svojoj slobodnoj volji, ve} nadahnut vama.
Ja nemam svoju volju.
M: Dosta tih gluposti! Tako je negda govorio Durjodana (u Mahabharati):
janami dharmam nacha me pravritih,
janamjadharmam nacha me nivrttih.
kenapi devana hridi sthitena
yatha niyuktosmitatha karomi.
Koja je razlika izme|u vas dvojice?
P: Ne vidim razliku. Ali, ja nemam volju i delam bez nje.
M: Ti si se uzdigao visoko iznad uobi~ajenih normi. Mi ostali delamo sa li~nom voljom.
P: Kako, gospodine? Vi ste rekli u jednom od svojih dela, da delanje moè biti
automatsko.
M: Dosta! Dosta! Ti i taj drugi posetilac se pona{ate kao trascendentna bi}a! Obojica
se dobro u~eni. Vi{e ne treba da u~ite. Ne bih rekao sve ovo, da ovamo ne dolazite ~esto.
înite kako vam volja. Ali, ove ekscentri~nosti po~etni~kog stupnja bi}e posle nekog vremena
spoznate u pravom svetlu.
P: Ali, ja sam u ovom stanju ve} toliko vremena.
M: Dosta!
95
191. G. Koen, u~enik koji boravi ovde, govorio je o metodi joge.
Mahar{i je primetio: ıPatan|alijeva prva sutra je primenljiva na sve sisteme joge. Cilj je
prestanak mentalnih aktivnosti. Metode se razlikuju. Sve dok se ~ini napor usmeren ka tom
cilju, ona se naziva joga. Napor je joga.
Prestanak mentalnih aktivnosti se moè ostvariti na mnogo na~ina.
1) Ispitivanjem samog uma. Kad se um ispituje, njegove aktivnosti automatski prestaju.
Ovo je metoda jnane. îst um je Sopstvo.
2) Druga metoda je traènje izvora uma. Za izvor se moè re}i da je Bog, ili Sopstvo
ili svest.
3) Koncentrisanje na jednu misao ~ini da sve druge misli nestanu. Kona~no se i ta
misao izgubi; i
4) Hatha joga.
Sve metode su iste, utoliko {to teè istom cilju.
Potrebno je biti svestan dok se kontroli{u misli, ina~e }e to odvesti u san. Na tu svest,
koja je glavni ~inilac, ukazuje ~injenica {to Patan|ali isti~e pratyaharu, dharanu, jnanu i
samadhi, ~ak posle pranayame. Pranayama ~ini da um bude postojan i potiskuje misli. Onda,
za{to napredovati? Zato {to je onda svest jedini neophodan ~inilac. Ta stanja se mogu
podraàvati uzimanjem morfijuma, hloroforma itd. Ona ne vode slobodi, zato {to im nedostaje
svest.
3. jun 1936.
192. Mahar{i je u toku ragovora objasnio:

ıKo uop{te èli oslobo|enje? Svako èli samo sre}u - i to sre}u koju nalazi u uìvanju
~ula. Ovo pitanje je postavljeno jednom guruu i on je odgovorio: 'Ba{ tako. Ta sre}a, koja je
rezultat uìvanja ~ula, ista je kao sre}a oslobo|enja. @elja za ovakvim oslobo|enjem je jedan
od ~etiri uslova za postignu}e. To je zajedni~ko svima. Zna~i svi su dostojni ovog znanja -
samospoznaje.'
U stvari, mo`da ne}emo na}i nikoga u svetu ko poseduje sve kvalitete u punom
savr{enstvu, koji su neophodni aspirantu, kao {to pominju Yoga Sutre. Ipak ne treba da
prestajemo da teìmo samospoznaji.
Svako je Sopstvo, po svom sopstvenom iskustvu. Ipak, nije svestan Sebe, poistove}uje
Sebe s telom i ose}a se bedno. Ovo je najve}a od svih misterija. On je Sopstvo. Za{to ne
obitava kao Sopstvo i u~ini kraj patnjama?
Na po~etku treba da se kaè da on nije telo, zato {to misli da je samo telo. Me|utim
on je telo i sve drugo. Telo je samo deo njega. Neka to kona~no spozna. Prvo se mora
razlikovati svest od besvesnog i biti samo svest. Kasnije, neka spozna kako besvesno nije
odvojeno od svesti.
To je razlikovanje (viveka). Po~etno razlikovanje mora da se odrì do kraja. Plod
razlikovanja je osobo|enje.‰
193. Mahar{i je primetio: ıSlobodna volja i sudbina uvek postoje zajedno. Sudbina je rezultat
pro{log delanja; ona se ti~e tela. Neka se telo pona{a kako mu odgovara. Za{to se ti brine{
za to? Za{to obra}a{ pa`nju na to? Slobodna volja i sudbina traju sve dok telo traje. Ali,
mudrost (jnana) nadilazi obe. Sopstvo je iznad znanja i neznanja. Ukoliko ne{to treba da se
desi, to se de{ava kao rezultat ne~ijih pro{lih delanja, boànske volje i drugih ~inilaca.
194. G. Suba Rao, posetilac iz Amalapura, pitao je: ıKako kontrolisati um?‰
M: Uhvati ga.
P: Kako?
96
M: Um je neopipljiv. U stvari, on ne postoji. Najsigurniji na~in kontrole je, traìti ga.
Onda se njegove aktivnosti obustavljaju.
6. jun 1936.
195. G. Dàrka (Jharka), sa univerziteta u Benaresu, sa doktorskim zvanjem, rekao je da je

pogo|en àlo{}u zbog gubitka svoje ène i dece. Traìo je duhovni mir i pitao je kako da do
njega dolazi.
M: Um je ono u ~emu postoje ro|enje i smrt, zadovoljstvo i bol, ukratko svet i ego.
Ako se uni{ti um, sve ostalo je, tako|e, uni{teno. Zapamti da on mora biti poni{ten, a ne da
se samo u~ini latentnim. Jer, um je u toku dubokog sna uspavan. On ne zna ni{ta. Ipak, kada
se probudi{, ti si isti kao {to si bio ranije. @alosti nema kraja. Ali, ako se um uni{ti, àlost
tako|e ne}e imati osnove i nesta}e zajedno s umom.
P: Kako uni{titi um?
M: Traì um. Kada se traì, on nestaje.
P: Ne shvatam.
M: Um je samo splet misli. Misli se pojavljuju zato {to postoji onaj-koji-misli. Onaj-koji-
misli je ego. Ego, ako se traì, automatski i{~ezava. Ego i um su isto. Ego je koren-misao iz
koje se sve druge misli pojavljuju.
P: Kako traìti um?
M: Zaroni unutra. Ti si sada svestan da se um pojavljuje iznutra. Zato, zaroni unutra i
traì ga.
P: Ja jo{ uvek ne shvatam kako to treba da se ~ini.
M: Ti ve`ba{ kontrolu daha. Mehani~ka kontrola daha ne}e nas odvesti cilju. To je
samo pomo}. Dok je izvodi{ mehani~ki, gledaj da bude{ svestan sebe, seti se misli 'ja' i traì
njen izvor. Onda }e{ otkriti da misao 'ja' izranja odande gde se dah potapa. Oni se zajedno
potapaju i izranjaju. Misao 'ja' }e potonuti, tako|e, zajedno sa dahom. Istovremeno,
manifestova}e se jedno drugo, svetlosno i beskrajno 'ja'-'ja', koje }e biti neprekidno i trajno.
To je cilj. On ima razli~ita imena - Bog, Kundalini, Shakti, Svest, Yoga, Bhakti, Jnana.
P: Jo{ uvek mi nije jasno.
M: Kada poku{a{, to }e te sâmo odvesti do cilja.
9. jun l936.
196. Jedan posetilac je pitao za tri metode koje se pominju u Ramana Giti - II poglavlje.
Mahar{i je ukazao na to, da je zadràvanje daha sredstvo za kontrolu uma, tj.
potiskivanje ili poni{tenje misli. Moèmo da ve`bamo kontrolu daha, udisanje, izdisanje i
zadràvanje, ili samo zadràvanje daha. Jo{ jedan oblik ve`banja je da meditator, pri
kontrolisanju uma, kontroli{e dah i njegovo zadàvanje automatski sledi. Posmatranje udisanja i
izdisanja je tako|e kontrola daha. Ove metode su samo prividno trojake. One su, u stvari,
samo jedna, po{to vode istom cilju. One se, me|utim, razli~ito prihvataju, u zavisnosti od nivoa
aspiranta, njegovih predispozicija i tendencija. Uistinu, postoje samo dve metode: ispitivanje i
predanost. Jedna vodi drugoj.
P: Kada traìm 'ja', ne vidim ni{ta.
M: Zato {to si navikao da poistove}uje{ sebe sa telom, a vid sa o~ima, kaè{ da ne
vidi{ ni{ta. [ta to ima da se vidi? Ko da vidi? Kako da vidi? Postoji samo jedna svest,
manifestovana kao misao 'ja' poistove}uje se sa telom, projektuje se kroz o~i i vidi oko sebe
objekte. Pojedinac je ograni~en u budnom stanju i o~ekuje da vidi ne{to razli~ito. ûlna
o~evidnost }e dati pe~at autoriteta. Ali, on ne}e priznati da su posmatra~, posmatrano i vid,
manifestacije iste svesti - naime, 'ja'-'ja'. Kontemplacija pomaè da se prevazi|e iluzija da
Sopstvo mora biti vizuelno. U stvari, ne postoji ni{ta vizuelno. Kako sada ose}a{ Ja? Da li
97
drì{ ogledalo ispred sebe, da bi znao za svoje sopstveno bi}e? Svest je Ja. Spoznaj je, i to je
istina.
P: Pri ispitivanju porekla misli, postoji opaànje 'ja'. Ali, ono me ne zadovoljava.
M: Sasvim ispravno. Opaànje 'ja' je zdruèno sa nekim obli~jem, mo`da sa telom. Ne
treba ni{ta da bude zdruèno sa ~istim Sopstvom. Sopstvo je nezdruèna, ~ista Stvarnost u ~ijoj
svetlosti sijaju telo, ego, i sve postoje}e. Kada se sve misli sti{aju, ~ista svest preostaje.
Upravo kada se budimo iz sna i pre nego {to postanemo svesni sveta, prisutno je ~isto
'ja'-'ja'. Drì se njega, a da ne zaspi{ i ne dozvili{ da te misli obuzmu. Ako se to ~vrsto drì,
onda ne mari ~ak ni ako vidimo svet. Posmatra~ ostaje nedodirnut pojavama.
197. Danas su stigle Gul i [irin Bajramdì (Shirin Byramjee), dve Parsi gospo|e iz
Ahmedabada. Uve~e su rekle Mahar{iju: ıBhagavan! Mi smo od detinjstva sklone duhovnom.
Pro~itale smo vi{e knjiga o filozofiji i privla~i nas Vedanta. Tako, ~itamo Upani{ade, Yoga
Vasishtu, Bhagavad Gitu. Poku{avamo da meditiramo, ali u na{oj meditaciji nema napretka. Ne
razumemo kako treba da se spoznamo. Da li bi ste nam ljubazno pomogli da do|emo do
spoznaje?‰
M: Kako meditirate?
P: Po~nem da se pitam 'Ko sam ja?', elimini{em telo kao ne 'ja', dah kao ne 'ja', um
kao ne 'ja' i nisam u stanju dalje da napredujem.
M: Pa, dotle i moè da ide intelekt. Tvoj proces je samo intelektualan. Zaista, svi spisi
pominju ovaj proces, da bi doveli traga~a do spoznaje Istine. Na Istinu se ne moè direktno
ukazati. Otud ovaj intelektualni proces.
Vidi{, onaj ko elimini{e sve {to nije 'ja', ne moè eliminisati 'ja'. Da bi se reklo 'ja
nisam to' ili 'ja sam to', mora da postoji to 'ja'. To 'ja' je samo ego ili misao 'ja'. Kad ova
misao izroni, izranjaju sve druge misli. Stoga je misao 'ja' koren misli. Ako se i{~upa koren,
sve druge misli su istovremeno iskorenjene. Zato, uo~i koren 'ja', upitaj sebe 'Ko sam ja?',
prona|i svoj izvor. Onda }e sve ovo nestati i ~isto Sopstvo }e ostati zauvek.
P: Kako to da uradim?
M: Ja postoji uvek - u dubokom snu, sanjanju i budnosti. Onaj u dubokom snu je isti
koji sada govori. Uvek postoji ose}anje Ja. Ina~e, da li pori~e{ svoje postojanje? Ne. Kaè{ 'ja
jesam'. Prona|i ko jeste.
P: âk i ovako ne razumem. Kaète da je sada prisutno la`no 'ja'. Kako ga eliminisati?
M: Nema potrebe da se elimini{e la`no 'ja'. Kako 'ja' moè sebe da elimini{e? - Sve
{to treba da uradi{, je da prona|e{ njegovo poreklo i tamo da boravi{. Tvoji napori mogu i}i
samo dotle. Onda }e Ono-iza da se pobrine za sebe. Tamo si ti bespomo}na. Nikakvim
naporom ne moè to da se dosegne.
P: Ako sam Ja uvek ovde i sada, za{to to ne ose}am?
M: To je to. Ko je taj koji kaè da se ne ose}a? Da li to kaè pravo Ja ili la`no?
Ispitaj to. Otkri}e{ da je to la`no 'ja'. La`no 'ja' je prepreka. Ono treba da se odstrani, kako
istinsko Ja ne bi ostalo skriveno. Ose}anje da 'nisam spoznao' prepreka je za spoznaju. U
stvari, ono je ve} spoznato; vi{e nema ni~eg da se spozna. Ina~e, spoznaja }e biti nova; ona
do sada nije postojala, ona posle mora da se desi. Ono {to je ro|eno, to }e i umreti. Ako
spoznaja nije ve~na, onda ne vredi ni da je imamo. Stoga, ono {to traìmo nije ono {to se
mora dogoditi kao novo. To je samo ono {to je ve~no, ali sada nam nije poznato zbog
prepreka; to je zapravo ono {to traìmo. Sve {to treba da uradimo je da odstranimo prepreke.
Ono {to je ve~no, ne znamo kao takvo, zbog neznanja. Neznanje je prepreka. Prevazi|i ovo
neznanje i sve }e biti dobro.
Neznanje je identi~no s mi{lju 'ja'. Prona|i joj izvor i nesta}e.
Misao 'ja' je kao duh koji, iako nije opipljiv, osvane istovremeno s telom, razvija se i
nestane zajedno s njim. Svest-tela je pogre{no 'ja'. Telo ne kaè 'ja jesam'. Ti si ta koja
kaè: 'Ja sam telo!' Prona|i ko je to 'ja'. Kada traìmo njegov izvor, ono nestaje.
P: Da li }e, onda, biti blaènstva?
98
M: Blaènstvo se javlja istovremeno sa sve{}u Bi}a. Sve argumente koji se odnose na
ve~no Bi}e, primeni i na samo blaènstvo. Tvoja priroda je blaènstvo. Neznanje sada skriva to
blaènstvo. Odstrani neznanje, da bi oslobodila blaènstvo.
P: Treba li da na|emo kona~nu Stvarnost sveta, jedinke i Boga?
M: To su sve koncepcije tvoga 'ja'. One osvanu tek kada se pojavi misao 'ja'. Da li si
mislila o njima u dubokom snu? Ti si postojala u dubokom snu, a i sada si ista ta dok
govori{. Ako su oni stvarni, zar ne bi trebalo da postoje i dok ti spava{? Oni su zavisni od
misli 'ja'. Opet, da li ti svet kaè: 'Ja sam svet'? Da li telo kaè: 'Ja sam telo'? Ti kaè{:
'Ovo je svet', 'ovo je telo'. Dakle, sve su to samo tvoje koncepcije. Otkrij ko si ti, i svemu
tome }e do}i kraj.
P: [ta biva sa telom posle spoznaje? Da li ono postoji, ili ne? Vidimo da se spoznata
bi}a pona{aju kao i ostali.
M: Ne brini se oko tog pitanja. Moè{ ga postaviti posle spoznaje, ako ti bude do
njega. [to se ti~e spoznatih bi}a, pustimo ih da se brinu sami za sebe. Za{to se ti brine{ za
njih?
U stvari, posle spoznaje telo i sve ostalo ne}e izgledati razli~ito od Sopstva.
P: Ako smo uvek Bi}e-Svest-Blaènstvo, za{to nam Bog daje te{ko}e? Za{to nas je
stvorio?
M: Da li je Bog do{ao i rekao da ti je dao te{ko}e? Ti si ta koja to kaè. Opet je tu
ono la`no 'ja'. Kada ono nestane, nikoga ne}e biti da kaè da je Bog stvorio ovo ili ono.
Ono {to jeste, ne kaè ~ak ni 'ja jesam'. Jer, da li se javlja bilo kakva sumnja da 'ja
nisam'? Samo u takvom slu~aju treba ~ovek da se podseti da je ~ovek. On to ne ~ini. S
druge strane, ako se javi sumnja da je on krava ili bik, treba da se podseti da nije krava i
da kaè 'ja sam ~ovek'. To se nikad ne}e desiti. Sli~no je i sa njegovim sopstvenim
postojanjem i spoznajom.
10. jun 1936.
198. Neke gospo|e su pitale da li se ~ovek moè ponovo roditi kao nià ìvotinja.
M: Da. To je mogu}e, kao {to je ilustrovano u Jada Bharati, duhovitom anegdotom o
kraljevskom mudracu, koji se ponovo rodio kao jelen.
P: Da li je jedinka sposobna za duhovni napredak u telu ìvotinje?
M: Nije nemogu}e, no to je krajnje retko.
P: [ta je guruova Milost? Kako ona deluje?
M: Guru je Sopstvo.
P: Kako ona vodi do spoznaje.
M: Ishvaro gururatmeti... (Bog je isto {to i guru i Sopstvo...) Po~inje se sa
nezadovoljstvom. Po{to nismo zadovoljni svetom, traìmo ispunjenje svojih èlja molitvom Bogu;
na{ um se pro~i{}ava; sve vi{e ùdimo za spoznajom Boga nego za zadovoljenjem svojih
telesnih èlja. Tada boìja Milost po~inje da se manifestuje. Bog uzima obli~je gurua i
pojavljuje se pred oboàvateljem; u~i ga Istini; pro~i{}ava mu um svojim podu~avanjima i
kontaktom; um sti~e snagu, postaje sposoban da se okrene unutra; meditacijom se on jo{ vi{e
pro~i{}ava i kona~no postaje miran, bez i najmanjeg talasi}a.19 Ta mirno}a je Sopstvo. Guru je
i spolja i unutra. Spolja on pritiska um da se okrene unutra; a iznutra vu~e um ka Sopstvu i
pomaè mu da postigne smirenje. To je Milost.
Zato, nema razlike izme|u Boga, gurua i Sopstva.
19
Yoga citta vrtti nirodha (Patanj|ali I,2) Joga je odsustvo aktivnosti (talasa) uma. Um se u indijskoj misli poredi
sa vodenom povr{inom (jezero, okean); velika je sli~nost odnosa izme|u okeana i talasa na njegovoj povr{ini, i
uma sa mislima; najpre je potrebno sti{ati talase; zatim se na mirnoj povr{ini vode odraàva sunce/Sopstvo;
sattvi~an, ~ist um odraàva Sopstvo, Bi}e. Onda dolazi do spoznaje.
99
199. Gospo|e su kasnije postavile vi{e pitanja koja su se odnosila na njihovu nemo} da
spoznaju ve} postoje}e, ve~no Sopstvo. Znak spoznaje bilo bi blaènstvo, koje one nisu osetile.
Mahar{i je rekao: ıPostoji samo jedna svest. Ali, mi govorimo o vi{e vrsta svesti, kao
{to su svest tela, i svest Sopstva. To su samo relativna stanja iste apsolutne svsti. Bez svesti,
vreme i prostor ne postoje. Oni se javljaju u svesti. To je poput platna na koje su ovi ba~eni
u vidu slika, i kre}u se kao u bioskopskoj predstavi. Apsolutna svest je na{a prava priroda.
P: Odakle izranjaju objekti?
M: Isto odakle i ti izranja{. Prvo spoznaj subjekta, a zatim pitaj o objektu.
P: To je samo jedan aspekt pitanja.
M: Subjekat obuhvata i objekte. Taj jedan aspekt je sveobuhvatan. Vidi prvo sebe, a
zatim vidi objekte. Ono {to nije u tebi, ne moè da se javi spolja.
P: Nemam zadovoljstva.
M: Zadovoljenje moè{ osetiti samo kada do|e{ do izvora. Ina~e postoji nemir.
P: Da li je Vrhunsko Bi}e sa ili bez osobina?
M: Prvo spoznaj da li si ti sa ili bez osobina.
P: [ta je samadhi?
M: Na{a sopstvena prava priroda.
P: Za{to je onda neophodan napor da se dostigne?
M: îji je to napor?
P: Mahar{i zna da sam ja u neznanju.
M: Da li ti zna{ da si u neznanju? Znanje neznanja nije neznanje.
Svi spisi postoje samo u svrhu ispitivanja da li postoje dve svesti. Iskustva dokazuju
postojanje samo jedne svesti. Moè li ta jedna da se podeli u dve? Da li se u Sopstvu ose}a
bilo kakva podela? Bude}i se iz sna, nalazimo sebe istog u budnom stanju, kao {to smo bili u
stanju dubokog sna. To je sva~ije iskustvo. Razlika je u traènju, u pogledu. Ova razlika se
ra|a zato {to zami{lja{ da si posmatra~, odvojen od iskustva. Iskustvo pokazuje da je tvoje
bi}e isto sve vreme.
P: Odakle je do{lo neznanje?
M: Neznanje ne postoji. Ono nikad ne nastaje. Svako je samo Znanje. Ali, Znanje ne
zasija lako. Odagnati neznanje je mudrost koja uvek postoji. Na primer, ogrlica koja je oko
vrata, iako se misli da je izgubljena; ili svaka od deset budala koja zaboravlja da ra~una sebe
i prebrojava samo druge. Za koga postoje neznanje i znanje?
P: Zar ne moèmo da napredujemo od spolja{njeg ka unutarnjem?
M: Da li postoji takva suprotnost? Da li ose}a{ razliku spolja-unutra kada spava{? Ova
razlika postoji samo u pogledu na telo i ra|a se sa sve{}u tela ('ja'-misao). Takozvano stanje
budnosti je i sâmo iluzija.
Okreni svoje vi|enje unutra i tada }e ~itav svet biti prepun Vrhunskog Duha. Kaè se
da je svet iluzija. Iluzija je, u stvari, Istina. âk i prirodne nauke, tragaju}i za poreklom
univerzuma, stiù do neke prvobitne materije, suptilne, krajnje suptilne.
Bog je isti u onima koji kaù da je svet stvaran i u njihovim protivnicima. Njihovi
pogledi se razlikuju. Ne treba da se zanosi{ takvim raspravama. Cilj je jedan isti za sve. Njega
traì.
200. G. Koen je èleo obja{njenje izraza 'blje{tavo svetlo' koji je koristio Pol Branton u
poslednjem poglavlju Traganja u tajnoj Indiji.
M: Po{to iskustvo postoji samo putem uma, ono se isprva javlja kao bljesak svetlosti.
Mentalne predispozicije jo{ nisu uni{tene. Me|utim, u ovom iskustvu um deluje sa svojim
beskrajnim mogu}nostima.
100
[to se ti~e nirvikalpa samadhija, tj. samadhija nerazlikovanja (nerazlikuju}i, vrhunski,
blaèni po~inak20), on se sastoji od ~iste svesti, koja je sposobna da osvetli i znanje i neznanje;
ona je tako|e iza svetlosti ili tame. Da nije tama, to je izvesno. Moè li se, me|utim, re}i da
nije ni svetlost? Sada, objekti se opaàju samo u svetlosti. Da li je pogre{no re}i da spoznaja
na{eg Sopstva zahteva svetlost? Ovde bi svetlost zna~ila svest koja se otkriva kao samo
Sopstvo.
Za jogije se kaè da pre samospoznaje vide fotizme boja i svetlosti, {to postiù
ve`banjem joge.
Jednom je boginja Parvati ve`bala tapas za spoznaju Vrhunskog. Videla je neke svetlosti.
Odbacila ih je po{to su bile projektovane iz Sopstva ostavljaju}i ga nedostignutog, kao {to je
uvek i bilo. Ona je zaklju~ila da svetlosti nisu Vrhunsko. Nastavila je sa svojim ve`bama i
doìvela je beskrajnu svetlost. Zaklju~ila je da je i to samo pojava, a ne Vrhunska Stvarnost.
Nastavila je i dalje sa svojom asketskom praksom sve dok nije postigla transcendentalni mir
duha. Spoznala je da je to Vrhunsko, da je Sopstvo jedina Stvarnost.
Taittirya Upani{ada kaè: 'Traì brahmana putem pokore'. Kasnije: 'Pokora je brahman'.
Jedna druga Upani{ada kaè: 'On je sam pokora koja je, opet, sa~injena samo od mudrosti'.
'Tamo ne sija sunce, ni mesec, ni zvezde, niti vatra; svi oni sijaju Njegovom svetlo{}u'.
201. Parsi gospo|e su traìle primer koji }e objasniti za{to Sopstvo nije poznato, iako je ve~no
prisutno i najbliskije.
Mahar{i je naveo pri~e o ogrlici koja je na vratu dok je traè; o deset budala koje su
prebrojavale devet, jer je svaki od njih sebe zaboravljao da izbroji; o mladun~etu lava koje je
odraslo u kozijem stadu; o Karni, koji nije znao za svoje pravo poreklo i o kraljevom sinu
koji je odrastao u porodici iz niè kaste.
One su, zatim, pitale Mahar{ija za njegovo mi{ljenje o [ri Aurobindovoj jogi i njegovoj
tvrdnji da je potpuno ispitao ono {to je iz iskustva vedskih rishija, i o Maj~inom mi{ljenju da
su njihovi u~enici spremni da po~nu sa upoznavanjem upani{adskih rishija.
M: Aurobindo preporu~uje potpunu predaju. Hajde da prvo to uradimo i sa~ekamo
rezultate, pa ~emo posle dalje raspravljati, ako bude potrebno, a ne sada. Nema koristi od
raspravljanja o transcendentalnim iskustvima ako nismo li{eni ograni~enja. Nau~imo {ta je
predaja. To je utapanje u izvor ega. Ego se predaje Sopstvu. Sve nam je drago zbog ljubavi
Sopstva. Sopstvo je ono kojem predajemo na{ ego i pustimo da Vrhunska Sila, tj. Sopstvo, ~ini
{ta èli. Ego ve} pripada Sopstvu. Nemamo nikakvih prava nad egom, ~ak ni ovakvim kakav
jeste. Me|utim, pretpostavljaju}i da ih imamo, mi ih moramo predati.
P: [ta je sa spu{tanjem Boànske svesti odozgo?
M: Kao da ona ve} nije u Srcu? 'O, Ar|una, ja sam u prostranstvu Srca,' kaè [ri
Kri{na. 'Onaj koji je u suncu, on je i u ~oveku' kaè jedna mantra u Upani{adama. 'Carstvo
boìje je u tebi' kaè Biblija. Svi se, tako, slaù da je Bog unutar ~oveka. [ta treba da se
spusti? Odakle? Ko treba da spusti, {ta i za{to?
Spoznaja je samo odstranjenje onoga {to je prepreka prepoznavanju ve~ne, imanentne
Stvarnosti. Stvarnost uvek i u svemu jeste. Ona ne treba da se preme{ta s mesta na mesto.
P: [ta je sa Aurobindovim zahtevom da se po~ne sa samospoznajom, a zatim napreduje
dalje?
M: Prvo spoznajmo, a zatim }emo videti.
Tada je Mahar{i po~eo da govori o sli~nim teorijama: ıVisishtadvaite kaù da se prvo
spoznaje Sopstvo, a spoznata, individualna du{a, predaje se univerzalnoj du{i. Samo tada je ona
ispunjena. Deo se predaje celini. To je oslobo|enje i sayujya sjedinjenje. Prosta samospoznaja
ne ide dalje od izolacije ~istog Sopstva, kaè visishtadvaita.
20
Po~inak, ali u punoj svesti. U njemu i nema ni~eg osim svesti, odnosno, u njemu je sve {to je svest (îsto
Bi}e, blaènstvo, ljubav, ispunjenje); u stvari, po{to je svest sve, {to i doìvljavamo u ovom stanju, nema
razlikovanja. Sve je To.
101
Siddhe kaù da onaj ko iza sebe ostavi svoje telo kao le{, ne moè posti}i oslobo|enje.
Oni se ponovo ra|aju. Samo oni ~ije se telo rastvori u prostoru, u svetlosti, ili tamo gde niko
ne vidi, postiù oslobo|enje. Advaite [ankarine {kole ne idu dalje od samospoznaje, a to nije
kraj, kaù siddhe.
Ima i drugih koji iznose svoje sopstvene omiljene teorije kao najbolje, na primer,
pokojni Venkatasvami Rao iz Kumbhakonama, Brahmananda Yogi iz Kadapa itd.
înjenica je: postoji Stvarnost. Nje se ne doti~u nikakve rasprave. Hajde da budemo
Stvarnost i ne zanosimo se besplodnim raspravama o njenoj prirodi.
15. jun 1936.
202. Punjabi, gospodin tu`nog izgleda, najavio se Mahar{iju, po{to ga je njemu uputio [ri
[ankara~arja iz Kamakotipitama, a dolazio je iz Dàle{var, kraj Purija, u Dàganatu. Bio je
svetski turista. Ve`bao je hatha jogu i kontemplaciju po smernici 'Ja sam brahman'. Kod njega
je nekoliko trenutaka preovla|ivala praznina, mozak mu se zagrejao i obuzimao ga je strah od
smrti. @eleo je vo|stvo Mahar{ija.
M: Ko vidi prazninu?
P: Ja znam da je vidim ja.
M: Svest koja gleda u prazninu je Sopstvo.
P: To me ne zadovoljava. Ja to ne mogu da spoznam.
M: Strah od smrti postoji samo po{to se pojavi 'ja'-misao. îje se smrti pla{i{? Za koga
postoji strah? Postoji poistove}enje Sopstva sa telom. Sve dok to postoji, bi}e straha.
P: Ali, ja nisam svestan svog tela.
M: Ko je taj ko kaè da nije svestan?
P: Ne razumem.
Tada je od njega traèno da ta~no opi{e svoju metodu meditacije. Rekao je: 'Aham
brahmasmi' ('Ja sam brahman').
M: 'Ja sam brahman' je samo misao. Ko to kaè? Sam brahman ne kaè to. Za{to je
potrebno da se to govori? Ni pravo Ja ne kaè to, jer ono ve~ito obitava kao brahman.
Govoriti to, je samo misao. îja je to misao? Sve misli su od nestvarnog 'ja', tj. od misli 'ja'.
Ostani bez misli. Sve dok postoji misao, bi}e i straha.
P: Kad nastavim da mislim o tome, dolazi do zaborava, mozak se zagreva i ja se
pla{im.
M: Da. Um je skoncentrisan u mozgu i zato u njemu ima{ ose}aj toplote. To je zbog
misli 'ja'. Sve dok postoji misao, bi}e i zaborava. Postoji misao 'Ja sam brahman'. Zaborav se
na nju nadovezuje; tada se pojavljuje misao 'ja' a istovremeno i strah od smrti. Zaborav i
misao postoje samo za misao 'ja'. Drì je, i nesta}e kao fantom. Ono {to preostaje je pravo
Ja. To je Sopstvo. 'Ja sam brahman' je pomo} u koncentraciji. Ona drì ostale misli po strani.
Odràva se samo ta jedna misao. Vidi ~ija je ta misao. Na}i }e{ da dolazi iz 'ja'. Odakle je
misao 'ja'? Ispitaj to. Misao 'ja' }e nestati. Vrhunsko Sopstvo }e zasijati samo. Nije potreban
dalji napor.
Kada ono pravo Ja ostane sâmo, ne}e govoriti 'Ja sam brahman'. Da li ~ovek stalno
ponavlja 'Ja sam ~ovek'? Ako ne sumnja u to, za{to bi se progla{avao za ~oveka? Da li iko
sebe brka sa ìvotinjom, pa da mora da kaè: 'Ne, ja nisam ìvotinja; ja sam ~ovek'? Sli~no
tome, budu}i da je brahman ili Ja sâmo, nema nikoga da to osporava, pa nema ni potrebe da
se ponavlja 'Ja sam brahman'.
17. jun 1936.
203. G. Varma, finansijski sekretar Odeljenja za po{tu i telegraf u Delhiju, ~itao je Traganje u
tajnoj Indiji i Tajni put Pola Brantona. Izgubio je ènu sa kojom je sre}no ìveo jedanaest ili
dvanaest godina. Traìo je utehu svom bolu, koju nije nalazio u knjigama; èleo je da ih
102
uni{ti. Nije imao nameru da postavlja pitanja, samo je èleo da ovde sedi i na|e utehu u
prisustvu Mahar{ija.
Mahar{i je govorio u neprekidnom toku misli ~iji je smisao bio slede}i:
Kaè se da je èna polovina tela. Zato je njena smrt veoma bolna. Ta bol je, me|utim,
posledica toga {to je vi|enje fizi~ko. Ona nestaje ako se sve vidi kao Sopstvo. Brhadaranyaka
Upani{ada kaè: '@ena je draga zbog ljubavi Sopstva'. Ako su èna i drugi poistove}eni sa
Sopstvom, kako }e se onda javiti bol? Uprkos tome, takve nesre}e potresu um i filosofima.
U dubokom snu smo sre}ni. Tada bivamo kao ~isto Sopstvo. To isto smo i sada. U snu
nije bilo ni ène ni drugih, pa ~ak ni 'ja'. Sada su oni vidljivi i daju povoda zadovoljstvu ili
bolu. Za{to ne bi Sopstvo, koje je bilo blaèno u dubokom snu, nastavilo svoju blaènu
prirodu i sada? Jedina prepreka tome je pogre{no poistove}ivanje Sopstva sa telom.
Bhagavad Gita kaè: 'Nestvarno ne postoji; stvarno nikada ne prestaje da postoji; istinu
o oba vide vidovnjaci bivstva'. 'Stvarno je ve~no stvarno, nestvarno je ve~no nestvarno.' 'On
nije ro|en, niti umire; po{to jeste, nikada ne prestaje biti; nero|en, ve~an, ve~no drevan, on
nije ubijen kada je telo ubijeno.' Prema tome, nema ni smrti, ni ro|enja. Budnost je ro|enje,
a spavanje je smrt.
Da li je èna bila sa tobom kada si i{ao u kancelariju, ili kad si bio u dubokom snu?
Bila je odsutna. Bio si zadovoljan zbog pomisli da ona negde jeste, dok sada misli{ da je
nema. Razlika leì u razli~itim mislima. To je uzrok bola. Bol postoji zbog misli o èninom
nepostojanju. Sve zlo je od uma. Um stvara sebi bol, ~ak i kada postoji zadovoljstvo. I
zadovoljstvo i bol su mentalne tvorevine.
Opet, za{to oplakivati mrtve? Oni su oslobo|eni ropstva. Oplakivanje je lanac koji um
kuje da bi se vezao za mrtvog.
ı[ta ako je neko mrtav? [ta ako je neko stradao? Budi ti mrtav - budi sam uni{ten.‰
U tom smislu, nema bola zbog ne~ije smrti. [ta se podrazumeva pod ovom vrstom smrti?
Poni{tenje ega, dok je telo ìvo. Ako ego preìvljava, pla{imo se smrti. Oplakujemo tu|u smrt.
Ne treba to da ~inimo, ako umremo pre njih bude}i se iz sna ega, ubijanjem ego-ose}aja.
Iskustvo dubokog sna jasno nas u~i da se sre}a sastoji u tome da smo bez tela. Mudri,
tako|e, to potvr|uju govore}i o oslobo|enju nakon odbacivanja tela. Isto kao {to radnik koji
nosi tovar na svojoj glavi da bi zaradio platu, nosi teret nerado, odnosi ga na odredi{te i
kona~no ga se osloba|a sa olak{anjem i rado{}u, isto tako mudrac nosi ovo telo ~ekaju}i na
pravo i su|eno vreme da ga odbaci. Ako si sada oslobo|en polovine tereta, tj. ène, zar ne bi
trebalo da bude{ zahvalan i sre}an zbog toga?
Ipak, ne moè{ da bude{ zbog svog materijalisti~kog pogleda na svet.
âk i oni koji treba bolje da znaju, i koji su spoznali u~enje o oslobo|enju posle smrti,
veli~aju oslobo|enje sa telom i nazivaju ga nekom tajanstvenom silom odràvanja tela ve~no
ìvim!
Ne}e biti bola ako se odbaci materijalno vi|enje da obitavamo kao Sopstvo. Oplakivanje
nije mera istinske ljubavi. Ono odaje ljubav prema objektu, samo prema njegovom obli~ju. To
nije ljubav. Istinska ljubav pokazuje sa sigurno{}u to da je objekt ljubavi u Sopstvu i da
nikada ne moè nestati. (Mahar{i je, u vezi sa ovim, citirao pri~u o Ahalaji i Indri iz Yoga
Vasishte.)
Ipak, istina je da bol u ovakvim prilikama moè da se ublaì samo zajedni{tvom sa
mudrim.
18. jun 1936.
204. Mahar{i o samospoznaji: ıKoncept 'ja' je ego. Prosvetljenje 'ja' je spoznaja stvarnog
Sopstva. Ono ve~no svetli kao 'ja'-'ja' u intelektualnom omota~u. Ono je ~isto Znanje; relativno
znanje je samo koncept. Ako nema iskustva, koliko god suptilnog, ne moèmo re}i: 'Spavao
sam sre}an'. Na{ intelekt nam govori o omota~u blaènstva. Blaènstvo sna je ljudima samo
103
koncept, isto kao i intelekt. Me|utim, koncept iskustva je krajnje suptilan u snu. Iskustvo nije
mogu}e bez istovremenog znanja o njemu (tj. relativnog znanja).
Uro|ena priroda Sopstva je blaènstvo. Mora se priznati neka vrsta znanja, ~ak i pri
spoznaji vrhunskog blaènstva. Za njega se moè re}i da je suptilnije od najsuptilnijeg.
Re~ vijnana (jasno znanje) koristi se da ozna~i i spoznaju Sopstva i znanje objekata.
Sopstvo je mudrost. Ona funkcioni{e na dva na~ina. Kada je zdruèno sa egom, znanje je
objektivno. Kada je bez ega i kada je univerzalno Sopstvo spoznato, ono se tako|e naziva
vijnana. Re~ povla~i mentalni koncept. Zato kaèmo da samospoznati mudrac spoznaje svojim
umom, ali je njegov um ~ist. Opet, kaèmo da je vibriraju}i um ne~ist, a da je miran um ~ist.
îst um je brahman. Stoga, sledi da brahman nije ni{ta drugo do um mudraca.
Mundakya Upani{ada kaè: 'Spaznavatelj brahmana postaje brahman tj. Sopstvo'. Nije li
to sme{no? Spoznati ga i postati on? To su puke re~i. Mudrac je brahman - to je sve.
Mentalno funkcionisanje je potrebno da bi se saop{tilo njegovo iskustvo. Kaè se da on
kontemplira beskrajno prostranstvo. Za Stvoritelja, Suku i druge se tako|e kaè da ne prestaju
sa tom kontemplacijom. Ta 'kontemplacija je, opet, samo re~. Kako da se to kontemplira ako
se ne podeli (na subjekta i objekta kontemplacije)? Ako je nepodeljeno, kako je mogu}a
kontemplacija? Koju funkciju moè imati beskraj? Da li kaèmo da je reka, po{to se ulila u
okean, postala reka-kao-okean? Za{to onda treba da govorimo o kontemplaciji koja je postala
neprekinuta, kao o kontemplaciji beskraja? Tvrdnja se mora razumeti u duhu u kome je
na~injena. Ona ozna~ava utapanje u beskraj.
Prosvetljenje ili samospoznaja je sli~no tome. Sopstvo ve~no sija. Izraz podrazumeva
priznavanje funkcionisanja uma.
Bogovi i mudraci neprekidno i ve~no doìvljavaju beskraj, i njihovo vi|enje ni jednog
trenutka nije pomra~eno. Posmatra~i pretpostavljaju da njihov um funkcioni{e; ali, u stvari, nije
tako. Ta pretpostavka je posledica ose}aja individualnosti onih koji izvode zaklju~ke. Nema
mentalnog funkcionisanja u odsustvu individualnosti. Individualnost i funkcije uma postoje
istovremeno. Jedna ne moè postojati bez druge.
Svetlost Sopstva se moè doìveti samo u intelektualnom omota~u. Zato vijnana bilo koje
vrste (objekata ili Sopstva) zavisi od Sopstva koje je ~isto Znanje.
205. G. Koen je premi{ljao o prirodi Srca: da li 'duhovno srce' kuca; ako da, kako; ako ne
kuca, kako da ga osetimo?
M: Ovo Srce je razli~ito od fizi~kog srca; kucanje je funkcija fizi~kog. Ovo Srce je
sedi{te duhovnog iskustva. To je sve {to se o njemu moè re}i.
Isto kao {to dinamo obezbe|uje pokreta~ku snagu za ceo sistem osvetljenja, ventilatore
itd., tako prvobitna iskonska Snaga obezbe|uje energiju za kucanje srca, disanje itd.
P: Kako se ose}a svesnost 'ja'-'ja'?
M: Kao neprekidna svesnost Ja. To je, prosto, svest.
P: Moèmo li je spoznati kada osvane?
M: Da, kao svest. Ti si to ~ak i sada. Ne}e biti gre{ke kada ona bude ~ista.
P: Za{to za meditaciju uzimamo jedno takvo mesto, kao {to je Srce?
M: Zato {to traìte svest. Gde moète da je na|ete? Moète li je dose}i spolja? Morate
je na}i u sebi. Zato ste usmeravani unutar sebe. Opet, Srce je sâmo sedi{te svesti, ili sâma
svest.
P: Na {ta treba da meditiramo?
M: Ko je taj koji meditira? Prvo pitaj to. Ostani kao onaj-koji-meditira. Nema potrebe
za meditiranjem.
206. G. B. C. Das, profesor fizike na univerzitetu u Allahabadu, pitao je: ıZar se intelekt ne
razvija i ne sazreva zajedno sa ~ovekovim sazrevanjem?‰
M: îji je intelekt? On je ~ovekov. Intelekt je samo sredstvo.
P: Da. Da li preìvljava njegovu smrt?
104
M: Za{to razmi{ljati o smrti? Pogledaj {ta se de{ava u tvom snu. Kakvo je tvoje
iskustvo tamo?
P: Ali, san je prolazan, dok smrt nije.
M: San je ono {to je izme|u dva budna stanja, te je i smrt ono {to je izme|u dva
uzastopna ro|enja. Oba su prolazna.
P: Mislim, kada se duh odvoji od tela, da li on nosi sa sobom intelekt?
M: Duh se ne odvaja od tela. Ima razli~itih tela. Pored grubog, tu je suptilno, kao {to
je u snovima ili dubokom snu. Intelekt se ne menja; tela se mogu razlikovati prema
okolnostima.
P: Onda je telo duha astralno telo?
M: Sada je intelekt astralno telo.
P: Kako to moè biti?
M: Za{to da ne? Izgleda da misli{ da intlekt ne moè biti ograni~en kao telo. To je
samo nagomilavanje izvesnih ~inilaca. [ta je drugo astralno telo?
P: Ali, intelekt je omota~.
M: Da. Bez intelekta ne opaà se nikakav omota~. Ko je taj koji kaè da postoji pet
omota~a? Nije li intelekt taj koji progla{ava da je tako.
207. Dubok san je samo stanje bez dvojnosti. Moè li tamo da opstane razlika izme|u jedinke
i Univerzalnih du{a? San podrazumeva zaborav svih razlika. Samo to ~ini sre}u. Pogledaj kako
ljudi pa`ljivo pripremaju svoje krevete da bi postigli tu sre}u. Meka posteljina, jastuci i sve
ostalo, namenjeno je da izazove dobar san, {to zna~i, da okon~a budnost. A ipak, mekan
krevet nije ni od kakve koristi u samom stanju dubokog sna. Ovo ukazuje na to da su svi
napori namenjeni samo okon~anju neznanja. Oni su beskorisni posle spoznaje.
208. M: Dovoljno je da se predamo. Predaja zna~i da se predamo prvobitnom uzroku sveg

Bi}a. Nemojte se obmanjivati zami{ljaju}i da je taj izvor neki Bog izvan vas. Va{ izvor je u
vama. Predajte mu se. To zna~i da treba da traìte izvor i stopite se s njim. Po{to zami{ljate
da ste izvan njega, postavljate pitanje: 'Gde je izvor?' Neki tvrde da {e}er ne moè da okusi
svoju sopstvenu slatko}u, i da je potreban neko ko }e ga oku{ati i uìvati u njegovoj slatko}i.
Prema tome, tvrde oni, jedan pojedinac ne moè ujedno biti Vrhunsko i uìvati u blaènstvu
tog stanja; zato mora da se, s jedne strane, odrì individualnost, a Boànska su{tina s druge,
da bi moglo uslediti uìvanje! Zar je Bog besvestan poput {e}era? Kako se moèmo predati a
zadràti svoju individualnost, radi vrhunskog uìvanja? Dalje se kaè da du{a sluì Vrhovnom
Bi}u, kada dosegne boànsko i ostane u njemu. Moè li zvuk re~i 'slu`ba' zavarati Gospoda?
Zar on ne zna? Da li on ~eka na slu`bu ovih ljudi? Ne}e li on - îsta Svest - odgovoriti
pitanjem: 'Ko si ti koji zami{lja{ da si odvojen od mene i da mi sluì{?'
[tavi{e, oni pretpostavljaju da individualna du{a postaje ~ista osloba|anjem od ega, i
spremna da bude telo Gospoda. Dakle, Gospod je Duh, a pro~i{}ene du{e sa~injavaju njegovo
telo i udove! Moè li postojati du{a za du{e? Koliko ima du{a? Odgovor mora biti: 'Postoji
mnogo individualnih du{a, i jedna Vrhunska Du{a'. [ta je du{a u tom slu~aju? Ona ne moè
biti telo. Za ono {to preostane kada se sve ovo ukloni, moramo re}i da je du{a. Tako, ~ak i
kada se spozna du{a kao ono {to ne moè biti odba~eno, mora se spoznati postojanje
Vrhunske Du{e. U tom slu~aju, kako smo spoznali da je du{a kona~na stvarnost, ako smo
odbacili sve {to joj je strano? Ako je tako, du{a koju smo opisali kao neotu|ivu stvarnost, nije
istinska du{a. Sva ta konfuzija je posledica re~i 'du{a' (atma). Ista re~, atma, koristi se za
ozna~avanje tela, ~ula, uma, vitalnog na~ela, individualne du{e i Vrhunskog Bi}a. Ova {iroka
upotreba re~i dala je povoda ideji da }e individualna du{a (jivatma) sa~injavati telo Vrhunskog
(paramatma). 'Ja sam, o Ar|una, Sopstvo sme{teno u srcima svih bi}a'... Bhagavad Gita, X,20.
Stih kazuje da je Gospod atma (Sopstvo) svih bi}a. On ne kaè: 'Sopstvo Jastava'. Ako se
utopi{ u Sopstvo ne}e preostati nikakve individualnosti. Posta}e{ sam izvor. U tom slu~aju, {ta
105
je predaja? Ko treba da se preda, {ta i kome? Ovo sa~injava predanost, mudrost i ispitivanje
(bhakti, jnana i vichara).
Izme|u Va{nava, tako|e, svetac Nammalvar kaè: 'Bio sam u pometnji, prianjaju}i za 'ja'
i 'moje'; lutao sam ne znaju}i svoje Sopstvo. Spoznaju}i Sopstvo, vidim da sam 'ja' samo Ti, i
da je sve 'moje' samo Ti.'
Zato, vidite, predanost nije ni{ta vi{e do znati sebe. [kola Kvalifikovanog monizma,
tako|e, prihvata ovo. Ipak, drè}i se svoje tradicionalne doktrine, ostaju pri tvrdnji da su
jedinke deo Vrhunskog - njegovi udovi. Njihova tradicionalna doktrina tako|e kaè da
individualna du{a mora da se pro~isti i onda preda Vrhunskom; ego je tada izgubljen, i ~ovek
ide u podru~ja Vi{nua, posle svoje smrti; a tada kona~no dolazi uìvanje Vrhunskog (ili
Beskrajnog)!
Re}i da je neko odvojen od Prvobitnog izvora, je samo popu{tanje sebi (egu); dodati
kako neko, bez ega, postaje ~ist, a ipak zadràva individualnost samo da bi uìvao u
Vrhunskom ili mu sluìo, je varljiva smicalica. Kakva je to dvoli~nost - prvo prisvojiti ono {to
je, u stvari, Njegovo, a zatim zahtevati da ga iskusimo ili mu sluìmo! Nije li sve ovo Njemu
ve} znano?
19. jun 1936.
209. G. B. C. Das, profesor fizike, pitao je o slobodnoj volji i sudbini.

M: îja je to volja? Moè{ re}i: 'Ona je moja'. Ti si izvan volje i sudbine. Budi takav
i prevazi}i }e{ ih obe. U tome je smisao pokoravanja sudbine slobodnom voljom. Sudbina se
moè pokoriti. Ona je rezultat pro{lih delanja. Zajedni{tvom sa mudrim pokoravaju se lo{e
te`nje. Tada gledamo na svoja iskustva sa ispravnog gledi{ta.
Ja sada postojim. Ja sam uìvalac. Ja uìvam u plodovima delanja. Bio sam u pro{losti i
bi}u u budu}nosti. Ko je ovo Ja? Kada se otkrije da je to Ja îsta Svest izvan delanja i
uìvanja, postiù se sloboda i sre}a. Onda ne postoji napor, po{to je Sopstvo savr{eno i ni{ta
vi{e ne preostaje {to bi se postiglo.
Sve dok postoji individualnost, mi smo uìvaoci ili po~inioci. Ali, kada je ona izgubljena,
boànska Volja preovladava i upravlja tokom svih de{avanja. Jedinku opaàju drugi - oni koji
ne opaàju boànsku silu. Ograni~enja i disciplina su za druge jedinke, a ne za oslobo|enog.
U nalozima spisa se podrazumeva da je slobodna volja dobra. Ona zna~i prevazilaènje
sudbine. To se ~ini mudro{}u. Vatra mudrosti pro`dire sva delanja. Mudrost se sti~e
zajedni{tvom sa mudrima, ili bolje, atmosferom koju on stvara.
210. ôvek duguje svoje kretanje drugoj Sili, dok misli da sve ~ini sam - isto kao {to kljast
~ovek, koji se razme}e, kaè da }e pobediti mo}ne neprijatelje samo ako ga neko podigne.
Delanje je podstaknuto èljom; èlja se javlja samo posle svanu}a ega; taj ego ima svoje
poreklo u Vi{oj Sili od koje zavisi njegovo postojanje. On ne moè postojati bez nje. Za{to
onda blebetati: 'Ja ~inim, ja delam, ja izvr{avam'?
Samospoznato bi}e ne moè a da ne pomaè dobrobiti sveta. Sâmo njegovo postojanje
je najve}e dobro.
211. G. B. C. Das je pitao: ıJoga zna~i sjedinjenje. Pitam se ~ega sa ~ime?‰

M: Ta~no tako. Joga podrazumeva prethodno razdvajanje i zna~i potonje sjedinjenje
jednog sa drugim. Ko treba da se sjedini, sa ~ime? Ti si traga~ koji traì sjedinjenje sa ne~im.
To ne{to je odvojeno od tebe. Tvoje Sopstvo ti je blisko. Svestan si Sopstva (Sebe). Traì ga i
budi to. To }e se pokazati kao beskraj. Onda ne}e biti pitanja o jogi. Ko je razdvojen
(viyoga)? Otkrij to.
P: Da li je stenama i sl. dosu|eno da uvek to budu?
106
M: Ko vidi stene? Njih opaàju tvoja ~ula, koja, s druge strane, tvoj um stavlja u
pokret. Stene su, dakle, u tvom umu. îji je to um? Pitalac to mora sam da otkrije. Ako se
otkrije Sopstvo, ovo pitanje se ne}e javiti.
Sopstvo nam je bliskije od objekata. Prona|i subjekta, a objekti }e se sami pobrinuti za
sebe. Razli~ite osobe vide objekte prema svojim gledi{tima, i tako nastaju sve ove teorije. Ali,
ko je onaj ko vidi objekte i spoznaje ove teorije? To si ti. Na|i svoje Sopstvo. Onda je kraj
ovim lutanjima uma.
P: [ta je um?
M: Gomila misli.
P: Odakle on poti~e?
M: Iz svesnosti Sopstva.
P: Onda misli nisu stvarne.
M: Nisu. Jedina stvarnost je Sopstvo.
212. Mahar{i je primetio:

Pradakshina (Hindu obred obilaènja oko objekta bogosluènja) zna~i 'Sve je u meni'. Za
istinsko zna~enje ~ina obilaènja oko Aruna~ale, kaè se da je delotvorno kao krug na~injen
oko sveta. To zna~i da je ~itav svet saèt u ovom bregu. Krug oko hrama Aruna~ale jednako
je dobar; a kretanje okolo-naokolo je isto tako dobro kao ovo poslednje. Dakle, svi su
sadràni u Sopstvu. Ribbhu Gita kaè: 'Ja ostajem nepokretan, dok se bezbrojni univerzumi,
koji su koncepti moga uma, okre}u u meni. Ova meditacija je najvi{i obilazak (pradakshina).'
20. jun 1936.
213. G. B. C. Das je pitao, za{to se um ne moè okrenuti unutra, uprkos ~estim poku{ajima.
M: To se ~ini ve`banjem i bestrasno{}u, a to samo postepeno uspeva. Um, koji je tako
dugo bio krava naviknuta da se napasa kradomice na tu|im imanjima, ne navikava se lako na
svoju {talu. Koliko god je njen vlasnik mami so~nom travom i finim senom, ona isprva odbija;
zatim uzme malo; ali se njena uro|ena te`nja da odluta ponovo javi, i ona umakne. Kada je
vlasnik opet namami, ona po~inje da se privikava na {talu. Kona~no, ~ak i ako nije vezana,
ne}e odlutati. Sli~no je sa umom. Ako jednom na|e svoju unutra{nju sre}u, on ne}e lutati
spolja.
214. G. Ekanat Rao, ~esti posetilac, pitao je: ıPostoje li promene u kontemplaciji prema
okolnostima?‰
M: Da. Postoje. Povremeno postoji iluminacija i tada je kontemplacija laka; drugom
prilikom kontemplacija je nemogu}a, ~ak i u ponovljenim poku{ajima. Ovo je posledica
delovanja tri gune (kvaliteta u prirodi).
P: Da li na nju uti~u ne~ija delanja i okolnosti?
M: One ne mogu na nju uticati. Ose}anje ~inila{tva je ono {to ~ini smetnju.
22. jun 1936.
215. Mahar{i je ~itao G. U. Poupov (Pope) prevod Tiruvachakama i do{ao do stihova koji
opisuju jako ose}anje predanosti (bhakti), kao ne{to {to potresa ~itavo telo, rastapaju}i meso i
kosti. On je primetio: ıMani~ava~agar je jedan od onih ~ije se telo kona~no rastopilo u
blje{tavoj svetlosti, ne ostavljaju}i le{ za sobom.‰
Jedan oboàvatelj je pitao, kako to moè biti.
Mahar{i je rekao da je grubo telo samo zgusnut oblik suptilne gra|e - uma. Kada se
um istopi i zasvetli u vidu svetlosti, telo u tom procesu nestaje. Nandanar je, tako|e, jedan od
onih ~ije je telo nestalo u blje{tavoj svetlosti.
107
Maj. êdvik je istakao da je Eli{a nestao na isti na~in. @eleo je da zna, da li je takve
prirode bio i nestanak Hristovog tela iz groba.
M: Ne. Hristovo telo je bilo ostavljeno kao le{ koji je isprva bio poloèn u grob, dok
za ovim drugim nisu ostajali le{evi.
U toku razgovora Mahar{i je rekao da je suptilno telo sa~injeno od svetlosti i zvuka, a
da je grubo telo njegov zgusnuti oblik.
Profesor fizike je upitao, da li je mogu}e tu svetlost i taj zvuk opaziti ~ulima.
M: Ne. Oni su nat~ulni. To bi izgledalo ovako:
I[VARA \IVA
(univerzalno) (individualno)
grubo univerzum telo
suptilno zvuk i svetlost um i prana

(nada, bindu)
prvobitno Atma (Sopstvo) Atma (Sopstvo)

Param Param
(transcendentno) (transcendentno)
Oni su, u su{tini, isto.

Suptilno telo Tvorca je misti~ni zvuk pranava, koji je zvuk i svetlost. Univerzum se
rastvara u zvuk i svetlost, a zatim u transcendentno - param.
216. Mahar{i je izneo zna~enje Aruna~ale:

Aruna - crven, sjajan kao plamen. Vatra koja nije samo obi~na vatra, samo toplota. To
je jnanagni (vatra mudrosti), koja nije ni topla ni hladna.
A~ala - breg.
Dakle, ona zna~i Breg Mudrosti.
29. jun 1936.
217. G. A. Bous (Bose), inènjer iz Bombaja, pitao je: ıDa li Bhagavan saose}a sa nama, i
ukazuje milost?‰
M: Do grla si u vodi, a ipak zapomaè{, traè}i vodu. To je isto kao kada bi se reklo
da je neko, ko je do grla u vodi, èdan, ili da je riba u vodi èdna, ili da je voda èdna.
P: Kako se moè uni{titi um?
M: Pre svega, da li postoji um? Ono {to naziva{ umom je iluzija. Ona po~inje od 'ja'-
misli. Bez grubih ili suptilnih ~ula ne moè{ biti svestan tela ni uma. Ipak, ti postoji{ i bez
ovih ~ula. Tada si ili u dubokom snu, ili si svestan samo Sopstva. Svesnost Sopstva je uvek
prisutna. Ostani ono {to zaista jesi i ovo pitanje se ne}e javiti.
P: Da li je telesna svesnost prepreka spoznaji?
M: Mi smo ve~ito nezavisni od tela i uma. Ako, me|utim, ose}a{ telo i um kao svoje
(Sopstvo), onda je to, svakako, prepreka.
P: Da li su telo i um od bilo kakve koristi za Sopstvo?
M: Da, utoliko {to pomaù samospoznaju.
30. jun 1936.
218. Mahar{i je danas gledao u Shiva Puranu. Kaè:
108
ı[iva ima transcendentan i imanentan vid, {to je predstavljeno njegovim nevidljivim,
transcendentnim Bi}em, i vidljivim oblikom kao lingam. Lingam, prvobitno manifestovan kao
Aruna~ala, stoji ~ak i danas. Do ove manifestacije je do{lo kada je mesec bio u sazve`|u
Oriona (Ardra) u Decembru. Me|utim, on je isprva bogosluèn na dan Sivaratri, koji se ~ak i
sada smatra svetim.
U sferi govora pranava (misti~ni zvuk AUM) predstavlja transcendentno (nirguna), a
pancakshari (petoslo`na mantra) predstavlja imanentno (saguna).‰
[ri Bhagavan je jo{ jednom ispri~ao anegdotu o Parvatinom proveravanju Rame. Pri~a je
tekla ovako:
Rama i Lak{mana su lutali {umom u potrazi za Sitom. Rama je bio skrhan bolom.
Upravo tada, desilo se da su u blizini prolazili [iva i Parvati. [iva je pozdravio Ramu i
nastavio put. Parvati je bila iznena|ena i traìla je od [ive da objasni za{to on, Gospod
univerzuma, koga svi bogosluè, treba da stane da bi pozdravio Ramu, obi~nog ~oveka, koji,
po{to je izgubio svoju suprugu, skrhan bolom o~ajni~ki luta po divljini i izgleda bespomo}no.
[iva je tada rekao: ıRama se, jednostavno, pona{a kao {to bi se svako ljudsko bi}e pona{alo
u takvim okolnostima. On je, uprkos tome, inkarnacija Vi{nua, i zasluùje da bude pozdravljen.
Ako ne misli{ da je tako, moè{ proveriti.‰
Parvati je razmotrila ovo pitanje, uzela je obli~je Site i pojavila se pred Ramom, dok je
on uzvikivao Sitino ime, u najve}em o~ajanju. Gledao je u Parvati koja se pojavila kao Sita,
osmehnuo se i upitao je: ıZa{to si ti ovde, Parvati? Gde je Sambhu? Za{to si uzela obli~je
Site?‰ Parvati se ose}ala posramljeno i objasnila je kako je do{la ovamo da ga proveri i
traìla od [ive obja{njenje za{to ga je pozdravio.
Rama je odgovorio: ıSvi smo mi samo vidovi [ive, bogosluìmo ga kada ga vidimo, i
se}amo ga se kada ga ne vidimo.‰
219. Ramakri{na Svami, u~enik koji ve} dugo boravi ovde, pitao je Mahar{ija o zna~enju
Tvaiyarunachala Sarvam, stiha iz Pet himni.
Mahar{i je detaljno objasnio, govore}i kako je univerzum poput slike na platnu - platnu
koje je Crveni Breg, Aruna~ala. Ono {to se javlja i nestaje, sa~injeno je iz onoga iz ~ega sve
nastaje. Ta osnova univerzuma je Bog Aruna~ala. Kada meditiramo na njega, odnosno na
onog-koji-vidi, Sopstvo, prisutna je mentalna vibracija 'ja', na koju se sve svodi. Traganjem za
izvorom 'ja', preostaje samo prvobitno 'ja'-'ja' i ono je neopisivo. Sedi{te spoznaje je unutra, i
traga~ ga ne moè na}i kao objekat izvan sebe. To sedi{te je blaènstvo i sr` je svih bi}a.
Zato se zove Srce. Jedina korisna svrha ljudskog ro|enja je da se okrenemo unutra i
spoznamo ovo sedi{te svega. Nema ni~eg drugog {to bi trebali da uradimo.
P: Kako treba da se izvr{i uni{tenje predispozicija (samskara)?
M: U spoznaji si bez njih.
P: Da li to zna~i da, kada se drìmo Sopstva, te`nje izgaraju onako kako se pojavljuju?
M: One }e same biti izgorene samo ako ostane{ ono {to zaista jesi.
1. juli 1936.
220. G. B. C. Das, profesor fizike, pitao je: ıKontemplacija je mogu}a samo kada se
kontroli{e um, a kontrola uma se postiè samo kontemplacijom. Nije li to za~arani krug?
M: Da, oni su me|uzavisni. Oni se moraju razvijati paralelno. Ve`ba i bestrasnost
postepeno donose rezultate. Bestrasnost se upra`njava da bi se um odvikao od projektovanja
spolja; ve`banje zato da se odrì unutra. Postoji borba izme|u kontrole i kontemplacije. Ona
se neprekidno odvija unutra. Kontemplacija }e, kad njeno vreme sazri, biti uspe{na.
P: Kako zapo~eti? Za to je potrebna va{a milost.
M: Milost je uvek prisutna. 'Bestrasnost se ne moè ste}i, ni spoznaja Istine, ni
obitavanje u Sopstvu u odsustvu guruove milosti' naveo je U~itelj.
109
Ve`ba je neophodna. To je kao navikavanje bika skitnice na {talu, mame}i ga so~nom
travom i spre~avaju}i ga da luta.
Onda je U~itelj pro~itao stih iz Tiruvachakama, koji je upu}en umu re~ima: 'O, p~elo
koja zuji{! Za{to preuzima{ patnju sakupljanja si}u{nih zrnaca meda iz bezbrojnih cvetova?
Postoji samo jedan koji ti moè dati ~itavo skladi{te meda, samo misle}i o njemu, gledaju}i ga
ili govore}i o njemu. U|i u njega i gundori mu (hrimkara).'
P: Da li u meditaciji treba da stvorimo obli~je u svom umu, pored ~itanja ili pevanja
bo`jeg imena?
M: [ta je mentalna koncepcija, ako nije meditacija?
P: Treba li da se zami{ljenom obli~ju doda i ponavljanje mantri ili boravak na
boànskim obele`jima?
M: Kada je japa preovla|uju}a te`nja, vokalna japa, kona~no, postaje mentalna, a to je
isto {to i meditacija.
221. G. Bous: ıObli~je zna~i dvojnost. Da li je to dobro?‰

M: Za onoga koji ovo pita, bolje je da prihvati put ispitivanja. Obli~je nije za njega.
P: U mojoj meditaciji se ume}e praznina; ne vidim nikakvog obli~ja.
M: Naravno da ne.
P: [ta je sa prazninom?
M: Ko vidi prazninu? Ti mora{ biti prisutan. Prisutna je svest koja svedo~i o praznini.
P: Da li to zna~i da moram i}i jo{ dublje?
M: Da. Ne postoji ni jedan trenutak kada te nema.
2. juli 1936.
222. Dr. Popatlal Lohara, posetilac, prou~avao je vi{e knjiga, uklju~uju}i Upadesha Saru i
posetio vi{e svetaca, sadhua i jogija, verovatno 1.500 kako on procenjuje. Jedan sadhu u
Trimbaku mu je rekao da jo{ uvek ima dugove koje treba da plati i, ako to u~ini, bi}e mu
omogu}eno da do|e do spoznaje. Jedini njegov dug, kako je razumeo, bilo je ven~anje
njegovog sina. Sada je i ovo ispunjeno, tako da se ose}ao oslobo|en karmi~kih dugova. Traì
je vo|stvo [ri Bhagavana, da ga on oslobodi 'mentalnog nezadovoljstva' koje nije prestajalo,
uprkos tome {to vi{e nije bio zaduèn.
M: Tekst Upadesha Sare koji si ~itao sadrì odgovor na tvoje pitanje.
P: Moj um ne moè da bude postojan ni uz najve}i napor. Poku{avam to od 1918.
U~itelj je citirao iz Upadesha Sare: 'Utapanje uma u Srce zasigurno obuhvata ispravnu
du`nost (karma), predanost (bhakti), jogu i vrhunsku mudrost (jnana).' To je ~itava istina,
saèto re~ena.
P: To ne zadovoljava moje traganje za sre}om. Nisam u stanju da ostanem postojanog
uma.
U~itelj je opet citirao iz iste knjige: 'Neprekidno traganje za saznanjem, {ta je um,
rezultira njegovim nestankom. To je direktan put.'
P: Kako onda tragati za umom?
M: Um je samo gomila misli. Mislima je koren u 'ja'-misli. ıKo god ispituje poreklo
misli 'ja', za njega ego i{~ezava. Ovo je pravo ispitivanje.‰ Onda se pravo Ja otkriva kao
samoosvetljeno.
P: Ova misao 'ja' izranja iz mene. Ali, ja ne znam Sopstvo.
M: Sve su ovo mentalni koncepti. Ti se sada identifikuje{ sa pogre{nim 'ja', koje je
samo ideja ili misao 'ja'. Ova misao 'ja' se javlja i nestaje, dok je istinsko zna~enje Ja iza,
nezavisno je od nastanka i nestanka misli 'ja'. Ne moè biti prekida u tvom bivstvovanju. Ti,
koji si spavao, sada si budan. Nije bilo nezadovoljstva dok si bio u dubokom snu. Me|utim,
ono sada postoji. [ta se dogodilo, pa se sada doìvljava ova razlika? Nije bilo misli 'ja' u
tvom snu, dok je ona prisutna sada. Istinsko Ja nije vidljivo, a la`no 'ja' se razme}e. Ovo
110
la`no 'ja' je prepreka tvom ispravnom znanju. Prona|i odakle izranja ovo la`no 'ja'. Onda }e
ono nestati. Bi}e{ samo ono {to jesi - apsolutno Bi}e.
P: Kako to u~initi? Nisam u tome uspeo do sada.
M: Tragaj za izvorom misli 'ja'. To je sve {to treba da se u~ini. Univerzum postoji
zahvaljuju}i misli 'ja'. Ako se ona okon~a, bi}e, tako|e, kraj patnjama. La`no 'ja' }e nestati
samo ako se traì njegov izvor.
Dr. Lohara je pitao za zna~enje jednog stiha iz Upadesha Sare.
M: Onaj ko je tada bio u snu, postoji i sada, budan. U snu je postojala sre}a, a u
budnosti se pojavila patnja. U snu nije bilo misli 'ja', a sada, kada si budan, postoji. Stanje
sre}e i odsustva misli 'ja' u snu opstaje bez napora. Cilj treba da bude ostvarenje tog stanja
upravo sada, u budnosti. To zahteva napor.
Dubok san Budnost
Bez napora
Sre}a Nema sre}e
Nema misli 'ja' Misao 'ja'
Ostvari u budnom stanju ono stanje koje ima{ u dubokom snu, u~ini ga uvek svesnim, i
to je spoznaja. Napor je usmeren na ugu{enje misli 'ja', a ne na uvo|enje pravog Ja. Zato {to
je ono ve~no i ne zahteva napor sa tvoje strane.
223. Dr. Lohara: ıZa{to um ne potone u Srce ve} za vreme meditacije?‰

M: Telo koje pluta, ne}e odmah potonuti, ukoliko se ne primeni neki na~in da se to
dogodi. Kontrola daha sti{ava um. um mora da bude budan i da se nepopustljivo vr{i
meditacija, ~ak i kada je on miran. Onda um tone u Srce. Ili kao kad se telo koje pluta
natovari teretom i tako natera da potone. Na isti na~in }e zajedni{tvo sa mudrima u~initi da
um potone u Srce.
Takvo zajedni{tvo je i mentalno i fizi~ko. Krajnje vidljivo Bi}e (guru) potiskuje ga
unutra. On je tako|e u srcu traga~a, tako da privla~i njegov um, koji je bio okrenut spolja,
da se okrene unutra, u Srce.
Ovo pitanje se postavlja samo kada neko po~ne da meditira, i tu nailazi na te{ko}e.
Neka samo malo ve`ba kontrolu daha, i njegov um }e biti pro~i{}en. On sada ne tone u Srce
zato {to latentne te`nje stoje kao prepreke. One se uklanjaju kontrolom daha ili zajedni{tvom
sa mudrima. U stvari, um je uvek u Srcu, ali je }udljiv i kre}e se okolo zbog latentnih te`nji.
Kada se te`nje u~ine nedelotvornim, on }e biti miran, mirova}e.
Kontrolom daha um }e biti samo privremeno sti{an, po{to su te`nje jo{ uvek prisutne.
Ako se um preobrazi u Sopstvo, vi{e ne}e stvarati nevolje. To se postiè meditacijom.
224. Jedan u~enik je pitao, kako da prepozna svoje prirodno, prvobitno stanje.
M: Apsolutna sloboda od misli je stanje koje je pogodno za takvo prepoznavanje.
Zapis iz beleàka jednog pratioca
225. Kada su [ri Bhagavan i Rangasvami, jedan pratilac, bili na bregu, Bhagavan je primetio
da se u A{ramamu neko ljulja u stolici za ljuljanje, i rekao je pratiocu:
ı[iva je prepustio sve svoje posede Vi{nuu i lutao je po {umama, po divljini i
grobljima, ìve}i od hrane koju je sam isprosio. Prema njegovom vi|enju, neposedovanje
zauzima vi{e mesto na skali sre}e, nego posedovanje stvari.‰
P: [ta je to vi{a sre}a?
111
M: Biti slobodan od briga. Posedovanje stvara brige kao {to su njihovo ~uvanje,
kori{}enje itd. Neposedovanje ne nosi sa sobom nikakve brige. Zato se [iva odrekao svega u
korist Vi{nua i sam oti{ao sre}an.
Otarasiti se poseda je najvi{a sre}a.
3. juli 1936.
226. Posetilac iz Tirukoilura je pitao, da li }emo prou~avanjem svetih knjiga otkriti istinu.
M: To ne}e biti dovoljno.
P: Za{to?
M: Samo samadhi moè da je otkrije. Misli bacaju veo preko Stvarnosti i zato ona ne
moè biti jasna u stanjima razli~itim od samadhija.
P: Ima li u samadhiju misli? Ili nema?
M: Tada je prisutno samo ose}anje Ja jesam, i nijedna misao ne postoji.
P: Zar 'Ja jesam' nije misao?
M: 'Ja jesam', koje je li{eno ega, nije misao. To je spoznaja. Smisao ili zna~enje Ja je
Bog. Doìvljaj 'Ja jesam' je prisustvo i nepokretnost u apsolutnom Bi}u.
4. juli 1936.
227. U~itelj je primetio: ıPo{to nam je blaènstvo priroda, za{to nastavljamo da ùdimo za
sre}om? Osloboditi se te ùdnje je oslobo|enje. Spisi kaù: 'Ti si To'. Pou~avanje tog znanja
je smisao spisa. Spoznaja mora biti tvoje otkrivanje ko si i obitavanje u tome, tj. u svom
Sopstvu. Ponavljati 'Ja sam To' ili 'nisam ovo', je samo gubljenje vremena. Za vrednog
u~enika, posao leì unutar njega samog, a ne izvan.‰
Dok se Bhagavan spu{tao sa brega, jedan od radnika izvan A{ramama je prekinuo posao
i spremio se da se pokloni pred U~iteljem. Tada je U~itelj rekao:
ıBiti zauzet svojom du`no{}u je istinsko poklonjenje.‰
U~iteljev pratilac je pitao: ıKako?‰
M: Izvoditi pa`ljivo svoju du`nost je najve}a slu`ba Bogu. (Onda je, sme{e}i se, u{ao u
hol.)
228. Za ru~kom je jedan posetilac iz Nelora zamolio U~itelja za mali komad hrane (prasad)
od njegovog obroka.
M: Jedi ne misle}i na ego. Onda }e to {to jede{ postati Bhagavanov prasad.21
Posle ru~ka U~itelj je nastavio {aljivo: ıDa sam ti dao zalogaj sa svog tanjira, svi bi
traìli po jedan zalogaj. [ta bi meni ostalo, ako bi podelio ~itav svoj obrok drugima? Vidi{ da
to nije predanost. Nema zna~aja u tome, da se jede zalogaj sa mog tanjira. Budi pravi
oboàvatelj.‰
8. juli 1936.
229. U 8 sati ujutro veverica-miljenica je ~ekala priliku da pobegne napolje. U~itelj je

primetio: ıSvi èle da pojure napolje. Ali, nema granice izvan koje bi se iza{lo. Nema
ograni~enja slobode. Sre}a leì unutra, a ne spolja.‰
20. juli 1936.
230. Posetilac: ıMoè li se spoznati Istina u~enjem svetih spisa i prou~avanjem knjiga?‰
21
Prasad zna~i 'hrana ponu|ena boànstvu'. Smisao je: zajedni{tvo sa Bogom, odnosno sa svecem ili sa mudracem;
dakle, svrha je duboko razumevanje kako je Sopstvo, Postojanje, na prvom mestu, a tek zatim dolaze materijalne
potrebe, prvo duh, a zatim sve ostalo {to je iz njega izvedeno.
112
M: Ne. Spoznaja se ne moè posti}i sve dok u umu postoje latentne predispozicije,
vasane. U~enje svetih spisa je i samo vasana. Spoznaja postoji samo u samadhiju.
231. Jedan posetilac je pitao: ı[ta je mouna (}utnja)?‰

M: Mouna ne zna~i }utati. Ona je ve~iti govor.
P: Ne razumem.
M: Stanje koje prevazilazi govor i misli je mouna.
P: Kako to stanje posti}i?
M: Drì se ~vrsto nekog koncepta i idi njegovim tragom unazad. Takva koncentracija
rezultira }utnjom. Kada ve`ba postane prirodna, ona }e se okon~ati u }utnji. Meditacija bez
mentalne aktivnosti je }utnja. Podjarmljivanje uma je meditacija. Duboka meditacija je ve~iti
govor.
P: Kako da obavljamo svetovne poslove ako se pridràvamo }utnje?
M: Kada ène hodaju sa }upovima vode na svojim glavama i }askaju sa svojim
drugaricama, one ostaju veoma pa`ljive, uma usredsre|enog na }upove. Sli~no, kada se mudrac
angaùje u aktivnostima, one ga ne uznemiravaju, po{to mu um obitava u brahmanu.
232. Jednom drugom prilikom, U~itelj je rekao: ıSamo je mudrac istinski oboàvatelj.‰
233. P: Kakve su posledice Rama jape (ponavljanje imena Boga Rame)?

M: 'Ra' je Stvarnost. 'Ma' je um; njihovo sjedinjenje je plod Rama jape. Izgovaranje re~i
nije dovoljno. Uklanjanje misli je mudrost. To je Apsolutno Postojanje.
234. Muslimanski posetilac je pitao o asani (fizi~kom poloàju).

M: Obitavanje u Bogu je jedini pravi poloàj.
235. G. T. K. S. Ajer, u~enik, bio je uzbu|en zato {to je neko u gradu govorio o U~itelju s
omalovaàvanjem. Nije uzvratio, ali se vratio uzbu|en. Zato je pitao U~itelja kojom kaznom
treba da bude ka`njen, po{to je propustio da ga brani.
M: Strpljenja, vi{e strpljenja; tolerancije, vi{e tolerancije.
236. Umro je kralj George V i dva oboàvatelja su raspravljali o tome u holu. Bili su veoma
utu~eni. U~itelj im je rekao: ıAko neko umre ili je izgubljen, {ta to vama zna~i? Neka va{
ego umre, izgubite sebe, i tako postanite jedno sa ljubavlju.‰
237. Jedan ~ovek je doneo sa sobom srebrnog idola Subrahmanje i bakrene idole Vali i
Devajani. Rekao je [ri Bhagavanu: ıBogosluìm ih poslednjih deset godina, ali sam nagra|en
samo jadima. [ta da uradim sa njima? Kada sam pitao druge, oni su moje brige pripisali
nekoj gre{ci u sa~injavanju idola - na primer, razlici izme|u metala od kojih su napravljeni.
Da li je tako?‰
M: A da li su ti rekli da je pogre{no bogosluìti ih?
238. U odgovoru na jedno pitanje, Mahar{i je rekao: ıPostoji stanje gde re~i prestaju, a }utnja
preovla|uje.‰
P: Kako saop{tavati misli drugima?
M: To postoji samo ako postoji ose}anje dvojnosti.
P: Kako ste}i mir?
M: Mir je prirodno stanje. Um ometa unutarnji mir. Na{e ispitivanje je samo u umu.
Ispitaj um; on }e nestati.
Ne postoji entitet po imenu um. Zbog pojavljivanja misli, mi zami{ljamo da postoji i
ne{to odakle one nastaju. To zovemo um. Kada poku{amo da vidimo {ta je to, vidimo da ne
postoji ni{ta {to bilo um. Kada on i{~ezne, otkri}emo da mir ve~no postoji.
113
P: [ta je buddhi (intelekt)?
M: Sposobnost mi{ljenja, odnosno rasu|ivanja. To su samo re~i. Da li je to ego, um ili
intelekt, svejedno je. îji je um? îji intelekt? Ega. Da li je ego stvaran? Ne. Mi brkamo ego
sa intelektom ili umom.
P: Emerson kaè: ıDu{a sama odgovara du{i - ne opis ili re~i.‰
M: Upravo tako. Koliko god da u~i{, ne}e biti granica znanju. Zanemaruje{ onoga-koji-
sumnja, a nastoji{ da ukloni{ sumnje. S druge strane, ako se drì{ onoga-koji-sumnja, sumnje
}e nestati.
P: Onda se pitanje rastvara u znanje Sopstva.
M: Ba{ tako.
P: Kako spoznati Sopstvo?
M: Vi|enjem {ta je Sopstvo. Ono za {ta smatra{ da je Sopstvo, u stvari je um ili
intelekt, ili misao 'ja'. Ostale misli se pojavljuju tek posle misli 'ja'. Dakle, drì se nje. Druge
}e nestati, ostavljaju}i Sopstvo kao ostatak.
P: Te{ko je to dosti}i.
M: Nema uop{te dostizanja ne~ega, zato {to je Sopstvo ve~no, ovde je i sada. Ako bi
se Sopstvo trebalo otkrivati kao ne{to novo, ono ne bi bilo trajno.
P: Kako ste}i mirno}u du{e, ili mir, ravnoteù uma? Koji je najbolji na~in?
M: Ve} sam dao odgovor. Posmatraj um (misli). On tako nestaje, a ti preostaje{. Neka
tvoje gledi{te postane gledi{te mudrosti, pa }e{ otkriti da je svet Bog. Dakle, to je pitanje
gledi{ta. Ti sve proìma{. Spoznaj sebe, i sve }e{ razumeti. Ali, ti si sada izgubio svoje
Sopstvo i luta{, posmatraju}i druge stvari.
P: Kako znati Sopstvo?
M: Ima li dva 'ja'? Kako zna{ za svoje sopstveno postojanje? Da li sebe vidi{ tu|im
o~ima? Postavi sebi pitanje. Kako se javilo ovo pitanje? Da li ja preostajem da bi ga postavio,
ili ne? Mogu li da na|em svoje Sopstvo spolja, kao u ogledalu?
Po{to je tvoje gledi{te okrenuto spolja, ono je izgubilo iz vida Sopstvo, i tvoje vi|enje je
spolja{nje. Sopstvo se ne nalazi u spolja{njim objektima. Okreni svoj pogled unutra i zagnjuri
tamo, i ti }e{ biti Sopstvo.
P: Da li otkrivanje Sopstva zavisi od po{tovanja kastinskih pravila? Ili treba da ih
preziremo?
M: Na po~etku ne. Po~ni pridràvanjem. Pravila kaste sluè da obustave lutanje uma.
On se tako pro~i{}ava.
P: Nespoznatljivo se moè posti}i samo milo{}u nespoznatljivog.
M: On pomaè postignu}u. To je Milost.
P: Kako da se kontroli{e um?
M: Ho}e li lopov izdati sebe? Ho}e li um na}i sebe? Um ne moè traìti um.
Zanemario si ono {to je stvarno i drì{ se uma koji je nestvaran a, u isto vreme, poku{ava{
da otkrije{ {ta je on. Da li je um postojao u tvom snu? Nije. Sada je tu. Zato nije trajan.
Da li moè{ da na|e{ um? Um nisi ti. Misli{ da si um i zato me pita{ kako da ga
kontroli{e{. Ako postoji, onda se moè kontrolisati. Ali, ne postoji. Shvati ovu istinu
ispitivanjem. Traganje za nestvarnim je besplodno. Zato traì stvarno, tj. Sopstvo. To je na~in
kako da ovlada{ umom. Postoji samo jedno koje je Stvarno!
P: [ta je Stvarno?
M: To je ono {to jeste; ostalo su samo pojave. Raznovrsnost nije njegova priroda. Mi
~itamo {tampana slova na hartiji, ali zanemarujemo hartiju, koja je pozadina. Sli~no si i ti
ponet manifestacijama uma i ne mari{ za pozadinu. îja je to gre{ka?
P: Ima li granica Sopstvu?
M: [ta je Sopstvo?
P: Individualna du{a je Sopstvo.
M: [ta je individualna du{a? Ima li neke razlike izme|u ova dva, ili su istovetni?
114
Sve nove pojave su osu|ene da nestanu. Sve {to je stvoreno, bi}e sigurno uni{teno.
Ve~no nije ro|eno, niti umire. Mi sada brkamo pojave sa stvarno{}u. Pojava nosi u sebi svoj
kraj. [ta je novo u tome {to se pojavljuje? Ako ne moè{ to da na|e{, predaj se bez rezerve
su{tini pojava; onda }e ono {to preostane biti stvarnost.
P: [ta se de{ava sa ~ovekom posle smrti?
M: U~estvuj u ìvoj sada{njosti. Budu}nost }e se pobrinuti za sebe. Ne brini o
budu}nosti. U spisima se obra|uje stanje pre stvaranja i proces stvaranja, da bi se znala
sada{njost. Kad ti kaè{ da si ro|en, oni na to dodaju da te je Bog stvorio.
Ali, da li ti vidi{ Boga, ili bilo {ta drugo, u dubokom snu? Ako je Bog stvaran, za{to
ne svetli i u tvom snu? Ti uvek postoji{, sada, kao i u snu. Nisi razli~it od onoga u snu. Ali,
za{to treba da postoji razlika u izme|u ose}anja i doìvljavanja ova dva stanja?
Da li si, dok si spavao, postavljao pitanje o svom ro|enju? Ili, kuda ide{ posle smrti?
Za{to misliti o svemu tome samo sada, u budnom stanju? Neka ono {to je ro|eno misli o
svome kraju, njegovom uzroku i kona~nim rezultatima.
[ta je ro|enje? Da li je to ro|enje misli 'ja', ili tela? Da li je 'ja' odvojeno od tela, ili
je istovetno s njim? Kako se pojavila ova misao 'ja'? Da li je misao 'ja' tvoja priroda, i da li
je i{ta drugo tvoja priroda?
P: Ko treba da postavi ova pitanja?
M: Ta~no - to je to. Svemu ovome nema kraja.
P: Da li, onda, treba da budemo u }utnji?
M: Sumnje prestaju da te mu~e kada se konfuzija (moha) prevazi|e.
P: Va{i iskazi odgovaraju prestanku vichare (ispitivanja).
M: Ako prestane atma vichara (samoispitivanje), nastaje loka vichara (ispitivanje sveta).
(Smeh u holu.)
Zauzmi se u samoispitivanju, onda }e ne-Sopstvo nestati. Preosta}e Sopstvo. To je
samoispitivanje Sopstva. Re~ Sopstvo je ekvivalentna umu, telu, ~oveku, pojedincu, Vrhunskom i
svemu ostalom.
239. G. M. Fridman: ıNeko zami{lja ne{to i snagom imaginacije to isku{ava kao stvarno.
Takve kreacije su mogu}e za Brahmu, Tvorca. Da li isti iskaz moè da se primeni za njegovo
stvorenje, ~oveka?‰
M: Sve su to tvoje zamisli.
P: Kri{namurti kaè da ~ovek treba da otkrije 'ja'. Onda se 'ja' rastvara, budu}i da je
samo splet okolnosti. Nema ni~eg iza 'ja'. îni se da je njegovo u~enje veoma sli~no Budinom.
M: Da, da, neiskazivo.
23. avgust 1936.
240. Svet je materijalisti~an. Kako da se to izmeni?

M: Materijalisti~an ili duhovan, to zavisi od tvog gledi{ta.
Drishtim jnanamayim kritva, pasyet Brahmamavam jagat.
Ispravi svoje gledi{te. Stvoritelj zna kako da pazi na svoju kreaciju.
P: [ta je najbolje da uradimo kako bismo osigurali svoju budu}nost?
M: Pobrini se za sada{njost, a budu}nost }e se sama pobrinuti za sebe.
P: Budu}nost je rezultat sada{njosti. [ta, onda, treba da uradim da je u~inim dobrom?
Ili ne treba ni{ta da ~inim?
M: îja je to sumnja? Ko je taj koji èli smernice za delanje? Prona|i onog-koji-sumnja.
Ako njega drì{, sumnje }e nestati. Misli te sale}u, i po{to si izgubio Sopstvo, vidi{ svet,
javljaju se sumnje i zabrinutost za budu}nost. ^vrsto se drì Sopstva i sve }e to nestati.
P: Kako to da uradim?
M: Ovo pitanje se ti~e ne-Sopstva, a ne Sopstva. Da li sumnja{ u svoje sopstveno
postojanje?
115
P: Ne. Ali, ipak èlim da znam kako mogu da spoznam Sebe (Sopstvo). Da li postoji
neki metod koji tome vodi?
M: U~ini napor. Kao {to se bu{enjem bunara dolazi do vode, spoznaje{ i Sopstvo:
ispitivanjem.
P: Da. Ipak, neko brzo prona|e vodu, a drugi nailaze na te{ko}e.
M: Ali, ti ve} vidi{ vlagu na povr{ini. Ima{ maglovitu svest o Sebi (Sopstvu). Otkrij to.
Kada napor prestane, Sopstvo zasija.
P: Kako da se um izve`ba da gleda unutra?
M: Ve`bom. Um je inteligencija koja vodi svom sopstvenom uni{tenju (nadilaènju) i
manifestovanju Sopstva.
P: Kako da uni{tim (nadi|em) um?
M: Vodu ne moè{ u~initi suvom. Traì Sopstvo, i um }e biti uni{ten.
29. avgust 1936.
241. P: Kako da izbegnemo patnju?

M: Da li patnja ima oblik? Patnja je samo neèljena misao. Um nije dovoljno jak da
joj se odupre.
P: Kako da steknem takvu snagu uma?
M: Bogosluènjem.
P: Te{ko je razumeti meditaciju na Imanentnog Boga (prisutnog u svemu).
M: Pusti Boga. Drì se svog Sopstva.
P: Kako da radim japu (ponavljanje mantre)?
M: Postoji dva na~ina - grubo i suptilno ponavljanje mantre. Suptilno je meditacija na
mantru; ona daje snagu umu.
P: Ali, um nije spreman za meditaciju.
M: To je zato {to mu nedostaje snaga.
P: Molitva se obi~no obavlja mehani~ki, kao i ostale religijske du`nosti. Da li je to
korisno? Zar nije bolje raditi japu i ostalo samo ako nam je poznat smisao?
M: (]ute}i klima glavom.)
242. Jedan gospodin iz Gurajata pitao je [ri Bhagavana: ıKaè se da nam je posle smrti
prepu{ten izbor da li }emo prvo uìvati plodove svojih dobrih dela, ili }emo podnositi plodove
lo{ih. Da li je tako?‰
M: Za{to postavljati pitanja koja se odnose na doga|aje posle smrti? Za{to pitati: ıDa
li sam se rodio? Da li ànjem plodove svoje pro{le karme?...‰ Kad zaspi{ ne}e{ postavljati
takva pitanja. Za{to? Da li si sada razli~it od onog koji spava? Nisi. Za{to se ova pitanja
javljaju sada, a ne kada spava{? Otkrij to.
243. Sredove~an ~ovek, slaba{nog izgleda, do{ao je sa {tapom za {etnju u ruci, stavio ga ispred
Bhagavana, duboko se poklonio i seo kraj njega. Zatim je ustao i sa velikom ponizno{}u
ponudio {tap Bhagavanu, rekav{i da je od sandalovine. [ri Bhagavan je rekao da ga zadrì za
sebe, po{to se ni{ta {to pripada Bhagavanu ne ~uva. Po{to je zajedni~ka svojina, ako ga neko
poèli za sebe moè ga uzeti sa ili bez Bhagavanovog dopu{tenja. Onda }e darovatelj biti
povre|en. Darovatelj je nastavio da ponizno insistira. [ri Bhagavan se nije mogao odupreti ovoj
poniznoj dobronamernosti, te re~e: ıZadrì ga za sebe kao prasad od Bhagavana.‰ Onda je
~ovek molio Bhagavana da prvo uzme {tap, a zatim da mu ga vrati sa blagoslovom. [ri
Bhagavan ga je primio, pomirisao, rekao da je dobar, klimnuo glavom i vratio ga govore}i:
ıûvaj ga. On }e te uvek podse}ati na mene.‰
244. Maharani Saheba govorila je ne`nim i dubokim glasom, ali ipak sasvim razumljivo:
116
ıMahar{i, sre}na sam {to vas vidim. Moje o~i su imale zadovoljstvo da vas vide, moje
u{i zadovoljstvo da ~uju va{ glas. Ja sam blagoslovena svime {to jedno ljudsko bi}e moè da
poèli.‰ - Glas njene visosti je zapeo. Uz veliki napor duha se sabrala i polako nastavila:
ıImam sve {to ljudsko bi}e moè da poèli... ali... ali... ja... ja... nemam duhovni mir... Ne{to
ga spre~ava... Mo`da moja sudbina...‰
Neko vreme je vladala ti{ina. Onda je Mahar{i progovorio na svoj uobi~ajeni ljupki
na~in:
ıU redu. Re~eno je ono {to je trebalo da se kaè. Pa, {ta je sudbina? Ne postoji
sudbina. Predaj se, i sve }e biti dobro. Prepusti svu odgovornost Bogu. Nemoj sama nositi
teret. {ta ti, onda, moè sudbina?‰
P: Predaja je nemogu}a.
M: Da. Potpuna predaja je nemogu}a u po~etku. Delimi~na predaja je svakako mogu}a
za svakoga. Ona }e vremenom dovesti do potpune predaje. E, sad, ako je predaja nemogu}a,
{ta se moè u~initi? Ne nalazite duhovni mir, nemo}ni ste da ga ostvarite. To se moè posti}i
samo predajom.
P: Delimi~na predaja - pa, moè li ona ukinuti sudbinu?
M: O, da! Moè.
P: Zar sudbina nije posledica pro{le karme?
M: Kad se ~ovek preda Bogu, on }e se za to pobrinuti.
P: Po{to je to bo`ji opro{taj, kako Bog ukida sudbinu?
M: Sve je u njemu.
P: Kako moèmo da vidimo Boga?
M: Okretanjem uma unutra. Kada je um okrenut unutra, Bog se manifestuje kao
unutra{nja svest o sebi.
P: Bog je u svemu, u svim objektima koje vidimo oko nas. Kaè se da treba u svemu
da vidimo Boga.
M: Bog je u svemu, i u posmatra~u. Gde drugde da se vidi Bog? Spolja ga ne
moèmo na}i. Treba da ga ose}amo unutra. Da bi se videli objekti, potreban je um. Opaànje
Boga u njima je mentalno delovanje, a to nije stvarno. Unutra{nja svest, oslobo|ena uma,
ose}a se kao Bog.
P: Postoje, recimo, divne boje. Uìvanje je posmatrati ih. U njima moèmo da vidimo
Boga.
M: To su sve mentalne koncepcije.
P: Postoji jo{ mnogo toga. Pomenula sam boje samo kao primer.
M: Sve je to mentalno.
P: Postoje, tako|e, telo, ~ula i um. Du{a ih sve koristi za spoznavanje.
M: Objekti, ose}anja, misli, to su sve mentalne koncepcije. Um se ra|a posle ra|anja
misli 'ja', odnosno, ega. Odakle se ra|a ego? Iz apstraktne svesti, odnosno, ~iste inteligencije.
P: Da li je to du{a?
M: Du{a, um i ego su samo re~i. Ne postoje takva bi}a. Svest je jedina Istina.
P: Onda, takva svest ne moè pruàti nikakvo zadovoljstvo.
M: Njena priroda je blaènstvo. Samo blaènstvo postoji. Nema uìvaoca koji }e uìvati
u blaènstvu. Uìvaoc i radost - oba se u njemu stapaju.
P: U obi~nom ìvotu postoje bol i zadovoljstvo. Da li moè da nam ostane samo
zadovoljstvo?
M: Zadovoljstvo se sastoji u okretanju i zadràvanju uma unutra; bol nastaje kad da um
izbija napolje. Postoji samo zadovoljstvo. Odsustvo zadovoljstva se naziva bol. Sama na{a
priroda je zadovoljstvo - blaènstvo (ananda).
P: Da li je to du{a?
M: Du{a i Bog su samo mentalne koncepcije.
P: Da li je Bog samo mentalna koncepcija?
M: Da. Da li misli{ na Boga kada si u dubokom snu?
117
P: Ali, san je stanje tuposti.
M: Ako je Bog stvaran, On mora da postoji uvek. Ti postoji{ i u snu i u budnosti.
Ako je Bog istinit kao tvoje Sopstvo, On mora da postoji i u snu, isto kao Sopstvo. Ova
misao o Bogu pojavljuje se samo u budnom stanju. Ko misli sada?
P: Ja mislim.
M: Ko je ovo 'ja'? Ko to kaè? Da li je to telo?
P: Telo govori.
M: Telo ne govori. Za{to onda nije govorilo u snu? Ko je ovo 'ja'?
P: 'Ja' u telu.
M: Da li si ti u telu ili izvan (njega)?
P: Ja sam, izvesno, u telu.
M: Da li zna{ da je to tako i u tvom snu?
P: Ja ostajem u svom telu i u snu.
M: Da li si u snu svesna da si u telu?
P: San je stanje tuposti.
M: înjenica je da nisi ni unutra, ni spolja. Dubok san je prirodno stanje postojanja.
P: Mora da je spavanje bolje stanje nego ovo.
M: Nema boljeg ili goreg stanja. Za vreme sanjanja, dubokog sna i budnog stanja, ti si
jedno isto. Dubok san je stanje sre}e, u njemu nema patnje. Ose}aj nedostatnosti i bola javlja
se samo u budnom stanju. Kakva se promena odigrala? Ti si ista u oba, ali je razlika u sre}i.
Za{to? Zato {to se sada pojavio um. Um se ra|a posle misli 'ja'. Misao 'ja' se ra|a iz svesti.
Ako ostanemo u njoj, bi}emo uvek sre}ni.
P: Dubok san je stanje u kome je um nem. Mislim da je to gore stanje.
M: Ako je tako, za{to svi ùde za snom?
P: Telo, kada je umorno, ide da spava.
M: Da li telo spava?
P: Da. To je stanje u kome se nadokna|uje izgubljena energija tela.
M: Neka bude tako. Ali, da li telo spava i budi se sâmo? Ti si sama rekla malopre da
je um za vreme dubokog sna nem. Tri stanja pripadaju umu.
P: Zar to nisu stanja du{e koja funkcioni{e kroz ~ula i ostalo?
M: Ona ne pripadaju du{i i telu. Du{a uvek ostaje neukaljana. Ona je supstrat koji se
provla~i kroz sva ova tri stanja. Budnost prolazi, ja jesam; stanje sanjanja prolazi, ja jesam;
stanje dubokog sna prolazi, ja jesam. Ona se ponavljaju, a ja i dalje jesam. Ona su kao slike
koje se kre}u po bioskopskom platnu. One nemaju uticaja na platno. Isto tako, ja ostajem
nedodirnut, uprkos tome {to stanja prolaze. Ako je to stanje tela, da li si ga svesna za vreme
dubokog sna?
P: Ne.
M: Ako nema znanja o postojanju tela, kako se moè re}i da ono postoji u snu?
P: Zato {to ga opet nalazimo kada se probudimo.
M: Ose}aj tela je misao; misao pripada umu; um se ra|a posle misli 'ja', a misao 'ja'
je koren svih misli. Ako se drìmo nje, ostale misli }e nestati. Onda ne}e biti tela, ni uma,
pa ~ak ni ega.
P: [ta }e, onda, ostati?
M: Sopstvo u svojoj ~istoti.
P: [ta da u~inimo da um nestane?
M: Ne moè se nameravati njegovo uni{tenje. Misliti ili èleti to, jeste opet samo misao.
Ako traìmo onog koji misli, misli }e nestati.
P: Da li }e one same nestati? To izgleda tako te{ko.
M: One }e nestati, jer su nestvarne. I sama ideja o te{ko}i je prepreka spoznaji. Ona
se mora prevazi}i. Ostati kao Sopstvo nije te{ko.
P: îni se da je lako misliti o Bogu u spolja{njem svetu, ali je te{ko ostati bez misli.
118
M: To je apsurdno - gledati na druge stvari je lako, a gledati unutra te{ko! Mora da
bude obrnuto.
P: Ali, ja ne razumem. To je te{ko.
M: Ta misao o te{ko}i je glavna prepreka. Malo ve`banja u~ini}e da misli{ druga~ije.
P: Kako da ve`bam?
M: Prona|i izvor 'ja'.
P: Takvo je bilo stanje pre na{eg ro|enja.
M: Za{to da mislimo o ro|enju i smrti? Da li si zaista ro|ena? Ra|anje uma je ne~ije
ro|enje. Posle uma, telo. Misao se javlja i vidimo telo. Zatim se javlja misao o ro|enju, stanju
pre ro|enja, smrti, stanju posle smrti - sve to pripada samo umu. îje je ro|enje?
P: Zar ja sada nisam ro|ena?
M: Sve dok je telo u pitanju, ro|enje izgleda stvarno, ali telo nije 'ja'. Sopstvo se ne
ra|a, niti umire. Nema ni~eg novog. Mudraci sve vide u Sopstvu i od Sopstva. Nema razlike u
njemu. Tako da nema ni ro|enja ni smrti.
P: Ako je dubok san tako dobro stanje, za{to ne èlimo da smo uvek u njemu?
M: Mi smo uvek samo u njemu. Sada{nje budno stanje nije ni{ta drugo do san. San se
moè desiti samo kada se spava. Dubok san bez snova leì ispod ova tri stanja. Manifestacija
ova tri stanja je, opet, san koji je i sam, tako|e, san. Na ovaj na~in ta stanja dobokog sna i
sanjanja su neprekidna.
Sli~no ovim trima stanjima, ro|enje i smrt su, tako|e, snovi u snu. Istinu govore}i, ne
postoje ro|enje i smrt.
8. februar 1936.
245. Gospo|e Gulbai i [irinbai Bejramdì, dve Parsi, postavile su pitanja koja su imala jednu
sredi{nju temu. Sva njihova pitanja mogla su se svesti na jedno:
ıRazumem da je Sopstvo iza ega. Moje znanje je teoretsko, nije prakti~no. Kako da
postignem prakti~nu spoznaju Sopstva?‰
M: Spozanaja nije ni{ta {to bi se kao novo steklo. Ona ve} postoji. Sve {to je potrebno
jeste da se oslobodimo misli ınemam spoznaju‰.
P: Zna~i da ne treba da poku{avamo.
M: Ne. Nepokretnost uma, odnosno mir, je spoznaja. Ne postoji trenutak kada Sopstva
nema. Sve dok postoji sumnja ili ose}anje nespoznavanja, moramo da nastojimo da se
oslobodimo ovih misli.
Misli su posledica poistove}enja Sopstva sa ne-Sopstvom. Kada ne-Sopstvo nestane,
Sopstvo ostaje sâmo. Da bi se bilo gde stvorio prostor, dovoljno je da se odstrane predmeti.
Prostor nije novostvoren. [tavi{e, prostor je postojao ~ak i dok smo nastojali da ga stvorimo.
Odsustvo misli ne zna~i prazninu. Neko mora postojati da bi se praznina spoznala.
Znanje i neznanje pripadaju umu. Oni se ra|aju iz dualnosti. Ali, Sopstvo je iza znanja i
neznanja. Ono je sâmo svetlo. Nema potrebe za drugim Sopstvom da bi se videlo Sopstvo.
Nema dva Sopstva. Ono {to nije Sopstvo, je ne-Sopstvo. Ne-Sopstvo ne moè videti Sopstvo.
Sopstvo ne vidi i ne ~uje. Ono leì iza svega, potpuno samo, kao ~ista svest.
@ena sa ogrlicom oko vrata misli da ju je izgubila i tumara okolo traè}i je, sve dok je
drugarica ne podseti; ona je sama stvorila svoje ose}anje gubitka, svoju zabrinutost dok je
traìla, i svoje zadovoljstvo zbog ponovnog nalaènja. Isto tako, Sopstvo sve vreme postoji, bez
obzira da li ga mi traìmo. Opet, kao {to èna misli da je izgubljena ogrlica ponovo na|ena,
tako i odstranjenje neznanja i prestanak pogre{nog poistove}enja otkrivaju Sopstvo koje je uvek
prisutno, ovde i sada. Ovo se naziva Spoznaja. Ona nije nova. Ona odgovara uklanjanju
neznanja i ne predstavlja ni{ta vi{e od toga.
Praznina nastaje kada se Sopstvo istraùje zajedno sa umom. Um mora da se odse~e, da
se sase~e u korenu. Vidi ko je onaj koji misli, koji istraùje. Obitavaj samo kao on. Sve misli
}e nestati.
119
P: Onda }e ostati ego - onaj koji misli.
M: Taj ego je ~isti ego, oslobo|en od misli, i tada je on isto {to i Sopstvo. Sve dok
opstaje pogre{na identifikacija, opsta}e i sumnje, javlja}e se pitanja, ne}e im biti kraja. Sumnje
}e prestati samo kada se ne-Sopstvo privede kraju, rezultat }e biti spoznaja Sopstva. Ne}e vi{e
biti nikog drugog da sumnja ili pita. Sve ove sumnje treba da re{imo u nama samima.
Nikakve re~i nam ne}e pomo}i. Drì se onog koji misli. Samo kada se ne drìmo onoga koji
misli, spolja se javljaju objekti, ili se u umu ra|aju sumnje.
246. Jezik je samo sredstvo saop{tavanja va{ih misli drugima. On ulazi u igru tek kada se
pojave misli; sve druge misli se javljaju posle ra|anja misli 'ja'. Misao 'ja' je osnova svakog
razgovora. Kada ne razmi{ljamo, onda razumemo druge pomo}u univerzalnog jezika }utnje.
]utnja je ve~na re~itost; ona je neprekidan jezi~ki tok; govorom je prekidamo. Re~i
ometaju taj nemi jezik. U provodniku te~e struja. Tamo gde nailazi na otpor, ona u prolasku
svetli kao sijalica, ili pokre}e ventilator. U provodniku, ona ostaje kao elektri~na energija. Na
sli~an na~in, }utnja je ve~an jezi~ki tok koji ometaju re~i.
Ono {to se ne moè saznati razgovorom koji traje i nekoliko godina, u }utnji, ili pred
}utnjom se spoznaje za tren. Primer su Dak{inamurti i njegova ~etiri u~enika.
To je najvi{i i najdelotvorniji jezik.
247. Javila se sumnja o tome da li je svest 'ja'-'ja' isto {to i nirvikalpa samadhi, ili bilo {ta {to
mu prethodi.
[ri Bhagavan je rekao da si}u{an otvor u Srcu ostaje uvek zatvoren, a da se otvara
vicharom (ispitivanjem Sopstva) iz ~ega sledi rezultat da svest 'ja'-'ja' zasvetli. To je isto {to i
samadhi.
P: Kakva je razlika izme|u nesvestice i spavanja?
M: San je iznenadan; nasilno ovladava ~ovekom. Nesvestica nastupa laganije i u njoj se
odràva trag otpora. Spoznaja je mogu}a pri nesvestici, a nije mogu}a kada se spava.
P: Kakvo je stanje neposredno pre smrti?
M: Kada osoba te{ko di{e, to ukazuje da je nesvesna svog tela; uhvatila se za jedno
drugo telo i ljulja se izme|u njih tamo-amo. Dok te{ko di{e, javlja se, u intervalima, snaàn
udah, i to ukazuje na oscilaciju du{e izme|u dva tela, {to je posledica nepotpunog prekidanja
sada{njih vezanosti. Primetio sam to u slu~aju moje majke i Palanisvamija.
P: Da li novo telo koje igra ulogu u tom stanju predstavlja slede}u reinkarnaciju te
osobe?
M: Da. Za vreme uzdisanja osoba se nalazi u stanju sli~nom snu, nesvesna je sada{nje
okoline.
(Moramo se setiti da je [ri Bhagavan bio sa svojom majkom od osam pre podne do
osam uve~e, kada je umrla. Sve vreme je drào njenu glavu jednom rukom, dok je drugu
poloìo na njene grudi. [ta to zna~i? On sam je kasnije rekao da se vodila borba izme|u
njega i njegove majke sve dok njen duh nije stigao do Srca.
O~igledno du{a prolazi kroz seriju suptilnih iskustava i da [ri Bhagavanov dodir
proizvodi struju koja vra}a du{u iz lutanja i usmerava je u Srce. Samskare, me|utim,
istrajavaju, i vodi se borba izme|u duhovne snage njegovog dodira i unutra{njih samskara, sve
dok se ove potpuno ne uni{te i du{a odvede u Srce, da po~iva u ve~nom miru, {to je isto {to
i oslobo|enje.
Njen ulazak u Srce obeleèn je naro~itim ose}ajem koji mahatma opaà - sli~nim zvuku
zvonca.
Kad je Mahar{i ispra}ao Palanisvamija na odru, sklonio je svoju ruku posle tog signala.
Ali, Palanisvamijeve o~i su se odmah otvorile, pokazuju}i da je duh pobegao kroz njih, {to je
znak vi{eg ponovnog ro|enja, ali ne i oslobo|enja. Po{to je ovo ranije primetio kod
Palanisvamija, Mahar{i je nastavio da drì ruke na telu svoje majke jo{ nekoliko minuta posle
120
signala koji je ozna~avao da je du{a u{la u Srce, i tako je osigurao njeno oslobo|enje. Ovo je
potvr|eno savr{enim mirom u njenom pogledu i staloènim crtama njenog lica.
15. septembar 1936.
248. [ri Bhagavan je rekao:

ıKad i jnani (prosvetljen) kaè 'ja sam telo', i ajnani (neprosvetljen) kaè 'ja sam telo' -
u ~emu je razlika? 'Ja jesam' je istina. Telo je ograni~enje. Ajnani ograni~ava ÊJaÊ na telo. Ja
ostaje nezavisno od tela u toku dubokog sna. Isto ÊJaÊ je sada tu u budnom stanju. Iako se
zami{lja da je u telu, Ja je izvan tela. Pogre{an stav nije 'ja sam telo'. ÊJaÊ ne kaè tako. Telo
je besvesno i ne moè to da kaè. Pogre{no je to {to se smatra da je 'Ja' ono {to nije. 'Ja'
nije besvesno. 'Ja' ne moè da bude inertno telo. Pokreti tela su obuhva}eni sa 'Ja', iz ~ega
sledi patnja. Bez obzira da li telo radi ili ne, 'Ja' ostaje slobodno i sre}no. 'Ja' ajnanija je
samo telo. U tome je sva gre{ka. 'Ja' jnanija uklju~uje telo i sve drugo. Jasno je da se
pojavljuje neki posredan entitet koji daje povoda pometnji.‰
G. Veidejanata Ajer, advokat, pita:
ıAko jnani kaè 'Ja sam telo', {ta mu se de{ava kada umre?‰
M: On se ~ak ni sada ne poistove}uje sa telom.
P: Ali, vi ste upravo rekli da jnani kaè 'Ja sam telo'.
M: Da. Njegovo 'ja' uklju~uje telo, po{to za njega ne moè biti ni~eg odvojenog od 'ja'.
Ako telo otpadne, nema gubitka za 'ja'. 'Ja' ostaje isto. Ako se telo ose}a mrtvim, neka
postavi pitanje. Ono to ne moè jer je inertno. 'Ja' nikad ne umire i ne postavlja to pitanje.
Ko, onda, umire? Ko postavlja pitanja?
P: Za koga su, onda, sva u{enja (shastre)? Ona ne mogu biti namenjena stvarnom Ja.
Onom stvarnom ona nisu potrebna. ûdno je da mora postojati toliko u~enja za nestvarno.
M: Da, ta~no tako. Smrt je samo misao, ni{ta vi{e. Onaj koji misli stvara neprilike.
Neka nam on kaè {ta se sa njim de{ava kada umre. Stvarno Ja je nemo. Ne treba da
mislimo 'ja sam ovo, ja nisam to'. Re}i 'ovo' ili 'ono' je pogre{no. To su ograni~enja. Samo je
'Ja jesam' istina. Ja je ti{ina. Ako neko misli 'ja sam ovo', a neko drugi misli 'ja sam ono',
dolazi do sukoba mi{ljenja iz kojeg nastaje tako mnogo religija. Istina ostaje kakva jeste, na
nju ne uti~u nikakvi stavovi, sukobi ili slaganja.
P: [ta je smrt? Nije li to osloba|anje od tela?
M: Zar ne èli{ da ti se to dogodi u snu? [ta je, onda, lo{e u tome?
P: Ali, ja znam da }u se probuditi.
M: Da - opet misli. Postoji prethodna misao 'probudi}u se'. Misli vladaju ìvotom.
Sloboda od misli je na{a istinska priroda - blaènstvo.
24. septembar 1936.
249. M: Postoje dve vrste neznanja:

1. Zaborav Sopstva
2. Prepreka spoznaji Sopstva
Za brisanje misli postoje sredstva. Misli su ponovne manifestacije predispozicija koje
ostaju u obliku semena; one omogu}avaju ra|anje mno{tva iz kojeg nastaju sve neprilike. Ta
sredstva su: slu{anje istine od u~itelja (sravana), itd.
Efekti sravane mogu da budu trenutni, i tada u~enik odmah spoznaje istinu. Ovo moè
da se desi samo veoma naprednom u~eniku. Ina~e, u~enik ose}a da nije sposoban da spozna
istinu, ~ak i ako je mnogo puta ~uje. êmu to treba pripisati? Ne~isto}i u njegovom umu;
neznanju, sumnji i pogre{nom identitetu. To su prepreke koje treba da otklonimo.
(a) Da bi se neznanje potpuno odstranilo, on treba da ~uje istinu mnogo puta, sve dok
znanje o toj temi ne postane savr{eno.
121
(b) Da bi odstranio sumnje, on mora da misli na ono {to ~uje; njegovo znanje }e,
kona~no, biti oslobo|eno sumnji svake vrste.
(c) Da bi se odstranio pogre{an identitet Sopstva sa ne-Sopstvom (kao {to su telo, ~ula,
um i intelekt), njegov um mora da postane jednousmeren.
Kada je sve to ispunjeno, preprekama je kraj i nastaje samadhi, {to zna~i, vlada}e Mir.
Neki kaù da nikada ne treba prestati sa slu{anjem, razmi{ljanjem i jednousmereno{}u.
Ostvarenje ne nastaje ~itanjem knjiga, nego samo neprekidnom ve`bom povla~enja uma.
Aspirant moè da bude kritopasaka ili akritopasaka. Prvi je spreman da spozna Sopstvo
ve} i sa najmanjim podsticajem - na njegovom putu stoji samo neka mala sumnja i ona se
lako odstranjuje ako ovaj samo jednom ~uje istinu od u~itelja. On trenutno postiè stanje
samadhija. Pretpostavlja se da je on ve} bio upotpunio sravanu, mi{ljenje, u prethodnim
ro|enjima; to mu vi{e nije potrebno.
Onom drugom neophodna su sva ova sredstva; u njega se uvla~e sumnje ~ak i kad slu{a
vi{e puta; zato on ne sme da odbaci sredstva sve dok ne postigne stanje samadhija.
Sravana odstranjuje iluziju da je Sopstvo jedno sa telom. Mi{ljenje ~ini jasnim da je
Znanje Sopstvo. Jednousmerenost otkriva da je Sopstvo Beskrajno i Blaèno.
27. septembar 1936.
250. Jedan oboàvatelj je pitao Mahar{ija za izvesne neprihvatljive stavove ~oveka kojeg
Mahar{i dobro poznaje.
On je rekao: ıJa mu to dopu{tam. Ve} sam mu dopustio. Neka u~ini i vi{e. Neka ga
drugi slede. Samo neka me puste na miru. Ako mi zbog tih izve{taja ne do|e niko, smatra}u
to velikom uslugom. [tavi{e, ako je njemu stalo da objavi skandalozne knjige o meni, i ako
zaradi od njihove prodaje, to je zaista dobro. Takve knjige }e se prodavati jo{ i brè i u
ve}em tiraù od ostalih. Pogledaj knjigu G|ice Mejo. Za{to i on to ne bi u~inio? On mi ~ini
veliku uslugu.‰ (Dok je ovo govorio, smejao se).
29. septembar 1936.
Ponovo je bilo re~i o istoj temi kad je Mahar{i ostao sam. Izgleda da su se spremale
nevolje onom ~oveku koji je klevetao, zbog negove nepromi{ljenosti. Kada je to pomenuto,
Mahar{i je izgledao zabrinut za njegovu sigurnost i rekao je sa primetnim saose}anjem: ıâk i
kad mu se dopusti da na svoj na~in zara|uje novac, on ~ini sebi neprilike. Da se koristio
na{om popustljivo{}u i bio takti~an, moglo je iza}i na dobro. No, {ta moèmo!‰
251. Aristokratkinja, veoma inteligentnog izgleda, mada zami{ljena, pitala je: ıMahar{i, ~ula sam
za vas kao za najplemenitijeg i najdobrodu{nijeg ~oveka. Odavno sam èlela razgovor sa vama.
Jednom sam ve} bila ovde, sredinom pro{log meseca, ali nisam mogla da ostanem u va{em
svetom prisustvu onoliko koliko sam èlela. Budu}i da sam mlada èna, smetalo mi je prisustvo
ljudi oko mene i zato sam brzo oti{la, po{to sam postavila jedno ili dva kratka pitanja. U
ovoj zemlji nema sveca kao {to ste vi. Sre}na sam jer imam sve {to èlim. Ali, ne posedujem
onaj duhovni mir koji donosi sre}u. Sada dolazim traè}i va{ blagoslov, kako bih mogla da ga
postignem.‰
M: Bhakti (predaja) }e ispuniti tvoju èlju.
P: @elim da znam kako da postignem taj duhovni mir. Budite ljubazni i posavetujte me.
M: Da - predanost i predaja.
P: Da li sam ja dostojna da budem oboàvatelj?
M: Svako moè da bude oboàvatelj. Duhovno putovanje je zajedni~ko za sve i niko
nije odbijen - bilo da je star ili mlad, mu{karac ili èna.
P: To je ta~no ono {to ùdim da znam. Ja sam mlada i doma}ica sam. Postoje du`nosti
doma}instva. Da li je predanost u skladu sa takvim poloàjem?
122
M: Sigurno. [ta si ti? Ti nisi telo. Ti si ~ista svest. Doma}inski ìvot i svet su samo
pojave koje se javljaju na toj ~istoj svesti. Ona ostaje netaknuta. [ta te spre~ava da bude{ ono
{to jesi?
P: Da. Ja sam svesna pravca Mahar{ijevog u~enja. To je traènje Sopstva. Ali, i dalje u
meni ostaje sumnja da li je takvo traènje spojivo sa doma}inskim ìvotom?
M: Sopstvo je uvek prisutno. To si ti. Nema ni~eg osim tebe. Ni{ta ne moè da bude
odvojeno od tebe. Ne postavlja se pitanje o spojivosti i nespojivosti.
P: Bi}u odre|enija. Iako sam stranac, red je da priznam razlog moje zabrinutosti.
Blagoslovena sam decom. De~ak, dobar brahmachari, preminuo je u februaru. Bila sam
slomljena. Ose}ala sam odvratnost prema ovom ìvotu. @elim da se posvetim duhovnom ìvotu.
Ali, moje du`nosti kao doma}ice ne dopu{taju mi da vodim povu~en ìvot. Otuda moja
sumnja.
M: Povla~enje zna~i obitavanje u Sopstvu. Ni{ta vi{e. To nije napu{tanje jednog skupa
okolnosti i upu{tanje u drugi, pa ~ak ni napu{tanje konkretnog sveta i uklju~ivanje u mentalni
svet.
Ro|enje sina, i njegova smrt, vide se jedino u Sopstvu.
Seti se stanja dubokog sna. Da li si bila svesna da se ne{to de{ava? Kada bi sin ili
svet bili stvarni, ne bi li bili prisutni i u snu sa tobom? Ne moè{ pore}i svoje postojanje u
snu. Niti moè{ pore}i da si tada bila sre}na. Ti si ta ista osoba koja sada govori i sumnja.
Smatra{ da nisi sre}na. Ali, bila si sre}na u snu. [ta se u me|uvremenu dogodilo pa je sre}a
iz sna nestala? Pojavio se ego. To je ono {to je sa stanjem budnosti stiglo kao novo. U snu
nije bilo ega. Ro|enje ega se naziva ro|enje osobe. Nikakvo drugo ro|enje ne postoji. Ono
{to se rodilo, osu|eno je da umre. Ubij ego, i ne}e biti straha da }e se ponoviti smrt onoga
{to je ve} mrtvo. Sopstvo preostaje i posle smrti ega. To je blaènstvo - to je besmrtnost.
P: Kako to treba u~initi?
M: Vidi za koga postoje ove sumnje. Ko je taj ko sumnja? Ko misli? To je ego. Drì
ga. Ostale misli }e odumreti. Ego ostaje ~ist; vidi odakle se pojavljuje. To je ~ista svest.
P: Izgleda te{ko. Moèmo li napredovati putem predanosti (bhakti margom)?
M: To zavisi od individualnog temperamenta i sposobnosti. Predanost (bhakti) je isto {to
i samoistraìvanje (vichara).
P: Mislim na meditaciju i ostalo.
M: Da. Meditacija se vr{i na neko obli~je. To }e oterati druge misli. Ona jedna misao
o Bogu nadvlada}e ostale. To je koncentracija. Tako je objekat meditacije isti kao kod
samoistraìvanja.
P: Ali, mi ne vidimo Boga u konkretnom obli~ju?
M: Da. Bog se vidi samo u umu. Moè da bude vi|en kao konkretno obli~je. Ipak, to
je samo u umu oboàvatelja. Oblik i pojava manifestacije Boga odre|eni su umom
oboàvatelja. Ali, to nije ono kona~no, jer postoji ose}aj dualnosti.
To je kao snoliko vi|enje. Nakon {to se opazi Bog, po~inje samoistraìvanje (vichara).
To se zavr{ava spoznajom Sopstva. Samoistraìvanje je kona~na staza.
Naravno, za neke je samoistraìvanje prakti~nije. Drugi nalaze da je bhakti (verska
predanost) lak{a.
P: Nije li vas G. Branton na{ao u Londonu? Da li je to bio samo san?
M: Da. On je imao viziju. Video me je u svom umu.
P: Zar nije video ovo konkretno obli~je?
M: Da, ipak, u svom umu.
P: Kako da dostignem Sopstvo?
M: Nema dostizanja Sopstva. Kada bi se ono trebalo dosti}i, to bi zna~ilo da nije sada
i ovde, ve} da treba da se stekne kao novo. Ono {to se kao novo stekne, to }e se i izgubiti.
Dakle, ne}e biti trajno. Ono {to nije trajno, nije ni vredno truda. Dakle, ja kaèm, Sopstvo se
ne dostiè. Ti si Sopstvo. Ti si ve} To. înjenica je da nisi svesna svog blaènog stanja.
Neznanje se pojavi i navu~e veo preko ~istog blaènstva. Nastojanja su usmerena samo na
123
uklanjanje ovog neznanja. Neznanje se sastoji u pogre{nom znanju. Pogre{no znanje se sastoji
u pogre{noj identifikaciji Sopstva sa telom i umom. Ovaj pogre{an identitet mora da nestane, i
preosta}e Sopstvo.
P: Kako to treba da se ostvari?
M: Ispitivanjem Sopstva.
P: To je te{ko. Mogu li ja spoznati Sopstvo, Mahar{i? Recite mi ljubazno. To izgleda
tako te{ko.
M: Ti si ve} Sopstvo. Zato je spoznaja svima zajedni~ka. Spoznaja ne poznaje razlike
me|u ljudima. Sama ova sumnja ıMogu li ja da spoznam?‰, ili to ose}anje ıJa nisam
spoznala‰, su prepreke. Budi slobodna i od njih.
P: Ali, mora da postoji iskustvo. Ako nemam iskustvo, kako da budem slobodna od ovih
mu~nih misli?
M: One su tako|e u umu. One postoje zato {to si se poistovetila sa telom. Ako
otpadne ovaj pogre{an identitet, nesta}e neznanje i otkri}e se Istina.
P: Da, ose}am da je to te{ko. Ima Bhagavanovih u~enika koji su imali njegovu Milost i
spoznali bez mnogo te{ko}a. @elim da i ja imam tu Milost. Budu}i da sam èna i ìvim
daleko, ne mogu se posluìti Mahar{ijevim svetim prisustvom onoliko koliko bih èlela i toliko
~esto koliko bih htela. Mo`da ne}u biti u prilici da se vratim. Traìm Bhagavanovu Milost.
Kad se vratim u moje mesto, èlim da se se}am Bhagavana. Kad bih samo mogla umilostiviti
Bhagavana da usli{i moje molitve!
M: Kuda ide{? Ne ide{ ti nikuda. âk i ako pretpostavimo da si telo - da li je tvoje
telo do{lo iz Laknova do Tiruvanamalaia? Prosto si sedela u kolima i jedno ili drugo prevozno
sredstvo se kretalo, dok najzad ne kaè{ da si do{la ovamo. înjenica je da nisi telo. Sopstvo
se ne kre}e. Svet se kre}e u Njemu. Ti si samo ono {to jesi, Sopstvo. Nema promene u tebi.
Stoga, ~ak i posle onoga {to izgleda kao tvoj odlazak odavde, ti si ovde, tamo i svuda. Samo
se prizori smenjuju.
[to se ti~e Milosti - ona je u tebi. Ako dolazi spolja, onda je beskorisna. Milost je
Sopstvo. Nikad nisi izvan Njenog delovanja. Ona je uvek prisutna.
P: Ho}u da kaèm da, kada se setim va{eg obli~ja, moj um treba da se u~vrsti i da
odgovor treba da do|e i od vas. Da ne treba da budem prepu{tena svojim individualnim
naporima koji su, posle svega, slabi.
M: Milost je Sopstvo. Ja sam ve} rekao: ıAko se setite Bhagavana, na to vas je
nagnalo Sopstvo.‰ Nije li Milost ve} prisutna? Ima li trenutka kada Milost ne deluje u tebi?
Tvoje se}anje je vesnik Milosti. To je odgovor, to je podsticaj, to je Sopstvo i to je Milost.
Nema razloga za brigu.
P: Da li mogu da radim duhovne ve`be iako sam jo{ uvek u samsari?
M: Da, sigurno. Tako treba da se }ini.
P: Nije li samsara prepreka? Zar svi sveti spisi ne savetuju odricanje?
M: Samsara je samo u tvom umu. Svet ne progovara re~ima: ıJa sam svet.‰ Ina~e bi
morao uvek postojati, i u tvom dubokom snu. Po{to ga u njemu nema, zna~i da nije trajan.
Ako nije trajan, nije ~vrst. Po{to nije ~vrst, Sopstvo ga lako pot~injava. Samo je Sopstvo
trajno. Odricanje je neidentifikovanje Sopstva sa ne-Sopstvom. Kad neznanje nestane, ne-Sopstvo
prestaje da postoji. To je pravo odricanje.
P: Za{to ste, onda, vi u mladosti napustili ku}u?
M: To je moja prarabdha (sudbina). Tok na{eg pona{anja u ovom ìvotu odre|en je
na{om prarabdhom. Moja je bila takva. Tvoja nije.
P: Treba li da se i ja odreknem?
M: Da ti je to bila sudbina, ne bi ni postavila to pitanje.
P: Zato treba da ostanem u svetu i radim duhovne ve`be. Pa, mogu li da do|em do
spoznaje u ovom ìvotu?
M: Na ovo pitanje je ve} dat odgovor. Ti si uvek Sopstvo. Ozbiljan napor nikad ne
zakaè. Uspeh mora uslediti.
124
P: Neka Mahar{i milostivo pro{iri svoju Milost i na mene!
Mahar{i se sme{io govore}i ıHm! Hm!‰ Sa blagoslovima i pozdravima razgovor je
zavr{en i grupa je krenula odmah posle rastanka.
30. septembar 1936.
252. P: [ri Ramakri{na je dodirnuo Vivekanandu, posle ~ega je ovaj spoznao blaènstvo. Da li
je to mogu}e?
M: [ri Ramakri{na zbog toga nije dodirnuo svakog. Nije on stvorio atman. Nije on
stvorio spoznaju. Vivekananda je bio zreo. On je ùdeo da spozna. Mora da je ve} u svojim
prethodnim ro|enjima okon~ao sve pripreme za to. Tako ne{to je mogu}e samo kod zrelih
osoba.
P: Da li se to isto ~udo moè izvesti sa svakim?
M: Ako su spremni. Spremnost je bitna. Jak ~ovek vlada slabim. Jak um vlada slabijim.
To je ono {to se desilo u navedenom slu~aju. Efekat je bio samo privremen. Za{to
Vivekananda nije ostao miran? Za{to je posle tog ~uda lutao naokolo? Zato {to je efekat bio
samo privremen.
P: Kako treba um da zaroni u Srce?
M: Sada um vidi sebe kao raznovrsnost ~itavog svemira. Ako se raznovrsnost ne
manifestuje, ostaje u svojoj sopstvenoj su{tini, koja je Srce. U}i u Srce zna~i biti bez
podvojenosti.
Srce je jedina Stvarnost. Um je samo prolazna faza. Biti svoje Sopstvo zna~i u}i u Srce.
Vidimo svet kao da je odvojen od nas samih zato {to se identifikujemo sa telom. Ova
pogre{na identifikacija nastaje zato {to smo izgubili svoje sidro i udaljili se od svog prvobitnog
stanja. Sada nam se savetuje da odbacimo sve ove pogre{ne ideje, da sledimo svoj trag sve do
na{eg izvora i obitavamo kao Sopstvo. U tom stanju nema razlika i ne}e se javljati nikakva
pitanja.
Sva u~enja su namenjena samo tome da nagnaju ~oveka da sledi svoje korake unatrag,
sve do prvobitnog izvora. Ni{ta novo ne treba da postignemo, ve} samo da odbacimo svoje
pogre{ne ideje i poistove}enja. Umesto da to ~inimo, mi poku{avamo da steknemo ne{to
misteriozno i ~udno jer verujemo da sre}a leì negde drugde. To je pogre{no.
Ako ostanemo kao Sopstvo, postoji blaènstvo. Mo`da }e neko misliti da ostati u miru
ne donosi stanje blaènstva. To je posledica neznanja. Jedina ve`ba je prona}i kome se javlja
to pitanje.
P: Kako da se kontroli{e poùda, bes?
M: îje su te strasti? Prona|i to. Ako ostane{ kao Sopstvo, otkri}e{ da nema ni~eg
odvojenog od Sopstva. Onda ne}e biti potrebe za kontrolom.
P: Ako osoba koju volimo umre, bi}emo àlosni. Da li àlost treba da izbegnemo tako
{to }emo sve voleti jednako, ili {to uop{te nikog ne}emo voleti?
M: Kada neko umre, àlost doìvljava onaj ko je ìv. Na~in da se oslobodimo àlosti je
da ne ìvimo. Ubij onoga koji àli. Ko }e onda preostati da àli? Ego je taj koji mora da
umre. To je jedini na~in. Obe mogu}nosti se odnose na isto stanje. Kad svi postanu jedno
Sopstvo, koga moèmo voleti ili mrzeti?
P: [ta je marga (put) Sunca? [ta je marga Meseca? Koja je od njih lak{a?
M: Ravi marga (put Sunca) je jnana (spoznaja). Marga Meseca je yoga (sjedinjenje).
Smatra se da posle pro~i{}enja 72.000 nadija u telu, um ulazi u sushumnu i penje se sve do
sahasrare, odakle te~e nektar. Sve su to mentalni koncepti. Ljudi su ve} ionako preplavljeni
konceptima sveta. Na ovu yogu se onda dodaju drugi koncepti. Cilj svega ovoga je da se
~ovek oslobodi koncepata i da se privoli da bude kao ~isto Sopstvo - apsolutna svest,
oslobo|ena misli. Za{to ne i}i direktno na to? Za{to dodavati jo{ tereta onom koji ve}
postoji?
125
1. oktobar 1936.
253. G. F. G. Pirs: ıBhagavan je izjavio (u Sad Vidya Anubhandam /dodatku/ u 36. sloki):
'Zaista, pre }e biti spaseni oni koji nisu u~eni, nego oni kojima, uprkos svoj u~enosti, ego jo{
nije uni{ten traganjem za Sopstvom.' Budu}i da je tako, da li bi Bhagavan mogao da
posavetuje {kolskog u~itelja (koji ose}a da je ovo ta~no), kako da sprovodi obrazovanje na
takav na~in da èlja za u~eno{}u i intelektualnim znanjem ne zamra~i traganje za Sopstvom,
koje je zna~ajnije. Da li bi ovo moglo da se spoji? Ako ne, od kog uzrasta i kako mladi ljudi
mogu na najbolji na~in da se podstaknu na traganje za pravom Istinom u sebi?‰
M: Osu|uju se gordost zbog u~enosti i èlja za priznanjem, a ne sâmo u~enje. Dobro
jeu~enje koje vodi traganju za Istinom i poniznosti.
(Molba istog posetioca: On je proveo dva veoma dragocena dana u fizi~koj blizini
Bhagavana Mahar{ija - koga nije video sedamnaest godina, kada ga je bio posetio na nekoliko
minuta na obronku brega. Njegove du`nosti ga teraju da odvede svoje telo ponovo daleko na
sever, i mo`da }e pro}i godine pre nego {to bude u mogu}nosti da do|e opet. On ponizno
moli Bhagavana da u~vrsti vezu sa njim i nastavi da mu pomaè svojom Milo{}u u traganju za
Sopstvom.
Mahar{i se na to ne`no nasme{io.)
254. G. Dankan Grinlis je citirao nekoliko stihova iz [rimad Bhagavatama: ıVidi Sopstvo u
sebi samom kao ~ist etar u svim bi}ima, u svemu.‰ ıNeposti|en, padni ni~ice pred ~ovekom
van kasti, kravom ili magarcem.‰ ıSve dok sebe ne opazi{ u svemu, bogosluì me telom i
umom.‰ ıSa ispravnim znanjem vidi sve kao brahman. Kada ovo jednom postane jasno, sve
sumnje su okon~ane i ti }e{ obitavati u Sopstvu.‰ Zatim je postavio slede}a pitanja:
P: Da li je ovo ispravan put spoznaje Sopstva? Da li bi nekima bilo lak{e da ve`baju
da vide Bhagavana u svemu {to um sretne, nego da putem mentalnog ispitivanja traè
nadumno?
M: Da. Kad vidi{ Boga u svemu, da li misli{ o Bogu, ili ne misli{? Svakako treba da
drì{ Boga u svom umu da bi ga video svuda oko sebe. Drànje Boga u umu postaje
meditacija (dhyana). Meditacija je stanje koje prethodi spoznaji. Spoznaja je samo Sopstvo.
Meditacija mora tome da prethodi. Da li meditira{ na Boga ili Sopstvo, nije bitno. Cilj je isti.
Ali, ne moè{ da izbegne{ Sopstvo. @eli{ da vidi{ Boga u svemu, ali ne i u sebi. Ako je sve
Bog, zar to Êsve' ne uklju~uje i tebe? Po{to si sâm Bog, je li ~udo da je sve Bog? I zbog
samog ve`banja mora postojati onaj koji posmatra i koji misli. Ko je taj?
P: Kroz poeziju, muziku, japu, bhajan, divne pejzaè, ~itanje o ìvotima duhovnih
velikana, ponekad moèmo da doìvimo istinsko ose}anje jedinstva svega. Da li je to ose}anje
dubokog blaènog mira (u kojem nema mesta egu) Êulaènje u Srce', o kojem govori
Bhagavan? Da li }e takvo ve`banje voditi u dublji samadhi i, kona~no, do potpune vizije
Stvarnosti?
M: Postoji sre}a koja nastaje kada se suo~imo sa prijatnim prizorima i sl. To je sre}a
koja je Sopstvu uro|ena. Sre}a nije strana i daleka. Zaranjate u ~isto Sopstvo u onim
prilikama koje smatrate ugodnim. To uranjanje otkriva samopostoje}e blaènstvo. Ali, zbog
vezivanja ideja za njega, to se blaènstvo pripisuje drugim stvarima ili doga|ajima. U stvari,
ono je u tebi. U ovakvim prilikama uranja{ u Sopstvo iako to ~ini{ nesvesno. Ako u~ini{
svesno, bi}e to Spoznaja. Ja èlim da svesno zaroni{ u Sopstvo, tj. u Srce.
255. P: Po{to je Sopstvo uvek prisutno, treba samo da budemo mirni. Da li je tako?
M: Ako moè{ da bude{ miran, a da se ne bavi{ ni~im drugim, to je jako dobro. Ako
to ne moè{, kako }e tvoj mir da bude koristan za spoznaju? Sve dok je neko obavezan da
bude aktivan neka ne prekida sa nastojanjem da spozna Sopstvo.
126
256. Postavljeno je pitanje o poloàju ~oveka ~ija je spoznaja (jnana) slaba. Radilo se o tome
da li je njemu uskra}ena kevala nirvikalpa.
M: Kevala nirvikalpa se de{ava ~ak i u stanju oslabljenog uma.
P: Srednji i vi{i jnaniji se nazivaju jivanmuktama (oslobo|eni za ìvota). Kevala nirvikalpa
je u oslabljenom umu. Kuda odlazi onaj ~ija je spoznaja slaba?
M: On dolazi u sattvapatti (spoznaju), dok osrednji dolazi pod asamsakti, a vi{i pod
padarthabhavini. Ova podela na slab, osrednji i vi{i se odnosi na stepen prarabdhe (sudbine
odre|ene pro{lom karmom). Ako je ona jaka, on je slab; ako je srednja, i on je osrednji; ako
je veoma slaba, on je sposoban za transcendenciju.
Nema razlike u stanju samadhija ili u spoznaji (jnani) probu|enoga (jnanija). Klasifikacija
postoji samo sa gledi{ta posmatra~a.
P: Da li je tanumanasi (pro~i{}en um) isto {to i mumukshutva?
M: Ne. [est kvaliteta, razlikovanje, bestrasnost i mumukshutva prethode subhecshi. Prvi
stupanj sledi mumukshutvu, zatim sledi vicharana (traganje), pa pro~i{}en um. Direktno
opaànje je u sattvapattiju (spoznaji).
Nema potrebe da se raspravlja o sli~nim stvarima. Jivanmukti i videhamukti se na
razli~ite na~ine opisuju kod raznih autora; za videhamukti se kaè da se ponekad de{ava ~ak i
ako vidimo ~oveka sa telom. înjenica je da je mukti (oslobo|enje) drugo ime za aham ('ja
jesam').
Sedam jnana bhumika (stupnjeva znanja) su: 1. Subheshca (èlja za prosvetljenjem); 2.
vicharana (slu{anje i razmi{ljanje); 3. tanumanasi (pro~i{}en um); 4. sattvapatti (samospoznaja),
5. asamsakti (nevezanost), 6. padarthabhavani (apsolutno neopaànje objekata) i 7. turyaga (izvan
re~i).
Oni koji su postigli poslednje ~etiri bhumike se nazivaju Brahmavid, Brahmavidvara,
Brahmavidvarya i Brahmavidvarishta.
257. Jedan mladi} iz Dindigula govorio je [ri Bhagavanu o tome da je tokom svog boravka
od nekoliko dana nau~io da je sve {to treba da radi, ispitivanje 'Ko sam ja?'. @eleo je da zna
da li treba da se pridràva odre|enih pravila discipline, i postavio je pitanje: ıGde treba da
radim ispitivanje?‰ - misle}i pritom da li treba da radi u prisustvu gurua (u~itelja).
M: Ispitivanje treba da bude tamo gde je Ja.
P: Ljudi traè zadovoljstva u ìvotu. Ja mislim da nisu na pravom putu. [ri Bhagavan je
u~inio veliki asketski napor (tapas) i dostigao cilj. [ri Bhagavan, tako|e, èli da svi postignu
cilj i voljan je da im u tome pomogne. Njegov tapas mora delovati na druge da lak{e
dostignu cilj. Oni ne moraju da se podvrgnu svim te{ko}ama kojima se [ri Bhagavan ve}
podvrgao. [ri Bhagavan je njihov put u~inio lakim. Nisam li u pravu?
Mahar{i se nasme{io i rekao: ıDa je tako, svako bi lako stigao na cilj, ali svi moraju
da rade za sebe.‰
258. Mladi} iz Majsorea dao je [ri Bhagavanu ispisan list hartije i ~ekao na odgovor. Pitao je
gde moè da na|e druge mahatme kojima bi mogao da pri|e radi vo|stva. Priznao je da je
napustio dom ne obavestiv{i o tome svoje roditelje, kako bi mogao da traì Boga kroz
mahatme. Istini za volju, on nije znao ni{ta o Bogu i o traganju za njim. Zato je èleo da
vidi mahatme.
[ri Bhagavan je samo vratio list i rekao: ıJa moram da odgovorim na sva pitanja. Ako
to ne u~inim, onda nisam velik.‰
De~ak je iskidao list i pruìo drugi na kojem je pisalo: ıVi ste dobri prema vevericama
i ze~evima. Milujete ih kada vam pri|u, a prema ljudskim bi}ima ste ravnodu{ni. Eto, ja sam
napustio svoj dom i ~ekam ovde dve nedelje. Ve} nekoliko dana nisam jeo. Ja se borim. Ipak,
vi ne marite za mene.‰
M: Vidi{, ja nisam obdaren vidovito{}u. Bog mi nije priu{tio taj dar. [ta da radim?
Kako da odgovorim na tvoja pitanja? Ljudi me nazivaju Mahar{ijem i tako se pona{aju prema
127
meni. Ali ja sebe ne vidim kao Mahar{ija. Naprotiv, za mene je svako Mahar{i. Dobro je
kada ti, u tom uzrastu, nastoji{ da traì{ Boga. Koncentri{i se na njega. Radi svoj posao bez
o~ekivanja njegovih plodova. To je sve {to treba da ~ini{.
259. Nada, bindu i kala odgovaraju prani, umu i intelektu.

I{vara je iza nade (zvuka).
Nada i jyoti (svetlost) pominju se u yogi~koj literaturi. Ali, Bog je iza njih.
Krvotok, disanje i druge funkcije tela nu`no proizvode zvuk. Taj zvuk je spontan i
trajan. To je nada.
260. U Sandej Tajmsu su na{li jedan odlomak iz ıPustinjaka u Himalajima‰. Odnosio se na

se}anje pro{lih ìvota. Pol Branton je u njemu pominjao budisti~ke metode postizanja te
sposobnosti. [ri Bhagavan je rekao: ıPostoje ljudi koji èle da znaju sve o svojoj budu}nosti i
pro{losti, a ignori{u sada{njost. Teret pro{losti sa~injava sada{nju bedu. Poku{aj da se prisetimo
pro{lih ìvota je ~isto gubljenje vremena.‰
261. Bilo je govora o reinkarnaciji. Reinkarnacija Shakti Devi se slaè sa ljudskim merilima
vremena, ali ne i poslednji slu~aj o kome se izve{tava. De~ak o kome je re~ sada ima sedam
godina. On se se}a svojih pro{lih ìvota. Ispitivanja pokazuju da je prethodno telo napustio pre
deset meseci. Postavilo se pitanje kako su stvari stajale {est godina i dva meseca pre smrti
prethodnog tela. Da li je du{a istovremeno zauzela dva tela?
[ri Bhagavan je istakao da je za de~aka to trajalo sedam godina, a za posmatra~a deset
meseci. Razlika postoji zbog ova dva razli~ita upadhija. (Posmatra~ je izra~unao da iskustvo
de~aka, koje je trajalo sedam godina, pokriva deset meseci njegovog sopstvenog vremena.)
[ri Bhagavan je ponovo uputio na Lilinu pri~u iz Yoga Vasishte.
262. Ovde Dr. Said, muslimanski profesor. Jedan njegov skepti~an prijatelj mu su suprotstavio
pitanjem: ıKakvo ~udo izvodi tvoj Mahar{i?‰ On je odgovorio da obi~ni ljudi koji nisu bolji
od ìvotinja postaju ljudi, i da smo mi, koji smo samo njegova deca, obdareni snagom
Mahar{ija. @eleo je da zna da li je njegov odgovor bio ispravan. ıOsveàvaju}i mir u nama je
najve}e ~udo. Mahar{i ga poseduje.‰
ı[ta to za nas zna~i?‰ - pitao je onaj drugi. Ja sam odgovorio: ıIsti mir je podaren
svim posetiocima. G. Pol Branton je to pominjao u svojoj knjizi. Svako to neprekidno ose}a u
Mahar{ijevom prisustvu.‰
Ceo razgovor je prenet [ri Bhagavanu, sa slede}om primedbom: ıParasurama je rekao da
je ose}ao neki unutarnji osveàvaju}i mir kada je na putu sreo Samvritu. Po tome ga je
prepoznao kao velikog sveca. Da li je taj mir jedini pokazatelj prisustva mahatme? Ima li
ne~eg drugog?‰
[ri Bhagavan je rekao: ıMadhva svetac Tatvarojar je komponovao bharani o svom
u~itelju Svarupanandi. Panditi su zamerili kompoziciji, govore}i da se takva namenjuje samo
nekome ko je (u bitci) ubio vi{e od hiljadu slonova, u bici dok je Svarupananda dokoli~ar koji
negde sedi a da se i ne zna za njega, i da nije zasluìo takvu himnu. Tatvarojar je zatraìo
od njih da se okupe pred njegovim u~iteljem, kako bi se sami uverili da li on moè da ubije
hiljadu slonova odjednom. Ovi su to i u~inili. îm su se pojavili pred njim, zanemeli su i
ostali u blaènom miru nekoliko dana, bez ijednog pokreta. Kada su povratili svoja ~ula,
poklonili su se obojici, i u~eniku i u~itelju, rekav{i da su vi{e nego zadovoljni. Svarupanand je
nadvisio ratnike time {to je mogao da vlada egom svih, {to je mnogo teì podvig od ubijanja
hiljadu slonova.
Mahar{i je rekao da je pouka jasna. Mir je pokazatelj prisustva mahatme.
20. oktobar 1936.
128
263. Dr. Said: ı[ri Bhagavan kaè da je Srce Sopstvo. Psihologija kaè da zloba, zavist i sve
strasti imaju sedi{te u srcu. Kako da se pomire ova dva iskaza?‰
M: îtav kosmos je sadràn u Srcu. Ove strasti su deo kosmosa. One su avidya
(neuvi|anje, neznanje).
P: Kako se pojavila avidya?
M: Avidya je kao maya (maya, iluzija, je 'ona koja nije'). Sli~no tome, ono {to nije je
neznanje. Zbog toga se ovo pitanje ne postavlja. Ipak, ono je postavljeno. Zato pitaj: ıîja je
avidya?‰ Avidya je neznanje. Ona podrazumeva subjekat i objekat. Postani subjekat, i vi{e ne}e
biti objekta.
P: [ta je avidya?
M: Neznanje Sopstva. Ko ne zna Sopstvo? Mora biti da je Ja (ego) nesvesno Sopstva.
Nema dva Sopstva.
264. P: Da li Bhagavan vidi svet kao su{tinski deo sebe? Kako on vidi svet?
M: Samo Sopstvo jeste, i ni{ta drugo. Me|utim, ono se razlu~uje zbog neznanja.
Razlu~ivanje je trojako: 1. iste vrste, 2. razli~ite vrste, 3. kao delovi istog. Svet nije neko
drugo Sopstvo, sli~no Sopstvu. On nije razli~it od Sopstva, a nije ni deo Sopstva.
P: Zar svet nije odraz na Sopstvu?
M: Da bi bilo odraza, moraju postojati objekat i lik. Ali, Sopstvu se ne mogu pripisati
ove razli~itosti.
P: Zar, onda, Bhagavan ne vidi svet?
M: Koga podrazumeva{ pod Bhagavanom?
P: Du{u (jivu) koja je superiornija od mene.
M: Ako spozna{ svoju du{u, spozna}e{ i tu|u.
P: Ja ne èlim da se raspravljam. @elim da u~im. Molim vas, uputite me.
M: Raspravljanje je neizbe`no ako èli{ da u~i{. Ostavi ovo po strani. Razmotri svoj
san. Da li si tada svestan ropstva i traì{ li na~in da se oslobodi{? Da li si tada svestan
samog tela? Ose}anje ropstva je povezano sa telom. Ina~e nema ropstva, nema materije koja
bi se vezala, i nema ko da bude vezan. Ovo se, me|utim, javlja kad si u budnom stanju.
Razmotri kome se to javlja.
P: Umu.
M: Posmatraj um. Ti mora{ biti iznad njega. Ti nisi um (zato {to moè{ da ga
posmatra{). Tada }e da preostane ve~no Sopstvo.
P: Da li [ri Bhagavan veruje u evoluciju?
M: Evolucija podrazumeva kretanje iz jednog stanja u drugo. Ako se ne priznaju
nikakve razlike, kako moè postojati evolucija?
P: Za{to [ri Kri{na kaè: ıPosle vi{e ro|enja traga~ postiè znanje i tako me spoznaje.‰
Mora postojati evolucija jednog stanja u drugo.
M: Kako po~inje Bhagavad Gita? ıNije bilo ni mene, ni tebe, ni ovih vo|a...‰ Zna~i,
nema ro|enja, nema smrti, nema sada{njosti kako je ti vidi{. Stvarnost je bila, jeste i bi}e.
Ona je nepromenljiva. Kasnije je Ar|una pitao [ri Kri{nu kako je mogao ìveti pre Aditje.
Tada je Kri{na, videv{i da ga je Ar|una poistovetio sa grubim telom, progovorio na
odgovaraju}i na~in. Uputstvo je namenjeno onom ko vidi razlike. U stvarnosti, za probu|enoga
(jnanija), nema ni ropstva ni oslobo|enja, ni za njega samoga, ni za druge.
P: Da li su svi ve} oslobo|eni?
M: Koji svi? Nema drugih. A nema ni oslobo|enja. Moglo bi ga biti samo kad bi bilo
ropstva. U stvari, nije bilo nikakvog ropstva, pa zato nema ni oslobo|enja.
P: Ali, da bi se evoluiralo kroz ro|enja mora se godinama ve`bati meditacija (abhyasa).
M: Ve`ba (abhyasa) postoji samo da bi se spre~ilo svako reme}enje mira u nama. Ne
radi se ni o kakvim godinama. Spre~i tu misao u ovom trenutku. Ti si uvek u svom
prirodnom (autenti~nom) stanju, ~inio abhyasu ili ne.
Jedan drugi ~ovek je pitao: ıZa{to u tom slu~aju svi ne spoznaju Sopstvo?‰
129
M: To je isto pitanje, postavljeno druga~ije. Za{to postavlja{ to pitanje? Ako ga
postavlja{, zna~i da ti je potrebna abhyasa. Radi je.
Ali, prirodno stanje je ostati bez pitanja i sumnji.
Bog je stvorio ~oveka, a ~ovek je stvorio Boga. Oboje su stvorili samo imena i obli~ja.
U stvari, ni Bog ni ~ovek nisu stvoreni.
21. oktobar 1936.
265. Aristokratkinja je posle nekoliko dana ponovo do{la. Govorila je li~no Bhagavanu,
pokloniv{i mu se:
ıPro{li put sam do{la sa suprugom i decom. Brinula sam o njihovoj ishrani i nisam
imala vremena da ostanem ovde onoliko dugo koliko sam èlela. Bila sam uznemirena
uùrbano{}u boravka. Sada sam se vratila da bih sedela mirno i upijala [ri Bhagavanovu
Milost. Neka mi podari snagu duha.‰
Sala je ve} bila prazna. Sela je na grubi tepih ispred Bhagavana. [ri Bhagavan je rekao
sme{e}i se: ıDa, }utnja je ve~iti govor. Obi~an govor je prepreka tom govoru srca srcu.‰
Ona se sloìla i sedela je }ute}i. [ri Bhagavan je bio ispruèn na sofi. Njegov pogled je
bio usmeren ka njenom, sa ljupkim osmehom na usnama. Oboje su oko sat vremena ostali
nepokretni, u }utnji.
Podeljen je prasad. Dama: ıSad èlim da se vratim. Reka izme|u Bangalorea i ovog
mesta je poplavljena. Na putu se jedan autobus prevrnuo. Moja kola su stigla kasnije i videla
sam tuàn incident. Ipak se nisam pla{ila da pre|em preko reke. Moja kola su pro{la bez
problema. @elela bih da se vratim dok je dan.
Ovom prilikom ne}u re}i 'poslednji put sam do{la', kao {to sam govorila u ranijim
prilikama. Ne znam, ali moglo bi da bude tako. Ipak, Mahar{i treba da mi podari snagu duha.
êznem za predajom (bhakti). @elim da ova ~e`nja bude jo{ sna`nija. Za mene nije
va`na ni spoznaja. U~ini da budem jaka u svojoj ~e`nji.‰
M: Ako postoji ~e`nja, spoznaja }e do}i htela ti to ili ne. @elja za prosvetljenjem je
vrata spoznaje.
P: Neka bude tako. Ali, ja sam zadovoljna ~e`njom. âk i kada budem daleko, ne
smem dopustiti da moja predanost oslabi. Neka mi [ri Bhagavan podari snagu koja mi je
potrebna. Takva ~e`nja moè postojati samo uz njegovu Milosti. Ja sam previ{e slaba.
Opet, ranije sam nekoliko puta bila ovde i postavila sam vi{e pitanja, ali nisam mogla
da pratim [ri Bhagavanove odgovore. Pomislila sam, ne}u vi{e postavljati nikakva pitanja, nego
}u samo sedeti mirno u njegovom prisustvu i upijati Milost kada se spusti i na mene. Tako,
ovog puta ne}u i}i za Mahar{ijem, postavljaju}i mu pitanja. Samo èlim da imam njegovu
Milost.
M: Tvoje ponovne posete ovom mestu ukazuju na {irinu Milosti.
Ona je bila iznena|ena: ıMislila sam da krenem do Mahar{ija i pitam ga, ako me bude
pozvao. Sasvim iznenada moj suprug mi je jutros rekao: 'Imamo dva slobodna dana. Ako èli{,
moè{ da poseti{ Mahar{ija.' Bila sam prijatno iznena|ena i dirnuta. Razumela sam da je to
bio poziv od Mahar{ija.‰
Izrazila je i èlju da boravi blizu Mahar{ija i traìla njegov blagoslov.
M: Vodi te jedna Vi{a Sila. Neka te i dalje vodi.
P: Ali, ja je nisam svesna. Molim vas, u~inite da je budem svesna.
M: Ta Vi{a Sila zna {ta i kako da ~ini. Veruj joj.
266. Muslimanski profesor je pitao: ıKaè se da treba da odbacimo strasti. Ali, postoje telesne
potrebe koje se ne mogu potisnuti. [ta u tom slu~aju treba da se ~ini?‰
M: Aspirant mora biti opremljen sa tri osobine: 1. icca, 2. bhakti i 3. sraddha. Icca je
zadovoljenje telesnih potreba bez vezivanja za telo, kao {to su glad, è| i izlu~ivanje. Bez toga
meditacija ne moè da napreduje. Bhakti i sraddha su ve} poznate.
130
P: Postoje dve vrste èlja - osnovne i vi{e. Da li je na{a du`nost da niè preobrazimo
u vi{e?
M: Da.
P: Pa, Bhagavane, vi ste rekli da postoje tri sredstva, a jedno od njih je icca,
zadovoljenje prirodnih potreba bez vezivanja za telo. Ja tri-~etiri puta dnevno uzimam hranu i
u toj meri sledim telesne potrebe da sam optere}en telom. Postoji li stanje u kojem }u biti
li{en tela, tako da mogu da budem slobodan od brige oko telesnih potreba?
M: To je vezanost (raga, dvesha) koja je {tetna. Aktivnosti nisu same po sebi lo{e.
Nema ni~eg lo{eg u tome da li se jede tri ili ~etiri puta. Samo, nemoj re}i: '@elim ovu vrstu
hrane, a ne onu...'
Dalje, ti uzima{ te obroke kad si u budnom stanju, a za vreme spavanja ne jede{. Da
li te spavanje vodi oslobo|enju? Pogre{no je misliti da nas prosta neaktivnost vodi u
oslobo|enje (mukti).
P: Kaè se da postoje sadeha mukti (oslobo|eni sa telom) i videha mukti (oslobo|eni
bez tela).
M: Nema oslobo|enja, nema ni oslobo|enih.
P: Zar hindu u~enja ne govore o oslobo|enju?
M: Oslobo|enje je sinonim za Sopstvo. Jivan mukti (oslobo|en za ìvota) i videha mukti
(oslobo|en posle otpadanja tela) postoje za neznalicu. Prosvetljeni (jnani) nije svestan ni
oslobo|enja ni ropstva. Ropstvo, oslobo|enje i stepeni oslobo|enja dati su neznalici da bi se
njegovo neznanje moglo odstraniti. Postoji samo sloboda, i ni{ta drugo.
P: Sve je to sa Bhagavanovog gledi{ta. Ali, {ta je sa nama?
M: Razlikovanje 'on' ili 'ja' je prepreka spoznaji.
P: Ali, ne moè se poricati da je Bhagavan na vi{em stupnju, dok smo mi ograni~eni.
Ho}e li Bhagavan u~initi da budem jedno s njim?
M: Da li si u snu bio svestan ograni~enja?
P: Ne mogu sada da prizovem stanje svog dubokog sna i da govorim o njemu.
M: Ne mora{. Ova tri stanja se smenjuju pred nepromenljivim Sopstvom. Moè{ se setiti
stanja dubokog sna. To je tvoje pravo stanje. Tada nije bilo ograni~enja. Ona su se javila
posle izranjanja misli 'ja'.
P: Kako posti}i Sopstvo?
M: Ne treba da se postigne Sopstvo, po{to si to ti.
P: Da. U meni postoji promenljivo i nepromenljivo Sopstvo. Postoje dva Sopstva.
M: Promenljivost je samo misao. Sve misli se javljaju po{to se pojavi misao 'ja'. Vidi
kome se misli javljaju. Onda }e{ ih nadi}i i one }e se smiriti. Moè se re}i da, prate}i trag
misli 'ja', dolazi{ do njegovog izvora i spoznaje{ savr{eno 'ja'-'ja'. 'Ja' je ime Sopstva.
P: Treba li da meditiram na 'Ja sam brahman' (aham brahmasmi)?
M: Svrha tog izraza nije u tome da se misli 'Ja sam brahman'. Aham ('ja') je svakome
poznato. Brahman u svakome obitava kao aham. Prona|i 'ja'. 'Ja' je ve} brahman. Ne mora{
to da misli{. Prosto, prona|i 'ja'.
P: Zar se u u~enjima ne pominje odbacivanje omota~a?
M: Po{to se javi misao 'ja', stvara se pogre{na identifikacija 'ja' sa telom, ~ulima, umom,
'ja' se pogre{no spaja sa njima, a istinsko 'ja' se gubi iz vida. Da bi se ~isto 'ja' odvojilo od
zaprljanog, pominje se ovo odbacivanje. Ali, to ne zna~i doslovce odbacivanje ne-Sopstva, ve}
pronalaènje stvarnog Sopstva.
Stvarno Sopstvo je beskrajno 'ja'-'ja'. 'Ja' je savr{enstvo. Ono je ve~no, nema ni po~etka
ni kraja. Ono drugo 'ja' se ra|a i umire. Ono nije trajno. Vidi za koga postoje promenljive
misli. Na}i }e{ da se javljaju po{to se pojavi 'ja' misao. Drì se misli 'ja', i ona }e se potopiti.
Sledi trag misli 'ja' do izvora, i osta}e samo Sopstvo.
P: Te{ko je to pratiti. Ja razumem teoriju. Ali, kakva je praksa?
M: Ostale metode su namenjene onima koji ne mogu da preduzmu ispitivanje Sopstva.
âk i da bi se ponavljalo aham brahmasmi ili da se misli o tome, potreban je onaj ko to
131
radi. Ko je to? To je 'ja'. Budi taj 'ja'. To je direktan metod. Ostali metodi }e, tako|e, na
kraju dovesti svakoga do ispitivanja Sopstva.
P: Ja sam svestan 'ja'. Ipak, time moje nevolje nisu zavr{ene.
M: Tvoja misao 'ja' nije ~ista. Uprljana je spajanjem sa telom i ~ulima. Vidi za koga
postoje nevolje. Za misao 'ja'. Drì je. Onda }e se druge misli izgubiti.
P: Da, ali kako to treba da se radi? U tome je ~itava nevolja.
M: Misli 'ja', 'ja', 'ja'... i drì se te jedne misli isklju~uju}i sve druge.
23. oktobar 1936.
267. Govore}i o na{im prijateljima, ìvotinjama iz sale, [ri Bhagavan je citirao tamilski stih od
Avaija.
Kada je jednom stara dama prolazila, ~ula je nekog da slavi kambara (vrsta ptice).
Odgovorila je stihom koji zna~i:
ıSvaka vsta je divna na svoj na~in. [ta je veli~ina kambare kad se uporedi sa pticom
koja tako fino gradi svoje gnezdo, sa crvima koji stvaraju lak, p~elama koje grade sa}e,
mravima koji grade svoje gradove, paukom koji plete svoju mreù?‰
Bhagavan je onda po~eo da opisuje njihove aktivnosti.
Dok je ìveo na bregu, video je kolibu sagra|enu od kamenja i blata, sa krovom od
slame. Ali, beli mravi su stalno pravili nevolje. Krov i zidovi su sru{eni kako bi se oslobodili
od blata koje im je davalo uto~i{te. [ri Bhagavan je video da su {upljine za{ti}ene kamenjem i
pretvorene u prave male gradove. Ovi su bili ogra|eni zidovima obloènim crnim melemom i
bilo je puteva koji su vodili do obli`njih gradova, koji su na sli~an na~in bili ome|eni crnim
zidovima. Na puteve su ukazivali ovi zidovi. Gradovi su bili puni rupa u kojima su mravi
ìveli. Ceo zid je bio nastanjen belim mravima koji su razarali krovni materijal.
[ri Bhagavan je tako|e posmatrao jednog pauka kako plete svoju mreù i to opisao.
Vidimo ga kao ~vr{}uje svoju nit na jednom mestu, pa na drugom, pa na tre}em. Pauk se
kre}e du` niti, gore, dole, ide okolo-naokolo, i mreà je zavr{ena. Ona je geometrijski
precizna.
Na sli~an na~in ose grade svoja gnezda od voska.
Tako, svaka ìvotinja ima svoju specifi~nu vrstu instinkta. Kambarova ve{tina ne treba da
se smatra ~udom, po{to je ona Bo`ja volja, kao {to je i u ostalim slu~ajevima.
268. Dr. Said: [ta je spasenje? [ta je Isus time mislio?

M: Spasenje za koga? I od ~ega?
P: Spasenje za pojedinca, od àlosti i patnji sveta.
M: îje su àlosti?
P: Uma.
M: Da li si ti um?
P: Sada }u da objasnim kako se pojavilo ovo pitanje. Meditirao sam. Po~eo sam da
mislim o Milosti koju je Hrist ukazao nekim oboàvateljima koji su dobili spasenje. Smatram
da je [ri Bhagavan isti. Nije li spasenje rezultat iste Milosti? Na to sam mislio kad sam
postavio ovo pitanje.
M: Da. Tako je.
P: Knjiìca 'Ko sam Ja?' govori o svarupa drishti (vi|enju su{tine). Onda, mora biti
posmatra~a i posmatranog. Kako se ovo moè izmiriti sa Kona~nim Jedinstvom?
M: Za{to pita{ za spasenje, oslobo|enje od àlosti? Onaj ko za njih pita tako|e vidi i
su{tinu. înjenica je slede}a: Vi|enje (drishti) je svest. Ona sa~injava subjekat i objekat. Moè
li biti vi|enja bez Sopstva? Sopstvo je sve - i vi|enje ono {to se vidi.
P: Kako razlikovati ego od savr{enog 'ja'-'ja'?
M: Ono {to se javlja i nestaje je prolazno 'ja'. Ono koje nema ni po~etak ni kraj je
trajna 'ja' svest.
132
P: Da li }e neprekidnim mi{ljenjem o Sopstvu um postati sve finiji, tako da ne}e misliti
ni o ~emu drugom, osim o Najvi{em?
M: Postoji miran um koji je ono Najvi{e. Kada on postane nemiran, sputan je mislima.
Um je samo dinami~ka snaga (shakti) Sopstva.
P: Da li su omota~i materijalni ili razli~iti od Sopstva?
M: Nema razlike izme|u materije i duha. Moderna nauka prihvata da je sva materija
energija. Energija je snaga ili sila (shakti). Zato se sve rastapa u [ivu i [akti, tj. u Sopstvo i
um.
Omota~i (koshe) su samo pojave. Nisu stvarni sami po sebi.
P: Koliko sati dnevno treba da se posveti meditaciji?
M: Tvoja prava priroda je meditacija.
P: Bi}u takav kada budem zreo, ali sada nisam.
M: Kasnije postaje{ toga svestan. To ne zna~i da je tvoja priroda sada razli~ita od
meditacije.
P: Kako treba da se ve`ba?
M: Meditacija treba da se ve`ba uvek.
P: Jedan persijski mistik kaè: ıNema ni~eg osim Boga.‰ Kur'an: ıBog je u svemu‰.
M: Nema nikakvog 'svega' odvojenog od Boga, {to bi on proìmao. Samo On jeste.
P: Da li je moralno ako se neko odrekne svojih doma}inskih du`nosti kada jednom
spozna da je njegova najve}a du`nost atma-cittana (samospoznaja)?
M: Ta èlja da se ne~eg odrekne{ je prepreka. Sopstvo je samo po sebi odricanje.
Sopstvo se svega odreklo.
P: To je ta~no sa Bhagavanovog stanovi{ta. Ali za nas... Moj posao zahteva najbolji deo
mog vremena i energije; ja sam ~esto previ{e umoran da bih se posvetio samospoznaji.
M: Ose}anje 'ja radim' je prepreka. Ispitaj 'Ko radi?' Seti se 'Ko sam ja?' Posao te
ne}e vezati. Odvija}e se automatski. Ne ~ini napor ni da radi{, ni da se odri~e{ rada. Ropstvo
je tvoj napor. Ono {to je su|eno da se desi, desi}e se.
Ako ti je su|eno da prestane{ sa radom ne}e{ mo}i da ga nastavi{ ni ako bi svom
snagom nastojao da radi{. Ako ti je su|eno da radi{, ne}e{ mo}i da napusti{ rad, bi}e{ na to
nateran. Zato, prepusti to Vi{oj Sili. Ne moè{ se ni odre}i niti se dràti ne~eg po svom
izboru.
269. P: Za{to se za sveprisutnog Boga kaè da boravi u etru Srca?

M: Zar mi ne boravimo na nekom mestu? Zar ti ne kaè{ da si u svom telu? Sli~no
tome, za Boga se kaè da boravi u Lotosu Srca (hritpundariki). Lotos Srca nije mesto. Pominje
se ime nekog mesta kao obitavali{te Boga zato {to mislimo da smo u telu. Ovakvo uputstvo je
namenjeno onima koji mogu da prihvate samo relativno znanje.
Nema nikakvog posebnog boravi{ta Boga, po{to je On svuda prisutan. Mi verujemo da
smo ro|eni, po{to mislimo da smo u telu. Me|utim, kada smo u dubokom snu mi ne mislimo
o telu, Bogu i metodima spoznaje. Ipak, u budnom stanju se drìmo tela i mislimo da smo u
njemu.
Vrhunsko Bi}e je ono iz ~ega se telo ra|a, u ~emu ìvi i u {ta se rastvara. Mi,
me|utim, mislimo da obitavamo u telu. Zato se daje takvo uputstvo. Ono zna~i: 'Pogledaj
unutra'.
270. G. G. V. Subaramia, profesor engleskog iz Nelora: ıBrahman je ono jedno koje sve ovo
proìma (yena sarvamidam thatham). Ali, kako onda [ri Kri{na klasifikuje vibhutije u X
poglavlju Bhagavad Gite?‰
M: Klasifikacija se nalazi u odgovoru na jedno odre|eno pitanje Ar|une, koji je èleo
da zna vibhutije Gospoda u svrhu bogosluènja (upasana soukaryam). înjenica je da je Bog
sve. Nema ni~eg odvojenog od Njega.
133
P: Kaè se da jedinka odbacuje istro{ena tela (jirnani sarirani) i da preuzima nova
(navani). Da li se ovaj iskaz moè primeniti i na smrt dece?
M: Ti, pre svega, ne zna{ {ta je jirnani, a {ta navani. Drugo, zna~enje izraza jirna i
nava je relativno. Ono {to je staro za nekog kralja, moè biti novo za prosjaka. Istina je,
zapravo, da individualnost ozna~ava stanje utelovljenosti sve do trenutka oslobo|enja.
271. Dr. Said: ıKako se sti~e Milost?‰

M: Isto kao {to se sti~e Sopstvo.
P: Kako to prakti~no treba da u~inimo?
M: Samopredajom.
P: Za Milost je re~eno da je Sopstvo. Da li onda treba da se predam svom sopstvenom
Sopstvu?
M: Da. Onom od koga se Milost traì. Bog, guru i Sopstvo su samo razli~iti oblici
jednog istog.
P: Molim vas, objasnite da bih mogao to da razumem.
M: Sve dok misli{ da si jedinka, veruje{ u Boga. Kada bogosluì{, Bog ti se javlja kao
guru. Kada sluì{ gurua, on se manifestuje kao Sopstvo. Ovo je logi~na osnova.
272. P: Svuda postoje velike nesre}e koje {ire pusto{ u svetu, kao {to su glad i kuga. [ta je
uzrok ovim doga|ajima?
M: Kome se sve to javlja?
P: To mi mnogo ne pomaè. Ja vidim patnju svuda.
M: U snu nisi bio svestan sveta i njegovih patnji; svestan si ih u budnom stanju. Ostani
u stanju u kome te to nije poga|alo. To zna~i, kad nisi svestan sveta, njegove patnje te ne
doti~u. Kada obitava{ kao Sopstvo, kao za vreme dubokog sna bez snova, svet i njegove patnje
te ne}e doticati. Zato, gledaj unutra. Vidi Sopstvo! Bi}e to kraj sveta i njegovim neda}ama.
P: Ali, to je sebi~nost.
M: Svet nije spolja. Po{to se pogre{no identifikuje{ sa telom, ti vidi{ svet spolja i
doìvljava{ patnju. Ali, to nije stvarno. Traì stvarnost i oslobodi se ovog nestvarnog ose}anja.
P: Ima velikih ljudi, javnih radnika, koji ne mogu da re{e problem patnje u svetu.
M: Oni su egocentri~ni i zato su nesposobni. Kad bi ostali u Sopstvu, bili bi druga~iji.
P: Za{to mahatme ne pomaù?
M: Otkud zna{ da ne pomaù? Javni govori, fizi~ke aktivnosti i materijalna pomo} ne
mogu se upore|ivati sa ti{inom mahatmi. Oni ~ine vi{e nego drugi.
P: [ta treba da uradimo da bi pobolj{ali stanje u svetu?
M: Ako ti ostane{ slobodan od bola, ne}e biti bola nigde. Problem je sada prisutan
zato {to vidi{ svet spolja, i {to misli{ da tamo postoji patnja. Ali, i svet i patnja su u tebi.
Ako pogleda{ unutra, ne}e biti bola.
P: Bog je savr{en. Za{to je stvorio nesavr{en svet? Delo nosi sa sobom prirodu tvorca,
ali ovde nije tako.
M: Ko je taj ko postavlja pitanje?
P: Ja - jedinka.
M: Da li si ti odvojen od Boga, pa da moè{ da postavi{ to pitanje? Sve dok smatra{
da si telo, vide}e{ svet kao da je spolja. Utisci se javljaju tebi. Bog je savr{enstvo. Njegovo
delo je, tako|e, savr{enstvo. Ali, ti ga vidi{ kao nesavr{enstvo zbog svoje pogre{ne
identifikacije.
P: Za{to se Sopstvo manifestuje kao ovaj bedan svet?
M: Da bi ga ti traìo. Tvoje o~i ne mogu da vide same sebe. Stavi ispred njih ogledalo
i vide}e se. Isto je sa stvorenim svetom.
ıVidi prvo sebe, a zatim }e{ videti ceo svet kao Sopstvo.‰
P: To, dakle, zna~i da ja uvek treba da gledam unutra?
M: Da.
134
P: Zar uop{te ne treba da vidim svet?
M: Nije ti naloèno da zatvori{ o~i pred svetom. Treba samo da ıvidi{ prvo sebe, a
zatim ceo svet kao Sopstvo‰. Ako smatra{ da si telo, svet }e ti se javiti kao da je spolja. Ako
si Sopstvo, svet se javlja kao Bog.
273. Dr. Said: ıîtam 'Pet himni'. Vidim da ste himne posvetili Aruna~ali. Vi ste advaitista.
Kako onda oslovljavate Boga kao posebno Bi}e?‰
M: Oboàvatelj, Bog i himne - svi su Sopstvo.
P: Ali, vi oslovljavate Boga. Vi ozna~avate ovaj breg, Aruna~alu, kao Boga.
M: Ti moè{ da identifikuje{ Sopstvo sa telom. Zar oboàvatelj ne moè da identifikuje
Sopstvo sa Aruna~alom?
P: Ako je Aruna~ala Sopstvo, za{to je ba{ ona izabrana me|u tolikim brdima? Bog je
svuda. Za{to ga odre|ujete kao Aruna~alu?
M: [ta te je dovelo od Allahabada do ovog mesta? [ta je privuklo sve ove ljude?
P: [ri Bhagavan.
M: [ta je mene ovamo privuklo? Aruna~ala. Ne moè se pore}i mo}. Opet, Aruna~ala
je unutra, a ne spolja. Sopstvo je Aruna~ala.
P: U svetim knjigama se koristi vi{e izraza - atman, paramatman, para. Kakvi su njihovi
stupnjevi?
M: Za onog ko ih koristi, oni zna~e isto. Ali, razli~ite osobe ih razli~ito razumeju,
prema svojoj zrelosti.
P: Ali, za{to oni koriste tako mnogo re~i da bi ozna~ili istu stvar?
M: To zavisi od okolnosti. Svi oni ozna~avaju Sopstvo. Para zna~i 'nije relativno', 'izvan
relativnog' ili transcendentalno, tj, Apsolut.
P: Treba li da meditiram na desnu stranu grudi da bih meditirao na Srce?
M: Srce nije fizi~ko. Meditacija ne treba da bude na ne{to {to je levo ili desno.
Meditacija treba da bude na Sopstvo. Svako zna 'Ja jesam'. Ko je 'ja'? Ne}e ono biti ni
unutra ni spolja, ni desno ni levo. 'Ja jesam' - to je sve.
Srce je centar iz koga sve izvire. Samo zato {to ti vidi{ svet, telo i ostalo, kaè se da
sve to ima svoj centar, koji se naziva Srce. Kada si u Srcu, zna{ da ono nije ni centar ni
periferija. Nema ni~eg drugog. Centar ~ega bi ono moglo da bude?
P: Mogu li da gledam na Sopstvo i ne-Sopstvo kao na materiju i njenu senku?
M: Materija i senka postoje za onoga ko vidi samo senku i gre{kom je smatra za
materiju, pa zato vidi i senku senke. Ali, nema ni materije ni senke za onog ko je svestan
samo Stvarnosti.
P: Kada su pitali Budu da li postoji ego, on je }utao; kada su ga pitali da li ego ne
postoji, }utao je; kada su ga pitali da li Bog postoji, }utao je; }utanje je bilo njegov odgovor
na sve to. Mahayana i hinayana {kole su pogre{no protuma~ile njegovo }utanje, jer kaù da je
bio ateista. Ako je bio ateista, za{to je onda govorio o nirvani, reinkarnaciji, karmi i dharmi?
Njegovi tuma~i gre{e. Da li je tako?
M: U pravu si.
27. oktobar 1936.
274. Muslimanski profesor je pitao kako vaishnavizam i advaita mogu da budu srodni?
M: Vai{naviti nazivaju sebe visishhtadvaitinima. To je, tako|e, advaita. Isto kao {to je
individualno telo sa~injeno od du{e, ega i grubog tela, tako je i Bog sa~injen od paramatmana,
sveta i jedinki.
P: Zar bhakti (verska predaja) ne podrazumeva dualnost?
M: Sva svarupanusandhanam bhakti rityabhideyate (spoznaja Sebe naziva se bhakti). Bhakti
i samoispitivanje su jedno isto. Sopstvo advaitina je Bog bhakta.
P: Da li postoji duhovna hijerarhija religija koja odgovara duhovnoj zrelosti ljudi?
135
M: Recimo da postoji, ili recimo da ne postoji. To je, u najboljem slu~aju, samo
naga|anje. Atma je pratyaksha (dokazana sama sobom). Znaj nju, i zavr{i sa spekulacijama.
Neko moè da prihvati takvu hijerarhiju; neko drugi, mo`da, ne. Ali, niko ne moè da
porekne Sebe (atma).
P: [ta [ri Bhagavan misli o pravrtti i nivrtti margama (duhovnim koncepcijama)?
M: Da. Obe se pominju. [ta s tim?
P: Koja je od njih bolja?
M: Ako vidi{ Sopstvo, prosto i ~isto, to je nivrtti; ako vidi{ Sopstvo sa svetom zajedno,
to je pravrtti. Drugim re~ima, um okrenut unutra je nivrtti, a um okrenut spolja je pravrtti. U
svakom slu~aju, nema ni~eg odvojenog od Sopstva. Obe su isto.
Sa duhovnom hijerarhijom religija je isto; one ne mogu postojati odvojeno od Sopstva.
One su samo u Sopstvu i postoje kao Sopstvo. Spoznaja Sopstva je jedini cilj svih religija.
5. novembar 1936.
275. U toku razgovora neko je uputio na ~injenicu da su g. Branton i jedna dama, kada su
se uve~e vra}ali ku}i, videli jarku svetlost na polovini (visine) brega, koja se lagano kretala sa
severa na jug.
[ri Bhagavan: Kaè se da je ovaj breg mudrost u vidljivom obli~ju.
P: Kako to moè biti vidljivo za fizi~ko oko?
M: Sambandar je pevao: ıOnome ko je op~inio moje srce, ko je osvojio moje srce, o
Njemu u svom duhu pevam.‰ Srce je osvojeno: kona~no je um morao potonuti u Srce; ali,
ipak, postoji se}anje koje omogu}ava ovom svecu da kasnije peva o Bogu.
Zatim je pomenuto iskustvo jednog mladog u~enika. Mladi}, koji je obrazovan i ìvi u
dobrim uslovima, jednom je u svojoj ku}i gledao u [ri Bhagavanovu sliku i meditirao na lik.
Lik je iznenada postao ìv, ispunjen ìvotom, {to je mladi}a preseklo gr~em straha. Pozvao je
svoju majku. Ona je do{la i pitala ga {ta se doga|a. Bio je okruèn ro|acima koji su bili
zbunjeni njegovim stanjem. On je bio svestan njihovog prisustva, ali je jo{ uvek njime vladala
misteriozna sila kojoj se poku{avao odupreti. Bio je nesvestan neko vreme. Kada je povratio
svest, obuzeo ga je strah. Ljudi su se zabrinuli i poku{avali da ga povrate lekovima.
Kada je kasnije do{ao u Tiruvanamalai, imao je ose}aj sli~nog iskustva. Blizina [ri
Bhagavana spre~ila je svaki nepoèljan doga|aj. Ali, kad god bi se udaljio iz sale, nailazio bi
na tu silu, gotovo neodoljivu, i bio bi obuzet strahom.
M: Da li je bilo tako? To mi niko pre nije rekao.
P: Da li je to bio shaktipata (spu{tanje boànske sile)?
M: Da, tako je. Lud ~ovek prianja za samskare (mentalne utiske), a prosvetljen ne. To
je jedina razlika me|u njima. Jnana je neka vrsta ludila.
P: Ali, kaè se da se shaktipata de{ava u karmasamyi, tj. kada su zasluge i gresi u
ravnoteì.
M: Da. Malaparipaka, karmasamya i shaktipata zna~e isto. ôvek ide tokom svojih
samskara; kada mu se kaè da je on Sopstvo, poduka deluje na njegov um pa imaginacija
kre}e u pobunu. On je bespomo}an pred nadiru}om silom. Njegova iskustva odgovaraju samo
njegovoj imaginaciji stanja 'ja sam Sopstvo', kakvim god ga on razumevao. Samo shaktipata
pruà istinsko i pravo iskustvo.
Kada je ~ovek zreo za primanje uputstva i njegov um spreman da potone u Srce,
uputstvo kojim se pou~ava deluje u bljesku, i on ispravno spoznaje Sopstvo. U protivnom, uvek
postoji borba.
Mano-nasa, jnana i cittaekagrata (poni{tenje uma, spoznaja i jednousmerenost) zna~e isto.
276. Dama iz Utar Prade{a stigla je sa svojim bratom, slu{kinjom i krupnim telohraniteljem.
Kad je u{la u salu pozdravila je Mahar{ija sa ose}ajem velikog po{tovanja, i sela na vunenu
prostirku ispred njega. [ri Bhagavan je upravo ~itao Trilingu na telugu jeziku, o reinkarnaciji
136
nekog de~aka. De~ak sada ima trinaest godina i u~i na Vladinoj visokoj {koli u selu kraj
Laknova. Kada je imao tri godine stalno bi kopao po raznim mestima; kada su ga pitali za{to
to ~ini, rekao je da poku{ava da prona|e ne{to {to je sakrio u zemlji. Kada je imao ~etiri
godine, u njegovoj ku}i se slavilo ven~anje. Pri odlasku, gosti su rekli da }e do}i na ven~anje
de~aka. Ali on se okrenuo i rekao: 'Ja sam ve} oènjen. Imam dve ène.' Kada su traìli da
ih pokaè, on je zamolio da ga odvedu do nekog sela, i tamo je pokazao na dve ène. Tada
se saznalo da je pro{ao period od deset meseci izme|u smrti njihovog supruga i ro|enja ovog
de~aka.
Kada je ovo spomenuto, dama je pitala da li je mogu}e znati stanje nekog pojedinca
posle njegove smrti.
[ri Bhagavan je rekao: ıNeki se rode odmah posle, drugi nakon nekog vremena, manje
njih se ne rodi ponovo na ovoj zemlji, ve} kona~no postiù spasenje na nekom vi{em
podru~ju, a veoma malo njih se oslobodi ovde i sada.‰
Ona: Ne mislim na to. Da li je mogu}e znati uslove u kojima se neko nalazi posle
svoje smrti?
M: Mogu}e je. Ali, za{to bi to poku{avali? Sve ~injenice su samo toliko istinite, koliko i
onaj ko ih saznaje.
P: Za nas su stvarni ro|enje jedne osobe, njeno postojanje i smrt.
M: Misli{ o drugima u odnosu na telo, zato {to si sebe pogre{no poistovetila sa telom.
Ni ti ni drugi niste telo.
P: Ali, sa mog sopstvenog nivoa razumevanja, ja smatram sebe i svog sina stvarnim.
M: Ne~ije ro|enje jeste ro|enje misli 'ja', a smrt te misli je smrt te 'osobe'. Kada se
javi misao 'ja', javi se pogre{no poistove}enje sa telom. Misle}i za sebe da si telo, i drugima
pridaje{ pogre{no zna~enje i poistove}uje{ ih sa telima. Isto kao {to se rodilo tvoje telo, raslo
je i nesta}e, misli{ da su se i drugi rodili, odrasli i umrli. Da li si mislila o svom sinu pre
njegovog ro|enja? Misao je do{la posle njegovog ro|enja i traja}e ~ak i posle njegove smrti.
On je tvoj sin samo toliko koliko misli{ o njemu. Kuda je oti{ao? Oti{ao je u izvor iz kojeg
je potekao. On je jedno s tobom. Sve dok ti postoji{, postoja}e i on. Ako prestane{ sebe da
poistove}uje{ sa telom, ova konfuzija }e nestati. Ti si ve~na. Kad to spozna{, otkri}e{ da su i
drugi tako|e ve~ni. Sve dok se ova istina ne spozna, bi}e uvek ovog bola zbog pogre{nih
zna~enja koja se ra|aju iz pogre{nog znanja i pogre{nog identiteta.
P: @elim da [ri Bhagavanovom Milo{}u steknem istinsko znanje.
M: Oslobodi se misli 'ja'. Sve dok je 'ja' ìvo, postoji bol. Kad 'ja' prestane da postoji,
ne}e biti bola. Razmisli o stanju dubokog sna!
P: Da. Ali, kada se okrenem od misli 'ja', javljaju se druge misli i uznemire me.
M: Vidi ~ije su to misli. Nesta}e. Njihov koren je u prostoj misli 'ja'. Drì se nje i
ostale }e nestati.
U~itelj je, opet, ukazao na pri~u o Punji i Papi, iz Yoga Vasishte, V pogl. 20, gde Punja
te{i Papu zbog smrti njihovih roditelja i okre}e ga spoznaji Sopstva. Dalje, stvaranje treba da
se razmatra iz dva svoja aspekta: Ishvara srishti (Bo`je stvaranje) i jiva srishti (stvaranje
pojedinca). Od ova dva, univerzum je prvi; a njegov odnos prema pojedincu, drugi. Ovaj drugi
daje povoda bolu i zadovoljstvu, nezavisno od prvog. Pomenuta je pri~a iz Pan~adasija. Bila su
dva mladi}a (koji su ìveli) u jednom selu u Ju`noj Indiji. Oti{li su na hodo~a{}e u Severnu
Indiju. Jedan od njih je umro. Onaj preìveli je odlu~io da se vrati tek posle nekoliko meseci,
dok ne zaradi ne{to novca. U me|uvremenu, sreo je jednog lutaju}eg hodo~asnika i zamolio ga
da prenese poruku o njemu i njegovom umrlom drugu u njihovo selo u Ju`noj Indiji. Ovaj je
to i u~inio, ali je gre{kom zamenio imena. Posledica je bila da su se roditelji mrtvog radovali
njegovoj bezbednosti, a roditelji ìvog su bili u àlosti. Stoga, bol i zadovoljstvo nisu posledica
~injenica, ve} mentalnih koncepcija. Za njih je odgovoran jiva srishti. Nadi|i pojedinca (jivu), i
ne}e biti bola ni zadovoljstva, a duhovno blaènstvo }e ve~no trajati. Nadi|i individualnost
(jivu) zna~i obitavati u Sopstvu.
137
P: Ja sve to ~ujem, ali ne mogu da razumem. Molim se [ri Bhagavanu da mi pomogne
da shvatim.
Bila sam do vodopada u Majsoreu. Vodopadi su o~aravaju}i prizor. Voda je li~ila na
prste koji su poku{avali da dohvate stene, ali bi je struja silom povukla u dubine. Zamislila
sam da je to stanje onih koji prianjaju za ono {to ih okruùje. Ali ja ne mogu a da ne
prianjam.
Ne mogu da zamislim da mi nismo bolji od sezonskog cve}a, vo}a i li{}a na drve}u. Ja
volim cve}e, ali me ova ideja ipak ne ispunjava.
Posle nekoliko minuta rekla je da je nameravala da pita Mahar{ija o smrti i ostalom
{to se na nju odnosi, ali to nije u~inila. Ipak, Mahar{i je ~itao iz novina ba{ o toj temi, koja
se pojavila u vezi prosvetljenja. Oti{la je posle obilaska krave Lak{mi.
9. novembar 1936.
277. G. Koen: [ta je volja? Mislim, da li spada u pet kosha?

M: Prvo se javlja misao 'ja', a zatim sve ostale misli. One sa~injavaju um. Um je
objekat, a 'ja' je subjekat. Da li bez 'ja' moè da bude volje? Ona pripada 'ja'. Misao 'ja' je
vijnanamaya kosha (omota~ od intelekta). Volja je uklju~ena u njega.
[ri Bhagavan je nastavio: Annamaya kosha je grubi telesni omota~. ûla sa pranom i
delatnim organima (karmendriye) ~ine pranamaya koshu (omota~ od vitalne energije). ûla sa
umom ~ine manomaya koshu (omota~ od uma). Ona su jnanendriye (organi spoznaje). Um
sa~injavaju samo misli. Idam ('ovo') je objekat, a aham ('ja') je subjekat; oba zajedno ~ine
vijnanamaya koshu (omota~ od intelekta).
10. novembar 1936.
278. G|ica V. Umadevi, dama iz Poljske, preobratila se u hinduizam, putovala je Ka{mirom i

donela otuda fotografije koje smo gledali. [ri Bhagavan je duhovito primetio: ıVideli smo ta
mesta bez te{ko}a putovanja.‰
P: @elim da odem do Kailasa.
M: ôvek moè da vidi ova mesta samo ako mu je to su|eno. Ina~e ne. Po{to ih vidi,
preosta}e ih jo{ mnogo, ako ne na ovoj polulopti, onda na drugoj. Saznanja podrazumevaju
neznanje o onome {to leì iza onoga {to znamo. Znanje je uvek ograni~eno.
Posle nekog vremena, [ri Bhagavan je nastavio: Appar je bio oronuo i star, a ipak je
zapo~eo putovanje na Kailas. Na putu se pojavio jedan drugi starac i poku{ao da ga odvrati
od namere, govore}i kako je te{ko tamo sti}i. Appar je, me|utim, bio tvrdoglav, pa je rekao
da }e rizikovati ìvot i ipak poku{ati. Stranac je zatraìo da zaroni u obli`nji bazen (kraj
svetili{ta). Appar je to u~inio i tu, toga trena, na|e Kailas. Gde se sve to desilo? U
Tiruvajaru, devet milja od Tanjorea. Gde je, onda, Kailas? Da li je u umu, ili izvan njega?
Da je Tiruvajar zaista Kailas, on bi se i drugima tamo pokazao. Ali, samo ga je Appar tamo
prona{ao.
I za druga mesta hodo}a{}a, na Jugu, kaè se da su obitavali{te [ive, i oboàvatelji
nalaze da je tako. To je bilo ta~no s njihovog gledi{ta. Sve je unutra. Nema ni{eg spolja.
279. P: Koliko vremena je potrebno da pro|e od ne~ije smrti do ponovnog ro|enja? Da li se

to odmah de{ava?
M: Ne zna{ {ta si bio pre ro|enja, a èli{ da zna{ {ta {e{ biti posle smrti. Da li zna{
{ta si sada?
Ro|enje i reinkarnacija se odnose na telo. Identifikuje{ Sopstvo sa telom. To je
pogre{na identifikacija. Veruje{ da je telo ro|eno, da }e umreti i brka{ pojave koje se odnose
na njega, sa Sopstvom. Znaj svoje stvarno bi}e i ova pitanja se ne}e javljati.
138
Ro|enje i reinkarnacije se pominju samo zato da bi te to nagnalo da ih ispita{, kako bi
otkrio da nema ni ro|enja ni reinkarniranja. Ona se odnose na telo, a ne na Sopstvo. Znaj
Sopstvo i ne dozvoli da te sumnje uznemiravaju.
280. P: Moète li mi pomo}i da se oslobodim maye?

M: [ta je maya?
P: Vezanost za svet.
M: Da li je bilo sveta dok si bio u dubokom snu? Da li je tada bilo vezanosti za
njega?
P: Nije.
M: Jesi li postojao ili nisi?
P: Mo`da jesam.
M: Da li, onda, pori~e{ da si postojao za vreme dubokog sna?
P: Ne.
M: Zna~i da si sada ıisti onaj koji si bio u snu‰.
P: Da.
M: DUBOK SAN BUDNOST
Nema sveta Svet
Nema vezanosti Vezanost
Sopstvo Sopstvo
[ta je, onda, to {to sada postavlja pitanje o mayi?
P: Nije bilo uma za vreme dubokog sna. Svet i vezanost za njega pripadaju umu.
M: To je to. Svet i vezanost za njega su od uma, a ne Sopstva.
P: U snu sam bio u neznanju.
M: Ko je taj koji kaè da je bio u neznanju? Nije li on sada u neznanju? Da li je on
jnani? Neznanje je sada pomenulo ukaljano Sopstvo, ovde.
P: Zna~i li da je Sopstvo bilo ~isto u dubokom snu?
M: Nije podsticalo nikakvu sumnju. Nije se ose}alo nesavr{eno ili ne~isto.
P: Takvo Sopstvo je zajedni~ko svima, ~ak i mrtvom telu.
M: Ali, ~ovek koji spava i mrtvo telo ne postavljaju pitanja. Razmotri ko postavlja
pitanja. To si ti. Da li si postojao u snu? Za{to tada nije bilo nesavr{enstva? îsto Sopstvo je
sâmo Bi}e. Ono se ne udruùje sa objektima i ne postaje svesno, kao u budnom stanju. Ono
{to ti sada, u budnom stanju, naziva{ svesno{}u, jeste svest koja je sjedinjena sa mozgom,
umom, telom, od kojih zavisi. Ali za vreme dubokog sna svest postoji bez njih.
P: Ali, ja ne znam svest koja je bila za vreme dubokog sna.
M: Ko je nije svestan? Ti prihvata{ da 'ja jesam'. Prihvata{ 'ja sam postojao za vreme
sna'. Ono {to omogu}ava samo postojanje jeste tvoje Sopstvo.
P: Ho}ete da kaète da je dubok san samospoznaja?
M: Ono je Sopstvo. Za{to govori{ o spoznaji? Ima li ijednog trenutka kada Sopstvo nije
spoznato? Ako bi takav trenutak postojao, onda bi se za slede}i moglo re}i da je trenutak
spoznaje. Nema ni jednog trenutka kada nema Sopstva i kada ono nije spoznato. Za{to od
toga izdvojiti dubok san? Ti si i sada samospoznat.
P: Ali, ja to ne razumem.
M: Zato {to identifikuje{ Sopstvo sa telom. Odbaci pogre{an identitet i Sopstvo }e biti
otkriveno.
P: Ali, to ne daje odgovor na moju molbu da mi pomognete da se oslobodim maye, tj.
vezanosti.
M: U snu nisi imao vezanosti. One se opaàju i ose}aju sada. One nisu tvoja prava
priroda. Na kome je ta izraslina? Ako se Stvarnost zna, maya ne postoji. Ako spozna{
Sopstvo, ne opaàju se takve pojave. To je oslobo|enje od maye. Maya nije objektivna, pa da
je se moè{ osloboditi na neki drugi na~in.
139
15. novembar 1936.
Varnice sa nakovnja Ega
281. Izvestan ~ovek, koji tvrdi da je [ri Mahar{ijev u~enik, podneo je molbu sudu, sa
zahtevom da ga proglase legitimnim Sarvadhikarijem A{rama (Sarvadhikari - onaj ko vodi sve
organizacijske poslove A{rama).
[ri Mahar{ija su ispitivali pred komisijom. Bila je gu`va, ali se postupak odvijao glatko,
u jugoisto~noj prostoriji.
Sledi nekoliko delova tog razgovora: [ri Bhagavanovi odgovori su tekli potpuno glatko i
spontano.
P: Kojem asramamu pripada [ri Bhagavan?
M: Atiasramamu (izvan ~etiri stupnja).
P: [ta to zna~i?
M: Ona je izvan ~etiri op{te poznate asrame.
P: Da li je ona u skladu sa tradicijom?
M: Da, tradicija je pominje.
P: Ima li, pored vas, i drugih koji ìve na isti na~in?
M: Mo`da.
P: Ko su oni bili?
M: Suka, Ri{abha, Jada Bharata i drugi.
P: Napustili ste dom vrlo mladi, po{to niste bili vezani za dom i posede. Ali A{ram
ima posede. Kako to?
M: Ja ih ne traìm. Name}u mi posedovanje. Ne volim to, niti mrzim.
P: Da li vam daju stvari u svojinu?
M: Daju Svamiju, ko god da je on. Ali, u svetu se smatra da je Svami telo. To je ovo
telo. I to se svodi na mene.
P: U tom slu~aju se vezanost za posedovanje obnovila. Da li je tako?
M: Ja je ne mrzim - to je sve {to sam rekao.
P: To u prakti~no odgovara onome {to sam rekao.
M: Ba{ kao {to se kre}emo i ìvimo sa prakti~nim pitanjima.
P: Dajete li upadesh (instrukcije gurua u~enicima)? Jeste li ikada to ~inili?
M: Posetioci postavljaju pitanja. Ja odgovaram na njih onako kako znam. Na njima je
da razumeju moje re~i kako im odgovara.
P: Da li je to upadesh?
M: Kako ja mogu re}i {ta drugi u tome vide?
P: Imate li u~enike?
M: Ne dajem upadesh na obredni na~in. Na primer, drè}i kumbhu, vr{e}i puju za nju i
{apu}u}i osobi.
Neko moè sebe da nazove mojim u~enikom ili oboàvateljem. Ja nikoga ne smatram
svojim u~enikom. Ja nisam nikada ni od koga traìo upadesh, niti ja dajem obrednu upadesh.
Ako ljudi sebe nazivaju mojim u~enicima, ja to ne potvr|ujem, niti pori~em. U mojim o~ima
svi su jednaki. Oni sebe smatraju podobnim da se nazivaju u~enicima. [ta im ja mogu re}i? Ja
sebe ne nazivam ni u~enikom ni guruom.
P: Kako ste dopustili gradnju Skandasramama na bregu, koji je zemlji{ni posed hrama, a
da niste prethodno dobili dozvolu od vlasti?
M: Vo|en istom Silom koja me je naterala da do|em ovamo i boravim na bregu.
P: Kada ste, jedan sat po dolasku na ovo mesto odbacili svoju gotovinu i ostalo {to ste
imali, u~inili ste to zato {to niste imali èlju za posedovanjem. Novac nikada ne dodirujete.
Nije bilo nikakvih poseda vi{e godina nakon va{eg dolaska ovamo. Kako to da A{ram sada
prima donacije?
M: Ova praksa se razvila kasnije, po{to je nekoliko prijatelja po~elo da koristi moje ime
da bi sakupili sredstva. Ja nisam odobrio njihovo delovanje, niti sam ih proveravao. I tako se
140
to odvija. Jedan ode, drugi do|e na njegovo mesto, ali se proces nastavlja. Ja ne èlim da se
skupljaju prilozi. Ali, ljudi ne obra}aju pa`nju na moj savet. Ne èlim da dajem nedelotvorne
savete. Zato ih ne proveravam. Po{to novac dolazi, posedi spontano narastaju.
P: Za{to se ne potpisujete svojim imenom?
M: Autor Samospoznaje dao je odgovor na ovo pitanje. Uostalom, po kojem imenu
treba da me znaju? Ne znam ni sam. Otkako sam do{ao ovde, ljudi su mi vremenom davali
vi{e imena. Ako bih se potpisivao jednim od njih, ne bi svi razumeli. Zato sam obi~no govorio
ljudima koji traè potpis da ~ak i kada bi ga nekome pokazali, on po pravilu ne bi verovao
da je to istina.
P: Verujem, ne dodirujete novac i drugo {to vam nude.
M: Ponekad mi stave vo}e u ruke. Ja ga dodirujem.
P: Ako prihvatate jednu vrstu ponude, za{to ne biste primili i novac?
M: Novac ne mogu da jedem. [ta da radim sa njim? Za{to bih uzeo ne{to sa ~im ne
znam {ta da radim?
P: Za{to se posetioci zadràvaju u A{ramu?
M: Oni sigurno znaju za{to.
P: Pretpostavljam da nemate ni{ta protiv da neko do|e i ostane ovde.
M: Nemam.
P: Isto tako, nemate ni{ta protiv bilo kog trajanja njihovog boravka.
M: Nemam. Ako na|em za shodno, oti}i }u odavde. To je sve.
Bhagavanov oboàvatelj, advokat, pitao je da li mu je bilo naporno ju~era{nje ispitivanje
pred komisijom.
M: Nisam koristio svoj um, tako da nije bilo napora. Neka me ispituju hiljadu dana. Ne
marim.
16. novembar 1936.
282. P: Da li praksa (sadhana) tantre dovodi do samospoznaje?

M: Da.
P: Koje je najbolje bogosluènje u tantri?
M: Zavisi od temperamenta.
P: Kakvu ulogu igra kundalini u postizanju samospoznaje?
M: Kundalini se podiè pri svakoj spoznaji. Kundalini je prana shakti (ìvotna energija).
P: Kaè se da razli~ita boànstva borave u razli~itim ~akrama. Da li ih vidimo u toku
prakse (sadhane)?
M: Moèmo da ih vidimo ako to èlimo.
P: Da li put samospoznaje vodi kroz samadhi?
M: To su sinonimi.
P: Kaè se da guru moè u~initi da njegov u~enik spozna Sopstvo tako {to na njega
prenese deo svoje snage. Da li je to istina?
M: Da. Guru ne dovodi do samospoznaje. On prosto odstranjuje prepreke koje je
spre~avaju. Sopstvo je uvek prisutno.
P: Da li je za postizanje samospoznaje neophodan guru?
M: Sve dok traì{ samospoznaju guru je potreban. Guru je Sopstvo. Uzmi da je on i
stvarno Sopstvo, i tvoje individualno 'ja'. Nestanak razlike me|u njima, njihovog dvojstva, je
nestanak neznanja. Sve dok u tebi postoji dualnost, guru je potreban. Po{to se identifikuje{ sa
telom, misli{ da je i guru neko telo. Ti nisi telo, a nije ni guru. Ti si Sopstvo, a to je i guru.
Do ovog znanja se dolazi onim {to ti naziva{ samospoznajom.
P: Kako moèmo znati da je neko zaista guru?
M: Po duhovnom miru koji {iri oko sebe, i po{tovanju koje za njega ose}amo.
P: Ako se ispostavi da je guru nepodoban, kakva }e biti sudbina u~enika koji imaju
bezuslovnu veru u njega?
141
M: Svakome prema zaslugama.
P: Kakvo je va{e mi{ljenje o dru{tvenom preobraàju?
M: Preobraàj u Sopstvo automatski dovodi do preobraàja dru{tva. Ograni~i se na
sopstveni preobraàj. Dru{tveni }e se pobrinuti sam za sebe.
P: Kakvo je va{e mi{ljenje o Gandijevom harijan pokretu?
M: Pitaj njega.
P: Da li je neophodno da se okupamo ako dodirnemo mrtva tela?
M: Svako telo je le{. Sve dok je neko u kontaktu sa njim, mora da se kupa u vodama
Sopstva.
P: Ako je advaita (nedvojstvo) vrhunsko, za{to je Madhva~arja u~io dvaitu (dvojstvu)?
M: Da li je tvoje Sopstvo dvaita ili advaita? Svi sistemi se slaù po pitanju samopredaje.
Prvo postigni nju, a zatim }e biti vremena da prosudi{ ~ije je gledi{te ispravno, a ~ije nije.
P: Za{to ne propovedate ljudima da biste ih usmerili na pravi put?
M: Upravo si ti sam zaklju~io da ja ne propovedam. Da li zna{ ko sam ja, i {ta je
propovedanje?
P: Da li je brijanje udovica Brahminima surovo?
M: To moè{ da pita{ dharma shastrije (tuma~e propisa), ili reformiste (koji su to uveli).
Reformi{i prvo sebe, pa }emo posle da vidimo za ostalo.
17. novembar 1936.
283. P: Kako moèmo da se oslobodimo okova zdruènosti (Cittasangadoshah)?

M: Zdruèno{}u s mudrim (satsangom). Satsang zna~i sangu (zdruènje) sa sat (bivstvo).
Sat je samo Sopstvo. Po{to se ne razume da je Sopstvo sat (~isto bivstvo), traì se dru{tvo
mudraca koji je to razumeo. To je sat-sang. Sledi introverzija, tj, okretanje ka Sopstvu. Zatim
se otkriva sat. Za koga postoji zdruìvanje? Za koga okovi?
P: Za Sopstvo.
M: Ne. Sopstvo je ~isto i nedirnuto. Ne~isto}e deluju samo na ego.
P: Da li du{a moè da ostane bez tela?
M: Moè za kratko vreme, u dubokom snu. Sopstvo je bestelesno. âk i sada je tako.
P: Moè li sannyasin ostati usred samsare?
M: Sve dok neko misli da je sannyasin, on nije to; sve dok neko ne misli o samsari,
on nije u samsari; naprotiv, on je sannyasin.
18. novembar 1936.
284. P: U [rimad Bhagavad Giti se kaè: ıSpoznaj Sopstvo ~istim umom, slu`bom guruu i
ispitivanjem.‰ Kako se ovo moè uskladiti?
M: Ishvaro gurumatmeti - I{vara, guru i Sopstvo su isto. Sve dok u tebi istrajava
ose}anje dvojnosti, traì{ gurua, misle}i da je on odvojen od tebe. Me|utim, on te u~i istini i
ti postiè{ uvid.
P: Objasnite ljubazno: Ahameko name kaschit nahamanyasya kasyachit naham pasyami
yasyaham tam na pasyami yo mama ('Ja sam sâm; niko nije moj; ja nisam ni~iji; ne vidim
nikog ~iji sam ja; nikog ko je moj').
M: Ta sloka se pojavljuje u razli~itim spisima, svetim knjigama kao {to su Bhagavata,
Maha Bharata. Ona tako|e ~ini moto XI poglavlja Samospoznaje.
Aham - 'ja' je samo jedno. Ega su razli~ita. Ona su u jednom Sopstvu. Sopstvo nije
dodirnuto egoima. 'Ja' je jedino. 'Ja' je Istina. Sve {to sledi namenjeno je pobijanju dualizma.
285. P: Ako je Sopstvo svesno samo po sebi, za{to ga ja nisam svestan?

M: Nema dvojnosti. Tvoje sada{nje znanje je relativno i proizvod je ega. Relativno
znanje zahteva subjekat i objekat. Svesnost Sopstva je apsolutna i ne zahteva objekat.
142
Se}anje je, isto tako, relativno, po{to zahteva objekat koga se se}amo, i subjekta koji se
se}a. Kada nema dvojstva, ko }e se se}ati, i ~ega?
P: [ta se doga|a sa stvorenim egom kada telo umre?
M: Ego je misao 'ja'. U suptilnom obliku, on ostaje misao, dok u grubom vidu
obuhvata um, ~ula i telo. Oni nestaju u dubokom snu zajedno sa egom. Ali, Sopstvo uvek
postoji. Tako je i u smrti.
Ego nije bi}e nezavisno od Sopstva, koje bi sâmo moglo da se stvori ili uni{ti. On
deluje kao instrument Sopstva i povremeno nestaje. To zna~i, javlja se i nestaje. To se moè
smatrati ro|enjem i smr}u.
Relativno znanje pripada umu, a ne Sopstvu. Stoga je ono iluzorno i nije trajno. Uzmi,
na primer, nau~nika. On formuli{e teoriju o tome da je Zemlja okrugla, i krene da to dokaè
i ustanovi dokaz na sigurnoj osnovi. Kada zaspi, cela ideja nestaje. U njegovom umu ostaje
praznina. [ta mari da li }e svet ostati okrugao ili ravan kad on zaspi? Tako, vidi{ svu jalovost
takvog relativnog znanja.
Treba da odemo iznad tog relativnog znanja i obitavamo u Sopstvu. Istinsko znanje je
takvo iskustvo, a ne umno poimanje.
P: Za{to [ri Bhagavan ne ide i propoveda Istinu pred velikim brojem ljudi?
M: Otkud zna{ da ja to ne radim? Da li se propovedanje sastoji u tome da se popne{
na podijum i drì{ besedu ljudima okolo? Propovedanje je, prosto, saop{tavanje znanja. To
moè da se ~ini i u }utnji.
[ta ti misli{ o ~oveku koji jedan sat slu{a besedu i zatim odlazi, a da ona na njega
nije ostavila nikakav utisak koji bi izmenio njegov ìvot? Uporedi ga sa nekim drugim koji sedi
u svetom prisustvu (gurua) i posle nekog vremena ode potpuno izmenjenog pogleda na ìvot.
[ta je bolje: propovedati glasno bez efekta, ili sedeti tiho oda{ilju}i snagu intuicije koja }e se
poigrati sa drugima?
Opet, kako se javlja govor? Postoji apstraktno znanje (nemanifestovano). Iz njega se
javlja ego, koji daje povod mislima, a time re~ima. Tako imamo:
Apstraktno znanje
Ego
Misli
Re~i
Re~i su, stoga, praunuci prvobitnog izvora. Ako re~i mogu proizvesti efekat, koliko tek
mo}nije treba da bude propovedanje ti{inom! Prosudi sam.
286. P: Za{to ne moèmo ostati u sushuptiju (stanju dubokog sna) toliko dugo koliko to
èlimo, i da budemo po svojoj volji u njemu, kao {to smo u budnom stanju?
M: Sushupti se nastavlja i u ovom stanju. Mi smo uvek u sushuptiju (u ~istom bivstvu).
Treba da u|emo u njega svesno i spoznamo ga u ovom stanju. Zapravo, nema ulaènja i
izlaènja iz njega. Postati ga svestan je samadhi. Neznalica ne moè dugo ostati u sushuptiju
zato {to ga priroda prisiljava da izroni iz njega. Njegov ego nije mrtav i javlja se ponovo. Ali
mudar ~ovek nastoji da ga razbije na njegovom izvoru. I za njega se on iznova javlja,
podstican prirodom, tj. prarabdhom. Zna~i, i kod prosvetljenog i kod neprosvetljenog izbija ego,
ali s tom razlikom {to kad se ego neprosvetljenog javi, on je nesvestan svog izvora, svog
sushuptija (~istog bivstva) dok sanja i dok je u budnom stanju; dok prosvetljeni, kada se njegov
ego javi, uìva u svom transcendentalnom iskustvu svojim egom, znaju}i njegov izvor. Ovakav
ego nije opasan; on je kao izgorelo uè, oblik mu je isti, ali je nemo}no da vezuje. Drè}i
svoj ego stalno na svom izvoru, on se rastapa u njemu, kao lutka od soli u okeanu.
P: [ri Ramakri{na kaè da nirvikalpa samadhi ne moè trajati duè od dvadeset jednog
dana. Ako dalje bude u njemu, osoba umire. Da li je tako?
M: Kada se prarabdha iscrpi, ego se potpuno rastapa ne ostavljaju}i ni jednog traga za
sobom. To je kona~no oslobo|enje. Ako se prarabdha ne iscrpi potpuno, ego }e se javljati u
svom ~istom obliku, ~ak i kod jivanmukta. Ipak, sumnjam u iskaz o maksimalnom trajanju od
143
dvadeset jednog dana. Kaè se da ~ovek ne moè da ìvi ako posti trideset ili ~etrdeset dana.
Ali, imamo ljude koji su postili duè, recimo, stotinu dana. To zna~i da za njih jo{ uvek
postoji prarabdha.
P: Kako je mogu}a spoznaja?
M: Postoji apsolutno Sopstvo iz kojeg izleti iskra kao iz vatre. Iskra se naziva 'ja' (ego).
Kad je ~ovek u neznanju, 'ja' se identifikuje sa nekim objektom u trenutku kad se on pojavi.
Ono ne moè da ostane nezavisno, bez zdruìvanja sa objektima. Ovo zdruìvanje je ajnana ili
neznanje, i njeno uni{tenje je cilj na{ih napora. Ako se njegova te`nja za objektivacijom ubije,
'ja' ostaje ~isto i stapa se sa izvorom (bivstvom). Pogre{no poistove}enje sa telom je
dehatmabuddhi (ideja 'ja sam telo'). Ono mora otpasti da bi usledili dobri rezultati.
P: Kako ga izbrisati?
M: Mi postojimo u sushuptiju (dubokom snu), ali nismo zdruèni sa telom i umom. U
druga dva stanja (sanjanju i budnosti) smo zdruèni sa njima. Ako smo sa telom, kako onda
moèmo postojati bez njega u dubokom snu? Moèmo sebe da odvojimo od onoga {to je za
nas spolja{nje, ali ne i od onoga {to je jedno sa nama. Tako, 'ja' nije jedno sa telom. Ovo
mora da se spozna u budnom stanju. Avasthatraya (tri stanja: budnost, sanjanje i dubok san
bez snova) treba da se prou~avaju samo da bi se postiglo ovakvo vi|enje.
'Ja' (ego) se doìvljava u svojoj ~istoti u intervalima izme|u dva stanja ili dve misli. 'Ja'
je kao gusenica koja ispu{ta list tek kada se dohvati drugog. Njegova prava priroda se moè
prona}i kada nije u kontaktu sa objektima i mislima. Spoznaj ovaj interval uverenjem koje si
stekao prou~avanjem avasthatraye (tri stanja svesti).
P: Kako mi zaspimo i kako se budimo?
M: U sumrak koko{ka kvoca i pili}i do|u i sakriju se ispod njenih krila. Koko{ka onda
ode u gnezdo da preno}i sa pili}ima koje je ve} zbrinula. U zoru i koko{ka i pili}i izlaze.
Koka je ovde ego koji skuplja svoje misli (pili}e) i odlazi da spava. U zoru se svetlost {iri, u
sumrak se skuplja. Isto tako, kada se ego pojavljuje, on to ~ini sa celom svojom svitom. Kada
za|e, sve sa njim nestaje.
P: Kako izgleda sushupti?
M: U obla~noj no}i nije mogu}e ustanoviti nikakve objekte i vlada samo gusti mrak,
mada su o~i posmatra~a {irom otvorene. Sli~no, u dubokom snu posmatra~ je svestan
nepostojanja objekata.
Kaè se da je [ri Bhagavan uzvratio jednoj osobi koja je radoznalo ispitivala: ıKakav je
smisao ovog razgovora o istini i la`nosti u svetu koji je sam laàn?‰
27. novembar 1936.
287. Gospodin iz Punjaba, po zanimanju lekar, do{ao je sa svojom ènom u posetu Bhagavanu.
On je bio u sali kada je posle ru~ka do{ao [ri Bhagavan. Pitao je: ıKako da meditiram?
Nemam duhovnog mira.‰
M: Mir je na{a prava priroda. Ona ne treba da se postiè. Na{e misli treba da se
izbri{u.
P: Poku{avao sam da ih izbri{em, ali bez uspeha.
M: Metod iz Gite je jedini. Kada um odluta, vrati ga natrag da nastavi sa meditacijom.
P: Ja ne mogu da dovedem um u meditaciju.
Jedan drugi oboàvatelj: Kada se slon oslobodi, mlatara surlom tamo-amo i nemiran je.
Ako mu se dâ lanac, surla je drì i nije vi{e nemiran. Isto tako, um bez cilja je nemiran, sa
ciljem ostaje u miru.
P: Ne, ne, sve je to teorija. Ja sam ~itao mnogo knjiga, i ni~emu mi nisu koristile.
Prakti~no je nemogu}e skoncentrisati um.
M: Koncentracija je nemogu}a sve dok postoje predispozicije (samskare). One ometaju i
predaju (bhakti).
144
Tuma~ je savetovao pitaoca da prou~ava Ko sam ja? Lekar je to spremno do~ekao,
protestuju}i: ıîtao sam i nju. Jo{ uvek ne mogu da skoncentri{em svoj um.‰
M: Ve`bom i bestrasno{}u - abhyasa vairagyabhyam.
P: Vairagya je potrebna...
M: Abhyasa i vairagya su potrebne. Vairagya zna~i odsustvo rasutih misli. Abhyasa je
koncentracija na samo jednu misao. Prvo je negativan, a drugo pozitivan vid meditacije.
P: Ja nisam u stanju da to u~inim sam. Traìm neku snagu koja }e mi pomo}i.
M: Da, ona se naziva Milost. Kao pojedinci smo nemo}ni, zato {to je um slab.
Potrebna je Milost. Sadhu seva je namenjena samo tome. Me|utim, nema ni~eg novog {to bi
se steklo. Isto kao {to slab ~ovek pada pod kontrolu ja~eg, slab ~ovekov um lako dolazi pod
kontrolu u prisustvu sadhua (sveca), ~iji je um jak. Ono {to jeste - je samo Milost. Nema
ni~eg drugog.
P: Traìm va{e blagoslove radi svog dobra.
M: Da, da.
Oti{ao je zajedno sa svojom ènom.
29. novembar 1936.
288. Obja{njavaju}i mayu u Vedanti i svatantru Pratjabhi|ne (nezavisnosti prepoznavanja), [ri

Bhagavan je rekao:
Vedantini kaù da je maya shakti iluzija koja se zasniva na jivi. Maya ne postoji
samostalno. Po{to je izvela iluziju o svetu kao o stvarnosti, ona nastavlja da se poigrava
neznanjem `rtava. Kada se prepozna istina o njenom nepostojanju, ona nestane.
'Prepoznavanjem' se uvi|a da se [akti (snaga) pojavljuje istovremeno sa [ivom. Jedno bez
drugoga ne postoje. [iva je nemanifestovan, dok je [akti manifestovana zahvaljuju}i svojoj
samostalnoj volji svatantri. Njena manifestacija je prikazanje kosmosa na ~istoj svesti, kao likova
u ogledalu. Likova ne moè biti ako nema ogledala. Na isti na~in, svet nema samostalno
postojanje. Svatantra kona~no postaje atribut Vrhunskog. [ri [ankara kaè da je Apsolut bez
atributa, a da maya nema stvarnog postojanja. Kakva je razlika izme|u njih? Oba se slaù da
lik nije realan. Likovi iz ogledala ne mogu ni u kom slu~aju biti stvarni. Svet ne postoji kao
stvarnost po sebi. Obe {kole podrazumevaju isto. Njihov kona~ni cilj je spoznati Apsolutnu
Svest. Nastvarnost kosmosa se podrazumeva u prepoznavanju (pratyabhijna), dok je u Vedanti
eksplicitna. Ako se svet uzme kao citt (svest), on je ve~no stvaran. Vedanta kaè da nema
nane (raznorodnosti, mno{tva, rali~itosti), misle}i da je to sve jedna ista Stvarnost. Postoji
slaganje u svim ta~kama, osim u re~ima i metodu iskazivanja.
30. novembar 1936.
289. Razgovaraju}i o karmi, [ri Bhagavan je rekao: ıKarma ima svoje plodove (phala). Oni su
kao uzrok i posledica. Me|usobni odnos uzroka i posledice je delo [akti, koju nazivamo Bog.
Bog je phala data (delilac plodova).‰
Jedan posetilac je govorio o Sopstvu i zaboravljanju njegove istinske prirode. [ri
Bhagavan je, posle nekog vremena, rekao: ıLjudi govore o se}anju i zaboravu na potpunost
Sopstva. Zaborav i se}anje su samo misaoni oblici. Oni }e se smenjivati sve dok postoje misli.
Ali, Stvarnost leì iza njih. Se}anje i zaborav moraju da zavise od ne~eg. To ne{to, tako|e,
mora da bude razli~ito od Stvarnosti, ina~e ne bi bilo zaborava. To svi nazivaju 'ja'. Kada ga
traìmo ne nalazimo ga, jer nije stvarno. Otuda je 'ja' istovetno sa iluzijom ili neznanjem
(maya, avidya ili ajnana). Cilj svih duhovnih u~enja je znati da nikad nije bilo neznanja.
Neznanje mora pripadati nekom ko ga je svestan. Svesnost je jnana. Jnana je ve~na i prirodna.
Ajnana je neprirodna i nestvarna.‰
P: Za{to nije dovoljno da ljudi samo ~uju ovu istinu?
145
M: Zato {to samskare nisu uni{tene. Dok samskare ne prestanu da postoje, uvek }e biti
sumnje i zamene stvarnog sa nestvarnim. Svi napori su usmereni na uni{tenje sumnji i zabuna.
Da bi se to u~inilo, njihovi koreni se moraju sase}i. Njihovi koreni su samskare. Ve`banjem
koje nalaè guru, oni se u~ine nemo}nim. Guru to prepu{ta u~eniku, kako bi ovaj sam otkrio
da nema neznanja. Ovako izre~ena istina je na nivou ~uvenja Istine (sravana). Ona nije ~vrsta.
Da bi je u~inili postojanom, moramo da ve`bamo refleksiju (manana) i jednousmerenost
(nididhyasana). Ova dva procesa sagore samskare u semenu, tako da one postaju nemo}ne.
Neke izuzetne osobe steknu nepokolebljivo znanje ve} kad samo jednom ~uju Istinu. To
je zato {to su krthopasakah (napredni tragaoci zbog napora iz prethodnih ìvota), dok je
akrtopasakima (novim, neiskusnim traga~ima) potrebno vi{e vremena da postignu nepokolebljivo
znanje. Ljudi pitaju: ıKako se uop{te pojavilo neznanje (avidya)?‰ Moramo da im odgovorimo:
ıNeznanje se nikada i nije pojavilo. Ono nema stvarnog postojanja. Ono {to postoji je samo
vidya (znanje).‰
P: Za{to, onda, ja to ne spoznajem?
M: Zbog samskara. Me|utim, prona|i ko je taj ko ne spoznaje, i {ta je to {to se ne
spoznaje. Onda }e biti jasno da nema avidye (neznanja).
290. G. Sagarmal, Marvari, trgovac pamukom iz Bombaja, izgleda upu}en u Bhagavad Gitu.
Pitao je:
ıBhagavad Gita kaè: 'Nema ni~eg razli~itog od mene' a zatim: 'kao biseri nanizani na
konac'. Ako nema ni~eg osim [ri Kri{ne, kako se za svet moè re}i da je 'kao biseri na
koncu'?
M: To zna~i da sutra (ogrlica, niska bisera) i mani (dragulji) nisu odvojeni od Mene.
Nema maniganah (reda dragulja) bez niske (sutre) i nema ogrlice odvojeno od Mene. Sloka
nagla{ava jedinstvo, a ne mno{tvenost, koja je samo na povr{ini.
P: Jedinstva moè biti samo po utapanju u Bhagavana. Da, ali sve dotle mora biti
raznolikosti. To je samsara.
M: Gde smo sada? Da li smo odvojeni od Bhagavana? Samsara i mi, svi smo u
Bhagavanu.
P: Ali, to je iskustvo jnanija. Razlikovanje traje sve do svanu}a jnane. Zato, za mene
postoji samsara.
M: Samskara (nesvesni utisci i reakcije) je samsara (krug ro|enja i smrti).
P: U redu. ıSve je Vasudeva‰ - mi smo zaboravili ovu istinu. Zato se ne moèmo da
se poistovetimo sa Bogom.
M: Gde si kad si u zaboravu?
P: Kao da sam u snu.
M: îjem snu?
P: U snu du{e (jive).
M: A ~ija je du{a?
P: Ona je paramatmina (Apsolutnog Sopstva).
M: Neka, onda, pita paramatma.
P: Razjasni}u svoju sumnju pomo}u jednog primera.
M: Ma, ko je taj koji ho}e da ilustruje sumnju i u~ini je jasnom? Direktno iskustvo,
pratyaksha, ne zahteva primere da bi se pojasnilo.
P: Postoji pratyaksha, ali i zaborav.
M: [ta je zaboravljeno i ko je taj ko je zaboravio?
P: Slu{ajte. Neko sanja, i svet snova nestaje po bu|enju.
M: Probudi se, isto tako, i iz sada{njeg sna.
P: Prakrti (priroda) je suvi{e mo}na.
M: Vidi purushu (duh). [ta ti onda moè prakrti?
P: Postoji ~vor (granthi) izme|u njih.
M: îji je to ~vor? Duha ili prirode? Ili oboje?
146
P: Brahmanov.
M: Onda brahman mora da pita, ili da bude upitan. Za koga postoji san? Ili ~vor? Ti
uvek kaè{: 'Ja pitam'. Ko je taj 'ja'?
P: Ja ga ne opaàm.
M: 'Ja' je ve~no. Da je ono ne{to posebno, nestalo bi. Ono je Savr{enstvo. Zato ga ne
nalazimo kao objekat.
P: Ali, ja sam nesavr{en.
M: Za{to uvodi{ nesavr{enstvo? Za{to nisi savr{en? Da li si ose}ao nesavr{enstvo dok si
bio u dubokom snu? Za{to i sada ne ostane{ takav? Prevedi iskustvo dubokog sna u budnost i
bi}e{ u redu. 'Ono {to je no} za neznalicu, to je dan za mudraca.'
P: Da, ali samo za mudraca.
M: Ko je mudrac? Zar on nije ~ovek?
P: Zar vi ne ose}ate ako vas neko udari? Zar nema razlikovanja? Da li je to spoznaja
(jnana)?
M: ôvek pod dejstvom hloroforma ili pi}a to ne ose}a. Da li je on jnani? Da li se
ose}anja i spoznaja me|usobno isklju~uju?
P: Postoji onaj koji vidi, vi|eno i vi|enje. To nisu obele`ja spoznaje.
M: U snu, u transu, u odsustvu uma, nema razlikovanja. Da li to naziva{ spoznajom?
[ta se de{ava u ovim stanjima? Da li je sada odsutno ono {to je u njima bilo prisutno? Ono
{to jeste, postoji ve~no. Razlika je posledica uma. Um je nekad prisutan, a nekad odsutan.
Nema promene u Stvarnosti. Stvarnost je ve~no blaènstvo (ananda).
P: Blaènstvo je proizvod ve`banja. Kakva je to ve`ba?
M: Praksa (sadhana) je ispitivanje da bi se prona{ao onaj kome se sve ove sumnje
javljaju.
P: To je ego (ahamkara).
M: Odakle se pojavljuje ahamkara?
P: Potrebno mi je vo|stvo da bih na{ao put.
M: U|i unutra i na|i put. Ne moè{ ga na}i spolja. Niti treba da ga traì{ spolja.
P: Nisam u stanju da traènjem na|em ego. Tu stajem.
M: Kako moè{ da ga na|e{? On nije odvojen od tebe. Ostavi se nenalaènja. Gde si
sada? Moè{ li da kaè{ 'ja nisam'?
P: [ta sam ja, i kako?
M: Nemoj se brinuti za to. Neka ostane tako kako jeste. Za{to mari{ za to? Da li si
brinuo za celinu ili deo (samashti, vyashti) dok si spavao? Ista osoba je i sada prisutna. Ti si
isti, u dubokom snu kao i u budnosti.
P: Spavanje i budnost su razli~ita stanja sa razli~itim efektima...
M: Kakve to veze ima sa tobom? Sopstvo je isto, sve vreme.
P: Um nije postojan u meditaciji.
M: Kad god odluta, uvek ga vrati unutra.
P: Kada me patnja (dukha) savlada, ispitivanje je nemogu}e.
M: Zato {to je um previ{e slab. Oja~aj ga.
P: Kako?
M: Sat sang, Ishvara aradhana, pranayama (zajednica s mudrim, bogosluènje, kontrola
daha).
P: [ta se tada dogodi?
M: Uklanja se patnja. Na{ cilj je odstranjenje patnje. Sre}u ne moè{ da stekne{. Sama
tvoja priroda je sre}a. Blaènstvo se ne sti~e kao ne{to novo. Sve {to se ~ini sluì tome da se
nesre}a odstrani. Ove metode to ~ine.
P: Zajedni{tvo sa mudrim moè da oja~a um. Ali treba i da se ve`ba. Koja ve`ba mora
da se izvodi?
M: Da. I praksa je potrebna. Ve`banje zna~i odstranjivanje predispozicija (samskara).
Njen cilj nije sticanje ne~eg novog; on je ubijanje predispozicija.
147
P: Ve`ba treba da mi dâ snage za to.
M: Ve`ba je snaga. Ako se misli svedu na samo jednu, kaè se da je um postao jak.
Kad ve`ba postane neuzdrmana, to postaje prirodno (sahaja).
P: Koja je to ve`ba?
M: Ispitivanje Sopstva (Sebe). To je sve. Utvrdi um na Sopstvu.
P: Koji cilj treba da imamo? Ve`ba zahteva neki cilj.
M: Atman je cilj. [ta drugo moè da bude? Svi drugi ciljevi su za one koji nisu
sposobni da imaju Sebe samog (atman) za cilj. Svi ostali na kraju vode ispitivanju Sopstva.
Jednousmerenost je plod svih oblika ve`banja. Neko }e je ste}i brzo; neko posle dugog
vremena. Sve zavisi od ve`banja.
P: Na prvom mestu se isti~e mir. Kako treba da ga postignemo?
M: On je sama tvoja su{tina. Zaborav nikada ne preovlada Sopstvom. Sada si Sopstvo
zamenio sa ne-Sopstvom i zato govori{ o zaboravu Sopstva, miru. Zaborav nikada ne}e podi}i
glavu ako ovu zamenu okon~a{.
P: Kako to treba da se radi?
M: Ispitivanjem Sopstva. Jednousmerenost zna~i prestanak mentalnih aktivnosti. Zaborav
mora da postoji za Sopstvo (tebe) - dobro, ali zaborav ~ega? Sopstva (Sebe)?... Ima li onda
dva Sopstva? Ve`banje odstranjuje samskare.
P: Ali, samskare su ve~ne i beskrajne - nema im po~etka.
M: Sama ta misao je samskara. Napusti tu ideju i sve samskare }e nestati u tom
trenutku. To je visranti (spokoj), shanti (mir). Mir je ve~no prisutan. Ali ti ga odbacuje{,
pogazi{ ga i remeti{. Onda kae{: 'Ho}u mir'.
P: Da li }e mir do}i postepeno?
M: Da. 'U~ini um postepeno mirnim', kaè Bhagavad Gita.
Posle nekog vremena posetilac je upitao da li je ovde bio neki gospodin G., Od njega
je on ~uo za Mahar{ija. G. G. je bio preplavljen rado{}u posle te svoje posete.
M: Kako mogu da znam imena svih posetilaca? Mo`da je bio ovde. Svi su preplavljeni
rado{}u. Nema imena, nema obli~ja... Me|utim, ime je potrebno u svakodnevnom ìvotu.
5. decembar 1936.
Varnice sa nakovnja - II
291. P: Govorili ste nedavno o atyasrami (iznad asrama - izvan ure|enog ìvota). Da li je neki
autoritet potvr|uje? Da li se ona negde spominje?
M: Da. U Upani{adama, Suta samhiti (Skanda purana), Bhagavati, Bharati i drugim
delima.22
P: Ima li nekih organi~enja ili discipline za to stanje?
M: Njegova obele`ja su navedena.
P: Za svaku asramu postoje gurui. Da li postoji guru za atyasramu?
M: Da.
P: Ali, vi ne priznajete gurua.
M: Za svakoga postoji neki guru. Ja priznajem da i sam imam gurua.
P: Ko je va{ guru?
M: Sopstvo.
P: Za koga?
M: Za mene. Guru moè biti spolja{nji ili unutra{nji. On moè sebe otkriti unutra ili
komunicirati spolja.
P: Da li atyasrami mogu ne{to da poseduju?
M: Za njih nema ograni~enja. Oni mogu da rade {ta im je drago. Za Suku se kaè da
se oènio i imao decu.
22
Za atyasramu vidi Narada Parivrajaka Upani{adu, V, 1-15; Svetasvatara Up. VI, 21; Tejobindu Up. I, 47-48;
Suta Samhita - Mukti Kanda pogl. V, 9, 14-43; Sivamahatmya Khandu, V, 32, 37, 55.
148
P: U tom slu~aju je atyasrami kao doma}in.
M: Ja sam ve} rekao da je on iznad ~etiri priznate asrame.
P: Ako mogu da se ène, da poseduju, oni su samo grihasthe (svetovni ljudi).
M: To je mo`da tvoje gledi{te.
P: Mogu li da poseduju i da prenose imovinu drugima?
M: Mogu i ne moraju. Sve zavisi od njihove prarabdhe.
P: Imaju li oni karmu?
M: Njihovo pona{anje nije regulisano ni po kojim pravilima ili zakonima.
P: Kada posetioci èle da ovde ostanu, recimo, dva ili tri dana, da li traè od vas
dozvolu?
M: Dozvola uprave zna~i dozvolu od mene. Posetioci dolaze zbog mene; uprava postoji
zbog mene. Gde god postoji obostrano slaganje, ja se ne me{am. Kada posetioci do|u ovamo,
i ja ih prihvatim, ko }e se od ostalih usuditi da ide protiv mojih èlja? Moja saglasnost se
podrazumeva u svemu {to se de{ava uz obostranu dobru volju.
[ri Bhagavanu je pokazana strofa koja je napisana njegovim rukopisom, a koja ga slavi
kao Subrahmanyu.
[ri Bhagavan je rekao da je rukopis njegov, ali su ideje Perumalsvamijeve.
P: Ali, da li se slaète sa iskazom?
M: Isto kao i sa slavljenjem nekog kipa (idola) kao Subrahmanye.
13. decembar 1936.
292. Kao odgovor na pitanje da li tanmatre predstavljaju delatne ~inioce u snovima, [ri
Bhagavan je rekao: ıNe. Tanmatre su sukshma - suptilnije od snova. Iako su tvorevine snova
suptilnije od sveta grubog (fizi~kog) stanja, tvorevine sna su grublje od tanmatra. Tanmatre,
posle panchikarane, omogu}avaju pojavu antahkarane (unutarnjeg organa, uma). I to
posredstvom razli~itih skupova, operativnih uzroka. Pod uticajem sattve i preovladavanjem etra
(akashe), omogu}ava pojavu jnane (znanja) ~ije je sedi{te u mozgu.
Vayu (vazduh) omogu}ava pojavu manasa (uma).

Tejas (svetlost, vatra) pojavu buddhija (intelekta).
Jala (voda) omogu}ava pojavu citta (misli, svesnost na osnovu se}anja).
Prthvi (zemlja) omogu}ava ahamkaru (ego).
One su zajedni~ke zato {to mogu zajedni~ki ili individualno da deluju sa bilo kojim ili
sa svim ~ulima ili organima.
Posredstvom gune rajas menjaju se u spoznajne organe pojedinca (jnanendriye vyashti).
Posredstvom gune tamas u delatne organe pojedinca (karmendriye vyashti). Odnos izme|u
spolja{njeg sveta i jedinke tada postaje mogu}, po{to su im tanmatre zajedni~ke.
Tanmatre nastaju iz prakrti. Iskazi o stvaranju se prili~no razlikuju. Navode se i
trenuta~no i postepeno stvaranje. Bitno je {to naglasak nije na stvaranju, ve} na prvobitnom
izvoru.‰
293. G. K. K. V. Ajer: ıNije prona|en put da se u|e u Sopstvo pomo}u meditacije.‰

M: Da li smo sada negde drugde? Samo na{e bi}e je to.
P: Iako smo to, mi ne znamo.
M: Ne znamo {ta je, i ~ije je neznanje? Ako ne znamo Sopstvo, ima li dva Sopstva?
P: Nema dva Sopstva. Ne moèmo pore}i ose}anje ograni~enosti. Zbog ograni~enja...
M: Ograni~enost postoji samo u umu. Da li si ga ose}ao u dubokom snu? Ti postoji{ u
snu, kao i sada. To ne pori~e{. Isto Sopstvo je ovde i sada, u budnom stanju. Ti sada kaè{
da postoje ograni~enja. Ono {to se sada desilo, to je da postoje ove razlike izme|u dva stanja.
149
Razlike postoje zbog uma. U snu nije bilo uma, a sada je on aktivan. Sopstvo postoji i kada
nema uma.
P: Mada se to razume, ne spoznaje se.
M: Do}i }e polako, meditacijom.
P: Meditacija se radi umom. Kako ona moè ubiti um da bi otkrila Sopstvo?
M: Meditacija zna~i dràti se jedne misli. Ta jedna misao drì po strani sve ostale misli.
Rasutost uma je znak njegove slabosti. Stalnom meditacijom on se osnaùje, ili, da tako
kaèmo: njegova slabost zbog misli koje stalno izmi~u ustupa mesto pozadini koja uvek postoji
i koja je slobodna od misli. Ovo prostranstvo li{eno misli je Sopstvo. Um u svojoj ~istoti je
Sopstvo.
[ri Bhagavan je u odgovoru prethodnom pitaocu rekao: ıSvako kaè 'ja sam telo'. To je
iskustvo i mudraca i neznalice. Neznalica veruje da je Sopstvo ograni~eno samo na telo, dok
mudrac zna da telo ne moè da postoji bez Sopstva. Sopstvo je za njega beskraj koji sadrì,
pored svega, i telo.‰
G. Bous je rekao da je ose}ao mir u njegovom prisustvu koji je trajao i neko vreme
posle susreta. Dodao je: ıZa{to mir nije trajan?‰
M: Taj mir je tvoja prava priroda. Protivre~ne ideje su samo nanosi na njemu. On je
istinski bhakti, istinska yoga, istinska jnana. Ti moè{ da kaè{ da je ovaj mir postignut
ve`bom. Ve`bom se odbacuju pogre{ne predstave. To je sve. Mir tvoje istinske prirode je
ve~an. Ovi bljeskovi su samo znak otkrovenja Sopstva koje predstoji.
U odgovoru prvom pitaocu, Bhagavan je rekao: ıSrce je Sopstvo. Ono nije unutra ili
spolja. Um je njegova snaga (shakti). Po{to se um pojavi, pojavljuje se univerzum i u njemu
vidimo telo. Ali, sve je ovo sadràno u Sopstvu i oni ne mogu da postoje odvojeno od
Sopstva.
14. decembar 1936.
294. G. Parki: Kako treba da se meditira?

M: Meditacija je, zapravo, utvr|enost u Sopstvu. Ali, kada misli prolaze kroz um i
ulaèmo napor da ih uklonimo, taj napor se obi~no naziva meditacijom. Biti u Sopstvu je tvoja
prava priroda. Budi ono {to jesi. To je cilj.
P: Ali, misli dolaze. Da li je na{ napor usmeren samo ka tome da se uklone misli?
M: Da. Po{to je meditacija samo jedna misao, druge misli se drè podalje. Meditacija je
negativna po efektu utoliko {to misli drì po strani.
P: Re~eno je 'utvrdi um u Sopstvu'. Ali, Sopstvo je nezamislivo.
M: Za{to uop{te èli{ da meditira{? Zato {to to èli{, ili zato {to ti je re~eno 'utvrdi
um u Sopstvu'? Za{to ne ostane{ kakav jesi, bez meditacije? [ta je tvoj um? Kada se sve
misli uklone, on postaje utvr|en u Sopstvu.
P: Ako je dat oblik, ja mogu na njega da meditiram i da uklonim druge misli. Ali,
Sopstvo je bezobli~no.
M: Za meditaciju na oblike ili konkretne objekte kaè se da je dhyana, dok je
ispitivanje Sopstva vichara ili nididhyasana.
Obja{njavaju}i adyaropapavadabhyam (nano{enje ne-Sopstva na Sopstvo, i odstranjivanje
tih nanosa), [ri Bhagavan je istakao da prvo okre}e ~oveka ka Sopstvu; a da zahvaljuju}i
drugom, on zna da svet nije odvojen od Sopstva.
16. decembar 1936.
295. G. Natverlal Parek, Gujerati koji je poha|ao Me|unarodnu konferenciju religija kao
delegat iz Barode, do{ao je ovamo u posetu. On je dobro negovan mladi}, pa`ljiv i svestan
svojih vrlina. Dao je bele{ku koja je sadràla neka pitanja za [ri Bhagavana.
P: Preklinjem vas, pomozite mi da spoznam atma-paramatma-satcittanandu.
150
M: Atma-paramatma-satcitananda zna~e jedno te isto, tj. Sopstvo. Sopstvo je ve~no
poznato. Ina~e, ne bi u njemu bilo ostvarenja. Ako nije ve~no, onda mora imati po~etak; ono
{to po~inje, ima svoj kraj; dakle, to je samo prolazno. Beskorisno je tragati za prolaznim
stanjima. înjenica je da je ono stanje bez napora, ve~no budni mir. Odsustvo napora, a da se
ostane svestan, je stanje blaènstva (ananda), i to je spoznaja (jnana).
P: Ne èlim intelektualne odgovore. @elim da budu prakti~ni.
M: Da. Direktno znanje ne zahteva intelektualne razgovore. Po{to svako direktno opaà
Sopstvo, oni uop{te nisu potrebni. Svako kaè 'Ja jesam'. Ima li jo{ ne~eg {to bi se spoznalo?
P: Nije mi to jasno.
M: Ti postoji{. Kaè{ 'Ja jesam'. To zna~i postojanje (sat).
P: Ali, ja nisam siguran u to, tj. u svoje postojanje.
M: O! Ko, onda, sada govori?
P: Ja, sigurno. Ali, nisam siguran da li postojim ili ne. [tavi{e, ako prihvatim svoje
postojanje, to me nikud ne vodi.
M: Neko mora postojati ~ak i da bi se poreklo postojanje. Ako ne postoji{, nema
pitaoca, i ne moè se javiti ni jedno pitanje.
P: Hajde da kaèmo da postojim.
M: Kako zna{ da postoji{?
P: Jer mislim, ose}am, vidim.
M: Dakle, misli{ da se tvoje postojanje iz toga moè zaklju~iti. Ali, u dubokom snu
nema ose}anja ni mi{ljenja, a ipak i tu postoji{.
P: Ne, ne mogu da kaèm da me je bilo u dubokom snu.
M: Pori~e{ li svoje postojanje u snu?
P: Mo`da postojim u snu, mo`da ne. Bog }e znati.
M: Kada se probudi{ iz sna, se}a{ se {ta si radio pre nego {to si zaspao.
P: Mogu da kaèm da sam bio pre i posle spavanja, ali ne mogu da kaèm da li sam
postojao u dubokom snu.
M: Da li sada kaè{ da si spavao?
P: Da.
M: Kako zna{, ako se ne se}a{ stanja dubokog sna?
P: Iz toga ne sledi da sam postojao za vreme sna. Prihvatanje takvog postojanja ne vodi
nikuda.
M: Da li ho}e{ da kaè{ da ~ovek umire svaki put kada ga san obuzme i da ponovo
oìvljava kada se probudi?
P: Mo`da. Samo Bog zna.
M: Neka, onda, do|e Bog i prona|e re{enje ovih zagonetki. Ako bi u snu trebalo da
umremo, pla{ili bismo se spavanja isto kao {to se pla{imo smrti. Naprotiv, mi èlimo da
zaspimo. Za{to bismo to èleli ako u njemu nema uìvanja?
P: Nema pozitivnog zadovoljstva u spavanju. San èlimo samo da bismo se oslobodili
fizi~kog zamora.
M: Da, to je u redu. 'Biti slobodan od zamora'. Postoji neko ko je slobodan od
zamora.
P: Da.
M: Dakle, ti postoji{ u snu, a postoji{ i sada. U dubokom snu si bio sre}an iako nisi
ni{ta ose}ao ni mislio. Po{to isti taj i sada postoji, za{to nisi sre}an?
P: Kako moè da se kaè da postoji sre}a?
M: Svako kaè: 'Blaèno sam spavao'.
P: Mislim da nisu u pravu. Nema sukhe (ugodnosti). To je samo odsustvo àlosti.
M: Samo tvoje postojanje je blaènstvo. Zato svako kaè: 'Blaèno sam spavao'. To
zna~i da on prebiva u prvobitnom, neukaljanom stanju dok je u dubokom snu. [to se ti~e
àlosti, nema je. Gde je ona, pa da moè{ govoriti o njenom odsustvu u snu? Sada je
prisutno poistove}enje Sopstva sa telom dalo povoda svim zabludama.
151
P: Ono {to èlim je spoznaja. Ja ne ose}am svoju uro|enu prirodu sre}e.
M: Zato {to je Sopstvo sada poistove}eno sa ne-Sopstvom. Ni ne-Sopstvo nije odvojeno
od Sopstva. Me|utim, postoji pogre{no ube|enje da je telo odvojeno i Sopstvo se brka sa
telom. Da bi se sre}a ispoljila, mora se zavr{iti sa ovim pogre{nim identitetom.
P: Nisam u stanju da pomognem sebi.
Inènjer je sugerisao predaju U~itelju.
P: Slaèm se.
M: Tvoja priroda je sre}a. Kaè{ da je ti ne ose}a{. Vidi {ta te odvaja od tvog
istinskog bi}a. Ukazano ti je na to da je pogre{an identitet prepreka. Odstrani ovu zabludu.
Pacijent mora sam da uzme lek koji mu je prepisao lekar kako bi mogao da se izle~i od
svoje bolesti.
P: Pacijent je previ{e slab da bi sebi pomogao i stavlja se bezuslovno u ruke lekara.
M: Lekaru se moraju dati odre{ene ruke, a pacijent mora da ostane miran i ne govori
ni{ta. Isto tako, budi miran. To je beznapornost.
P: To je, tako|e, najmo}niji lek.
Ostala pitanja koja je zapisao bila su:
P: Uverite me u postojanje Boga.
M: Spoznaja Sopstva odgovara takvom uverenju.
P: U kakavom je odnosu prarabdha (pro{la karma) prema purushakari naporu koji ~ovek
li~no ~ini sada?
M: Prarabdha je karma (delanje). Da bi njega bilo, mora postojati karta (delatelj). Vidi
ko je karta. Purushakara je napor. Vidi ko ~ini napor. Postoji utemeljen identitet. Onaj ko
ho}e da zna njihov odnos, sam je njihova veza.
P: [ta su karma i ponovno ro|enje?
M: Vidi kartu (delatelja), onda }e karma (delanje) postati jasna. Ako si sada ro|en,
moè biti ponovnog ro|enja. Vidi da li si sada ro|en.
P: Pomozite mi da imam yotidarsanu (viziju svetlosti).
M: Vi|enje (darsana) podrazumeva onoga koji vidi (drashtu). Na|i njega i vi|enje }e biti
s njim.
296. Puvan, pastir, kaè da zna [ri Bhagavana ve} trideset godina, iz dana pe}ine Virupak{a.
Povremeno je tih dana donosio mleko posetiocima.
Pre nekih {est godina, izgubio je ovcu, koju je traìo tri dana. Ovca je bila nose}a i on
je izgubio sve nade da }e je na}i, po{to je mislio da su je napale divlje ìvotinje. Jednog
dana je prolazio kraj A{ramama, kada ga je [ri Bhagavan video i pitao kako je. On je
odgovorio da traì izgubljenu ovcu. [ri Bhagavan je ostao u }utnji, kao i obi~no. Onda je
rekao pastiru da pomogne da se podigne neko kamenje, {to je ovaj u~inio sa velikim
zadovoljstvom. Kada je posao bio zavr{en, [ri Bhagavan mu je rekao: ıIdi ovim putem‰
pokazuju}i mu na stazu koja je vodila prema gradu. ıNa}i }e{ zalutalu ovcu usput.‰ Tako je i
u~inio, i na{ao je izgubljenu ovcu sa dva mala jagnjeta.
On sada kaè: ıKakav je ovo Bhagavan! Pogledaj mo} njegovih re~i. On je velik! On
nikada ne zaboravlja ni ovako sirotog ~oveka kao {to sam ja. On se s pa`njom se}a i mog
sina Manikama. Takvi su veliki! Ja sam sre}an kada mogu da u~inim makar i neki mali posao
za njega, kao {to je da pazim na krave kada su na vru}ini.‰
18. decembar 1936.
297. G. Koen: ıMeditacija se ~ini umom za vreme budnog stanja. Um postoji i u snu. Za{to
u snu nema meditacije? Da li je ona i tada mogu}a?
M: Pitaj to u snu.
Posle kra}e }utnje [ri Bhagavan je nastavio: ıRe~eno ti je da meditira{ sada i na|e{ ko
si. Umesto da to radi{, ti pita{: 'Za{to nema meditacije za vreme sanjanja?' Ako prona|e{ za
152
koga postoji budnost, bi}e ti jasno da za njega istog tako|e postoji i san. Ti si svedok
budnosti, sanjanja i dubokog sna, odnosno, oni prolaze pred tobom. Ova pitanja se javljaju
zato {to si sada izvan meditacije. Drì se meditacije i vidi da li }e se ona javiti.
23. decembar 1936.
298. Jedan posetilac je formulisao pitanje tako {to je rekao da je meditacija direktnija nego
ispitivanje, zato {to se ona drì istine, dok ispitivanje prosejava istinu od neistine.
M: Za po~etnika je meditacija na oblik lak{a i prihvatljivija. Njeno praktikovanje vodi do
samoispitivanja (atmavichare), koja se sastoji od prosejavanja Stvarnog od nestvarnog.
Koja je korist od drànja za istinu kada si ispunjen suprotstavljenim ~iniocima?
Samoispitivanje (atmavichara) direktno vodi spoznaji, odstranjuju}i prepreke koje te
navode da misli{ kako Sopstvo nije ve} prisutno.
24. decembar 1936.
299. G. T. K. S. Ajer, je pitao [ri Bhagavana o izvoru zvuka.

M: Op{te je mi{ljenje da para (zvuk) dolazi iz muladhare na dnu ki~me. Svi zvuci
po~inju od vaikhara (misaonog oblika) i sadràni su u pari, koja proishodi iz kundalini; a
kundalini nije razli~ita od Srca. U stvari, ~itava shadadhara ({estostruki centar) je sadràna u
Srcu.
Sushumna, sa svojim izvorom, kundalini, je sadràna u Srcu.
Posetilac je pitao o antarena taluke sendrayonih.
M: Indrayoni zajedno sa sushumna nadi sadràna je u pari.
25. decembar 1936.
300. Jedan mladi} koji je diplomirao nauke, ~eka ovde ve} ~etiri-pet meseci Milost, da mu
padne neko zaposlenje kao zrela jabuka sa drveta. Nije se uop{te trudio da obezbedi posao.
Ju~e je do{ao njegov brat da ga odvede roditeljima. Ali, mladi} je odbio da ide. Zamoljen je
[ri Bhagavan.
[ri Bhagavan je rekao: ıJa ne govorim nikome da do|e, niti ga molim da ode. Svako
do|e kada mu je drago. On kaè da u sali nalazi mir, a da tako|e èli zaposlenje. O~igledno,
zaposlenje mora da prona|e u samoj sali, tako da njegov mir ne bude poreme}en. Mir nije u
sali. On je u po~ivanju u Sopstvu. Svugde se moè ste}i.‰
Nekoliko dana kasnije mladi} je odbacio svoju svetu nit (obele`je brahmana), i pojavio
se pred [ri Bhagavana drhte}i, {to je on kasnije pripisao svom blaènstvu (ananda). [ri
Bhagavan mu je rekao da ne stvara naviku sedenja u sali pored njega, i poslao ga napolje.
Nastavio je: ıâk i pti}a roditelji {tite samo dok mu ne izrastu krila. Ne {tite ga ve~ito. Isto
je sa oboàvateljima. Pokazao sam put. Sada mora{ biti u stanju da ga sledi{ i na|e{ mir gde
god da se nalazi{.‰
Mladi} misli da mu je [ri Bhagavan dao upadeshu slede}im re~ima: ıJa, tj. ego, mora{
da podjarmi{.‰
On je, me|utim, odbio ponudu da se zaposli u jednoj od mesnih {kola i misli da su
mu Breg, ili [ri Bhagavan dali mo}an posao. ıKakav je to posao, svet }e saznati kasnije‰ kaè
on. On je tako|e predvideo dana{nja de{avanja jo{ pre nekoliko meseci, i rekao je to svojoj
majci i drugovima. Raduje se onome {to se de{ava.
[ri Bhagavan ga je, me|utim, uporedio sa jednim drugim ~ovekom, koji ni u kom smislu
nije bio na pravom putu. A de~ak ipak misli da je on Bhagavan u za~etku. Kasnije je
poludeo i umro.
153
301. Jedan gospodin je sa odu{evljenjem pri~ao neka od svojih iskustava koja je imao slede}i
uputstva [ri Bhagavana, i slu~ajno je spomenuo da su on i [ri Bhagavan ro|eni istog dana u
nedelji i da imaju isto ime...
[ri Bhagavan je ovo upotpunio govore}i: ıIsto Sopstvo je u obojici.‰
302. Mladi} iz Tri~ija pitao je [ri Bhagavana o navodu atyanta vairagyam (potpuna bezèljnost)
u Upadesha manjari kao karakteristici zrelog u~enika. Nastavio je: ı[ta je vairagya? Nevezanost
za svetovne aktivnosti i èlja za spasenjem. Nije li tako?‰
M: Ko to ne poseduje?
Svi traè sre}u, ali zavedeni su verovanjem da je sre}a u zadovoljstvima koja su
zdruèna s bolom. Takva sre}a je prolazna. Njihov pogre{an identitet daje im zadovoljstva
kratkog veka. Bol i uìvanje se u svetu me|usobno smenjuju. Razlu~iti ono {to proizvodi sre}u
od onog {to proizvodi bol, i ograni~iti se samo na one aktivnosti koje donose sre}u, je
vairagya. [ta je to {to ne}e proizvesti bol? Aspirant to traì i time je zaokupljen. Ina~e, ~ovek
bi jednom nogom stajao u svetu, a drugom u duhovnim aktivnostima ne napreduju}i
zadovoljavaju}e ni na jednom polju.
Postavljeno je pitanje o ulozi gurua.
M: ôvek ne moè sebi da pomogne i nalazi da je previ{e slab, pa stoga traì vi{e
snage u obli~ju gurua.
303. G. K. R. V. Ajer je zamolio da se bolje objasni nada (zvuk).

M: Onaj ko na njega meditira, ose}a to. Postoji deset vrsta nadija. Posle kona~nog
groma nade, sti~e se laya. To je ~ovekovo prirodno i ve~no stanje. Nada, jyoti i ispitivanje tako
dovode do iste ta~ke. (Ovi prvi su indirektni, dok je ispitivanje direktan put.)
P: Um se nakratko umiri, a zatim se ponovo pojavljuje. [ta da se radi?
M: Moramo se se}ati mira koji smo ~esto postizali i u drugim prilikama. Taj mir je
tvoje prirodno i trajno stanje. To se naziva 'tok'. To je tvoja prava priroda.
Nada (suptilni zvuci), fotizmi (vizije svetlosti i sl.) podrazumevaju postojanje trojstva:
subjekta, objekta opaànja i ~ina opaànja. Tok koji nastaje iz ispitivanja Sopstva je jedinstvo
ovog trojstva, bez razlika.
26. decembar 1936.
304. Dama iz [vajcarske je opisala [ri Bhagavanu fotizam koji je imala. Dok je sedela {irom
otvorenih o~iju, videla je kako lice [ri Bhagavana postaje poput kerubina i rastapa se u
veli~anstvene cvetove. Preplavila ju je ljubav prema tom detinjem licu.
M: Vizija je u tvom umu. Uzrok je tvoja ljubav. Pol Branton me je video kao divovski
lik; ti si me videla kao dete. Oba lika su vizije.
Dama je rekla: ıPol Branton me je pitao da li sam ovde imala neko duhovno iskustvo,
i ja sam to porekla. Sada se desilo ovo.‰
M: Nemoj biti obmanjena vizijama.
P: Ako je neko miljama daleko, u Evropi, i prizove va{u pomo}...
M: Gde je Evropa? Ona je u tebi.
P: Ja sam do{la ovamo. Volela bih kada bi Mahar{i do{ao tamo. (Govore}i to, tiho se
smejala. Ti{ina, nekoliko minuta.)
M: Ti vidi{ fizi~ko telo i zato nalazi{ ograni~enja. Na ovom planu deluju vreme i
prostor. Sve dok razmi{lja{ o grubom telu, postoja}e razlike u vidu razli~itih tela. S druge
strane, me|utim, spoznaja stvarnog Mahar{ija umiri}e sve sumnje.
Da li si sada u Indiji? Ili je Indija u tebi? Ve} sada mora otpasti taj utisak da si u
Indiji. Indija je u tebi. Da bi to sebi dokazala, pogledaj svoj san. Da li si ose}ala da si u
Evropi ili u Indiji dok si spavala? A tada si, bez daljeg, postojala isto kao sada.
Prostor je u tebi. Fizi~ko telo je u prostoru, ali ne i ti.
154
Pol Branton je imao zatvorene o~i kada je video viziju, dok su tvoje, kaè{, bile
otvorene.
P: Da. Ali, ja nikada nisam imala vizije, dok je on ekstrasens.
Posle nekog vremena pitala je da li je prednost ili mana imati ovakve vizije.
M: Prednost.
Mo`da si mislila o nekom detetu i ono se pojavilo u viziji...
P: Da, samo o [ivi - o njegovom detinjem licu...
M: To je.
P: Ali, [iva je uni{titelj...
M: Da. Patnji.
Posle nekog vremena, Bhagavan je nastavio: ıUskoro }e{ oti}i da spava{. Kad se ujutru
probudi{, re}i }e{: 'Spavala sam dobro i blaèno'. Ono {to se desilo u dubokom snu je tvoja
prava priroda. Ona se nastavlja i sada. Ina~e to ne bi bila tvoja prava priroda. Budi svesna
tog stanja uvek: to je [iva.
Da li mi imamo obli~je? Prona|i to pre nego {to bude{ mislila o [ivinom obli~ju. Da li
si postojala u dubokom snu? Da li si tada bila svesna nekog obli~ja? Da li si imala obli~je
dok si spavala? Postojala si kao i sada. 'Ja' koje je bilo u snu, prisutno je i sada. Prema
tvom iskustvu za vreme spavanja ti nisi bila telo. Isto to si i sada - dakle, bez tela si.
Bivaju}i bez tela, u snu si bila sre}na. Sada si isto to. Ono {to sve vreme opstaje, mora da je
jedina prava priroda. U snu nije bilo tela, ve} samo iskustva sre}e. To se i sada nastavlja.
Sopstvo je bestelesno. Tako, ako ti sada nema{ telo, moè li [iva da ima telo? Ako ti ima{
telo, i [iva ga ima. Ako ga ti nema{, nema ga ni on.
P: Za{to je on, onda, [iva?
M: {iva zna~i otelovljenje sre}e - povoljnosti.
Ona je bila veoma zadovoljna. Posle nekog vremena je oti{la.
305. Posetioci su me|usobno razgovarali i jedan od njih je rekao: ıMi, koji smo dobro
upoznati sa na{im tradicionalnim u~enjima, nismo u stanju da ih sledimo (misle}i na
Bhagavanova). Kako mogu stranci, kojima na{i putevi nisu poznati, tako lako da slede [ri
Bhagavanovo u~enje?‰
îni se da on saose}a sa njihovim nastojanjima da nas razumeju, uprkos svojim
nedostacima i neodgovaraju}em znanju.
[ri Bhagavan je kona~no primetio: ıBolje je imati vizije nego ih nemati. Na taj na~in se
ljudi zainteresuju. Ne poseù za drugim idejama; kad jednom ne{to zapo~nu, drè se toga.
Toliko o njihovim dobrim osobinama.‰
[ri Bhagavan je kasnije uputio na viziju [ivaprakasam Pilaija: ıVizije nisu spolja. Javljaju
se samo u nama. Ako su spolja{nje, one moraju da postoje i kada posmatra~ nije prisutan.
Zato, {ta je garancija njihovog postojanja? Samo posmatra~.‰
306. P: Potrebno je ne{to konkretno na {ta bi se meditiralo. Kako da meditiramo na 'ja'?

M: Mi smo se ukorenili u obli~jima i zato zahtevamo konkretan oblik da bi na njega
meditirali. Na kraju }e preostati samo ono o ~emu meditiramo. Kada meditira{, druge misli
nestaju. Sve dok mora{ da meditira{, postoje druge misli. Gde si ti? Ti moè{ da meditira{
zato {to postoji{. Jer, meditant moè da meditira. Meditacije moè biti samo kad je on
prisutan. Meditacija odbija sve druge misli. Treba samog sebe da utopi{ u izvor. Svaki put
kada to ~inimo, kao u smrti, snu ili pri nesvestici, mi smo nesvesni. [ta je meditacija? Ona
je svesno utapanje u izvor. Onda }e strah od smrti ili nesvesti nestati zato {to si u stanju da
se utopi{ u izvor svesno.
Za{to se pla{iti smrti? Smrt ne moè da zna~i ne-bi}e. Za{to voli{ san, a smrt ne? Zar
sada ne misli{? Da li sada ne postoji{? Nisi postojao u snu? âk i dete kaè da je spavalo
dobro i blaèno. To je priznanje njegovog postojanja u snu, mada nesvesnog postojanja. Dakle,
svest je na{a prava priroda. Ne moèmo biti nesvesni. Me|utim, kaèmo da smo u snu bili
155
nesvesni zato {to mislimo na ograni~enu svest, svest ega. Svet, telo i sve ostalo, tako su
ukorenjeni u nama da se ova relativna svest smatra za Sopstvo. Da li iko u snu kaè da je
nesvestan? On to kaè sada. To je stanje relativne svesti. Zato, on govori o relativnoj svesti, a
ne o apsolutnoj. îsta, apsolutna svest je iza relativne svesti-i-nesvesti.
Vra}aju}i se, opet, Tiruvachagamu, [ri Bhagavan je rekao: ıSva ~etvorica najve}ih svetaca
daju svoja iskustva u samoj prvoj strofi. 1. Nepodeljeno bogosluènje. 2. Nikad nepopu{taju}e
se}anje. 3. Nepostojanje misli. 4. Ega nema, Sopstvo jeste. Svi misle isto.
P: Ali, ova istina se ne spoznaje.
M: Bi}e spoznata kad do|e vreme. Dotle, postoji predanost (bhakti). 'Ni za tren ne
napu{ta{ moj um.' Da li te Bog napu{ta ijednog trenutka? Ti si taj koji dopu{ta svom umu da
odluta. Bog je uvek postojan. Kada je tvoj um stabilan, ti kaè{: 'On ne napu{ta moj um ni
za trenutak.' Kako je to sme{no!
307. G. [amana iz Majsora pitao je [ri Bhagavana: ıMolim vas da objasnite aham sphuranu
(svetlost 'ja'-'ja').‰
M: 'Ja' se ne spoznaje u snu. Kada se probudimo, obi~no ga opaàmo udruènog s
telom, svetom i ne-Sopstvom. Takvo zdruèno 'ja' je aham vrtti (misao ili ideja o sebi, o 'ja').
Kada sâmo aham (Ja) predstavlja Sopstvo, to je aham sphurana. Ovo je prosvetljenom ~oveku
prirodno i samo ga on naziva Spoznajom, a vernika (bhakta), predano{}u Bogu (bhaktijem).
Mada je uvek prisutno, i u snu, ne opaà se. Ne moè odmah da bude znano u snu. Prvo
mora da bude spoznato u budnom stanju, jer ono je na{a istinska priroda koja leì ispod sva
tri stanja. Napor mora da se u~ini samo u stanju svakodnevne budnosti, i tu spozna Sopstvo.
Posle toga }e ono biti spoznato kao neprekidno Sopstvo, neprekidano budno{}u, sanjanjem i
dubokim snom bez snova. Tako, ono je neprekidno iskustvo (akhandakara vrtti). Re~ „iskustvo‰
(vrtti) se koristi zbog nedostatka boljeg izraza. Ne treba doslovno da se shvati kao da je to
iskustvo. U tom slu~aju iskustvo bi nalikovalo reci-koja-je-okean, {to je apsurdno. Iskustvo je
kratkotrajno, ono je ograni~ena, usmerena svest; ili apsolutna svest prekinuta opaànjima ~ula,
mislima. Iskustva su funkcija uma, dok neprekidna svest prevazilazi um. To je prirodno,
prvobitno stanje prosvetljenog, tj. oslobo|enog bi}a. To je neprekinuto iskustvo. Ono se
ispoljava kada relativna svest za|e. Misao 'ja' (aham vrtti) je prekinuta; svetlost 'ja'-'ja' (aham
sphurana) je neprekidna, stalna. Kada misli za|u, svetlost sama zasija.
31. decembar 1936.
308. Postavljeno je pitanje o nedodirljivosti.

[ri Bhagavan je rekao: ıNe-Sopstvo je nedodirljivo. Socijalna nedodirljivost je izum
~oveka, dok je ova prirodna i boànska.‰
P: Treba li nedodirljivima dozvoliti da ulaze u na{e hramove?
M: O tome treba drugi da odlu~e.
Postavljeno je pitanje o avatarima Vi{nua.
M: Hajde da spoznamo na{ sopstveni avatar. Znanje o ostalim avatarima }e slediti iz
toga.
Opet, postavljeno je pitanje o I{vari.
M: Postojanje I{vare nastaje iz na{eg sopstvenog koncepta o I{vari. Hajde da prvo
vidimo ~iji je to koncept. Koncept postoji samo u odnosu na onoga ko razmi{lja. Prona|i ko
si ti, i drugi problemi }e se sami re{iti.
1. januar 1937.
309. P: Koja je razlika izme|u Aham brahmasmi (Ja sam brahman), i brahmaivaham (Ja sam
samo brahman)?
156
M: Prvo je pratyaksha vrtti (direktno iskustvo), dok je ovo drugo paroksha jnana
(indirektno znanje). Direktno po~inje spoznajom aham (Ja sam), dok indirektno po~inje time
{to se ~uje za brahmana, i da on ne moè da bude odvojen od Sopstva kada je ono spoznato.
310. G. Dankan Grinlis: ıPo{to sam u oktobru napustio ovaj A{ram, desetak dana bio sam
svestan kako me obavija Bhagavanov mir. Sve vreme dok sam bio zaposlen, struja tog mira
jedinstva tekla je ispod svega. Bilo je to skoro kao dvojna svest, kao kada smo napola usnuli
na dosadnom predavanju. Onda je ona potpuno izbledela i stare gluposti su zauzele njeno
mesto.
Posao ne ostavlja vremena za posebnu meditaciju. Da li je stalno podse}anje 'Ja jesam',
nastojanje da se to oseti za vreme rada, dovoljno?
M: Posta}e trajno kada um bude oja~an. Ponavljanje prakse ja~a um; a takav um je u
stanju da se drì jednog toka. Tada, bilo da si angaòvan radom ili ne, tok ostaje nedirnut i
neprekidan.
P: Nije potrebno posebno meditirati?
M: Meditacija je tvoja uvek prisutna istinska priroda. Zove{ je meditacijom zato {to
postoje druge misli koje te uznemiravaju. Kada se ove misli odagnaju, ti ostaje{ sam, tj. u
stanju meditacije slobodan od misli; a to je tvoja prava priroda, koju sada poku{ava{ da
postigne{ tako {to drì{ druge misli po strani. Takvo drànje drugih misli po strani se sada
zove meditacijom. Kada ve`banje postane ~vrsto, prava priroda se pokazuje kao istinska
meditacija.
Druge misli se jo{ vi{e javljaju kada poku{ava{ da meditira{.
Odmah je nastao hor od pitanja ostalih.

[ri Mahar{i je nastavio: ıDa, sve vrste misli se javljaju u meditaciji. Ali, to je u redu.
Ono {to u tebi leì skriveno, iznosi se van. Ako se ne pojave, kako moè{ da ih uni{ti{? Zato
se one spontano javljaju, kako bi se istrebile kada za to do|e vreme (u ovom procesu) i tako
da se oja~a um.‰
P: Kaè se da je sve brahman?
M: Da, ali sve dok misli{ da je odvojeno, treba to da izbegava{. S druge strane, ako
na|e{ da je Sopstvo, nema potrebe da kaè{ 'sve'. Jer, sve {to postoji je samo brahman. Nema
ni~eg osim brahmana.
P: Ribhu Gita govori o nerealnosti mno{tva objekata, dodaju}i na kraju da su svi oni
brahman i, kao takvi, realni.
M: Da. Kad ih vidi{ kao mno{tvo, oni su asat, tj. nerealni. Ali, kad ih vidi{ kao
brahman, oni su realni tako {to realnost dobijaju od svoje su{tine, brahmana.
P: Za{to onda Upadesha Sara govori o telu itd. kao o jadi, tj. neosetljivom?
M: Neosetljivi su utoliko {to kaè{ da su telo i ostalo odvojeni od Sopstva. Ali, kada se
Sopstvo na|e, ovo telo i sve ostalo se nalaze u njemu. Posle toga, niko ne}e postaviti to
pitanje i niko ne}e re}i da su neosetljivi.
P: Kaè se da je viveka razlu~ivanje izme|u Sopstva i ne-Sopstva. [ta je ne-Sopstvo?
M: U stvari, nema ne-Sopstva. Na-Sopstvo tako|e postoji u Sopstvu. Sopstvo je ono koje
govori o ne-Sopstvu, kada zaboravi sebe. Kada izgubi sebe, ono opaà ne{to kao ne-Sopstvo,
koje, posle svega, nije ni{ta drugo do ono samo.
Rasprava me|u pristalicama razli~itih teorija postala je vru}a.
2. januar 1937.
311. M: 'Ja' koje izranja }e za}i. To je individualno 'ja', odnosno koncept 'ja'. Ono {to ne
izranja, ne}e ni za}i. Ono jeste i bi}e zauvek. To je univerzalno Ja, savr{eno Ja, ili spoznaja
Sopstva.
157
U 5.30 posle podne, dama iz [vajcarske se àlila [ri Bhagavanu da dobija glavobolju
ako produàva meditaciju jo{ neko vreme.
M: Ako se razume da su meditant i meditacija isto, ne}e biti glavobolje i sli~nih àlbi.
P: Ali, oni su razli~iti. Kako da ih smatramo istim?
M: To je prema tvom gledi{tu. Postoji samo Jedno i nema razlika. Kada se meditira,
relativna svest nestaje. To nije poni{tenje, jer ra|a se apsolutna svest. Biblija sama kaè:
'Carstvo nebesko je u tebi'. Ako za sebe smatra{ da si telo, postoji te{ko}a u razumevanju
ovog stava. S druge strane, ako zna{ ko si zaista, Carstvo nebesko, i sve ostalo je sadràno u
tvome istinskom Sopstvu. Oni su koncepti koji se javljaju po{to se javio ego. Drshtim
janamayeem krtva pasyet brahmanayam jagat. (Upravi svoj pogled unutra i u~ini ga apsolutnim.)
Sa tom apsolutnom sve{}u koju si spoznao, pogledaj napolje i spozna}e{ da univerzum nije
odvojen od spoznatog Apsoluta.
Ti govori{ o spolja{njem, zato {to je tvoj pogled usmeren spolja. U toj situaciji savetuje
ti se da pogleda{ unutra. Ovo unutra je relativno u odnosu na ono spolja koje traì{. U stvari,
Sopstvo nije ni spolja ni unutra.
Kada se govori o Nebu, neko misli da je ono gore ili dole, unutra ili spolja, po{to je
svako navikao na relativno znanje. Traìmo samo objektivno znanje i otuda ove ideje.
Istinu govore}i, nema ni gore ni dole, ni unutra ni spolja. Ako su oni stvarni, onda
moraju biti prisutni i u dubokom snu bez snova. Jer, ono {to je stvarno, mora biti neprekidno
i stalno. Ose}a{ li 'unutra' i 'spolja' u snu? Naravno da ne.
P: Ne se}am se.
M: Da je to postojalo, se}ala bi se. Ali, ti priznaje{ da si tada postojala. Isto Sopstvo
sada govori. Sopstvo koje je bilo neizdiferencirano u snu, izdiferencirano je u sada{njem stanju
i vidi raznolikost. Stvarno Postojanje je Jedno jedino, li{eno objektivnog znanja. To je
apsolutna svest. To je stanje sre}e koje svi priznajemo. To stanje mora da se izvede u ovom
budnom stanju. Ono se naziva jagrat sushupti. To je mukti.
P: Ego je onaj koji se reinkarnira.
M: Da. Ali, {ta je reinkarnacija? Ego ostaje isti. Pojavljuju se nova tela koja ga imaju.
Ego se ne menja. On ne napu{ta jedno telo, pa traì i nalazi drugo. Samo vidi {ta se de{ava
~ak i tvom grubom telu. Pretpostavimo da ide{ u London. Kako }e{ to da uradi{? U|e{ u
prevozno sredstvo, ode{ do luke, ukrca{ se na parobrod i stigne{ u London za nekoliko dana.
[ta se desilo? Prevozna sredstva su se kretala, a ne tvoje telo. Ali, ipak }e{ re}i da si ti
putovala sa jednog kraja sveta na drugi. Kretanja prevoznih sredstava su pogre{no pripisana
tvom telu. Isto je i sa tvojim egom. Reinkarnacije su mu pogre{no pripisane. Na primer, {ta
se de{ava u snu? Da li ti ide{ u svet snova, ili se on de{ava u tebi? Sigurno, ovo drugo. Isto
je sa inkarnacijama. Ego sve vreme ostaje neizmenjen.
Opet, u tvom snu nema vremena i prostora. Oni su koncepti koji nastaju po{to se javila
misao 'ja'. Pre nego {to se javi misao 'ja', koncepti ne postoje. Stoga, ti si izvan vremena i
prostora. Misao 'ja' je samo ograni~eno 'ja'. Pravo Ja je neograni~eno, univerzalno, izvan
vremena i prostora. Oni su odsutni dok spavamo. Upravo kada se budimo iz sna, a pre nego
{to vidimo objektivni svet, postoji stanje svesnosti koje je tvoje ~isto Sopstvo. Ono mora biti
poznato.
P: Ali, ja ga ne spoznajem.
M: Ono nije objekat koji bi se mogao spoznati. Ti si to. Koga to ima da bi spoznao, i
{ta da spozna?
312. G. V. K. ôlkar, iz Pune: ıKaè se: 'Spoznaj sebe' i 'Vidi svoje pravo ja'. Kako se to
postiè? Da li tako {to se sve vreme prosto i mehani~ki ponavlja mantra, ili tako {to se sve
vreme podse}amo za{to ponavljamo mantru?‰
M: Ti uvek automatski ponavalja{ mantru. Ako nisi svestan ajape (neizgovorenog pojanja)
koja se odvija ve~no, treba da se lati{ jape. Japa se radi sa naporom. Napor sluì da se druge
misli odbiju. Onda japa postaje mentalna i unutarnja. Kona~no, spoznaje se njena ajapa i
158
ve~na priroda. Tako }e{ otkriti da se ona odvija i bez tvog napora. Stanje bez napora je
stanje spoznaje.
G. ôlkar je ponovo zahtevao prakti~na uputstva, mantru koja njemu odgovara.
M: Ona nije spolja{nja i zato ne mora da se traì drugde. Ona je unutra{nja i ve~na
je. Uvek je spoznata. Ali, ti kaè{ da nisi svestan. Ona zahteva stalnu pa`nju. Nikakav drugi
napor nije potreban. Tvoj napor sluì samo za to da ne dozvoli{ da te druge misli
uznemiravaju.
Osoba je bila zadovoljna odgovorom.
313. G. Grinlis: ıBhagavan je ju~e rekao da }e se spolja{nji rad odvijati automatski dok smo
angaòvani traganjem za 'Bogom u nama'. Opisano je u ìvotu [ri ]aitanje da je, dok je
traìo Kri{nu (Sopstvo) za vreme svojih predavanja u~enicima, zaboravio gde je njegovo telo i
nastavio je da govori o Kri{ni. Ovo budi sumnju da se rad ne moè bezbedno prepustiti sebi.
Treba li da zadrìmo delimi~nu pa`nju na fizi~ki rad?
M: Sopstvo je sve. Sada te pitam: Da li si odvojen od Sebe (Sopstva)? Moè li posao
da se odvija odvojeno od Sopstva? I, da li je telo odvojeno od Sopstva? Ni{ta od toga ne
moè biti odvojeno od Sopstva. Sopstvo je univerzalno. Zna~i, svako delanje }e se odvijati, bez
obzira da li ti u njemu voljno u~estvuje{ ili ne. Rad }e se odvijati automatski. Biti u Sopstvu
zna~i biti u svim aktivnostima.
P: Posao moè da trpi ako ga ne obavljam.
M: Misli{ da si ti taj koji radi zato {to se identifikuje{ sa telom. Ali telo i sve njegove
aktivnosti, uklju~uju}i i rad, nisu odvojeni od Sopstva. [ta mari da li ti u~estvuje{ u radu ili
ne? Pretpostavimo da hoda{ od jednog mesta do drugog. Ne}e{ pratiti svaki pojedina~ni korak
koji na~ini{ hodaju}i. Nakon odre|enog vremena, me|utim, na|e{ se na svom odredi{tu. Vidi{
kako se rad, tj. hodanje, odvija bez tvoje pa`nje. Isto je sa drugim vrstama rada.
P: Onda je to kao hodanje u snu.
M: Ba{ tako. Dok dete ~vrsto spava, majka ga hrani. Dete jede hranu isto tako dobro
kao kada je budno. Ali, slede}eg jutra re}i }e majci: 'Mama, nisam jeo no}as'. Majka i svi
ostali znaju da jeste. Ali ono kaè da nije. Ono nije bilo svesno, ali delanje se ipak odvijalo.
Somnambulizam je zaista dobra analogija za ovu vrstu delanja.
Uzmimo jedan drugi primer: Putnik je zaspao u kolima. Za vreme putovanja bikovi stoje
ili se kre}u, ili su ispregnuti iz jarma. On za ove okolnosti ne zna, ali se na|e na drugom
mestu kada se probudi. Bio je blaèno nesvestan okolnosti putovanja, ali je njegovo putovanje
zavr{eno.
Isto je sa Sopstvom neke osobe. On spava u telu. Njegovo budno stanje je kretanje
bikova, njegov samadhi je njihovo stajanje, tj. on je svestan delanja, ali nije poistove}en sa
njim. Bikovi su upregnuti ali se ne kre}u. Njegov dubok san je potpuno privremeno odlaganje
aktivnosti, koje odgovara osloba|anju bikova iz jarma.
Jo{ jedan primer: U bioskopskoj predstavi se projektuju scene na platno. Ali, kretanje
slika ne uti~e na platno, niti ga menja. Posmatra~ obra}a pa`nju na slike i zanemaruje platno.
One ne mogu da postoje bez platna. Ipak se njegovo postojanje ignori{e. Isto tako, Sopstvo je
platno na kome se slike, naime zbivanja, odvijaju. Ljudi su svesni slika, a zanemaruju Sopstvo.
Ipak, oni nisu odvojeni od Sopstva. Bili mi svesni ili nesvesni delanja, ono }e se nastaviti.
P: U bioskopu postoji operater.
M: Bioskopska predstava se izvodi pomo}u neosetljivog materijala. Platno, slike i sijalica
su neosetljivi i zahtevaju operatera, svesnog zastupnika. U slu~aju Sopstva, ono je sama svest, i
zato je sadrì u sebi. Ne moè biti posebnog operatera.
Posetilac je protestovao da on nije zamenio telo sa operaterom, {to se u odgovoru
podrazumeva.
M: Mislilo se na funkcije tela koje podrazumevaju potrebu za operaterom. Po{to je
prisutno telo, kao inertni objekat, potreban je operater, svesni zastupnik.
159
Ljudi misle da su individue (jive), pa je zato [ri Kri{na rekao da Bog obitava u Srcu
kao operater jiva. U stvari, nema individua ni operatera. Sopstvo obuhvata sve. Ono je platno,
slike, posmatra~, glumac, operater, svetlost i sve ostalo. Tvoje ograni~avanje Sopstva na telo i
zami{ljanje sebe kao u~esnika, odgovara zamisli posmatra~a da je glumac u bioskopskoj
predstavi. Zamisli glumca koji pita da li bi mogao da odglumi neku scenu bez platna. Tako je
sa ~ovekom koji razmi{lja o svom delanju kao odvojenom od Sopstva.
P: To je kao da traìmo od gledaoca da igra u bioskopskoj predstavi. îni se da je
somnambulizam poèljan.
M: Postoji verovanje da vrana okre}e samo jednu duìcu (iris) kroz oba oka da bi
videla neki objekat. Ima samo jednu duìcu, a dve o~ne duplje. Po svojoj èlji manipuli{e
vidom.
Ili, opet, slon ima samo jednu surlu, pomo}u koje di{e i obavlja druge radnje, kao {to
je pijenje vode.
Tako|e, kaè se da zmije koriste isti ~ulni aparat za vid i sluh.
Sli~no tome, delanja i stanja zavise od na{eg gledi{ta. Budnost u toku spavanja ili
spavanje u toku budnosti, kao sanjanje spavanja ili sanjanje budnosti su otprilike isto.
P: Mi treba da radimo sa fizi~kim telom u budnosti, u fizi~kom svetu. Ako spavamo
dok radimo, ili radimo dok spavamo, posao ne}e biti dobro ura|en.
M: Dubok san nije neznanje; ono je tvoje }isto stanje. Budnost nije znanje; ono je
neznanje. U toku dubokog sna postoji potpuna svesnost; u budnosti potpuno neznanje. Tvoja
prava priroda pokriva oba i {iri se izvan njih. Sopstvo je izvan znanja i neznanja.
Dubok san, sanjanje i budnost su samo fenomeni koji prolaze pred Sopstvom. Oni se
odvijaju, bili mi svesni ili ne. To je stanje jnanija u kome se smenjuju stanja budnosti,
samadhija, dubokog sna i sanjanja kao kretanje bikova, njihovo zaustavljanje i odvezivanje, dok
putnik spava, kao {to je napred navedeno. Ova pitanja se javljaju sa gledi{ta ajnanija; ina~e se
ne bi javila.
P: Naravno da se ne mogu javiti Sopstvu. Koga bi tada bilo da ih postavi? Ali, na
àlost, ja jo{ nisam spoznao Sopstvo.
M: Upravo je to prepreka na tvom putu. Da bi spoznao Sopstvo, mora{ se osloboditi
ideje da si ajnani. Ti si Sopstvo. Da li je ikad bilo trenutka kada si bio bez Sebe (Sopstva)?
P: Dakle, radi se o eksperimentu sa somnambulizmom... ili sanjarenjem.
Bhagavan se smejao.
3. januar 1937.
Kapi nektara
314. U ju~era{njim odgovorima [ri Bhagavan je rekao da je Sopstvo ~ista svest u dubokom
snu, tako|e je ukazao na to da je vreme prelaza iz spavanja u budnost idealno za spoznaju
Sopstva. Traìli su od njega da to objasni.
[ri Bhagavan je milostivo odgovorio: Sopstvo je za vreme dubokog sna ~ista svest. U
fazi prelaska razvija se aham ('ja') bez idam ('ono'). Manifestuje se kao 'ja' i 'ono' u budnom
stanju. Individualno iskustvo postoji samo posredstvom 'ja'. Zato pojedinac mora ciljati na
spoznaju u smislu koji je naveden (tj. pomo}u 'ja' prelazne faze). Ina~e, iskustvo dubokog sna
mu ni{ta ne govori. Ako se spozna 'ja' u prelaznoj fazi, spoznajemo istinu i to nas vodi cilju.
Opet, kaè se da je dubok san neznanje (ajnana). To je ta~no samo u odnosu na
pogre{no znanje koje preovladava budnim stanjem. U stvari, budno stanje je neznanje, a stanje
dubokog sna je potpuno znanje (prajnana).23 Prajnana je brahman, kaù spisi. Brahman je
ve~an. Onaj-koji-doìvljava dubok san zove se prajna. On je prajnanam u sva tri stanja.
Njegovo posebno zna~enje u dubokom snu jeste da je on pun znanja (prajnanaghana). [ta je
ghana? Postoje jnana i vijnana. Obe operi{u zajedno u svakom opaànju. U budnosti je vijnana
23
Misli se na iskustvo ~istog ili apsolutnog bivstva, a ne na mentalno znanje. U nastavku teksta to se naziva
brahmanom.
160
pogre{no znanje, tj. neznanje (ajnana). Ono uvek postoji zajedno sa individualno{}u. Kada
postane jasno znanje (vispashta jnana), to je brahman. Kada je pogre{no znanje potpuno
odsutno, kao za vreme dubokog sna bez snova, onaj-koji-doìvljava ostaje samo kao ~ista
prajnana. To je prajnanaghana. Aitareya Upani{ada kaè da su prajnana, vijnana, ajnana i
samjnana, sve imena brahmana. Kako da se doìvi onaj-koji-doìvljava kada je on sa~injen od
samog znanja? Iskustvo je uvek sa vijnanom. Zato mora da se odrì ~isto 'ja' prelazne faze,
kako bi imalo iskustvo prajnanaghane. 'Ja' budnog stanja je ne~isto i nije od koristi za to
iskustvo. Zato se koristi 'ja' prelazne faze, ili ~isto Ja. Kako da se spozna ovo ~isto Ja? Viveka
chudamani kaè: 'On uvek svetli kroz intelektualni omota~'. Tripura rahasya i druga dela isti~u
da interval izme|u dve uzastopne misli predstavlja ~isto Ja.24 Zato, kada se drìmo ~istog Ja
treba da imamo prajnanaghanu za cilj, i u tom nastojanju je prisutna mentalna aktivnost (vrtti).
Sve ovo ima svoje pravo i odgovaraju}e mesto, i istovremeno vodi spoznaji.
Opet, ~isto Ja je u Viveka chudamani opisano kao razli~ito od nebivstva (asat). Ovde je
nebi}e ukaljano, budno 'ja'. Asavilakashana zna~i bivstvo, tj, Ja dubokog sna. Ono je opisano i
kao razli~ito od bivstva (sat) i nebivstva (asat). Oba zna~e isto. Ono je tako|e svedok koji sve
vidi (asesha sakshin).
Ako je ono ~isto, kako se moè iskusiti pomo}u ne~istog 'ja'? Kaèmo: ıSpavao sam
blaèno‰. Na{e iskustvo bila je sre}a. Da nije, kako bismo mogli da govorimo o ne~em {to
nismo iskusili? Kako smo iskusili sre}u u snu, ako je Sopstvo bilo ~isto? Ko je taj koji sada
govori o tom iskustvu? To je vijnanatma (Sopstvo u neznanju) i ono govori o prajnanatmi
(~istom Sopstvu). Kako to moè biti? Da li je ova vijnanatma bila prisutna u snu? Njen
sada{nji iskaz o iskustvu sre}e dopu{ta nam da zaklju~imo da je postojala u snu. Kako je,
onda, preostala? Sigurno ne kao u budnom stanju. Ona je bila tamo, ali veoma suptilna.
Krajnje suptilna vijnanatma doìvljava sre}u prajnanatme pomo}u maya (obli~ja). Ona je kao
mese~ina koju vidimo ispod granja, gran~ica i li{}a drveta.
Suptilna vijnanatma prividno izgleda kao stranac za o~iglednu vijnanatmu sada{njeg
trenutka. Za{to treba da zaklju~imo o njenom postojanju u snu? Da li treba da poreknemo
iskustvo sre}e i zavr{imo sa ovim zaklju~ivanjem? Ne. înjenica o iskustvu sre}e se ne moè
pore}i, po{to svi ùdimo za snom i spremamo udoban krevet da bi uìvali u dobrom snu.
Ovo nas navodi na zaklju~ak da su opaàtelj, opaàno i opaànje prisutni u sva tri
stanja, iako postoje razlike u njihovoj suptilnosti. U prelaznoj fazi Ja je ~isto po{to je 'ono'
potisnuto. Tada Ja preovladava.
Za{to sada ne spoznajemo to ~isto Ja, ili ga se bar ne se}amo? Zato {to ga jo{ nismo
upoznali. Ono se moè prepoznati samo ako se svesno postigne. Zato u~ini napor i postigni ga
svesno.
315. Jedan od pratilaca je pitao: ı[ri Bhagavan je rekao: 'Stvarnost i iluzija su jedno te isto.'
Kako to?‰
M: Tantristi i sli~ni njima osu|uju filozofiju [ri [ankare kao u~enje o iluziji (maya
vada), a da je ne razumeju ispravno. [ta on kaè? On kaè: 1. Brahman je stvarnost; 2.
univerzum je iluzija; 3. brahman je univerzum. On se ne zaustavlja kod drugog iskaza, ve} ga
dopunjava tre}im. Na {ta to on ukazuje? Univerzum se opaà kao da je odvojen od brahmana
i to opaànje je pogre{no. Protivnici isti~u njegovu ilustraciju sa uètom i zmijom. To je
bezuslovno na-metanje (iluzije na stvarnost - upadhi). Kada se spozna istina o uètu, iluzija o
zmiji zauvek je uklonjena.
Ali, oni bi trebalo da uzmu u obzir i uslovno na-metanje, fatamorganu. Ona ne nestaje
kada se spozna kao takva. Vizija postoji, ali vi{e ne tr~imo ka njoj zbog vode. [ri [ankara
mora da se shvati u svetlu obe ilustracije. Svet je iluzija. âk i kada se to spozna, on se i
dalje javlja. Moramo znati da je on brahman, a ne ne{to drugo.
24
Drugim re~ima, 'ja' je mislilac i posmatra~ svake misli, svesnost o mislima. Sopstvo je, za razliku od 'ja', svedok
i mislioca i mi{ljenja. Ovo se spoznaje jedino u meditaciji, a cilj meditacije je razlikovanje svedoka od posmatra~a,
Sopstva od 'ja'.
161
Ako se svet pojavljuje, kome se onda javlja? - pita on - Koji je tvoj odgovor? Mora{
re{i: Sopstvu. Ako ne, da li }e se svet pojaviti u odsustvu Sopstva koje ga opaà? Stoga,
Sopstvo je stvarnost. To je njegov zaklju~ak. Pojave su stvarne kao Sopstvo, a odvojene od
njega su iluzije.
Pa, {ta kaù tantristi i ostali? Oni kaù da su pojave stvarne, po{to su deo stvarnosti u
kojoj se pojavljuju.
Nisu li ova dva stava ista? To je ono na {ta mislim kada kaèm da su stvarnost i
iluzija jedno te isto.
Protivnici nastavljaju: I u uslovnoj, i u bezuslovnoj iluziji, pojava vode u fatamorgani je
~ista iluzija, po{to ta voda ne moè da se koristi ni za {ta. Dok je pojava sveta druga~ija,
po{to je ona svrhovita. Kako se, onda, moè na~initi ovo pore|enje?
Neka pojava ne mora biti stvarnost samo zato {to ima neku svrhu. Uzmimo za primer
san. Tvorevine sna su svrhovite; one sluè svrsi sna. Voda iz sna gasi è| iz sna. Me|utim,
tvorevina iz sna se poni{tava u budnom stanju. Tvorevine budnosti se poni{tavaju u ostala dva
stanja. Ono {to nije stalno, ne moè biti stvarno. Ako je ne{to stvarno, onda mora uvek biti
stvarno, a ne samo za neko vreme, posle ~ega opet postaje nestvarno.
Tako je i sa magijskim tvorevinama. Javljaju se kao stvarne, a ipak su iluzorne.
Isto tako, univerzum ne moè biti stvaran sam po sebi, zna~i, odvojeno od Stvarnosti
koja ga omogu}ava.
316. Na bioskopskom platnu je vatra. Da li ona izgori platno? Vodopadi - da li oni okvase
platno? Oru|a - da li ona o{te}uju platno?
Zato se kaè accedyoyam, adahyoyam, akledhyoyam. Vatra, voda itd. su pojave na platnu
brahmana (Sopstva) i nemaju uticaja na njega.
6. januar 1937.
317. G. Parki: ıMnogi posetioci mi ovde kaù da od vas dobijaju vizije ili misli. Ja sam tu
ve} mesec i po dana i jo{ nemam nikakvo sli~no iskustvo. Da li je to zato {to sam nedostojan
va{e milosti? Ako je tako, ose}am nemilost po kojoj ja, koji sam Vasi{takulotpana (roda
Vasi{te), ne treba da imam va{u milost, dok stranci koji dolaze iz daleka treba. Da li biste mi
ljubazno savetovali neku prayascittu (metod ispa{tanja) za odstranjenje ove nemilosti.‰
M: Vizije i misli zavise od stanja uma. One zavise od pojedinca, a ne od Univerzalnog
Prisustva. [to je jo{ va`nije, one su bezna~ajne. Ono {to je bitno je mir duha.
P: Mir duha je rezultat transa. Kako on nastaje?
M: Trans je samo odsustvo misli. To stanje preovladava u snu. Da li ti ono donosi
duhovni mir?
P: U dnevnim novinama koje izdaje A{ram, kaè se da je trans neophodan.
M: Trans nije ne{to odvojeno od nas, kako bi se stekao kao ne{to novo. Tvoje prirodno
stanje se ispoljava u stanju transa.
P: Ali, ja ga ne ose}am.
M: înjenica {to veruje{ u suprotno spre~ava te da ga oseti{.
P: Po{to nisam spoznao Sopstvo, ja kaèm da ne shvatam svoje stalno stanje transa.
M: To je samo ponavljanje. To je prepreka. Javlja se zato {to misli{ da si ti ne-
Sopstvo. To je pogre{no. Nemoj ne-Sopstvo da smatra{ za Sopstvo. Onda }e ti Sopstvo postati
o~igledno.
P: To razumem teoretski, ali ne i prakti~no.
M: Nema dva Sopstva, pa da jedno moè da govori o nespoznavanju drugog.
P: Za mene je to jo{ uvek samo teorija. Kako da do|em do transa?
M: Dejstvo transa je prolazno. Sre}a postoji samo dok on traje. Kada se iz njega izroni,
vra}aju se stare vasane (utisci). Ukoliko se vasane ne uni{te u sahaja samadhiju (samadhiju bez
napora) nema koristi od transa.
162
P: Ali, trans mora da prethodi sahaja samadhiju?
M: Trans je prirodno stanje. Iako postoje aktivnosti i pojave, one ne uti~u na trans.
Ako se spozna da one nisu odvojene od Sopstva, Sopstvo je spoznato. Koja je korist od
transa ako on ne donosi trajan mir uma? Znaj da si ~ak i sada u transu, ma {ta se de{avalo.
To je sve.
P: Ali, kako to da u~inim?
Jedan od prisutnih u~enjaka je tada naveo izjavu iz klasi~nih spisa na sanskritu: '...gde
re~i ne dopiru, kao ni um.'
Pitalac je o{tro odgovorio: Tako|e se kaè 'moè se spoznati samo umom' (manasaiva
aptavyam).
M: Da. îst um, tj. um oslobo|en od misli je Sopstvo. îst um je iza ne~istog uma.
P: Vidi se intelektom suptilnijim od najsuptilnijeg intelekta vidovnjaka.
M: Ono {to je re~eno o umu, vaì i za to.
P: Ako je trans moje prirodno stanje, za{to se onda kaè da je on neophodan da bi se
do{lo do spoznaje?
M: To zna~i da treba da budemo svesni svog ve~nog stanja transa. Biti ga nesvestan je
neznanje. Pramado vai mrtvuh (nepa`nja je sama smrt).
P: Kako mogu da imam pa`nju, ako prethodno nisam imao trans?
M: Jako dobro. Ako ti je toliko stalo do transa, svaki narkotik }e te dovesti do njega.
Rezultat }e biti navika drogiranja, a ne oslobo|enje. âk i u transu postoje vasane u
pritajenom stanju. Vasane se moraju uni{titi.
Jedan drugi oboàvatelj: Moè li biti samospoznaje pre nego {to se vasane potpuno
uni{te?
M: Postoje dve vrste vasana: 1. bandha hetuh, koja izaziva ~ovekovo ropstvo u neznanju,
i 2. bhoga hetuh koja mudrome donosi ~ak i uìvanje. Ova poslednja ne spre~ava spoznaju.
P: Da li se samospoznate osobe ra|aju ponovo? Kao Vamadeva ili Jada Bharata?
M: Spoznati se vi{e ne mogu roditi. Ponovo ro|enje je posledica vasana koje
porobljavaju, a one se uni{tavaju u stanju samospoznaje.
P: Zna~i li to da su oni dospeli do stanja kevala nirvikalpe, ali ne i do sahaja
nirvikalpe?
M: Da.
P: Ako vasane uìvanja nisu prepreka stanju spoznaje, i ako neko moè da gleda na
svet i de{avanja u njemu, a da ne izgubi svoje stanje blaènstva, to zna~i da je samo vezanost
ropstvo. Da li sam u pravu?
M: Da, potpuno. Vezanost je ropstvo. Vezanost nestaje uklanjanjem ega.
P: Kaè se da se spoznaja postiè guruovom Milo{}u?
M: Guru nije niko drugi do Sopstvo.
P: Kri{na je imao Sandipanija za gurua, a Rama Vasi{tu.
M: Traga~u se kaè da je guru spolja. Okretanje uma unutra delo je gurua. Po{to je
traga~ okrenut ka spolja, savetuje mu se da u~i od gurua, koga }e posle odre|enog vremena
prepoznati kao Sopstvo.
P: Mogu li ja imati guruovu Milost?
M: Milost je uvek tu.
P: Ali, ja je tako ne ose}am.
M: Predaja }e u~initi da razumemo Milost.
P: Ja sam predao srce i du{u. Ja sam najbolji sudac svog srca. Ipak, jo{ ne ose{am
Milost.
M: Da si se predao, ne bi ni postavljao ova pitanja.
P: Predao sam se. Pitanja se jo{ uvek javljaju.
M: Milost je stalna. Tvoj sud je promenljiv. Gde bi drugde bila gre{ka?
P: Mora da mi bude omogu}eno da se predam.
163
M: Thajumanavar je rekao: ıSlava Tebi, koji si mi omogu}io da ovako raspravljam i
ovako daleko sledim re~i Tvoje!‰
7. januar 1937.
318. Hindu gospodin je pitao kako moè da se prevazi|e strah od smrti.

M: Pre nego {to razmi{lja{ o smrti, na|i da li si ti ro|en. Samo onaj ko je ro|en
moè da umre.25 Kada si u dubokom snu, isti si kao da si mrtav. Kakvog straha od smrti
uop{te moè biti?
P: Kako postojimo u snu?
M: Pitaj to u snu. Tek kada si budan se}a{ se iskustva spavanja. Se}a{ ga se re~ima
'blaèno sam spavao'.
P: Na koji na~in dolazimo do iskustva tog stanja?
M: Zovemo ga mayakarana, {to je suprotan pojam antahkarani, na koji smo navikli u
ostalim na{im stanjima. Ista sredstva se razli~ito nazivaju u razli~itim stanjima, isto kao {to se
anandatman spavanja naziva vijnanatmanom budnog stanja.
P: Molim vas, dajte mi ilustraciju za mayakaranu kojom doìvljavamo anandu.
M: Kako moè{ da kaè{ 'blaèno sam spavao'? Zato {to je tu iskustvo koje dokazuje
tvoju sre}u. Ne bi bilo ovog se}anja u budnom stanju da nema odgovaraju}eg iskustva u stanju
dubokog sna.
P: Slaèm se. Ali, molim vas, dajte mi primer.
M: Kako se to moè opisati? Ako zaroni{ u vodu da na|e{ ne{to {to leì na dnu, mo}i
}e{ da kaè{ {ta je to tek kada izroni{ iz vode. Ne moè{ ni{ta da govori{ dok si u vodi.
P: U snu nemam straha, dok ga sada ose}am.
M: Zato {to strah uvek postoji zbog onog drugog. Zbog ~ega se pla{i{?
P: Zbog opaànja tela, ~ula, zbog sveta, Boga, delanja, zadovoljstva.
M: Za{to ih vidi{ ako ti donose strah?
P: Zato {to su neizbe`ni.
M: Ali, ti si taj koji ih vidi. Za koga postoji strah? Za njih?
P: Ne, za mene.
M: Pla{i{ ih se zato {to ih vidi{. Nemoj da ih vidi{, i ne}e biti straha.
P: [ta onda treba da radim u budnom stanju?
M: Budi Sopstvo. Tada ne}e biti ni~eg {to bi izazvalo strah.
P: Da. Sada razumem. Ako vidim svoje Sopstvo, onda je ne-Sopstvo uklonjeno iz vidnog
polja i postoji sre}a. Ipak, postoji strah od smrti.
M: Samo onaj ko je ro|en mora da umre. Vidi da li si uop{te ro|en i da li smrt
treba da te zastra{uje.
319. G. Sridar, Hindu sa Goe: ı[ta je 've{tina' u izrazu 'Yoga je ve{tina na delu'? Kako se
ona postiè?‰
M: Delaj ne brinu}i za rezultate. Nemoj da misli{ da si ti delatelj. Posveti delo Bogu.
To je ve{tina i na~in kako se ona postiè.
P: Kaè se 'jednakost je yoga'. [ta je 'jednakost'?
25
Ramana ~esto govori da mi nismo ni ro|eni. Pod tim misli da je ro|enje na{eg tela i uma, i njihovo
razlaganje, samo jedan bezli~an prirodni proces. U prirodi se odvijaju mnogi hemijski procesi koji od jednog
stanja dovode organizam do sasvim druga~ijeg stanja. @ivot fizi~kog tela moèmo uporediti sa jednim segmentom
nekog hemijskog procesa, do kojeg su dovela prethodna stanja i koji }e izazvati naredna. On u potpunosti pripada
lancu biolo{kog procesa preìvljavanja. Poenta je u tome {to to nije na{a su{tina, Sopstvo - ono je
transcendentalno. To i Ramana stalno nagla{ava govore}i da mi nismo telo. Mi kao ljudska bi}a uistinu po~injemo
da postojimo tek u duhovnoj transcendenciji uslovljenih prirodnih procesa.
164
M: To je jedinstvo u raznovrsnosti. Univerzum sada vidi{ kao da je raznovrstan. Uo~i
op{ti ~inilac u svim objektima. Kada to u~ini{, prirodno sledi jednakost u parovima suprotnosti.
O ovom poslednjem se, me|utim, obi~no govori kao o jednakosti.
P: Kako se opaà op{ti ~inilac u raznovrsnosti?
M: Posmatra~ je samo jedan. Raznovrsnost se ne javlja bez posmatra~a. U posmatra~u
nema promena, ma koliko se sve drugo menjalo.
Izrazi: 'Ve{tina u radu je yoga', 'Jednakost je yoga', 'Predaj se samo meni' i 'Samo
jedno bez i~eg drugog' govore o tome da karma, yoga, bhakti i jnana prenose isto zna~enje.
Oni su jedna jedina Istina, predstavljena sa razli~itih aspekata.
G. Ekanatha Rao: ıDa li je za to neophodna Milost?‰
M: Da.
P: Kako posti}i boànsku Milost?
M: Predajom.
P: Ipak, jo{ ne ose}am Milost.
M: Nedostaje iskrenost. Predaja ne treba da bude verbalna ili uslovljena.
Pro~itani su pasusi iz sv. Justinijana da bi se opisala predaja.
Molitva ne sme da bude verbalna. Ona ide iz srca. Utopiti se u srce je molitva. To je,
tako|e, Milost.
Alvar kaè: ıSve vreme sam Tebe traìo. Ali, spoznajom Sopstva otkrio sam da si ti
Sopstvo. Sopstvo je meni sve, i zato si ti meni sve.‰
P: Ne~istote u vidu ograni~enosti, neznanja i èlja postavljaju prepreke meditaciji. Kako
ih pobediti?
M: Ne dozvoli im da te zavedu.
P: Potrebna je Milost.
M: Da. Milost je po~etak i kraj. Samoposmatranje je posledica Milosti, istrajnost je
Milost, i spoznaja je Milost. To je su{tina iskaza: 'Predaj se samo meni'. Ako se neko
potpuno predao, da li }e preostati neki deo koji }e traìti Milost? I njega je progutala Milost.
P: Prepreke su mo}ne i ometaju meditaciju.
M: Ako prepozna{ Vi{u Silu i preda{ joj se, kako }e te one ometati? Ako kaè{: 'One
su mo}ne', mora{ se dràti izvora njihove mo}i, kako te one ne bi ometale.
320. U toku jednog neformalnog razgovora [ri Bhagavan je istakao da je samospoznaja mogu}a
samo za one koji su spremni. Vasane se moraju ukloniti pre nego {to osvane spoznaja.
Moramo biti kao \anaka da bi spoznaja osvanula. Moramo biti spremni sve da `rtvujemo radi
Istine. Potpuno odricanje je pokazatelj spremnosti.
321. P: U svetu postoji patnja. Za{to ona nastaje?

M: Ako vidi{ svoje Sopstvo, ona se ne}e javiti.
P: Kada krenem da vidim ko sam ja, ni{ta ne nalazim.
M: Kako postoji{ u svom dubokom snu? Tamo nije postojala misao 'ja' i bio si potpuno
sre}an. Dok u budnom stanju, iz korena-misli 'ja', cvetaju misli o svetu koje skrivaju uro|enu
sre}u. Oslobodi se ovih misli koje su prepreka sre}i. Tvoje prirodno stanje je stanje sre}e, kao
{to je bilo pokazano tvojim dubokim snom.
P: Ja ne znam ni{ta o svom iskustvu dubokog sna.
M: Ali zna{ da je to bila sre}a. Ina~e ne bi govorio 'blaèno sam spavao'. Kada nema
ni jedne misli, nema 'ja', i ni~ega osim tebe, ti si sre}an. To je cela Istina.
To je ta~no ono {to se saop{tava velikom izrekom 'Ti si To' (tat tvam asi). Na|i svoje
Sopstvo, i tada spoznaje{ To (brahman).
P: Kakav je taj brahman?
M: Za{to èli{ da zna{ o brahmanu izvan sebe? Spis kaè: 'Ti si To'. Sopstvo ti je
blisko i ti, zapravo, ne moè{ da postoji{ bez njega. Spoznaj to. To je spoznaja brahmana.
P: Ali ja nisam u stanju to da u~inim. Previ{e sam slab da spoznam svoje Sopstvo.
165
M: U tom slu~aju predaj se potpuno i Vi{a Sila }e ti se otkriti.
P: [ta je potpuna predaja?
M: Ako se potpuno preda{ ne}e biti nikoga da pita bilo {ta, niti da o tome misli. Ili
se misli uklone tako {to se drì{ korena-misli 'ja', ili se potpuno preda{ Vi{oj Sili. Ovo su
jedina dva puta do spoznaje.
322. Obrazovana dama, }erka poznatog advokata iz Madrasa: ı[ta po va{em uputstvu treba da
radimo kako bi smo ostali slobodni od misli? Da li je to samo ispitivanje 'Ko sam Ja?'‰
M: Samo ostati mirna. U~ini to i vidi.
P: To je nemogu}e.
M: Ta~no. Upravo zbog toga se savetuje ispitivanje 'Ko sam ja?'
P: Kada postavim pitanje, nikakav odgovor ne dolazi iznutra.
M: Kakav odgovor o~ekuje{? Zar ti ne postoji{? [ta bi drugo bilo odgovor?
P: Ra|a se sve vi{e misli.
M: Kod svake misli postavi isto pitanje 'Ko sam ja?'
P: Treba li to da radim kad se svaka pojedina misao javi? Dobro. Da li je svet samo
na{a misao?
M: Prepusti ovo pitanje svetu. Neka on pita: 'Kako sam ja postao?'
P: Mislite da on sa mnom nema veze?
M: U dubokom snu ni{ta se ne opaà. Sve ovo vidi{ tek posle bu|enja. Tek kada se
misli pojave dolazi do postojanja sveta; {ta bi on drugo mogao biti do misao?
Jedan drugi posetilac: ıKako da umirimo um?‰
M: Prvo neka um bude uhva}en i donet ovamo. Onda }emo razmotriti sredstva i na~ine
za njegovo smirenje.
P: Hteo sam da kaèm da se on stalno menja, ~ak i kada radimo na{u japu.
M: Japa sluì samo smirivanju uma.
P: Koja japa je dobra za to?
M: Svaka je pogodna, kao {to je gajatri.
P: Ho}e li gajatri to u~initi?
M: Moè li neka druga da je prevazi|e? Samo oni koji ne mogu da je rade traè
druge mantre. Ona u sebi sadrì ~itav spektar Istine. Pojanje (japa) }e voditi meditaciji, a ona
je sredstvo za spoznaju Sopstva.
P: Da li }e pola sata dnevno biti dovoljno?
M: Ona mora da se radi uvek, ili koliko god moè{ vi{e.
323. Obja{njavaju}i strofu 6 iz Arunachala ashtake, [ri Bhagavan je primetio: ıPoslednja re~ u
prethodnoj strofi postavlja pitanje: 'Ima li ikoga?' Po~etne re~i ove strofe odgovaraju: 'Da, ima
Jedan...' I nastavlja: 'Mada je samo Jedan, ipak se svojom ~udesnom mo}i odraàva na si}u{noj
ta~ki 'ja' (egu), druga~ije poznatoj kao neznanje ili nakupljene pritajene te`nje (samskara). Ova
odraèna svetlost je relativno znanje. Ona, prema na{oj prarabdhi (pro{loj karmi koja sada
donosi plodove) manifestuje unutarnje pritajene te`nje kao spolja{nji grubi svet, i uvla~i
spolja{nji grubi svet kao suptilne unutarnje te`nje. Ta mo} se na suptilnom planu zove du{a,
ili um na fizi~kom. Taj um, ili mozak, deluje kao uve}iva~ tog Jednog Ve~nog Bi}a i pokazuje
ga kao prostranstvo univerzuma. U stanjima budnosti i sanjanja um je okrenut spolja, a u toku
dubokog sna bez snova, unutra. Pomo}u uma kao medija, Jedno Vrhunsko Bi}e se prikazuje
naizgled kao mno{tvo u stanju budnosti i sanjanja, a u toku dubokog sna ili kome ostaje
uvu~eno. Stoga, ti si samo To, i ne moè{ da bude{ ni{ta drugo. Kakve god promene
nastupile, isto Jedno Bi}e ostaje kao ti. Nema ni~eg osim tebe.'
Prethodna strofa kaè: 'Kada se jednom izloì svetlosti sunca, osetljiva plo~a ne moè da
prima odraze. Sli~no, po{to se um (kao osetljiva plo~a) izloì Tvojoj Svetlosti, ne moè vi{e da
odraàva svet.' [tavi{e, i samo Sunce je od Tebe. Ako su njegovi zraci tako mo}ni da
166
spre~avaju uobli~avanje likova, koliko je tek Tvoja Svetlost mo}na? Zato se kaè da nema
ni~ega osim Jednog Bi}a, Tebe.
U ovoj strofi su}u{na ta~ka je ego. Si}u{na ta~ka je sa~injena od tame - ega koji se
sastoji od pritajenih te`nji. Kako se pojavljuje posmatra~, odnosno subjekat, ili ego, on se
pro{iruje na posmatrano, objekte, ili antahkarane (unutarnje organe). Svetlost mora biti mutna
kako bi omogu}ila pojavu ega. Na dnevnoj svetlosti uè ne izgleda kao zmija. U potpunom
mraku uè ne moè ni da se vidi. Tako nema ni mogu}nosti da bude zamenjeno za zmiju.
Samo u polutami, u sumraku, pod senkama, mogu} je privid da je uè zmija. Sli~no, za îsto
Zra~e}e Bi}e, pojava kao {to je ego mogu}a je samo u Njegovoj svetlosti rastvorenoj tamom
(difuznoj). Ova tama je druga~ije poznata kao Prvobitno Neznanje (Prvobitni greh). Svetlost
koja prolazi kroz nju se naziva Odraèna Svetlost. Odraèna Svetlost je po svojoj dobrobiti
op{te poznata kao îsta Svest, I{vara ili Bog. I{vara je poznat po jedinstvu sa mayom. Drugim
re~ima, Odraèna Svetlost je I{vara.
Drugo ime - îst Um - podrazumeva i ne~ist um. To je ra|asti~ki, ili aktivan um,
odnosno ego. On tako|e moè da bude projektovan samo iz prethodnog, îstog Uma, putem
samo jednog odraza. Tako je ego proizvod druge po redu tame (avidya). Onda sledi tamasi~ki
ili tup um u obliku antahkarana (unutarnjih organa); on se pojavljuje kao svet.
Sa gledi{ta grubog tela moè se re}i da on spolja svetli kao svet, posredstvom mozga.
Ali, grubo telo je samo od uma. Za um se moè re}i da se sastoji od ~etiri unutarnja
organa, odnosno, od na~ela sa~injenog od misli, ili {estog ~ula. Ili, ako kombinujemo intelekt
sa egom, a svesnost sa umom (tj. sposobnost pam}enja sa sposobno{}u mi{ljenja), moèmo
uzeti da se sastoji od dva dela (ega i uma). U ovom poslednjem slu~aju, vijnanatma
(individualni intelekt), ili ego, odnosno posmatra~ ~ini subjekat, a mentalni omota~, ili
posmatrano, objekat.
Stanja budnosti, sanjanja i dubokog sna poti~u od Prvobitnog Neznanja (mula avidya).
Um izlazi i uvla~i iskustva iz svojih modifikacija u stanju budnosti i sanjanja, a uvla~i se u
dubokom snu, isku{avaju}i obrasce maye. Jedinstvena sila upravlja svim aktivnostima jedinki i
univerzuma. Sve su to samo pojave koje prolaze kroz Odraènu Svetlost, na univerzalnoj osnovi
Samozra}e~eg Bi}a.
Isto kao {to se uè ne moè videti kao zmija na dnevnoj svetlosti, a u gustom mraku
ni samo uè, tako se ni svet ne pojavljuje u stanju samadhija u kojem samo îsto Bi}e svetli,
ili u dubokom snu, nesvesti itd. Samo u Odraènoj Svetlosti (Svetlosti pome{anoj sa tamom, ili
znanju pome{anom sa neznanjem) moè se prividno pojaviti svet, ispoljiti se i biti rastvoren, ali
ne nezavisno od svog Izvora. Ni njegova raznovrsnost ne moè da postoji bez Stvarnosti,
prvobitnog Izvora. Tu se odvija igra u kojoj Jedno Jedino Bi}e postaje mnogostruko,
objektivizuje se (u vanjske predmete) a zatim uvla~i. Mora postojati shakti (Sila) koja to ~ini, i
to ~udesna! A ona ne moè da bude nezavisna od svog prekla. U samosvetle}em îstom Bi}u
ova Sila ne moè da bude uo~ena. Ipak, njeno delanje je sveprisutno. Kako je to uzvi{eno!
Iz njenog uzvi{enog prvobitnog delanja (tj. sile koja vibrira) sledi odraz ispunjen sattvom;
iz njega rajasti~ki ego; zatim tamasi~ki misaoni oblici koji su op{te poznati kao znanje, ili
svetlost koja odgovara uveli~avaju}em so~ivu. Isto kao {to se ve{ta~ka svetlost projektuje na
platno kroz so~ivo, tako i Odraèna Svetlost prolazi kroz misao (uveli~avanje) pre nego {to se
pro{iri kao svet izvan njega. Dalje, misao, koja je sama svest u semenom obliku, izgleda kao
da je prostranstvo spolja{njeg sveta. To je ta izuzetna Sila! Na ovaj na~in Bog (I{vara), jedinka
i svet su samo od Odraène Svetlosti, i za osnovu imaju samosvetle}e Jedno Bi}e.
Sad, {ta je ta miso 'ja' (ego)? Da li je to subjekat ili objekat u poretku sveta?
Zbog toga {to je svedok svih drugih objekata u stanju budnosti i sanjanja, ili mi bar
mislimo da jeste, moramo ga smatrati za subjekta. Me|utim, kada spoznamo ~isto Sopstvo, on
}e biti samo objekat.
îja je ova misao 'ja' (ego)? Ovo ispitivanje ~ini vicharu.
Misao 'ja', isto kao i misao 'ono', proizilaze iz iste svetlosti. Prva nastaje od gune rajas,
a druga od gune tamas. Da bismo imali Odraènu Svetlost (~istu sattvu), slobodnu od rajasa i
167
tamasa, ona mora da svetli kao 'ja'-'ja', neprekinuto mi{lju 'ono'. Ovo ~isto stanje nastupa na
trenutak izme|u spavanja i budnosti. Ukoliko ga produìmo, to je kosmi~ka svest, ili ~ak I{vara
(boànska svest). To je jedini put ka spoznaji samosvetle}eg Vrhunskog Bi}a.
Opet, postoje dve vrste iskustava u dubokom snu kojih se se}amo posle bu|enja. To su:
ıspavao sam blaèno‰ i ıni~eg nisam bio svestan‰. Iskustva su sre}a i neznanje. Tako, vidimo
Silu u obliku 1. avarane (tama) i 2. vikshepe (raznovrsnost). Um je rezultat vikshepe.
10. januar 1937.

Neka se}anja
324. 1. Dok je bio u Skandasramamu, [ri Bhagavan je video malu i duga}ku belu àbu, na
udaljenosti od oko 10 stopa. Gledao je u nju, a ona je gledala u njega. Iznenada, ona je
na~inila veliki skok i bacila se precizno u jedno Bhagavanovo oko, koje je on brzo zatvorio
tako da nije bio ozle|en.
2. Bila su dva pauna koja bi samozadovoljno {etala sa svojim perjem, ra{irenim kao
lepeza sa zlatnim {ljokicama. Jedna kobra je, tako|e, ~esto u~estvovala u zabavi i prolazila bi
izme|u njih podignute glave.
3. [ri Bhagavan kaè da paun, ~im ugleda zelenog gu{tera, ide pravo do njega i krotko
postavlja svoj vrat dole pred njega. Gu{ter ga ugrize i ubija.
4. Rangasvami Ajengar je jednom bio na brdu. U blizini se na{ao leopard. On je bacio
kamen, a leopard se okrenuo ka njemu. Ijengar je pobegao da spase ìvot. [ri Bhagavan ga je
usput sreo i upitao {ta se doga|a. Ijengar je samo rekao 'leopard' i otr~ao dalje. [ri Bhagavan
je oti{ao tamo gde je bila zver, i ona je ubrzo oti{la. Sve se ovo de{avalo u vreme kuge.
Leopardi su obi~no slobodno tumarali oko hrama, ponekad u parovima ili ~ak u ve}em broju.
5. [ri Bhagavan je rekao: ı@abu ~esto porede sa yogijem. Ona dugo miruje, dok je
jedini znak ìvota ritmi~ko pokretanje koè na njenom vratu.
Opet, àbe mogu izuzetno dugo da ostanu umrtvljene. Kaè se da progutaju svoj jezik.
Gutanje jezika je yogi~ka ve`ba. Tako se ìvot potisne. Yogi ne umire, ali jezik mora da mu
izvu~e neko drugi, kako bi se ponovo vratile ìvotne aktivnosti. ûdno je kako àba sama
izvla~i progutani jezik i ponovo oìvljava.‰
11. januar 1937.
6. Za vreme ~itanja Raghuveerana - Ramayane pisane u lakoj Malajalam prozi - nai{li

smo na pasus koji govori kako je Hanuman mentalno stigao na Lanku, pre nego {to je fizi~ki
pre{ao na to ostrvo. [ri Bhagavan je istakao ~injenicu da mentalni pristup ispunjava svrhu pre
nego {to to u~ini fizi~ka akcija.
7. [ri Bhagavan je ispri~ao slede}u sme{nu anegdotu: Ezhuta~an, veliki Malajalski svetac
i pisac, sakrio je kod sebe nekoliko riba kada je u{ao u hram. Neki njegov neprijatelj je o
tome izvestio sve{tenika hrama. Pretraìli su ga i odveli kralju. Kralj ge je pitao: ıZa{to si
uneo ribu u hram?‰ On je odgovorio: ıTo nije moja gre{ka. Ja sam je sakrio pod svoju
ode}u. Drugi su je izloìli u hramu. Gre{ka je u izlaganju. Izmet u telu se ne smatra ne~istim,
ali kada se izbaci, smatra se ne~istim. Isto je i sa ovim.‰
12. januar 1937.
325. G. Rama Sastri, iz pokrajine Guntur, sastavio je osam sloka o [ri Bhagavanu i ~itao ih
je s puno ose}anja.
Zatim je Sastri zamolio za vo|stvo. ıJa sam svetovan i nesposoban sam za put
samospoznaje. Svetovne stvari me uznemiravaju. Molim vas, posavetujte me {ta da radim.‰
M: Misli o Bogu. Njega ne uznemiravaju svetovne stvari. Ti i svet ste u njemu.
P: Mogu li da vr{im nama smaranu? Koju namu (ime) da uzmem?
168
M: Ti si Rama Sastri. U|i u zna~enje tog imena. Budi jedno sa Ramom.
13. januar 1937.
326. U odgovoru na pitanje jednog sledbenika koji ovde ve} dugo boravi, [ri Bhagavan je
rekao: ıSvi se àle na nemir uma. Neka prona|u um, i onda }e znati (kako se smiruje).
Istina, kad sednemo da meditiramo, misli nadiru u gomilama. Um je samo gomila misli.
Poku{aj da se probijemo kroz branu misli }e biti bezuspe{an. Ako moèmo na bilo koji na~in
da obitavamo u Sopstvu, to je dobro. Onima koji nisu za to sposobni, savetuje se ponavljanje
mantre ili meditacija. To je kao kada se slonu dâ da surlom drì lanac. Njegova surla je
obi~no nemirna; pruà je na sve strane kada ga izvedu na ulicu. Ako mu se dâ da nosi lanac,
nemir prestaje. Isto je i sa nemirnim umom. Ako se angaùje ponavljanjem mantre ili
meditacijom, druge misli se odbijaju od njega, jer se on koncentri{e samo na jednu misao.
Tako postaje miran. To ne zna~i da se mir sti~e bez duge borbe. Druge misli treba da se
odbiju.
Imamo jo{ jedan primer. Pretpostavimo da je jedna krava nesta{na i luta do susedne
livade da pase. Nije lako odviknuti je od te ste~ene navike. Te{ko ju je zadràti u {tali. Ako
je na silu odvedemo u {talu, ona }e samo ~ekati priliku da ponovo izigrava mangupa. Ako je
namamimo u {talu finom travom, uze}e prvog dana malo trave, i opet }e ~ekati priliku da
{mugne. Slede}eg dana }e uzeti vi{e trave, i tako }e svakog narednog dana uzimati sve vi{e,
sve dok se na kraju ne oslobodi svoje lo{e navike. Kada se potpuno oslobodi stare navike,
moèmo je mirno ostaviti slobodnu i ona ne}e odlutati na susedov pa{njak. âk i ako je u
{tali tuku, ona ne}e vi{e odlaziti. Isto je sa umom. On je navikao da luta napolju, zbog mo}i
pritajenih utisaka (vasana) koje se manifestuju kao misli. Sve dok u nama vasane, one moraju
da izlaze i tako se istro{e. Misli sa~injavaju um. Kad traìmo {ta je um, misli }e se sklup~ati i
povu}i, tako da traga~ saznaje da one dolaze iz Sopstva. Skup ovih misli je ono {to zovemo
um. Ako spoznamo da se misli javljaju iz Sopstva, i obitavamo na njihovom izvoru, um }e
nestati. Po{to um prestane da postoji i spoznamo blaènstvo mira, za nas }e biti tako te{ko da
iznedrimo misao kao {to nam je sada te{ko da ih sve drìmo po strani. Ovde um predstavlja
kravu koja izigrava mangupa. Misli su susedov pa{njak. Na{e sopstveno prvobitno bi}e,
slobodno od misli, je {tala.
Blaènstvo mira je isuvi{e dobro da bi se ometalo. ôvek koji ~vrsto spava mrzi kada
ga probude da bi nastavio svoj posao. Blaènstvo spavanja je previ{e o~aravaju}e da bi se
`rtvovalo za rad zasnovan na mislima. Stanje slobodno od misli je ~ovekovo prvobitno,
autenti~no stanje i ispunjeno je blaènstvom. Nije li àlosno napustiti takvo stanje radi stanja
optere}enog mislima i patnjom?
Ako èlimo da obitavamo u stanju bez misli, neminovna je borba. Moramo sebi da
probijemo put pre nego {to ponovo zadobijemo svoje prvobitno, autenti~no stanje. Ako uspemo
u borbi i dostignemo cilj, neprijatelj, naime misli, potopi}e se u Sopstvu i potpuno nestati.
Misli su neprijatelj. One predstavljaju stvaranje univerzuma. U njihovom odsustvu nema ni sveta
ni Boga, ni Tvorca ni stvorenog. Blaènstvo Sopstva je sâmo bivstvo (Bi}e).
Kada je Prahlada bio u samadhiju, Vi{nu je u sebi mislio:
ıPo{to je ovaj asura (demon) u samadhiju, svi ostali su u miru. Nema borbe, nema
isku{avanja snage, nema traènja mo}i, ni sredstava za postizanje mo}i. U odsustvu takvih
sredstava za postizanje mo}i (obrednih ~inova - yajna) bogovi nemaju sre}e, nema novog
stvaranja, niti se potvr|uje bilo kakvo postojanje. Zato }u ja da ga probudim, onda }e se
asure podi}i; njihova prvobitna priroda }e se ispoljiti; bogovi }e ih izazvati; asure i ostali }e
onda traìti mo} i prisvojiti sredstva za njeno ostvarenje. Obredni ~inovi }e cvetati; bogovi }e
imati sre}e; bi}e sve vi{e stvaranja, vi{e borbe i ja }u imati {ta da radim.‰
Tako je Vi{nu probudio Prahladu blagosiljaju}i ga ve~nim ìvotom i oslobo|enjem
(jivamuktijem). Borba izme|u bogova i demona se nastavila i stari poredak stvari je ponovo
uspostavljen, tako da je univerzum nastavio da postoji po svojoj ve~noj prirodi.
169
P: Kako je sam Bog mogao da probudi demona i tako dovede do stalne borbe? Zar
priroda Boga nije ~ista dobrota?
M: Dobrota je samo relativna. Dobro uvek podrazumeva i zlo; oni uvek postoje zajedno.
Jedno je nali~je drugog.
327. Posetioci u sali su veoma pa`ljivo slu{ali. Jedan od njih, iskreni oboàvatelj Bhagavana,
toliko je bio impresioniran da je uskoro izgubio svest. Kasnije je ovako opisao svoje iskustvo:
ıDugo sam se pitao gde po~inje 'tok', u telu ili drugde. Iznenada, moje telo je postalo
prozra~no, dok nije nestalo. Ispitivanje 'Ko sam ja?' nastavilo se vrlo jasno i sna`no. Preostao
je samo zvuk 'ja'-'ja'-'ja'. Postojalo je samo jedno {iroko prostranstvo i ni{ta drugo. Opaànje
onoga {to se u sali de{avalo bilo je maglovito. Znao sam da ljudi ustaju za pozdrav na kraju
vedskog pojanja. @eleo sam da ustanem; misao me je brzo napustila. Opet sam bio izgubljen u
jedinstvenom prostranstvu. Iskustvo se nastavilo dok nisam ~uo glas [ri Bhagavana. Tada sam
se sabrao, ustao sam i pozdravio se. To ~udno ose}anje se nastavilo vi{e od pola sata. Ne
mogu da ga zaboravim. Jo{ uvek me obuzima.‰
[ri Bhagavan je slu{ao njegove re~i i ostao je u }utnji neko vreme. Nekoliko opaski
spustilo se sa njegovih usana:
Moè nam se u~initi da smo iza{li iz tela. Ali, sâmo telo nije ni{ta drugo do na{a
misao. Ne moè biti nikakvog tela u odsustvu misli; izlaènja ili ulaènja u odsustvu tela.
Me|utim, ose}aj izlaènja ostaje zbog navike.
Kada gräd padne na povr{inu okeana, rastapa se i postaje voda, talas, pena u moru.
Sli~no, suptilni intelekt, koji se javlja kao si}u{na ta~ka (ego) iz Srca i naraste, kona~no se
povla~i i postaje jedno sa Srcem.
Iako mleko moè da bude {iroko kao more, moè{ li ga piti ustiju {irokih kao more?
Moè{ ga sisati samo kroz mali otvor bradavica na dojki.
Nanmalvar, Vai{navitski svetac, kaè: ıTi si sâmo moje Sopstvo.‰ [ta to zna~i? ıPre
nego {to sam spoznao Sebe, lutao sam traè}i Te. Sada, kada sam spoznao Sebe, vidim da si
Ti moje Sopstvo.‰ Kako }e se ovo uklopiti u kvalifikovani nedualizam? Mora}e se ovako
objasniti: Proìmaju}i moje sopstvo, ti obitava{ kao antaryamin (Imanentno Bi}e). Tako, ja sam
deo tvog tela, a ti si njegov vlasnik (sariri).‰
Kada jednom odbacimo svoje sopstveno telo, po{to mi nismo ni bili to telo, za{to bismo
postali telo nekog drugog (bo`je)? Ako na{e telo nije Sopstvo, nisu ni druga tela. Pristalice
kvalifikovanog nedualizma26 misle da je individualnost neophodna da bi se moglo doìveti
blaènstvo. Individualnost, tj. 'ja'-stvo ne treba da se izgubi. Aha! Sopstvo nije telo, ali tvoja
individualnost postaje deo Boga! Nije li to apsurd?
Ili, ako si se predao Bogu, vi{e nisi svoj, nego njegov. Ako je njemu potrebno telo,
neka on na|e sebi neko. Ne mora{ ti da kaè{ da je on vlasnik jednog tela.
17. januar 1937.
328. Jedan gospodin iz Evrope je po~eo odmerenim re~ima i govorio je jasno i polako: ıZa{to
ljudi treba da budu uhva}eni u stvari ovoga sveta I zbog toga trpe nevolje? Zar ne treba da
budu slobodni? Ako su u duhovnom svetu, ima}e ve}u slobodu.‰
M: Svet je samo duhovan. Govori{ o ovom svetu kao o fizi~kom, a o drugom kao o
duhovnom, zato {to poistove}uje{ sebe sa fizi~kim telom. Me|utim, ono {to jeste, samo je
duhovno.
P: Da li rastelovljene du{e, tj. duhovi, imaju dublji uvid i uìvaju ve}u slobodu?
M: Govori{ o rastelovljenim du{ama kao o duhovima, zato {to poistove}uje{ sebe sa
telom. Iz ovih ograni~enja, ti govori{ o njihovim ogani~enjima i ho}e{ da zna{ njihove
26
U~enje Ramanu|e, po kome individualne du{e i materija realno postoje, iako u okviru brahmana, tj, Boga,
kome je sve pot~injeno. Po tome se razlikuje od [ankarinog nedualizma (advaita) u kome ni~eg nema realnog
osim brahmana.
170
sposobnosti. âk i rastelovljene du{e imaju suptilna tela. Ina~e ne bi rekao 'rastelovljene du{e'.
'Rastelovljene' zna~i 'biti oslobo|en ovog grubog tela'. Zato {to im pridaje{ individualnost, oni
su usredi{teni u svojim suptilnim telima. Njihova ograni~enja odgovaraju njihovom sopstvenom
stanju. Isto kao {to ti ose}a{ teret svojih ograni~enja, tako i oni ose}aju teret svojih. Ono na
{ta ja mislim pod duhom i duhovnim svetom jeste apsolutan duh, a ne relativan (individualan).
Ako spozna{ sebe kao apsolutni duh, vide}e{ da je ovaj svet samo duhovan, i da nije fizi~ki.
P: Da li su njihova tela prolazna kao {to su na{a? Da li se reinkarniraju?
M: Ova pitanja se javljaju zato {to misli{ za sebe da si telo. Ovo telo ima ro|enje i
smrt, i kada otpadne, javlja se drugo telo; i to se zove reinkarnacija. Ali, da li si ti telo? Ako
na|e{ da nisi ovo telo, nego duh, bi}e{ slobodan od grubih i suptilnih tela i tada ne}e biti
ograni~enja. Gde je svet, fizi~ki ili duhovni, kada nema nikakvih ograni~enja? Kako }e se javiti
pitanje reinkarnacije?
Opet, razmotri to sa jedne druge ta~ke gledi{ta: Ti sam sebi stvara{ telo sna, i dela{ sa
njim u snu. Kada se probudi{, za to telo kaè{ da je la`no. U ovom trenutku misli{ da si ovo
telo, a ne telo iz sna. U svom snu si za ovo telo smatrao da je la`no. Prema tome, kao {to
vidi{, ni jedno od ovih tela nije stvarno. Zato {to su oba stvarna samo neko vreme, a zatim
postaju nestvarna. Ono {to je stvarno, mora biti uvek stvarno. Ali, ti kaè{ 'ja'. Ova svest 'ja'
je prisutna kroz sva tri stanja. Nema u njemu promene. Ono je jedino {to je stvarno. Tri
stanja su nestvarna. Postoje samo za um. Um je taj koji ti ometa vi|enje tvoje su{tine. Tvoja
su{tina je apsolutni duh. To je bio slu~aj u tvom dubokom snu bez snova. Ograni~enja uo~ava{
u ostala dva stanja. Zbog ~ega postoji razlika? Nije bilo uma za vreme spavanja bez snova, ali
on postoji za vreme sanjanja i stanja budnosti. Ose}anje ograni~enja je delovanje uma. [ta je
um? Prona|i to. Ako ga traì{, nesta}e, zato {to i ne postoji u stvarnosti. On je sa~injen od
misli. Nestaje sa prestankom misli.
P: Da li tada ja preostajem?
M: Kakvo je bilo tvoje iskustvo u dubokom snu bez snova? Nije bilo misli, uma, a ipak
si postojao.
P: Kada nastojim da meditiram, nisam u stanju to da ~inim zato {to mi um luta. [ta
da radim?
M: Tvoje pitanje daje i odgovor. Prvo, u prvom delu svog pitanja kaè{ da poku{ava{
da se koncentri{e{, ali ne uspeva{. 'Ja' zna~i Sopstvo. Na {ta se koncentri{e{? U ~emu gre{i{?
Ima li dva Sopstva, pa da se jedno koncentri{e na drugo? Koje Sopstvo se sada àli na
neuspeh? Ne moè biti dva Sopstva. Postoji samo jedno Sopstvo. Ono ne mora da se
koncentri{e.
ıAli, za{to onda nema sre}e‰ - pita{. [ta je to {to te spre~ava da ostane{ kao apsolutni
duh koji si bio u dubokom snu? Ti sam priznaje{ da je to um koji luta. Prona|i um. Ako
prestane njegovo 'lutanje', na}i }e{ da je Sopstvo tvoja svest o sebi, koja je ve~ni duh. Ona je
iznad znanja i neznanja.
P: Ja naporno radim i nalazim malo vremena da praktikujem koncentraciju. Ima li tome
leka? Da li je kontrola daha dobro sredstvo?
M: Prana i um dolaze iz istog izvora. Do izvora se moè do}i kontrolom daha ili
posmatranjem uma. Ako ovo drugo ne moè{ da uradi{, kontrola daha }e bez sumnje biti
korisna. Regulisanje daha se postiè posmatranjem njegovog kretanja.
Ako se um posmatra, misli prestaju. Nastaje mir i to je tvoja istinska priroda. Kralj
\anaka kaè: ıSada sam na{ao razbojnika (tj. um) koji me je plja~kao. Odmah }u da ubijem
tog lopova.‰ Ometanje od strane misli se doìvljava kao naru{avanje mira Sopstva. Ometanje je
um. Kada ono prestane, kaè se da je um pobegao. Sopstvo ostaje kao nedirnuta su{tina.
Jedna druga osoba: ıUm mora ubiti um.‰
M: Da, ako bi bilo uma. Traganjem za njim otkriva se njegovo nepostojanje. Kako se
moè ubiti ne{to {to ne postoji?
P: Da li je mentalno ponavljanje mantre bolje od usmenog?
171
M: Usmeno ponavljanje se sastoji od glasova. Glasovi se ra|aju iz misli. Jer, moramo
misliti pre nego {to misao izrazimo re~ima. Misli sa~injavaju um. Zato je mentalno ponavljanje
mantre (japa) bolje nego usmeno.
P: Treba li da kontempliramo japu i da je, tako|e, usmeno ponavljamo?
M: Kada japa postane mentalna, kakva je onda potreba za njenim ogla{avanjem? Kada
japa postane mentalna, nastaje kontemplacija. Dhyana, kontemplacija i mentalna japa su isto.
Kad misli prestanu da budu zbrkane, i jedna misao istrajava sve do isklju~enja svih ostalih, za
to se kaè da je kontemplacija. Cilj jape ili dhyane je isklju~enje mno{tva misli i ograni~avanje
sebe na jednu. Onda se i ta jedna izgubi u svom izvoru, apsolutnoj svesti, tj. Sopstvu. Um se
angaùje japom, i onda tone u svoj izvor.
P: Kaè se da um poti~e iz mozga.
M: Gde je mozak? On je u telu. Ja kaèm da je telo samo projekcija uma. Govori{ o
mozgu kada misli{ o telu. Um je taj koji stvara telo i mozak u njemu, i nalazi da je mozak
njegovo sedi{te.
P: [ri Bhagavan je rekao u jednom od svojih dela da japa mora da se sledi do svog
izvora. Da li je mislio na um?
M: Sve je to samo delovanje uma. Japa pomaè da se um u~vrsti na samo jednoj misli.
Sve duge misli se najpre podre|uju, da bi na kraju nestale. Kada to postane mantalno, zove
se dhyana. Dhyana je tvoja prava priroda. Ona se, me|utim, naziva dhyana zato {to se izvodi
sa naporom. Napor je nuàn sve dok su misli zbrkane. Zato {to si identifikovan sa mno{tvom
drugih misli, ti neprekidnost jedne misli (mantre) naziva{ dhyanom ili meditacijom. Ako ta
meditacija postane beznaporna, na}i }e{ da je ona tvoja prava priroda.
329. Ujutru je [ri Bhagavan pro~itao kratak pasus iz sv. Estelle u Tamilskom Ramakri{na
Vijajamu. Njegov sadràj je: ıTvoji neprijatelji su pohota i strast. Ako se ose}a{ povre|en,
okreni se unutra i prona|i razlog povre|enosti. On nije izvan tebe. Spolja{nji razlozi su samo
nametnuti. Ako ne moè{ sam sebe da povredi{, da li }e te milosrdni Bog na bilo koji na~in
ozlediti?‰
[ri Bhagavan je dalje rekao da je sv. Estella bila prava svetica, i da su njena u~enja
bila duboka.
330. [ri Bhagavan je promukao jer je asmati~ar. Ponu|ene su pomoran|è. Kri{ke su podeljene
kao i obi~no. [ri Bhagavan je, pro~istiv{i grlo, ispljunuo pomoran|ù. Rekao je da je morao to
da uradi. Jedan gospodin je primetio: ıMo`da to ne sluì [ri Bhagavanovom zdravlju.‰
M: Da li biste to rekli da ste vi doneli vo}e umesto one druge osobe?
18. januar 1937.
331. G|a Rurna Dènings, ameri~ka dama iz Me|unarodne Lige Mira, pitala je {ri Bhagavana
o {irenju mira u svetu.
[ri Bhagavan je odgovorio da }e mir Sopstva bez ikakvog napora da {ire ljudi koji ga
budu postigli. Ako sami nismo mirni, kako moèmo da {irimo mir u svetu?
Dama je pitala da li je istina da Istok poseduje nau~ni pristup spoznaji Sopstva.
M: Ti si ve} Sopstvo. Nije potrebna nikakva razvijena nauka da bi se to ustanovilo.
P: Ja razumem op{tu istinu o tome. Ali mora postojati prakti~na metoda za ono {to ja
nazivam 'nauka'.
M: Obustavljanje takvih misli je spoznaja Sopstva. Primer je ogrlica za koju se
pretpostavlja da je izgubljena (iako je sve vreme oko vratu). Mi ne vidimo ni svet ni svoje
telo odvojeno od Sopstva. Zato {to smo uvek Sopstvo, mi moèmo da vidimo sve ostalo. Bog
i svet, sve je u Sopstvu. Spoznaj posmatra~a i na}i }e{ da je sve Sopstvo. Izmeni svoje
vi|enje. Gledaj unutra. Na|i Sebe (Sopstvo). [ta je su{tina subjekta i objekta? Na|i to i svi }e
problemi da budu problemi re{eni.
172
Dami je tada re~eno za tekst 'Ko sam ja?' Pristala je da ga pro~ita pre nego {to
postavi [ri Bhagavanu druga pitanja.
332. P: [ta su 'tri praznine' na Tamilu?

M: 1. Tat = I{vara turiya
2. tvam = jiva turiya
3. asi = asi turiya
Turiya je supstrat stanja budnosti, sanjanja i dubokog sna.
P: Prva dva su mi jasna. [ta je tre}e?
M: Za budnost se kaè da je sve-proìmanje. Za san se kaè da je sve-osvetljenost. Za
dubok san se kaè da je savr{enstvo (ananta). Ono {to leì ispod svih je asi-turiya.
P: To je tako ~udno!
M: Da li je to sve? Nema granica raspravama. Slu{aj, kaù da je velika izreka Tat tvam
asi op{te poznata. Druga, koja sadrì pet re~i, Tat tvam asi ati nijam, je najtajnija velika
izreka, koju je Dak{inamurti pou~avao u ti{ini. Pet re~i stvaraju sebi odgovaraju}ih pet stanja.
Opet, pogledaj Vichara Sagaru. Autor razlikuje adharu od adhisthane. Po njemu, uè je
uvek adhara, i kada izgleda kao zmija, i kada tako ne izgleda. Uè je adhisthana zbog toga
{to izgleda druga~ije nego {to zaista jeste, to je op{te (samanaya adhisthana). Opet, sama
njegova pojava kao zmije je visesha adhisthana. Onda se postavlja pitanje: adhisthana jive je
jedna; adhisthana I{vare je druga; kako ove dve mogu postati jedna adhisthana? On odgovara
da za obe adhisthane postoji ista adhara.
Nadalje, on govori o vi{e khyatija:
1. asat-khyati: dok je uè prisutno, pojavljuje se zmija koja tu nije prisutna.
2. sat-khyati: postoji samo uè koje izgleda kao zmija.
3. atma-khyati: dok uè ostaje neprepoznato, se}anje na zmiju, koju smo ranije videli,
stvara iluziju.
4. akhyati: potpuno nestvarno.
5. anayatha-khyati: mentalna predstava zmije koja se projektuje i vidi kao da je zmija
pred nama.
6. anirvachaniya-khyati: neobja{njivo.
On tu postavlja pitanje: Ukoliko je svet ma koji od ovih, bilo da je iluzoran, bilo da je
nerealan, on mora biti rezultat prethodnog iskustva. On je morao biti realan u odgovaraju}e
vreme; ako je jednom bio stvaran, mora uvek biti stvaran.
On na to odgovara: Iskustvo ne mora nu`no da bude stvarno; ako neko nije video
pravu zmiju, nego samo njenu sliku i tako stvorio sebi predstavu o njoj, on moè gre{kom da
misli da vidi zmiju a ne uè. Tako, svet ne mora biti stvaran.
Za{to gubiti vreme u takvim polemikama? Samo okreni um unutra, i provedi vreme
korisno.
U jedninstvu individualnog i Vrhunskog, Vrhunsko je rekla-kazala, a individualno je
direktno doìvljeno. Moè{ imati koristi samo od direktnog iskustva. Zato vidi ko si ti.
Za{to se onda pominje Bog (I{vara)?
Zato {to ti vidi{ svet i èli{ da zna{ kako je on nastao. Kaù da ga je stvorio Bog.
Ako zna{ da je on stvorio tebe i sve drugo, tvoj um je u izvesnoj meri zadovoljen, i biva
manje nemiran nego ina~e. Ali, to nije spoznaja. Nje moè biti samo ako spozna{ sebe. To je
Savr{enstvo ili spoznaja.
Da zaklju~imo sa polemikom. Autor Vrtti Prabhakare tvrdi da je prou~io 350.000 knjiga
pre nego {to je napisao ovu. Koja je korist od toga? Da li one mogu dovesti do spoznaje
Sopstva? Vichara Sagara je prepuna logike i tehni~kih izraza. Da li ovi glomazni tomovi mogu
da posluè nekoj stvarnoj svrsi? Me|utim, neki ljudi ih ~itaju, i onda traè mudrace samo da
vide da li mogu da odgovore na njihova pitanja. Da ih ~itaju, da otkriju nove sumnje i da ih
zatim re{avaju, to je za njih izvor zadovoljstva. Znaju}i da je to ~isto gubljenje vremena,
mudraci ne podràvaju takve ljude. Podrì ih jednom, i tome ne}e biti kraja.
173
Samo ispitivanje Sopstva moè da bude od koristi.
Oni koji su upoznati sa logikom, i sa Vrtti Prabhakara, Vichara Sagara ili Sutra
Bhashyama27 i sli~nim obimnim delima, ne mogu da uìvaju u malim delima, kao {to je Istina
otkrivena, koja se bave samo Sopstvom, i to zato {to su nakupili utiske (vasane). Samo oni ~iji
um nije tako blatnjav, kojima je um ~ist, mogu da uìvaju u takvim malim i svrhovitim delima.
333. Pratyabhijna=Prati+abhijna.
Abhijna je direktno opaànje. Praty je setiti se onoga {to je ve} bilo poznato.
'Ovo je slon' - direktno opaànje.
'To je onaj slon' - je pratyabhijna.
U stru~nim delima pratyabhijna se koristi za spoznavanje i prepoznavanje ve~no prisutne
Stvarnosti.
Sunya (ni{tavilo ili praznina), ati sunya (iznad praznine) i maha sunya (neizmerna
praznina) ozna~avaju isto, naime, samu Stvarnost Bi}a.
20. januar 1937.
334. [ri Bhagavan je rekao da ni{ta ne ose}a u nogama, iako su ih masirali. ıAko one sluè
za hodanje, kakve va`nosti ima da li je ose}aj izgubljen?‰ - pitao je. Zatim je u toku
razgovora ispri~ao da je prona|en jedan zrak svetlosti koji, kada se projektuje, ne otkriva
operatera, nego mu omogu}ava da svedo~i prizoru. Tako je i sa sidhama. Oni su samo ~ista
svetlost i mogu da vide druge, dok njih drugi ne mogu da vide. Na primer, dok je
Prabhulinga putovao po severu, do{ao je pred Goraknantha. Ovaj je pokazao svoje yogi~ke
mo}i; kada je ma~ udario njegovu ruku otupeo je, a da mu nije naneo nikakvu povredu. To
je mo} koja {titi tela od povreda (kayasiddhi). Prabhulinga je ponudio da ga ovaj pose~e. Svaki
put kada je zamahnuo, ma~ je prolazio kroz njegovo telo kao da je od vazduha, i na telu nije
bilo ozleda. Gorak je bio zadivljen i ponudio se da postane u~enik Prabhulinge.
Opet, na Kailasu se vodio dijalog izme|u [ive i Parvati. [iva je rekao da je Alama
takav da ne bi bio dirnut njenim umiljavanjem. Parvati je èlela to da proveri i odaslala je
svoj tamasti~ki kvalitet kako bi se inkarnirala na zemlji kao kraljeva }erka, i tako mogla da
isku{a Alamu. Odrasla je kao veoma fina devojka. Pevala bi u hramu. Alama bi odlazio tamo
i svirao na bubnju. Ona se izgubila u muzici bubnjeva. Zaljubila se u njega. Sreli su se u
njegovoj spava}oj sobi. Kada ga je zagrlila, on je postao nedoku~iv. Ona se iskreno zaljubila u
njega. No, poslata je jedna nebeska gospo|ica da je podseti na njenu zemaljsku misiju.
Odlu~ila je da porazi Alamu, ali nije uspela. Kona~no se vratila na Kailas. Onda je Parvati
odaslala svoj satvi~ki kvalitet, koji se rodio kao brahman-sannyasin. Kada se predala Alami,
spoznala je njegovu istinsku veli~inu.
[ri Bhagavan je skoro ~itav sat sa velikim po{tovanjem govorio o Najani, tj. Kavjakanthi
Ganapathi Muniju. Pri~ao je kako je Muni napisao Uma Sahasram i Hara Sahasram, kako je
pou~avao svoje u~enike, kako se upustio u raspravu sa Narajana Sastrijem, kako je bio ponizan
i nenametljiv, iako u~en i sposoban.
[ri Bhagavan je ispri}ao kako se pesnik, Sanga Pulavar, suo}io sa [ivinim besom kada
je doveo u pitanje neku [ivinu poemu na Tamilu, i kako ga je zarobio jedan duh, da bi ga
zatim oslobodio.
Nakirar je vr{io tapas kraj jednog hramskog bazena. Pao je list sa drveta; polobina lista
je dodirnulo vodu, polovina zemlju. Iznenada je ona polovina koja je bila u vodi postala riba,
a ona na suvom, ptica. Obe su bile listom spojene jedna s drugom, i borile su se da odu u
svoj element. Nakirar je ovo posmatrao sa ~u|enjem. Iznenada je odozgo si{ao jedan duh i
odveo ga do pe}ine gde je ve} bilo 999 zarobljenika koji su svi bili tapo bhrashte (oni koji
nisu uspeli u askezi).
27
Bhashye su komentari izvornih dela, sutri ili Upani{ada. Oni su ~esto obimniji od dela koja komentari{u.
174
P: Da li je Nakirar bio tapo bhrashta?
M: Da. Zato {to je, dok je bio zauzet kontemplacijom, ispao iz nje i po~eo da
posmatra tajanstveno doga|anje pred sobom.
Nastavio je, govore}i kako je Nakirar sastavio Tirumuruhatruppadai i tako postigao
oslobo|enje svih hiljadu zatvorenika.
21. januar 1937.
335. P: Kako da se zaustavi seksualna pobuda?

M: Prestankom razlikovanja.
P: Kako to moè da se postigne?
M: Drugi pol i odnos prema njemu su samo mentalni koncepti. Upani{ada kaè da su
svi dragi zato {to Sopstvo volimo kod svih. Na{a sre}a je unutra{nja. Ljubav je samo ljubav
Sopstva. Ona je samo unutra{nja; nemoj da misli{ da je spolja. Onda prestaje da deluje
razlu~ivanje.
22. januar 1937.
336. Izvesni Vaisja, koji izgleda da je prou~avao Upani{ade i [rimad Bhagavad Gitu, postavio je
neka pitanja:
P: Kako spoznati Sebe (Sopstvo)?
M: Sopstvo se uvek direktno opaà. Nema trenutka kada nije tako. Kako onda da se
na|e? Prona|i Sebe. To si ti.
P: Ali, kaè se da se sve sumnje okon~avaju, i ~vorovi srca presecaju, kada se na|e
Vrhunsko. Koristi se re~ drishti.
M: Biti Sopstvo je isto {to i videti Sopstvo. Nema dva Sopstva, kako bi jedno moglo da
vidi drugo.
On je kasnije nastavio sa istim pitanjem o ispitivanju Sopstva.
P: Kako spoznati Sopstvo?
M: Ono je ve} spoznato. Treba da znamo ovu jednostavnu ~injenicu. To je sve.
P: Ali, ja to ne znam. Kako da saznam?
M: Pori~e{ li svoje postojanje?
P: Ne, kako bih to mogao da u~inim?
M: Onda je istina prihva}ena.
P: Ipak, ja je ne vidim. Kako onda da spoznam Sopstvo?
M: Na|i ko je taj koji kaè 'ja'.
P: Da, ja kaèm 'ja'.
M: Ko je taj 'ja'? Da li je to telo, ili neko ko nije telo?
P: To nije telo. To je neko ko nije telo.
M: Otkrij to.
P: Nisam u stanju to da u~inim. Kako to da na|em?
M: Ti si sada svestan tela. Nisi ga bio svestan u toku dubokog sna. Ipak, postojao si i
u dubokom snu. Po{to si se probudio ti po~inje{ da se drì{ za telo i kaè{: ıNe mogu da
spoznam Sopstvo‰. Da li si tako govorio i dok si spavao dubokim snom? Nisi to rekao zato
{to si tada bio nepodeljen. Sada, kada si ograni~en telom, kaè{: ıNisam spoznao‰. Za{to
ograni~ava{ Sebe i onda se ose}a{ bedno? Budi sa svojom prirodom i bi}e{ sre}an. U snu nisi
rekao 'ja'. Sada kaè{. Za{to? Zato {to se drì{ za telo. Prona|i odakle dolazi ovo 'ja'. Onda
}e{ spoznati Sopstvo (Sebe).
Po{to je telo nesvesno, ono ne kaè 'ja'. Ni Sopstvo, po{to je ono beskrajno, ne moè
da kaè 'ja'. Ko, onda, kaè 'ja'?
P: Ne razumem. Kako da na|em 'ja'?
175
M: Otkrij odakle se pojavljuje 'ja'. Onda }e to 'ja' nestati, i preosta}e beskrajno
Sopstvo. Ovo 'ja' je samo ~vor izme|u svesnog i nesvesnog. Telo nije 'ja'. Ko je, onda, to 'ja'?
Odakle se ono javlja?
P: Odakle se javlja?
M: Prona|i.
P: Ne znam. Molim vas, prosvetlite me.
M: Ono nije spolja. Ono je iznutra. Odakle ono dolazi? Ako dolazi spolja, onda bi te
neko mogao odvesti tamo. Budu}i da je unutra, mora{ sam da ga na|e{.
P: Iz glave?
M: Da li koncept 'iz glave' nastaje posle 'ja', ili se 'ja' pojavljuje iz glave? Ako je 'ja'
u glavi, za{to je pogne{ kada te savlada san? 'Ja' je uvek neprekinuto. Tako isto mora da je i
njegovo sedi{te. Ako je glava nekad pognuta, a nekad uspravna, kako ona moè da bude
sedi{te 'ja'? Tvoja glava je polegnuta kada spava{. Kad se probudi{, ona se podiè. Moè li
ona da bude sedi{te 'ja'?
P: Odakle je onda?
M: 'Ja' dolazi iznutra. Kada si u dubokom snu nema 'ja'. Neposredno pre bu|enja
postoji misao 'ja'.
P: Kaè se da je '~vor srca' izme|u obrva.
M: Neki kaù izme|u obrva, drugi u dnu ki~me, itd. Sva je to sa gledi{ta tela. Telo
dolazi posle misli 'ja'.
P: Ali, ja ne mogu da se oslobodim tela.
M: Dakle, priznaje{ da nisi telo?
P: Ako postoji bol u ovom telu, ja ga ose}am; ali ga ne ose}am ako je povre|eno
neko drugo telo. Ne mogu da pre|em preko ovog tela.
M: Ovaj identitet je uzrok takvog ose}anja. To je '~vor srca'.
P: Kako da se re{im tog ~vora?
M: Za koga postoji ~vor? Za{to èli{ da ga se re{i{? Da li pita on ili ti?
P: On ne moè da pita, ja pitam.
M: Ko je taj 'ja'? Ako to otkrije{, ~vor }e da nestane.
P: ^vor ide zajedno sa telom. Telo postoji zahvaljuju}i ro|enju. Kako da prestane
ponovno ra|anje?
M: Ko je ro|en? Da li Sopstvo? Ili je to telo?
P: To je telo.
M: Onda, neka ono pita kako njegovo ponovno ro|enje moè da se obustavi.
P: Ono ne}e da pita. Zato pitam ja.
M: îje je telo? Bio si bez njega u dubokom snu. Po{to se pojavila misao 'ja', pojavilo
se telo. Prvo ro|enje je ro|enje misli 'ja'. Telo se ra|a kao posledica misli 'ja'. Tako je
njegovo ro|enje sekundarno. Oslobodi se primarnog uzroka, i sekundarni }e nestati sam od
sebe.
P: Kako treba da se spre~i pojavljivanje misli 'ja'?
M: Samoistraìvanjem.
P: Poku{avam da shvatim, ali ne uspevam. Mogu li da na|em Sopstvo pomo}u mantre?
Ako mogu, molim vas, recite mi kako?
M: Kakva mantra? Za{to bi trebao da pravi{ ve{ta~ku mantru? Moè{ da prona|e{ u
sebi ve~nu i prirodnu mantru koja se stalno odvija.
P: Neka upadesha }e mi mo`da pomo}i.
M: Ako nekome, ko nije pro{ao kroz bitku sa knjigama kao ti, kaèm: ıPonavljaj:
'Rama', 'Rama'...‰ on }e to raditi i drà}e se toga. Ako to kaèm nekome kao {to si ti, koji
je pro~itao mnogo i ispitivao problematiku, ne bi to dugo radio zato {to bi pomislio: ıZa{to
to da radim? Povrh svega, ko sam ja da ponavljam mantru? Daj da na|em ko sam ja, pre
nego {to nastavim dalje.‰ I tako bi prestao sa japom i po~eo ispitivanje.
176
P: Kaè se da su ~ula okrenuta van (paranchikhani), a da je vi|enje okrenuto unutra
(avrittachakshuh). [ta zna~i ovo drugo?
M: To ne zna~i okretanje o~iju u suprotnom smeru. [ta je chakshuh?
P: Oko.
M: Da li vidi oko, ili neko iza njega? Ako oko moè da vidi, da li le{ vidi? Onaj ko
je iza oka, vidi kroz o~i. Na njega se misli pod chakshuh (vi|enjem).
P: Boànski vid (divya chakshuh) je neophodan da bi se videla slava Bo`ja. Fizi~ko oko
je obi~an vid.
M: O, vidim. Ti èli{ da vidi{ sjaj hiljade sunaca i ostalo!28
P: Zar mi ne moèmo da vidimo slavu bo`ju kao sjaj hiljade sunaca?
M: Moè{ li da vidi{ ovo jedno sunce? Za{to traì{ hiljade sunaca?
P: Mora biti mogu}e da se to vidi boànskim vi|enjem. ıGde sunce ne sija... To je
moje vrhunsko boravi{te‰29 Stoga postoji stanje u kojem je ovo sunce nemo}no. To stanje je
stanje Boga.
M: U redu. Na|i Kri{nu i problem }e biti re{en.
P: Kri{na nije ìv.
M: Zar si to nau~io iz Gite? Zar on ne kaè da je ve~an? Na {ta misli{, na njegovo
telo?
P: On je pou~avao druge dok je bio ìv. Oni koji su bili oko njega morali su spoznati.
Ja traìm sli~nog ìvog gurua.
M: Da li je, onda, Gita postala beskorisna po{to je on povukao svoje telo? Da li je on
govorio o svom telu kao o Kri{ni?
P: Ali, ja èlim ìvog gurua koji mi moè re}i istinu iz prve ruke.
M: Sudbina gurua bi}e sli~na Kri{ninoj.
Pitalac se primirio. Kasnije je [ri Bhagavan rekao: ıBoànsko vi|enje zna~i
samoosvetljenost. To pokazuje re~ divya. Cela re~ zna~i Sopstvo. Ko treba da podari boànsko
oko? I ko treba da vidi? Opet, ljudi pro~itaju u knjigama da su 'slu{anje, razmi{ljanje i
meditacija neophodni'. Oni misle da moraju pro}i kroz savikalpa i nirvikalpa samadhi pre nego
{to dostignu spoznaju. Otud sva ova pitanja. Za{to moraju da lutaju u tom meteù? [ta na
kraju postiù? Jedino prestanak neprilika traganja. Na|u da je Sopstvo ve~no i samo po sebi
dokazano. Za{to ne do|u do tog spokoja ve} u ovom trenutku?
Prost ~ovek, a ne u~en, zadovoljan je japom i bogosluènjem. Onaj ko je ostvario
spoznaju tako|e je zadovoljan. Svi problemi postoje samo za knji{ke moljce. Dobro, dobro. I
oni }e nekako.‰
337. G. K. V. Ajer: Kako treba da se pro~isti um?

M: Spisi kaù karmom, bhaktijem itd. Moj pratilac je jednom postavio isto pitanje.
Re~eno mu je: 'Karmom posve}enom Bogu'. Nije dovoljno ako neko misli na Boga dok dela,
nego mora neprekidno da misli o njemu. Tek tada }e um postati ~ist.
Pratilac primenjuje to na sebe i kaè: ıNije dovoljno ako fizi~ki sluìm [ri Bhagavana,
ve} moram da ga se se}am bez prestanka.‰
Jednoj drugoj osobi koja je postavila isto pitanje, Bhagavan je rekao: ıTraganje za
Sopstvom‰, misle}i pri tom da ideja 'ja sam telo' mora i{~eznuti.
23. januar 1937.
338. G|a Dènings, dama iz Amerike, postavila je nekoliko pitanja.

P: Nije li afirmacija Boga delotvornija od ispitivanja 'Ko sam ja?' Afirmacija je
pozitivna, dok je ispitivanje negacija. [tavi{e, ono ukazuje na odvojenost.
28
Misli se na viziju iz Bhagavad Gite u kojoj se Kri{na pokazao Ar|uni.
29
Navod iz Bhagavad Gite.
177
M: Sve dok traì{ kako da spozna{, daje se ovaj savet (ispitivanje) da bi na{la svoje
Sopstvo. Tvoje traènje metoda ukazuje na tvoju odvojenost.
P: Nije li bolje re}i 'Ja sam Vrhunsko Bi}e', nego pitati 'Ko sam ja?'
M: Ko potvr|uje Vrhunsko Bi}e? Mora biti nekoga ko }e to u~initi. Prona|i ga.
P: Nije li meditacija bolja od ispitivanja?
M: Meditacija podrazumeva mentalnu imaginaciju, dok je ispitivanje traganje za
Stvarno{}u. Meditacija se bavi objektima, a ispitivanje samim subjektom.
P: Mora postojati nau~an pristup ovom predmetu.
M: Izbegavati nestvarno i traìti Stvarnost je nau~no.
P: Mislim, mora da postoji postepena eliminacija, prvo uma, zatim intelekta, onda ega.
M: Samo je Sopstvo stvarno. Sve drugo je nestvarno. Nema uma ni intelekta odvojeno
od tebe.
Biblija kaè: ıBudi miran i znaj, ja sam Bog‰. Smirenje je jedino sredstvo koje je
potrebno za spoznaju Sebe kao Boga.
P: Ho}e li Zapad ikada razumeti ovo u~enje?
M: Ne postavlja se pitanje vremena i prostora. Razumevanje zavisi od zrelosti uma. [ta
mari da li neko ìvi na Istoku ili na Zapadu?
[ri Bhagavan je uputio damu na nekoliko strofa u Istini otkrivenoj i na Thayumanavar.
Ona se povukla.
Kasnije je [ri Bhagavan rekao da je ~itava Vednata sadràna u dva biblijska iskaza: ıJa
sam to, ja jesam‰ i ıBudi miran i znaj, ja sam Bog‰.
G. K. S. N. Ajer, slu`benik èleznice, rekao je [ri Bhagavanu da autor Kosmi~ke svesti
smatra da je ostvarenje mogu}e samo u odre|enom ìvotnom dobu.
M: Da li neko kaè: ıU tom ìvotnom dobu ja }u po~eti da postojim‰? On je uvek
sada i ovde. Takve izjave vode na stranputicu zato {to ljude dovode do ube|enja da ne mogu
spoznati Sopstvo u ovoj inkarnaciji, i zato moraju da iskoriste priliku u slede}oj. To je sve
apsurdno.
339. U vezi sa Shiva Visishtadvaitom (tj. Saiva Siddhantom), [ri Bhagavan je rekao:
ıGarudoham bhavana - 'Ja sam Garuda' - ne}e od nas na~initi Garudu. Sve jedno, otrovno
dejstvo zmijskog ugriza (delovanje maye) se zale~i. Isto je i sa koncepcijom Shivoham bhavana
('Ja sam [iva'). Ne}emo se preobraziti u [ivu, ali se dokraji~avaju poraàvaju}i uticaji ega. Ili
osoba ostaje ~ista, mada zadràva individualnost, {to zna~i da je spremna da sa~injava deo
[ivinog tela. Postaju}i takva, ona moè da uìva Vrhunsko blaènstvo. To je oslobo|enje, kaù
Saiva Siddhantini. To samo zavarava njihovu ljubav prema individualnosti, i nije ni na koji
na~in istinsko iskustvo oslobo|enja.‰
340. G. Bous je po~eo: ıPo{to se vrati svest o telu...‰

M: [ta je svest o telu? Prvo nam to reci. Ko si ti bez te svesti? Nalazi{ telo zato {to
postoji svest o telu koja nastaje iz misli 'ja', a koja se, opet, ra|a iz svesti.
Svest - misao 'ja' - svest o telu - telo.
Svest postoji uvek, i ni~eg drugog nema do svesti. Ono {to sada smatra{ da je telesna
svest jeste posledica nano{enja nestvarnog na stvarno. Ako postoji samo svest i ni{ta osim nje,
onda postaje jasno zna~enje iskaza iz Brhadaranyaka Upani{ade da su 'svi dragi zbog ljubavi
Sopstva'.
Postavlja se pitanje za{to, u tom slu~aju, postoje samoubistva. Za{to to ljudi ~ine? Zato
{to su nesre}ni i èle da okon~aju svoju nesre}u. Oni to prakti~no ~ine okon~avaju}i
zdruènost sa telom koje predstavlja svu nesre}u. Jer, mora biti nekoga ko }e ubiti telo. On
je, stoga, razli~it od tela i preìvljava njegovu smrt. To je Sopstvo.
341. G|a Dènings: [ri Bhagavan kaè da je Ostvarenje sloboda od tiranije misli. Zar misli
nemaju svoje mesto u poretku stvari, mo`da na nekom nièm planu?
178
M: Misli se ra|aju iz misli 'ja', koja sama dolazi iz Sopstva. Tako se Sopstvo
manifestuje kao 'ja' i ostale misli. [ta mari da li ima misli, ili ih nema?
P: Da li su dobre misli korisne za Ostvarenje? Nisu li one pravi posrednici za spoznaju,
iako nièg stupnja?
M: Da, na taj na~in. One mogu dràti po strani lo{e misli. Ali, one same moraju da
nestanu pre Ostvarenja.
P: Zar kreativne misli nisu jedan aspekt Ostvarenja, i zato korisne?
M: Korisne su samo na prethodno naveden na~in. Sve one moraju da nestanu u
Sopstvu. Misli, dobre ili lo{e, vode te dalje, a ne bliè, zato {to je Sopstvo bliskije od misli.
Sopstvo si ti, dok su misli strane Sopstvu.
P: Dakle, Sopstvo kona~no upija svoju kreaciju koja je pomogla njegovu spoznaju. Dok
je civilizacija, {to je pogre{no, oboàva i tako odvaja i dovodi do 'kratkog spoja' svoje
sopstvene kreacije, koje su pomogle njenom razvoju.
M: Zar ti nisi odvojena od misli? Zar ne postoji{ bez njih? A da li one mogu da
postoje bez tebe?
P: Da li civilizacija uop{te, lagano, ali sigurno, napreduje u smeru samospoznaje?
M: Civilizacija je u poretku stvari. Ona }e se na kraju, u ostvarenju Sopstva, rastvoriti
kao i sve drugo.
P: Da li je istan~an duh primitivnog ~oveka bliì Ostvarenju od duha civilizovanog
~oveka, kojim upravlja intelekt i misao?
M: Spoznat ~ovek moè da izgleda kao divljak, ali divljak nije spoznat ~ovek.
P: Da li je ispravno misliti da je sve {to nam se de{ava dodeljeno od Boga i, zato,
uvek dobro?
M: Naravno. No, Bog i svi drugi, nisu odvojeni od Sopstva. Kako se mogu roditi misli
o njima, kada obitava{ kao Sopstvo?
P: Da li je 'predaja' prihvatanje svih fizi~kih nametljivaca, kao {to su mravi, komarci,
zmije, i spremnost tj. pristajanje da budemo povre|eni od njih?
M: [to god da je, da li je to odvojeno od tebe, posmatra~a, ili onog-koji-misli?
Parsi dama me|u posetiocima se ume{ala: Ako nismo odvojeni, da li, onda, ne ose}amo
ubode mrava?
M: Koga ubada mrav? To je telo. Ti nisi telo. Sve dok se poistove}uje{ sa telom, vidi{
mrave, biljke i sve drugo. Ako ostane{ kao Sopstvo, nema drugih, odvojenih od Sopstva.
P: Telo ose}a bol od uboda.
M: Ako ga telo ose}a, neka ono pita. Neka se telo brine za sebe. Kakve to ima veze
sa tobom?
Dama iz Amerike, opet: Da li potpuna predaja zna~i da sva buka i smetnje u na{oj
sredini, ~ak i za vreme meditacije, mora da se prihvati? Ili treba da traìmo pe}inu u
planinama radi samo}e? Zar Bhagavan nije to u~inio?
M: Nema odlaènja ni dolaènja. Za Sopstvo se kaè da nije dodirnuto elementima, da
je beskrajno, ve~no. Ono ne moè da se kre}e. Za njega ne postoji mesto u koje bi oti{lo.
P: Ali, u procesu nalaènja Sopstva, da li je ovo traènje spolja{njih pogodnosti
opravdano?
M: Gre{ka leì u poistove}ivanju Sopstva sa telom. Dok se ta gre{ka ne ukloni, smetnje
ne}e nestati. Ako bi Bhagavan bio telo, mogli biste da pitate to telo. Me|utim, shvatite onoga
koga oslovljavate kao Bhagavana. On nije telo. On je Sopstvo.
Onda je ona uputila na ~lanak u Harijanu, gde se navodi da je sve Bog, i da ni{ta ne
pripada pojedincu.
M: Sve; pojedinac, Bog i sve je samo Sopstvo.
Onda je pro~itala neke stihove engleskog pesnika [elija (Shelley), i pitala da li je on
bio ostvarena du{a.
Unutar pe}ine ~ovekovog duha, bez tragova,
Na prestolu je lik, tako silno jasan
179
Da pustolovne misli kraj njega lutaju,
Bogosluè ga, i u strahu drhte na kolenima.
Blje{tavilo njegovog prisustva, i svetlost,
Prodiru u njihova snolika obli~ja,
Sve dok se ne ispune snagom njegovog plamena.
M: Da. Stihovi su odli~ni. Mora da je doìveo ono {to je napisao.
Dama se onda zahvalila [ri Bhagavanu i povukla se.
342. U 11 uve~e do{la je grupa iz Andre, iz Guntura, koja se sastojala od sredove~ne ène
tu`nog ali ~vrstog pogleda, njene majke i dva mu{karca. Traìli su prijem kod [ri Bhagavana.
@ena je rekla Bhagavanu:
ıMoj mu` je umro dok mi je sin bio u utrobi. Sin je ro|en posle o~eve smrti. Rastao
je bez problema do svoje pete godine. Onda je oboleo od de~je paralize. Od devete godine je
vezan za krevet. Ipak, bio je veseo i ìvahan. Dve godine je bio u takvom stanju, i sada kaù
da je mrtav. Ja znam da samo spava i da }e se uskoro probuditi. Kada su rekli da je pao u
komu, bila sam {okirana. Videla sam u viziji kako je jedan svetac pre{ao rukama iznad tela
moga deteta, i ono se probudilo oìvljeno. Verujem da ste vi taj svetac. Molim vas, do|ite i
dodirnite de~ka, tako da moè da ustane.‰ - molila je.
[ri Bhagavan je pitao {ta je rekao lekar.
Ona je odgovorila: ıOni kaù da je mrtav. Ali, {ta oni znaju! Ja sam nosila de~aka
~itav put od Guntura do ovog mesta.‰
Neko je pitao: ıKako? Telo je doneto ovamo?‰
Ona: ıRekli su da }e primiti le{ ukoliko se plati naro~ita tarifa od pola rupija po milji.
Platili smo za to 150 rupija, i doneli ga kao prtljag.‰
M: Ako je tvoja vizija ispravna, de~ko }e se sutra probuditi.
Ona: ıMolim vas, dodirnite ga. Mogu li da ga donesem u krug a{rama?‰
Ostali su protestovali i ubedili su ih da odu.
Oti{li su, i slede}eg jutra je javljeno da je le{ kremiran.
Kada su ga pitali za ovo, [ri Bhagavan je odgovorio: ıKaè se da su neki sveci
oìvljavali mrtve. Ni oni sâmi nisu oìveli sve mrtve. Kada bi to bilo mogu}e, ne bi bilo sveta,
smrti, groblja.‰
Jedan ~ovek je pitao: Vera majke je bila o~igledna. Kako je mogla da ima tako ute{nu
viziju, a da ipak bude izneverena? Da li to moè da bude ne{to nametnuto zbog njene ljubavi
prema detetu?
M: Kada ni ona sama, ni njeno dete nisu realni, kako sama vizija moè da bude ne{to
nametnuto?
P: Kako se to, onda, moè objasniti?
Bez odgovora.
343. P: âk i ako se ruka odse~e, ~ovek bi trebalo da toga ostane nesvestan, jer Bhagavad
Gita objavljuje da je Sopstvo razli~ito od tela.
M: Da li se spoznaja sastoji od toga {to nisi svestan bola od ozlede?
P: Zar ne bi trebalo da je nesvestan bola?
M: Va`ne operacije se vr{e pod anesteticima, koji ~ine pacijenta nesvesnog bola. Da li
pacijent tada sti~e i spoznaju? Neosetljivost na bol ne moè da bude spoznaja.
P: Zar spoznati (jnani) ne bi trebalo da je neosetljiv na bol?
M: Fizi~ki bol sledi samo telesnu svesnost; ne moè da ga bude u odsustvu telesne
svesnosti. Um, budu}i da je nesvestan tela, ne moè da bude svestan njegovih bolova i
uìvanja. Pro~itaj pri~u o Indri i Ahalji u Yoga Vasishti. Tamo se i za samu smrt kaè da je
delo uma.
Bol zavisi od ega. Ne moè ga biti bez 'ja'; ali, 'ja' moè biti bez bola.
180
344. P: Vichara Sagara iznosi ~etiri prepreke samospoznaji.
M: Za{to samo ~etiri? Neki kaù da ih ima devet. Sanjanje je jedna od njih. [ta je
san? To je samo suprotnost budnosti. Njega ne moè da bude nezavisno od budnosti. Dubok
san bez snova je ~isto Sopstvo. Nemoj misliti da si budan; tada ne}e biti sna, ni tri stanja.
Kada zaboravi{ Sopstvo (Sebe), kaè{ da si sanjao. Moè li i{ta da postoji bez Sopstva? Za{to
ga izostavlja{ i drì{ se ne-Sopstva?
U svakom trenutku kada um teì da iza|e, okreni ga unutra. On izlazi zahvaljuju}i
navici da traì sre}u izvan na{eg bi}a. Ali, spoznaja da spolja{nji objekti nisu uzrok sre}e,
drà}e ga unutra, u~vr{}enog u bi}u. To je vairagya ili bestrasnost. Tek nakon savr{ene
vairagye, um postaje stabilan.
Um je samo me{avina znanja i neznanja, odnosno, spavanja i budnosti. On funkcioni{e
na pet na~ina:
Kshipta (aktivno);
Modha (tupo);
Vikshipta (rastrojeno);
Kashaya (pritajeno);
Ekagrya (jednousmereno).
Od ovih, kashaya je samo pritajenost te`nji, a ne same sklonosti, kao {to su vezanost i
odbojnost.
Kada si ti sam ananda, (blaènstvo), za{to bi trebalo da ga uìva{ govore}i: ıAh, ovo je
blaènstvo!‰ To je rasasvada (put uìvanja).
Za vreme ven~anja devica ose}a sre}u kao nevesta, iako nikada nije doìvela zagrljaj
mu{karca. To je rasavada.
P: Kada je jivanmukta sâmo blaènstvo (ananda)...
[ri Bhagavan ga je prekinuo: Nemoj da citira{ spise. [ta je jivanmukta? [ta je ananda?
Sâmo oslobo|enje je dubiozno. [ta su sve ove re~i? Mogu li one da postoje nezavisne od
Sopstva?
P: Samo {to mi nemamo iskustvo svega ovoga.
M: Ono {to nije, nikada ne postoji; ono {to jeste, uvek je prisutno, ovde i sada. To je
ve~ni poredak stvari. Primer: ogrlica oko vrata.
345. Posle nekog vremena, [ri Bhagavan je nastavio: Uni{ti snagu uma tako {to ga traì{.
Kada se um ispita, njegove aktivnosti automatski prestaju.
Traìti izvor uma, jedan je drugi metod. Za izvor se moè re}i da je Bog, Sopstvo ili
svest.
Kada se koncentri{emo na jednu misao, sve ostale misli nestaju. Kona~no se izgubi i ta
jedna misao. Nu`no je da bude{ svestan sebe dok kontroli{e{ misli, ina~e }e to voditi u san.
P: Kako traìti um?
M: Kontrola daha moè da posluì kao pomo}, ali nikada ne}e sama dovesti do cilja.
Dok je izvodi{ mehani~ki, pazi da bude{ budan u umu i svestan misli 'ja', i traì njen izvor.
Onda }e{ na}i da, tamo gde se utapa dah, izranja misao 'ja'. Zajedno se utapaju i izranjaju.
Misao 'ja' }e se utopiti zajedno sa dahom. Istovremeno }e se manifestovati jedno drugo,
svetlosno i beskrajno 'ja'-'ja' koje }e biti stalno i neprekidno. To je cilj. On se naziva
razli~itim imenima: Bog, Sopstvo, kundalini-shakti, svest.
Kada u~ini{ napor, on }e te sâm odvesti do cilja.
346. Slobodna volja i sudbina traju sve dok traje telo. Ali, mudrost ih obe prevazilazi, jer
Sopstvo je iznad znanja i neznanja.
347. Um je gomila misli. Misli se ra|aju zato {to postoji onaj koji misli. To je ego. Ego
automatski nestaje kada ga traì{. Ego i um su jedno isto. Ego je misao-koren iz koje sve
ostale misli dolaze.
181
348. P: U nekim prilikama ljudi i stvari preuzimaju neodre|en, gotovo providan oblik, kao u
snu. Prestajemo da ih posmatramo spolja, ali smo pasivno svesni njihovog postojanja, a da
nismo aktivno svesni nikakvog sopstva. U umu postoji duboki mir. Da li je on, u takvim
prilikama, spreman da zaroni u Sopstvo? Ili je ovo stanje nezdravo, rezultat autohipnoze? Da
li ono treba da se podrì kao sredstvo sticanja privremenog mira?
M: Postoji svest u umu istovremeno sa mirom; to je stanje kome treba da se teì.
înjenica da je pitanje ovako uobli~eno, bez spoznavanja da je to Sopstvo, pokazuje da stanje
nije postojano, ve} je nastupilo slu~ajno.
Re~ 'zaranjanje' ukazuje na te`nju za izlaènjem, kada um treba da se odvrati i okrene
unutra, u smislu da zaroni ispod nivoa spolja{njih stvari. Ali, kada preovla|uje duboki mir, i
kada nema reme}enja svesnosti, gde je tada potreba za zaranjanjem? Ako se to stanje ne
prepozna kao Sopstvo, napor koji je na to usmeren moè se nazvati 'zaranjanje'. To stanje se
onda moè ozna~iti kao pogodno za ostvarenje, ili 'zaranjanje'. Tako su dva poslednja pitanja
u pasusu nepotrebna.
P: Um nastavlja da se ose}a pristrasnim prema deci, verovatno zato {to je njihov lik
nekada koristio za personifikaciju boànskog. Kako moè da se preraste ova privrènost?
M: Drì se Sopstva. Za{to misliti o deci i o reakciji prema njima?
P: Ova tre}a poseta Tiruvanamalaiju izgleda kao da je u meni poja~ala ose}anje egoizma
i meditaciju u~inila teòm. Da li je to bezna~ajna, prolazna faza, ili je to znak da ubudu}e
treba da izbegavam takva mesta?
M: To je uobrazilja. Ovo mesto, i sva druga mesta su u tebi. Takve uobrazilje moraju
da prestanu, kako mesta vi{e ne bi imala ni{ta sa aktivnostima uma. âk ni tvoja sredina nije
ti po volji; ono {to te okruùje, postoji samo po sebi. Mora{ se uzdi}i iznad toga, a da se
sama u to ne uplete{.
[RI [ANKARIN PUT SPASENJA

PUTEM RAZLUÎVANJA
Zapis [ri Mahar{ija
349. U teku}em izdanju Vizije objavljen je slede}i zapis koji je preveo G. S. Kri{na. To je
uvod koji je napisao [ri Ramana Mahar{i za svoj prevod [ri [ankarinog Viveka Chudamani ili
Dragulj razlikovanja.
Svako bi}e na svetu ùdi da uvek bude sre}no, bez ikakve primese patnje; i èli da se
oslobodi telesnih tegoba, koje nisu u njegovoj istinskoj prirodi. Dalje, svako neguje najve}u
ljubav za sebe samog - a ova ljubav nije mogu}a bez sre}e. U dubokom snu, iako je li{en
svega, ~ovek doìvljava iskustvo sre}e. Ipak, zbog neznanja o stvarnoj prirodi svog bi}a, koja je
sre}a sâma, ljudi posr}u u prostranom okeanu materijalnog postojanja, i deluju prema
pogre{nom uverenju da se put do sre}e sastoji u sticanju zadovoljstava ovog i drugog sveta.
SIGURAN VODI^: Ali, avaj! Sre}a koja je bez primese patnje se ne spoznaje. Upravo
iz tog razloga, da bi ukazao na pravi put do sre}e, Gospod [iva je uzeo obli~je [ri
[ankara~arje, napisao komentare Trojstva ustanova (Prasthana Traya) Vedante, koje veli~aju
savr{enstvo ovog blaènstva, i prikazao ga li~nim primerom u ìvotu. Ovi komentari su,
me|utim, od male koristi za one strasne tragaoce koji su se namerili na spoznaju blaènstva
oslobo|enja, a ne poseduju u~enost kako bi ih prou~avali.
Za takve je [ri [ankara otkrio su{tinu komentara u ovoj kratkoj raspravi, Dragulju
razlikovanja, obja{njavaju}i do u detalje ono {to moraju da znaju tragaoci za oslobo|enjem,
usmeravaju}i ih pri tome na istinski i direktan put.
UÊNOST NE]E POMO]I: [ri [ankara otvara temu zapaànjem kako je odista te{ko
posti}i ljudsko ro|enje, i da ~ovek, kada ga je ve} postigao, treba da se bori za spoznaju
blaènstva oslobo|enja, koje je istinska priroda njegovog bi}a. Ovo blaènstvo se spoznaje samo
jnanom, odnosno, spoznajom, a jnana se postiè samo kroz vicharu, ili postojano ispitivanje. Da
182
bi nau~io metod ovog ispitivanja, kaè [ankara, ~ovek treba da traì milost gurua, i zatim
nastavlja opisom osobina gurua i njegovog u~enika (sishye), i kako u~enik treba da pristupi
svom u~itelju i sluì ga. On dalje nagla{ava da je ~ovekov sopstveni, individualni napor
su{tinski ~inilac za spoznaju blaènstva oslobo|enja. Puko knji{ko znanje ne}e nikada uroditi
ovim blaènstvom. Ono se moè spoznati samo putem ispitivanja ili vichare, koja se sastoji od
sravane ili predane pa`nje poukama gurua, manane ili duboke kontemplacije, i nididhyasane ili
negovanja postojanog drànja u Sopstvu.
TRI PUTA: Tri tela - fizi~ko, astralno i kauzalno - su ne-Sopstvo i nestvarna su.
Sopstvo ili Ja je potpuno razli~ito od njih. Kada se ono {to nije Sopstvo name}e na Sopstvo,
nastaje neznanje, i to je uistinu ropstvo. Po{to iz neznanja nastaje ropstvo, iz Znanja (jnane)
nastaje oslobo|enje. Saznati ovo znanje od gurua je sravana.
Odbaciti ova tri tela koja se sastoje od pet omota~a (fizi~ki, vitalni, mentalni, spoznajni
i omota~ blaènstva) kao ne-Ja i suptilnim ispitivanjem ÊKo sam ja?Ê izvu}i - kao {to se
sredi{nja vlat trave ne`no izvla~i iz svog pr{ljena - ono {to je razli~ito od sva tri tela, i postoji
kao ono jedno i univerzalno u srcu kao aham ili Ja, a ozna~ava se re~ju tvam (u iskazu tat
tvam asi - To si ti). Ovaj proces suptilnog ispitivanja je manana ili duboka kontemplacija.
BLA@ENSTVO: Svet imena i obli~ja je samo dodatak Bi}u ili brahmanu, i po{to nije
od njega razli~it, odbacuje se kao takav i potvr|uje se kao ni{ta drugo do brahman. Uputstvo
gurua u~eniku, izreka Tat tvam asi, koja progla{ava identitet Sopstva i Vrhunskog, je upadesha.
U~eniku se tada nalaè da ostane u blaènstvu aham-brahman - Ja i apsoluta. Ipak, stare
te`nje uma naviru, zbijene i jake, i ~ine prepreku tom stanju blaènstva. Ove te`nje su trojake,
a egoizam, koji je njihov koren, buja u svesti koja je okrenuta van, u svet razlika, koja je
uzrokovana snagama vikshepe ili rasipanja (zbog rajasa) i avarane ili prekrivanja (zbog tamasa).
POTAPANJE UMA: ^vrsto utvrditi um u srcu sve dok se ove snage ne uni{te, i
neprekidnom budnom pa`njom probuditi istinitu i jendorodnu te`nju, koja je osobina atmana i
izraèna je izrekom aham brahmasmi (Ja sam brahman) brahmaivaham (Samo brahman sam ja),
naziva se nididhyasana ili atmanusandhana, tj. stalnost u Sopstvu. Ovo se ina~e naziva bhakti,
yoga i dhyana.
Atmanusandhana se poredi sa bu}kanjem jogurta da bi se dobio maslac. Um se poredi
sa motkom za bu}kanje, srce sa jogurtom, a ve`ba stalnosti u Sopstvu sa procesom bu}kanja.
Isto kao {to se bu}kanjem jogurta izvla~i maslac, a trenjem pali vatra, tako se neprekidnom
postojano{}u u Sopstvu, neprekidnom kao gusti mlaz ulja, stvara prirodno nepromenljivo stanje
nirvikalpa samadhija koji spremno i spontano dobavlja ono direktno, neposredno, nesputano i
univerzalno opaànje brahmana, koje je istovremeno Znanje i Iskustvo, i koje prevazilazi vreme
i prostor.
BEZGRANI^NO BLA@ENSTVO: To je samospoznaja; i pri tom se preseca
hridayagranthi, odnosno ~vor srca. La`ne obmanutosti neznanjem, drevne zlehude te`nje uma,
koje ~ine ~vor srca, su uni{tene. Sve sumnje su odagnane i ropstvo u karmi je raskinuto.
Tako je [ri [ankara opisao samadhi u svom Dragulju razlikovanja, odnosno
transcendentalnu svest, koji je bezgrani~no blaènstvo oslobo|enja, iznad sumnje i dualnosti, i
istovremeno ukazao na sredstva za njegovo postizanje. Spoznati stanje oslobo|enja od dvojnosti
je jedini smisao ìvota. I samo onaj ko ga je postigao je jivanmukta (onaj ko je oslobo|en za
ìvota), a ne onaj ko poseduje samo teoretsko razumevanje o tome {ta je cilj ljudskog ìvota.
KONA^NA SLOBODA: Tako definisani jivanmukta progla{ava se slobodnim od okova
trojake karme (sanchita, agama i prarabdha). U~enik koji je postigao ovo stanje iznosi svoje
li~no iskustvo. Oslobo|eni je uistinu slobodan da dela kako mu godi i, kada napusti ovo
smrtno obli~je, postiè oslobo|enje i ne vra}a se ovom Êro|enju koje je smrtÊ.
[ri [ankara ovako opisuje spoznaju koja podrazumeva dvojako oslobo|enje, tj, jivanmukti
i videhamukti, na koje se gore upu}uje. Pored toga, u ovoj kratkoj raspravi, napisanoj u obliku
dijaloga izme|u gurua i njegovog u~enika, on je razmotrio mnoge zna~ajne teme.
6. februar 1937.
183
350. Bhagavan je primetio, govore}i s G. G. [anmugamom, veoma iskrenim oboàvateljem,
advokatom:
Spisi kaù da ~ovek mora da sluì gurua 12 godina da bi do{ao do samospoznaje. [ta
radi guru? Da li je on uru~uje u~eniku? Zar Sopstvo nije uvek spoznato? Koji je smisao sveg
u~enja, ako je tako? ôvek je uvek Sopstvo, a ipak, on to ne zna. On ga brka sa ne-
Sopstvom, sa telom i dr. Takva konfuzija je posledica neznanja. Ako se neznanje izbri{e,
konfuzija }e prestati i bi}e otkriveno istinsko znanje. Time {to ostaje u kontaktu sa spoznatim
mudracima, ~ovek postepeno gubi neznanje, sve dok njegovo odstranjenje ne bude potpuno.
Tako se otkriva ve~no Sopstvo.
Ovo je zna~enje koje se otkriva pri~om o A{tavarki i \anaki. Anegdote se razlikuju u
razli~itim knjigama. Nas ne zanimaju imena i ukra{avanje. Pouka ne sme da se gubi iz vida.
U~enik se predaje u~itelju. To zna~i da u~enik ne zadràva nikakva obele`ja individualnosti.
Ako je predaja potpuna, gubi se ose}aj individualnosti, i tako vi{e ne}e postojati nikakav uzrok
patnje. Ve~no Bi}e je samo sre}a. To se otkriva.
Ne razumevaju}i to ispravno, ljudi misle da guru podu~ava u~enika ne~emu kao {to je
Tat tvam asi i da u~enik spoznaje ÊJa sam brahmanÊ. U svom neznanju oni zami{ljaju brahman
kao ne{to ogromno i mo}nije od bilo ~ega drugog. Sa svojim ograni~enim 'ja' ~ovek biva
arogantan i divalj. [ta }e se desiti kada to isto 'ja' postane ogromno? Njegovo neznanje }e
biti ogromno i on }e biti krajnje budalast! Ovo la`no 'ja' mora da nestane. Njegovo poni{tenje
je plod guruovog delovanja. Spoznaja je ve~na i nju guru ne donosi ka ne{to novo. On pomaè
u odstranjenju neznanja. To je sve.
7. februar 1937.
351. Dr. Subramania Ajer, penzionisani lekar iz Salema, pro~itao je pasus koji sadrì uputstvo
da ~ovek treba da zna da je svet prolazan, da su svetovna zadovoljstva beskorisna, i da stoga
treba da se s ga|enjem odvrati od njih, obuzda ~ula i meditira o Sopstvu kako bi ga spoznao.
[ri Bhagavan je primetio: Kako ~ovek zna da je svet prolazan? Ukoliko nema upori{te
u ne~em trajnom, on ne moè da ima svest o prolaznoj prirodi sveta. Po{to je on ve}
Sopstvo, a Sopstvo je ve~na Stvarnost, njegova pa`nja se povla~i ka njemu. I zato mu se
savetuje da prikuje svoju pa`nju na ve~nu Stvarnost, na Sebe (Sopstvo).
352. Misao se ra|a kao subjekat i kao objekat. Ako se drìmo samo 'ja', sve ostale }e nestati.
To je dovoljno, ali samo za nekolicinu podobnih.
Drugi raspravljaju: ıBa{ tako. Svet koj postoji u mom snu, postojao je pre mog ro|enja
i postoja}e posle moje smrti. Drugi ga, tako|e, vide. Kako on moè prestati da postoji, ako
nema mog ega?‰ Ideja o postanku sveta, razli~ite religije i u~enja namenjeni su tome da se
ovakvi ljudi zadovolje.
P: Ipak, po{to su samo proizvodi intelekta, oni ne mogu da okrenu um unutra.
M: Samo zato spisi govore o 'pogledu okrenutom unutra', 'jednousmerenom pogledu' itd.
Po{to je Sopstvo uvek Sopstvo, za{to samo dhira treba da bude prosvetljen? Da li to
zna~i, hrabar ~ovek? Ne, dhir je 'intelekt', rah je 'bdenje', 'za{tita'. Dakle, dhira je onaj koji
uvek drì um okrenut unutra, ne pu{taju}i ga da se oslobodi.
8. februar 1937.
353. P: [ta je turiya?

M: Postoje samo tri stanja: budnost (java), sanjanje i dubok san bez snova. Turiya nije
neko ~etvrto stanje. Ona leì ispod ova tri. Ali, ljudi nisu spremni da to shvate. Zato se kaè
da je to '~etvrto stanje' i jedina Stvarnost. U stvari, ona nije ni od ~ega odvojena, po{to
184
sa~injava supstrat svega {to se de{ava. Ona je jedina Istina. Sâmo tvoje bivstvo. Tri stanja se
javljaju kao pojave koje po njoj teku, i utapaju se u nju. Dakle, one su nerealne.
Slike u bioskopskoj predstavi su samo senke koje prolaze preko platna. Senke omogu}uju
da vidimo slike; kre}u se napred-nazad; menjaju se iz jedne u drugu; zato su nestvarne, dok
platno sve vreme ostaje neizmenjeno. Isto je i sa nama: pojava sveta, unutra i spolja, samo je
prolazan fenomen koji nije nezavisan od na{eg Sopstva. Samo navika da na tu pojavu gledamo
kao da je stvarna i sme{tena spolja, odgovorna je za zaklanjanje na{eg istinskog bivstva i
prikazivanje drugih. Kada se na|e uvek prisutna, jedina Stvarnost, Sopstvo, sve druge nerealne
stvari nestaju, ostavljaju}i za sobom saznanje da nisu ni{ta drugo do Sopstvo.
Turiya je samo drugo ime za Sopstvo. Iako znamo za stanja budnosti, sanjanja i
dubokog sna, nismo svesni na{eg Sopstva. Ipak, Sopstvo je sada i ovde, ono je jedina
Stvarnost. Nema ni~eg drugog. Sve dok traje identifikacija sa telom, svet izgleda kao da leì
negde izvan nas. Samo spoznaj Sopstvo i ne}e vi{e biti tela ni sveta.
354. Dama iz Amerike, Teozof: Na koji na~in mogu da pristupim bliè svom u~itelju?
M: Koliko si sada daleko od njega?
P: Ja sam daleko od njega. Ali èlim da mu se pribliìm.
M: Ako prvo spozna{ svoje Sopstvo, onda }e{ mo}i da otkrije{ koliko je neko drugi
daleko. Ko si ti sada? Da li si li~nost?
P: Da, ja sam li~nost.
M: Da li je li~nost nezavisna od Sopstva?
P: Ponekad.
M: Kada?
P: Ho}u da kaèm, imam neke bljeskove stvarnosti, a nekad ih nemam.
M: Ko je svestan tih bljeskova?
P: Ja, mislim, moja li~nost.
M: Da li je ta li~nost svesna, budu}i da je odvojena od Sopstva?
P: Kog Sopstva?
M: Za koje soptvo ti smatra{ da je li~nost?
P: Niè sopstvo.
M: Onda ja ho}u da pitam, da li je niè sopstvo, koje je nezavisno od vi{eg Sopstva,
svesno vi{eg Sopstva?
P: Da, ponekad.
M: Ko upravo sada ose}a da je udaljen od u~itelja?
P: Vi{e Sopstvo.
M: Da li vi{e Sopstvo ima telo i kaè da je u~itelj daleko od njega? Da li ono govori
kroz tvoja usta? Da li si ti odvojena od njega?
P: Moète li me ljubazno posavetovati kako da uve`bam sebe da budem svesna {ta
radim, ~ak i kad sam bez tela, kao u snu?
M: Svesnost je tvoja priroda. U dubokom snu ili u budnosti, ona je ista. Kako bi ona
mogla iznova da se stekne?
P: Ali, ja se ne se}am {ta sam i kako radila u svom snu.
M: Ko je to ko kaè: ıNe se}am se‰?
P: Ja sad kaèm.
M: I tada si postojala; za{to ne kaè{ tako i u snu?
P: Ne se}am se {ta govorim u snu.
M: Kaè{: ıJa znam, ja se se}am‰ - u budnom stanju. Ova ista li~nost kaè: ıNisam
znala, nisam se se}ala u snu‰. Za{to se ovo pitanje ne pojavljuje u snu?
P: Ja ne znam {ta se de{ava u snu. Zato sada i pitam.
M: Pitanje se ti~e faze spavanja, pa tamo treba i da se postaviti. Ono ne doti~e fazu
budnosti, i nema vidljivog razloga za to pitanje.
185
înjenica je da u snu nema{ nikakvih ograni~enja, pa se ne javlja nikakvo pitanje. Dok
sada preuzima{ ograni~enja, identifikuje{ sebe sa telom, pa se ovakva pitanja i javljaju.
P: Ja to razumem, ali ne spoznajem (jedinstvo u razli~itosti).
M: Zato {to si u razli~itosti, kaè{ da razume{ jedinstvo, da ima{ bljeskove, da se se}a{
ne~eg. Ti smatra{ da je ova raznovrsnost stvarna. Naprotiv, jedinstvo je Stvarnost, a
raznovrsnost je la`na. Raznovrsnost mora da nestane pre nego {to se otkrije jedinstvo. Ono je
uvek realno. Ne {alje bljeskove o svom postojanju u ovoj la`noj raznovrsnosti. Naprotiv, ova
raznovrsnost zaklanja istinu.
Onda su neki drugi nastavili razgovor.
M: Cilj ve`banja je odstranjenje neznanja, a ne postizanje spoznaje. Spoznaja je uvek
prisutna, ovde i sada. Ako bi trebalo da se ona postigne kao ne{to novo, tada bi spoznaja
trebalo da se shvati kao da je nekad odsutna, a nekad prisutna. U tom slu~aju ne bi bila
stalna, a stoga ni vredna postizanja. Ali, spoznaja je trajna i ve~na, ovde i sada.
P: Za odstranjenje neznanja potrebna je Milost.
M: Sigurno. Ali Milost je sve vreme prisutna. Milost je Sopstvo. Ona nije ne{to {to se
sti~e. Sve {to je potrebno jeste znati za njeno postojanje. Na primer, sunce je samo sjaj. Ono
ne vidi tamu. Me|utim, drugi pri~aju o tome kako tama odlazi kada sunce izlazi. Na sli~an
na~in, neznanje je, tako|e, fantom i nije realno. Zbog njegove nerealnosti moè da se otkrije
njegova nestvarna priroda, i da bude uklonjeno.
Opet, sunce postoji i sjajno je. Ti si okruèn svetlo{}u sunca. Ipak, ako èli{ da spozna{
sunce, mora{ da okrene{ svoje o~i ka njemu i gleda{ ga. Isto tako, Milost se nalazi samo kroz
ve`banje, mada je uvek prisutna.
P: @eljom da se trajno predamo, doìvljava se Milost, nadam se.
M: Predaj se jednom zauvek i zavr{i sa èljama. Sve dok se zadràva ose}anje ~inila{tva,
postoji èlja. To je, tako|e, individualnost. Ako to nestane, na}i }emo da Sopstvo svetli ~isto.
Ropstvo je u ube|enju da mi delamo, a ne u samim delima.
ıBudi miran i znaj, ja sam Bog.‰ Ovde mir ozna~ava potpunu predaju, bez ostatka
individualnosti. Preovlada}e mir, i ne}e biti uznemiravanja uma. Uznemirenost uma je uzrok
èlje, ube|enja da smo ~initelji, i individualnosti. Kada se ona zaustavi, prisutna je ti{ina. Tu
'znanje' zna~i 'biti'. To nije relativno znanje koje uklju~uje trojstvo - znanje, subjekat i objekat.
P: Da li je misao ıJa sam Bog‰ ili ıJa sam Vrhunsko Bi}e‰ korisna?
M: ıJa jesam‰ je Bog, a ne misliti ıJa sam Bog‰. Spoznaj ıJa jesam‰ i nemoj da misli{
ıja jesam‰. Re~eno je ı...znaj, ja sam Bog‰, a ne ı...misli, ja sam Bog‰.
[ri Bhagavan je kasnije nastavio: Re~eno je: ıJa sam to ja jesam‰. To zna~i da treba
da budemo kao Ja. Mi smo uvek samo Ja. Nismo ni{ta drugo. Ipak pitamo: 'Ko sam ja?'
@rtva iluzije pita 'Ko sam ja?' a ne ~ovek koji je potpuno svestan sebe. Ono {to te tera da
pita{ 'Ko sam ja?' je pogre{no poistove}enje Sopstva sa ne-Sopstvom.
Ne{to kasnije: Postoje razli~iti putevi do Tiruvanamalaija, ali Tiruvanamalai je isti, bilo
kojim putem da se do njega do|e. Sli~no tome, pristup temi se razlikuje prema li~nosti. Ipak,
Sopstvo je isto. No, ipak, ako neko ko je ovde u Tiruvanamalaiju pita za put do njega, to je
sme{no. Tako isto, ako neko, ko je Sopstvo, pita kako da spozna Sebe (Sopstvo), to izgleda
apsurdno. Ti si Sopstvo. Ostani Sopstvo. To je sve. Pitanja se javljaju zbog aktuelne pogre{ne
identifikacije Sopstva sa telom.30 To je neznanje. Ono mora da otpadne. Kad se odstrani, samo
Sopstvo postoji.
355. P: Da li obrazovanost ~ini mudraca korisnijim za svet, nego neukost?

M: âk i u~en ~ovek mora da se pokloni pred nepismenim mudracem.
Nepismenost je neznanje; u~enost je obrazovano neznanje. Oboje su u neznanju o svom
pravom cilju. Mudrac nije u neznanju, po{to za njega nema cilja.
30
Problem je u transcendentalnoj prirodi Sopstva. Potrebno je iskustvo transcendentalne, ili ciste svesti da bi se
nadi{lo poistovecenje sa telom, i otkrila svoja vecna i apsolutna su{tina, Sopstvo.
186
356. P: Za{to treba da postoji spavanje?
M: Samo zbog greha.
P: Moè li da se uni{ti?
M: Da.
P: Kaè se da se okon~ava tek kada u~ini da ga ose}amo.
M: êmu onda predanost Bogu?
P: Kako moè da se uni{ti spavanje?
M: Nemoj da bude{ svestan njegovih aktivnosti i efekata.
P: Kako to da se u~ini?
M: Samo ispitivanjem Sopstva.
Se}anja
357. [ri Bhagavan je ispri}ao neke doga|aje iz vremena svog boravka u Tiruvanamalaiju.
1. Jednog dana su mu dali da sa lista poliè kap neke supstance, uz primedbu da je
dobra za varenje. On je polizao i kasnije ru~ao. Posle izvesnog vremena ~inilo se kao da su
okupljeni ljudi bili obasjani svetlo{}u (tejomaya). Ovo iskustvo je uskoro nestalo.
2. Dok je ìveo u Pavalakunruu, hteo je da se okupa u jednom od poto~i}a na
obronku. Palanisvami je o tome bio obave{ten. Pri~alo se da se Padmanabhasvami, koji je
ìveo na Bregu, dogovorio sa Palanisvamijem da ovaj dovede [ri Bhagavana do njegove kolibe.
Palanisvami je, ne gove}i [ri Bhagavanu ni{ta, uspeo da to izvede. êkao ga je sjajan prijem.
Obezbedili su mu stolicu i ponudili mlekom i vo}em. J.P. mu je priredio veliku dobrodo{licu.
3. Iako je u knjizi Samospoznaja prikazano kao da je J.P. hteo da povredi [ri
Bhagavana, bio je u stvari prema njemu vrlo ljubazan, a njegove obesne {ale su pogre{no bile
shva}ene kao zlobne. Jedina slabost mu je bila {to je èleo da uz pomo} ugleda [ri
Bhagavana stvori kapital za fondove A{rama; to, naravno, Mahar{i nije prihvatio. Nije bilo
ni~eg lo{eg u J.P.
4. Madhavasvami, pratilac, pitao je da li je [ri Bhagavan bio mesecima bez hrane u
podzemnoj }eliji hrama.
M: Hm! Hm! Hrana je stizala, mleko, vo}e, ali ko je mislio na hranu?
5. Dok je boravio u Pe}ini mango drveta, [ri Bhagavan je za idole iz hrama pleo vence
od lotosa, ùtog cve}a (sarakonnai) i zelenog li{}a.
6. Posle zavr{etka Kalyanamantapam, [ri Bhagavan je tamo jedne no}i ostao kri{om.
7. Dok je sedeo ispod drveta u dvori{tu hrama, bio je prekriven prljav{tinom jer se
nikada nije kupao. Hladnih decembarskih no}i savio bi noge, stavio glavu izme|u njih, i
ostajao tako, nepokretan. Rano ujutro, prekriva~ od prljav{tine na njegovom telu bio bi beo,
jer su ga prekrili rosa i inje. Kada ih je istopilo sunce, postao bi taman.
8. Dok je ìveo na Bregu, [ri Bhagavan je pomagao J.P.-u pri pevanju puje tako {to je
zvonio, prao je posu|e, ostaju}i sve vreme u ti{ini. Tko|e je ~itao dela iz medicine, kao
Ashtanga Hridayam na malajalamu, i ukazao pacijentima, koji su traìli pomo} nekog drugog
sadhua, na na~ine le~enja koje je nalazio u knjizi. Sam sadhu nije znao kako da ~ita takva
dela.
12. februar 1937.
358. Prizor u sali: 8.20h uve~e; [ri Bhagavan se posle ve~ere vra}a i leè na sofu; svetlost je
slaba. Tri ~oveka sede na podu. Jedan prepisuje ne{to iz ~asopisa. Drugi je udubljen u
meditaciju. Tre}i gleda okolo, nemaju}i {ta da radi. Ti{inu u sali remeti samo povremeno
iska{ljavanje [ri Bhagavana.
Madhavasvami, pratilac-oboàvatelj, u{unja se be{umno sa punom {akom betela (vo}e
sli~no le{niku). Odlazi do stola. [ri Bhagavan, koji leì na sofi, ga prime}uje i sasvim ljubazno
zove: ıS...s. [ta radi{?‰
187
Pratilac blago mrmlja: ıNi{ta.‰ Ostavlja tamo betele i ne{to nespretno petlja.
M: Ja to ne èlim. (Pratilac ne~ujno seda na pod.) [ri Bhagavan: ıSvakog dana kasturi
pilule, jedna za drugom. Boca }e se isprazniti, i poru~i}e jo{. Ja to ne èlim.‰
Oboàvalac ve{to okrivljuje 'olla podridu', koja je sluèna za ru~ak, za nepromenjeno
zdravlje [ri Bhagavana.
M: Ne, ne, ona je bila dobra. Dobro pripremljena.
Ti{ina: iska{ljavanje i podrigivanje. Posle nekoliko trenutaka pratilac nestaje, i vra}a se sa
bocom u ruci. Prilazi bliè Bhagavanu i pruà mu pilulu, govore}i: ıPilula od zrna kumine.‰
[ri Bhagavan blago mrmlja: ıOna sadrì limunov sok. Limunov sok nije dobar za ovo.‰
Oboàvalac Rangasvami Ajengar se u me|uvremenu potpuno vratio iz meditacije i gleda u njih.
Pratilac jo{ uvek drì ispruènu ruku sa pilulom. [ri Bhagavan nastavlja: ıDa li treba da se
sa`va}e?‰
Rangasvami Ajengar: ıNe mora da se `va}e, moè da se sisa dok se ne rastopi u
ustima.‰ Pratilac brzo prihvata: ıDa, da, treba samo da se sisa.‰
M: Daj je njemu. - Pokazuje na Rangasvami Ajengara - Neka je on `va}e ili sisa. Ja je
ne èlim.
Pratilac se razo~aran vra}a i ~u~ne na pod; ponovo ustaje.
M: E-e! [ta radi{? Ne}u.
Pratilac odlazi do kutije sa lekovima, mrmljaju}i: ıKasturi pilula, ona }e biti efikasna.‰
[ri Bhagavan: ıBi}e mi i bez nje uskoro dobro. Nemoj da je vadi{. E-e! Ostavi je tamo. Ne}u
da je uzmem, radio ti {to god èli{.‰ Pratilac se opet sme{ta na pod i sve ostaje u ti{ini,
pred odlazak na spavanje.
13. februar. 1937.
359. Oko 7.30h, posle doru~ka, [ri Bhagavan se penje na Breg. Padananda dolazi i pada pred
njim ni~ice, zatim ustaje i kaè: ıDobro je. Dobio sam darshan⁄vrati}u se.‰ [ri Bhagavan,
sme{e}i se: ıOd koga darshan? Za{to ne kaè{ da si ti meni dao darshan?‰
Oko 9h jedan oboàvalac iz Pune (G.Parki) pozdravlja [ri Bhagavana i ~ita ashtaku,
mole}i [ri Bhagavana za Milost. Delo se zavr{ava molitvom za brzo oslobo|enje, i oboàvatelj
je nagla{ava.
M: Mukti, tj. oslobo|enje, nije ne{to {to }e se tek ste}i. Ono postoji ve~no, sada i ovde.
P: Ja se slaèm, ali ga ne doìvljavam.
M: Iskustvo je ovde i sada. Niko ne moè da porekne svoje Sopstvo (Sebe).
P: To zna~i postojanje, a ne sre}u.
M: Postojanje-sre}a-Bi}e. Re~ mukti (oslobo|enje) je tako uznemiruju}a. Za{to bi ga
neko traìo? On veruje da postoji ropstvo, i zato traì oslobo|enje. Ali ~injenica je da nema
ropstva, postoji samo sloboda. Za{to mu dati ime i zatim ga traìti?
P: To je istina, ali mi smo u neznanju.
M: Samo otkloni neznanje. To je sve {to treba da se uradi.
14. februar 1937.
360. Aristokrata iz Laknova je pisao Polu Brantonu da je njegova èna izgubila duhovni mir
koji je bila stekla kada je posetila [ri Bhagavana. @eleo je da [ri Bhagavan bude milostiv, i
u~ini da ona ponovo stekne mir.
Kada su ga to zamolili, [ri Bhagavan je rekao: ıJednom postignuti mir se gubi zbog
slabosti uma.‰
361. Mudaliar Svami, sin dame koja svakog dana donosi [ri Bhagavanu bhiskshu, ispri~ao je
interesantan doga|aj:
188
Dok je [ri Bhagavan boravio u pe}ini Virupak{a, on i Mudaliar Svami su zajedno oti{li
do mesta koje se nalazilo iza sada{njeg Skadasramama. Tamo je bila stena visoka oko petnaest
stopa. Kod jednog procepa je stajala pastirica i plakala. [ri Bhagavan ju je upitao za{to je
tu`na. Rekla je: ıPla~em jer je jedna moja ovca upala u ovaj procep.‰ [ri Bhagavan se tamo
spustio, stavio ovcu na rame, uzverao se i predao devojci ovcu. Mudaliar Svami je rekao da bi
to za svakoga bio opasan i teàk poduhvat.
362. G. Subaramia, profesor sa koledà u Neloreu, pitao je za mukti.

M: Sva pitanja koja se odnose na mukti su neprihvatljiva zato {to mukti zna~i
oslobo|enje od ropstva, a to podrazumeva da ropstvo sada postoji. Ne postoji ropstvo, pa zato
ne postoji ni mukti.
P: U~enja (shastre) govore o njemu i njegovim stupnjevima.
M: U~enja nisu namenjena mudrima, jer njima ona nisu potrebna; neznalice ih ne èle.
Samo se mumukshe intersuju za shastre. To zna~i da shastre nisu potrebne ni mudrima, ni
neznalicama.
P: Kaè se da je Vasi{ta bio jivanmukta, a da je \anaka bio videhamukta.
M: Za{to da govorimo o Vasi{ti i \anaki? [ta je sa nama?
Danas je bilo mnogo posetilaca. Dvojica su u prisustvu [ri Bhagavana govorila o
Ganapati Muniju. [ri Bhagavan je sa nekoliko re~i komentarisao njihov razgovor:
1) Neki kaù da su jnana i upasana dva krila kojima treba odleteti u mukti. [ta je
jnana? [ta je upasana? Jnana je uvek prisutna. Tako|e, ona je i kona~ni cilj. Kada se ~ini
napor, naziva se upasana. Kada nema napora, naziva se jnana, i isto je {to i mukti.
2) Posle me|usobnog raspravljanja, jedan od posetilaca je rekao: ıNeka nadmo}na sila
mora nam pomo}i da odbacimo spolja{nje objekte.‰
[ri Bhagavan je odgovorio: ıKo opaà spolja{nje objekte? Da li oni kaù da postoje?
Ako je tako, neka onda svet kaè da postoji. Opet, ako je svet projekcija unutra{njeg, onda se
mora uo~iti da se projektuje zajedno sa mi~lju 'ja'. U ovom slu~aju 'ja' je osnova, i kada se
ona spozna, spoznaje se i sve ostalo.
3) Neki kaù da je Ganapati Muni govorio kako je mogao da ode ~ak u Indra Loku, u
koju je Indra bezuspe{no poku{avao da u|e i na|e 'ja'.
[ri Bhagavan je dodao da je Ganapati Muni hteo da kaè kako je lako napredovati, ali
da je nemogu}e i}i unatrag.
Zatim je [ri Bhagavan primetio: ıKoliko god neko daleko oti{ao, on je tamo gde jeste.
Kako je onda mogu}e kretanje unatrag? Ova istina se sadrì u mantri Isha Upani{ad.‰
4) Na pitanje kako je Ganapati Muni postao asu kavi (nadahnuti pesnik), [ri Bhagavan
je odgovorio: ıKaè se da se pojavio [iva dok se Ganapati Muni podvrgavao tapasu, i dao mu
da pije mleko ili med, posle ~ega je postao asu kavi.‰
363. Evropljanin, G. Dauel, poslanik sekretarijata za finansije pri vladi u Madrasu, stigao je sa
svojom ènom oko podne, i ostao u sali do 3.30h posle podne.
Dama je pitala: ıDuhovne vo|e sa Zapada kaù da se duhovni centar nalazi u Indiji.
Da li ima kontakta me|u duhovnim vo|ama Indije? Da li je mogu} kontakt izme|u duhovnih
vo|a Istoka i Zapada?‰
M: [ta podrazumeva{ pod 'duhovnim centrom'?
P: Duhovni centar je sedi{te duhovnih vo|a.
M: [ta podrazumeva{ pod 'duhovnim vo|ama'?
P: Zapad se nalazi u krizi. Nauka je mnogo napredovala. Njena otkri}a se koriste za
stvaranje destruktivnih snaga. Postoji pokret koji èli da te snage u~ini konstruktivnim. Takvo
preobra}anje donelo bi dobrobit svetu. Vo|e ovog pokreta su spasitelji.
M: Za nas su 'duhovne vo|e' oni koji su 'duhovni', nasuprot 'fizi~kim'. Duh je
neograni~en i bezobli~an. Takav je i duhovni centar. Postoji samo jedan takav centar. Nalazio
se on na Istoku ili Zapadu, on ne moè da se odredi u prostoru. Budu}i neograni~en, on u
189
sebe uklju~uje vo|e, ljude, svet, konstruktivne i destruktivne sile. Ne postoji razlika. Ti govori{
o kontaktu zato {to o duhovnim vo|ama misli{ kao o utelovljenim bi}ima. Duhovni ljudi nisu
tela, oni nisu svesni svojih tela. Oni su samo duh, bezgrani~an i bezobli~an. Izme|u njih i svih
ostalih uvek postoji jedinstvo; ta, oni obuhvataju sve.
Duh je Sopstvo. Ako se spozna Sopstvo, ova pitanja se uop{te ne}e mo}i pojaviti.
G|a Dìnara|adasa iz Ajdara: ıSamospoznaja se ~ini tako laka, ali je ipak te{ko da se
ostvari u praksi.‰
M: [ta moè da bude lak{e? Sopstvo ti je bliè od svega ostalog. Ako se ono te{ko
spoznaje, ho}e li biti lako da se spozna ne{to {to je udaljeno i odvojeno?
P: Samospoznaja je tako iluzorna. Kako moè da se u~ini trajnom?
M: Sopstvo nikada ne moè da bude iluzija. Ono je jedina Stvarnost. Ono {to se
pojavljuje, nesta}e, i zato je prolazno. Sopstvo se nikada ne pojavljuje i ne nestaje, i zato je
ve~no.
P: Da, to je istina. Znate li da teozofi u meditaciji traè u~itelja koji bi ih ih vodio?
M: U~itelj je unutra. Svrha meditacije je da odstrani neznanje, pogre{no uverenje da je
u~itelj spolja. Ako je on stranac ~iji se dolazak o~ekuje, onda mora i da nestane. Kakva je
korist od takvog, prolaznog bi}a?
Me|utim, sve dok misli{ da si pojedinac, ili da si telo, potreban je u~itelj, i on }e se
pojaviti u telu. Kada ova pogre{na identifikacija nestane, otkri}e{ da je u~telj Sopstvo.
U Kaivalyi postoji stih:
ıMoj Gospode! Ti si ostao kao moje unutra{nje Sopstvo, {tite}i me u svim mojim
proteklim inkarnacijama. Sada si se, svojom Milo{}u, manifestovao kao moj u~itelj, i otkrio
sebe kao Sopstvo.‰
Samo pogledaj {ta se de{ava u dubokom snu. Nema ega, nema Indije, nema tragaoca,
u~itelja; a ipak ti jesi - i to sre}na.
Ego, Indija, tragaoci, pojavljuju se sada; ali oni nisu odvojeni niti nezavisni od tebe.
Zbog izbornih praznika do{la je velika grupa posetilaca, a neki od njih su se uklju~ili u
raspravu.
Jedan je pitao za reinkarnaciju.
M: Reinkarnacija postoji samo dok postoji neznanje. Inkarnacija ne postoji sada, niti je
ranije postojala, niti }e je biti u budu}nosti. Ovo je istina.
P: [ta je ego-jastvo?
M: Ego-jastvo se pojavljuje i nestaje i prolazno je, dok je stvarno Jastvo trajno. Iako si
ti trajno Jastvo, ipak se iz neznanja pogre{no poistove}uje{ sa ego-jastvom.
P: Kako je nastala ova gre{ka?
M: Proveri da li gre{ka postoji.
P: Treba da sublimi{emo ego-jastvo u istinsko Sopstvo.
M: Ego-jastvo uop{te ne postoji.
P: Za{to nam, onda, donosi nevolje?
M: Ko doìvljava nevolje? I nevolja je uobraèna. Nevolje i uìvanja postoje samo za
ego.
P: Za{to je svet obavijen neznanjem?
M: Brini za sebe. Pusti svet da brine za sebe. Spoznaj svoje Sopstvo. Ako misli{ da si
telo, postoja}e i materijalni svet. Ako si duh, sve }e biti samo duh.
P: To }e biti dobro za pojedince. Ali {ta }e biti sa ostalima?
M: Prvo to u~ini, pa }e{ videti da li }e se pitanje opet pojaviti.
P: Da li postoji avidya?
M: Za koga ona postoji?
P: Za ego-jastvo.
190
M: Da, za ego. Odstrani ego, i avidya }e da nestane. Traì ga, i ego }e da nestane.
Osta}e samo stvarno Sopstvo. Ego koji propoveda neznanje se ne}e pokazati. U stvarnosti
nema avidye. Sva u~enja postoje da opovrgnu postojanje avidye.
P: Kako se pojavio ego?
M: Ego ne postoji. Da li, ina~e, priznaje{ postojanje dva Sopstva? Kako moè biti avidye
kada nema ega? Ako po~ne{ da ispituje{, avidya, koja ni sada ne postoji, pokaza}e se kao
takva, nepostoje}a, ili }e{ re}i da je odletela.
Neznanje pripada egu. Za{to misli{ o egu i pati{? Opet, {ta je neznanje? To je ono {to
ne postoji. Me|utim, ìvot u svetu zahteva pretpostavku o avidyi. Avidya je samo na{e
neznanje, i ni{ta vi{e. Ona je nepoznavanje ili zaboravljanje Sopstva. Moè li pored sunca da
bude tame? Isto tako, moè li da bude neznanja pred samodokazanim i samoosvetljenim
Sopstvom? Ako spozna{ Sopstvo, ne}e biti neznanja, tame, ni patnje.
Um je taj koji ose}a nevolju, patnju. Tama nikada ne odlazi, niti dolazi. Kada sija
sunce, nema tame. Isto tako, ako prona|e{ Sopstvo, otkri}e{ da avidya ne postoji.
P: [ri Ramakri{na i drugi u~itelji su praktikovali koncentraciju.
M: Koncentracija i sve ostale tehnike sluè za prepoznavanje odsustva, tj. nepostojanja
neznanja. Niko ne moè da porekne svoje bi}e. Bi}e je znanje, tj. svesnost. Ta svesnost
podrazumeva odsustvo neznanja. Zbog toga svako prirodno prihvata nepostojanje neznanja. Ipak,
za{to postoji patnja? Zato {to misli{ da si ovo ili ono. To je pogre{no. Postoji samo 'Ja
jesam', a ne 'Ja sam to i to', ili, 'Ja sam takav i takav'. Kada je postojanje (Bi}e) apsolutno,
sve je u redu; kada je upojedinjeno, pogre{no je. To je cela istina.
Pogledaj kako svako priznaje da jeste. Da li neko treba da gleda u ogledalo da bi znao
da postoji? Njegova svest ga nagoni da prizna svoje postojanje, ili bi}e. Ali, on ga brka sa
telom. Za{to treba da bude tako? Da li je on svestan tela u snu? Ne; a, ipak, on ne prestaje
da postoji u snu. On u njemu postoji, iako bez svesti o telu. Kako zna da postoji u snu? Da
li mu je sada potrebno ogledalo da bi otkrio svoje sopstveno bi}e? Samo budi svestan, i u
tvojoj svesti }e se jasno pokazati tvoje bi}e.
P: Kako da spoznamo Sopstvo?
M: 'Znati Sopstvo' zna~i 'Biti Sopstvo'. Moè{ li da kaè{ da zna{ Sopstvo? Ako ne
moè{ da vidi{ svoje o~i, a nema{ ogledalo da u njega pogleda{, ho}e{ li da porekne{
postojanje svojih o~iju? Isto tako, ti si svestan Sopstva, iako ono nje opredme}eno. Ili, da li
pori~e{ svoje Sopstvo zato {to ono nije predmet? Kada kaè{: ıNe mogu da spoznam Sopstvo‰,
to zna~i odsustvo pojmova relativnog znanja, po{to si se toliko navikao na relativno znanje da
se sa njim identifikuje{. Takav pogre{an identitet je inscenirao te{ko}u nespoznavanja Sopstva,
koje je o~igledno, zato {to Ono nije objektivizirano. I ti pita{: ıKako da spoznam Sopstvo?‰
Te{ko}u ti stvara usredsre|ivanje na 'Kako?' Ko treba da spozna Sopstvo? Moè li telo da ga
spozna?
Neka telo odgovori. Ko kaè da si sada svestan tela?
Da bi iza{le u sustret ovakvom neznanju, shastre formuli{u teoriju o Bo`joj leeli ili kridi
(tj. igri). Kaè se da se Bog ispoljava kao um, ~ula i telo, da bi se igrao. Ko si ti, da kaè{
kako je ova igra za tebe nevolja? Ko si ti, da raspravlja{ o Bo`jim delima?
Tvoja du`nost je da bude{, a ne da bude{ ovo ili ono. U 'Ja sam to ja jesam' se sadrì
~itava istina. Metoda se svodi na 'budi miran'. [ta zna~i mir? On zna~i 'poni{titi sebe'. Zato
{to je svaki oblik ili lik uzrok nevolje. Odbaci predstavu 'Ja sam to i to'. Na{e shastre kaù:
ıAhamiti sphurati‰ (ono svetli kao 'ja').
P: [ta je sphurana (sijanje)?
M: (Aham, aham) 'JaÊ-Êja' je Sopstvo. (Aham idam) 'Ja sam ovo' ili 'Ja sam to' je ego.
Sijanje je uvek prisutno. Ego je prolazan. Kada 'ja' postoji samo kao 'ja', to je Sopstvo. Kada
se projektuje ka ne~em drugom i kaè 'ovo', to je ego.31
31
Ovde je izneta su{tina meditacije. U svom uobi~ajenom, relativnom, iskustvu, subjekat, Ja, obuzet je
projektovanjem sebe u objekte, najpre u misli a zatim i u svet ~ija slika zavisi od misli. Meditacija je proces
~i{}enja subjekta od misli. Kada Ja ostane ~isto, bez misli i ikakvih objekata, tada pokazuje svoju transcendentalnu
191
P: Da li je Bog odvojen od Sopstva?
M: Sopstvo je Bog. 'Ja jesam' je Bog. ıJa sam Sopstvo, o, Gudakesa!‰ (Ahamatma
Gudakesa).
Ovo pitanje se javlja zato {to se drì{ ego-jastva. Ne}e se javljati ako se drì{ Istinitog
Sopstva. Jer Stvarno Sopstvo ne}e i ne moè ni{ta da pita. Ako bi Bog bio odvojen od
Sopstva, On bi morao da bude Bog-bez-Sopstva, {to je apsurdno.
P: [ta je namaskara (prostracija)?
M: Prostracija zna~i 'spla{njavanje ega'. [ta je 'spla{njavanje'? Utapanje u izvor svog
bi{a. Formalan priklon kolenom, klanjanje i prostracija ne mogu zavarati Boga. On vidi da li
je individualnost prisutna ili nije.
G. [amana: ıDa li postoji nekakvo {esto ~ulo pomo}u kojeg bismo ose}ali 'Ja jesam'?‰
M: Da li ga ima{ dok spava{? Bi}e funkcioni{e pomo}u pet ~ula. Ili misli{ da je svako
~ulo nezavisno od Sopstva, i da postoji pet ~ula koje konroli{e neko {esto? Postoji Sila koja
deluje kroz ovih pet ~ula. Kako moè{ da pori~e{ postojanje te Sile? Da li pori~e{ svoje
postojanje? Da li postoji{ u snu, kada nema{ svesti o telu? Isto 'ja' postoji i sada. Dakle,
prihvatamo da postojimo, bili svesni tela ili ne. ûla rade povremeno. Njihov rad po~inje i
zavr{ava se. Mora postojati osnova od koje zavise njihove aktivnosti. Odakle se pojavljuju, i
gde se utapaju? Mora postojati jedna jedinstvena osnova. Ako bi rekao da ne opaà{ tu
jedinstvenu osnovu, to bi zna~ilo priznavanje njenog jedinstva - jer, ti kaè{ da nema nikog
drugog koji bi spoznao.
Sve ove rasprave sluè da nas oslobode neznanja. Kada to bude u~injeno, sve }e biti
jasno. To je stvar podobnosti, zrelosti.
P: Moè li Milost da ubrza sazrevanje tragaoca?
M: Prepusti to Njemu. Predaj se bezuslovno. Jednu od ove dve stvari mora{ da u~ini{.
Ili se predaj, po{to priznaje{ svoju nemo} i traì{ da ti pomogne Vi{a Sila; ili ispitaj uzrok
patnje, u|i u izvor i utopi se u Sopstvo. U oba slu~aja }e{ biti oslobo|en patnje. Mamekam
saranam vraja.
P: Kakvu ulogu ima um posle predaje?
M: Da li to pita um koji se predao? (Smeh.)
364. Profesor iz Nelora je pitao o visvarupa darshani.

M: Visvatma darshana je visvarupa darshana, tj. univerzalno Sopstvo, ili, kosmi~ko Sopstvo
je kosmos. [ri Kri{na je po~eo izlaganje u II poglavlju re~ima: ıJa neman obli~ja.‰ U XI
poglavlju on kaè: ıVidi moje obli~je kao Univerzum.‰ Da li je to dosledno? Opet, on kaè:
ıJa prevazilazim tri sveta‰, ali Ar|una vidi u Njemu tri sveta. [ri Kri{na kaè: ıMene ne
mogu da vide ljudi ni Bogovi‰; ipak, Ar|una vidi u njemu sebe i Bogove. Niko ne moè da
vidi, ali je Ar|una ipak obdaren boànskim vi|enjem, kako bi mogao da ga vidi. Ne izgleda li
to kao zbrka protivre~nosti?
Odgovor je da je razumevanje pogre{no. Sthula dristi je na fizi~kom planu apsurd.
Neophodno je jnana dristi (suptilno razumevanje). Zato je Ar|uni podareno divya chakshin
(boànsko vi|enje). Moè li takvo vi|enje da bude grubo? Da li }e te takva interpretacija
voditi ispravnom razumevanju?
[ri Kri{na kaè Kalosmi: ıJa sam vreme.‰ Da li vreme ima oblik?
Opet, ako bi univerzum bio Njegovo obli~je, zar ne bi trebalo da bude jedan i
nepromenljiv? Za{to on kaè Ar|uni: ıVidi u meni {to god èli{ da vidi{‰? To zna~i da
njegovo obli~je odgovara èljama posmatra~a. Govore o boànskom vi|enju, a svako prema
svom vi|enju stvara prizore. I posmatra~ postoji u okviru vi|enog. [ta sve ovo zna~i? âk i
mesmerista moè u~initi da vidi{ nepostoje}e prizore. To naziva{ trikom, a ovo drugo
boànskim. êmu ta razlika? Ni{ta {to je vidljivo ne moè da bude stvarno. Ovo je istina.
prirodu, postaje Sopstvo. Dakle, Sopstvo se postiè kroz Ja, iako njegovim nadilaènjem. Zato se kaè: 'Ti si To'.
Pored toga {to atman predstavlja povratnu zamenicu 'sebe', on tako|e zna~i 'samo', ali ne u zna~enju 'usamljeno',
vec 'upravo' ili 'ba{'; kao u izreci: 'Ni sam Bog mu ne moè pomo}i'.
192
365. Po{to je [ri Bhagavan nastavio razgovor o ovoj temi, jedan posetilac je pitao kako da
prevazi|e identifikaciju Sopstva sa telom.
M: [ta je sa umom?
P: U njemu preovla|uje neznanje.
M: Otkud zna{ da si u snu u neznanju? Da li si postojao u snu, ili nisi?
P: Ne znam.
M: Da li pori~e{ da postoji{ u snu?
P: Zaklju~ujem da postojim.
M: Na osnovu ~ega zaklju~uje{ da postoji{?
P: Na osnovu sposobnosti razmi{ljanja i sticanja iskustava.
M: Da li je za iskustvo neophodno razmi{ljanje? (Smeh.)
P: Da li je meditacija analiti~ka ili sinteti~ka?
M: Analiza i sinteza se ti~u intelekta. Sopstvo prevazilazi intelekt.
366. Pre odlaska, u 3.30h popodne, G|a Dauel je postavila pitanje o zna~enju neti-neti.32
M: Sada postoji pogre{na identifikacija sa telom, ~ulima, itd. Ako ih pori~e{, to je neti-
neti. Ovo se moè u~initi tako {to }e{ se dràti za ono {to ne moè biti odba~eno. Samo to
je iti (To).
21. februar 1937.
367. Marathi dama, slu~ajni posetilac, upravo se spremala za odlazak, i bila je gotovo na ivici
pla~a. Pitala je: ıJa znam da je nemogu}e posti}i mukti u jednom ìvotu. Da li, ipak, u ovom
ìvotu mogu da postignem duhovni mir?‰
U~itelj je veoma blago gledao u nju i rekao, ne`no se osmehuju}i: ı@ivot i sve ostalo
je u brahmanu. Brahman je ovde i sada. Ispitaj to.‰
P: Ve} vi{e godina meditiram. Ipak, moj um nije postojan i ne mogu da ga navedem
da istraje u meditaciji.
M: (Opet je postojano gledao u nju i rekao:) ıU~ini to sada, i sve }e biti u redu.‰
368. Desetogodi{nja devoj~ica, ~ija je majka nau~ni prou~avalac sanskrita na univerzitetu u

Madrasu, u pratnji G. Morisa Fridmana srela je oko podneva [ri Bhagavana na Palakothuu
(deo A{rama gde su ìveli sadhui). [ri Bhagavan joj se obi~no dobrodu{no osmehivao. Ona ga
je pitala: ıZa{to postoji patnja?‰
M: Zbog karme.
P: Ko ~ini da karma donosi plodove?
M: Bog.
P: Bog ~ini da pravimo karmu i daje lo{e plodove za lo{u karmu. Da li je to
pravedno?
[ri Bhagavan se gotovo nasmejao, ona mu se jako dopadala. Kasnije, kad su se vratili u
salu, naveo ju je da ne{to pro~ita. Od tada je posmatra.
22. februar l937.
369. Ovde boravi stariji par, Marathi gospodin i njegova èna. Tihi su i jednostavni. Oboje su
se oprostili sa suzama, a gospodin je jecaju}i izgovorio molitvu za [ri Bhagavanovu Milost. [ri
Bhagavan je zurio u njega blago otvorenih usta, koja su pokazivala niz belih zuba. I u
njegovim o~ima su svetlucale suze.
32
Nije to - nije to. Upni{adska formula koja ozna~ava negaciju svega {to je objektivno, i isticanje
transcendentalne prirode subjekta - atmana.
193
370. [ri Bhagavan je bio u {tali. Kra}e vreme je posmatrao kako ljudi rade. Neko je do{ao i
rekao da ga u sali ~eka veliki broj posetilaca. [ri Bhagavan je rekao svojim mirnim tonom:
ıDa, da, vi radite svoj posao, a ja }u da radim svoj. Ljudi ~ekaju. Moram da idem.‰ Tada je
oti{ao.
23. februar 1937.
371. Tri ~oveka iz Andre do{la su u posetu [ri Bhagavanu. Jedan od njih je pao na kolena i
pitao: ıJa radim hathayogu, naime, basti, dhauti, neti, itd. U zglobu mi je otvrdnuo jedan krvni
sud. Da li je to posledica yoge?‰
M: Krvni sud bi se stvrdnuo i pod drugim okolnostima. On ti sada ne ~ini vi{e
neprilika nego {to bi to ~inio ina~e. Hathayoga je proces ~i{}enja. Pranayame ti tako|e pomaù
da postigne{ duhovni mir.
P: Mogu li da radim pranayamu? Da li je to korisno?
M: Pranayama je sredstvo za kontrolu uma. Samo, ne sme{ kod nje da ostane{. Mora{
da napreduje{ do pratyahare, dharane, dhyane i samadhija. Potpun rezultat se postiè na kraju.
Neko drugi iz grupe je pitao: ıKako se prevazilaze poùda, bes, sklonost ka sticanju,
konfuzija, gordost i zavist?‰
M: Dhyanom.
P: [ta je dhyana?
M: Dhyana je drànje za jednu misao i odbacivanje svih drugih.
P: Na {ta treba da se meditira?
M: Na {to god ti je drago.
P: Kaè se da su [iva, Vi{nu i Gajatri jednako delotvorni. Na koga treba da
meditiram?
M: Na onog koga najvi{e voli{. Svi su jednako delotvorni. Ali treba da se drì{ jednog.
P: Kako da meditiram?
M: Koncentri{i se na onog koga najvi{e voli{. Ako preovla|uje jedna jedina misao, sve
ostale }e se odbiti i na kraju nestati. Sve dok postoji mno{tvo, postoje i r|ave misli. Kada
preovlada objekat ljubavi, polje ispunjavaju samo dobre misli. Zato se drì samo jedne. Dhyana
je najva`nija ve`ba.
[ri Bhagavan je ne{to kasnije nastavio:
Dhyana je dobra. îm zapo~ne{ meditaciju, sakupi}e se gomila misli i poku{ati da istopi
onu jednu koje se drì{. Dobra misao mora ve`bom postepeno da oja~a. Kada ona postane
jaka, ostale misli }e biti saterane u beg. U meditaciji se uvek vodi ova kraljevska bitka.
@elimo da se oslobodimo patnje. Za to je potreban duhovni mir, {to zna~i odsustvo
uznemirenosti, koja nastaje zbog svakojakih misli. Duhovni mir se postiè samo dhyanom.
P: Za{to je, onda, potrebna pranayama?
M: Pranayama je namenjena onima koji ne mogu direktno da kontroli{u misli. Ona je
kao ko~nica kod kola. Ali, kao {to sam ranije rekao, ne treba sa njom da zavr{imo, ve} da
napredujemo do pratyahare, dharane i dhyane. Po{to plodovi dhyane sazru, ~ak }e i bez
pranayame um biti pod kontrolom. Asane (poloàji) pomaù pranayamu, koja, za uzvrat, pomaè
dhyanu, a posledica je duhovni mir. U ovome je smisao hathayoge.
Kasnije je [ri Bhagavan nastavio:
Kada se dhyana dobro utemelji, ona se ne moè napustiti. Ona }e automatski da se
nastavi ~ak i kada si zauzet nekim poslom, igrom ili uìvanjem. Traja}e i u snu. Dhyana mora
tako duboko da se ukoreni da ti postane prirodna.
P: Koji rituali ili delanja su potrebni za razvijanje dhyane?
M: Sama dhyana je delanje, ritual i napor. Ona je najja~i i najmo}niji od svih napora.
Nikakav drugi napor ti nije potreban.
P: Nije li potrebna japa?
194
M: Nije li dhyana vak (govor)? Za{to je njemu potrebna japa? Ako se postigne dhyana,
ne}e biti potrebe ni za ~im drugim.
P: Da li je korisna zakletva }utanja?
M: Zakletva je samo zakletva. Ona moè do izvesne mere da pomogne dhyanu. Ali
~emu koriste zatvorena usta, ako dozvoli{ umu da diè uzbunu? Ako je um zaokupljen
dhyanom, ho}e li biti potrebe za govorom?
Ni{ta nije tako dobro kao dhyana. Ako delamo zbog zakletve na }utnju, koja je onda
korist od zakletve?
P: [ta je jnana-marga?
M: Toliko dugo to ve} govorim. [ta je jnana? Jnana je spoznaja Istine. To se postiè
dhyanom. Dhyana ti pomaè da se drì{ istine do isklju~enja svih misli.
P: Za{to se spominje toliko Bogova?
M: Telo je samo jedno. Ipak, koliko ono funkcija ima? Izvor svih funkcija je samo
jedan. Isto je tako i sa Bogom.
P: Za{to ~ovek pati?
M: Patnja nastaje zbog mno{tva misli. Ako se misli centriraju oko jedne pojedinosti,
ne}e biti patnje, ve} sre}e. Tada ne}e biti prisutna ~ak ni misao 'Ja ne{to ~inim.' Ni kraji~kom
oka ne}emo gledati na rezultate delanja.
372. P: U Atma Vidya Vilasi i nekim drugim delima spominju se grcanje, jecanje, suze
radosnice. Da li se to de{ava u samadhiju, pre, ili posle njega?
M: Sve su to znaci najsuptilnijih obrazaca uma (vrtti). Oni ne mogu da postoje bez
dualnosti. Samadhi je stanje savr{enog mira, i u njemu svemu tome nema mesta. Posle izlaska
iz samadhija, se}anje na to stanje daje povoda ovakvim pojavama. U bhakta margi (putu
predanosti) ovo su glasnici samadhija.
P: Da li se to doga|a i na putu jnane?
M: Mogu}e je. U vezi toga ni{ta nije odre|eno. Zavisi od prirode ~oveka. Kada se
individualnost potpuno izgubi, ovakve pojave vi{e ne}e biti mogu}e. One se manifestuju kada je
prisutan i najmanji trag individualnosti. O ovome su govorili Mani~ava~agar i drugi sveci. Oni
kaù da suze teku spontano i da se ne mogu zaustaviti. Iako su svesni suza, oni ih ne mogu
spre~iti. Ja sam imao to iskustvo dok sam boravio u pe}ini Virupak{a.
P: O stanju sna se govori kao o iskustvu blaènstva. Ipak, kada ga se se}amo, kosa na
glavi nam se ne kostre{i. Za{to se to njima de{ava kada se se}aju stanja samadhija?
M: Samadhi zna~i budno spavanje (jagrat sushupti). Blaènstvo je neodoljivo a iskustvo
veoma jasno. U snu je druga~ije.
P: Moèmo li, onda, re}i da u snu nema ni sre}e ni nesre}e, tj. da je iskustvo
negativno, a ne pozitivno?
M: Ali, se}anje je pozitivno - kaè se: ıBlaèno sam spavao‰. Zna~i da u snu mora
postojati iskustvo sre}e.
P: Da li blaènstvo zna~i samo odsustvo nesre}e, ili je ono ne{to pozitivno?
M: Pozitivno je. Nestanak nesre}e i nastanak sre}e se de{ava istovremeno.
P: Da li je, mo`da, se}anje na sre}u iz sna nejasno, pa zato nema grcanja i ostalih
znakova?
M: Blaènstvo samadhija je savr{eno jasno iskustvo, i se}anje je isto takvo. Iskustvo sna
je druga~ije.
28. februar l937.
373. U novoizgra|enom kupatilu, od 9.15 do 9.30h, H.H. (His Highness) je nasamo razgovarao
sa [ri Bhagavanom. Poklonio se, spustio glavu na njegova stopala i rekao:
ıîtao sam o [ri Bhagavanovom ìvotu i odavno èlim da se sa njim sastanem. Zbog
okolnosti u kojima ìvim, ovu èlju nisam mogao lako da ispunim, niti mogu da ostanem ovde,
195
kao {to to drugi u~enici ~ine. Po{to }u ostati samo petnaest minuta, moli}u samo za Va{u
Milost.‰ (Na odlasku, H.H. se na isti na~in oprostio od [ri Bhagavana, i poklonio mu dva
{ala, a u kancelriji ostavio ne{to novca.)
13. mart l937.
374. Njegova Visost Maharajah sa suprugom Maharani, stigli su vozom u Tiruvanamalai u 8h

ujutru. A{ram su posetili u 4.15h posle podne. Svi posetioci, ~ak i oboàvaoci koji su redovno
dolazili, àlosnom gre{kom su bili izba~eni iz sale u kojoj je sedeo [ri Bhagavan, a oblasni
poglavar mu je predstavio kraljevsku grupu. Bili su prisutni dva pomo}nika, li~ni sekretar Nj.
Veli~anstva Maharajaha, nekoliko slu`benika dràve Travancore i advokat Majlaporea. Razgovor
je po~eo tako {to je oblasni poglavar govorio o manasu, koncentraciji, Realizaciji, smislu
kreacije. Njeno Veli~anstvo je postavilo neka pitanja, izraàvaju}i pritom izvesne sumnje, koje je
[ri Bhagavan razjasnio. Nj. V. Maharjah je tako|e u~estvovao u razgovoru. Razgovor se vodio
na tamilu malajalamu.
Za vreme posete kraljevske porodice Travancorea, Njegova Visost se pokazao kao veoma
obrazovan, okretan, i te~no je govorio malajalam, tamil i engleski. Ve}inu pitanja postavila je
Njena Visost. Jedno od pitanja bilo je:
P: Koji je smisao kreacije?
M: Da dâ povoda pitanju. Prona|i odgovor na ovo pitanje i kona~no obitavaj u
vrhunskom ili, bolje, prvobitnom izvoru svega, Sopstvu. Ispitivanje }e se pretvoriti u traganje za
Sopstvom i, po{to se ne-Sopstvo izdvoji, Sopstvo }e se spoznati u svoj svojoj ~istoti i sjaju.
P: Kako treba da se zapo~ne ispitivanje?
M: Sopstvo je zajedni~ko svima, pa je i po~etak traganja isti za sve.
P: Odakle treba da krene neko ko je na mom stupnju razvoja?
M: Za svakog postoji neka metoda upasane ili jape. Ako se ona obavlja sa svom
ozbiljno{}u i potrebnom istrajno{}u, automatski }e dovesti do ispitivanja Sopstva.
(Zapisiva~ nije bio prisutan, a ove je dijaloge zabeleìo jedan od pratilaca [ri
Bhagavana.)
21. mart l937.
375. Sredove~ni kanarski posetilac pitao je o akarmi (ne-delanju).

M: Sve {to neko radi posle gubitka ega je akarma.
376. Obrazovani Telugu posetilac je sastavio pesmu u slavu [ri Bhagavana. Po{to ju je
pro~itao, stavio je kraj njegovih stopala i poklonio se. Posle nekog vremena zamolio je za
upadeshu.
M: Upadesa je sadràna u Upadeshi Saram.
P: Ali, va`no je verbalno i li~no uputstvo.
M: Kada bi bilo ne~eg novog, {to je prethodno bilo nepoznato, upadesha bi bila korisna.
Ovde ona sluì za smirenje uma i osloba|anje od misli.
P: To izgleda nemogu}e.
M: Ali to je ve~no i prvobitno stanje svih ljudi.
P: U na{em svakodnevnom aktivnom ìvotu to stanje se ne zapaà.
M: Svakodnevni ìvot nije odvojen od Ve~nog Stanja. Sve dok se zami{lja da je on
razli~it od duhovnog ìvota, bi}e ovakvih te{ko}a. Ako se duhovni ìvot razume ispravno,
shvati}emo da aktivan ìvot od njega nije razli~it.
Moè li um da se spozna umom koji na njega gleda kao na objekat? Mora da se traì
i do|e do izvora mentalnih funkcija. To je Stvarnost.
Ne znamo Sopstvo jer se upli}u misli. Ono se spoznaje kada se misli povuku.
P: ıSamo jedan od milion ljudi sledi sadhanu do kraja.‰ (Bh. Gita, VII 3.)
196
M: ıKad god se nemirni um zatalasa, tada i tamo ga povuci i obuzdaj.‰ (Bh. Gita, VI
26.) ıVideti um umom‰ (manasa mana alokya), nalaù Upani{ade.
P: Da li je um upadhi (nametanje nestvarnog na Stvarnost)?
M: Da.
P: Da li je vidljvi svet (drisya) realan (satya)?
M: Realan je u onoj meri u kojoj je realan i posmatra~ (drashta). Subjekat, objekat i
opaànje ~ine trojstvo (triputi). Stvarnost postoji za ovo trojstvo. Ono se pojavljuje i nestaje,
dok je istina ve~na.
P: Ovaj triputi sambhava je prolazan.
M: Da. Kad prepoznamo Sopstvo ~ak i u prolaznim stvarima, na}i }emo da su
nepostoje}e ili, bolje, neodvojene od Sopstva; one }e istovremeno postojati i dalje.
22. mart 1937.
377. Sredove~ni posetilac iz Andre: ıKaè se da je ~ovek boànski. Za{to, onda, doìvljava
tugu?‰
M: Boànstvenost se odnosi na su{tinsku prirodu. @alosti poti~u od Prakrti.
P: Kako treba da prevazi|emo tugu?
M: Nalaze}i boànstvenost u ~oveku.
P: Kako?
M: Ve`bom.
P: Kakvom ve`bom?
M: Meditacijom.
P: Za vreme meditacije um nije postojan.
M: Ako se ve`ba, bi}e u redu.
P: Kako da se um u~ini postojanim?
M: Tako {to se oja~a.
P: Kako ga oja~ati?
M: On ja~a satsangom (dru{tvom mudraca).
P: Treba li da se molimo, i sli~no?
M: Da.
P: [ta je sa onim koji ne ose}a tugu?
M: On je savr{eni yogi. O njemu ne treba postavljati pitanja.
P: Ljudi zbog katastrofa, gladi, zemljotresa, opovrgavaju postojanje Boga. Kako da se
postavimo prema njihovim argumentima?
M: Odakle poti~u oni koji raspravljaju?
P: Oni kaù, iz 'Prirode'.
M: Neki to nazivaju 'Prirodom', neki 'Bogom'.
P: Treba li da se obezbedimo za 'crne dane', ili treba, zbog duhovnog napredovanja, da
ìvimo u neizvesnosti?
M: Bog brine za sve.
27. mart 1937.
378. U toku razgovora sa jednim posetiocem iz Andre, [ri Bhagavan je citirao (Bhagavad
Gitiu, gl. VI,35):
ıNema sumnje, um je nestalan,

neukrotiv. Ali moè se obuzdati stalnom ve`bom,
odvra}eno{}u od ~ulnosti.‰
[ri Bhagavan je citirao jo{ jednom, da bi objasnio vairagyu:

197
ıOdbaciv{i bez ostatka
svu ùdnju koju ra|aju sebi~ne misli,
povuci se od ~ulnih utisaka
u ~ist um.‰
Za ve`banje (abhyasa):
ıNeka do|e, nek' lagano pristupi

da po~iva, strpljivom, kao kamen ~vrstom Voljom;
njegov um u zavi~aju ispunjenim Sopstvom,
neka misli ne stvara.‰
Opet, za jnanu:
ıIako stalno iznova nestalan um,

sav u nemiru kre}e da luta,
ipak uvek iznova neka se obuzda
i drì u Sopstvu, vra}en.‰
2. april 1937.
379. Tirumalpad, Malajali gospodin iz Nailambura, molio je [ri Bhagavana da objasni Atma
Vidyu (Znanje Sopstva).
M: ([ri Bhagavan je na slede}i na~in protuma~io ovo kratko delo od pet strofa:)
Chidambaram je ~uveno mesto hodo~a{}a, vezano za Nandanaru, koji je pevao da je
najteè posti}i Atma Vidyu. Murunganar (jedan od najstarijih [ri Bhagavanovih oboàvatelja) je,
me|utim, po~eo time da je najlak{e od svega posti}i Atma Vidyu. Ayye atisulabham je ta~ka
prelamanja te pesme. Obja{njavaju}i ovaj neobi~an stav, raspravlja o tome da je atma, kao
Sopstvo, oduvek o~igledna svakome. Prvobitni stav i potonja uveravanja o njemu su nespojivi,
po{to nije potrebno postignu}e ako je Sopstvo o~igledna osnova svih jastava. Naravno, on nije
mogao dalje da razvije ovu temu, pa je dao Bhagavanu da dovr{i prva ~etiri stiha koje je sam
napisao.
[ri Bhagavan je potvrdio ispravnost u~enikovog stava i istakao kako je Sopstvo, iako
o~igledno, ipak skriveno. U pitanju je pogre{na identifikacija Sopstva sa telom.
P: Kako je do{lo do pogre{ne identifikacije?
M: Zbog misli. Ako se misli okon~aju, stvarno Sopstvo }e samo da zasija.
P: Kako one treba da se okon~aju?
M: Na|i njihovu osnovu. Sve su one nanizane na jednu misao, na misao 'ja'. Ugu{i je;
sve ostale }e biti ugu{ene. [tavi{e, ni od kakvog znanja nema koristi, osim od znanja Sopstva.
Ako je Sopstvo poznato, sve ostalo postaje poznato. Na taj na~in je samospoznaja prva i
jedina ~ovekova du`nost.
P: Kako ugu{iti misao' ja'?
M: Ako se traì njen izvor, ona se vi{e ne}e pojaviti, pa }e, prema tome, biti ugu{ena.
P: Kako i gde da ga prona|emo?
M: To je, zapravo, svest koja omogu}ava ljudima da funkcioni{u na razli~ite na~ine.
Jedino {to je potrebno da se spozna Sopstvo je 'Biti miran'.
P: [ta moè biti lak{e od toga?
M: Tako je postizanje Atma Vidye najlak{e od svih drugih postignu}a.
380. Jedan gospodin iz Evrope je pitao: ıKako vi odgovarate na pitanje 'Ko ste vi?'‰
M: Upitaj sebe 'Ko sam ja?'
198
P: Molim vas, recite mi kako ste vi to otkrili. Ja ne}u biti u stanju da sam to
prona|em. 'Ja' je rezultat biolo{kih sila. @elim da znam kako ga U~itelj otkriva.
M: Da li se ono pronalazi samom logikom? Nau~na analiza postoji zbog intelekta.
P: Prema J. C. Bousu, priroda ne ~ini nikakvu razliku izme|u crva i ~oveka.
M: [ta je priroda?
P: Ona je sve {to postoji.
M: Kako zna{ da postoji?
P: Pomo}u mojih ~ula.
M: 'Moja' podrazumeva da ti postoji{. Ali ti govori{ o tu|em postojanju. Ti mora{
postojati da bi govorio o 'mojim ~ulima'. Ne moè biti 'mojeg' bez 'mene'.
P: Ja sam jedno jadno stvorenje. Dolazim da pitam vas, velikog u~itelja, {ta je ovo
postojanje. Nema nikakvog naro~itog zna~enja u re~i postojanje. On postoji, ja postojim, i drugi
postoje. [ta s tim?
M: O ~ijem god postojanju govorio, to otkriva tvoje sopstveno postojanje. ıPostojanje je
tvoja priroda.‰
P: Nema ni~eg neobi~nog u postojanju bilo ~ega.
M: Kako to da bolje zna{ za postojanje ne~eg drugog, nego za svoje sopstveno?
P: êga novog ima u postojanju bilo ~ega? U va{oj knjizi ~itam da je jedino pitanje
koje ~ovek treba sebi da postavi, pitanje 'Ko sam ja?' Ja èlim da znam 'Ko ste vi?' Na
primer, ja imam svoj odgovor. Ako neko kaè isto, i jo{ milion drugih to potvrdi, postojanje
Sopstva }e postati verovatno. @elim potvrdan odgovor na pitanje, a ne igru re~i.
M: Na ovaj na~in ti si u najboljem slu~aju na nivou verovatno}e.
P: Da. Nema ni~eg izvesnog. âk ne postoji dokaz da je postojanje Boga apsolutno
izvesno.
M: Ostavi Boga na miru. [ta je sa tobom?
P: @elim potvrdu Sopstva.
M: Traì{ potvrdu od drugih. Iako svakog oslovljava{ sa 'ti', sebe oslovljava{ sa 'ja'.
Potvrda je mogu}a samo od 'ja'. Uop{te ne postoji 'ti'. Svi su sadràni u 'ja'. Sopstvo je uslov
da se znaju drugi. Bez subjekta ne postoje drugi.
P: Ovo, opet, nije ni{ta novo. Bio sam sa Ser C. V. Ramanom, i on mi je rekao da
teorija o nastanku mirisa moè da se objasni pomo}u teorije o nastanku svetlosti: miris vi{e ne
mora da se obja{njava izrazima iz hemije. Sada postoji ne{to novo; to je napredak. To je ono
na {ta mislim kada kaèm da nema ni~eg novog u stavovima koje sada ~ujem.
M: 'Ja' nikada nije novo. Ono je uvek isto.
P: Da li ho}ete da kaète da ne postoji napredak?
M: Napredak se opaà umom koji izranja. Kada je um introvertiran i kada se traì
Sopstvo, sve je mirno.
P: [ta biva sa naukom?
M: Sve se zavr{ava u Sopstvu. Sopstvo je njihova kona~nost.
(Bilo je pet sati posle podne; [ri Bhagavan je napustio salu, a gospodin je oti{ao na
stanicu.)
381. Inènjer iz Bengala, G. Bous, pitao je za zna~enje poslednje strofe Atma Vidye (Znanja
Sopstva). [ri Bhagavan je objasnio na sede}i na~in:
Postoji opaàjni svet, opaànje je samo privid. Da bi se opaàlo, potrebni su svetlost i
prostor. Postojanje i svetlost se pojavljuju istovremeno sa umom. Na taj na~in su fizi~ko
postojanje i osvetljenost deo mentalnog postojanja i osvetljenosti. Poslednje nije apsolutno,
po{to se um pojavljuje i potapa. Osnova uma je Sopstvo koje je samodokazano, tj. njegovo
postojanje i samoosvetljenost su o~igledni. To je apsolutno bi}e koje traje i u dubokom snu,
budnosti i stanju sanjanja.
Svet se sastoji od raznolikosti, koja je funkcija uma. Um svetli odraènom svetlo{{}u, tj.
svetlo{}u koja se odraàva od Sopstva. Isto kao {to se slike u bioskopskoj predstavi vide samo
199
pri difuznoj, tj. ve{ta~koj svetlosti, ali ne i na jasnoj, dnevnoj svetlosti ili u dubokoj tami, tako
se i slike sveta mogu opaàti samo pri difuznoj, tj. odraènoj svetlosti Sopstva, kroz tamu
avidye (neznanja).
Inènjer je rekao da to razume intelektualno.
M: Zato {to sada, dok razmi{lja{ o ovome, tobom vlada intelekt, tj. kada si budan tebe
{~epa intelekt.
Kasnije je dodao da je za spoznaju neophodna Milost.
M: Milost je Sopstvo. Ona se ne manifestuje zato {to preovla|uje neznanje.
Manifestova}e se sa pojavom sraddhe (poverenja).
Sraddha, Milost, Svetlost, Duh, sve ovo je identi~no Sopstvu.
5. april l937.
382. Obrazovan i povu~en Telugu gospodin pitao je [ri Bhagavana za manolayu.

[ri Bhagavan je rekao da se sve sadrì u Upadeshi Saram, ~iji je primerak ovaj drào u
rukama.
P: [ta je um?
M: Otkrij {ta je.
P: On je samkalpa vikalpatmaka (sa~injen od misli koje se smenjuju).
M: îjih sankalpa (misli)?
P: Sankalpa ima prirodu uma.
M: O ~emu je sankalpa?
P: O spolja{njim stvarima.
M: Upravo tako. Da li je to tvoja priroda?
P: To je priroda uma.
M: Kakva je tvoja priroda?
P: Suddha Chaitanya (îsta Svetlost Svesti).
M: Za{to, onda, brine{ o sankalpi i ostalom?
P: Kaè se da je um promenljiv i nestalan.
M: Na istom mestu se tako|e kaè da um treba da se introvertira i natera da se utopi
u Sopstvo; da to mora dugo da se ve`ba, i da ve`ba mora da se nastavi sve dok se um
potpuno ne utopi u Sopstvo.
P: Potrebna mi je prasad, tj. Milost, da to ostvarim.
M: Ona je uvek sa tobom. Sve {to se od tebe zahteva je da ne brka{ sebe sa
ekstravertiranim umom, ve} da obitava{ u Sopstvu. To je prasad.
Gospodin se pozdravio i povukao.
383. Svami Lokesananda, sannyasi, pitao je [ri Bhagavana da li za jivanmuktu postoji

prarabdha.
M: Ko pita? U kome se ovo pitanje oblikovalo? Da li je jivanmukta taj koji pita?
P: Ne, ja jo{ uvek nisam mukta.
M: Za{to onda ne pusti{ da jivanmukta sam pita?
P: Ja sumnjam.
M: Upravo tako. Sumnja ajnani, a ne jnani.
P: [ri Bhagavnovo obja{njenje u~enja da ne postoji ni~eg novog je ta~no. Ipak, da li ga
druge {kole prihvataju?
M: U Advaita vadi postoje tri na~ina pristupanja ovom pitanju.
1) U Ajatavadi se kaè da ne postoji uni{tenje, stvaranje, ne postoji onaj ko je vezan,
ne postoji sadhaka, ne postoji onaj ko ùdi za oslobo|enjem, ne postoji oslobo|enje. To je
najvi{a Istina. (Mandukya Karika, II-32.)
2) Drishti Srishtivada kaè da je stvaranje trenuta~no (simultano). Dva prijatelja spavaju
jedan do drugog. Jedan od njih sanja da su zajedno oti{li u Benares. Kada se probudi, pri~a
200
svom prijatelju kako su obojica bila u Benaresu. Ovaj drugi to pori~e. Sa stanovi{ta prvog, ova
tvrdnja je istinita, a poricanje tvrdnje je istinito sa stanovi{ta drugog.
3) Srishti Drishtivada je jasna. (Postepeno stvaranje i znanje o tome.)
Kaè se da postoje prarabdha, agami i sanchita karma. Zbog toga mora da postoje
kartritva (delanje) i karta (delatelj). Karma (delanje) ne moè da se odnosi na telo, jer je ono
besvesno i postoji samo dok traje dehatma buddhi (ideja 'ja sam telo'). Kada ~ovek prevazi|e
dehatma buddhi, postaje jnani. Bez ove ideje (identifikacije sa telom), ne moè da postoji ni
delanje ni delatelj. Zbog toga jnani nema karmu. Ovo je njegovo iskustvo, bez kojeg ne bi bio
jnani. Me|utim, jedan ajnani identifikuje jnanija sa njegovim telom, {to jnani ne ~ini. Zbog
toga ajnani zaklju~uje da je jnani aktivan, i pita da li na njega uti~e prarabdha karma.
Spisi kaù da je jnana vatra koja sagoreva svu karmu (sarvakarmani). Sarva (sve) se
tuma~i na dva na~ina: 1) da uklju~uje prarabdhu, i 2) da je isklju~uje. Primer za prvi slu~aj:
Ako umre ~ovek koji je imao tri ène, da li }e dve od njih biti udovice, a tre}a ne? Sve tri
}e biti udovice. Tako je i sa prarabdhom, agami i sanchita karmom. Kada nema delatelja,
nijedna od ovih vi{e ne moè da opstane.
Drugo obja{njenje je dato samo da bi zadovoljilo onog koji pita. Kaè se da sva karma
sagori i da preostaje samo prarabdha, i da telo nastavlja da vr{i svoje funkcije, zbog ~ega se i
rodilo. To je prarabdha. Ali, sa stanovi{ta jnanija, postoji samo Sopstvo koje se manifestuje u
svoj toj raznolikosti. Telo i karma ne postoje izvan Sopstva, pa zato na njega delanje ne vr{i
nikakav uticaj.
P: Da li jnani ima ideju o dehatma buddhi (ideja ja-sam-telo)? Ako, na primer, [ri
Bhagavana ubode neki insekt, ho}e li on to osetiti?
M: Oseti}e, ali ujedno postoji i dehatma buddhi. Ono postoji i za jnanija i za ajnanija,
samo {to ajnani misli dehaiva atma (ja sam samo telo), dok jnani zna da sve poti~e od
Sopstva (atmanayam sarvam), ili, 'sve ovo je brahma' (sarvam khalvidam brahma). Ako se pojavi
bol, neka ga bude. I on je deo Sopstva. Sopstvo je poorna (savr{eno).
Delanje jnanija se samo tako naziva, ali ono nema efekta (ne stvara karmu). Po pravilu,
delanje se urezuje u ~oveka kao samskara. Toga moè biti samo dok je um plodan, kao kod
ajnanija. Jnani je ve} nadi{ao um. Zbog njegove prividne aktivnosti, zaklju~uje se da postoji
um, ali da ne daje ploda, kao kod ajnanija. Zato se kaè da je um jnanija brahman. Brahman,
izvesno, nije ni{ta drugo do um jnanija. Na takvom tlu vasane ne mogu da daju plodove.
Njegov um je jalov, slobodan od vasana.
Me|utim, po{to se u njegovom slu~aju priznaje postojanje prarabdhe, mora se
pretpostaviti i postojanje vasana. Ako postoje, postoje samo zbog uìvanja (bhogahetu). To zna~i
da delanje donosi dve vrste plodova, jedne, da se u njima uìva, i druge, koji ostavljaju utiske
u umu u obliku samskara, i koje }e se manifestovati u slede}im ro|enjima. Po{to je jnanijev
um neplodan, ne moè da bude hrana za semenje karme. Njegove vasane prosto same sebe
iscrpljuju, i zavr{avaju samo u uìvanju (bhogahetuka karma). U stvari, njegova karma je vidljiva
samo za ajnanija. On sam ostaje nedelatan. Ne doìvljava telo kao odvojeno od Sopstva. Kako,
onda, za njega moè da postoji oslobo|enje (mukti), ili ropstvo (bandha)? On je izvan oba.
On nije vezan karmom ni sada, niti }e ikada biti. Za njega ne postoje ni jivanmukta ni
videhamukta.
P: Iz ovog se moè zaklju~iti da je najbolji jnani koji je sagoreo sve vasane, i da je on
neaktivan, kao klada ili kamen.
M: Ne, to nije nu`no. Vasane ne uti~u na njega. Nije li vasana ako neko ostane kao
klada ili kamen? Ovo je stanje sahaje.
384. Poveo se razgovor o vasanama. [ri Bhagavan je rekao da dobre i lo{e te`nje (suvasana i
kuvasana) deluju istovremeno - ne mogu da postoje jedna bez druge. Moè se dogoditi da
jedne preovla|uju. Treba negovati dobre te`nje (suvasana), ali se i one, na kraju, moraju
uni{titi jnanom.
201
Pomenuli su jedno '~udo od deteta'. [ri Bhagavan je primetio da su u detetu jaki
latentni utisci iz prethodnih ìvota.
P: Na koji na~in se oni (utisci) manifestuju kao sposobnost da citira poznate svece? Da
li je to samo seme vasane?
M: Da. Predispozicija (samskara) je zaliha ste~enog znanja. U pogodnim okolnostima ono
se manifestuje. Neko ko ima jaku samskaru moè ne{to da razume mnogo brè od onog ~ija
je samskara slaba, ili je uop{te nema.
P: Da li se ovo odnosi i na pronalaza~e?
M: ıNi{ta pod suncem nije novo‰. Ono {to nazivamo pronalascima ili otkri}ima, samo je
ponovno otkrivanje nekih oblasti od strane kompetentnih ljudi sa jakom samskarom.
P: Da li je to bio slu~aj i sa Njutnom (Newton), Ajn{tajnom (Einstein)?
M: Da, sigurno. Ali koliko god da su samskare sna`ne, manifestova}e se samo u
spokojnom i mirnom umu. Svako iz iskustva zna za ~injenicu da kada èli ne{to da iskopa iz
se}anja to mu ne uspeva, dok ponekad, ako je um miran i spokojan, se}anje jednostavno
zasvetli. Spokojan um je neophodan ~ak i kad èlimo da se setimo zaboravljenih doga|aja.
Genij je neko ko je u svojim pro{lim ìvotima naporno radio, a ste~ena znanja drào
uskladi{tena u obliku samskara. On se sada koncentracijom utapa u cilj, temu kojom se bavi.
U takvom miru bljesnu pohranjene ideje. Za ovo su potrebni i odgovaraju}i, pogodni uslovi.
6. april l937.
385. Gospodinu iz Andre, Venkata Raou, prilikom jednog razgovora [ri Bhagavan je rekao:
ıNe moè{ da shvati{ jnanija sve dok ne postigne{ jnanu. Pitanja o delovanju I{vare i
ostalom su beskorisna. Neki pitaju za{to je [iva i{ao nag kroz {umu Daruka i kaljao ~estitost
èna rishija. Purane, koje beleè ovaj slu~aj, kaù da je [iva prethodno spasao Deve i
univerzum popiv{i otrov halahalu, kada su bu}kali okean mleka. (Deve i demoni su vukli
zmiju, koja je ispljunula otrov.) On, koji je mogao da spase svet od smrtonosnog otrova i da
oslobodi mudrace, i{ao je nag me|u njihovim ènama. Njihova dela su za obi}an intelekt
neshvatljiva. Mora{ da bude{ jnani da bi razumeo jednog jnanija ili I{varu (Boga).‰
P: Treba li da nau~imo kako se jnani pona{aju, i da ih podraàvamo?
M: Nema koristi od toga. Postoji ~etiri vrste vasana:
1. îste (subdha), 2. ne~iste (malina), 3. me{ane (madhya) i 4. dobre (Sat). Jnaniji imaju
vrhunske vasane (varishta), najbolje (variya), bolje (vara), i dobre (vit). Plodovi ovih vasana
prepoznaju se na tri na~ina: 1. po na{oj sopstvenoj volji, 2. po èlji drugih (parechha), i 3.
nevoljno (anichha). Bilo je jnanija kao {to su Gautama, Vjasa, Suka, Janaka.
P: I Vjasa je bio jnani?
M: Da, sigurno.
P: Za{to su se, onda, nimfe koje su se kupale prekrile ode}om kada se pojavio pred
njima, a ne i kada je prolazio Suka?
M: Isti Vjasa je poslao Suku kod \anake po uputstva. \anaka je proveravao Suku, i
ovaj se vratio, uveren u veli~inu Vjase.
P: Da li je jnana isto {to i arudha?
M: Tako je.
P: Kakav je odnos izme|u bhakti i jnane?
M: Ve~no, neprekinuto prirodno stanje je jnana. Zar to ne podrazumeva ljubav Sopstva?
Zar to nije bhakti?
P: Po{tovanje idola kao bogova ne izgleda ispravno. U Islamu se oboàva Bog bez
oblika.
M: Kako oni zami{ljaju Boga?
P: Kao imanentnog.
M: Zar, u tom slu~aju, Bog nema atributa? Oblik je samo jedna vrsta atributa. Svaka
bhavana podrazumeva Boga sa atributima (saguna). Uostalom, koja je korist od rasprava oko
202
toga da li Bog ima obli~je, ili ga nema? Otkrij da li ti ima{ obli~je. Tada }e{ mo}i da
razume{ Boga.
P: Ja prihvatam da sam bez obli~ja.
M: U redu. Ti nema{ obli~je u snu, ali se u budnom stanju identifikuje{ sa obli~jem.
Otkrij koje je tvoje pravo stanje. Kada se ovo ispituje, shvata se da ne postoji obli~je. Ako
pomo}u tvoje jnane spozna{ da si ti sam bezobli~an, ne bi li trebalo da dopusti{ da, uz
pomo} te iste koli~ine jnane, razume{ da je i Bog bezobli~an?
P: Ali, Bog ima svoj svet.
M: Kako se pojavljuje svet? Kako se mi pojavljujemo? Kada ovo bude{ znao, zna}e{ i
Boga. Zna}e{ da li je on [iva, ili Vi{nu, ili neko drugi, ili svi zajedno.
P: Da li je i nebo (raj) u transcendentnom Sopstvu?
M: Gde bi drugde bili transcendentalno Sopstvo i nebo, do u tebi.
P: Nebo se nekome pojavljuje i bez njegove volje.
M: Da li se ovaj svet pojavljuje po tvojoj volji?
Pitalac nije odgovorio ni na jedno pitanje.
M: Samodokazano Ja, ignori{u}i Sebe (Sopstvo), luta okolo, ùde}i da spozna ne-Sopstvo.
Kakav apsurd!
P: Ovo je Samkhya yoga. Ako se krene od nje, kako se ona, kao vrhunac svih drugih
yoga, moè razumeti? Zar joj ne prethodi bhakti?
M: Nije li [ri Kri{na Gitu zapo~eo Samkhyom?
P: Da. Sada razumem.
386. U @ivotu [ri Ramakri{ne se kaè kako je Ramlal, jedan idol, oìveo. Da li je to istina?
M: Moè{ li da objasni{ oìvotvorenost tvoga tela? Da li je kretanje onog idola
tajanstvenije od kretanja ovog tela?
P: Metal se ne kre}e sam od sebe.
M: Nije li telo le{? Verovatno bi kretanje le{a smatrao misterijom, zar ne?
387. Tri osobe su do{le u kratku posetu. Najstarija od njih je pitala: ıU Puranama se navodi
jedan proces kreacije, a u Upani{adama drugi. Koji od njih je istinit?‰
M: Ima ih mnogo, i oni sluè da ukaù kako kreacija ima uzrok; da bi mogao da se
na|e uzrok, mora se ustanoviti tvorac. Teì{te je na svrsi teorije, a ne na procesu kreacije.
[tavi{e, kreaciju neko opaà. Nema objekata bez subjekta, tj. ne dolaze objekti i govore da
postoje, ve} si ti taj koji kaè da objekti postoje. Zato su objekti ono {to posmatra~ u njima
vidi. Oni ne postoje nezavisno od subjekta. Otkrij {ta si ti, i onda }e{ da razume{ {ta je svet.
To je cilj ove teorije.
P: Du{a je samo mali deli}, dok je kreacija tako ogromna. Kako da je spoznamo?
M: Deli} (kreacije) govori o ogromnoj kreaciji; gde je tu protivre~nost?
388. [ri Bhagavan je kasnije nastavio:

U spisima i nauci postoji tako mnogo teorija. Da li su one otkrile i{ta kona~no? One
to ne mogu. Za brahmana se kaè da je suptilniji od najsuptilnijeg, prostraniji od
najprostranijeg. Anu je si}u{an atom. Sve se zavr{ava suptilnim opaànjem. Suptilnost pripada
suptilnom (sukshma) telu, tj. umu. Iza uma postoji Sopstvo. Najve}e stvari su, dakle, koncepti,
a koncepti pripadaju umu. Iza njega postoji Sopstvo. Zato je Sopstvo suptilnije od
najsuptilnijeg.
Moè da postoji bezbroj teorija stvaranja. Sve se one prostiru spolja. Za njih ne}e biti
ograni~enja, po{to su vreme i prostor neograni~eni. Me|utim, one postoje samo u umu. Otkrij
{ta je um, i prevazi}i }e{ i vreme i prostor, i spozna}e{ Sopstvo.
Kreacija se obja{njava nau~no ili logikom zarad na{eg zadovoljstva. Ali, ima li u
obja{njenjima ne~eg kona~nog? Takva se obja{njenja zovu karma srishti (postepeno stvaranje).
Suprotno, drishti srishti (simultana kreacija, ili stvaranje u jednom trenutku), je yugapad srishti.
203
Bez posmatra~a nema vidljivih objekata. Otkrij ko je posmatra~, i kreacija }e biti u njemu.
Za{to traìti spolja i u beskraj nastavljati sa obja{njenjima?
389. [ri Bhagavan je rekao o poklonima: ıZa{to donose poklone? Da li su mi oni potrebni?
Guraju mi ih u ruke ~ak i ako ih odbijem. Za{to? Ako ih primim, mora}u da se povinujem
njihovim èljama. To je kao mamac za pecanje ribe. Da li je ribaru stalo da nahrani ribu?
Ne, njemu je stalo da se njome nahrani.
Sannyasi, Svami Lokesananda, je pitao: ı[ta se podrazumeva pod jnanom i vijnanom?‰
M: U zavisnosti od konteksta, ove re~i mogu da imaju razli~ito zna~enje. Jnana=samanya
jnana, ili ~ista svest. Vijnana=Visesha jnana. Visesha moè da bude: 1) svetovna (relativno
znanje), i 2) transcendentalna (samospoznaja).
Um je neizostavno u visesha; on modifikuje ~istotu apsolutne svesti. Tako, vijnana
predstavlja intelekt i omota~ koji ga sa~injava, tj. relativno znanje. U ovom slu~aju jnana je
zajedni~ka (samanya) i te~e kroz vijnanu, samjnanu, prajnanu, ajnanu, mati, dhirti - razli~ite
obrasce saznanja (Aitareyopanishad, poglavlje 3), ili je jnana paroksha (o kojoj se samo ~ulo), a
vijnana je aparoksha (direktno opaànje), kao u jnana vijnana triptami, onom koji je potpuno
zadovoljan jnanom i vijnanom.
P: Kakav je odnos izme|u brahmana i Boga?
M: Kada se odnosi na svet, brahman je Bog.
P: Da li je mogu}e da se govori sa Bogom, kao {to je to ~inio [ri Ramakri{na?
M: Ako moèmo da razgovaramo jedan sa drugim, za{to, onda, ne bismo na isti na~in
govorili i sa Bogom?
P: Za{to nam se to ne de{ava?
M: To zahteva ~istotu i snagu uma, i ve`banje meditacije.
P: Da li }e Bog mo}i da se vidi ako se ispune ti uslovi?
M: Takve manifestacije su isto toliko stvarne koliko i ti sam. Drugim re~ima, kada se
identifikuje{ sa telom, kao u budnom stanju, ti vidi{ grube objekte; kada si u suptilnom telu
ili na mentalnom planu, kao u snu, vidi{ objekte koji su tako|e suptilni; kada nisi
identifikovan, kao u dubokom snu bez snova, ne vidi{ ni{ta. Kakvi }e biti objekti koje vidimo,
zavisi od nivoa svesti posmatra~a. Isto vaì i za vizije Boga.
Ako se dugo ve`ba, oblik Boga na koji se meditira }e se pojaviti u snu, a moè se
zatim pojaviti i u budnom stanju.
P: Da li je to stanje spoznaje Boga?
M: ûj {ta se jednom, pre mnogo godina, dogodilo.
Postojao je jedan svetac po imenu Namdev. On je mogao da vidi Vithobu, da se sa
njim igra i razgovara kao {to i mi to moèmo me|usobno. Najvi{e vremena je provodio u
hramu igraju}i se s Vithobom. Namdev je zatraìo od Gora Kumbhara (sveca-grn~ara) da
iskoristi svoju ve{tinu kojom proverava kvalitet pe~enih }upova, i otkrije koji je od okupljenih
svetaca ispravno pe~ena glina. Gora Kumbhar je uzeo svoj {tap i u {ali ne`no udarao svakog
po glavi, kao da ih proverava. Kada je stigao do Namdeva, ovaj se iznenada pobunio; svi su
se smejali i galamili. Namdev se razbesneo i potraìo Vithobu u hramu. Vithoba je rekao da
sveci to najbolje znaju. Ovaj neo~ekivani odgovor je jo{ vi{e razo~arao Namdeva.
Rekao je: ıTi si Bog. Ja se sa tobom igram i razgovaram. Ima li ne{to vi{e {to ~ovek
moè da postigne?‰
Vithoba je bio uporan: ıSveci znaju.‰
Namdev: ıReci mi da li postoji i{ta stvarnije od tebe?‰
Vithoba: ıMi smo postali toliko bliski, da moj savet ne bi na tebe imao uticaja. Potraì
u {umi sveca-prosjaka, i spoznaj istinu.‰
Namdev je potraìo sveca kojeg mu je Vithoba spomenuo, ali nije bio o~aran sveto{}u
ovog ~oveka. Bio je nag i prljav, leào je na podu, dok su mu stopala po~ivala na lingi ({to
je bilo zabranjeno). Namdev se pitao kako ovaj moè da bude svetac. Svetac mu se, me|utim,
nasme{io i upitao: ıVithoba te poslao ovamo?‰ Za Namdeva je ovo bilo veliko iznena|enje, i
204
sada je bio ne{to vi{e sklon da poveruje u njegovu svetost. Zato ga je upitao: ıKaè se za
tebe da si svetac. Za{to, onda, obe{}a{~uje{ lingu?‰ Svetac je odgovorio: ıJa sam, zaista,
previ{e slab i star da bih se pona{ao po pravilima. Molim te, podigni moje noge i postavi ih
tamo gde nema linge.‰ Namdev tako i postupi, i premesti sve~eva stopala na drugo mesto. Ali
i tamo je ispod njih bila linga. Gde god bi smestio njegova stopala, ispod njih bi se odmah
pojavila linga. Namdev, kona~no, stavi njegova stopala na sebe, i sam se pretvori u lingu. Tako
je Namdev shvatio da je Bog imanentan i, nau~iv{i istinu, ode. Stigao je ku}i i nekoliko dana
nije odlazio u hram. Vithoba ga je potraìo kod ku}e i upitao za{to nije dolazio u hram da
vidi Boga. Namdev je rekao: ıIma li mesta gde On nije?‰
Pouka je jasna. Vizije Boga imaju svoje mesto ispod nivoa samospoznaje.
390. P: Kad ~itam dela [ri Bhagavana, nalazim da se za ispitivanje kaè da je metoda za
samospoznaju.
M: Da. To je vichara.
P: Kako treba da se radi?
M: Mora{ da prihvati{ postojanje svog Sopstva. ıJa sam‰ je spoznaja. Slediti nit do
spoznaje je vichara. Vichara i spoznaja su isto.
P: Nije mi jasno. Na {ta treba da meditiram?
M: Za meditaciju je potreban objekat na koji se meditira, dok u vichari nema objekta,
ve} samo subjekta. U tome je razlika izme|u meditacije i vichare.
P: Da li je dhyana jedan od delotvornih metoda za postizanje samospoznaje?
M: Dhyana je koncentrisanje na objekat. Ona ostvaruje svrhu tako {to drì podalje
raznolike misli i u~vr{}uje um na jednu, koja pre spoznaje tako|e mora da nestane. Ali
spoznaja nije ne{to {to treba da se stekne. Ona je ve} prisutna, samo je prekrivena slojem
misli. Sva na{a nastojanja su usmerena na otklanjanje ovog sloja, posle ~ega se otkriva
spoznaja.
Ako se istinskim tragaocima savetuje da meditiraju, mnogi od njih }e oti}i zadovoljni
ovim savetom. Ali, neki bi mogli da pitaju: ıKo sam ja, koji meditira na objekat?‰ Takvima se
mora re}i da na|u Sopstvo. To je kona~no. To je vichara.
P: Da li }e vichara da deluje i bez meditacije?
M: Vichara je proces, a tako|e i cilj. 'Ja sam' je cilj i kona~na Stvarnost. Dràti se 'Ja
sam' uz napor je vichara. Samospoznaja je kada to postane spontano i prirodno.
391. Sannyasi Svami Lokesananda postavio je i pitanje o samadhiju.

M: 1) Dràti se Stvarnosti je samadhi.
2) Dràti se Stvarnosti uz napor je savikalpa samadhi.
3) Utopiti se u Stvarnost i ostati bez svesti o svetu je nirvikalpa samadhi.
4) Utopiti se u neznanje i ostati nsvestan sveta je spavanje. (Glava klone, {to se u
samadhiju ne de{ava.)
5) Ostati u prvobitnom, ~istom, prirodnom stanju svesno i bez napora je sahaja
nirvikalpa samadhi.
P: Kaè se da onaj ko ostane u nirvikalpa samadhiju 21 dan, nu`no mora da napusti
svoje telo.
M: Samadhi zna~i za}i iza dehatma buddhi (ideje ja-sam-telo), a logi~no je da iz ovog
sledi ne-identifikovanje tela sa Sopstvom.
Kaè se da postoje osobe koje su upijene u stanje nirvikalpa samadhija vi{e od hiljadu
godina.
392. Svami Lokesananda nastavio je sa novom serijom pitanja.

P: Kaù da pre spoznaje mora da se podigne kundalini, i da njegovo bu|enje stvara
ose}aj toplote. Da li je to ta~no?
205
M: Yogiji to zovu Kundalini shakti. To je isto {to i vrtti u obliku Boga (Bhagavatakara
vrtti) za bhakte, i vrtti u obliku brahmana (brahmakara vrtti) za jnanije. Ona mora da prethodi
spoznaji. Moè se re}i da se pri tom doìvljava ose}aj toplote.
P: Za kundalini se kaè da ima oblik zmije, a vrtti ne mogu da imaju oblik.
M: Kaè se da je kundalini jnana marge Srce, koje se opisuje na razli~ite na~ine: kao
mreà nadija, da ima oblik zmije, ili je kao pupoljak lotosa.
P: Da li je ovo srce isto {to i fizi~ko srce?
M: Ne, [ri Ramana Gita ga defini{e kao poreklo misli 'ja'.
P: Ali, ja sam ~itao da se nalazi na desnoj strani grudi.
M: Sve to sluì da pomogne meditaciju. Ima knjiga koje se bave sa {est centara, i
mnogim drugim centrima, unutra{njim i spolja{njim.33
Srce je jedno od mnogih centara. Ali, ono nije neophodno. Ono je samo izvor misli 'ja'.
To je kona~na istina.
P: Moèmo li smatrati da je izvor antahkarana (unutra{nji organ)?
M: Unutra{nji organi se klasifikuju na slede}i na~in: 1) Znanje-jnana: 2) Um-manas; 3)
Intelekt-buddhi; 4) Memorija-citta; i 5) Ego-ahankara; neki govore samo o poslednja ~etiri;
drugi pominju samo dva, naime: 1) manas, um, i 2) ahankaru, ego; drugi, opet, kaù da je
antahkarana samo jedna, a ~ije razli~ite funkcije stvaraju utisak mno{tva, pa otuda i njena
razli~ita imena. Srce je, tako, izvor antahkarane.
Postoji telo, koje je besvesno; postoji Sopstvo, koje je ve~no i samoosvetljeno; izme|u
njih se pojavljuje ego, kojeg znamo pod razli~itim imenima: um (manas), intelekt (buddhi),
memorija (citta), ego (ahankara), snaga (shakti), ìvotno strujanje (prana). Traì svoj izvor;
traganje te samo po sebi dovodi do Srca. Antahkarane su samo ideje (kalpana) koje sluè da
se objasni suptilno telo (sukshma sharira). Fizi~ko telo sa~injeno je od elemenata: zemlje,
vazduha, vatre, vode i etra; ono je besvesno. Sopstvo je ~isto i samoosvetljeno, i zbog toga
samo po sebi o~igledno. Da bi se ustanovio odnos izme|u njih, govori se o suptilnom telu,
sa~injenom od suptilnih aspekata pet elemenata, s jedne strane, i odraène svetlosti Sopstva, s
druge. Na ovaj na~in, suptilno telo, koje je isto {to i um, je i svesno i besvesno, tj. abhasa.
Opet, igrom ~istog kvaliteta (sattva gune) i njegovim uticajem na elemente, njihov sjaj (sattva
aspekat) manifestuje se kao um (manas) i ~ula (jnanendriya); igrom rajasa (aktivni kvalitet),
raja (aktivan) aspekt se manifestuje kao ìvot (prana) i delatni organi (karmendriya); igrom
inertnosti (tamas), tama (tama) aspekat manifestuje se kao grubi oblici tela, itd.
P: Ali, umu se pripisuju ova tri kvaliteta.
M: Da. U sattvi (~istom kvalitetu) postoji ~istota (sattva), aktivnost (rajas u sattvi) i,
tako|e, inertnost (tamas u sattvi); Suddha sattva je sasvim ~ista; mirsa (me{ana sattva) je
kombinacija sattve sa drugim kvalitetima. Sattva kvalitet samo podrazumeva da sattva preovla|uje
nad druga dva kvaliteta.
Kasnije je [ri Bhagavan nastavio: Zamr{eni splet filosofija razli~itih {kola, kaù,
razja{njava probleme i otkriva Istinu. Ali, u stvari, samo stvara konfuziju tamo gde ona ne
33
Oni se dalje mogu podeliti ovako:
SAVIKALPA SAMADHI
1.Spolja{nji: Um ska~e sa jednog objekta na drugi. Drì ga postojano, fiksiranog na stvarnost iza njih.
Postoje spolja{nje pojave za koje se kaè da poti~u iz Jedinstvene Stvarnosti. Traì je i drì se toga.
2.Unutra{nji: Um sale}u èlje i navike. Vidi odakle se pojavljuju i kako postoje. Drì se njihovog izvora.
Sve mogu}e misli se ra|aju iz Unutra{nje Stvarnosti i ispoljavaju se. Drì se te stvarnosti.
NIRVIKALPA SAMADHI
1.Spolja{nji: Utapanje u Jedinu Stvarnost koja leì ispod svih pojava i biti nesvestan prolaznih
manifestacija. Ovo stanje se poredi sa okeanom bez talasa ~ija je voda mirna i nepokretna.
2.Unutra{nji: Upijanje u najunutarnjije bivstvo koje je Jedina Stvarnost, koja daje povoda svim mislima, i
ostati nesvestan svega kao ÊdrugogÊ. Ovo stanje se poredi sa plamenom koji je neuznemiren strujanjem vazduha i
gori sasvim postojano.
Sve ~etiri vrste samadhija postiù se s naporom. Kada se ova stanja samadhija ne postiù s naporom, i
kada se spozna da su okean bez talasa spolja{njeg samadhija, i postojan plamen unutra{njeg identi~ni, za to stanje
se kaè da je sahaja nirvikalpa samadhi.
206
mora da postoji. Da bi se bilo {ta shvatilo, mora da postoji Sopstvo. Sopstvo je o~igledno.
Za{to ne ostati kao Sopstvo? Za{to treba da se obja{njava ne-Sopstvo?
Uzmimo, na primer, Vedantu: kaù da postoji petnaest vrsta prane. U~enik mora da
pamti sva njihova imena i funkcije. Kad se vazduh udi{e, naziva se prana; kada se izdi{e, zove
se apana; kada operi{e sa indriyama, naziva se druga~ije. êmu sve ovo? Za{to klasifikovati,
davati imena, nabrajati funkcije, i sve ostalo? Nije li dovoljno znati da jedna prana obavlja sav
posao?
Antahkarana misli, èli, razmatra, i svaka od ovih funkcija se pripisuje umu, intelektu.
Da li je neko video prane ili antahkarane? Imaju li one neko stvarno postojanje? To su samo
koncepti. Kada i gde }e se ti koncepti okon~ati?
Razmotri slede}e:
ôvek spava. Kada se probudi, kaè da je spavao. Postavlja se pitanje za{to on ne kaè
da spava, dok spava. Odgovara se da je on utopljen u Sopstvo i ne moè da govori, kao i
~ovek koji je zaronio u vodu da dohvati ne{to sa dna. Ronilac ne moè da govori dok je
ispod vode; kada kona~no na|e ono {to je traìo, on izranja na povr{inu i govori. Kako ovo
da se objasni?
Po{to je u vodi, ako bi poku{ao ne{to da kaè, voda bi mu u{la u usta ~im bi ih
otvorio. Nije li to jednostavno? Ali, filosof nije zadovoljan ovom jednostavnom ~injenicom. On
dalje obja{njava da je vatra boànstvo koje vlada govorom; da je ona neprijatelj vode i da
zbog toga govor ne moè da funkcioni{e! Ovo se naziva filosofijom, i svi u~enici se trude da
sve to nau~e. Nije li to ~isto gubljenje vremena? Opet, kaè sa da Bogovi vladaju udovima i
~ulima ~oveka (vyshti). Oni su udovi i ~ula Virata (samashti). Zatim idu dalje i obja{njavaju
Hiranyagarbhe, itd. Za{to treba da se stvara konfuzija, pa da se zatim obja{njenjem otkloni?
Ah! Sre}an je ~ovek koji se nije upleo u ovu zbrku!
Ja sam zaista bio sre}an {to se nikad nisam upustio u to. Da jesam, verovatno nigde ne
bih stigao - bio bih u ve~itoj zbrci. Moje purva vasane (ranije te`nje) su me dovele direktno
do ispitivanja 'Ko sam ja?' To je zaista bila sre}a!
11. april l937.
393. U martovskom broju 'Prabuddha Bharate' (~asopis Ramakri{ninog Reda), nalazi se kratak
~lanak o duhovnim iskustvima Sv. Tereze. Bila je predana kipu Madone, i doìvela je
blaènstvo kada je pred njom Madona oìvela. Da li je to bila saktipata (preno{enje Milosti)?
M: Oìvljavanje kipa ukazuje na dubinu meditacije (dhyana bala). Saktipata priprema um
za introverziju. Postoji proces koncentracije uma na svoju sopstvenu senku, i ona posle izvesnog
vremena oìvljava i daje odgovore na pitanja koja joj se postave. To je mogu}e zahvaljuju}i
snazi uma ili dubini meditacije. Sve {to je spolja{nje, prolazno je. Takve pojave mogu za neko
vreme da pruè radost, ali trajni mir, shanti, se posle toga ne ostvaruje. On se sti~e samo
odstranjivanjem avidye (neznanja).
394. P: Kako da se umiri um?

M: Tako {to se umom posmatra um. Ako se um u~vrsti na Sopstvo, dovodi se pod
njegovu kontrolu.
P: Da li za ostvarenje ovog postoji neka yoga ili tehnika?
M: Samo }e vichara (ispitivanje) pomo}i.
395. P: Kako da se postigne Poorna brahman? Koja metoda najvi{e odgovara jednom grihasti?
M: Upravo si rekao poorna, savr{enstvo. Da li si ti odvojen od poorne? Ako jesi, da li
je to poorna? Ako nisi, kako se to pitanje javilo? Znanje o tome da je brahman poorna i da
ti od njega nisi odvojen, je kona~no. Spoznaj to, i otkri}e{ da ti nisi ni grihasta, niti bilo koje
ograni~eno bi}e.
P: [ta su tattve?
207
M: Spoznaja Poorna brahmana }e sama od sebe rasvetliti sve ostale probleme.
12. april l937.
396. G|a Gongrijp iz Holandije, vatreni teozof, dugo je radila na Javi i sada ìvi u Adjaru.
Do{la je u kratku posetu i pitala:
ıTeozofija govori o tanhi, misle}i pritom na è| za ponovnim ro|enjem. [ta je tome
uzrok?‰
M: @e| za ponovnim ro|enjem je èlja da se ponovo bude ro|en, kako bi se taj ciklus
okon~ao. Duh je sada potpuno iscrpen; mora ponovo da se oìvi, tako da posle prividne smrti
moè ponovo da do|e do ro|enja. Sada{nja smrt je zaborav tvoje istinske prirode; prisetiti je
se, je ponovno ro|enje. Ono okon~ava tvoja ponovna ro|enja. Tvoj ìvot je ve~an.
P: Ja smatram da tantha zna~i 'prianjanje za ìvot', èlju za ve~nim ìvotom.
M: Nema sumnje da je tako. Za{to se javlja èlja? Zato {to je sada{nje stanje
nepodno{ljivo. Za{to? Zato {to ono nije tvoja prava priroda. Ako bi to bila, nijedna èlja te
ne bi uznemiravala. Po ~emu se tvoje sada{nje stanje razlikuje od tvoje prave prirode? Ti si,
zapravo, duh. Me|utim, taj duh pogre{no poistove}uje{ sa grubim telom. Um projektuje telo;
sam um potekao je iz duha. Ako prestane pogre{na identifikacija, nasta}e mir i trajno,
neizrecivo blaènstvo.
P: @ivot je ìvot tela, a ponovno ro|enje podrazumeva utelovljenje u jedno drugo telo.
M: Sama promena tela ne zna~i ni{ta. Ego, koji je pripojen telu, prenosi se u drugo
telo. Kako to nekoga moè da zadovolji?
Sada je taj novi ìvot uslovljen telom, a ti pogre{no poistove}uje{ svoje postojanje sa
postojanjem tela. Ti si neuslovljen ìvot. Ova tela ti se sama prika~e, i ti postaje{ opsednuta
idejom 'ja sam telo'. Kada ova ideja nestane, ti si Sopstvo.
Gde i na koji na~in si postojala pre nego {to si se rodila? Na koji na~in si postojala u
dubokom snu? Zna~i, postoji{ i bez tela. Zatim se pojave ego i um, koji projektuje telo.
Rezultat je ideja 'ja sam telo'. Po{to telo postoji, ti kaè{ da je ono ro|eno i da }e umreti, i
tu ideju prenosi{ na Sopstvo. U stvari, ti u snu ostaje{ bez tela; ali sada ima{ telo. Sopstvo
moè da opstane i bez tela, ali telo ne moè da postoji odvojeno od Sopstva.
Misao 'ja sam telo' je neznanje. Znanje je da telo nije odvojeno od Sopstva. To je
razlika izme|u znanja i neznanja.
Telo je mentalna projekcija. Um je ego. Ego izranja iz Sopstva. Tako je misao-telo ono
{to odvaja od Sopstva i {to nas navodi da lutamo. Za koga postoje telo ili ro|enje? Ne za
Sopstvo, za Duh. Ono postoji za ne-Sopstvo, koje uobraàva da je odvojeno. Sve dok postoji
ose}anje odvojenosti, saleta}e te misli. Ako se ponovo dospe do prvobitnog izvora i okon~a
ose}anje odvojenosti, nasta}e mir.
Razmotri {ta se de{ava kada se kamen baci uvis. On napu{ta svoj izvor i poleti; zatim
poku{ava da se spusti i pada se sve dok ponovo ne dospe na svoj izvor, tlo, posle ~ega
miruje. Isto tako, vode okeana isparavaju, stvaraju oblake koje nosi vetar. Vode se u obliku
ki{e obru{avaju niz planine, pretvaraju}i se u re~ne izvore, i teku sve dok ponovo ne stignu
do prvobitnog izvora, do okeana. Kada ga dostignu, nalaze mir. Tako, vidi{, gde god postoji
ose}anje odvojenosti od izvora, postoje nemir i pokret, i traja}e sve dok se ovo ose}anje
odvojenosti ne izgubi. Tako je i sa tobom. Sada, kad se poistove}uje{ sa telom, misli{ da si
odvojena od Duha, istinitog Sopstva. Pre nego {to uni{ti{ pogre{an identitet i postane{ sre}na,
mora}e{ ponovo da stigne{ do svog izvora.
Zlato nije ukras, ali ukras nije ni{ta drugo do zlato. Koji god oblik ukrasi imali, i
koliko god da su ti oblici razli~iti, postoji samo jedna stvarnost, naime, zlato. Isto je tako i sa
telima i Sopstvom. Jedina stvarnost je Sopstvo. Poistovetiti sebe sa telom, a traìti sre}u, je
kao da poku{ava{ da pre|e{ reku na le|ima aligatora. Telesni identitet je posledica
ekstroverzije i lutanja uma. Takvo stanje }e te samo zadràti u beskrajnoj zbrci i ne}e{ na}i
mir. Potraì svoj izvor, utopi se u Sopstvo i obitavaj potpuno sama.
208
Ponovno ro|enje zna~i nezadovoljstvo sada{njim stanjem, i èlju za ro|enjem tamo gde
ne}e biti nezadovoljstva. Po{to se ro|enja odnose na telo, nemaju uticaja na Sopstvo. Sopstvo
ostaje ~ak i kada telo nestane. Nezadovoljstvo je posledica pogre{ne identifikacije Ve~nog
Sopstva sa prolaznim telom. Telo je nuàn dodatak ega. Ako se ego ubije, otkriva se ve~no
Sopstvo u svom potpunom sjaju.
Telo je krst. Isus, sin ~ove~ji, je ego, ili ideja 'ja sam telo'. Kada se on razapne, iznova
se ra|a u Slavi, kao Sopstvo - Hristos, Sin Bo`ji!
ıOdbaci ovaj ìvot, ako èli{ da ìvi{.‰
397. P: Mogu}nost ne-postojanja uvek izaziva strah koji se odnosi na telo. U snu nismo svesni
tela. Sna se ne pla{imo, ~ak nas nesanica zabrinjava, a smrti se uàsavamo. Za{to postoji ova
razlika?
M: @elja za snom i strah od smrti postoje kada je um aktivan (kada ih zami{lja), a ne
u samim tim stanjima. Um zna da telesno bi}e opstaje i da }e se posle bu|enja ponovo
pojaviti. Zato san nije pra}en strahom, ve} se od njega o~ekuje uìvanje ne-telesnog postojanja.
Me|utim, um nije siguran da }e se ponovo pojaviti posle takozvane smrti, i zbog toga je se
uàsava.
14. april 1937
398. Dandapani, oboàvatelj koji ìvi u a{ramu a trenutno je na putovanju po severnoj Indiji,
poslao je izvod iz 'Modern Psychological Review' (Savremeni psiholo{ki pregled), u kojem se
kaè da se dinami~ki centar Srca nalazi na desnoj strani grudi, a ne na levoj, dok se fizi~ki
organ nalazi na levoj.
Sledio je razgovor o ovoj temi.
M: Yoga marga govori o {est centara koji se ve`bom moraju dosti~i i prevazi}i, da bi se
do{lo do sahasrare, gde se nalazi nektar besmrtnosti. Yogiji kaù da se ualzi u paranadi, koji
po~inje u sakralnom pleksusu (predeo krsta), dok jnaniji kaù da taj nadi polazi iz Srca.
Pomirenje izme|u ova dva prividno suprotstavljena stava se postiè tajnom naukom, koja jasno
odre|uje da yogi~ki paranadi po~inje u muladhari, a jnana paranadi u Srcu. Istina je da treba
da se u|e u paranadi. Yogi~kom ve`bom se ide odozdo nagore, luta svuda okolo sve dok se
ne postigne cilj; jnana abhyasom se ~ovek sme{ta direktno u centar.
P: Da li je para pra}ena sa pasyanti?
M: Ti govori{ o vaku, koji se deli na: 1) para, 2) pasyanti, 3) madhyama, 4) vaikhari.
Vak je prana shakti, dok je um tejorupa ili citt shakti. Shakti je manifestacija nemanifestovanog
uzroka.
Yogiji pridaju najve}u va`nost uzdizanju u sahasraru, tj. u mo`dani centar lotosa sa
hiljadu latica. Neki yogiji kaù da postoje i drugi centri, jo{ vi{i, kao 100.000 (100)-lati~ni, i
100.000.000 (108) lati~ni. Hajde da ih zasad ostavimo po strani. Oni isti~u tvrdnju iz spisa da
ìvotna energija ulazi u telo kroz fontanelu i kaù da, po{to je na taj na~in do{lo do viyoge
(odvojenosti), mora na obrnut na~in da se postigne yoga (jedinstvo). Zato, da bismo okon~ali
viyogu, ve`bama yoge moramo da sakupimo pranu i u|emo u fontanelu. Jnaniji isti~u da yogi
prihvata postojanje tela i njegovu odvojenost od Sopstva, i preporu~uje napor kroz ve`be yoge,
radi ponovnog sjedinjenja.
U stvari, telo je u umu, ~ije je sedi{te mozak, koji funkcioni{e uz pomo} svetlosti
pozajmljene iz drugog izvora, {to i sami yogiji potvr|uju svojom teorijom o fontaneli. Jnaniji
dalje raspravljaju: ako je svetlost pozajmljena, ona mora poticati iz svog sopstvenog izvora. Idi
pravo do izvora i nemoj da zavisi{ od sporednih izvora. êli~na kugla nastaje u vatri iz mase
usijanog ~elika. Kad prestane dejstvo vatre ona se ohladi ali, da bi se ponovo sjedinila sa
masom iz koje je nastala, mora da se rastopi u vatri. Isto tako, uzrok razdvajanja mora da
postane ~inilac ponovnog sjedinjenja.
209
Opet, da bi se stvorio odraz nekog lika, mora da postoji izvor (lik) i sredstva, kao {to
su kofa sa vodom i sunce. Da bi odraàvanje prestalo, mora}emo ili da prekrijemo povr{inu
vode, {to, prema yogijima, odgovara dostizanju fontanele, ili da je isu{imo, {to se naziva tapas
(Tapo brahmeti - tapas je brahman). To zna~i, treba da u~inimo da misli, odnosno aktivnosti
mozga, prestanu. Ovo je jnana marga.
Me|utim, sve ovo vaì ako se prihvati da je jiva odvojena od Sopstva, ili brahmana. No,
da li su odvojeni? 'Ne'- kaù jnaniji. Ego je, naprosto, pogre{na identifikacija Sopstva sa ne-
Sopstvom, {to se pokazuje primerom kada se bezbojni kristal stavi ispred obojene pozadine.
Iako bezbojan, kristal, zbog pozadine, izgleda crven. Ako se obojena pozadina ukloni, kristal }e
zablistati u svoj svojoj prvobitnoj ~istoti. Tako je i sa Sopstvom i antahkaranama.
Ovaj primer nije sasvim adekvatan, jer je Sopstvo izvor ega i nije od njega odvojen, kao
{to je odvojena obojena pozadina od kristala. Po{to mu je izvor u Sopstvu, sam ego prosto
mora da se satera, kako bi se utopio u svoj izvor.
Centar ega i njegova sr` nazivaju se Srce, koje je isto {to i Sopstvo.
Jedan gospodin je pitao da li yogiji, dostiù}i anahatu, spoznaju centar Srca, {to na
druga~iji na~in ~ine i jnaniji.
M: Anahata je isto {to i centar Srca. Za{to treba da lutaju do sahasrare? Pitanje se
javlja zbog ose}anja odvojenosti koje u nama istrajava. Mi nikada nismo udaljeni od centra
Srca. I pre nego {to stigne{ do anahate, ili po{to je pro|e{, ti su uvek samo u centru. Bilo
da to razume{ ili ne, ti nisi udaljen od centra. Dok ve`ba{ yogu ili vicharu, ti uvek ostaje{
samo u centru.
P: [ta treba da bude na{a sadhana (ve`ba)?
M: Sadhana je za sadhaku ono {to je sahaja za sidhu. Sahaja je prvobitno stanje, tako
da sadhana odgovara odstranjenju prepreka spoznaji ove stalno prisutne istine.
P: Da li je koncentracija uma jedna od sadhana?
M: Koncentracija ne zna~i misliti na jednu stvar. Naprotiv, ona je otklanjanje svih misli
koje ometaju sagledavanje na{e prave prirode. Svi na{i napori usmereni su samo na podizanje
vela neznanja. Sada ti se ~ini da je te{ko savladati misli. U preporo|enom stanju }e{ na}i da
je teè dozvati misli. Jer, ima li i~ega na {ta treba da mislimo? Postoji samo Sopstvo. Misli
mogu da funkcioni{u samo dok postoje objekti. Ali, ako objekata nema, kako uop{te mogu da
se jave misli?
Navika nas nagoni da verujemo kako je te{ko prestati sa stvaranjem misli. Ako se
zabluda otkrije, niko vi{e ne}e biti takva budala da se nepotrebno napreè misle}i.
P: Da li je Milost delotvornija od abhasye?
M: Guru ti, jednostavno, pomaè da otkloni{ neznanje. Da li ti on uru~uje Spoznanju?
P: Mi smo u neznanju.
M: Ve} samim tim {to kaè{ da si u neznanju, ti si mudar. Da li je lud onaj koji to
za sebe kaè?
Guruova Milost je kao ruka koja se pruà da ti pomogne da iza|e{ iz vode, ili da ti
olak{a odstranjivanje neznanja.
P: Ona je kao lek protiv bolesti avidye?
M: êmu sluì lek? Tome da bolesnika vrati u prvobitno stanje zdravlja. [ta zna~i ovaj
razgovor o guruu, Milosti, Bogu? Drì li te guru za ruku i ne{to ti {apu}e na uho? Ti
zami{lja{ da je on poput tebe. Po{to misli{ da si telo, misli{ da je i on telo i da moè sa
tobom da u~ini ne{to opipljivo. On radi iznutra. Kako se zadobija guru? Bog, koji je
imanentan, saàli se u svojoj Milosti na predanog oboàvaoca i manifestuje se kao bi}e, u
skladu sa zamislima oboàvaoca. Oboàvalac misli da je ~ovek, pa o~ekuje odnos sli~an onom
me|u ljudima. Ali guru, koji je Bog, ili inkarnirano Sopstvo, radi iznutra, pomaè ~oveku da
uvidi svoje zablude, vodi ga pravim putem sve dok ne spozna Sopstvo u sebi.
Posle takve spoznaje u~enik ose}a: ıRanije sam bio tako zabrinut. Posle svega, ja sam
Sopstvo, isto kao i ranije, ni~im dodirnut; gde je onaj koji je bio nesretan? Nema ga nigde.‰
210
[ta sada treba da radimo? Samo da se pona{amo u skladu sa re~ima u~itelja, i da
radimo unutar sebe. Guru je i spolja i iznutra. Tako, on stvara uslove da te satera unutra, i
priprema unutra{njost da bi te povukao u centar. On te spolja gura i ulaè napor da te uvu~e
unutra, tako da moè{ biti u~vr{}en u centru.
U snu si usredi{ten unutra. Kada se budi{, tvoj um istr~i i misli na ovo ili ono. Ovo
mora da se spre}i. To moè samo onaj ko moè da radi i iznutra i spolja. Moè li on biti
identifikovan sa telom? Mislimo da svojim naporom moèmo da osvojimo svet. Kada nas ne{to
spolja isfrustrira, i kada nas to natera da se okrenemo unutra, mi ose}amo: ıO! O! Postoji
sila ja~a od ~oveka.‰ Mora da se prepozna i prihvati postojanje vi{e sile. Ego je kao veoma
mo{an slon, i ne moè da ga dovede pod kontrolu niko ko je slabiji od lava, a to u ovom
slu~aju nije niko drugi do guru; sam njegov pogled je dovoljan da slon zadrhti i umre. Kada
do|e vreme, i mi }emo spoznati da na{a veli~ina po~inje tamo gde mi sami prestajemo da
postojimo. Da bismo postigli to stanje, moramo da se predamo, govore}i: ıGospode, Ti si
moje Uto~i{te!‰ U~itelj to vidi i kaè: ıOvaj ~ovek je spreman da primi vo|stvo‰, i vodi ga.
O: [ta je samopredaja?
M: Isto {to i samokontrola. Kontrola se postiè odstranjivanjem samskara, koje
podrazumevaju funkcionisanje ega. Ego se pot~injava samo kad prepozna Vi{u Silu. Takvo
prepoznavanje je predaja, ili pot~injavanje, ili samokontrola. Ina~e, ego ostaje uspravan kao lik
uklesan u tornju, koji napreè lice i ima takav poloàj kao da on na svojim ramenima nosi
sav teret tornja. Ego bez Sile ne moè da postoji, a zami{lja da dela po svojoj volji.
P: Kako buntovni um moè da se podvrgne kontroli?
M: Nesta}e kada prona|e{ njegov izvor, ili kad ga predajom uni{titi{.
P: Ali um izmi~e kontroli.
M: Neka. Ne razmi{ljaj o tome. Kada se sabere{, vrati ga i okreni unutra. To }e biti
dovoljno.
Putnik u vozu, zbog neznanja, drì teret na glavi. Neka ga spusti; otkri}e da }e teret
isto tako bezbedno sti}i na odredi{te. Sli~no, nemojmo se pretvarati kao da smo mi oni koji
~ine, ve} ustuknimo sa zahvalno{}u pred Silom koja nas vodi.
P: Svami Vivekananda kaè da duhovni u~itelj u znatnoj meri moè da prenese u~eniku
duhovnost.
M: Ima li ne~ega {to bi se moglo preneti? Preno{enje zna~i brisanje ose}anja da si
u~enik. U~itelj to ~ini. Ne radi se o tome da je neko nekada ne{to bio, a zatim se preobrazio
u ne{to drugo.
P: Da li je Milost dar gurua?
M: Bog, Milost i guru zna~e isto, oni su ve~ni i imanentni. Nije li Sopstvo ve} u tebi?
Da li guru treba da ga svojim pogledom deli drugima? Ako guru tako misli, onda on ne
zasluùje to ime.
Knjige kaù da ima mnogo vrsta dikshe (inicijacija - hasta diksha, sparsa diksha, chakshu
diksha, tid.). Tako|e kaù da guru izvodi neke obrede sa vatrom, vodom, japom, mantrama, a
takve fantasti~ne predstave nazivaju dikshama. Kao da u~enik postaje zreo tek po{to guru
izvede takve obrede.
Ako traìmo pojedinca, nigde ga ne}emo na}i. Takav je guru. Takav je bio
Dak{inamurti. [ta je on radio? On je bio u }utnji; u~enici su pred njim stajali. On je ostao u
}utnji, a sumnje u~enika su bile otklonjene, {to zna~i da su izgubili svoj li~ni identitet. To je
jnana, a ne sve ono blebetanje koje se obi~no sa njom povezuje.
]utnja je najmo}nija vrsta rada. Koliko god sveobuhvatne i sna`ne bile shastre, one pred
}utnjom padaju na ispitu delotvornosti. Guru je u }utnji, i mir svakog proìma. Njegova }utnja
je sveobuhvatnija i sna`nija od svih shastri zajedno. Ova pitanja se javljaju zato {to ima{
ose}anje da nisi ni{ta postigao iako si ovde toliko dugo, iako si tako mnogo toga ~uo, toliko
se naprezao. Ono {to se u tebi doga|a nije vidljivo. U stvari, guru je uvek u tebi.
Thajumanavar kaè: ıO, Gospode! Bio si sa mnom kroz sva utelovljenja, nikada me nisi
napu{tao, i kona~no si me izbavio!‰ Takvo je iskustvo spoznaje.
211
[rimad Bhagavad Gita kaè to isto na druga}iji na~in: ıNas dvojica ne postojimo samo
sada, ve} smo uvek bili.‰
P: Da li guru preuzima konkretan oblik?
M: [ta misli{ pod 'konkretan'? Postavlja{ ovo pitanje zato {to poistove}uje{ svoje bivstvo
sa svojim telom. Otkrij da li si telo.
Gita kaè: ıParam bhavam ajanantah (Bh. Gita, IX-11) - oni koji ne mogu da razumeju
transcendentalnu prirodu ([ri Kri{ne) - su budale, obmanjene neznanjem.‰
U~itelj se pojavljuje da odagna to neznanje. Kako Thajumanavar kaè, on se pojavljuje
kao ~ovek da bi odagnao neznanje ~oveka, kao {to se jelen koristi kao mamac za lov na
divlje jelene. U~itelj treba da se pojavi u telu da bi izbrisao na{e neznanje koje ima oblik
ideje 'Ja sam telo.'
15. april 1937.
399. Inènjer iz Bengala, g. Bous, pro~itao je Gaudapada Karike i Indijsku filosofiju S.

Radakri{nana, i postavio je slede}e pitanje:
P: Ima li neke su{tinske razlike izme|u iskustva sanjanja i budnog stanja?
M: Kaè se da postoji razlika zato {to su tvorevine iz snova kratkotrajne u odnosu na
one iz budnog stanja. Razlika je prividna, ne i su{tinska.
P: Da li je budno stanje nezavisno od postoje}ih objekata?
M: Da je tako, objekti bi morali da postoje i bez posmatra~a; to zna~i da bi objekat
trebalo da kaè da postoji. Da li on to ~ini? Na primer, da li krava koja je pred tobom kaè
da se kre}e? Ili ti sam kaè{: ıOvde je krava.‰ Objekti postoje zbog posmatra~a koji ih
zapaà.
P: Gaudapada u Mandukya Karika kaè da, sa gledi{ta Stvarnosti-Apsoluta, nema razlike
izme|u ova dva stanja.
M: Naravno da nema.
P: Verujem da i Bhagavan tako kaè. Prof. Radakri{nan u svojoj Indijskoj filosofiji kaè
da [ri [ankara u Komentarima Brahma Sutre pravi razliku izme|u ova dva stanja. Da li je to
zaista tako? Ako jeste, {ta to zna~i? Kako sa gledi{ta Stvarnosti moè biti nekog razlikovanja?
Bi}e razlikovanja sve dok um postoji u bilo kom obliku. Ali, moè li da bude nekakvog
razlikovanja sa gledi{ta atmana, ne-dualnog brahmana?
M: San postoji za onog koji kaè da je budan. U stvari, sa gledi{ta Apsoluta, budnost i
sanjanje su jednako nestvarni.
P: Da li u u~enju ~iste Advaite ima mesta evoluciji, kreaciji ili manifestaciji? [ta je sa
teorijom vivarte, prema kojoj se brahman pojavljuje kao svet, ne zaboravljaju}i pritom svoju
su{tinsku prirodu, kao {to se uè pojavljuje kao zmija?
M: Postoje razli~iti pristupi pomo}u kojih se dokazuje nerealnost univerzuma. Primer sna
je jedan od njih. U spisima se iscrpno razmatraju java, san i spavanje bez snova (jagrat,
svapna i sushupti), kako bi mogla da se otkrije stvarnost koja leì iza njih. Svrha ovoga nije
nagla{avanje razlika izme|u ta tri stanja. Svrha se mora jasno imati u vidu.
Oni kaù da je svet nerealan. U kom stepenu je nerealan? Da li kao sin jalove majke,
ili kao cvet na nebu? - Prazne re~i bez ikakve veze sa ~injenicama. A svet je ~injenica, ne
samo prazna re~. Odgovor je da je svet uobrazilja koja zastire Jedinu Stvarnost, kao {to nam
se od uèta u mraku ~ini da je zmija.
Ali, u ovom slu~aju, pogre{na identifikacija prestaje ~im nam neko ukaè da je u pitanju
zmija. Kada je u pitanju svet, ona opstaje i posle spoznaje da je nerealan. Za{to? Isto tako,
iluzija vode u fatamorgani traje i posle spoznaje da je u pitanju fatamorgana. Tako je i sa
svetom. Iako znamo da je nestvaran, on se i dalje manifestuje.
Ali, ne}emo o~ekivati da nam voda iz fatamorgane utoli è|. îm neko spozna da je to
fatamorgana, odbaci}e je kao beskorisnu, i ne}e tr~ati za njom da bi do{ao do vode.
212
P: Nije tako i sa pojavom sveta. âk i ako se vi{e puta proglasi da je laàn, ~ovek ne
moè da izbegne zadovoljenje svojih svetovnih èlja. Kako svet moè da bude laàn?
M: To je kao kad ~ovek zadovoljava svoje èlje u snovima kreacijama iz snova. Postoje
objekti, postoje èlje, i postoji zadovoljenje. Kreacija iz snova je isto toliko smislena kao svet
na javi, a ipak je ne smatramo stvarnom.
Tako, vidimo da svaki od ovih prikaza na svoj na~in sluì za utvr|ivanje stupnjeva
nestvarnosti. Spoznati mudrac kona~no progla{ava da se u preporo|enom stanju svet na javi
vidi kao isto toliko nestvaran, kao i svet iz sna vi|en sa gledi{ta budnog stanja.
Svaki prikaz treba da bude shva}en u svom odgovaraju}em kontekstu; ne treba da ih
izu~avamo kao da su izolovani. Svaki je beo~ug u lancu. Smisao svega toga je da se um
tragaoca usmeri na jedinstvenu Stvarnost, koja iza njih leì.
P: Da li takva razlika postoji u filosofijama [amkare i Gaudapade, u {ta u~eni profesor
èli da nas uveri?
M: Razlike postoje samo u na{oj uobrazilji.
P: Gospodin Radhakri{nan pi{e:
ıOp{ta ideja koja proìma Gaudapadino u~enje, da su ropstvo i oslobo|enje, individualna
du{a i svet, nestvarni, nagone o{tre kriti~are da primete kako teorija koja nema ni{ta bolje da
kaè, do da nestvarna du{a poku{ava da izbegne nestvarnom Vrhunskom Dobru, moè i sama
da bude nestvarna. Jedno je re}i da je nepromenljiva stvarnost, koja se izraàva u
promenljivom univerzumu, ne gube}i pritom svoju prirodu - misterija, a sasvim drugo odbaciti
~itav promenljivi univerzum kao puku fatamorganu. Ako treba da igramo igru ìvota, mi to
ne}emo mo}i da ~inimo sa uverenjem da je to predstava, i da su sve nagrade u njoj sama
ni{tavnost. Nikakva filosofija se ne moè dosledno dràti takve teorije, a da ostane u miru sa
samom sobom. Najve}a osuda takve teorije je da smo obavezni da se bavimo objektima, ~ije
postojanje i vrednost u teoriji neprekidno pori~emo. To samo pokazuje da postoji ne{to drugo
{to uklju~uje i nadilazi svet, ali ne implicira da je svet san.‰
M: Kao {to je ve} re~eno, svrha ~itave filosofije je da ukaè na Stvarnost koja leì
ispod stanja budnosti, sanjanja i dubokog sna, i ispod individualnih du{a, sveta i Boga.
Mogu}a su tri vi|enja:
1) Vyavaharika: ~ovek vidi svet u svoj njegovoj raznolikosti, naslu}uje tvorca, i veruje u
sebe kao subjekta. Dakle, sve se to svodi na tri osnove, na javu, individualnost i Boga, jagrat,
jivu i I{varu). On saznaje o postojanju Tvorca i poku{ava da ga doku~i, kako bi stekao
besmrtnost. Ako se neko na takav na~in izbavi iz ropstva, svi ostali }e postojati na isti na~in
kao i pre, i oni treba da postignu svoje sopstveno izbavljenje. On manje ili vi{e priznaje
Jedinu Stvarnost koja leì ispod svih tih pojava, koje su posledica igre, maye. Maya je bo`ja
energija (shakti I{vare), odnosno, aktivnost Stvarnosti. Tako da se postojanje razli~itih du{a,
objekata, ne sukobljava sa gledi{tem advaite.
2) Pratibhasika: jagrat, jivu i I{varu opaà samo jedan posmatra~. Oni nemaju nikakvog
postojanja nezavisno od njega. Tako, postoji samo jedna jiva, bila ona pojedinac ili Bog. Sve
drugo je, naprosto, mit.
3) Paramarthika: tj. ajatavada (doktrina ne-stvaranja), koja ne priznaje 'drugo'. Ne postoji
ni stvarnost, niti njeno odsustvo, ne postoji traganje ni postizanje, ne postoji ropstvo ni
oslobo|enje.
Zatim se pojavljuje pitanje za{to sve shastre govore o Gospodu kao Tvorcu. Kako
stvorenje kao {to si ti moè da stvori Tvorca, i da raspravlja o tome da su fizi~ki svet,
individue i Bog (jagrat, jiva i I{vara) samo mentalni koncepti?
Odgovor je slede}i:
Ti zna{ da je tvoj otac iz ovog fizi~kog sveta mrtav, i da je pro{lo vi{e godina od
njegove smrti. Me|utim, ti ga vi|a{ u svojim snovima i prepoznaje{ kao svog oca od koga si
ro|en, i koji ti je ostavio nasledstvo. U ovom slu~aju Tvorac je u stvorenom. Ili, sanja{ da
sluì{ kralja i da pripadap{ poretku kraljevstva. îm se probudi{, svi oni nestaju, ostavljaju}i za
213
sobom tebe samog. Gde su bili svi oni? Samo u tebi. Ista analogija moè da se primeni i u
drugom slu~aju.
P: Kako se u pomenutoj Vyavahariki uvodi maya?
M: Maya je samo boìja sila (I{vara-shakti), ili aktivnost Stvarnosti.
P: Za{to se aktivira?
M: Kako ovo pitanje moè da se pojavi? Ti sam si njome obuhva}en. Da li si ti
odvojen od te univerzalne aktivnosti, kako bi mogao da postavi{ ovo pitanje? Ista Sila stvara
ovu sumnju, kako bi, kona~no, sve sumnje mogle da nestanu.
P: Svet snova nije svrhovit kao fizi~ki svet, po{to ne ose}amo da su èlje zadovoljene.
M: Nisi u pravu. I u snu postoje glad i è|. Mogao si pre spavanja tako dobro da se
najede{, da ti je ~ak preostalo hrane i za sutra. Ipak, u snu moè{ da oseti{ glad. Hrana koju
si pojeo pre spavanja ti ne}e pomo}i. Tvoja glad iz sna moè da se utoli samo hranom iz
sna. @elje iz snova se zadovoljavaju samo kreacijama iz snova.
P: Mi se u budnom stanju se}amo svojih snova, ali ne i obrnuto.
M: Opet nisi u pravu. U snu se identifikuje{ sa onim koji sada govori.
P: Ali, kad smo budni, mi se se}amo sanjanja, a u snu se ne se}amo budnog stanja.
M: Snovi su kombinacija budnosti i spavanja (jagrata i sushuptija). Oni su posledica
samskara iz budnog stanja. Zato se sada se}amo snova. Samskare se ne stvaraju u snovima;
zbog toga nismo istovremeno svesni snova i jave. Ipak, svako se se}a ~udne zbrke iz snova.
Pitamo se da li sanjamo, ili smo budni. Ispitujemo i zaklju~ujemo da smo budni. Kada se
zaista probudimo, nalazimo da je sve to bio samo san.
400. Prilikom jednog drugog razgovora, [ri Bhagavan je rekao: ıFotizmi (pojave svetlosti) samo
daju dra` meditaciji, i ne predstavljaju ni{ta vi{e.‰
16. april 1937.
401. G. Kri{namurti iz Andre je pitao: ıNa koji objekat treba da fiksiramo pogled kada
sprovodimo tapas? Na{ um je u~vr{}en na objekat koji koristimo.‰
M: Koja je svrha tapasa?
P: Samospoznaja.
M: Upravo tako. Tapas zavisi od zrelosti osobe. Za kontemplaciju je potrebno obli~je.
Ali to nije dovoljno. Jer, moèmo li neprekidno da gledamo na murti (idol)? Zato meditacija
na obli~je mora da bude pra}ena japom. Japa pomaè da se um u~vrsti na oblik, ona je kao
pomo} ~ulu vida. Rezultat ovih napora je koncentracija uma, koja vodi cilju. Mi postajemo ono
{to mislimo. Neki se zadovoljavaju imenom obli~ja (mantrom). Svako obli~je mora da ima ime.
To ime simboli{e sve kvalitete Boga. Neprekidna japa odbija sve druge misli i u~vr{}uje um.
To je tapas. Tapas o kojem pita{ je jednousmerenost uma.
Pitanje {ta je tapas si postavio da bi znao ~emu sluì. On (tapas) }e se uobli~iti onako
kako odgovara svrsi.
P: Da li su telesne strogosti tapas?
M: Mogu da budu jedan od vidova tapasa. One sluè za postizanje vairagye (stanje bez
èlja, razmak od objekata).
P: Video sam ~oveka koji je celog ìvota drào podignutu ruku.
M: To je vairagya.
P: Za{to ~ovek treba da nanosi zlo telu?
M: Ti misli{ da se radi o nano{enju zla, ali to je zavet, i za tog ~oveka to je
postignu}e i uìvanje.
Dhyana moè da bude spolja{nja i unutra{nja. Japa je va`nija od spolja{njeg oblika. Ona
mora da se radi sve dok ne postane prirodna. Po~inje se sa ulaganjem napora i nastavlja sve
dok ne postane spontana. Kada postane prirodna, naziva se Realizacija.
214
Japa moè da se radi ~ak i kada smo u nekom poslu. Ono {to jeste, jedina je
Stvarnost. Ona moè da ima oblik jape, mantre, vichare, ili bilo koje druge ve`be. Na kraju }e
se svaka od njih rastvoriti u Jednu Jedinu Stvarnost. Bhakti, vichara, japa su samo razli~iti
oblici na{ih nastojanja da nestvarno drìmo podalje. Sada je nestvarno prava opsesija. Stvarnost
je na{a istinska priroda. Mi gre{imo {to istrajavamo u nestvarnom, tj. u mislima i svetovnim
aktivnostima. Na{i napori se sastoje u tome da ih drìmo podalje od sebe. Kada ovo prestane,
otkriva se Istina. To se radi tako {to se misli samo na Stvarnost. Iako je ona na{a istinska
priroda, izgleda kao da mi samo mislimo na Stvarnost. U stvari, ono {to ~inimo je uklanjanje
prepreka sa puta koji vodi otkrivanju na{eg istinskog Bi}a. Meditacija ili vichara su na taj
na~in povratak na{oj pravoj prirodi.
P: Da li }e na{i napori sigurno dati rezultate?
M: Realizacija je na{a priroda. Ona nije ne{to novo {to treba da se postigne. Ono {to
je novo, ne moè da bude ve~no. Zato nema potrebe da se pitamo da li }emo izgubiti ili
dobiti Sopstvo.
402. Govore}i o mozgu i Srcu, [ri Bhagavan je ispri~ao jedan doga|aj iz davno pro{lih dana:
Kavjakantha Ganapati Muni je jednom tvrdio da je mozak najzna~ajniji centar, a [ri
Bhagavan je tvrdio da je centar Srca zna~ajniji. Bilo je i drugih koji su pratili raspravu. Posle
nekoliko dana, [ri Bhagavan je primio pismo od jednog maldog ~oveka, N. S. Aruna~alama, u
kojem se nalazila kratka pesma o toj temi, pisana na engleskom. De~ak se jo{ nije bio upisao
u vi{u {kolu.
Pesma je bila zna~ajna zbog svoje poetske imaginacije. [ri Bhagavan, Kavjakantha i
ostale osobe koje su bile uklju~ene u raspravu, predstavljene su kao Srce, mozak i telo, a
zatim kao sunce, mesec i zemlja. Svetlost sunca se odraàva sa povr{ine meseca, i zemlja biva
osvetljena. Sli~no, mozak deluje pomo}u svesti koju dobija od Srca, i tako telo biva za{ti}eno.
Ovo [ri Bhagavanovo u~enje na}i }emo u Ramana Giti. Srce je nava`niji centar iz kojeg
vitalnost i svetlost zra~e na mozak, i tako mu omogu}avaju da funkcioni{e. Vasane, koje su
zadràne u Srcu u svom najsuptilnijem obliku, kasnije teku do mozga, koji ih reflektuje jako
uve}ane, a sve to odgovara na~inu na koji se projektuje film u bioskopskoj predstavi. Zato se
za svet kaè da je samo bioskopska predstava.
[ri Bhagavan je jo{ dodao:
Da su vasane u mozgu, a ne u Srcu, one bi bile uni{tene ako bi se odsekla glava, tako
da vi{e ne bi bile mogu}e reinkarnacije. Ali, to nije tako. Sopstvo o~igledno ~uva vasane u
svojoj neposrednoj blizini, tj. unutar sebe, u Srcu, isto kao {to tvrdica drì svoje blago pored
sebe, uvek na dohvat ruke. Tako da je mesto gde se nalaze vasane Srce, a ne mozak (koji je
samo pozornica na kojoj se vasane odigravaju, a koje su do tog trenutka bile iza kulisa).
17. april 1937.
403. Povodom ~lanka iz Modern Psyhological Review, raspravljalo se o tome da li bi neki

instrumenti mogli da otkriju centar Srca, i da li bi bilo mogu}e da oni zabeleè iskustvo
adepta na duhovnom putu. Posle raznih komentara, [ri Bhagavan je rekao: ıU doga|aju koji
se pominje u Samospoznaji, kaè se da sam tada bio nesvestan i da su nastupili simptomi
smrti. Ja sam sve vreme bio svestan. Mogao sam da osetim kako je funkcija fizi~kog srca
prestala, a u isto vreme i nesmanjenu aktivnost centra Srca. Ovo stanje trajalo je oko ~etvrt
sata.‰
Pitali smo da li su neki od u~enika imali priliku da osete [ri Bhagavano Srce na desnoj
strani, stavljanjem ruke na njegove grudi. [ri Bhagavan je rekao: ıDa.‰
(G. Visvanata Ajer, Narajana Redi i drugi, rekli su da su osetili [ri Bhagavanov centar
Srca kad su stavili ruke na desnu stranu njegovih grudi.)
Jedan oboàvatelj je primetio da ako ruke mogu da osete i lociraju centar Srca, onda
to sigurno mogu i precizni tehni~ki instrumenti.
215
P: Kaè se da je Srce na desnoj strani, na levoj, ili u sredini grudi. Kako da meditiram
na Hridayu pored toliko razli~itih mi{ljenja?
M: Ti jesi, i to je ~injenica. Dhyana ide iz tebe, u tebi je, ti je radi{. Ona mora da se
doga|a tamo gde si ti. Ne moè da bude izvan tebe. Dakle, ti si centar dhyane, a to je Srce.
Me|utim, mesto mu se odre|uje u odnosu na telo. Ti zna{ da jesi. Gde si ti? Ti si u
telu, nisi izvan njega. Iako proìma{ ~itavo telo, priznaje{ da postoji centar iz kojeg izranjaju i
u koje uranjaju sve misli. âk i kada bi ti amputirali udove, ti bi postojala, samo bi ti
nedostajala neka od ~ula. Zbog toga se mora priznati postojanje centra. On se zove Srce. Srce
nije samo centar, ve} i Sopstvo. Srce je samo drugo ime za Sopstvo.
Sumnje nastaju samo kada ga identifikuje{ sa ne~im fizi~kim, opipljivim. Spisi ga
nesumnjivo opisuju kao izvor 101 nadija, itd. U Yoga Vasishtha Chudali se kaè da je kundalini
sa~injena od 101 nadija, i tako poistove}uju jedno s drugim.
Srce nije zamisao, nije objekat meditacije. Ali, ono je sedi{te meditacije; Sopstvo ostaje
sasvim samo. U Srcu moè{ da vidi{ telo, svet. Nema ni~eg odvojenog od njega. Dakle, svaki
oblik napora sme{ten je upravo tamo.
18. april 1937.
404. Jedan posetilac-namernik je pitao: ı[ta je nishta? Kako pogled treba da se usmeri izme|u
obrva?‰
M: Kako mi ne{to vidimo? Postoji svetlost koja nam objekte ~ini vidljivim. Tvoje pitanje
treba da glasi, kako ta svetlost postaje vidljiva.
P: Koje zna~enje ima centar izme|u obrva?
M: On se pominje kako bi se reklo: ıNemoj da vidi{ svojim (fizi~kim) o~ima.‰
P: êmu sluì regulisanje daha?
M: Kontroli uma.
Posle nekoliko trenutaka, [ri Bhagavan je nastavio: ıUm funkcioni{e i kao svetlost (koja
obelodanjuje objekte), i kao objekat. Ako nestanu objekti, osta}e samo svetlost.‰
P: Ali, mi moramo da znamo da takva svetlost postoji.
M: Vi|enje ili poimanje nije mogu}e bez tog svetla. Kako si u snu ne~eg svestan? Na{a
svesnost o objektima je mogu}a i u snu zato {to i u njemu postoji svetlost. Svetlost je
neizostavno sredstvo za omogu}avanje vi|enja. To je o~igledno iz na{e svakodnevnice. Od svih
svetlosti, sun~eva je najzna~ajnija. Otuda spisi govore o sjaju milion Sunaca.
P: Svetlost se javlja kada prstima pritisnemo o~ne kapke.
Drugi posetilac: ıêmu koristi vi|enje te svetlosti?‰
M: Koristi nam da ne zaboravimo cilj. Ve`ba nam pomaè da odvratimo pa`nju od
drugih preokupacija.
Objekat ili svetlo se zapaàju zato {to postoji subjekat koji zapaà. Kako na subjekta
uti~e vi|enje ili nevi|enje objekata? Ako se vidi svetlost, tj. opaàtelj, odnosno svest, ne}e se
videti nikakvi objekti. Preosta}e samo ~ista svetlost, tj. Svest.
P: Za{to je, onda, potrebno da reguli{emo dah?
M: Kontrola ili regulisanje daha sluì za kontrolisanje uma, kako ne bi odlutao.
P: Da li ono sluì samo kontroli uma?
M: Nije dovoljno samo da se vidi svetlost; potrebno je da um bude zaokupljen nekom
jednostavnom aktivno{}u, kao {to nam se pokazuje na primeru slonove surle i lanca.
P: Koliko vremena je potrebno da se postigne Chintamani (nebeski dragulj koji ispunjava
sve èlje vlasnika)?
M: Takav primer se nalazi u Yoga Vasishti. Chintamani ozna~ava Stvarnu prirodu
Sopstva. Pri~a te~e ovako:
Jedan ~ovek je sprovodio tapasyu kako bi zadobio Chintamani. Dragulj je na misteriozan
na~in pao u njegove ruke. On je pomislio da to ne moè da bude Chintamani, po{to su
njegovi napori bili suvi{e bezna~ajni i kratkotrajni da bi zadobio dragulj. Odbacio ga je i
216
nastavio tapas. Ne{to kasnije, jedan sadhu je pored njega stavio bru{eni brilijantski kami~ak.
Ovog je privukao njegov izgled, ali je uvideo da nije mogao da mu ispunjava èlje, kako je
ranije pretpostavljao. Tako, Sopstvo, budu}i u nama inherentno, ne treba da se traì na
drugom mestu.
Jednog slona je njegov ~uvar ~esto razdraìvao. Jednom se desilo da je ~uvar pao sa
slona. Slon je smesta mogao da ga ubije, ali nije to u~inio. Me|utim, kasnije je ~uvar u {umi
iskopao duboku jamu i ubio slona.
Ovom pri~om je Chudala ilustrovao Sikhidhvajinu gre{ku. On je imao vairagyu jo{ u
vreme dok je vladao kraljevstvom, i mogao je da spozna Sopstvo samo da je gurnuo vairagyu
do ta~ke u kojoj ona ubija ego. On to nije u~inio, ve} je oti{ao u {umu, jer je bilo vreme za
tapas, ali ipak nije napredovao ~ak ni posle osamnaest godina tapasa. Postao je `rtva svoje
sopstvene kreacije. Chudala mu je savetovao da odbaci ego i spozna Sopstvo, {to je u~inio, i
tako postigao oslobo|enje.
Iz Chudaline pri~e postaje jasno da vairagya pra}ena egom nije ni od kakve vrednosti,
dok u odsustvu ega sva posedovanja ne igraju vi{e nikakvu ulogu.
19. april 1937.
405. Jedan ozbiljan, po{tovan gospodin pitao je o [ri Chakri.

M: Ona ima duboko zna~enje. Postoje 43 ugla na kojima su upisana sveta slova. Moliti
se nad njima je metoda koncentracije uma. Um je navikao da luta spolja. To se mora spre~iti
i okrenuti ga unutra. On ima naviku da se vezuje za imena i obli~ja, po{to svi spolja{nji
objekti imaju imena i obli~ja. Od tih imena i obli~ja se stvaraju mentalni koncepti, s ciljem da
se um odvrati od spolja{njih objekata i natera da ostane okrenut unutar sebe. Svi idoli,
mantre, yantre, imaju svrhu da zaposle um dok je u introvertnom stanju, kako bi vremenom
mogao da stekne koncentraciju. Tad se automatski postiè uzvi{eno stanje.
20. april 1937.
406. G. Koen, u~enik koji ovde boravi, poslednjih nekoliko dana je razmi{ljao o knjizi koja se
zove Nirvana, i koju je napisao istaknuti teozof. Autor tvrdi da dostiè nirvanu svake no}i
posle odlaska na spavanje. Tvrdi da vidi svog U~itelja i druge U~itelje teozofije kao sjajne
svetlosti u okeanu svetlosti nirvane. Pitao je [ri Bhagavana kako je to mogu}e, budu}i da
u~enje Advaite tvrdi kako je iskustvo nirvane isto {to i iskustvo ~iste svesti Bi}a.
M: Nirvana je savr{enstvo. U savr{enom stanju nema ni subjekta ni objekta; nema ni~eg
{to bi se moglo videti, osetiti, znati. Vi|enje i znanje su funkcije uma. U nirvani nema ni~eg
osim blaènstva ~iste svesti 'Ja jesam'.
P: Kako, onda, moè istaknuti vo|a Teozofskog dru{tva, koji tvrdi da poseduje vidovitost
visokog stepena, da hvali autora za, kako kaè, ispravan i ìv opis nirvane, i za{to je
Teozofsko dru{tvo toliko obuzeto idejom 'Slu`be'?
M: Pa, teozofija i drugi sli~ni pokreti su dobri, jer ~ine ~oveka nesebi~nim i pripremaju
ga za najvi{u istinu. Slu`ba, kao {to su molitve, jape, pa ~ak i posao koji se vr{i u ime Boga,
vode najvi{em cilju - samospoznaji.
P: Ali, posle koliko vemena? I za{to neko ko je spreman za Apsolutno znanje treba da
se drì relativnog znanja?
M: Sve se de{ava u svoje vreme. Onaj ko je spreman za Apsolutno znanje, na neki
na~in }e morati da za njega ~uje i da ga sledi. On }e spoznati da je vi|enje Sopstva
(atmavidya) najvi{a od svih vrlina i, tako|e, zavr{etak putovanja.
Kad su ga pitali o razlici izme|u spolja{njeg i unutra{njeg nirvikalpa samadhija, u vezi sa

razgovorom 391, u~itelj je rekao:
217
ıSpolja{nji samadhi je dràti se Stvarnosti dok se svedo~i o spolja{njem svetu, a da se
iznutra ne reaguje. Okean moè da bude nepokretan, bez talasa. Unutra{nji samadhi uklju~uje
nestanak svesti o telu.‰
P: Da li je nestanak svesti o telu dodatna nagrada za postignu}e sahaja samadhija?
M: [ta je svesnost o telu? Analiziraj to. Mora da postoji telo, i svest koja je ograni~ena
na telo, a koji zajedno ~ine svest o telu. Oni moraju da budu u jednoj drugoj Svesti, koja je
apsolutna i nedirnuta. Drì se nje. To je samadhi. To je sve.
Mora da se ostane u bilo kom od {est samadhija, kako bi se lak{e postigao sahaja
samadhi.
P: Um se ni za tenutak ne utapa u to stanje.
M: Potrebno je sna`no uverenje da si Sopstvo koje nadilazi um i sve pojave.
P: Ipak, um izgleda kao uè koje me izvla~i, i pored napora koje ~inim da ga potopim.
M: [ta mari da li je um aktivan? On je takav samo na podlozi Sopstva. Drì se
Sopstva ~ak i za vreme mentalnih aktivnosti.
P: Ne mogu da u|em dovoljno duboko.
M: Pogre{no je tako govoriti. Gde si ti sada, ako ne u Sopstvu? Gde treba da u|e{?
Sve {to je potrebno je ozbiljno uverenje da si Sopstvo. Bolje kaì da druge aktivnosti bacaju
na tebe veo.
P: Da, tako je.
M: To zna~i da je tvoja vera slaba.
P: Ja razumem da je 'ja' ve{ta~ko. Moji poku{aji da spoznam pravo Ja su bezuspe{ni,
jer ve{ta~ko 'ja' ulazi u akciju za spoznaju ovog drugog.
M: Viveka Chudamani obja{njava da je ve{ta~ko 'ja' vijnana koshe projekcija, i da kroz
nju moramo da traìmo zna~enje istinskog Ja.
407. P: Sveta Tereza je pred sobom videla oìvljeni lik Madone. Drugi imaju vizije oboàvanih
likova u sebi. Postoji li neka razlika u nivoima ova dva slu~aja?
M: Oba ukazuju na to da je osoba jako razvila meditaciju. Oba su dobra i dokazuju
napredovanje. Nema me|u njima razlike u vrednosti.
Neko ima koncept boànskog, i u umu stvara mentalne slike koje on ose}a. Neko drugi
koncept boànskog doìvljava u liku (idola), i ose}a ga u sebi. U oba slu~aja ose}aj je
unutra{nji.
21. april 1937.
408. O centru Srca koji se nalazi na desnoj strani grudi, [ri Bhagavan je rekao:
Ja sam sve vreme govorio da je centar Srca na desnoj strani i nisam prihvatio tvrdnje
u~enih ljudi da fiziologija u~i druga~ije. Ja govorim iz svog iskustva. To sam znao iz svojih
transeva jo{ dok sam bio kod ku}e. Za vreme doga|aja koji se opisuje u Samospoznaji, imao
sam vrlo jasnu viziju i iskustvo. Sasvim iznenada je sa jedne strane do{la svetlost, bri{u}i za
sobom viziju sveta sve dok se nije rasprostrla svuda unaokolo i potpuno prekinula vi|enje
sveta. Ose}ao sam da je mi{i}ni organ na levoj strani prestao da radi; shvatio sam da je telo
bilo nepokretno i modro, i da je cirkulacija stala. Vasudeva Sastri je zagrlio telo, oplakivao je
moju smrt, ali ja nisam mogao da govorim. Sve vreme sam ose}ao da je centar Srca na
desnoj strani radio isto kao i ranije. Ovo stanje je trajalo petnaest ili dvadeset minuta. Onda
je iznenada ne{to proletelo s desne na levu stranu, kao kad se ispali raketa. Cirkulacija se
ponovo pokrenula, i uskoro sam bio u normalnom stanju. Zamolio sam Vasudevu Sastrija da
po|e sa mnom, i tako smo stigli do na{eg boravi{ta.
Upani{ade kaù da se 101 nadi zavr{ava u Srcu i da od njih poti~u 72.000 nadija koji
prolaze kroz telo, tako da je Srce sredi{te tela. Ono moè da se smatra kao centar, po{to
smo navikli da mislimo da smo telo. U stvari, telo i sve ostalo nalazi se samo u tom centru.
218
SE]ANJA
409. Jedan sredove~an ~ovek se poklonio pred Bhagavanom, koji ga je upitao kako je. Posle
nekoliko minuta [ri Bhagavan je rekao da je ovo jedina osoba koju je o{amario, i ispri~ao
jedan doga|aj od pre tridesetak godina.
[ri Bhagavan je ìveo u Mualippal Tirthi. Neki Jada Svami je ìveo u susedstvu
(Mamarathu Guhai). ôvek koji je sedeo pred Mahar{ijem je tada imao oko osam godina i
zbijao {ale na ra~un svih, ~ak i na ra~un [ri Bhagavana. Jednog dana je oti{ao do njega i
rekao da Jada Svami traì kofu vode. Ne ~ekaju}i dozvolu, de~ak uzme kofu i ponese je.
Palanisvami, pratilac, nije bio prisutan. Zato je [ri Bhagavan po{ao za de~akom do mesta gde
je boravio Jada Svami. Dok Bhagavan jo{ nije bio stigao, de~ak je ovom rekao da mu
Brahmanasvami (Ramana) {alje kofu vode. Jada Svami je bio za~u|en! Posle nekoliko minuta
stigao je i Mahar{i i, ~uv{i {ta se dogodilo, podigao ruku da o{amari de~aka, ali um mu to
nije dozvolio. U sebi se lomio, ali je ipak odlu~io da nesta{ko zasluùje {amar, i to je i
u~inio.
410. Postoji jedan stih na tamilu, koji je ispevao Avai. U stihu se prana obra}a stomaku:
ıO, stoma~e! Kako je te{ko s tobom iza}i na kraj! Nisi u stanju da gladuje{ kada nema
hrane, niti je moè{ pojesti vi{e, kako bi imao i za sutra! Uze}e{ samo ono {to èli{, i kada
èli{. Zato si ti za mene izvor neprilika. Nikada mi ne daje{ mira.‰
[ri Bhagavan je izvr{io izmenu, tako da se stomak obra}ao prani: ıO, prano! Kakav si ti
izvor neprilika za mene! Nikada mi ne daje{ mira, ve} me uvek iznova puni{ hranom. Tako je
te{ko s tobom iza}i na kraj.‰
Dok je ovo govorio, [ri Bhagavan se smejao. êsto kaè da ga teraju da jede vi{e nego
{to mu ~ini dobro.
21. maj 1937.
411. [ri Bhagavan je govorio o obredu ven~anja me|u Brahminima, i rekao da Kasiyatra
predstavlja mladoènju kao vairagi-purushu. Zato je ispravno da mu se da kanya (devica), kako
bi vodio ìvot doma}ina. Zaklju~ak je da samo vairagi moè da bude dobar doma}in.
412. [ri Bhagavan je jednog hladnog dana sedeo na bregu sa prekr{tenim rukama na grudima,
kako bi se za{titio od hladno}e. Nai{ao je jedan posetilac iz Andre; razbio je kokosov orah i
prosuo hladan sok na [ri Bhagavanovu glavu, kao za ritual abhisheka; [ri Bhagavan je bio
iznena|en.
413. Jedan posetilac je rekao:

ıDok radim nama-japu, posle jednog ili vi{e sati zapadnem u stanje sli~no snu. Kada se
probudim, setim se da je moja japa prekinuta. Tada je nastavljam.‰
M: ÊKao sanÊ. To je u redu. To je prirodno stanje. Zato {to si sada zdruèn sa egom,
ti smatra{ da je prirodno stanje ne{to {to prekida to {to radi{. Iskustvo mora da se ponavlja
sve dok ne spozna{ da je to tvoje prirodno stanje. Onda }e{ shvatiti da je i japa spolja. Ipak,
ona }e se obavljati automatski. Sada sumnja{ jer si pogre{no identifikovan.
Japa (ponavljanje mantre) zna~i dràti se jedne misli dok sve duge ne nestanu. To je
smisao jape; ona vodi u meditaciju (dhyanu), koja se zavr{ava samospoznajom.
414. Oboàvatelj, g. G. V. Subaramia, napisao je nekoliko zanimljivih kratkih pesama. Neke od

njih se odnose na dete. [ri Bhagavan je rekao da Bog postaje dete, a dete Bog. To zna~i da
su samskare u detetu jo{ pritajene, tako da je njegova nevinost potpuna. Kada se one uni{te,
~ak i odrastao ~ovek ponovo postaje dete, i na taj na~in ostaje kao Bog.
Autor je rekao: ıDete stvara doma}u atmosferu.‰
219
[ri Bhagavan: ıDa. Deca su uvek 'kod ku}e'. Mi smo tako|e tamo, ali sanjamo i
uobraàvamo da smo van ku}e.‰
[ri Bhagavan je dodao: ıJa sam u Dakshinamurti Stotri re~ 'mladi}' (yuva) zamenio re~ju
'dete' (bala). îni mi se da ona vi{e odgovara.‰
Biti ponovo ro|en zna~i ponovo postati dete. Pre nego {to postignemo jnanu, moramo
ponovo da se rodimo, da ponovo otkrijemo prirodno stanje.
415. [ri Bhagavan je pro~itao neke stihove iz predgovora tamilsko-tamilskom re~niku, koji
veli~aju ovaj jezik. Na veoma interesantan na~in je objasnio neke reference. Od tri na~ina za
ustanovljavanje superiornosti {aivizma nad |ainizmom, prvi se odnosi na Tirujnanasambandara,
koji dolazi na dvor da isceli kralja Pandja. Po{to je kralju tek dvanaest godina, kraljica je
zabrinuta zbog njegove mladosti. Tirujnanasambandar je umiruje stihom koji govori da je kralj,
iako krhk, i vi{e nego samo protivnik velikoj grupi |aina. Dok je ~itao stih, [ri Bhagavan se
gu{io i nije mogao da nastavi.
Drugi test je izveden sa listom cadjana koji vatra nije mogla da zapali; u tre}em, listovi
cadjana su se opirali toku reke (Tiruvedakaman).
[ri Bhagavan je ispri~ao pri~u o Bogu I{vari, koji je u liku starca prosio hranu; kad je
jeo, bio je mladi}, a kao beba spasao ènu-oboàvateljku, i sve to u jednom trenutku.
Jo{ je jednom istakao da izrazi 'beba, ludak, duh' (Balonmattapisachavat) opisuju stanje
jnanija. Bebi (bala) se ovde daje prednost.
416. [ri Bhagavan je rekao da se Kamba Ramayana sastoji od 12.000 stihova, a Valmikijeva
verzija od 24.000. Kambinu mogu da razumeju samo u~eni. Tulasidas je slu{ao jednog
tamilskog sveca koji mu je recitovao Kamba Ramayanu na hindu jeziku, a kasnije je napisao
svoju ~uvenu Ramayanu.
417. Knjiga o Meher Babi, Savr{eni U~itelj, objavljena je 1937. godine. Dogodio se incident
kada je brodski oficir savetovao nevoljnom slu`beniku, zaduènom za doseljenike, da dozvoli
Babi i njegovoj pratnji da se iskrcaju u njujor{koj luci (SAD). Kada je jedan iz grupe po{ao
da mu se zahvali, nije ga nigde mogao na}i.
Incident je zabeleèn kako bi se ostavio utisak o ~udima koja se de{avaju u korist
Babe. Pro~itali su odlomak [ri Bhagavanu. On je rekao: ıDa, da, i, {ta s tim?‰
P: Da li je to bilo ~udo?
M: Mo`da. No, nije li slu`benik za doseljenike smatrao da mu je oficir nadre|en, ~ija
je nare|enja morao da po{tuje? U svemu tome postoji namera. Ako ~ovek iz Babine grupe
nije mogao da ga na|e - to je moglo da se dogodi iz vi{e razloga.
418. Kada su ga pitali da li je ~itao Kamba Ramayanu, [ri Bhagavan je rekao: ıNe. Nisam
ni{ta ~itao. Sve moje obrazovanje se svodi na ono {to sam nau~io pre ~etrnaeste godine.
Otada nisam imao sklonosti prema u~enju i ~itanju. Ljudi se ~ude kako ja govorim o
Bhagavad Giti, itd. Govorim o onome {to sam ~uo. Ja nisam ~itao Gitu, niti sam se s mukom
probijao kroz komentare o njenom zna~enju. Kad ~ujem neku sloku, meni je njeno zna~enje
jasno, i kaèm ga. To je sve, nema ni~eg drugog. Isto je i sa ostalim mojim navodima. Oni
dolaze prirodno. Ja spoznajem da je Istina izvan mo}i govora i intelekta. Za{to bih, onda,
usmeravao um da ~ita, shvata i ponavlja strofe? Njihov smisao je spoznaja Istine. Kada je
smisao postignut, prou~avanje vi{e ni~emu ne koristi.
Neko je primetio da ne bi danas bilo sveca, da je [ri Bhagavan bio sklon prou~avanju.
M: Verovatno su sve moje studije bile zavr{ene u pro{lim ìvotima, pa sam bio
prezasi}en. Zato sada ne postoji samskara koja bi me vodila u tom pravcu.
419. U nedelji pre Mahapuje (3. jun 1937), stizalo je mnogo posetilaca, uklju~uju}i i ro|ake [ri
Bhagavana. Me|u njima bila je i jedna starija dama, udovica Subbiera, u ~ijoj ku}i je ìveo [ri
220
Bhagavan kada je avgusta l896. napustio dom. Kada ju je [ri Bhagavan video, oìvela su stara
se}anja.
Se}ao se kako ga je prilikom nekog praznika zamolila da joj pomogne pri pripremanju
modake (poslastica), ali se on dvoumio i kona~no odbio, zato {to bi za tu priliku morao da
svu~e svoju ode}u i ostane samo u koupini (komad sukna oko bedara), ~ega se stideo. Ujak i
njegova èna su ga izgrdili. Sada je ujakova èna ponizno i stidljivo rekla: ıDa. Nije ~udo da
neko, kome je bilo su|eno da dostigne ovakvo stanje, nije mogao da radi tako ponizan
posao.‰
[ri Bhagavan je primetio: ıPo{to sam tada odbio da nosim koupinu, sada za kaznu
moram da je nosim stalno.‰
Dama se se}ala kako je [ri Bhagavan nekoliko dana neprekidno patio od glavobolje.
[ri Bhagavan je rekao: ıDa, da! Bilo je to mesec dana pre nego {to sam napustio
Maduru. To nije bila glavobolja, ve} neopisiva agonija, koju sam tada potiskivao; ovo su,
me|utim, bili spolja{nji simptomi koji se, kako sam ve} rekao, bili posledica glavobolje. Se}am
se kako si bila zabrinuta zbog moje 'glavobolje'. Svakoga dana si mi trljala ~elo nekim
melemom za rane. Moja agonija je trajala sve dok nisam napustio Maduru i stigao na ovo
mesto.‰
420. Advokat iz Cuddalorea je citirao:

ıTamo ne sija ni sunce, ni mesec, ni zvezde, ni munja. Kako tamo moè da svetli
vatra? Svi ovi svetlosni izvori svetle samo Njegovom Svetlo{}u. Njegovom Svetlo{}u svi oni
sijaju!‰ Pitao je {ta zna~i 'Njegovom Svetlo{}u'. Da li svi svetle pomo}u Njegove Svetlosti, ili u
Njegovoj Svetlosti?
M: Postoji samo On. On i njegova svetlost su isto. Nema pojedinca koji bi opaào
druge stvari, po{to su opaàtelj i opaàno samo On sam. Sunce i mesec svetle. Kako? Da li ti
oni govore da svetle, ili neko izvan njih kaè da oni svetle?
P: Naravno, ja kaèm da svetle.
M: Zato oni svetle zbog tebe. Ipak, potrebna je svesnost da bi znao da oni svetle. Ta
svesnost je tvoje Sopstvo, ili ti. Dakle, ti, ili tvoja svest, su isto {to su On i njegova Svetlost,
~ijom svetlo{}u svetli i sve ostalo.
P: Da li je ta svetlost kao svetlost sunca?
M: Ne. Svetlost sunca je besvesna. Ti si je svestan. Ona izgoni tamu i omogu}ava
zapaànje objekata. Svesnost je Svetlost koja ~ini da se zapaàju i svetlost i tama. Tama ne
moè da postoji pored sun~eve svetlosti, ali moè da preostane u Svetlosti Svesti. Na sli~an
na~in, ova svest je ~isto Znanje, u kojoj svetle i znanje i neznanje.
P: Ako je sve Bog, za{to ~ovek zbog svojih dela pati? Zar nije On pokrenuo delanja
zbog kojih ~ovek pati?
M: Onaj koji misli da je delatelj, jeste onaj koji pati.
P: Ali, delanje podsti~e Bog, a ~ovek je samo njegovo sredstvo.
M: Ovu logiku primenjujemo samo kada patimo, a ne i kada se radujemo. Ako ovo
ube|enje uvek preovla|uje, ne}e biti ni patnje.
P: Kada }e patnja da prestane?
M: Ne}e da prestane sve dok se ne izgubi individualnost. Ako su dobra i lo{a dela
Njegova, za{to misli{ da su uìvanja i patnje samo tvoji? Onaj koji ~ini dobro ili zlo je isti
onaj koji uìva u zadovoljstvu ili trpi patnju. Pusti da se to samo doga|a, i nemoj sebi da
pripisuje{ patnju.
421. Kunju Svami, oboàvalac koji ovde boravi, ispri~ao je komentar [ri Mahar{ija u vezi sa
razbojni~kim napadom na A{ram 1923. godine.
Neki u~enici su pitali za{to se dozvoljava da razbojnici mu~e ~ak i sadhue, i za{to
sadhui ne brane sebe i one koji zavise od njih.
221
[ri Bhagavan je primetio: ıBilo je rishija, kao {to je Visvamitra, koji bi mogli da stvore
jedan paralelan svet, da su to èleli. @iveli su u vreme kada i Ravana, koji je prouzrokovao
patnju mnogima, pa ~ak i Siti i Rami. Nije li Visvamitra svojim okultnim mo}ima mogao da
uni{ti Ravanu? Iako je to mogao da u~ini, ostao je u miru. Za{to? Mudraci su svesni onoga
{to se de{ava, ali de{avanja ne ostavljaju nikakav utisak na njihov um. âk bi i potop za njih
predstavljao sitnicu; oni ne mare ni za [ta.
7. jun 1937.
422. Posetilac iz Guntura, Dr. Venkata Rao, pitao je: ıGuru traì od svojih u~enika da ~ine
stvari koje su u suprotnosti sa eti~kim na~elima. U~enik, koji je prihvatio U~itelja, èleo bi da
mu ugodi, ali ga ose}aj morala u tome spre~ava. [ta u takvim okolnostima treba da radi?‰
(Nema odgovora.)
ıBi}u jasniji. Guru je traìo od svog u~enika da ne{to ukrade, a ovaj to nije u~inio.
U~itelj je tada rekao: '@eleo sam da proverim da li si se potpuno predao, ili si zadrào svoju
individualnost. Sada je istina jasna.' Da li je guru postupio ispravno?‰
(Jo{ uvek nema odgovora.)
Neko je primetio:
ıPostoje ljudi o kojima ne smem da sudim. Ipak, ne mogu a da se ne upitam da li oni
zasluùju da ih nazivamo guruima. Ako bi to zaista bili, ne bi tako ne{to traìli od svojih
u~enika.‰
M: Ali, ~ovek je rekao da je to bila provera.
P: Da li zahtev treba da se ispuni?
M: Stav, koji si malopre izneo, sadrì odgovor na tvoje pitanje.
Obe osobe su u isti mah upitale: ıTakav postupak je neprihvatljiv. Treba li da se
izvr{i?‰
M: Pitanje bi trebalo da se postavi guruu. On je odgovoran za nastalu situaciju.
423. Jedan mladi} je pitao: ıNastojim da oja~am snagu volje, ali ne uspevam. [ta treba da
radim?‰
(Nema odgovora.)
P: Do{ao sam ovde pre tri godine, i tada je [ri Bhagavan rekao kako je snaga volje
neophodna za snagu uma. Jo{ od tada èlim da je oja~am, ali ne uspevam.
(Nema odgovora.)
P: Za sve ovo vreme, ~etiri ili pet puta mi se dogodilo da nazadujem. To me je
prili~no razo~aralo. Moje poku{aje uvek prati strah od neuspeha. Zbog toga gubim
samopouzdanje, a to ve} unapred osu|uje moje napore na poraz. U stvari, ne postièm
nikakav uspeh, a ni{ta toliko ne osuje}uje moje napore kao poraz.
(Nema odgovora.)
P: Da li je snaga volje neophodna za uspeh? Trebalo bi da ona dovede do uspeha.
(Nema odgovora.)
P: Poku{avam da oja~am volju. Posle svih ovih godina, ja sam jo{ na po~etku. Ne
napredujem.
(Nema odgovora.)
P: Kako se osnaùje volja?
M: Ti zami{lja{ da sna`na volja osigurava uspeh. Sna`na volja treba da se shvati kao
snaàn um, koji }e ti omogu}iti da se na isti na~in suo~ava{ i sa uspehom, i sa porazom. Ona
ne garantuje siguran uspeh. Za{to bi ne~ija nastojanja uvek bila pra}ena uspehom? Uspeh
izaziva aroganciju, a ona ko~i duhovni napredak. Opet, neuspeh ~oveku otvara o~i za njegova
ograni~enja i priprema ga za predaju. Samopredaja je isto {to i ve~ita sre}a. Zato treba da se
trudimo da postignemo ravnoteù uma u svim okolnostima. To je snaga volje. Uspeh i poraz
su rezultat prarabdhe, a ne snage volje. Neko moè da ~ini samo dobra i plemenita dela, a da
222
ipak doìvljava poraze. Neko drugi moè da ~ini suprotno, a da ipak uvek postigne uspeh. To
ne zna~i da ovaj ima sna`nu volju, a da je prvi nema.
P: Zar se u knjizi Istina otkrivena (Ulladu Narpadu) ne kaè da je svet proizvod uma?
M: Da.
P: Zar iz toga ne sledi da osnaèn um dovodi svet pod kontrolu?
M: Um svojim spolja{njim aktivnostima omogu}ava pojavu sveta. Takve aktivnosti osipaju
snagu uma. Njegova snaga leì u okretanju ka samom sebi, uz obustavljanje spolja{njih
aktivnosti.
P: Jedan idiot ne moè da broji ni do deset. Njegov um sigurno ne luta kao um onog
koji misli. Da li je idiot bolji ~ovek?
M: Ko kaè da je on idiot? Tvoj um koji luta to kaè.
P: Da li se snaga volje postiè obustavljanjem misli?
M: Pre tako {to }emo se ograni~iti na samo jednu misao. Na kraju }e i ona nestati,
ostavljaju}i za sobom ~istu Svest. U tome pomaè koncentracija.
P: Zna~i, to se postiè tako {to se um usmeri i koncentri{e? ôvekova li~nost s tim
nema ni{ta.
M: Li~nost je koren spolja{njih aktivnosti. Ona mora da se potopi, kako bi se postiglo
najvi}e dobro.
424. U razgovoru sa jednim obrazovanim ~ovekom koji je pitao za Purushu i Prakrti, [ri
Bhagavan je rekao:
Purusha i Prakrti su samo ra~vanje Vrhunskog. O njima se govori zato {to u~enik ima
duboko ukorenjen ose}aj dualnosti. Ista Gita kaè i to da Purushottama leì iza Purushe i
Prakrti.
P: [ta su para-nadi, sushumna nadi i Srce?
M: Ali, sushumna se rastvara u para (Sushumnatu pareleena). Za Srce se obi~no misli da
je mi{i}ni organ koji se nalazi na levoj strani grudi. Modern Psychological Review govori o
fizi~kom organu na levoj strani, i o centru Srca na desnoj. Biblija kaè da je srce budale na
levoj strani, a u mudrog ~oveka na desnoj. Yoga Vasishta kaè da postoje dva srca; jedno je
samvit, a drugo je krvni sud.
P: [ta je anahata?
M: Anahata je ~akra koja se nalazi iza srca. Ona je samvit. Lalita Sahasranama ima
anahata chakrasthayai namo namah (Pozdrav srì koja se nalazi u anahati) i mantru Hrit (u
Srcu). Tako postaje jasno da anahata nije isto {to i hrit.
425. M: Snaga volje, i svega ostalog, postiè se praksom (abhyasa).

P: Zar uspeh ne zavisi od guruove Milosti?
M: Da, zavisi. Nije li i sama tvoja ve`ba posledica te Milosti? Plodovi su rezultati
ve`banja i javljaju se spontano. Postoji jedan stih u Kaivalyi, u kojem se kaè: ıO, guru! Ti si
uvek bio uz mene, tokom tolikih inkarnacija si me posmatrao i odre|ivao mi puteve, sve dok
se nisam oslobodio.‰ Kad se pojavi povoljna prilika, Sopstvo se spolja manifestuje kao guru;
ina~e je uvek unutra i ~ini ono {to je potrebno.
12. jun 1937.
426. G. Das, sa univerziteta u Allahabadu, je pitao: ıDa li uobi~ajena ishrana uti~e na na{
duhovni razvoj? Mislim, da li ona ima pozitivan ili negativan uticaj na duhovnost?
M: Da. Satvi~ka hrana u umerenoj koli~ini pomaè duhovni razvoj.
P: Kakav na~in ìvota treba da vodi grihi, tj. svetovan ~ovek, da bi mu bio od najve}e
duhovne pomo}i?
M: Dhyana ili bhakti, koje zna~e isto.
P: [ta je su{tina izgovaranja imena Bo`jeg? Kako pomiriti dve slede}e ideje:
223
Biblija kaè: ıNe spominji uzalud ime Bo`je.‰
Hindu shastre preporu~uju neprekidno izgovaranje njegovog imena.
M: Ne treba da koristimo ime Bo`je bez ose}anja, licemerno i povr{no. Da bi smeo da
koristi ime Bo`je, ~ovek mora da ga prizove i preda mu se bez ostatka. Posle takve predaje
ime Bo`je }e ve~no biti sa njim.
P: Kako moè da se utvrdi visok duhovni nivo neke osobe, po{to se za neke govori da
se pona{aju kao ludaci?
M: Samo jnani zna um jnanija. ôvek sam mora da bude jnani, da bi mogao da
razume drugog jnanija. Me|utim, duhovni mir koji proìma atmosferu oko sveca je jedino {to
tragaocu moè pokazati veli~inu sveca.
Njegove re~i, dela ili pojava nisu znaci njegove veli~ine zato {to obi~an ljudski um ne
da ih moè razumeti.
P: Da li ~ovek ima slobodnu volju, ili je sve u njegovom ìvotu predodre|eno i unapred
su|eno?
M: Slobodna volja postoji sve dok postoji individualnost. Sve shastre se zasnivaju na ovoj
~injenici i savetuju ispravno usmeravanje slobodne volje.
Otkrij na koga se odnose slobodna volja i sudbina. Obitavaj u tome i prevazi}i }e{ obe.
To je jedini smisao ovakvih rasprava. Kome se ova pitanja javljaju? Otkrij, i budi u miru.
P: Da li se intelekt i emocije razvijaju posle ~ovekovog ro|enja, kao {to se razvija
fizi~ko telo? Da li se oni posle smrti dezintegri{u ili opstaju?
M: Pre nego {to po~nemo razmatranje onog {to se de{ava posle smrti, razmotrimo {ta
se de{ava u snu. San je samo interval izme|u dva budna stanja. Da li um i emocije
preìvljavaju taj interval?
P: Da, preìvljavaju.
M: Isto se de{ava i u smrti. Um i emocije predstavljaju samo telesnu svest, i ni{ta vi{e.
Ako misli{ da si telo, oni }e te se uvek dràti. Ako nisi telo, na tebe ne}e imati uticaja.
Onaj koji je postojao u snu, sada govori u budnom stanju. Ti u snu nisi bio telo. Da li si
sada telo? Otkrij to. Tada }e ~itav problem biti re{en.
Isto tako, ono {to je ro|eno, mora i da umre. Ko se ra|a? Da li si ti ro|en? Ako
kaè{ da jesi, o ~ijem ro|enju govori{? Telo je ono koje se ra|a i koje }e umreti. Kakav
uticaj imaju ro|enje i smrt na ve~no Sopstvo?
Promisli, i reci kome se javljaju pitanja. Onda }e{ znati.
427. P: Kaè se da se Univerzum sastoji od svetlosti i zvuka. Da li svetlost i zvuk pripadaju

fizi~koj ravni? Mogu li da se vide i ~uju o~ima i u{ima? Ili mogu da se zapaàju samo
subjektivno?
M: U tantri~koj terminologiji svetlost i zvuk odgovaraju bindu i nadi. U vedantinskoj
odgovaraju umu i ìvotnoj energiji. Oni mogu biti grubi, suptilni i transcendentalni. ûlni
organi mogu da zapaàju njihov grubi oblik; ostale nije mogu}e zapaàti na taj na~in. O
suptilnom se moè zaklju~iti, a transcendentalni je samo transcendentalan.
P: Hunduizam prihvata reinkarnaciju individualne du{e (jive). [ta se de{ava sa jivom u
intervalu izme|u smrti jednog tela i ro|enja drugog?
M: Re{i}e{ ovo pitanje ako obrati{ pa`nju na stanje spavanja. [ta se u snu de{ava?
P: Ne znam.
M: Tada ipak postoji{. Na ovaj na~in se ukazuje na postojanje koje je izvan znanja i
neznanja. Iako sada ima{ predstavu da je u snu preovladalo neznanje, ti to ipak ne kaè{ dok
spava{. Na jedan isti na~in si sve vreme postojao. Sâmo neznanje ne isklju~uje ~injenicu tvog
postojanja.
P: Da li se za vreme meditacije javlja neko subjetivno iskustvo, ili ne{to sli~no, {to bi
ukazalo na aspirantov napredak prema samospoznaji?
M: Mera za odre|ivanje napretka je stepen slobode od neèljenih misli, i stepen
koncentracije na jednu misao.
224
P: Da li je za samospoznaju neophodno da se postane sannyasin?
M: Sannyasa zna~i odre}i se svoje individualnosti. To nije isto {to i odsecanje kose ili
no{enje ode}e oker boje. Neko moè da bude doma}in; ipak, on }e biti sannyasin ako ne
misli da je doma}in. Suprotno, neko moè da luta okolo u oker ode}i. Ako misli da je
sannyasin, on to nije. Misao o sannyasi pobija njenu svrhu.
[ri Bhagavan je primetio:
Ljudi zapaàju svet. Opaànje podrazumeva postojanje posmatra~a i posmatranog. Objekti
su posmatra~u strani. Posmatra~ je blizak, budu}i da je on Sopstvo. Oni, me|utim, ne
usmeravaju pa`nju na posmatra~a, koji je o~igledan, ve} tr~e okolo, analiziraju}i posmatrano.
[to se um vi{e {iri, vi{e se i udaljuje, i tako ~ini samospoznaju komplikovanijom. ôvek mora
da vidi posmatra~a direktno, i spozna Sopstvo.
P: Treba, dakle, sintetisati pojave i povezati ih u jedinstvenu Stvarnost.
M: Za{to se jo{ uvek bavi{ pojavama? Otkrij ko je posmatra~. Sinteza zna~i angaòvati
um drugim aktivnostima. To nije put do samospoznaje.
P: Ja èlim da elimini{em ne-Sopstvo, kako bih mogao da spoznam Sopstvo. Kako to
treba da uradim? Koje su karakteristike ne-Sopstva?
M: Postoji li neko ko kaè da se ne-Sopstvo mora eliminisati? Ko je on?
P: Mislim da je to ovaj ~ovek (ja). Kada iz Calcutte putujem za Madras, moram da
znam kako Madras izgleda, da ne bih iz neznanja iza{ao na drugoj stanici. Na ovom putovanju
mi pomaè red vo`nje. [ta moè da mi bude vodi~ pri traganju za Sopstvom?
M: [to se ti~e putovanja, to je u redu. Ti zna{ koliko si udaljen od Madrasa. Moè{ li
da mi kaè{ koliko si udaljen od Sopstva (Sebe), i kako treba da ga traì{?
P: Ne znam.
M: Da li si ikada odvojen od Sopstva? Da li je mogu}e biti od njega odvojen? Zar ti
nije sve strano, a Sopstvo najbliskije? Gde }e{ oti}i da dostigne{ Sopstvo?
P: Ja sam sada udaljen od Sopstva. Moram da sledim svoje tragove kako bih ga opet
dostigao.
M: Koliko si udaljen? Ko je taj koji kaè da je odvojen? Ima li dva Sopstva?
P: Kaù da su individue modifikacije Sopstva, isto kao {to su ukrasi modifikacije zlata.
M: Kada neko govori o ukrasima a ignori{e njihovu supstancu, zlato, obja{njava mu se
da su svi ukrasi zlato. Ali, ovde neko ko je svest, govori o sebi kao o modifikaciji. Da li si ti
odvojen od Sopstva, pa zato govori{ o sebi kao o njegovoj modifikaciji?
P: Moè li zlato da kaè da je postalo ukras?
M: Po{to je besvesno, ono to ne kaè. Ali individua je svesna i moè da funkcioni{e
odvojeno od svesti. Sopstvo je ~ista Svest. Ipak, ~ovek se poistove}uje sa telom, koje je
besvesno, ali ono ne kaè samo za sebe 'ja sam telo'. Neko drugi to kaè. Neograni~eno
Sopstvo to ne ~ini. Ko je, onda, taj ko tako kaè? Jedno 'ja' se podme}e izme|u ~iste Svesti
i besvesnog tela, i zami{lja da je ograni~eno na telo. Traì ga, i nesta}e kao fantom. Taj
fantom je ego, um, ili individualnost.
Sve shastre se temelje na pojavi ovog fantoma, a njegova eliminacija je njihova svrha.
Sada{nje stanje je ~ista iluzija. Cilj je oslobo|enje od iluzija, i ni{ta vi{e od toga.
P: Kaè se da je um gomila misli.
M: Zato {to funkcioni{e uz pomo} jedinstvenog korena-misli 'ja'.
P: Da li su misli projekcije uma?
M: U tom slu~aju se smatra da je um isto {to i misao 'ja', ili ego.
15. decembar 1937.
428. [ri Bhagavan je izabrao deset strofa iz ~uvenog dela [ri [amkare, Shivananda Lahari, koje
opisuju predanost (bhakti):
1. [ta je bhakti?
225
Kao {to se plod ankola koji otpadne sa drveta opet sjedinjuje sa drvetom, i kao {to
magnet privla~i komad gvo`|a, tako se i misli, posle pojavljivanja, gube u svom prvobitnom
izvoru. Ovo je bhakti. Prvobitan izvor misli su Stopala Gospoda I{vare. Ljubav prema Njegovim
Stopalima je Bhakti. (61)
2. Plod bhakti:
Gusti oblak bhakti, koji se stvara na transcendentalnom nebu Stopala Gospodnjih, daruje
ki{u blaènstva (ananda), i ispunjava jezero uma do prelivanja. Du{a tek tada, posle stalne
seobe bez ispunjenja, nalazi ispunjenje svoje svrhe. (76)
3. Gde da se usmeri bhakti?
Predanost bogovima, koji imaju svoj po~etak i kraj, moè dati samo plodove koji i sami
imaju po~etak i kraj. Da bismo bili u ve~nom blaènstvu, na{a predanost mora da bude
usmerena ka Njegovom izvoru, Stopalima ve~no blaènog Gospoda. (83)
4. Bhakti mora da bude iskustvo, ne samo re~:
Kako mogu logika i sve polemike da budu od stvarne koristi? Kako te ghatapate
(omiljeni primeri logi~ara) mogu spasti kada si u nevolji? Za{to, onda, sebe iscrpljivati
razmi{ljanjem i diskusijama? Prestani da ve`ba{ glasovne organe i nanosi{ im bol. Misli o
Stopalima Gospoda, i ispijaj nektar! (6)
5. Besmrtnost je plod Predanosti:
Kada se pred Smrti pojavi onaj koji je u srcu u~vrstio Stopala Gospoda, Smrt se priseti
svog pro{log pogubnog susreta sa Markandejom, i pobegne.
Svi ostali bogovi bogosluè samo [ivu, spu{taju}i svoje krunisane glave na Njegova
Stopala. Takvo spontano bogosluènje je samo u [ivinoj prirodi.
Boginja Oslobo|enja, Njegova pratilja, ve~no ostaje deo Njega. (65)
6. Ako je prisutna Predanost, uslovi postojanja ne mogu da uti~u na jivu. Koliko god
tela bila razli~ita, samo je um izgubljen u Stopalima Gospoda. Blaènstvo se preliva! (10)
7. Uvek neuporedivo blaènstvo:
Bilo gde, bilo kako, samo dozvoli da se um rastopi u Vrhunskom. To je yoga! To je
blaènstvo! Ili yogi, ili utelovljeno blaènstvo! (12)
8. Karma yoga je, tako|e, Bhakti:
Bogosluìti Boga cve}em ili drugim objektima, je sumnjivo. Ostavi samo jedan cvet, tvoje
srce, kraj stopala [ive, i ostani u Miru. Ne znati ne{to tako jednostavno, i lutati okolo! Kakva
beda! (9)
9. Ova Karma yoga okon~ava ~ovekovu samsaru:
Kakvim god na~inom ìvota (asrama) ìveo oboàvatelj, ako samo jednom na Njega
pomisli, [iva }e ga osloboditi tereta samsare i preuzeti ga na Sebe. (11)
10. Predanost je jnana:
Predanost je kada se um izgubi u [ivinim Stopalima. Gubljenje neznanja! Znanje!
Oslobo|enje! (91)
16. decembar. 1937.
429. Iz Bangalorea je do{lo nekoliko dama. Jedna od njih je pitala: ıSa na{eg stanovi{ta, svet
je sa~injen od razli~itosti. Kako da prevazi|emo ove razli~itosti i doku~imo Jednu Su{tinu
svega?‰
M: Razlike su posledica ose}anja ~inila{tva (kartritva). Ako se unu{ti koren, bi}e uni{teni
i plodovi. Zato se odrekni ose}anja ~inila{tva; razlike }e nestati, a otkri}e se su{tinska
stvarnost.
Da bi se odbacilo ose}anje ~inila{tva, mora se traìti i prona}i ko je taj koji ne{to ~ini.
Vichara (samoispitivanje) je metoda kojom se to postiè.
22. decembar 1937.
226
430. Jedan Marathi gospodin je pitao: ıîtao sam mnogo o samospoznaji; radim japu, puju;
~ini mi se da ni~im nisam zadovoljan; da li bi [ri Bhagavan bio ljubazan da me vodi?‰
M: [ta je to {to traì{? Svako traì sre}u. Dok spavamo, ona je na{a svakodnevna
sudbina. Uvedi to stanje sre}e i u budno stanje. To je sve.
P: Ne razumem. Kako to treba da se ~ini?
M: Put je atma vichara.
P: îni se da je za mene suvi{e te{ka, neopipljiva. Ako ose}am da sam nespreman za
ovu metodu ispitivanja, {ta treba da radim?
M: Vo|stvo je prisutno. Na tebi je da se njime koristi{.
25. decembar l937.
431. Jedan Telugu gospodin je ustao i pitao: ıKaè se da je um ~ist kada se sve njegove
vasane izbri{u. To je, dakle, izvesno. Ako postoji ne{to {to treba da se postigne, nije li to,
onda, dualizam?‰
M: Neka se prvo um o~isti. Ako se ovo pitanje i posle toga nametne, tada moè da se
potraì odgovor.
26. decembar l937.
432. Posetilac iz Andre je pitao: ı[ta je san?‰

M: Doìvljava{ ga svake no}i.
P: @elim ta~no da znam {ta je, kako bih ga razlikovao od samadhija.
M: Kako moè{ da doku~i{ {ta je san, ako si budan? Odgovor je da utone{ u san i
otkrije{ {ta je.
P: Ali ja na takav na~in ne mogu da ga doku~im.
M: Ovo pitanje mora{ da postavi{ u snu.
P: Ali ja tada nisam u stanju da ga postavim.
M: Dakle, to je san.
[ri Bhagavan je iza{ao na par minuta. Kada se vratio, isti ~ovek je pitao:
ıVidimo da samospoznati jnaniji jedu i ~ine sve {to i ostali. Da li oni na isti na~in
doìvljavaju stanje sanjanja i spavanja?‰
M: Za{to èli{ da zna{ kakvo je stanje jnanija i drugih? [ta dobija{ time {to ne{to zna{
o drugima? Mora{ da spozna{ svoju sopstvenu prirodu.
[ta misli{, ko si ti? O~igledno misli{ da si telo.
P: Da.
M: Zbog toga misli{ da je i jnani telo koje vidi{ i kome pripisuje{ delanja. Zbog toga i
postavlja{ ovakva pitanja. Jnani ne pita da li ima stanja spavanja i sanjanja. On sam ne
sumnja. Ti sumnja{. Ovo te mora uveriti da su tvoje pretpostavke pogre{ne. Jnani nije telo.
On je univerzalno Sopstvo.
Spavanje, sanjanje, samadhi, to su stanja ajnanija. Sopstvo je slobodno od svega toga.
Ovo je odgovor i na prethodno pitanje.
P: @eleo sam da saznam kakvo je stanje sthita prajnate (utemeljeno znanje).
M: Shastre nisu namenjene jnaniju. Njemu nisu potrebna razja{njenja. Zagonetke postoje
za ajnanija. Shastre su samo njima namenjene.
P: Spavanje je stanje neznanja, a vi to tvrdite i za samadhi.
M: Jnana je izvan znanja i neznanja. O tom stanju se ne moè govoriti. Ono je
Sopstvo.
433. G. Tomas, profesor sanskrita na oksfordskom Univerzitetu, predsedavao je Konferencijom

za Orijent u Trivandrumu, i na proputovanju za Kalkutu posetio [ri Bhagavana. On je stariji
gospodin, {irokog ~ela i mirnog opho|enja. Govori polako i blago. Pokazuje veliko
227
interesovanje za knjièvnost Orijenta, naro~ito pisanoj na sanskritu. ûo je i za bogatu
knjièvnosti pisanoj na tamilskom jeziku. @eleo je da zna koji je engleski prevod [rimad
Bhagavad Gite najbolji. Sala je bila puna posetilaca, i neki od njih su naveli, u zavisnosti od
svog mi{ljenja, Tiboov, Mahadeve Sastrija, Telangov. [ri Bhagavan je spomenuo prevod F.T.
Bruka. G. Tomas èli jedan prevod u metri~koj formi, zato {to ona najbolje odraàva rasu
(su{tinu) koju sadrì. ıRasa je, tako|e, Mir‰, rekao je on.
M: Da. Brahman je sama rasa.
P: Rasa je i blaènstvo.
M: Rasa, ananda, Mir, sve su to nazivi za blaènstvo.
Profesoru je pokazan govor g. Granta Dafa, koji je odrào na Filosofskoj konferenciji u
Parizu. Kasnije su mu dali knjigu Dharma, Dr. G. H. Mesa. Videv{i je, upitao je [ri
Bhagavana {ta misli o kastama.
M: Kaste se odnose na tela, a ne na Sopstvo. Sopstvo je blaènstvo. Da bi spoznali
blaènstvo, treba da spoznamo Sopstvo. Nema potrebe da brinemo o kastama.
P: Ahamkara se, tako|e, naziva Sopstvo.
M: Ahamkara je ograni~en, dok je Sopstvo iznad njega.
P: Postoji mnogo dela na engleskom jeziku o filosofiji i religiji Istoka. Ima razli~itih
predstavnika. Ramanu|in sistem je dobro predstavljen.34 Profesor Radakri{nan izlaè sistem
advaite. On stavlja naglasak na iskustvo, ne na dokazima. [ankara pokazuje visoko razvijen duh.
Sledila je rasprava o direktnom opaànju. Profesor je govorio kako je mentalna
percepcija razli~ita od ~ulne.
M: Da bi zaklju~io da postoji{, nije ti potreban nikakav drugi dokaz. Indriye (~ula) i um
koji se pojavljuje iz ega ne mogu posluìti kao dokaz Sopstva. Sopstvo je njihova osnova. Oni
ne postoje nezavisno od Sopstva. Na{e sopstveno postojanje je samo po sebi o~igledno.
Blaènstvo je Sopstvo. Sve je drago samo zbog ljubavi Sopstva.
P: Ljubav pretpostavlja dvojstvo. Kako Sopstvo moè da bude objekat ljubavi?
M: Ljubav nije razli~ita od Sopstva. Ljubav prema objektu je inferiorna, i ne moè dugo
da traje. A Sopstvo je Ljubav, drugim re~ima, Bog je Ljubav.
P: To je i hri{}anska ideja.
Profesor je jo{ pitao [ri Bhagavana koja metoda je najbolja za postizanje cilja. Da li je
najbolja Patanj|alijeva?
M: Yogah citta vrtti nirodhah (ÊYoga je utrnu}e aktivnosti umaÊ)35 za svakoga je
prihvatljivo. To je tako|e i cilj svakoga. Metoda se odre|uje prema zrelosti pojedinca. Cilj je
isti za sve. Ipak, cilju se daju razli~iti nazivi samo da bi odgovarali procesu koji prethodi
dostizanju cilja. Bhakti, yoga, jnana, sve je to isto. Sva svarupanu sandhanam bhaktirity
abhidheeyate (Kontemplacija Sopstva naziva se bhakti).
P: Da li [ri Bhagavan zastupa advaitu?
M: Dvaita i advaita su relativni pojmovi. Oni se zasnivaju na ose}anju dvojnosti. Sopstvo
je takvo kakvo jeste. Nema ni dvaite ni advaite. ÊJa sam onaj koji jesam.Ê Samo postojanje je
Sopstvo.
P: Ovo nije mayavada (u~enje o svetu kao iluziji).
M: Um je maya. Stvarnost leì iza uma. Sve dok funkcioni{e um, postoja}e dualizam,
maya, itd. îm se on prevazi|e, Stvarnost sama zasvetli. Iako se kaè da zasvetli, Sopstvo je
Samoosvetljenost.
P: Ono je sat-citt-ananda.
M: Kaè se sat-citt-anada da bi se ukazalo na to da Vrhunsko nije asat (da je razli~ito
od nestvarnog), da nije acitt (da je razli~ito od besvesnog), i da nije anananda (razli~ito od
ne-blaènstva). Govorimo o Sopstvu kao o Satcittanandi zato {to se nalazimo u pojavnom svetu.
P: Aham, 'ja', se odnosi i na pojedinca, i na brahmana. To je prili~no nezgodno.
34
Ramanu|a je predstavnik Visishtadvaite, ograni~enog ne-dualizma.
35
Druga i najbitnija sutra u Patanj|alijevim Yoga sutrama.
228
M: To je upadhi bheda (zbog razli~itih ograni~avaju}ih dodataka). Telesna ograni~enja se
odnose na aham ('ja') jive, dok se univerzalna ograni~enja odnose na aham ('ja') brahmana.
Otkloni upadhi (ograni~avaju}i dodatak); 'ja' (aham) je ~isto i jedno.
P: Da li Bhagavan daje dikshu (inicijaciju)?
M: Mouna (ti{ina) je nabolja i najmo}nija diksha. To je primenjivao Dak{inamurti.
Dodir, pogled, sve je to inferiorno. Ti{ina (mouna diksha) menja sva~ije srce. Ne postoji guru,
i ne postoji u~enik. Ajnani brka svoje telo sa Sopstvom i zato misli da je guru drugo telo. Ali,
da li guru misli da je njegovo telo Sopstvo? On je prevazi{ao telo. Za njega ne postoje
razlike. Zato ajnani ne moè da prihvati gledi{te gurua i u~enika.
P: Zna~i li to da me|u njima nema razlike?
M: Postoje razlike sa stanovi{ta pojavnog sveta, ne i sa stanovi{ta Stvarnosti.
Profesor je bio zahvalan. Nadao se da }e mo}i bolje da razume [ri Bhagavanova dela
po{to ga vidi i razgovora sa Njim.
Tokom razgovora [ri Bhagavan je rekao da su upasana i dhyana mogu}e samo dotle
dok postoji um, i da }e sa njegovim nestankom nestati i one. One su samo priprema za
kona~no brisanje misli i smirenje uma.
P: Shaiva Siddhanta postavlja tri koncepta, koji su ve~ni. Da li je to u suprotnosti sa
u~enjem Vedante?
M: Tri entiteta su individualna du{a, Bog i ropstvo. Ovo trojstvo je zajedni~ko svim
religijama. Ono je obi~na tvorevina uma, i postoji samo dok um deluje. Bog se moè
pretpostaviti samo posle pojave uma. Bog nije razli~it od Sopstva. Sopstvo se objektivizira kao
Bog. Isto je i sa guruom.
Uve~e se profesor vratio i pitao o dobrim delima, i za{to se za brahmana kaè da je
sat-citt-ananda, a ne Bog.
M: Sat ozna~ava bivstvo izvan Bi}a (sat) i nebi}a (asat);
Citt je izvan svesnog i nesvesnog (citt i acitt);
Ananda je izvan blaènstva i ne-blaènstva;
[ta je, onda, to? âk ako nije ni sat ni asat, mora se prihvatiti da je Ono samo sat.
Uporedi izraz jnana. Ono zna~i stanje izvan znanja i neznanja. Ipak, jnana nije neznanje, ve}
znanje. Tako je i sa sat-citt-anandom.
P: To daje prednost jednom aspektu.
Posle nekoliko re~i o atma-vichari, profesor se oprostio, govore}i da ne bi èleo dalje da
uznemirava [ri Mahar{ija, iako bi voleo da razjasni jo{ neka pitanja, i da se utemelji u
saznanju onoga {to je do sada ~uo.
Sudija iz Majsorea je pitao: ıRe~eno je da su upasana i dhyana posledice mentalne
aktivnosti, i da je prestanak tih aktivnosti spoznaja. Kako, onda, spoznati bez upasane i
dhyane?
M: One sluè kao priprema. Ta akcija }e da dovede do èljene ne-akcije.
P: Re~eno je da se Srce doìvljava na desnoj strani grudi. Fizi~ko srce se nalazi na
levoj.
M: Bila je re~ o duhovnom doìvljaju.
P: Da li je to psihi~ko srce?
M: Da.
P: Kako da otkrijemo da je na desnoj strani?
M: Iskustvom.
P: Da li ne{to na to ukazuje?
M: Pokaì na sebe, i vidi.
28. decembar 1937.
434. Po{to su boì}ni praznici, ima mnogo posetilaca iz okoline i izdaleka. Jedna grupa ljudi je
sela na pod, a dvojica od njih su postavljali pitanja:
229
P: Da li znate engleski?
Bio je podstaknut da nastavi:
P: Da li ste Vi spoznali svoje Sopstvo?
[ri Bhagavan se nasme{io o rekao: ıSamo napred, nastavi.‰
P: Da li ste doìveli nirvikalpa samadhi? Da li je neophodno da mudraci uti~u na svoju
okolinu?
Drugi ~ovek je pitao: ıDa li [ri Bhagavan moè da nam pomogne da spoznamo Istinu?‰
M: Pomo} uvek postoji.
P: Onda nema potrebe da se postavljaju pitanja. Ja ne ose}am tu ve~no prisutnu
pomo}.
M: Predaj se, i na}i }e{ je.
P: Ja sam uvek kraj Va{ih stopala. Ho}e li nam Bhagavan dati neku upadeshu? Kako
druk~ije mogu da dobijem pomo}, ako ìvim na udaljenosti od {esto milja?
M: Satguru je unutra.
P: Ja èlim vidljivog gurua.
M: Taj vidljivi guru kaè da je unutra.
P: Mogu li da se prepustim milosti satgurua?
M: Da. Uputstva su ti potrebna smo dok se ne preda{.
P: Da li je potrebno da se meditira u odre|eno vreme?
M: Meditacija zavisi od snage uma. Ona mora biti neprekidna, ~ak i kada si u nekom
poslu. Odre|eno vreme je potrebno po~etnicima.
P: Da li }e satguru (Ramana) poloìti ruku na moju glavu, i tako me uveriti u svoju
pomo}? Bi}u osnaèn u veri da }e njegovo obe}anje biti ispunjeno.
M: Zatim }e{ da traì{ priznanicu, i podne}e{ tu`bu ako bude{ uobrazio da pomo} ne
stiè. (Smeh.)
P: Gospodine, mogu li da se pribliìm? (Radi blagoslova.)
M: Takve sumnje ne treba da te mu~e. One protivre~e tvom stavu o predaji. Satguru je
uvek na tvojoj glavi.
P: Do predaje dolazi posle ulaganja napora.
M: Da, ona se tako posle nekog vremena usavr{i.
P: Da li je u~itelj neophodan zbog uputstava?
M: Da, ako èli{ da nau~i{ ne{to novo. Ali, ovde treba da se odu~i{.
P: Ipak, u~itelj je neophodan.
M: Ve} si dobio ono {to traì{, tako da ti nikakv u~itelj nije potreban.
P: Da li tragaoci imaju nekakve koristi od ~oveka koji je spoznao?
M: Da. On ti pomaè da se oslobodi{ obmane da nisi spoznat.
P: Pa, recite mi, kako?
M: Na~ini postoje samo zato da se u~enik oslobodi hipnoze.
P: Oslobodite me hipnoze. Recite mi koju metodu da sledim.
M: Gde si sada? Kuda treba da ide{?
P: Ja znam da 'ja jesam', ali ne znam {ta sam ja.
M: Ima li, onda, dva 'ja'?
P: Ono moli za odgovor.
M: Ko to kaè? Da li onaj koji jeste, ili onaj koji ne zna {ta je?
P: Ja jesam, ali ne znam {ta, ni kako.
M: 'Ja' uvek jeste.
P: Da li 'ja' podleè nekom preobraàju, recimo smrti?
M: Ko je svedok preobraàja?
P: îni mi se da govorite o jnana yogi. Ovo je jnana yoga.
M: Da, jeste.
P: Ali, predaja je bhakti yoga.
M: Obe su isto.
230
Posle izvesnog vremena, ~ovek je nastavio: ıZna~i, treba da zaklju~im da sam ja Svest, i
da se ni{ta osim mog postojanja ne de{ava.‰
M: Jedna je stvar do}i do takvog zaklju~ka razmi{ljanjem, a druga biti u to uveren.
Drugi posetilac je nastavio sa pitanjima: ıJa }u da ~ekam tri meseca da vidim da li }e
da stigne pomo}. Mogu li sada da dobijem potvrdu?‰
M: Da li neko ko se predao treba da traì potvrdu?
êtiri posetioca su se povukla. Prvi je nastavio da govori: ıIspunite svoje obe}anje.‰
(Smeh u sali.)
Jo{ je dodao: ıBog mi je dao dovoljno za hleb i maslac, i ja sam sre}an. Uz to bih
èleo i duhovni mir. Zbog toga to traìm.‰
29. decembar 1937.
435. Pitanja su postavljale dve dame i dva gospodina sa Cejlona.

P: Da li ste vi spoznali Boga? Ako jeste, u kom obliku?
M: Ko to preostaje, da bi mogao da vidi Boga? Trebalo bi pitati da li je neko spozano
sebe.
P: Ja sam spoznao sebe.
M: Po{to kaè{ da si spoznao Sopstvo, da li je 'ja' razli~ito od Sopstva?
P: Sopstvo koje ja znam istovetno je sa telom. Ako je Sopstvo razli~ito od tela, neka
mi Bhagavan kaè kako da ga vidim odvojenog od tela. On je spoznao Boga. On moè da
me u~i.
M: Za{to Sopstvo treba da se odvoji od tela? Neka telo ostane kakvo jeste.
P: Rastelovljena du{a moè da vidi kroz sva tela.
M: Ima li tada drugih? Postoji li tada tvoje sopstveno telo? Seti se sna. Ti u snu ni ne
zna{ da ima{ telo. Ipak, ti postoji{. Da li si tada pomo}u ovog ili drugih tela opaào svet?
Ipak ne moè{ da porekne{ da si postojao. Da bi se video svet, mora da postoji subjekat, i
taj subjekat mora da bude ograni~en. Ako je neograni~en, kao Sopstvo, kako moè da bude
drugih?
P: Da li je Bog ograni~en?
M: Ostavi Boga na miru. Da li je tvoje Sopstvo bilo ograni~eno dok si spavao?
P: Zna~i da smrt mora da bude najvi{e stanje.
M: Da. Mi sada ìvimo u smrti. Oni koji su ograni~ili neograni~eno Sopstvo, na taj
na~in su izvr{ili samoubistvo.
P: Kaète da treba da se skoncentri{emo na Sopstvo. Kako to da se uradi?
M: Ako se to pitanje razre{i, sva }e biti razre{ena.
P: Kaète, spoznaj sebe. Kako spoznati Sebe?
M: Ti zna{ da si ti telo.
P: Raja yoga dovodi do spoznaje pomo}u tela, ~ula, a [ri Bhagavan savetuje spoznaju
pomo}u mi{ljenja. Ovo je jnana yoga.
M: Kako moè{ da misli{ bez tela?
P: Bog ne misli.
M: Za{to si onda pitao: ıU kom ste obliku videli Boga?‰
P: Bog mora da se oseti ~ulima.
M: Zar ti ne ose}a{ Boga?
P: Da li svi uvek ose}aju Boga?
M: Da.
P: [ta je, onda, spoznaja?
M: Spoznaja je osloboditi se obmanutosti da nisi spoznat.
P: Ne mogu da doku~im u ~emu je stvar.
Oti{li su posle fotografisanja.
231
436. P: [ta je visvarupa (vi|enje prave prirode)?
M: Videti svet kao Boga ili Sopstvo. U Bhagavad Giti se kaè da je Bog sva razli~ita
bi}a i stvari, i ~itav univerzum. Kako sve to spoznati ili videti? Moèmo li da vidimo svoje
Sopstvo? Iako nikad nije vi|eno, moè li se Sopstvo pore}i? [ta je Istina?
P: Da li je pogre{no ako neko kaè da ga je video?
M: To je istina u istoj meri u kojoj je istina da ti postoji{. U Giti se na po~etku
govori da niko nije ro|en; u ~etvrtom poglavlju se kaè: ıBilo je mnogih inkarnacija, tvojih i
mojih; ja ih znam, ali ti ne.‰ Koji je od ova dva iskaza istinit? Kakvo }e biti uputstvo koje se
daje u~eniku, zavisi od njegove zrelosti. Ako se u drugom poglavlju sadrì ~itava istina, za{to
treba da sledi jo{ toliko poglavlja?
U Bibliji se kaè: ıPre Avrama, Ja jesam.‰ Ne kaè se, ıJa sam bio‰, ve} ıJa jesam.‰
437. M: Ljudi su ~itali kako je Vivekananda pitao [ri Ramakri{nu: ıDa li si video Boga?‰, i
sada ga imitiraju. Oni pitaju isto: ıDa li si video Boga?‰
Ja pitam: [ta je spoznaja?
Spoznaja zna~i savr{enstvo. Ako si ograni~en, i tvoje opaànje }e biti ograni~eno. Zato
je i tvoje znanje ograni~eno. Kakvu vrednost ima to nesavr{eno znanje?
U Visvarupa Darshanu re~eno je Ar|uni da vidi {to god èli, a ne ono {to se pred njim
pokaè. Kako takav darshan moè da bude stvaran?
30. decembar 1937.
438. Jedan posetilac je pitao: ı[ta najvi{e odgovara po~etnicima kao {to sam ja? Da li
bogosluènje odre|enog Boga, ili kontemplacija 'Ja sam brahman'?
M: Pitanje sadrì odgovor. Ono samo pokazuje da je to bogosluènje odre|enog Boga.
P: Ose}am 'ja' kada sam budan i u snu, ali ne i kada sam u dubokom snu. Za{to?
M: Ako je tako, zna~i li da 'ja' u dubokom snu ne postoji?
P: To je tako zato {to u oba ova stanja postoje mentalni obrasci, a u dubokom snu ih
nema.
3. januar 1938.
439. P: Rama je pitao: ıBudu}i da je brahman ~ist, kako iz njega moè da se pojavi maya, i
prekrije ga?‰ Vasi{ta je odgovorio: ıU ~istom umu, sa jakom beèljno{}u, ne}e se javiti ovo
pitanje.‰ Naravno, u advaita (nedualisti~koj) filosofiji ne moè biti mesta za jivu, I{varu i mayu.
Kada sami potonemo u Sopstvo, vasane (podsvesni utisci) }e potpuno nestati, ne ostavljaju}i
mesta za takvo pitanje.
M: Odgovori su dati prema sposobnostima tragaoca. U drugom poglavlju Gite se kaè
da se niko ne ra|a, niti umire; ali, u ~etvrtom poglavlju [ri Kri{na kaè da su se odigrale
brojne inkarnacije njega i Ar|une, koje on sve zna, ali ih Ar|una ne zna. Koji stav od ova
dva je istinit? Oba su istinita, ali sa razli~itih gledi{ta. Sada se postavlja pitanje: Kako se jiva
moè pojaviti iz Sopstva? Ja moram da odgovorim. Samo znaj svoje Stvarno Bi}e, onda ne}e{
potegnuti to pitanje.
Za{to ~ovek treba sebe da smatra odvojenim? [ta je on bio pre nego {to se rodio, i
kako }e mu biti posle smrti? Za{to gubiti vreme u takvim raspravama? Koji je bio tvoj oblik
u dubokom snu? Za{to sebe smatra{ pojedincem?
P: U dubokom snu moj oblik ostaje suptilan.
M: Kakav je efekat, takav je i uzrok. Kakvo je drvo, takvo je i njegovo seme. îtavo
drvo je sadràno u semenu koje se kasnije manifestuje kao drvo. Razvijeno drvo mora imati
su{tinu, koju zovemo maya. Istini za volju, ne postoji ni seme ni drvo. Postoji samo Bi}e.
P: Izgleda da su me|uzavisni: vasanakshaya (potpuno okon~anje svih predispozicija),
mano nasa (poni{tenje uma) i atma-sakshatkara (Spoznaja Sopstva).
232
M: Ti razli~iti izrazi imaju samo jedno zna~enje. Razlikuju se prema stupnju napretka
pojedinca. Beèljnost, Spoznaja, sve to zna~i isto; tako|e, kaù, 've`ba i beèljnost'. Za{to
ve`ba? Zato {to obrasci uma, kada se potope jednom, izranjaju opet; potope se i opet
izranjaju itd.
P: Bespo~etne predispozicije (vasane, za koje se kaè da nemaju po~etka) teraju nas da
~inimo zlo. Bez jnane, ove predispozicije ne mogu da nestanu. Ali, jnana izgleda gotovo
nemogu}na. Ispa{tanje ne moè okon~ati svu karmu, jer, koliko }e ispa{tanja biti potrebno!
Pogledajte gde }emo sti}i! Sve izgleda te{ko, gotovo nemogu}e. îni se da je jedini lek za sve
zajedni{tvo sa Mudracima.
M: [ta treba da se u~ini? Stvarnost je samo Jedna. Kako ona moè da se spozna?
Dakle, spoznaja je iluzija. îni se da je ve`banje neophodno. Ko }e da ve`ba? Kada traìmo
~initelja, ~injenje i sredstva se gube.
[tavi{e, ako Spoznaja nije prisutna sada i ovde, kako ona moè biti od neke koristi, ako
se postigne kao ne{to novo? Ono {to je trajno, mora ve~no biti prisutno. Moè li da bude i
novoste~eno, i trajno?
Spoznaj ono {to je prisutno ovde i sada. Mudraci su tako ~inili i jo{ uvek ~ine tako.
Otuda, kaù da izgleda kao da je novoste~ena. Kada je jednom prekrije neznanje i posle se
otkrije, Stvarnost izgleda kao da je novo ste~ena. Ali, ona nije nova.
P: Karma, bhakti, yoga i jnana i njihove dalje podele samo zbunjuju um. îni se da je
jedino ispravno {to treba raditi, slediti re~i predaka. êga treba da se drìm? Molim vas,
recite mi. Ne mogu da prou~im sve objave i tradicionalne tekstove (shruti i smrti), oni su tako
obimni. Zato, molim vas da me posavetujete.
Nema odgovora.
440. P: Bez logike, bez u~enih izraza, molim vas da me uputite na put do Blaènstva Sopstva.
Neka to bude samo guruova Milost.
M: Imaj jasnu ideju onoga {to traì{. Ko traì da postigne, i {ta? Zatim pitaj za metod.
P: Blaènstvo se povremeno manifestuje, ali sam ja nemo}an da ga opi{em. Ponekad
postoji iluminacija, no, da li je to Stvarnost? Ako jeste, kako da je u~inim trajnom? Metod
mora da je jednostavan. Molim vas, objasnite mi to, bez logike, u~enih rasprava i mistifikuju}ih
re~i.
Nema odgovora.
Jedan drugi posetilac je pitao: ıMolim vas, recite mi koji je metod najefikasniji od svih,
molitva Bogu, u~iteljeva Milost, ili koncentracija uma.‰
M: Jedan je posledica drugog. Svaki od njih vodi do slede}eg stupnja. Oni ~ine
neprekinut sled. Bog, guru i Sopstvo nisu razli~iti. Oni su jedno te isto. Zato metode ne nude
izbor.
441. G. Panalal, ICS, visok Vladin ~inovnik iz Alahabada, njegova èna, visoko obrazovana
dama, i G. Brid`narajan, sudija u penziji, bili su u jednonedeljnoj poseti. Ve~e pre odlaska,
èleli su da se njihove sumnje razjasne. Njihova sumnja je bila:
ıImali smo velikog mudraca za gurua. On nam je savetovao da koristimo ime Hari,
govore}i da je ono sve, i u svemu; da nije potreban napor za usredsre|ivanje uma.
Koncentracija }e do}i sâma, ako istrajemo sa Harinamom. I mi to ~inimo. Guru je preminuo.
Ose}ali smo se kao brod bez kormilara nasred okeana. Zabrinuti da li }emo na}i sigurnog
vodi~a, ~uli smo i ~itali o vama i tako smo poèleli da do|emo ovamo. Na{a èlja je
ispunjena posle dve godine ùdnje. Kada smo do{li i ~uli [ri Bhagavana, shvatili smo da on
u~i atma-vicharu (traganje za Sopstvom). Ovo je metod spoznaje (jnana marga), dok nas je
drugi u~itelj u~io bhakti margi (metod predanosti). [ta sada treba sa radimo? Da li treba da
napustimo stari metod i po~nemo sa ovim? Ako ga jednom promenimo, da li }emo se mnogo
puta menjati, zavisno od u~itelja koje sre}emo? Kakav napredak moè da se na~ini takvim
stalnim promenama? Molimo vas da odstranite ovu na{u sumnju i blagoslovite nas.‰
233
U~itelj je uputio gospodina na ~lanak u septembarskom broju Vizije, mese~nog ùrnala,
koji izdaje Ananda{ram, iz Kanhangada.
FILOSOFIJA BO@ANSKOG IMENA PREMA SV. NAMDEVU
Ime gusto proìma ~itav univerzum; ko moè re}i do kojih se dubina, i do kojih visina
nebo prostire?
Budale u neznanju prolaze kroz osamdeset~etiri lakha (lakh=10.000) vrsta ro|enja, ne
znaju}i su{tinu svega. Ime je besmrtno. Obli~ja su neprebrojna, ali Ime je sve to.
Sâmo Ime je obli~je, a sâmo obli~je je Ime. Nema razlike izme|u Imena i obli~ja. Bog
se manifestovao i preuzeo je Ime i obli~je. Otuda je Ime koje su Vede ustanovile. Pazi, nema
mantre iznad Imena. Oni koji druga~je kaù su budale u neznanju. Ime je Ke{ava sâm. Ovo je
znano samo oboàvateljima koji vole Gospoda.
Sveproìmaju}a priroda Imena moè se razumeti samo kada spoznamo svoje 'ja'. Kada
ne prepoznajemo svoje sopstveno ime, nemogu}e je ste}i sveproìmaju}e Ime. Kada spoznamo
sebe, onda vidimo da je Ime svugde.
Niko ne moè spoznati Ime ve`bom znanja, meditacijom ili askezom. Prvo se predaj
stopalima gurua i nau~i ko je u tebi 'ja'. Kada prona|e{ izvor tog 'ja', utopi svoju
individualnost u tu Jednotu - koja je samopostoje}a i li{ena svake dvojnosti. To je ono Ime
koje proìma tri sveta (pakao, zemlju, raj).
Ime je sâm Paramatman u kome nikakvo delanje ne sledi iz dvaite (dvojnosti).
8. januar 1938.
442. Obja{njavaju}i jedan svoj stih, [ri Bhagavan je primetio:

ıSunce osvetljava univerzum, a Sunce Aruna~ale je tako zaslepljuju}e da se univerzum
zamra~i i preostaje neprekinut brilijantni bljesak. Ali, on se u ovom stanju ne spoznaje i moè
da se spozna samo ako se lotos srca rascveta. Obi~an lotos cveta u svetlosti vidljivog sunca,
dok suptilno Srce cveta samo pred Suncem Sunaca. Neka Aruna~ala rascveta moje srce, tako
da Njegova neprekinuta brilijantna svetlost svetli potpuno sâma!‰
[ri Bhagavan je dalje nastavio:
ıOgledalo odraàva objekte; no, oni nisu stvarni, zato {to ne mogu postojati bez
ogledala. Isto tako, kaè se da je svet odraz u umu, po{to ne postoji u odsustvu uma. Javlja
se pitanje: ako je univerzum odraz, onda mora postojati stvaran objekt poznat kao univerzum,
koji bi se odraàvao u umu. Ovo odgovara priznavanju postojanja jednog objektivnog
univerzuma. Istinu govore}i, nije tako.
Zato se daje primer sna. Svet sna nema objektivno postojanje. Kako je, onda, stvoren?
Mora se priznati postojanje mentalnih utisaka. Oni se zovu vasane. U kakvom su obliku vasane
bile u umu? Odgovor je: bile su suptilne. Isto kao {to se ~itavo drvo potencijalno sadrì u
semenu, tako je i svet sadràn u umu.
Onda se pita: Seme je proizvod drveta, koje je jednom moralo postojati, po{to je
proizvelo seme. Tako, mora da je i svet nekad postojao. Odgovor je: Ne! Moralo je biti vi{e
inkarnacija, kako bi se sakupile impresije koje se ponovo manifestuju u sada{njem obliku.
Morao sam i ranije postojati kao sada. Direktan put da se na|e odgovor bi}e taj, da se vidi
da li svet postoji. Ako prihvatim postojanje sveta, moram da prihvatim i posmatra~a koji nije
niko drugi do ja sâm. Hajde da spoznam sebe, kako bih mogao da spoznam odnos izme|u
sveta i posmatra~a. Kada traìm Sebe (Sopstvo) i obitavam kao Ja sâm (Sopstvo), ne postoji
svet koji bih video. [ta je, onda, Stvarnost? Samo posmatra~, sigurno ne i svet.
Iako je istina takva, ljudi nastavljaju da se prepiru o stvarnosti sveta. Ko je od njih
traìo da prihvate papsku Bulu o postojanju sveta?
Yoga Vasishta jasno defini{e oslobo|enje kao prestanak la`nog postojanja i ostajanje samo
kao Bi}e.‰
234
443. Jedan posetilac je pitao: ıPrimer ogledala odnosi se samo na ~ulo vida. Svet se opaà i
ostalim ~ulima. Da li se nerealnost moè da se ustanovi i u odnosu na ostala ùla?‰
M: Lik na bioskopskom platnu izgleda kao da posmatra ~itav svet. Koja je stvarnost iza
subjekta i objekta u toj istoj predstavi? Iluzorno bi}e posmatra iluzorni svet.
P: Ali, ja sam svedok predstave.
M: Sigurno jesi. Ti i svet ste isto toliko realni kao lik iz predstave i svet u njoj.
444. Jedan posetilac, advokat: ıUm postaje svestan sveta pomo}u ~ula. Kada su ~ula aktivna,
ne moèmo a da ne ose}amo postojanje sveta. Kako karma yoga moè da bude od koristi
~istoj svesti?‰
M: Svet se preko ~ula opaà umom. Svet je od uma. Posmatra~ vidi um i ~ula kao da
su u Sopstvu, a ne odvojeni od njega. Ako posrednik (um) ostane nedirnut delanjem, postaje
sve pro~i{}eniji, sve dok ne spozna Sopstvo.
9. januar 1938.
445. Obja{njavaju}i strofu iz Aksharamanamalaija, [ri Bhagavan je rekao da je mouna najvi{i

oblik upadeshe. Ona ozna~ava 'ti{inu' kao u~itelja, u~enika i ve`ba~a. Tri sannyasina, koji su
bila u poseti [ri Bhagavanu, po~ela su diskusiju.
P: Ako ostanemo u }utnji, kako }e se odvijati delanje? Kakva je uloga karma yoge?
M: Hajde da prvo shvatimo {ta je karma, ~ija je, i ko je ~initelj. Analiziraju}i ovo i
ispituju}i istinu, bi}emo silom naterani da obitavamo kao Sopstvo, u miru. Uprkos tome,
delanje }e se odvijati i dalje.
P: Kako }e se delanje dalje odvijati, ako ja ne delam?
M: Ko pita ovo? Sopstvo ili neko drugi? Da li se Sopstvo zanima za delanje?
P: Ne, nije Sopstvo. To je neko drugi, razli~it od njega.
M: Dakle, jasno je da se Sopstvo ne zanima za delanja, i pitanje se ne postavlja.
P: Slaèm se.
Neko je pitao: ıKakvo je stanje spoznatog ~oveka? Da li on ne dela?‰
M: Pitanje podrazumeva da onaj koji ga postavlja nije spoznat. Za{to se ti bavi{
drugima? Tvoja du`nost je da brine{ za sebe i ne pita{ za druge.
P: Spisi ga drè za ideal.
M: Sigurno. On je ideal. Treba da spozna{ Sopstvo. âk i ako bih sada opisao njegovo
stanje, ti bi to razumeo samo prema svojoj sposobnosti razumevanja. Ti priznaje{ da je tvoja
sposobnost ograni~ena. Spisi kaù da stanje spoznaje ne prima nikakva ograni~enja. Dakle,
jedini na~in kako da razume{ njegovo stanje, je da spozna{ Sopstvo i doìvi{ ga. Ako se posle
toga javi ovo pitanje, na}i }e{ odgovor.
Jedan drugi posetilac je pitao: ıU po~etnoj strofi Upadesha Sare, navedeno je devet
razlika izme|u svesnog i besvesnog (citt i jada).‰
M: Upadesha odgovara gledi{tu onoga koji je slu{a. Nema istine u besvesnome (jada).
Jedna celovita svest (citt) sâma preovla|uje.
24. januar 1938.
446. G. Grant Daf je bio u sali. [ri Bhagavan je navodio neka nova izdanja, me|u kojima i
Maha Yogu. Tako|e je primetio da bi G. G. D., po{to je ~itao Sat Darshana Bhashyu, bio
iznena|en zbog razli~itog gledi{ta Maha Yoge. Obe èle da predstave [ri Bhagavanovu filosofiju;
ali, one se toliko razlikuju da Maha Yoga, zapravo, osu|uje ovu drugu.
Neko je citirao ~udnovatu tvrdnju Sat Darshana Bhashye, da se individualnost zadràva
~ak i posle gubljenja ega. [ri Bhagavan je primetio:
235
ı[ta da se radi? Upani{ade kaù: Brahmavid brahmaiva bhavati ('Ko brahmana spozna,
postaje brahman'). U jedno vreme postoji vi{e od jednog Brahmavida (onih koji su spoznali
brahman). ıDa li su svi oni isti? Zar nisu odvojeni?‰ Tako neki pitaju. Oni gledaju samo na
tela. Ne gledaju na spoznaju. Nema razlike u spoznaji Brahmavida. To je Istina. Ali, kada se
pitanje postavi sa gledi{ta tela, odgovor nu`no mora da bude: ıDa, oni su razli~iti‰. Ovo je
uzrok pometnje.‰
G. Grant Daf: ıBuddhisti pori~u svet; Hindu filosofija prihvata njegovo postojanje, ali
kaè da je nerealan. Da li sam u pravu?‰
M: Razlika u vi|enju postoji samo usled razli~itih uglova posmatranja.
P: Kaù da [akti stvara svet. Da li je znanje o nerealnosti rezultat skidanja vela maye?
M: Svi prihvataju kreaciju [akti. Koja je priroda stvoriteljke? Ona mora da bude u
skladu sa prirodom kreacije. Stvoriteljka je iste prirode kao i njena kreacija.
P: Postoje li stepeni iluzije?
M: Iluzija je i sâma iluzorna. Nju mora da vidi neko ko je izvan nje. Da li taj
posmatra~ moè da bude podvrgnut iluziji? Moè li on, tada, da govori o stepenima iluzije?
U bioskopskoj predstavi scene teku preko platna. îni se da vatra sagoreva zgrade u
pepeo. îni se da voda razara brodove. Ali, platno na koje se slike projektuju ostaje
nesaèèno i suvo. Za{to?
Zato {to su slike nerealne, a platno je realno.
Opet, odrazi prolaze po ogledalu. Ali, ogledalo nije ni na koji na~in dotaknuto
kvalitetom i kvantitetom odraza na njemu.
Tako je svet pojava na Jedinstvenoj Stvarnosti, koja ni na koji na~in nije dotaknuta
svetom. Stvarnost je samo jedna.
Diskusija o iluziji nastaje zbog razli~itih uglova posmatranja. Promeni svoj ugao
posmatranja u jnanu, i na|i da je univerzum samo brahman. Budu}i da si sad u svetu, ti vidi{
svet kao takav. Idi izvan njega, i on }e nestati - samo }e Stvarnost svetleti.
447. [ri Bhagavan je rekao kako je svetac Namah [ivaja, koji je prethodno ìveo na Aruna~ali,
sigurno prolazio kroz prili~ne te{ko}e. Jer, on je ispevao pesmu koja govori: ıBog isku{ava
oboàvatelja strogim bo`jim sudom. Pera~ udara platno o kamen ne da bi ga pokidao, nego
samo da bi ostranio prljav{tinu.‰
25. januar 1938.
448.
KNJI@EVNI PREVOD NAMDEVOVE
ıFILOSOFIJE BO@ANSKOG IMENA‰
I. Ime gusto proìma nebo, najnià podru~ja i ~itav univerzum. Ko moè re}i do kojih
dubina niìh svetova i do kojih nebeskih visina se Ono prostire? Neznalice podleù 84 lakha
(vrstama ro|enja), ne znaju}i su{tinu postojanja. Namdev kaè da je Ime besmrtno. Obli~ja su
neprebrojna, ali Ime je sve to.
II. Sâmo Ime je obli~je, a obli~je sâmo je Ime. Nema razlike izme|u Imena i obli~ja.
Bog se manifestovao i preuzeo je Ime i obli~je. Otuda postoji ime, koje su Vede ustanovile.
Pazi, nema mantre iznad Imena. Oni koji kaù druga~ije su neznalice. Namdev kaè da je Ime
sâm Ke{ava (Vi{nu). Ovo je poznato samo predanim oboàvateljima Gospoda.
III. Sveproìmaju}a priroda Imena moè da se shvati samo kada ~ovek prepozna svoje
'ja'. Ako ne prepozna svoje sopstveno ime, nemogu}e je da do|e do sveproìmaju}eg Imena.
Kada sebe zna, onda svuda nalazi Ime. Videti Ime kao da je razli~ito od Imenovanog, stvara
iluziju. Namdev kaè: ıPitaj svece.‰
IV. Niko ne moè da spozna Ime sticanjem znanja, meditacijom ili askezom. Predaj se
prvo kraj stopala gurua i nau~i istinu da 'Ja sam' jeste to Ime. Po{to na|e{ izvor tog 'ja',
utopi svoju individualnost u tu jednotu, koja je samopostoje}a i li{ena svake dvojnosti. Ono
236
koje se prostire iza dvaite i dvaitatite, to Ime se pojavilo kao tri sveta. Ime je Parabrahman
sâm, u kome nijedno delanje ne nastaje iz dvojnosti.
Kad je [ri Bhagavan ovo pro~itao, do{ao je neki muzi~ar u hol i po~eo da peva
Tjagarajine Kirtane na Telugu (jeziku). U jednom kirtanu se kaè: ıProna|i izvor
transcendentalnog zvuka (mooladhara shabda) rone}i duboko kao lovac na bisere.‰ A jedna
druga pesma je glasila: ıKakva je korist od tapasye za ~oveka koji je ovladao svojim umom?
Napusti ideju 'ja-sam-telo' i spoznaj: 'ja nisam; Ti si sve'.‰
Ovu pesmu je preveo G. G. D., koji se tada nalazio u sali.
G. G. D. je pitao: ıDa li je neophodno kontrolisati svoj dah? [ta se de{ava sa
~ovekom koji nije praktikovao kontrolu daha?‰
M: Kontrola daha samo pomaè da se zaroni duboko. Isto tako uspe{no moè da se
zaroni i uz pomo} kontrole uma. Kada se ovlada umom, automatski se ovlada i disanjem. Ne
mora to da se postigne kontrolom daha; kontrola uma je dovoljna. Kontrola daha se
preporu~uje ~oveku koji ne moè direktno da vlada svojim umom.
Naham - Ja nisam ovo - odgovara rechaki (izdah).
Koham - Ko sam ja? (traganje za ja) - odgovara puraki (udah).
Soham - On sam ja; (Sopstvo sâmo) - odgovara kumbhaki (zadràvanje daha).
Dakle, ovo su funkcije pranayame.
Opet, formule su:
Na-Aham (Nisam)
Ka-Aham (Ko-sam)
Sa-Aham (On-sam)
Precrtaj predlo{ke i drì se zajedni~kog imenioca u svakoj od njih. To je Aham-'ja', to
je su{tina ~itave materije.
Kasnije se [ri Bhagavan osvrnuo na pesme i rekao je: ıTjagaraja je u pravu. Treba da
se vlada umom. Javlja se pitanje: ı[ta je um?‰ On sâm odgovara na njega u slede}em
dvostihu, govore}i da je to ideja 'ja-sam-telo'. Slede}e pitanje je, kako se postiè kontrola. On
ponovo odgovara, govore}i: ıPotpunom predajom. Spoznaj da 'ja nisam, i da je On sve'.‰
Pesma je dobra i sveobuhvatna. On tako|e pominje i drugi metod, naime, kontrolu daha.‰
31. januar 1938.
449. Po{to je G. G. D. oti{ao, bilo je re~i o njegovoj poseti asramamu. [ri Bhagavan je
primetio: ıNeka [akti privla~i ljude u ovaj centar sa svih strana sveta.‰ Jedan oboàvatelj je
brzo i dosetljivo primetio: ıTa [akti nije razli~ita od [ri Bhagavana‰. [ri Bhagavan je odmah
odgovorio: ıKoja [akti me je prvobitno povukla ovamo? Ista [akti povla~i i ostale.‰
[ri Bhagavan je bio, na na{u radost, raspoloèn pa je ispri~ao slede}e pri~e.
I. Bio jedan kralj koji je imao odanu kraljicu. Ona je bila oboàvatelj [ri Rame, i
ùdela je da i njen suprug bude njegov oboàvatelj. Jedne no}i, ona ~u kralja da mumla ne{to
u snu. Prinese svoje uho bliè njegovim ustima i ~u kako se re~ 'Rama' neprekidno ponavlja,
poput jape. Ona bi odu{evljena, i slede}eg dana naredi ministru da odrì svetkovinu. Kralj,
imaju}i udela u svetkovini, upita svoju ènu za obja{njenje. Ona mu ispri~a sve {to se desilo i
re~e da je svetkovina zahvalnost Bogu za ispunjenje njene davna{nje àrke èlje. Kralju,
me|utim, nije bilo drago {to se njegova predanost otkrila. Neki kaù da je, po{to je na taj
izdao Boga, sebe smatrao nedostojnim Njega, i zbog toga izvr{io samoubistvo. To zna~i da ne
treba da pokaèmo svoju pobo`nost. Mi moèmo da smatramo da je kralj rekao kraljici da ne
pri~a o njegovoj pobo`nosti, i da su zatim sre}no ìveli zajedno.
II. Thondaradipodi Alvar (Bhaktangrirenu): Onaj koji se o~arava u pra{ini stopala
oboàvatelja. Oboàvatelj (koji se ovako zvao) drào je par~e zemlje na kojoj je gajio tulasi
(miri{ljavo drvo), pravio od njega vence njima i kitio Boga u hramu. Ostao je neènja i
po{tovali su ga zbog njegovog ìvota i pona{anja. Jednog dana, dve sestre, koje su ìvele od
237
prostitucije, prolazile su kraj ba{te i sele pod drvo. Jedna od njih re~e: ıKako je odvratan moj
ìvot kada treba da kaljam svoje telo i duh svakoga dana. @ivot ovog ~oveka je najpoèljniji‰.
Druga na to odgovori: ıKako ti zna{ njegov um? Mo`da on nije tako dobar kao {to izgleda.
Mo`da su njegove telesne funkcije silom kontrolisane, a duh mo`da bu~i od buntovnih misli.
Niko ne moè da kontroli{e tako lako svoje vasane, kao {to moè fizi~ki sklop.‰
Prva re~e: ıAkcije su samo pokazatelji uma. Njegov ìvot pokazuje da je njegov duh
~ist.‰
Druga re~e: ıNe mora tako da bude. Njegov um jo{ nikad nije bio isku{an.‰
Prva ju je izazivala da isku{a njegov um. Ova prihvati. Druga je èlela da je ostavi
samu, sa samo par krpica na sebi. Prva od sestara se vratila ku}i, ostavlju}i drugu samu u
ode}i od tankog vela. Kako je ova ostala pod drvetom, izgledala je skru{eno i ponizno. Svetac
ju je primetio i posle nekog vremena joj je pri{ao. Pitao je zbog ~ega izgleda tako skru{eno.
Ona je pokajni~ki molila za opro{taj zbog svog dotada{njeg ìvota, rekla je da èli da vodi
~istiji i dostojanstveniji ìvot, i zavr{ila molitvom upu}enom njemu da prihvati njenu poniznu
slu`bu u ba{ti, i slu`bu njemu samom. On ju je savetovao da ode svojoj ku}i i vodi normalan
ìvot. Ali, ona se tome protivila. Tako ju je zadrào kod sebe da zaliva tulasi biljke. Ona je
sa odu{evljenjem prihvatila posao i po~ela da radi u ba{ti.
Jedne ki{ne no}i, èna se na{la ispod strehe kolibe u kojoj je bio svetac. Njena ode}a
je bila potpuno mokra i drhtala je od hladno}e. U~itelj ju je pitao za{to je u tako jadnom
stanju. Rekla je da je njeno mesto izloèno ki{i i da je zbog toga traìla skloni{te ispod
strehe, i da }e se povu}i ~im ki{a prestane. On joj je rekao da u|e u kolibu i kasnije
savetovao da promeni ode}u. Nije imala ni{ta suvo, tako da joj je ponudio ne{to od svoje.
Ona ju je obukla, i kasnije je molila da joj dopusti da mu masira stopala. Pristao je.
Kona~no, zagrlili su se.
Slede}eg dana vratila se ku}i, jela izda{no i obukla finu ode}u. Nastavila je dalje da
radi u ba{ti.
Ponekad bi ostajala dugo kod svoje ku}e. Kasnije je ovaj ~ovek po~eo da je tamo
pose}uje, sve dok kona~no nije po~eo da ìvi sa njom. Ipak, on nije zanemarivao ba{tu, ni
svekodnevne vence za Boga. Njegova promena na~ina ìvota izazvala je skandal. Onda Bog
odlu~i da ga vrati njegovom starom na~inu ìvota, pa uze obli~je samog odanog sveca. Pojavio
se kod nje i tajno joj ponudio bogat poklon, narukvicu.
Njoj je bilo veoma milo i sakrila ju je ispod jastuka. On je posle toga nestao. Sve ovo
je kri{om posmatrala slu{kinja.
Otkriveno je da nedostaje ornament iz hrama. Sve{tenik je o nestanku izvestio vlasti.
Ovi su raspisali primamljivu nagradu za svakoga ko moè da dâ informaciju za nalaènje
izgubljenog predmeta. Slu{kinja je tu informaciju dala i zatraìla nagradu. Policija je prona{la
ornament i uhapsila prostitutku, koja je rekla da ga je dobila od oboàvatelja. Sa onim
~ovekom su posle tog doga|aja grubo postupali. Natrprirodni glas je tada rekao: ıJa sam to
u~inio. Ostavite ga na miru.‰
Kralj i svi ostali su bili iznena|eni. Bacili su se ni~ice kraj stopala ~oveka i oslobodili
ga. On je, zatim, vodio bolji i dostojanstveniji ìvot.
III. Kaduveli Sidar je bio ~uven kao veoma uzdràn pustinjak. @iveo je od suvog li{}a
koje je palo sa drveta. Kralj te oblasti je ~uo za njega, video ga i obe}ao nagradu onome ko
bude isku{ao njegovu vrednost. Jedna bogata dama je pristala da to u~ini. Preselila se blizu
pustinjaka, i pona{ala se kao da mu sluì. Ne`no mu je podizala komadi}e pappadama (jelo)
zajedno sa suvim li{}em. Kada je po~eo da ih jede, ona je po~ela da ostavlja i druge vrste
ukusne hrane zajedno sa suvim li{}em. Kona~no, on je uzimao finu, ukusnu hranu, koju mu je
ona davala. Postali su bliski i rodilo im se dete. Ona je o tome izvestila kralja.
Kralj je hteo da zna da li ona moè da pokaè njihov odnos pred javno{}u. Ona je
pristala, i predloìla plan. Po njemu, kralj je obznanio da }e dama prirediti javnu predstavu
plesa, i pozvao je ljude da dodju. Oni su se okupili, a do{la je i ona, ali je pre toga dala
detetu dozu leka i ostavila ga kod ku}e, ostaviv{i sveca da o njemu brine,
238
Dok je ples bio na vrhuncu, dete je kod ku}e plakalo za svojom majkom. Otac je uzeo
bebu u naru~je i po{ao je na predstavu. Ona je razdragano plesala. Nije mogao da joj pri|e
sa detetom. Ona ih je primetila. Upravo kad se pribliìla mestu gde je svetac stajao, na{la je
na~ina da jednim plesnim pokretom oslobodi narukvicu sa noge. Ne`no je podigla stopalo i on
joj je zakop~ao narukvicu. Publika se smejala i vikala. Ali, on je ostao nedirnut. Ipak, da bi
pokazao svoju vrednost, otpevao je Tamilsku pesmu sa slede}im zna~enjem: ıDa bih bio
pobednik, neka nestane moj gnev! Oslobodi}u um kada on srlja napred. Ako je istina da ja i
danju i no}u spavam potpuno svestan svog Sopstva, neka se ovaj kameni idol raspukne na dva
dela i raspadne!‰
U istom trenu, kamen (idol) se raspukao uz glasni prasak. Ljudi su bili zaprepa{}eni.
[ri Bhagavan je nastavio.
Tako se on pokazao kao nepokolebljivi jnani. Ne treba da nas obmanjuje spolja{nja
pojava jnanija. O tome-Vedantachudamani-V.181.
Zna~enje tog poglavlja je slede}e:
Iako jivanmukta zdruèn sa telom moè, zbog svoje prarabdhe, izgledati kao da pada u
neznanje, ili je u znanju, on je uvek ~ist kao etar (akasha - prostor) koji je i sâm uvek ~ist,
bilo da je prekriven gustim oblacima ili pro~i{}en strujama vetra. On uvek prebiva u Sopstvu,
kao odana èna koja uìva samo sa svojim suprugom, iako mu uga|a onim {to od drugih
dobija (igrom sre}e, kao {to je odre|eno njenom prarabdhom). Iako ostaje }ute}i kao neznalica,
njegova neaktivnost je posledica dualizma koji podrazumeva vaikhari vak (izgovaranje re~i)
Veda. Njegova }utnja je najvi{i izraz realizovane ne-dvojnosti, koja je, posle svega, ceo istinski
sadràj Veda. Iako daje uputstva svojim u~enicima, on se ne postavlja kao u~itelj, jer je u
potpunosti ube|en da su u~itelj i u~enik puki sporazum ro|en iz iluzije (maya) i, stoga,
nastavlja da koristi re~i (kao akasvani). Ako, s druge strane, on nepovezano gun|a poput
ludaka, to je zbog toga {to je njegovo iskustvo neiskazivo, kao re~i ljubavnika u zagrljaju. Ako
su njegove re~i tako brojne i te~ne kao kod govornika, one predstavljaju se}anja na njegova
iskutstva, jer je on nepokretno ne-dvojno Jedno bez ijedne èlje koja ~eka na ispunjenje. Iako
moè da se u~ini da je skrhan patnjom, kao i svaki drugi ~ovek u nesre}i, on u stvari samo
pokazuje ispravnu ljubav i saàljenje prema ~ulima koja je kontrolisao pre nego {to je spoznao
da su ona samo instrumenti i manifestacije Vrhunskog Bi}a. Kada izgleda da je izrazito
zainteresovan za ~uda sveta, on se samo ruga neznanju ro|enom iz zablude. Ako se ~ini da se
predaje seksualnim zadovoljstvima, moramo smatrati da uìva u ve~no-uro|enom Blaènstvu
Sopstva, koje, razdvajaju}i sebe na individualno Sopstvo i univerzalno Sopstvo, uìva ushi}enje
njihovog ponovnog sjedinjenja, ponovo sti~u}i svoju prvobitnu prirodu. Ako izgleda srdit, on
misli dobro gre{nicima. Sva njegova delanja treba da shvatimo samo kao boànske manifestacije
na ljudskom planu. Ne treba da se ra|a ni najmanja sumnja o njegovom oslobo|enju dok je
jo{ u ìvotu. On ìvi samo za dobro sveta.
[ri Bhagavan je sada upozorio slu{aoce da ne gre{e nipoda{tavaju}i jnanija zbog
njegovog prividnog pona{anja, i opet je naveo pri~u o Parik{itu. On je bio mrtvoro|eno dete.
@ene su plakale i molile [ri Kri{nu da ga spase. Prisutni mudraci su se ~udili kako }e Kri{na
da spase dete od delovanja strela (apandavastra) Asvatthame. Kri{na re~e: ıAko dete dodirne
neko ko je u ve~nom celibatu (nityabrahmachari), ono }e oìveti.‰ âk se ni Suka nije usudio
da dodirne dete. Po{to nije na{ao nikog me|u ~uvenim svecima koji bi bio dovoljno hrabar da
to u~ini, Kri{na je pri{ao i dodirnuo ga je sam, govore}i: ıAko sam ja u ve~nom celibatu
(nityabrahmachari), neka ovo dete oìvi.‰ Dete je po~elo da di{e i kasnije izraslo u Parik{ita.
Samo pogledajte kako je Kri{na, okruèn sa 16.000 gopija (oboàvateljki) - brahmachari!
To je ~udo jivanmukte! Jivanmukta je onaj koji ne vidi ni{ta odvojeno od Sopstva.
Ako, me|utim, neko svesno nastoji da prikaè siddhije, doìve}e samo poraze.
3. februar 1938.
239
450. G|ica Umadevi, Poljakinja, koja se preobratila u Hinduizam, pitala je [ri Bhagavana: ıJa
sam jednom ranije rekla [ri Bhagavanu da sam imala viziju [ive, otprilike u vreme kada sam
se preobratila u Hinduizam. Jedno sli~no iskustvo mi se desilo ponovo u Courtallamu. Ove
vizije su trenuta~ne, ali su blaène. @elela bih da znam kako se one mogu u~initi trajnim i
neprekidnim. Bez [ive, nema ìvota u onome {to vidim oko sebe. Tako sam sre}na da mislim
o njemu. Molim vas, recite mi, kako za mene njegova vizija moè da postane ve~na.‰
M: Govori{ o viziji [ive. Vizija je uvek vizija nekog objekta. To podrazumeva postojanje
subjekta. Vrednost vizije je ista kao vrednost posmatra~a.36 Pojavljivanje podrazumeva i
nestanak. Sve {to se pojavljuje, mora i da i{~ezne. Vizija nikada ne moè biti ve~na. Ali, [iva
je ve~an.
Pratyaksha vizija [ive ukazuje na postojanje o~iju koje je vide; buddhija (intelekta) koji
leì iza vida; posmatra~a iza buddhija i vida; i kona~no, svesnosti koja leì ispod posmatra~a.
Pratyaksha (vizija) nije tako stvarna kao {to mi zami{ljamo da jeste, zato {to nije bliska i
uro|ena; ona nije neposredna. Ona je rezultat vi{e faza svesnosti koje jedna drugu slede. Od
njih se sama Svest ne menja. Ona je ve~na. Ona je [iva. Ona je Sopstvo.
Vizija podrazumeva posmatra~a. Posmatra~ ne moè da porekne postojanje Sebe
(Sopstva). Ne postoji ni jedan trenutak kada Sopstvo kao Svest ne postoji; niti posmatra~ moè
da ostane bez Svesti. Ova Svest je Ve~no Bi}e i Jedino Bi}e. Posmatra~ ne moè da vidi
sebe. Da li on pori~e svoje postojanje zato {to ne moè da vidi sebe o~ima pratyakshe (u
viziji)? Ne! Dakle, pratyaksha ne zna~i videti, nego biti.
Biti, zna~i spoznati. Otud 'Ja sam onaj koji jesam'. 'Ja sam' je [iva. Ni{ta drugo ne
moè da postoji bez njega. Sve ima svoje postojanje u [ivi i postoji zbog [ive.
Zato, ispituj 'Ko sam ja?'. Zaroni duboko unutra i obitavaj kao Sopstvo. To je [iva kao
bivstvo. Nemoj o~ekivati da ti se ponavljaju njegove vizije. Ti ne moè{ da postoji{ bez [ive.
[iva se ve~no spoznaje ovde i sada. Ako misli{ da ga nisi spoznala, to je pogre{no. To je
prepreka spoznaji [ive. Odbaci i tu misao i spoznaja }e do}i.
P: Da. Ali, kako da to postignem {to je brè mogu}e?
M: Ovo je prepreka spoznaji. Moè li da postoji pojedinac bez [ive? âk i sada, On je
ti. Ne postavlja se pitanje vremena. Kada bi postojao i trenutak ne-spoznavanja, moglo bi da
se postavi pitanje spoznaje. Ali, kako stvari stoje, ti ne moè{ da bude{ bez njega. On je ve}
spoznat, ve~no spoznat, i nikad nije ne-spoznat.
Predaj mu se i pokori se njegovoj volji, bilo da se on pojavljuje ili nestaje. êkaj
njegovu volju. Ako od njega traì{ da ~ini ono {to ti èli{, onda to nije predaja, nego
nare|enje njemu. Ne moè{ da ima{ njegovu pokornost, i jo{ da misli{ da si se ti predala. On
zna {ta je najbolje, i kada i kako da to u~ini. Prepusti potpuno sve njemu. Teret uje Njegov;
ti vi{e nema{ nikakvih briga. Sve tvoje brige pripadaju njemu. To je predaja. Ovo je bhakti.
Ili, ispituj kome se javljaju ova pitanja. Zaroni duboko u Srce i ostani kao Sopstvo.
Jedan od ova dva puta stoji otvoren za aspiranta.
[ri Bhagavan je, tako|e, dodao: ıNema bi}a koje nije svesno, samim tim, koje nije [iva.
Ne samo da je on [iva, nego tako|e i sve drugo ~ega je on svestan ili nije svestan. Ipak, on
u ~istom neznanju misli da vidi univerzum u svojim razli~itim obli~jima. Ali, ako vidi Sopstvo,
on nije svestan svoje odvojenosti od univerzuma; u stvari, njegova individualnost i sve druge
jedinke nestaju, iako preostaju u svom obli~ju. [ivu vidimo kao univerzum. Ali, posmatra~ ne
vidi sâmu pozadinu. Seti se ~oveka koji vidi samo tkaninu, ali ne i pamuk od kojeg je
na~injena; ili ~oveka koji vidi slike koje se kre}u na platnu u bioskopskoj predstavi, a ne vidi
sâmo platno, koje je pozadina; ili, opet, ~oveka koji vidi slova koja ~ita, ali ne i papir na
kojem su ona napisana. Objekti su, tako, Svest i obli~ja. Ali, obi~na osoba vidi objekte u
univerzumu, a ne [ivu u ovim obli~jima. [iva je Bi}e koje preuzima na sebe ova obli~ja i
Svest koja ih vidi. To zna~i, [iva je pozadina koja leì iza objekta i subjekta, i to, opet, [iva
u Po~inku ili Delatni [iva, ili [iva i [akti, ili Gospod i univerzum. [to god da se kaè da je,
36
To zna~i, vizija je realna isto koliko i posmatra~.
240
to je samo Svest, bilo da je u po~inku, bilo u delanju. Koga to ima, koji nije svestan? Onda,
ko nije spoznat? Kako se onda mogu javljati pitanja o sumnji u spoznaju, ili o èlji za njom?
Ako 'ja' za sebe nisam pratyaksha, onda mogu da kaèm da [iva nije pratyaksha.
Ova pitanja se javljaju zato {to si ograni~ila Sopstvo na telo, samo tada se javljaju ideje
unutra i spolja, subjekat i objekat. Objektivne vizije nemaju bitne vrednosti. âk i ako ve~no
traju, one ne mogu da zadovolje osobu. Uma ima [ivu uvek sa Sobom (Uma=Parvati, [akti).
Oboje zajedno ~ine Ardhanarisvaru. Ipak, ona je èlela da spozna [ivu u njegovoj pravoj
prirodi. Radila je tapas. U svojoj dhyani, videla je jarko svetlo. Pomislila je: ıOvo ne moè
biti [iva, jer je unutar granica moje vizije. Ja sam ve}a od ove svetlosti.‰ Zato se vratila
tapasu. Misli su i{~ezle. Ti{ina preovladala. Ona je tada spoznala da je ~isto Bi}e [iva po
svojoj istinskoj prirodi.‰
Muruganar (oboàvatelj) je citirao jedan Apparov stih:
ıDa bi Tvoja Milost odstranila moju tamu i podarila mi svetlost, mora da deluje samo
kroz mene‰.
[ri Bhagavan je naveo stih Mai~ava~agara:
ıRadimo bhajanu i ostalo. Ali, mi nismo ni videli ni ~uli za one koji su Tebe videli.‰
Niko ne moè videti Boga, a da zadrì individualnost. Posmatra~ i posmatrano se sjedinjuju u
jedno Bi}e. Nema onoga koji poima, nema poimanja, niti ima pojmljenog. Sve se utapa samo
u Jednog Vrhunskog [ivu!
4. februar 1938.
451. G. S. S. Surjanarajana Sastri, rektor na filosofskom univerzitetu u Madrasu, stigao je ove

ve~eri. Imao je jednu sumnju za koju kaè da je otklonjena ~itanjem [arminog komentara uz
ıZnanje Jastva‰. Sumnja je bila:
Kako svet moè da bude imaginacija ili misao? Misao je funkcija uma. Um je sme{ten
u mozgu. Mozak se nalazi u lobanji ljudskog bi}a, koje je samo si}u{an, mali deo univerzuma.
Kako, onda, moè univerzum da se sadrì u }elijama mozga?
[ri Bhagavan je odgovorio: ıSve dok se um smatra za entitet kakav je tu opisan, bi}e i
sumnji. No, {ta je um? Hajde da razmotrimo. Vidimo svet kada se um probudi iz sna. On
dolazi posle misli 'ja'. Podiè se glava. Dakle, um je postao aktivan. [ta je svet? Objekti koji
se prostiru u prostoru. Ko je taj koji ih spoznaje? Um. Nije li um, koji spoznaje prostor, sam
prostor (akasha)? Prostor je fizi~ki etar (bhootakasha). Um je mentalni etar (manakasha), koji
je sadràn unutar transcendentnog etra (chidakasha). Um je, stoga, na~elo etra, akasha tattva.
Budu}i da je on na~elo znanja (jnana tattva), metafizi~ari ga identifikuju kao etar (akasha).
Smatraju}i da je etar (akasha), ne}e biti te{ko izmiriti prividne protivre~nosti u pitanju. îst
um (suddha manas) je etar (akasha). Dinami~ki i tupi vidovi (rajas i tamas) deluju kao grubi
objekti, itd. Tako, ~itav univerzum je samo mentalan.
Opet, uzmimo ~oveka koji sanja. On ide da spava u sobi ~ija su vrata zatvorena, tako
da ni{ta ne moè da ga ometa dok spava. On ima sklopljene o~i dok spava, tako da ne vidi
nijedan objekat. Ipak, kada sanja, on vidi ~itavo podru~je u kojem ljudi ìve i kre}u se, i sebe
me|u njima. Da li je ova panorama u{la kroz vrata? Ona mu se prosto otkrila od strane
njegovog uma. Da li je to u mozgu onoga koji spava, ili u mozgu osobe iz sna? To je u
mozgu spava~a. Kako on moè da drì ovo prostranstvo u svojim si}u{nim }elijama? Ovo mora
da objasni stav da je ~itav univerzum puka misao ili serija misli.‰
Jedan Svami je pitao: ıJa imam zubobolju. Da li je to samo misao?‰
M: Da.
P: Za{to ne mogu da mislim da nemam zubobolju, i tako se izle~im?
M: Kada je zadubljen u druge misli, ~ovek ne ose}a zubobolju. Kada spava, ne ose}a
zubobolju.
P: Ali, zubobolja ostaje nepromenjena.
241
M: Ube|enje u realnost sveta je tako ~vrsto da ga se ne moèmo lako otresti. Svet, iz
tog raloga, ne}e postati nimalo stvarniji nego {to je stvaran sâm pojedinac.
P: Sada se vodi kinesko-japanski rat. Ako je to samo imaginacija, da li bi [ri Bhagavan
zamislio da ga nema, i tako okon~ao rat?
M: Bhagavan, kojem se pitalac obra}a, je isto tako samo jedna njegova misao kao {to
je i kinesko-japanski rat. (Smeh.)
7. februar 1938.
452. Ovde su u poseti g. Dar, I. C. S. visok slu`benik i njegova èna, oboje mladi, kulturni i
inteligentni. No, razboleli su se kad su stigli. Ona je èlela da zna kako meditacija moè da
postane postojana.
M: [ta je meditacija? Ona se sastoji od isterivanja misli. Sve sada{nje nevolje su
posledica misli, i same su samo misli. Odbaci misli. To je sre}a i meditacija.
P: Kako se misli odbacuju?
M: Misli postoje za onoga-koji-misli. Obitavaj kao Sopstvo onoga-koji-misli i mislima }e
biti kraj.
G. Dar je pitao [ri Bhagavana za{to nas Brahma, koji je Savr{enstvo, stvara i izlaè
Bo`jem sudu, da bismo Ga na kraju ponovo zadobili.
M: Gde je pojedinac koji postavlja pitanje? On je u svemiru i uklju~en je u kreaciju.
Kako on moè da postavi pitanje ako je identifikovan sa kreacijom? On mora da ode izvan i
vidi da li }e se tada javiti neko pitanje.
8. februar 1938.
453. Tri dame, g|a Herst sa Novog Zelanda, g|a Krejg i g|a Alison iz Londona, do{le su u
kra}u posetu. Jedna od njih je pitala: ı[ta je najbolje uraditi, kako bi se u svetu postigao
mir?‰
M: [ta je svet? [ta je mir, i ko radi? U tvom snu nema sveta. On je projekcija tvog
uma u tvom jagratu (budnosti). Zato je on samo jedna ideja, i ni{ta vi{e. Mir je odsustvo
ometanja. Ometanje je posledica javljanja misli u pojedincu, koji je samo ego koji se pojavljuje
iz îste Svesti.
Biti u miru zna~i biti slobodan od misli i obitavati kao îsta Svest. Ako neko sam
obitava u miru, onda svuda uokolo postoji samo mir.
P: Da li treba da u~inimo ne{to {to se smatra lo{im, ili se uzdrìmo od toga, ako
bismo na taj na~in nekog spasli od velikog zla?
M: [ta je dobro, a {ta je zlo? Ne postoji neki standard prema kojem bi mogli da
prosudimo da je ne{to dobro ili je lo{e. Mi{ljenja se razlikuju u zavisnosti od prirode
pojedinca i okoline. I, opet, to su samo ideje, i ni{ta vi{e. Nemoj da brine{ o njima, nego se
oslobodi misli. Ako uvek ostane{ u dobrom, onda }e dobro preovladati u svetu.
P: O ~emu treba da mislimo dok meditiramo?
M: [ta je meditacija? Ona je isterivanje misli. Ti si uznemirena zbog mislima koje
izbijaju jedna za drugom. Drì se jedne misli, tako }e{ da odagna{ druge. Stalna ve`ba daje
potrebnu snagu umu da se angaùje u meditaciji.
Meditacija se razlikuje u zavisnosti od stepena napretka tragaoca. Ako je neko spreman
za nju, moè direktno da se drì onoga-koji-misli; i ovaj }e odmah potonuti u svoj izvor,
naime u îstu Svest.
Ako ne moèmo direktno da se drìmo onoga-koji-misli, moramo da meditiramo na
Boga; i, za odgovaraju}e vreme, isti pojedinac }e postati dovoljno ~ist da moè da se drì
onoga-koji-misli i potone u apsolutno Bi}e.
Jedna od dama nije bila zadovoljna ovim odgovorom i traìla je daljnje razja{njenje.
242
[ri Bhagavan je onda istakao da je na{e sopstveno zlo ako u nekom drugom vidimo
zlo. Razlikovanje dobra i zla je poreklo greha. Na{ sopstveni greh se odraàva spolja i onda
ga, zbog neznanja, pripisujemo drugome. Najbolji put za svakoga je da dostigne stanje u kojem
se ne javlja takvo razlu~ivanje. Da li u svom snu vidi{ dobro ili zlo? Da li ne postoji{ u snu?
Budi u budnom stanju ista kao {to si u dubokom snu, obitavaj kao Sopstvo i ostani
neukaljana onim {to se de{ava okolo.
[tavi{e, koliko god ih vi savetovali, va{i slu{aoci se ne}e popraviti. Budite sâmi ispravni i
tihi. Va{a ti{ina }e imati vi{e efekta nego va{e re~i i dela. To je razvijanje snage volje. Onda
svet postaje Carstvo Nebesko, koje je u vama.
P: Ako treba da se povu~emo iz sveta, za{to, onda, postoji svet?
M: Gde je svet i gde odlazi onaj koji se povu~e? Da li odleti avionom izvan svemira?
Da li je to povla~enje?
Ovo je ~injenica: Svet je samo jedna ideja. [ta ti kaè{ - da li si ti u svetu, ili je on u
tebi?
P: Ja sam u svetu. Ja sam njegov deo.
M: To je pogre{no. Ako svet postoji odvojeno od tebe, da li on dolazi da ti kaè da
postoji? Ne, ti vidi{ njegovo postojanje. Vidi{ ga kada si budna, a ne kada spava{. Ako bi
postojao nezavisno od tebe, on bi to morao da ti kaè, a ti bi ga morala biti svesna ~ak i u
svom snu.
P: Postala sam ga svesna u svom jagratu (budnom stanju).
M: Da li postaje{ svesna sebe, a zatim sveta? Ili postane{ svesna sveta, a zatim sebe?
Ili istovremeno postaje{ svesna oba?
P: Moram re}i, istovremeno.
M: Da li si postojala ili nisi, pre nego {to si postala sebe svesna? Da li priznaje{ da
tvoje postojanje traje sve vreme, i pre nego {to postane{ svesna sveta, i posle toga?
P: Da.
M: Ako sâma uvek postoji{, za{to u snu nisi svesna sveta, ako on postoji odvojeno od
Sopstva?
P: Ja postajem svesna i sebe i sveta.
M: Dakle, postaje{ svesna sebe. Ko postaje svestan koga? Ima li dva Sopstva?
P: Ne.
M: Dakle, vidi{ da je pogre{no pretpostaviti da postoje periodi kada nema svesnosti.
Sopstvo je uvek svesno. Kada 'ja' identifikuje sebe kao posmatra~a, onda vidi objekte. Stvaranje
subjekta i objekta je stvaranje sveta. Subjekti i objekti su kreacije u îstoj Svesti. U
bioskopskoj predstavi vidi{ kako se slike kre}u preko platna. Kad si obuzeta slikama, nisi
svesna platna. Me|utim, slike ne mogu da se vide bez platna koje je iza. Svet ovde predstavlja
slike, a Svest platno. Svest je ~ista. Ona je isto {to i Sopstvo koje je ve~no i nepromenljivo.
Oslobodi se subjekta i objekta, i preosta}e samo îsta Svest.
P: Ali, za{to je ~isti brahman postao I{vara i manifestovao univerzum, ako nije to
nameravao?
M: Da li ti je to rekao brahman ili I{vara? Ti kaè{ da je brahman postao I{vara, itd.
Isto tako, ovo nisi rekla u svom snu. Samo kad si budna govori{ o brahmanu, I{vari i
univerzumu. Stanje budnosti (jagrata) je dvojstvo subjekta i objekta - zbog pojavljivanja misli.
To su, dakle, kreacije tvojih misli.
P: Ali, svet postoji za vreme mog sna, iako ga ja nisam svesna.
M: Koji je dokaz da on postoji?
P: Drugi su ga svesni.
M: Da li ti to kaù dok spava{, ili ti u snu postaje{ svesna drugih koji vide svet?
P: Ne, ali Bog je uvek svestan.
M: Pusti Boga na miru. Govori za sebe. Ti ne zna{ Boga. On je samo to {to ti misli{
o njemu. Da li je on odvojen od tebe? On je ta îsta Svest u kojoj se sve ideje formiraju.
Ti si ta Svest.
243
10. februar 1938.
454. G. Dar: ı[ri Bhagavan savetuje da ve`bamo ispitivanje ~ak i kada smo zaokupljeni
spolja{njim aktivnostima. Kona~an domet takvog ispitivanja je spoznaja Sopstva i, kao posledica
toga, disanje mora da prestane. Ako treba da prestane disanje, kako }emo nastaviti rad, ili,
drugim re~ima, kako }e prestati disanje kada radimo?‰
M: Postoji konfuzija izme|u sredstava i cilja (tj. sadhana i sadhya). Ko je ispitiva~?
Aspirant, a ne siddha. Ispitivanje podrazumeva da ispitiva~ smatra da je odvojen od ispitivanja.
Sve dok ova dvojnost istrajava, ispitivanje mora da se nastavi, tj., sve dok individualnost
ne nestane i spozna se sâmo Sopstvo, kao ve~no bivstvo (koje uklju~uje u sebe ispitivanje i
ispitiva~a).
Istina je da je Sopstvo stalna i neprekidna Svesnost. Cilj ispitivanja je da se na|e
istinita priroda Sopstva kao Svesti. Neka pojedinac praktikuje ispitivanje sve dok opaà
odvojenost.
Ako se jednom javi spoznaja, vi{e ne}e biti potrebe za ispitivanjem. I pitanje se, tako|e,
ne}e pojaviti. Moè li svest ikada misliti o postavljanju pitanja: ko je svestan? Svest ostaje
~ista i jedinstvena.
Ispitiva~ je svestan svoje sopstvene individualnosti. Ispitivanje ne stoji na putu njegovoj
individualnoj svesti; ni spolja{nji rad ne smeta takvoj svesti. Ako rad, koji je prividno spolja{nji,
ne ometa individualnu svest, da li }e rad, koji je spoznat kao neodvojen od Sopstva, ometati
neprekidnu svest o Sopstvu, koje je Jedno bez drugog, i koje nije pojedinac odvojen od rada?
455. G|a Dar: ıJa ~inim deo kreacije i tako ostajem zavisna. Ne mogu da re{im zagonetku
sve dok ne postanem nezavisna. Ipak, ja pitam [ri Bhagavana, ne bi li on odgovorio na
pitanje za mene?‰
M: Da, Bhagavan je taj koji kaè: 'Postani nezavisna i re{i zagonetku sama. To ti treba
da u~ini{.' Opet: Gde si ti sada, pa moè{ da postavi{ to pitanje? Da li si ti u svetu, ili je
on u tebi? Mora{ da prihvati{ da svet ne opaà{ u snu, iako ne moè{ da porekne{ da si
tada postojala. Svet se javlja kada se ti probudi{. Dakle, gde je? Jasno je da je svet tvoja
misao. Misli su tvoje projekcije. Prvo se stvara 'ja', a zatim svet. Svet stvara 'ja', koje sâmo
izranja iz Sopstva. Zagonetka stvaranja sveta se re{ava tako {to se prvo re{i stvaranje 'ja'. Zato
ja kaèm, na|i svoje Sopstvo.
Opet, da li svet dolazi da te pita: ıZa{to ja postojim? Kako sam ja stvoren?‰ Ti si ta
koja to pita. Pitalac mora da uspostavi odnos izme|u sveta i sebe samog. On mora priznati da
je svet njegova sopstvena imaginacija. Ko ga zami{lja? Neka, opet, on na|e 'ja' i, zatim,
Sopstvo.
[tavi{e, nisu u skladu ni sva nau~na i teolo{ka obja{njenja. Razlike u tim teorijama
jasno pokazuju beskorisnot traènja takvih obja{njenja. Takva tuma~enja su ~isto mentalna ili
intelektualna, i ni{ta vi{e od toga. Ipak, sva ona su istinita, zavisno od ta~ke gledi{ta
pojedinca. U stanju spoznaje ne postoji kreacija. Kada vidimo svet, ne vidimo Sebe. Kada
vidimo Sopstvo, svet se ne vidi. Zato, vidi Sopstvo i spoznaj da nije nikada bilo kreacije.
Budu}i da je dama vezana za krevet, nije u mogu}nosti da do|e u salu i nesre}na je,
jer je tako blizu, a ne moè to da u~ini. Pomenuli su to [ri Bhagavanu. On je rekao: ıPa,
ako ona ovako misli, to }e je uvek dràti u Prisustvu. To je bolje nego da bude u sali, a
razmi{ija o ne~em drugom.‰
11. februar 1938.

KONTAKT SA SVECIMA
244
456. ıNa svaki na~in traì dru{tvo svetaca; ali nemoj da sa njima ostaje{ neograni~eno vreme.
Poslovica 'blizina ra|a prezir' vaì ~ak i u ovom slu~aju‰ - pi{e Svami Ramdas u jednom
~lanku u Viziji.
ıDuhovni rast, bez sumnje, uveliko zavisi od odgovaraju}eg dru{tva. Zato se smatra da
je dru{tvo svetaca od su{tinske va`nosti za tragaoca za istinom. Me|utim, iz toga ne sme da
se shvati da tragaoc treba stalno da prianja za njih.
On moè kra}e vreme da ostane sa njima u kontaktu, i, stekav{i na taj na~in inspiraciju
i vo|stvo, potpuno se probudi za svesnost Stvarnosti koja u njemu obitava. Za njega bi bilo
dobro da se rastane od sveca pre nego {to se umanji ili nestane svetlost i nadahnu}e koje je
primio.‰
ıPiscu ~lanka su li~no poznati mnogi slu~ajevi, a za neke je samo ~uo ili ~itao o njima,
koji dokazuju da stalno obitavanje u dru{tvu svetaca ne samo da je ohladilo odu{evljenje i
aspiraciju tragaoca, nego ih je pretvorilo u podrugljivce i skeptike. Za sadhaku }e pad od vere,
~istote i aspiracije, zna~iti nezamislivu {tetu.‰
ıMlada biljka koja raste u senci velikog drveta ne}e razviti snagu i porasti. Njen rast }e
biti patuljast, zgr~en i neskladan. Ali ako se ista ta biljka posadi na otvoreno tle, gde je
direktno izloèna olujama, vru}ini, hladno}i i drugim izazovima promenljivog vremena, ona
mora da izraste u mo}no drvo koje crpi hranu i iz neba i iz zemlje.‰
ıOva analogija sa biljkom zgodno prikazuje zaustavljanje razvoja tragaoca koji je privrèn
samo spolja{njoj personalnosti jednog sveca, i sve svoje dane provodi u bliskom zajedni{tvu sa
njim. Zbog toga je inicijativa za slobodan izraz njegovih jedinstvenih duhovnih mogu}nosti
ometena u razvoju. On propu{ta da neguje temeljne kvalitete nu`ne za njegov napredak:
neustra{ivost, oslanjanje na sebe, i istrajnost. Veliki Vodi~, koji treba da kontroli{e njegov um,
govor i telo, treba da bude svemo}ni Duh, koji je u njemu. Njegov cilj je da se preda ovom
Duhu i postane sâmo njegovo otelovljenje. Stajati na svojim sopstvenim nogama, boriti se i
rasti svojom sopstvenom snagom i iskustvom, i kona~no se predati u ruke Bogu zahvaljuju}i
svojim sopstvenim nastojanjem, dovodi do istinskog oslobo|enja i mira.‰
ıIz onoga {to je re~eno, ne sme se zaklju~iti da se veli~ina i delotvornost dru{tva
Obogotvorenih du{a stavlja pod sumnju. Takav kontakt je najefikasnije sredstvo za brzu
duhovnu evoluciju du{e. Zapravo, Milost svetaca je neprocenjiva pomo} za sadhanu - bez nje,
aspirant je kao ptica koja o~ajni~ki udara svojim krilima o {ipke kaveza, vapijuci za slobodom.
Sveci su izbavitelji i osloboditelji. Hindu koncepcija sveca podrazumeva da je on otelovljenje
sâmog Boga. Zato, slavi ga, stekni retku dobrobit od njegovog dru{tva, sluì ga iskrenog i
~istog srca, slu{aj predano njegove re~i uputstva i trudi se da se po njima i pona{a{, i postigni
najpotpunije znanje o Istini za kojom traga{. Ali, nemoj traìti da ostane{ vezan za njegovu
li~nost i izgubi{ duhovne darove koje si od njega pridobio prvim kontaktima.‰
Ovaj odlomak je pro~itan [ri Bhagavanu. On je slu{ao i ostao u }utnji. Zamolili su ga
da kaè da li kontakt sa svecima moè da bude opasan (u gornjem smislu). [ri Bhagavan je
onda citirao Tamilski stih koji kaè da kontakt sa guruom treba da se odràva sve do
videhamuktija (do rastelovljenja). Opet, on je pitao, gde je satpurusha (~ovekova
transcendentalna su{tina). On je unutra. Onda je naveo jedan drugi stih, sli~nog zna~enja:
ıO, U~itelju, bio si u meni tokom svih mojih pro{lih inkarnacija, i manifestovao si se
kao ljudsko bi}e samo da bi govorio jezikom koji ja razumem, i vodio me.‰
12. februar 1938.
457. Govori se da je g|a Rozita Forbs u Indiji. [ri Bhagavan je rekao: ıIstraìva~i traè sre}u
u nalaènju retkosti, otkrivanju novih zemalja i podvrgavanju rizi~nim avanturama. Oni vole
uzbu|enja. No, gde se zadovoljstvo nalazi? Samo unutra. Zadovoljstvo ne treba traìti u
spolja{njem svetu.‰
13. februar 1938.

245
458. [ri Bhagavan je rekao da se savetuje ideja nedvojnosti, ali ne advaita u delanju. Kako }e
neko nau~iti advaitu, ako ne na|e u~itelja i primi uputstva? Zar tada ne postoji dvojnost? U
tome je smisao.
14. februar 1938.
459. Citirajuci monolog Aleksandra Selkirka, [ri Bhagavan je rekao: ıSre}u samo}e ne}emo
na}i na skrovitim mestima. Nju moèmo da doìvimo ~ak i u najve}oj gu`vi. Sre}u ne treba
da traìmo ni u samo}i, ni u gu`vi. Ona je u Sopstvu.‰
17. februar 1938.
460. Posmatraju}i Mesec pre izlaska Sunca, [ri Bhagavan je primetio:

ıPogledaj Mesec i oblak na nebu. Nema razlike u njihovoj briljantnosti. Mesec izgleda
samo kao deli} oblaka. Um jnanija je kao ovaj Mesec pre zore. Prisutan je, ali ne svetli sâm
po sebi.‰
18. februar 1938.
461. [ri Bhagavan je pregledao pisma koja su danas stigla, i pro~itao je jedno:
De~ak, Brahmin, koji je radio u doma}instvu, oti{ao je da spava, kao i obi~no. U snu
je kriknuo. Kada se probudio, rekao je da je osetio kako njegova prana izlazi iz tela kroz usta
i nozdrve. Zato je kriknuo. Ubrzo posle toga otkrio je da je mrtav i da je njegova du{a
odneta u Vaikunthu, gde je bio Bog Vi{nu okruèn drugim bogovima i oboàvateljima, sa
katakteristi~nim vai{navitskim obele`jem na ~elu. Vi{nu je rekao: ıOvaj ~ovek je trebalo da
bude doveden ovamo sutra u dva sata. Za{to ste ga doveli sada?‰ De~ak se tada probudio i
ispri~ao svoje iskustvo. Slede}eg dana, u dva sata, je preminuo.
19. februar 1938.
462. G|a Dar je bila nestrpljiva da pita ne{to i dobije pomo} od [ri Bhagavana. Pri{la mu je
kolebaju}i se, i sa blago{}u prepri~ala svoje nevolje: ıMoji poku{aji koncentracije trpe poraz
zbog iznenadnih drhtaja srca i prate}eg te{kog, kratkog i ubrzanog disanja. Zatim moje misli
isto tako navale svom èstinom, i um postaje nesavladiv. U okolnostima kad sam zdrava,
uspe{nija sam, i sa dubokom koncentracijom umiri se i moje disanje. Dugo sam bila èljna da
do|em do dobrobiti blizine [ri Bhagavana, kako bi moja meditacija kona~no postala uspe{nija,
i tako sam do{la ovamo posle prili~nog napora. Ovde sam se razbolela. Nisam mogla da
meditiram i zato sam se ose}ala depresivno. Na~inila sam odlu~an napor da koncentri{em svoj
um, iako me je ometalo kratko i ubrzano disanje. Iako je moja meditacija delimi~no uspe{na,
nisam zadovoljna. Pribliàva se vreme kada }u morati da napustim ovo mesto. Ose}am se zbog
toga sve depresivnije. Ovde nalazim ljude koji sti~u mir meditiranjem u holu; me|utim, ja
nisam blagoslovena takvim mirom. Ve} samo to deluje na mene deprimiraju}e.‰
M: Ova misao: 'Ja nisam u stanju da se koncentri{em' je i sâma prepreka. Za{to treba
da se javi?
P: Moè li neko da ostane bez misli, koje se javljaju sva dvadeset~etiri sata? Da li ja
treba da se odreknem meditiranja?
M: [ta su, opet, 'sati'? To je koncept. Svako tvoje pitanje je podstaknuto jednom mi{lju.
Tvoja priroda je mir i sre}a. Misli su prepreke spoznaji. Na{a meditacija ili koncentracija
je namenjena tome da se oslobodimo prepreka, a ne da postignemo Sopstvo. Da li iko postoji
odvojeno od Sebe? Ne! Progla{ava se (u spisima) da je istinita priroda Sopstva mir. Ako isti
mir nije prona|en, nenalaènje je samo jedna misao koja je strana Sopstvu. Meditaciju
246
ve`bamo samo da bismo se oslobodili ovih stranih, nametnutih uobrazilja. Dakle, misao mora
da se ugu{i ~im se pojavi. Kadad god se javi neka misao, nemoj da te ona zavede. Postaje{
svesna tela kada zaboravi{ Sopstvo. No, moè{ li da zaboravi{ Sopstvo? Kada si Sopstvo, kako
ga moè{ zaboraviti? Moralo bi da postoje dva Sopstva, da bi jedno moglo da zaboravi drugo.
To je apsurd. Zato, Sopstvo nije u depresiji; nije nesavr{eno; ono je ve~no sre}no. To
suprotno ose}anje je puka misao koja, u stvari, nema snage u sebi. Budi slobodna od misli.
Za{to neko treba da poku{ava da meditira? Budu}i da smo Sopstvo, ostajemo ve~no spoznati;
samo budi slobodna od misli.
Misli{ da ti tvoje zdravlje ne dopu{ta da meditira{. Mora{ da ide{ tragom ove depresije
i sledi{ je do njenog nastanka. Ona je nastala zbog pogre{ne identifikacije tela sa Sopstvom.
Bolest nije bolest Sopstva. Ona pripada telu. No, telo ti ne dolazi da ti kaè da je
zaposednuto bole{}u. Ti si ta koja to kaè. Za{to? Zato {to si se pogre{no poistovetila sa
telom.
Telo je samo misao. Budi to {to zaista jesi. Nema razloga da bude{ poti{tena.
Pozvali su damu, i ona se povukla. Pitanja su se dalje postavljala kako sledi:
P: [ri Bhagavanovi odgovori nam ne dopu{taju da i dalje postavljamo pitanja, ne zato
{to nam um postaje miran, nego zato {to nismo u stanju da raspravljamo o temi. Na{e
nezadovoljstvo nije od pomo}i. Da bi nas napustile na{e fizi~ke slabosti, moraju nas napustiti
mentalne. I jedne i druge nas napuste kada nas napuste misli. Misli ne odlaze bez ulaganja
napora. Napor nije mogu} uz sada{nju slabost uma. Potrebna je Milost da um postao snaàn.
Milost mora da se manifestuje tek posle predaje. Zato se sva pitanja, pametna ili ne, svode na
to da molimo [ri Bhagavana za Milost.
M: (Sme{i se i kaè:) Da.
P: Kaè se da je predaja bhakti. Ali, znamo da [ri Bhagavan daje prednost ispitivanju
Sopstva. Zbog toga je slu{alac zbunjen.
M: Predaja moè da ima efekta samo ako se izvr{i sa punim znanjem. Takvo znanje
dolazi posle ispitivanja. Ono se zavr{ava predajom.
P: Znanje Vrhunskog Bi}a javlja se tek posle prevazilaènja individualnog jastva. To je
jnana. Gde je potreba za predajom?
M: Upravo tako. Nema razlike izme|u jnane i predaje. (Sme{i se).
P: Kako onda da pitalac bude zadovoljen? Jedina alternativa koja je ostavljena je
zajedni{tvo sa mudrim, ili predanost Bogu (satsanga ili Ishvara bhakti).
M: (Sme{io se i rekao:) Da.
21. februar 1938.
463. U toku razgovora, [ri Bhagavan je sa uvaàvanjem govorio o uslugama Palanisamija i

Ajasamija - svojih ranijih pratilaca.
Rekao je da su oni podigli u ba{ti dve primitivne platforme, koje su zaposeli on i
Palanisami; bile su veoma udobne. Bile su na~injene od slame i isprepletenog bambusa, i bile
su ~ak i udobnije od ove sofe ovde. Palanisami je, obi~no, prolazio uzanom stazicom izme|u
redova bodljikave kru{ke, da bi iz Kiznatura doneo hranu koju je svake ve~eri isprosio. Iako je
[ri Bhagavan bio protiv, Palanisami se drào tog obi~aja. On je bio oslobo|en pohlepe i
vezanosti bilo koje vrste. Zaradio je ne{to novaca slu`bom u Strejts Setlments (biv{a britanska
kolonija koja se sastojala od Singapura, Penanga, Malake i Labuana) i dao je na ~uvanje svoje
malo u{te|evine, od koje je uzimao kada bi se ukazala potreba. Ponudili su mu udoban ìvot
u rodnom selu, {to je on odbio i nastavio je da do kraja ìvi sa [ri Bhagavanom.
Ajasami je radio za nekog Evropljana u Ju`noj Africi; bio je ~ist, aktivan i sposoban. U
to vreme je bio u stanju da vodi i deset asramama. I on je bio slobodan od svake vezanosti i
pohlepe. Bio je odan Palanisamiju, ~ak su bili prisni. On je bio sposobniji od Palanisamija.
247
Anamalai je prvi put posetio Mahar{ija u pe}ini Virupak{a. Kasnije je oti{ao u Kovilur i
prou~avao neke Tamilske spise. Vratio se u Skandasramam. Umro je u januaru 1922. u svojoj
29-toj godini. U me|uvremenu je komponovao 36 stihova na Tamilu, punih zra~enja i topline.
[ri Bhagavan ih je pro~itao i ukratko objasnio njihovo zna~enje.
5. mart 1938.
464. Pro~itan je pasus iz Aruna~ala Mahatme (Slava Aruna~ale). Odnosio se na Pangunija

(hromog mudraca) kome su se noge iscelile milo{}u [ri Aruna~ale. [ri Bhagavan je onda
ispri~ao pri~u o ~oveku kojeg je video kada je bio u Gurumur-thamu. Bio je to neki Kupu
Ajer. Nije mogao da koristi noge, pa nije mogao ni da hoda. Jednom je bio na putu za
Vettavalam, kre}u}i se na svojim malim kolicima. Iznenada se pred njim pojavio jedan starac i
rekao: ıUstani i hodaj. Za{to se vu~e{ na svojim oduzetim nogama.‰ Kupu Ajer je bio
uzbu|en i van sebe. Nevoljno je ustao i hodao slobodno. Po{to je hodaju}i pre{ao kra}e
rastojanje, okrenuo se da vidi stranca koji je u~inio da prohoda. Ali, nije video nikoga.
Ljudima, koji su bili iznena|eni videv{i ga kako hoda, ispri~ao je {ta se dogodilo. Svaki stariji
~ovek u gradu moè da bude svedok isceljenja Kupu Ajera.
Opet, jednu devoj~icu iz Devoja~ke {kole su uhvatili u zamku i oplja~kali joj dragulje.
Iznenada se pojavio jedan starac, izbavio ju je, otpratio do ku}e i zatim nestao. êsto se
de{avaju takvi tajanstveni doga|aji u Tiruvanamalaiju.
6. mart 1938.
465. [ri Bhagavan je penzionisanom sudiji Visokog suda objasnio neke momente iz Upadesha
Saram:
(1) Meditacija treba da ostane u neprekidnom toku. Ako je neprekidna, naziva se
samadhi ill kundalini shakti.
(2) Um moè da bude pritajen i utopi se u Sopstvo; on nu`no mora ponovo da izroni;
kada izroni, nalazimo sebe istim kakvi smo bili i ranije, zato {to su u ovom stanju prisutne
mentalne predispozicije u pritajenom obliku, koje }e se pod pogodnim uslovima ponovo
manifestovati.
(3) Opet, aktivnosti uma mogu potpuno da se uni{te. Ovakav um se razlikuje od
prethodnog po tome {to se u ovom slu~aju vezanosti izgube, tako da se vi{e nikada ne}e
pojaviti. Iako ~ovek vidi svet posle stanja samadhija, svetu }e pridavati njegovu pravu vrednost,
kao pojavi Jedne Stvarnosti. Istinsko Bi}e moè da se spozna samo u samadhiju; ono {to je
bilo u njemu, tu je i sada. Drì se toga, to je tvoje prirodno stanje Bi}a. Bivanje u samadhiju
mora voditi do njega. Ina~e, koja bi bila vrednost nirvikalpa samadhija, u kojem ~ovek ostaje
nepokretan kao panj? On mora iz njega nu`no da izroni pre ili kasnije, i suo~i se sa svetom.
Ali, u sahaja samadhiju on ostaje nedotaknut svetom.
Tako mnogo slika prolazi preko bioskopskog platna - vatra sve sagori; voda sve potopi;
ali, platno ostaje nedirnuto. Scene su samo pojave koje prolaze ostavljaju}i platno kakvo je i
bilo. Isto tako, pojava sveta prosto prolazi pred jnanijem, ostavljaju}i ga nedirnutog.
Moè{ re}i da ljudi nalaze bol ili zadovoljstvo u pojavama sveta. To je zbog predstava
koje se name}u na svet. To ne mora da bude tako. Ve`ba se sa ovim ciljem pred o~ima.
Ve`banje ~ini jedno od ova dva smera: predanost ili znanje. âk i oni nisu cilj (sami
po sebi). Mora se posti}i samadhi; on se mora neprekidno ve`bati, sve dok ne usledi sahaja
samadhi. Onda vi{e ne preostaje ni{ta da se radi.
466. G. Vaidjalingam, slu`benik Nacionalne banke: ıU meditaciji nestaje manifestacija i onda

nastaje ananda. Ona kratko traje; kako je u~niti trajnom?‰
M: Izgaranjem predispozicija.
P: Nije li Sopstvo samo svedok (sakshimatra)?
248
M: 'Svedok' je pojam koji je primenljiv ako postoji neki objekat koji bi se video. To je,
onda, dvojstvo. Istina leì iza oba. U mantri sakshi cheta kevalo nirgunascha, re~ sakshi mora
da se razume kao sannidhi (prisustvo) bez kojeg ne moè biti ni~ega. Vidi kako je Sunce
neophodno za dnevne aktivnosti. Sunce, me|utim, ne ~ini deo svetskog delanja, koje se, opet,
ne moè odigrati bez njega. Ono je svedok delanja. Tako je i sa Sopstvom.
7. mart 1938.
467. Yogi Ramiah: ıSva delanja su mogu}a zahvaljujuci [akti. Koliko daleko ona seè? Moè
li da izazove ne{to bez na{eg sopstvenog napora?‰
M: Odgovor na pitanje zavisi od toga koje zna~enje dajemo Puru{i. Da li je on ego, ili
Sopstvo?
P: Puru{a je svarupa (~ovekov autenti~an oblik, duhovna su{tina).
M: Ali, ona ne moè da izvr{i nikakav napor (prayatna).
P: Jiva je taj koji obavlja prayatnu.
M: Sve dok istrajava egoizam, potrebna je prayatna. Kada egoizam prestane, aktivnost
postaje spontana. Ego dela u prisustvu Sopstva. On ne moè da postoji bez Sopstva.
Sopstvo svojom [akti ~ini od univerzuma ono {to on jeste, a ipak, ono sâmo ne dela.
[ri Kri{na kaè u Bhagavad Giti: ıDelanje se odvija, a ja nisam onaj-koji-dela‰. Iz Mahabharate
je jasno da je on izazivao ~udesna dela. Ipak, on kaè da nije onaj-koji-dela. Kao Sunce i
delanje u pojavnom svetu.
P: On nema abhimanu (vezanost), dok je individua (jiva) ima.
M: Da. Budu}i da je vezan, ~ovek dela i tako|je ubira plodove. Ako plodovi odgovaraju
njegovoj èlji, on je sre}an; ina~e }e biti jadan. Sre}a i jad su posledica njegove vezanosti.
Ako bi se delanje vr{islo bez vezivanja, ne bi bilo i{~ekivanja ploda.
P: Da li delanje moè da se odvija spontano, bez individualnog napora? Zar ne treba
da kuvamo svoju hranu, da bi je potom pojeli?
M: Atman dela kroz ego. Svako delanje je posledica napora. Dok dete koje spava,
majka ga hrani. Dete jede hranu, a da nije potpuno budno, i zatim pori~e da je za vreme
spavanja jelo. Me|utim, majka zna {ta se dogodilo. Sli~no, jnani dela nesvesno. Drugi ga vide
kako dela, a on sam to ne zna. 'Vetar duva iz straha od Njega.' To je poredak stvari. On
sve dodeljuje, a svemir se po tome pona{a pa, ipak, on to ne zna. Zato se on naziva Velikim
îniteljem. Svako utelovljeno bi}e (ahankari) je vezano nyamom. âk ni Brahma ne moè da
je prekr{i.
(Ovaj obozavatelj je kasnije objasnio smisao svog pitanja. On ~uje [ri Bhagavana kako
kaè da se svet odvija, a da individualnim èljama Boànska Volja izlazi u susret. Ali, on
nalazi da [ri Bhagavan budi Asramite oko 4 ujutru da bi ubrali povr}e za kari (sos). On je
èleo da razjasni svoju sumnju zbog li~ne dobrobiti, a pitanje nije bilo namenjeno za diskusiju.)
10. mart 1938.
468. Dok je [ri Bhagavan izlazio iz jedne kolibe, ~ulo se Vedsko pojanje. [ri Bhagavan nam
je na to skrenuo pa`nju i primetio je:
ıU Taittriya Upani{adi se za Njega tako|e kaè da je od zlata, itd. [ta to sve zna~i?
Iako se za Sunce i ostala svetlosna tela kaè da su samoosvetljena, ona ne svetle sama po
sebi, ve} svetlo{cu Vrhunskog Bi}a. Sve dok se za njih kaè da su odvojena od brahmana,
njihova 'Samoosvetljenost' je svetlost brahmana. Sve ove mantre koje govore o Suncu, govore
samo o brahmanu.‰
469. Yogi Ramiah je pitao: ıU~enik pristupa u~itelju radi prosvetljenja. U~itelj kaè da
brahman nema osobina, nema boju, nepokretan je. Zar on tada ne govori kao pojedinac? Kako
249
u~itelj moè da izbri{e neznanje u~enikovo, ako ne govori tako? Da li re~i u~itelja kao
pojedinca vaè kao Istina?‰
M: Kome bi u~itelj trebalo da govori? Kome on daje uputstvo? Da li on vidi ikoga
razli~itog od Sopstva?
P: Ali, u~enik moli u~itelja za razja{njenje.
M: Istina, ali, da li ga u~itelj vidi kao razli~itog od sebe? Neznanje u~enika leì u
nepoznavanju ~injenice da su svi Samospoznati. Moè li iko da postoji odvojeno od Sopstva?
U~itelj prosto ukazuje na to da neznanje leì u ovome, i stoga ne stoji odvojeno kao da je
neki pojedinac.
[ta je Realizacija? Videti Boga sa ~etiri ruke, kako drì {koljku, to~ak, palicu? âk i
ako se pojavi Bog u tom obli~ju, kako }e se time izbrisati neznanje u~enika? Istina mora da
postane ve~na spoznaja. Direktno opaànje je ve~no prisutno Iskustvo. Sam Bog je poznat kao
'Onaj koji se direktno opaà' (pratyaksha). To ne zna~i da se on pojavljuje pred oboàvateljem
kao {to je opisano gore. Ako Realizacija nije ve~na, od nje nema nikakve koristi. Moè li
pojava sa ~etiri ruke da bude ve~na realizacija? Ona je pojavna i iluzorna. Mora da postoji
posmatra~. On je jedini realan i ve~an.
Neka se Bog pojavi kao svetlost milion Sunaca: da li je to direktno opaànje
(pratyaksha)? Da bismo to videli, potrebne su o~i, um, itd. Samo je posmatra~ pratyaksha. Sva
druga opaànja su tek sekundarno znanje. Sada{nja predstava tela kao 'ja' je tako duboko
ukorenjena, da se vizija pred o~ima smatra pratyakshom, a ne sam posmatra~. Niko ne èli
spoznaju zato {to nema nikoga ko nije spoznat. Da li iko moè re}i da nije ve} spoznat, ili
da je odvojen od Sopstva? Ne. O~igledno je da su svi spoznati. Ono {to ~oveka ~ini
nesre}nim, je èlja da primenjuje natprirodne mo}i. On zna da to sam ne moè. Zato èli da
se Bog pojavi pred njim, dodeli mu sve svoje mo}i, a da sam ostane u pozadini. Jednom
re~ju, Bog treba da se odrekne svoje mo}i u korist tog ~oveka.
P: Za mahatme, kao {to je [ri Bhagavan, ispravno je da govore tako otvoreno. Vi
smatrate da je Istina laka i za sve ostale, po{to vas ne napu{ta. Ipak, obi~an svet ima stvarne
te{ko}e.
M: Onda, da li neko kaè da nije Sopstvo?
P: Hteo sam da kaèm da niko drugi nema smelosti da tako otvoreno izloì stvari kao
Mahar{i.
M: Kakva je to hrabrost, re}i onako kako jeste?
470. Jedna grofica iz Evrope, koja je ve~eras odlazila, traìla je da njoj i njenoj porodici dâ
blagoslov.
M: Ne odlazi{ nikada od Prisustva Duha, kao {to zami{lja{. Prisustvo Duha je svuda.
Telo se kre}e sa mesta na mesto; ono ipak ne napu{ta Prisustvo Duha. Tako, niko ne moè
da izmakne pogledu Vrhunskog Prisustva. Zato {to vi jedno telo poistove}ujete sa [ri
Bhagavanom, a drugo sa sobom, nalazite dva odvojena bi}a i govorite o odlaènju odavde.
Gde god da odete, ne moète da me napustite.
Da to ilustrujemo: Slike se kre}u na bioskopskom platnu; no, da li se platno samo
kre}e? Ne. Prisustvo je platno; ti, ja, i ostali su slike. Pojedinci mogu da se kre}u, ali Sopstvo
ne.
471. P: Za avatare se kaè da su veli~anstveniji nego samospoznati jnaniji. Maya ih ne doti~e

od samog ro|enja. Manifestuju se boànske mo}i; za~inju se nove religije; itd.
M: Kako je jedan avatar razli}it od jnanija, ili, kako moè da postoji jedan avatar kao
razli~it od univerzuma?
P: Kaè se da je oko skladi{te svih obli~ja, uho svih zvukova, itd. Jedan Chaitanya
(Svest) operi{e u svemu. Nikakvo ~udo nije mogu}e bez pomo}i ~ula (indriya). Kako uop{te
moè biti ~uda? Ako se kaè da prevazilaze ljudsko razumevanje, takve su i kreacije u
snovima. Gde je, onda, tu ~udo?
250
Pravljenje razlike izme|u avatara i jnanija je apsurdno. Ina~e se osporava da
'spoznavatelj brahmana postaje sam brahman'.
M: Ba{ tako.
15. mart 1938.
472. Velika grupa iz Pendàba do{lala je ovde na hodo~a{}e. Do{li su u Ramanasramam oko
8 i 45h ujutro, i sedeli dugo u }utnji. Oko 9 i 20h, jedan od njih je rekao: ıGlas o vama se
pro~uo u Pendàbu. Doputovali smo sa velike udaljenosti da bismo dobili va{ darshan. Recite
nam ne{to ljubazno, kao uputstvo.‰
Nije bilo usmenog odgovora. [ri Bhagavan se sme{io i gledao u njega.
Posle nekog vremena posetilac je pitao: ıKoji je put bolji: yoge, bhakti, ili jnane?‰
[ri Bhagavan se i dalje sme{io i gledao kao i dotada. Zatim je na nekoliko minuta
napustio salu. Posetioci su po~eli da se razilaze. I dalje ih je dosta ostalo ra{trkano u sali.
U~enik koji dugo boravi ovde, rekao je posetiocu da je [ri Bhagavan odgovorio na njegova
pitanja svojom }utnjom, koja je re~itija od samih re~i. Po{to se [ri Bhagavan vratio, posetilac
je po~eo da govori:
P: To prihvatljivo je za one koji veruju u Boga. Ostali pitaju - ima li Boga?
M: Ima li tebe?
P: Ba{ tako. U tome je stvar. Ja svojim o~ima vidim svet. Zato, ja jesam. Svet mora
biti stvoren od Boga. Kako da vidim Tvorca?
M: Vidi sebe, onoga koji ovo vidi, i problem }e biti re{en.
P: Da li to zna~i sedeti tiho ili ~itati svete knjige, ili koncentrisati um? Bhakti pomaè
koncentraciji. Ljudi padaju pred stopala bhakte. Ako se to ne desi, on se razo~ara i njegov
bhakti bledi.
M: @udnja za sre}om nikad ne bledi. To je bhakti.
P: Kako da do|em brè do toga? Recimo, danas se koncentri{em se dva sata. Ako
sutradan poku{am da duè ostanem koncentrisan, zaspim, po{to sam umoran od posla.
M: U snu se ne umara{. Ista osoba je prisutna sada ovde. Za{to bi sada bio umoran?
Tvoj um se umara zato {to je nemiran i luta, a ne ti.
P: Ja sam poslovan ~ovek. Kako da nastavim da radim, a da ipak postignem duhovni
mir?
M: I ovo je misao. Odbaci i nju, i ostani kao tvoje istinsko Sopstvo.
P: Re~eno je: Obavljaj svoju du`nost bez o~ekivanja rezultata. Kako da steknem takvo
stanje uma?
M: Ne treba da nastoji{ da stekne{ neko novo stanje. Oslobodi se svojih sada{njih misli,
to je sve.
P: Kako da steknem bhakti, koji je za to neophodan?
M: Bhakti zna~i osloboditi se misli koje su i tebi samom strane (tj., Sopstvu).
P: [ta je mo} misli, mesmerizam? Bio je jedan iscelitelj u Parizu, po imenu Dr. Coue.
Bio je nepismen, ali je ipak bio sposoban da snagom volje isceli mnoge neizle~ive bolesti.
Obi~no je govorio: ıSakupi snagu da bi sebe izle~io. Snaga je u tebi.‰
M: Pomo}u te iste snage se pojavilo sedi{te svih bolesti: telo.
P: I kaè se da se misli manifestuju kao objekti.
M: Ta misao mora da se odnosi na mukti (oslobo|enje).
P: Bog mora da nam omogu}i da se oslobodimo drugih misli.
M: Ovo je, opet, misao. Pusti da pita onaj koji je inkarniran. Ti nisi taj, zato {to si
slobodan od misli.
Jedan drugi posetilac iz Ravalpindija je pitao: ıAtman je bezobli~an. Kako da se
koncentrisem na njega?‰
M: Pusti na miru atman, za koji kaè{ da je bezobli~an ili neopipljiv. Um je za tebe
opipljiv. Drì se uma i to }e u~initi svoje.
251
P: Sam um je veoma suptilan a, tako|e, on je isto {to i atman. Kako da znamo
prirodu uma? Vi ste rekli da su svi napori beskorisni. Koji, onda, treba da bude na{ stav?
M: Gde stoji tvoj um? (Igra re~i: 'stavÊ i 'stojiÊ se na engleskom kaè 'standÊ.)
P: Gde stoji?
M: Pitaj njega samog.
P: Sada pitam vas. Da li to zna~i da treba da se koncentri{emo na um?
M: Umh!
P: Ali, kakva je priroda uma? On je bezobli~an. Ovaj problem zbunjuje.
M: Za{to si zbunjen?
P: Tradicionalna u~enja (shastre) traè da se koncentri{emo, a ja to ne mogu.
M: Pomo}u kojih shastri smo spoznali da postojimo?
P: To je stvar li~nog iskustva. Ali, ja èlim da se koncentri{em.
M: Budi slobodan od misli. Nemoj ni za {ta da prianja{. One te ne drè. Budi ti sâm.
P: Ne razumem koji stav da zauzmem da bih se koncentrisao. Mogu li da meditiram na
svoj um?
M: îji um?!
P: Moj sopstveni um.
M: Ko si ti? Pitanje je po~elo da se razre{ava.
(Svi su oti{li na ru~ak. Posetilac se vratio u 2 i 30h posle podne i nastavio sa istim
pitanjem.)
Rekao je: ıMahar{i savetuje tragaocu da se oslobodi misli. Na {ta treba da koncentri{em
um, po{to odagnam sve misli? Ne vidim gde sam tada ja, i na {ta da se koncentri{em.‰
M: Za koga postoji koncentracija?
P: Za um.
M: Onda, koncentri{i um.
P: Na {ta?
M: Odgovori na pitanje sam. [ta je um? Za{to treba da se koncentri{e{?
P: Ja ne znam {ta je um. Pitam Mahar{ija.
M: Mahar{i ne traì da spozna um. Pitalac mora sâm um da pita {ta je on.
P: Mahar{i savetuje da um treba da se li{i misli.
M: I ovo je samo misao.
P: Kada sve misli nestanu, {ta preostaje?
M: Da li je um razli~it od misli?
P: Ne. Um je sa~injen od misli. Ono na {ta ciljam je ovo: Kada se oslobodim svih
misli, kako }u da koncentri{em um?
M: Nije li i ovo misao?
P: Da, ali meni je savetovano da se koncentri{em.
M: Za{to bi se koncentrisao? Za{to ne bi svojim mislima dopustio da se slobodno
igraju?
P: Shastre kaù da nas misli, igraju}i se tako slobodno, odvedu na stranputicu, u
nestvarno i promenljivo.
M: Onda, dakle, ti ne èli{ da bude{ odveden u nestvarno i promenljivo. @eli{ da se
drì{ Stvarnosti. To je ta~no ono {to ja kaèm. Misli su nestvarne. Oslobodi ih se.
P: Sada razumem. Ipak, postoji sumnja. 'Ni trenutka ne moè{ da ostane{ nedelatan.'
Kako }u biti u stanju da se oslobodim misli?
M: Ista Gita kaè: 'Iako se sva delanja odvijaju, ja nisam onaj-koji-dela.' Kao sunce,
naspram svetskog delanja. Sopstvo ve~no ostaje nedelatno, dok se misli pojavljuju i nestaju.
Sopstvo je savr{enstvo; ono je nepromenjivo; um je ograni~en i promenljiv. Ti treba samo da
odbaci{ svoja ograni~enja. Onda tvoje savr{enstvo stoji otkriveno.
P: Za to je potrebna Milost.
M: Milost je ve~no prisutna. Sve {to je potrebno, jeste da joj se ti preda{.
P: Ja se predajem i molim se da, ~ak i ako pogre{im, budem silom nateran na predaju.
252
M: Da li je ovo predaja? Da bi predaja bila potpuna, ne sme da bude sumnji.
P: Da, ja se predajem. Vi kaète da moram da zaronim u okean Sopstva, kao ronilac
za biserima u more.
M: Zato {to ti sada misli{ da si izvan okeana Svesti.
P: Ja ve`bam pranayamu. Ona stvara toplotu u telu. [ta da radim?
M: Toplota }e prestati da se javlja kada um stekne postojanost.
P: To je istina, ali je izuzetno te{ko.
M: Ovo je, opet, jedna misao, koja je prepreka.
473. Neko je primetio: ıKaè se da spontano postiù oslobo|enje oni koji ìve ili umru u
krugu od 30 milja oko Aruna~ale. Tako|e se prihvata da se oslobo|enje sti~e samo spoznajom.
Purana tako|e zapaà da je te{ko ste}i spoznaju koju nau~ava Vedanta. Dakle, spoznaju je
te{ko posti}i. A ìvot ili smrt oko Brega tako lako podaruju osloboènje. Kako to moè biti?‰
M: [iva kaè: ıMojom zapove{}u.‰ Oni koji ìve ovde nemaju potrebu za inicijacijom,
dikshom, a sti~u oslobo|enje. Takva je [ivina zapovest.
P: Purana kaè i to da su oni koji se ovde ra|aju [ivina grupa pratilaca, kao {to su i
duhovi, utvare, bestelesna bi}a.
M: Tako isto se kaè i za druge kshetre, kao Tiruvarur, Chidambaram.
P: Za{to samo ìveti ovde, ili umreti, dodeljuju oslobo|enje? To je te{ko razumeti.
M: ıVideti Chidainbaram, biti ro|en u Tiruvaruru, umreti u Benaresu, ili samo misliti
na Aruna~alu, zna~i biti sigurno oslobo|en.‰
Jananat kamalalaye zna~i: 'Time {to je neko ro|en u Kamalalaji'. [ta je to? To je Srce.
Sli~no, Abhrasadasi je Sedi{te Svesti. Opet, Kasi je Svetlost Spoznaje. Se}anje na
Aruna~alu upotpunjuje stih. Mora se razumeti u tom smislu.
P: Dakle, bhakti je nuàn.
M: Sve zavisi od gledi{ta. Vidimo da su svi oni koji su ro|eni u Tiruvaruru, ili posete
Chidambaram, ili umru u Benaresu, ili kontempliraju Aruna~alu, oslobo|eni.
P: Ja mislim na Aruna~alu, ali jo{ uvek nisam oslobo|en.
M: Promena gledi{ta je sve {to je potrebno. Pogledaj {ta je takva promena u~inila za
Ar|unu. On je imao vi|enje Kosmi~kog Sopstva. [ri Kri{na kaè: ıBogovi i sveci ùde da vide
moj Kosmi~ki Oblik. Nisam ispunio njihovu èlju. Ipak, podari}u ti boànsko vi|enje kojim
moè{ da vidi{ taj oblik.‰ Pa, govore}i tako, da li je on pokazao {ta je on? Ne. On traì od
Ar|une da vidi u njemu sve {to èli da vidi. Da je to bio njegov pravi oblik, on bi morao
biti nepromenjiv i spoznat po njegovoj vrednosti. Umesto toga, Ar|uni se nalaè da vidi {to
god èli. Pa, gde je tu Kosmi~ki Oblik? On mora biti u Ar|uni.
Dalje, Ar|una u tom obliku nalazi Bogove i svece, i oni slave Gospoda. Ako Kri{na,
kako sam kaè, ne daje Bogovima i svecima taj oblik, ko su, onda, ovi iz Ar|unine vizije?
P: Mora da su oni u njegovoj imaginaciji.
M: Oni postoje zbog Ar|uninog v|enja.
P: Zna~i, vi|enje mora da se izmeni Bo`jom Milo{}u.
M: Da. To se de{ava bhaktama.
P: Neko sanja tigra, upla{i se i probudi. Tigar iz sna javlja se egu iz sna, koji je,
dakle, upla{en. Kada se on probudi, kako to da se taj ego iz sna izgubi, a ~ovek se probudi
kao ego budnosti?
M: To samo utemeljuje ~injenicu da je Ja isto. Sanjanje, budnost i spavanje su prolazne
faze za jedno isto Ja.
P: Tako je te{ko prepoznati um. Svi delimo tu istu te{ko}u.
M: Ne moè{ nikad um da na|e{ umom. Idi izvan njega, i na}i }e{ da um ne postoji.
P: Zna~i, moramo da traìmo ego direktno? Da li je tako?
M: To je to.
253
Um, ego, intelekt, su sve razli~ita imena za jedan jedini unutra{nji organ (antahkarana).
Um je samo skup misli. Misli mogu da postoje samo za ego. Zato su sve misli proète egom
(aham). Prona|i odakle se ra|a 'ja', i ostale misli }e nestati.
P: Ono {to preostaje ne moè da bude 'ja', nego îsta Svest.
M: Upravo tako. Po~ne{ da traì{ sre}u. Analizom na|e{ da je jad prouzrokovan
mislima. One se zovu um. Poku{avaju}i da kontroli{e{ um, traì{ 'ja' i fiksira{ se u Bi}u-Svesti-
Blaènstvu.
Jedan drugi oboàvatelj: ı[ta je, onda, um?‰
M: Um je svest koja je sebi postavila ograni~enja. Prvobitno si neograni~en i savr{en.
Kasnije, preuzme{ ograni~enja i postaje{ um.
P: Onda je to avarana (prekrivanje). Kako se to de{ava?
M: Za koga postoji avarana? Ona je isto {to i avidya (neznanje), ego ili um.
P: Avarana zna~i zatamnjenje. Ko je zamra~en? Kako dolazi do toga?
M: Sâmo ograni~enje je zamra~enje. Nikakva pitanja se ne}e ra|ati ako se prevazi|u
ograni~enja.
16. mart 1938.
474. Bilo je re~i o Srcu. [ri Bhagavan je rekao: ıYoga shastre govore o 72.000 nadija, o
stojednom nadiju, itd. Drugi postiù pomirenje ovih tvrdnji tako {to kaù da ima stojedan
glavnih nadija, koji se dalje dele na 72.000 nadija. Neki pretpostavljaju da se ovi nadiji {ire iz
mozga, neki da se {ire iz srca, a neki, iz dna ki~me. Govore o paranadiju, za koji se kaè da
se podiè iz osnove ki~me kroz shushumnu do mozga, i silazi u srce. Drugi kaù da se
shushumna zavr{ava u Pari (u paranadiju).
Neki od njih savetuju realizaciju u glavi (sahasrara); neki izme|u obrva; drugi, u
solarnom pleksusu. Ako realizacija odgovara dostizanju paranadija, moglo bi se u}i u njega iz
Srca. Me|utim, yogi je zaokupljen pro~i{}avanjem nadija; onda se budi kundalini, za koju se
kaè da se podiè iz dna ki~me I stiè do glave. Poslednji korak koji se kasnije savetuje
yogiju, je da si|e u srce.
Vede kaù: ıSrce je poput lotosa ili pupoljka okrenutog nadole.‰ ıPostoji sjajna ta~ka
kao atom, kao vrh nelju{tenog pirin~a.‰ ıTa ta~ka je kao plamen, a u njenom centru je
sme{ten transcendentni brahman.‰ Koje je to Srce? Da li je to srce fiziologa? Ako jeste,
fiziolozi }e znati najbolje.
Srce Upanushada se tuma~i kao Hridayam, sa zna~enjem: Ovo je centar. To zna~i da on
je tamo gde se um ra|a i zalazi. To je sredi{te Spoznaje. Kada ja kaèm da je to Sopstvo,
ljudi zami{ljaju da je u telu. Kada pitam gde Sopstvo ostaje u snu, oni izgleda da misle da je
u telu, ali da je tada nesvesno tela i njegove okoline, kao {to je ~ovek u mra~noj sobi.
Takvima je potrebno da se kaè da je sedi{te Spoznaje negde u telu. Ime tog centra je Srce,
ali ne treba ga brkati sa organskim srcem.
Kada neko sanja, on stvara sebe i okolinu. Kasnije sve to uvla~i u sebe. Jedno postaje
mno{tvo, zajedno sa posmatra~em. Na isti na~in, u budnom stanju jedno postaje mno{tvo.
Objektivni svet je, zapravo, subjektivan. Neki astronom otkriva novu zvezdu na neizmernoj
udaljenosti i obznanjuje da njenoj svetlosti treba vi{e hiljada godina da stigne do zemlje. Pa,
gde je, u stvari, ta zvezda? Nije li u posmatra~u? Me|utim, ljudi se ~ude kako predstava
nekog ogromnog tela ve}eg od Sunca, koje je na takvoj udaljenosti, moè da bude sme{tena u
mo`danim }elijama mozga jednog ~oveka. Svemir, veli~ine i paradoks, sve je to samo u umu.
Kako to tamo postoji? Samim tim {to ih ti postaje{ svestan, mora{ da prihvati{ i svetlost koja
ih osvetljava. Ove misli su odsutne u snu, ali se javljaju kada se probudi{. Dakle, ova svetlost
je prolazna, ona ima poreklo i kraj. Svesnost 'ja' je trajna i neprekidna. Ona, dakle, ne moè
da bude svetlost o kojoj je bilo re~i. Ona je razli~ita, ali nema samostalno postojanje. Zato,
ona mora biti odraèna svetlost. Tako, svetlost u mozgu je reflektovano znanje ili reflektovano
postojanje. Istinito znanje ili postojanje je centar koji se zove Srce (Hridaya). Ono se reflektuje
254
u glavi kada se probudimo iz sna, i tako glava vi{e ne leì ni~ice, nego se podiè. Odatle se
svest {iri po ~itavom telu, i tako nametnuto 'ja' funkcioni{e kao budno bi}e.
îsta svetlost u mozgu je suddha manas (~ist um), koji kasnije biva ukaljan, malaina
manas, onakav kakav obi~no sre}emo.
Sve ovo je, ma|utim, sadràno u Sopstvu. Telo i njegove kopije (suptilna tela) su u
Sopstvu. Sopstvo nije ograni~eno telom, kao {to se obi~no pretpostavlja.‰
16. mart 1938.
475. [ri Mahar{i je pro~itao ~lanak iz novina: [umski ~uvar, naoruàn pu{kom, i{ao je kroz
dùnglu i primetio dve sjajne ta~ke u gusti{u. Kada je pri{ao bliè da bi video {ta je to,
na{ao se o~i u o~i sa ogromnim tigrom, na nekoliko jardi udaljenosti od njega. Bacio je svoju
pu{ku i po~eo da se moli. Tigar je ustao i polako oti{ao ne ozlediv{i ga.
21. mart 1938.
476. Dr. Stenli Dòns, hri{}anski misionar, posetio je Mahar{ija. On pi{e knjige i drì
predavanja. Upravnik je dva A{rama u severnoj Indiji. Bio je u dru{tvu jednog gospodina i
dve dame. Sada pi{e knjigu 'Na Indijskom putu' i èli da se sretne sa duhovnim velikanima u
Indiji, da bi mogao da sakupi materijal za knjigu. @eleo je da zna kako su indijski mudraci
ìveli i kakva su bila njihova iskustva boànskog. Zato je postavljao pitanja. (Ovo je samo
kra}i deo intervjua.)
P: U ~emu se sastoji va{e traganje? [ta je cilj? Koliko ste napredovali?
M: Cilj je isti za sve. No, recite mi, za{to treba da tragate za ciljem? Za{to niste
zadovoljni sada{njim uslovima?
P: Zna~i, nema cilja?
M: Nije tako. [ta te navodi da traì{ cilj? To je pitanje na koje ti treba da odgovori{.
P: Ja imam svoje ideje o ovim temama. @elim da ~ujem {ta Mahar{i ima da kaè.
M: Za Mahar{ija nema sumnji koje bi on èleo da razjasni.
P: Pa, ja smatram da je cilj spoznaja vi{eg uma niìm umom, tako da Carstvo Nebesko
moè da se ostvari ovde na zemlji. Niì um je nepotpun i mora se u~initi savr{enim
spoznajom vi{eg uma.
M: Dakle, vi prihvatate niì um koji je nepotpun i koji traì spoznaju vi{eg, kako bi
mogao da postane savr{en. Da li je taj niì um odvojen od vi{eg uma? Da li je nezavisan od
njega?
P: Isus Hrist je doneo Carstvo Nebesko dole na Zemlju. Ja smatram da je On
personifikacija Carstva. Ho}u da svako spozna to isto. On je rekao: ıJa sam gladan gla|u
drugih ljudi‰, itd. Me|usobno saose}anje u uìvanju i bolu je Carstvo Nebesko. Ako se to
Carstvo univerzalizuje, svako }e saose}ati sa svima ostalima.
M: Ti govori{ o razlikama izme|u nièg i vi{eg uma, uìvanja i bola. [ta biva sa ovim
razlikama u tvom snu?
P: Ali, ja èlim da budem potpuno budan.
M: Da li je ovo tvoje stanje potpuna budnost? Nije. To je samo san u tvom dugom
snu. Svi spavaju i sanjaju o svetu, predmetima i delima.
P: Ovo je sve vedantizam, nemam od toga koristi. Postoje}e razlike nisu imaginarne.
One su realne. No, {ta je ta stvarna budnost? Moè li nam Mahar{i re}i {ta on nalazi da je
ona?
M: Stvarna budnost leì iza tri stanja: budnosti, sanjanja i dubokog sna bez snova.
P: Ja sam zaista budan i znam da nisam u snu.
M: Stvarna budnost leì izvan plana razlikovanja.
P: Koje je, onda, stanje sveta?
M: Da li ti svet dolazi i kaè 'ja postojim'?
255
P: Ne. Ali, ljudi u svetu mi govore da je svetu potrebna duhovna, socijalna i moralna
regeneracija.
M: Ti vidi{ svet i ljude u njemu. Oni su tvoje misli. Moè li svet da postoji bez tebe?
P: Ja sa ljubavlju ulazim u njega.
M: Pre nego {to tako u|e{, da li stoji{ odvojeno?
P: Ja sam identifikovan sa njim, a ipak stojim odvojeno. Sada sam do{ao da pitam
Mahar{ija i ~ujem njega. Za{to on meni postavlja pitanja?
M: Mahar{i je odgovorio. Njegov odgovor je u ovome: Stvarna budnost ne uklju~uje
razlike.
P: Moè li takva spoznaja biti univerzalizovana?
M: Gde su tu razlike? U stvarnoj budnosti nema pojedinaca.
P: Da li ste vi postigli cilj?
M: Cilj ne moè biti ni{ta {to je odvojeno od Sopstva, niti moè biti ne{to {to je
postignuto kao novo. Ako bi tako bilo, taj cilj ne bi bio trajan i stalan. Ono {to se javlja kao
novo, to }e i nestati. Cilj mora biti ve~an i unutarnji. Na|i ga u sebi.
P: Ja èlim da znam va{e iskustvo.
M: Mahar{i ne traì prosvetljenje. Pitanje je beskorisno za pitaoca. Da li sam ja
spoznao ili nisam, kakve to ima veze sa pitaocem?
P: Nije tako. Sva~ije iskustvo poseduje ljudsku vrednost u sebi i moè se podeliti sa
ostalima.
M: Pitalac mora sam da re{i problem. Pitanje je najbolje kada je usmereno prema sebi.
P: Ja znam odgovor na pitanje.
M: Daj nam ga.
P: Pre dvadeset godina mi je pokazano Carstvo Nebesko. To je bilo samo Bo`jom
Milo{}u. Ja nisam uloìo napor u to. Bio sam sre}an. @elim da to univerzalizujem,
moralizujem i socijalizujem. Istovremeno, èlim da ~ujem Mahar{ijevo iskustvo Boànskog.
G|a Dìnara|adasa se ne`nim glasom uklju~ila u razgovor: ıMi se svi slaèmo da je
Mahar{i doneo Carstvo Nebesko na Zemlju. Za{to ga terate da odgovara na va{a pitanja koja
se odnose na njegovu spoznaju? Vi treba da je traìte i da je postignete.‰
Pitalac ju je slu{ao, pomalo se prepirao i ponovo se vratio svojim pitanjima Mahar{iju.
Posle jednog ili dva lakomislena pitanja, Major êdvik je progovorio strogim glasom: ı'Carstvo
Nebesko je u tebi', kaè Biblija.‰
P: Kako da to spoznam?
Major êdvik: ıZa{to traì{ od Mahar{ija da to spozna za tebe?‰
P: Ne traìm.
Major êdvik: ıCarstvo je u tebi. Ti treba da ga spozna{.‰
P: Ono je unutra samo za one koji ga spoznaju.
Major êdvik: ıBiblija kaè u tebi, i ne daje uslove za to.‰
Pitalac je osetio da njegov razgovor ve} previ{e traje i povukao se, zahvaljuju}i
Mahar{iju i drugima.
477. G|a Dìnara|adasa: ıKako da budemo u stanju da se se}amo istine koju doìvljavamo u
snovima?‰
M: Tvoje sada{nje budno stanje, tvoji snovi i tvoja èlja da ih zapamti{, to su sve misli.
One se javljaju tek po{to se javio um. Zar nisi postojala u odsustvu uma?
P: Da, jesam.
M: Dakle, ~injenica tvog postojanja je tvoja Spoznaja.
P: Razumem intelektualno. Istinu ose}am samo u povremenim bljeskovima. Nije trajna.
M: Takve misli gu{e stanje tvoje ve~ne Spoznaje.
P: Buka i vreva gradskog ìvota nije srodna Spoznaji. Skloni{ta u dùngli daju potrebnu
ti{inu i samo}u.
256
M: Neko moè da bude slobodan u gradu, a da ipak bude vezan u skloni{tima u
dùngli. To je sve u umu.
P: A sâm um je maya, pretpostavljam.
M: [ta je maya? Ube|enje da je um odvojen od Stvarnosti je maya. Um je uvek u
Stvarnosti, nije odvojen. Ovo znanje je uklanjanje maye.
Razgovor je dalje vodio do pitanja da li je um identi~an sa mozgom. [ri Bhagavan je
rekao: ıUm je samo mo} koja deluje kroz mozak. Ti si sad tu i budna si. Misli o svetu i
onom {to te okruùje su u mozgu, unutar tela. Kada sanja{, ti stvara{ jedno drugo jastvo, koje
vidi svet kreacije snova i ono {to ga okruùje, isto kao ti sada. Vizije iz snova su u mozgu iz
snova, koji je, opet, u telu iz snova. Ono je razli~ito od tvog sada{njeg tela. Ti se sada se}a{
sna. Mozak je, me|utim, drugi. Ipak, vizije se pojavljuju u umu. Um stoga nije identi~an sa
mozgom. Budnost, sanjanje i dubok san postoje samo za um.‰
P: Razumevanje je intelektualno.
M: Intelekt. îji intelekt? Problem se vrti oko tog pitanja.
Priznaje{ da postoji{ ~ak i u odsustvu intelekta, recimo, u dubokom snu. Kako ti zna{
da postoji{, ako nisi spoznala svoje postojanje? Sâmo tvoje postojanje je Spoznaja (jnana). Ne
moè{ da zamisli{ ni jedan jedini trenutak kada ne postoji{. Zna~i da ne postoji vremenski
period kada nema Spoznaje.
22. mart 1938.
478. Izvesni ~ovek iz Maduraija je pitao: ıKako spoznati Bo`ju Mo}?‰

M: Ti kaè{ 'Ja Jesam'. To je to. [ta drugo moè da kaè 'Ja jesam'?
Na{e sopstveno bi}e je Njegova Mo}. Neprilika nastaje tek kada neko kaè: 'Ja sam ovo
ili ono, takav i takav.' Nemoj to da ~ini{. Budi ti sâm. To je sve.
P: Kako doìveti Blaènstvo?
M: Biti slobodan od mi{ljenja: 'Ja sam sada bez Blaènstva'.
P: To zna~i, biti slobodan od obrazaca uma.
M: Biti samo sa jednim obrascem uma, sve do isklju~enja ostalih.
P: Ali, mora se iskusiti Blaènstvo.
M: Blaènstvo se sastoji u tome da ne zaboravi{ svoje bi}e. Kako moè{ druga~ije da
postoji{ nego kao {to zaista jesi? To je isto {to i biti Sedi{te Ljubavi. Ljubav je Blaènstvo.
Sedi{te nije razli~ito od Ljubavi.
P: Kako da budem sveproìmaju}?
M: Napusti misao 'ja sada nisam sveproìmaju}'.
P: Kako da pro`mem sve pojedina~ne objekte?
M: Da li oni postoje nezavisno od 'ja'? Da li ti oni kaù: 'Mi jesmo'? Ti ih vidi{. Ti
jesi, i onda se vide i objekti. 'Bez mene, oni ne postoje', ovo znanje je proìmanje. Zbog
ideje 'ja sam telo', 'ima ne~eg u meni', pojedina~ni objekti se vide kao da leè spolja. Znaj da
su oni svi u tebi. Da li je tkanina nezavisna od pre|e? Mogu li objekti da ostanu bez
Mene?37
479. P: Koja je religija najbolja? Koja je [ri Bhagavanova metoda?

M: Sve religije i metode su jedno te isto.
P: Podu~avaju se razli~ite metode za oslobo|enje.
M: Za{to bi trebalo da bude{ oslobo|en? Za{to ne ostane{ kao {to si sad?
37
Ramana ~esto govori da je svet u nama, ili da ne postoji nezavisno od nas. To zna~i da je sâmo postojanje
jedno bez dvojstva. Na subatomskom i atomskom nivou nema nikakvih razlika izme|u objekata (na pr. izme|u
na{eg prsta i papira koji drìmo u ruci), nema nikakvih granica me|u njima, cela priroda je nepodeljeno jedno.
Um (ego) je taj koji sebe doìvljava kao ne{to posebno, i na osnovu svoje posebnosti vidi i druge objekte kao
posebne. On daje imena svakom obliku, i ta imenovana obli~ja (nama rupa) su svet u kome ìvimo. Zato bez
misli nema objektivnog sveta, ve} samo jednog, ~istog bi}a, koje je na{e Sopstvo. (Prim. I.A.)
257
P: @elim da se oslobodim bola. Osloboditi ga se, to je, kaè se, oslobo|enje.
M: To je ono ~emu sve religije u~e.
P: Ali, koja je metoda?
M: Da ide{ svojim putem, natrag, ka sebi.
P: Odakle sam do{ao?
M: To je upravo ono {to bi trebalo da zna{. Da li su se ova pitanja javila u tvom
snu? Da li si onda postojao? Zar sada nisi to isto bi}e?
P: Da, ja sam bio u snu. Isto tako, i um; ali, ~ula su se utopila, tako da nisam mogao
da govorim.
M: Da li si ti individua (jiva)? Da li si um? Da li ti se um objavio u dubokom snu?
P: Ne. Ali, stari kaù da je jiva razli~ita od I{vare.
M: Pusti na miru I{varu. Govori za sebe.
P: [ta o meni? Ko sam ja?
M: To je ba{ to. Znaj to, i sve }e{ znati; ako ne zna{, onda se pitaj.
P: Kada se probudim, vidim svet i da me san nije promenio.
M: Ali, ovo nije poznato u snu. Sada ili onda, ti ostaje{ isti. Ko se sada promenio? Da
li je tvoja priroda da se menja{ ili da ostane{ nepromenljiv?
P: Koji je dokaz?
M: Da li na{e sopstveno bi}e zahteva dokaz? Samo ostani svestan sebe, sve ostalo }e
biti spoznato.
P: Za{to se, onda, dualisti i nedualisti me|usobno prepiru?
M: Ako bi svako gledao svoja posla, ne bi bilo prepirki.
480. Jedn dama iz Evrope, G|a Gask, dala je list na kojem je pisalo: Zahvalni smo Prirodi i
Beskrajnoj Inteligenciji {to je va{e Prisustvo sa nama. Mi cenimo {to je va{a Mudrost
utemeljena na îstoj Istini i bazi~nom na~elu @ivota i Ve~nosti. Sre}ni smo da nas podse}ate
na 'Budi miran i Znaj To'.
[ta smatrate da je budu}nost ove Zemlje?
Odgovor: Odgovor na ovo pitanje se nalazi na listu. 'Budi miran i znaj da Ja sam Bog'.
'Mirno}a' ovde zna~i 'Biti slobodan od misli'.
P: Ovo nije odgovor na pitanje. Planeta ima svoju budu}nost. Kakva }e ona biti?
M: Vreme i prostor su funkcije misli. Ako se ne jave misli, ne}e biti ni budu}nosti ni
Zemlje.
P: Vreme i prostor }e ostati, ~ak i ako mi ne mislimo na njih.
M: Da li oni dolaze da ti kaù da postoje? Da li ih ose}a{ u svom snu?
P: Nisam bila svesna u snu.
M: A ipak si postojala za vreme sna.
P: Nisam bila u svom telu. Iza{la sam i bila negde drugde, i usko~ila ovamo upravo pre
bu|enja.
M: Tvoje odsustvo u snu i uskakanje u sada{njost su puke ideje. Gde si bila u snu?
Samo si bila ono {to jesi, ali s tom razlikom {to si u snu bila slobodna od misli.
P: U svetu se vode ratovi. Ako ne mislimo, ho}e li prestati?
M: Moè{ li da zaustavi{ ratove? Onaj ko je stvorio svet, pobrinu}e se za njih.
P: Bog je stvorio svet i on nije odgovoran za sada{nju situaciju u njemu. Mi smo ti
koji su odgovorni za sada{nje stanje.
M: Moè{ li ti da zaustavi{ ratove ili da promeni{ svet?
P: Ne.
M: Onda, za{to brine{ za ono {to nije u tvojoj mo}i? Pobrini se za sebe, i svet }e se
pobrinuti za sebe.
P: Mi smo pacifisti. @elimo da dovedemo do mira.
M: Mir je ve~no prisutan. Oslobodi se od onoga {to ometa Mir. Ovaj Mir je Sopstvo.
258
Misli su smetnja. Kada si od njih slobodna, ti si Beskrajna Inteligencija, Sopstvo.
Prisutni su Mir i Savr{enstvo.
P: Svet mora da ima budu}nost.
M: Da li zna{ {ta je svet u sada{njosti? Svet i sve drugo su Jedno, i sada, a bi}e i u
budu}nosti.
P: Svet je stvoren delovanjem Inteligencije na etar i atome.
M: Svi oni se svode na I{varu i [akti. Ti nisi sada odvojena od njih. Oni i ti ste jedna
te ista Inteligencija.
Posle nekoliko minuta, jedna dama je pitala: ıDa li nameravate da ikada idete za
Ameriku?‰
M: Amerika je tamo gde je i Indija (tj., na nivou misli).
Jedna druga dama (iz [panije): ıKaù da na Himalajima ima jedan hram. Kada se u
njega u|e, sti~u se neke ~udne vibracije koje isceljuju sve bolesti. Da li je to mogu}e?‰
M: Govori se o nekim hramovima u Nepalu i na drugim mestima na Himalajima gde
ljudi koji u|u postaju besvesni.
481. Muruganar je pitao {ta je prajnana.

M: Prajnana (Apsolutno Znanje) je ono iz ~ega proizilazi vijnana (relativno znanje).
P: U stanju vijnane postaje se svestan samvit (kosmi~ke inteligencije). No, da li je taj
suddha samvit sam po sebi svestan, bez pomo}i antahkarana (unutra{njeg organa)?
M: Tako je, ~ak i po logici.
P: Kada postanemo svesni samvita u jagratu (budnosti) vijnanom (rel. znanjem) ne
nalazimo da je prajnana svetle}a sama po sebi. Ako je tako, ona se mora na}i i u dubokom
snu.
M: Svesnost je sada prisutna preko antahkarana. Prajnana uvek svetli, ~ak i u snu. Ako
smo u jagratu naprekidno svesni, ta svest }e se nastaviti i u dubokom snu.
Dalje, to se prikazuje ovako: Kralj dolazi u salu, sedne i kasnije napu{ta to mesto. On
nije u{ao u kuhinju. Da li iz tog razIoga neko moè da kaè: 'Kralj nije dolazio ovamo'?
Kada se svesnost nalazi u jagratu, ona mora postojati i u snu.
29. april 1938.
482. Dr. Pandi iz Indorea je ovde u poseti. On je traìo dopu{tenje od [ri Bhagavana da
postavi pitanja kako bi razjasnio svoje sumnje. @eleo je da mu se pokaè prakti~an na~in kako
da spozna Sopstvo.
M: Jednom ~oveku su vezali o~i i ostavili ga u {umi. On je tada ispitivao svakoga koga
bi sreo na putu, koji je put za Gandharu, sve dok kona~no nije stigao tamo. Tako isto, svi
putevi vode do Samospoznaje. Oni su pomo} op{tem cilju.
P: Dhyana (meditacija) }e biti laka ako postoji pratikam (simbol, objekat za meditaciju).
Me|utim, ispitivanje Sopstva ne daje nikakav simbol.
M: Ti priznaje{ postojanje Sopstva. Da li }e{ pokazati na simbol i re}i da je on
Sopstvo? Moè biti da misli{ da je telo Sopstvo. Ali, pogledaj svoje stanje spavanja. Ti tada
postoji{. [ta je tamo simbol? Dakle, Sopstvo se moè spoznati bez simbola (objekata za
meditaciju).
P: Sasvim istinito. Vidim snagu re~i. No, ipak, da li su mantre i sl. korisne?
M: One su korisne. [ta je mantra? Ti misli{ na jednostavne zvuke mantre. Ponavljanje
ovih isklju~uje sve druge misli. Ostaje sama misao mantra jape. Ona i sama otpada, ostavljaju}i
mesto Beskrajnom Sopstvu, koje je sâma mantra.
Mantra, dhyana, bhakti su svi pomo} koja kona~no vodi do svarupe, Sopstva, a to su oni
sami.
Nekoliko minuta kasnije, Mahar{i je nastavio:
259
Svako je Sopstvo, uistinu bekrajno. No, svako gre{kom smatra da je telo Sopstvo. Da bi
se ne{to znalo, potrebno je osvetljenje. Takav osvetljuju}i posrednik moè da bude samo u
obliku svetlosti koja, me|utim, osvetljava fizi~ku svetlost i tamu. Tako da ta druga Svetlost leì
iza pojavne svetlosti i tame. Ona sama nije ni svetlost ni tama, ali se kaè da je Svetlost, zato
{to osvetljava obe. Ona je, tako|e, bezgrani~na i obitava kao Svest. Svest je Sopstvo, kojeg je
svako svestan. Niko nije udaljen od Sopstva. Dakle, svako je spoznat. No, kakva je to misterija
da niko ne zna za ovu osnovnu ~injenicu i èli da spozna Sopstvo? Ovo neznanje postoji zbog
toga {to se telo pogre{no smatra za Sopstvo. Sada se spoznaja sastoji u osloba|anju od ove
pogre{ne ideje, da nismo spoznati. Spoznaja nije ni{ta novo ste~eno. Ona mora da bude ve}
prisutna, kako bi mogla da bude trajna. Ina~e, Spoznaja nije vredna truda.
Po{to se odstrani pogre{an ose}aj 'ja sam telo' ili 'ja nisam spoznao', preosta}e samo
Vrhunska Svest ili Sopstvo, {to se, me|utim, zove Spoznaja u sada{njem stanju znanja. No,
istina je da je Spoznaja ve~na i da je ve} prisutna, sada i ovde.
Kona~no, Spoznaja odgovara eliminaciji neznanja, ni vi{e, ni manje.
P: Moje zanimanje zahteva da boravim u svom mestu. Ne mogu da ostanem u blizini
sadhua. Mogu li ja da imam spoznaju, iako mi moje okolnosti spre~avaju sat sangu (zajedni{tvo
sa mudrim)?
M: Sat (stvarnost) je aham pratyaya saram (Sopstvo svih jastava). Sadhu je to Sopstvo
jastava. On je prisutan u svemu. Da li iko moè postojati bez Sopstva? Ne. Dakle, niko nije
udaljen od sat sange.
30. april 1938.
483. G. Sitaramija, posetiliac: ı[ta u Patanj|alijevim Yoga Sutrama zna~i samyama?‰

M: Jednousmerenost uma.
P: Kaè se da sa takvom samyamanom u Srcu nastaje citta samvit. [ta to zna~i?
M: Citta samvit je atma jnana, Znanje Sopstva.
484. P: Ja mislim da su celibat i inicijacija, ~ak i za doma}ina, preduslovi za uspe{no

samoispitivanje. Da li sam u pravu?
Ili, moè li doma}in da se pridràva celibata, a samo u odre|enim prilikama da zatraì
inicijaciju od u~itelja?
M: Prvo ustanovi ko su èna i mu`. Onda se ova pitanja ne}e javljati.
P: Da li moèmo da zaustavimo mentalne aktivnosti i po~nemo sa ispitivanjem 'Ko sam
ja?', ako smo zauzeti drugim aktivnostima? Nije li to u suprotnosti?
M: Ova pitanja se javljaju samo u odsustvu snage uma. Kako se mentalne aktivnosti
umanjuju, njegova snaga raste.
P: Da li teorija karme zna~i da je svet rezultat akcije i reakcije? Ako je tako, }ije to
akcije i reakcije?
M: Sve do Spoznaje bi}e karme, akcije i reakcije; posle Spoznaje ne}e biti ni karme ni
sveta.
485. P: Kad radim atmavicharu (ispitivanje Sopstva), ja zaspim. [ta je tome lek?
M: Radi mama-sankirtanu (pevaj ime Boga).
P: To je nemogu}e u snu.
M: Istina. Treba da nastavi{ sa ve`bom dok si budan. Mora{ joj ponovo prionuti, odmah
po{to se probudi{. Spava~ ne mari za atma vicharu. Zna~i, on ne mora ni{ta da ve`ba. Budno
jastvo je èli, i zato mora ono da je obavlja.
U toku razgovora, [ri Bhagavan je nastavio: ıUm je ne{to tajanstveno. On se sastoji od
sattve, rajasa i tamasa. Ova dva poslednja daju povoda nastanku vikshepe (mentalna raspr{enost,
neusredsre|enost). U aspektu sattve on ostaje ~ist i neukaljan. Tada, zna~i, nema misli i on je
identi~an sa Sopstvom. Um je kao akasha (etar). Isto kao {to u akashi postoje objekti, tako
260
postoje objekti i u umu. Akasha je duplikat uma, a objekti duplikat misli. Niko ne moè da
se nada da }e izmeriti univerzum i prou~iti pojavnost. To je nemogu}e, zato {to su objekti
mentalne tvorevine. Izmeriti ih isto je kao poku{avati da nogom stanemo na glavu svoje senke.
[to dalje idemo mi, to dalje ide i senka. (Ovde je [ri Bhagavan ispri~ao vi{e slu~ajeva u vezi
sa senkom, uklju~uju}i obesne {ale sa majmunima i ogledalom.) Dete vidi svoju senku i
poku{ava da uhvati glavu senke. Kako se saginje i ispruà ruku, glava se udaljava. Dete se
bori sve strastvenije. Majka ga gleda i, saàliv{i se, uzima dete za ruku, stavlja je na njegovu
glavu i kaè mu da pogleda kako je ruka uhvatila glavu senke. Isto je sa istraìva~em u
neznanju, koji èli da izu~ava svemir. Svemir je samo jedan objekat stvoren umom i njegovo
postojanje je u umu. On ne moè da se meri kao neki spolja{nji entitet. Moramo da
spoznamo Sebe (Sopstvo), da bismo spoznali svemir.
Opet, ljudi ~esto pitaju kako se kontroli{e um. Ja im kaèm: ıPokaìte mi um i onda
}ete znati {ta da radite.‰ înjenica je da je um samo gomila misli. Kako moè{ da ga satre{
pomo}u misli o njegovom satiranju ili samo èljom? Tvoje misli i èlje su nerazdvojivi deo
uma. Samo }e{ da oja~a{ um stvaranjem novih misli.
Zato je ludo nastojati da se um ubije pomo}u uma. Jedini na~in da se to u~ini je na}i
njegov izvor i dràti se njega. Um }e tada sam po sebi da izbledi. Yoga u~i citta vrtti nirodha
(smirenje aktivnosti uma). Ali, ja kaèm, atma vichara (Samoispitivanje). Ovo je prakti~an put.
Citta vrtti nirodha nastupa u snu, nesvesti i gladovanju. îm se uzrok povu~e, dolazi do
ponovne provale misli. Od kakve je to, onda, koristi? U stanju obamrlosti postoji mir i nema
jada. Ali, kada se obamrlost odstrani, ponovo dolazi jad. Dakle, nirodha je beskorisna i ne
moè da bude od trajne dobrobiti.
Kako, onda, moè dobrobit da postane trajna? Tako {to }e se na}i uzrok jada. On je
posledica prisustva objekata. Kada oni nisu prisutni, ne}e biti spontanih misli i tako }e jad biti
izbrisan. ıKako }e objekti prestati da postoje?‰ je slede}e pitanje. Spisi i mudraci kaù da su
objekti samo mentalne tvorevine, da nemaju samostalnog postojanja. Ispitaj to i ustanovi
istinitost ovog iskaza. Rezultat }e biti zaklju~ak da je objektivni svet u subjektivnoj svesti.
Sopstvo je, tako, jedina Stvarnost koja proìma i prekriva svet. Po{to nema dualnosti, ne}e se
pojaviti nikakve misli koje bi remetile tvoj mir. Ovo je Spoznaja Sopstva. Sopstvo je ve~no, te
je i njegova Spoznaja ve~na.‰
U toku razgovora, [ri Bhagavan je razjasnio jo{ neke teme:
Abhyasa se sastoji od povla~enja u Sopstvo svaki put kada si uznemiren mislima. Ona
nije koncentracija ili uni{tenje uma, nego povla~enje u Sopstvo.
Dhyana, bhakti, japa, su sredstva pomo}u kojih se mno{tvo misli zadràva spolja.
Preovla|uje jedna jedina misao, koja se na kraju tako|e rastapa u Sopstvu.
Pitalac je naveo da njegov um umire od gladi za idejama u vezi spoznaje, i pitao je
kakvo je iskustvo tog stanja. Pro~itao je pasus g. Brantona u kome se kaè da je to neopisivo.
To je bio odgovor. On se opet usudio da zaklju~i da to mora biti kao kada se gleda u
neposrebreno ogledalo, dok sada{nje iskustvo odgovara gledanju u posrebreno ogledalo.
[ri Bhagavan je rekao da je to kao ogledalo koje gleda u drugo ~isto ogledalo, tj., ne
postoje odrazi.
2. maj 1938.
486. G. Ganapatram: ıKako da prona|em 'Ko sam ja?'?‰

M: Postoje li dva Sopstva, pa da jedno moè da na|e drugo?
P: Sopstvo mora da bude samo jedno, koje se sastoji iz dva aspekta, 'ja' i sankalpe (tj.,
onoga-koji-misli, i misli).
Posle nekog vremena, on je nastavio:
ıMolim vas, recite mi kako da spoznam 'ja'. Da li treba da radim japu 'Ko sam ja?'?‰
M: Ne misli se ni na kakvu japu te vrste.
P: Treba li da mislim 'Ko sam ja?'?
261
M: Spoznao si da se javlja misao 'ja'. Drì se misli 'ja', i na|i njen izvor.
P: Mogu li da znam na koji na~in?
M: U~ini kao {to ti je sada re~eno i vide}e{.
P: Ne razumem {ta treba da radim.
M: Kada bi to bilo ne{to objektivno, na~in bi mogao objektivno da se pokaè. Ovo je
subjektivno.
P: Ali, ja ne razumem.
M: Kako! Ne razume{ da postoji{?
P: Molim vas, pokaìte mi na~in.
M: Da li je potrebno pokazati put do unutra{njosti tvoje sopstvene ku}e? To je u tebi.
P: [ta mi savetujete da radim?
M: Za{to uop{te treba ne{to da radi{, i {ta treba da radi{? Samo budi tih. Za{to ne bi
radio tako? Svako mora da dela u skladu sa svojim sopstvenim stanjem.
P: Molim vas, recite mi {ta meni odgovara. @elim da ~ujem od vas.
Bez odgovora.
487. Jedna engleska dama, mlada èna, do{la je ovamo odevena u muslimanski sari. O~igledno
je bila u Severnoj Indiji i srela se sa Dr. G. H. Mesom.
[ri Bhagavan je ~itao stih 'Crno sunce' iz jubilarnog broja 'Vizije', koji je napisao Svami
Bharatananda. Posle nekoliko minuta, G|ica J. je pitala:
ıIz ovog stiha se sti~e se moè zaklju~iti da treba da meditiramo sve dok se ne
utopimo u stanje svesti. Da li vi mislite da je to ispravno?‰
M: Da.
P: I}i }u dalje, i pita}u: Da li je ta~no da neko treba svesnom voljom da u|e u to
stanje, iz kojeg nema povratka?
Nema odgovora. Zvono za ru~ak.
Poslepodne.
P: [ta je cilj Samospoznaje?
M: Samospoznaja je kona~ni cilj i ona je sama sebi svrha.
P: Mislim, koja je korist od Samospoznaje?
M: Za{to treba da traì{ Samospoznaju? Za{to nisi zadovoljna svojim sada{njim stanjem
i ne ostane{ takva? O~igledno je da si nezadovoljna sada{njim stanjem. Ako spozna{ Sopstvo,
nezadovoljstvu }e biti kraj.
P: [ta je ta Samospoznaja, koja odstranjuje nezadovoljstvo? Ja ìvim u svetu i u njemu
se vode ratovi. Moè li Samospoznaja to da okon~a?
M: Da li si ti u svetu? Ili je svet u tebi?
P: Ne razumem. Sigurno da je svet oko mene.
M: Govori{ o svetu i o doga|ajima u njemu. Oni su samo ideje u tebi. Ideje su u
umu. Um je u tebi. Dakle, i svet je u tebi.
P: Ne razumem vas. âk i ako ne mislim o svetu, on jo{ uvek postoji.
M: @eli{ li da kaè{ da svet postoji odvojeno od uma, i da moè da postoji i u
odsustvu uma?
P: Da.
M: Da li svet postoji u dubokom snu?
P: Postoji.
M: Da li ga tada vidi?
P: Ne, ali drugi, koji su budni, ga vide.
M: Da li si ovoga svesna u snu? Ili sada postaje{ svesna znanja drugih?
P: Postajem svesna u budnom stanju.
M: Zna~i, govori{ o znanju iz budnog stanja, a ne o iskustvu sna. Prihvata{ postojanje
sveta dok si u stanju budnosti i sanjanja, jer su oni tvorevine uma. U toku dubokog sna, um
262
se uvla~i i tada je svet u stanju semena. On se ponovo manifestuje kada se probudi{. Tada se
pojavljuje Ego, koji se poistove}uje sa telom, i vidi svet. Dakle, svet je mentalna tvorevina.
P: Kako to moè biti?
M: Zar u snu ne stvara{ jedan svet? Budno stanje je tako|e duì, razvu~en san. Iza
iskustava budnosti i sanjanja mora da postoji posmatra~. Ko je taj posmatra~? Da li je to
telo?
P: Ono to ne moè da bude.
M: Da li je to um?
P: Mora biti da je tako.
M: Ali, ti postoji{ u odsustvu uma.
P: Kako?
M: U dubokom snu.
P: Ne znam da li onda postojim.
M: Ako nisi postojala, kako to da se se}a{ ju~era{njih iskustava? Da li je mogu}e da je
postojao prekid u kontinuitetu 'ja' za vreme spavanja?
P: Moè biti.
M: Ako je tako, onda neki Dònson moè da se probudi kao Benson. Kako }e se
ustanoviti identitet pojedinca?
P: Ne znam.
M: Ako ovaj argumenat nije jasan, prati jednu drugu smernicu. Ti priznaje{ 'dobro sam
spavala', 'ose}am se osveèna posle dubokog sna'. Dakle, spavanje je bilo tvoje iskustvo. Onaj
koji je imao to iskustvo sada identifikuje sebe sa 'ja' onoga koji govori. Zna~i, mora da je ovo
'ja' postojalo i u snu.
P: Da.
M: Dakle, 'ja' je bilo u snu; ako je svet tada bio prisutan, da li je rekao da postoji?
P: Ne. Ali, svet mi sada govori o svom postojanju. âk i da poreknem njegovo
postojanje, mogu da se udarim o stenu i povredim nogu. Ozleda dokazuje postojanje stene, a
time i sveta.
M: Sasvim ta~no. Stena ozle|uje nogu. Da li noga kaè da stena postoji?
P: Ne, 'ja' kaèm.
M: Ko je ovaj 'ja'? Kao {to smo malopre videli, to ne moè da bude ni telo, ni um.
Ovo 'ja' je onaj koji doìvljava iskustvo budnosti, sanjanja i dubokog sna. Tri stanja su
promene koje nemaju uticaja na individuu. Iskustva su kao slike koje prelaze preko
bioskopskog platna. Pojavljivanje i nestajanje slika nema uticaja na platno. Isto tako, tri stanja
se smenjuju, ostavljaju}i Sopstvo netaknuto. Stanja budnosti i sanjanja su tvorevine uma. Tako,
Sopstvo sve obuhvata.
Znati da Sopstvo ostaje sre}no u svom savr{enstvu, je Samospoznaja. Korist od nje leì
u spoznaji Savr{enstva, i time, sre}e.
P: Moè li sre}a Samospoznaje da bude potpuna ako ne doprinosi sre}i sveta? Kako
neko moè da bude tako sre}an, kada se vodi rat u [paniji, u Kini? Zar nije sebi~no ostati
Samospoznat, a da se ne pomogne svetu?
M: Ukazano ti je na Sopstvo koje prekriva univerzum i tako|e ga pravazilazi. Svet ne
moè da postoji odvojeno od Sopstva. Ako se spoznaja jednog takvog Sopstva nazove
sebi~no{}u, ta sebi~nost, onda, mora da prekriva i ~itav svet. To nije ni{ta sramno.
P: Zar spoznat ~ovek nastavlja da ìvi isto kao i nespoznato bi}e?
M: Da, s tom razlikom {to spoznato bi}e ne vidi svet kao da je odvojen od Sopstva,
on poseduje istinito znanje i unutra{nju sre}u svog savr{enstva, dok neka druga osoba vidi svet
odvojeno, ose}a nesavr{enstvo i jadna je. Ina~e, njihove fizi~ke delatnosti su sli~ne.
P: Zna~i, i spoznato bi}e zna da se u svetu vode ratovi, isto kao i svaki drugi ~ovek.
M: Da.
P: Kako on, onda, moè da bude sre}an?
263
M: Da li scena poàra ili morske oluje deluje na bioskopsko platno? Tako je i je sa
Sopstvom.
Ideja da smo mi telo ili um je tako duboka da ne moèmo da je se oslobodimo ~ak i
ako nas uvere u suprotno. ôvek sanja i kada se probudi zna da je san nestvaran. U drugim
stanjima nerealno je stanje budnosti. Tako da se sva stanja me|usobno pori~u. Ona su, stoga,
samo promene koje se de{avaju u posmatra~u, odnosno, pojave koje se javljaju u Sopstvu, koje
je neprekinuto i koje promene ne doti~u. Isto kao {to su stanja budnosti, sanjanja i dubokog
sna samo pojave, tako su i ro|enje, ìvot i smrt pojave u Sopstvu, koje traje i dalje,
neprekinuto i nedirnuto. Ro|enje i smrt su samo ideje. One se odnose na telo ili um. Sopstvo
postoji pre ro|enja ovog tela, i osta}e i posle njegove smrti. To vaì za serije tela, koja se
preuzimaju u sledu. Sopstvo je besmrtno. Pojave su promenljive i izgledaju kao da su smrtne.
Strah od smrti pripada telu. Za Sopstvo on nije stvaran. Takav strah postoji zbog neznanja.
Spoznaja zna~i Istinsko Znanje o savr{enstvu i besmrtnosti Sopstva. Smrt je samo jedna ideja i
uzrok patnje. Oslobodi}e{ je se spoznajom besmrtne prirode Sopstva.
3. maj 1938.
Ista dama je nastavila:

ıAko je svet samo san, kako treba da ga usaglasimo sa Ve~nom Stvarno{}u (Sopstva)?‰
M: Harmonija se sastoji u spoznaji njegove neodvojivosti od Ve~ne Stvarnosti (Sopstva).
P: Ali, san brzo prolazi i nestvaran je. I stanje budnosti ga pori~e.
M: Stanja budnosti su isto takva.
P: @ivimo pedeset godina i nalazimo kontinuitet u iskustvu budnosti, ali njega nema u
snovima.
M: Ode{ da spava{ i sanja{ san u kojem su iskustva od pedeset godina kondenzovana u
kratkom trajanju sna, recimo od pet minuta. U snu tako|e postoji kontinuitet. Sad, koje je
stanje stvarno? Da li je stvaran period od pedeset godina tvog budnog stanja, ili pet minuta
tvog sna? Merila vremena se razlikuju u ova dva stanja. To je sve. Nema druge razlike
izme|u ovih iskustava.
P: Duh ostaje nedirnut prolaznim pojavama i sledom razli~itih tela tokom ponovnih
ro|enja. Kako svako telo dolazi do ìvota koji ga aktivira?
M: Duh je razli~it od materije i pun je ìvota. Telo je oìvljeno njime.
P: Onda je spoznato bi}e duh, i nije svesno sveta.
M: On vidi svet, ali ne kao odvojen od Sopstva.
P: Ako je svet pun patnje, za{to on treba da nastavi da ìvi u njemu?
M: Da li ti je spoznato bi}e reklo da je svet pun bola? Onaj drugi ose}a bol i traì
pomo} od mudrih, govore}i da je svet bolan. Onda mudrac iz svog iskustva objasni da bol
nestaje ako se ~ovek povu~e u Sopstvo. Bol se ose}a sve dok je objekat razli~it od nas.
Me|utim, kada se otkrije da je Sopstvo nepodeljena celina, koga to ima da bi ose}ao, i {ta da
ose}a? Spoznati um je Sveti Duh, a onaj drugi (nesvestan) um (prose~nog ~oveka) je dom
|avola. Za spoznato bi}e ovo je Carstvo Nebesko. 'Carstvo Nebesko je u tebi.' To Carstvo je
ovde i sada.
488. Grupa mladih ljudi je pitala: ıKaè se da zdrav um moè da postoji samo u zdravom
telu. Da li treba da nastojimo da uvek odràvamo telo jakim i zdravim?‰
M: Na taj na~in ne}e nikad biti kraja posve}ivanju pa`nje zdravlju tela.
P: Sada{nja iskustva su rezultat pro{le karme. Ako bismo znali gre{ke koje smo u~inili
ranije, mogli bismo da ih ispravimo.
M: Ako se jedna gre{ka i ispravi, jo{ uvek }e preostati ~itava sanchita (karma) koja ce
ti dati bezbrojna ro|enja. Zna~i da to nije ispravan postupak. [to vi{e obrezuje{ biljku, tim
sna`nije raste. [to vi{e ispravlja{ svoju karmu i bavi{ se njome, to }e se ona vi{e nakupljati.
Na|i koren karme i odseci ga.
264
4. maj 1938.
489. Jedna druga grupa posetilaca je pitala za metod Spoznaje. U odgovoru, [ri Bhagavan je
naveo: ıPo~etniku se savetuje da se drì uma i da ga ispituje. No, posle svega, {ta je um? On
je projekcija Sopstva. Vidi za koga se on javlja i odakle se pojavljuje. Na}i }e{ da je koren-
uzrok misao 'ja'. Idi dublje: misao 'ja' nestaje i ostaje prisutna beskrajno {iroka svest 'ja'. To
se ina~e naziva Hiranyagarbha. Kada ona sebi postavi ograni~enja, javlja se kao pojedinac.‰
490. Dama iz Engleske je èlela da vodi privatan razgovor sa [ri Bhagavanom. Po~ela je: ıJa
se vra}am u Englesku. Napusti}u ovo mesto ve~eras. @elim da kod ku}e doìvim sre}u
Samospoznaje. Naravno, to nije lako na Zapadu, ali, bori}u se. Na koji na~in da je steknem?‰
M: Kada bi Spoznaja bila ne{to {to je izvan tebe, moglo bi se ukazati na neki put koji
odgovara tvojim sposobnostima. Onda bi bilo povoda i za pitanja da li se moè spoznati i, ako
moè, za koje vreme. No, Spoznaja je sâmo Sopstvo. Ne moè{ da bude{ bez Sopstva. Sopstvo
je uvek spoznato. Samo, ti ne prepoznaje{ tu ~injenicu. Spoznaju sad zamra~uje prisutna ideja
sveta. Svet sada vidi{ izvan sebe, tako da ideja povezana sa njim zamra~uje tvoju stvarnu
prirodu. Sve {to je potrebno je da prevazi|e{ ovo neznanje, i Sopstvo }e se tada otkriti.
Nikakav naro~it napor nije potreban da bi se spoznalo Sopstvo. Svi napori su usmereni na
eliminisanje sada{nje zamra~enosti Istine.
@ena nosi ogrlicu oko vrata. Ona zaboravi na nju, uobrazi da ju je izgubila i nervozno
je svuda traì. Ne na{av{i je, ona se raspituje kod svojih prijatelja da li su je negde videli, sve
dok jedan od njih ljubazno ne pokaè na njen vrat i kaè joj da opipa ogrlicu. @ena u~ini
tako i sre}na je {to je ogrlica na|ena. Opet, kada sretne druge prijatelje, ovi je pitaju da li je
prona{la izgubljenu ogrlicu. Ona im odgovara, 'da', kao da je bila izgubljena, i kasnije
prona|ena. Njena sre}a kada ponovo otkriva ogrlicu oko vrata je ista kao da je prona|ena
neka izgubljena stvar. U stvari, ona je nije nikad izgubila, niti ju je ponovo na{la. Ali, ipak,
bila je ranije jadna, a sada je sre}na. Isto je i sa spoznajom Sopstva. Sopstvo je uvek
spoznato. Spoznaja je sada zatamnjena. Kada se skine veo, osoba se ose}a sre}na zbog
ponovnog otkri}a ve~no-spoznatog Sopstva. Ve~no prisutna Spoznaja izgleda kao da je nova.
Sad, {ta ~ovek treba da radi da bi prevazi{ao sada{nje neznanje? Da bude èljan da
stekne istinito znanje. Kako ova ùdnja raste, pogre{no znanje }e se smanjivati, sve dok
kona~no ne nestane.
P: Jednog dana ste rekli da za vreme dubokog sna ne postoji svesnost. Me|utim, ja
sam u nekim retkim prilikama svesna ~ak i u tom stanju.
M: Sad, od ova tri ~inioca, svesnosti, spavanja i znanja o njima, prvi je nepromenljiv.
Ta svest, koja je pojmila spavanje kao stanje, sada, u budnom stanju, tako|e vidi svet. Stanje
spavanja je negacija sveta. Svet moè da se pojavi i nestane, {to zna~i, moèmo da budemo
budni ili da spavamo, ali svesnost time ne}e biti dodirnuta. Stanja budnosti, sanjanja i dubokog
sna prelaze preko jedne neprekinute celine. Budi ta svest ~ak i sad. To je Sopstvo - to je
Spoznaja - postoji mir - prisutna je sre}a.
Dama se zahvalila Mahar{iju i povukla se.
7. maj 1938.
491. G. Ki{orelal Ma{ruvala, predsednik Gandhi Seva Sangha, pitao je: ıKako bramacharya
treba da se praktikuje da bismo mogli uspe{no da ìvimo po njenim pravilima?‰
M: To je pitanje snage volje. Satvi~ka hrana, molitve, su korisna sredstva.
P: Mladi ljudi su stekli lo{e navike. Oni èle da ih prevladaju i traè na{ savet.
M: Potrebna je mentalna refoma.
P: Moèmo li da im savetujemo neku naro~itu vrstu ishrane, ve`be?
M: Postoje neki lekovi. Yogi~ke asane i satvi~ka hrana su tako|e korisni.
265
P: Neki mladi ljudi su se zavetovali na brahmacharyu. Kasnije se, nakon desetak godina
kaju zbog propu{tenog vremena. Da li pod takvim okolnostima treba da ohrabrujemo mlade
ljude da se zavetuju na brahmacharyu?
M: Ovo pitanje se ne}e pojaviti ako brahmacharya bude prava.
P: Neki mladi ljudi se zavetuju na brahmacharyu, a ne znaju {ta ona podrazumeva.
Kada na|u da je te{ko sprovesti je u ìvot, traè na{ savet.
M: Oni ne moraju da se zavetuju, mogu da poku{aju bez zaveta.
P: Da li je naishtika brahmacharya (doìvotni celibat) su{tinska sadhana za
Samospoznaju?
M: Sâma Spoznaja je naishtika brahmacharya. Zavet nije brahmacharya. @ivot u
brahmanu je brahmacharya, i to nije nasilan poku{aj da se ona uspostavi.
P: Kaè se da kama (èlja, poùda), krodha (bes), nestaju u prisustvu satgurua. Da li to
ta~no?
M: Ta~no je. Kama i krodha moraju da nestanu pre Samospoznaje.
P: Ali, nisu svi guruovi u~enici na istom stepenu napretka. Ima propusta u nekim
slu~ajevima. Ko je za to odgovoran?
M: Ne postoji veza izme|u Samospoznaje i individualnih predispozicija (samskara). Nije
uvek mogu}e ìveti prema guruovom idealu.
P: Da li strasti uti~u na Spoznaju?
M: Nastojanje da se o~istimo }e biti spontano kada se pribliìmo Spoznaji.
P: Da li je neophodno sprati sve ne~istote pre Spoznaje?
M: Spoznaja }e ih isprati.
P: Gandhi je ~esto zbunjen kada na|e da su njegovi bliski u~enici krenuli pogre{nim
putem. On se pita kako se to moglo dogoditi, i misli da je to zbog njegovih propusta. Da li
je tako?
M: ([ri Bhagavan se nasme{io i odgovorio je posle nekoliko minuta): ıGandhi se tako
dugo borio da sebe u~ini savr{enim. Svi ostali }e biti kako treba, u odgovaraju}e vreme.‰
P: Da li je hinduisti~ko vi|enje reinkarnacije ispravno?
M: Nije mogu} definitivan odgovor na ovo pitanje. Ovo vi|enje ima i jake i slabe
strane. Pori~e se ~ak i sada{nje ro|enje - natvevaham jatu nasam (Bhagavad Gita). Mi nikada
nismo ro|eni, itd.
P: Da li je individualnost bez po~etka?
M: Ispituj i vidi da li uop{te postoji neka individualnost. Postavi to pitanje po{to re{i{
problem. Mammalvar kaè: ıU neznanju sam ego smatrao sobom, me|utim, sa pravim znanjem
ega nema nigde, i preostaje{ samo ti kao Sopstvo‰. I monisti i dualisti se slaù po pitanju
neophodnosti Samospoznaje. Hajde da to prvo uradimo, pa }emo posle raspravljati o usputnim
sporovima. Ne moèmo se samo na osnovu teoretskih razmatranja opredeliti za advaitu ili
dvaitu. Ako se spozna Sopstvo, pitanje se uop{te ne}e ni pojaviti. âk ni Suka nije imao
poverenja u svoju brahmacharyu, dok je [ri Kri{na bio u nju siguran. Samospoznaja se
ozna~ava sa tako mnogo imena: satya, brahmacharya. Ono {to je u stanju Spoznaje prirodno,
uzima se kao put, smernica, pravila duhovnog puta dok ne budemo u tom stanju. Ideja 'ja
sam telo' }e zgasnuti samo kada do|e do Samospoznaje. Njenim zgasnu}em ugasi}e se vasane i
sve vrline }e preostati zauvek.
P: Kaè se da ~ak i kod jnanija preìvljavaju samskare.
M: Da. One su bhoga hetu (vode samo sticanju iskustava), a ne bandha hetu
(sputanosti).
P: Ovu ~injenicu ~esto zloupotrebljavaju obmanjiva~i koji se prave da su sadhui, a vode
gre{an ìvot. Oni kaù da je to prarabdha (ostatak pro{le karme). Kako da razlikujemo varalice
od pravih sadhua?
M: Onaj ko je odbacio ideju da je onaj-koji-dela, ne}e ponavljati: 'Ovo je moja
prarabdha'. Kaè se 'Jnaniji vode druga~iji ìvot' radi dobrobiti drugih. Oni to ne mogu da
koriste za obja{njenje svog ìvota i pona{anja.
266
(Posle nekoliko minuta, [ri Bhagavan je primetio u vezi slabosti tela G. Ki{orelala.)
G. Ki{orelal: ıJa sam astmati~ar. Nikada nisam bio jak. Ni kao beba nisam odrastao,
kako se kaè, na maj~inom mleku.‰
M: Um je kod tebe jak, a telo je slabo.
P: Hteo sam da ve`bam raja yogu. Nisam mogao zbog moje fizi~ke nespremnosti. Um je
tako|e po~eo da luta s pokretima tela.
M: Ako se um drì nepokretan, neka telo menja svoj poloàj koliko ho}e.
P: Nije li to hendikep za po}etnika?
M: Treba da se u~ini napor, uprkos hendikepima.
P: Naravno. Ali, on }e biti samo trenutan.
M: Ideja 'trenutan' je samo jedna od mnogih drugih ideja. Sve dok misli opstaju, i ova
ideja }e se javljati ponovo. Koncentracija je na{a sopstvena priroda. Sada je potreban napor;
ali on nestaje posle Samospoznaje.
P: Kaè se da je to interval izme|u dva pokreta uma (dve misli).
M: Ovo je, isto tako, posledica aktivnosti uma.
Posetilac je popustio i rekao da kada god je mislio da je otkrio ne{to originalno,
kasnije bi otkrio da je ve} bio predupre|en.
[ri Bhagavan je ukazao na to da sve ostaje spremno u obliku klice, i zato ni{ta ne
moè da bude novo.38
8. maj 1938.
492. U paranici koju je pokrenuo hram protiv Vlade u vezi vlasni{tva nad Bregom, [ri
Bhagavan je pozvan kao svedok. Ispitivala ga je komisija. U toku glavne rasprave [ri Bhagavan
je rekao da [iva obitava u tri oblika: (1) kao parabrahman (2) kao linga (ovde, kao Breg) i
(3) kao siddha. (Brahma Rupa: Linga Rupa; Siddha Rupa.)
Postoje neke Tirthe na Bregu. Kao Mulaipal Tirtha i Pada Tirtha, za koje se kaè da su
potekle od ili za Virupak{i Devara i Guha Namasivajara.39 Postoji i Rghabha Tirtha. Sve su
dobrom stanju.
[iva se prvobitno pojavio kao stub Svetlosti. Kad su mu se molili, Svetlost je nestala i,
pretvoriv{i se u Breg, manifestovala se kao linga. I jedno i drugo je [iva.
Mahar{i je rekao: ıZgrade ili asramami su iznikli oko mene. Ja nisam za njima ùdeo.
Nisam traìo, niti sam spre~io njihovu izgradnju. Znao sam da se dela odvijaju, bilo da ih ja
èlim, ili ne. Tako sam zaklju~io da se ona moraju desiti, i zato, nisam rekao 'ne'.‰
Pitanje: ıDa li sada{nji sarvadhikari40 treba da bude va{ nastavlja~?‰
M: Samo uprava. (U duhovnom smislu nije nikog imenovao, tj. nastavljanje ovde zna~i
samo nadgledanje.)
Pitanje: ıDa li sada on upravlja a{ramom?‰
M: On ga prosto nadgleda. Ostali isto tako rade svoj posao.
18. maj 1938.
493. Posetilac iz Andre: ı[ta }e mi pomo}i da u~vrstim pa`nju na Va{a Sveta Stopala?‰41
M: Misao: 'Da li sam ikada udaljen od Stopala?'
P: Kako da u~vrstim ovu misao?
M: Tako {to }e{ oterati od sebe druge misli koje deluju protiv nje.
38
Ovo je tvrdnja sistema Samkhya, da sve {to je ispoljeno u prirodi ima svoj uzrok; da su uzrok i posledica
samo skriveno ('savijeno'), i otkriveno (ispoljeno) stanje jednog istog; da svi uzroci simultano postoje u prirodi, a
da su sve posledice samo njihovo 'otvaranje', sukcesivno ispoljavanje tokom vremena. (Prim. I.A.)
39
Tirtha je hramski bazen, sa 'svetom vodom'.
40
Zvani~ni upravnik asramama.
41
Izraz koji koriste bhakte. Izraàva poniznosti pred uzvi{eno{}u boànstva kome se predajemo.
267
494. [ri Bhagavan je prelistao celu knjigu gospo|ice Paskaline, 'Okreni se prema Istoku', i o
njoj govorio ~itav sat. Rekao je da je pisana sa prepuno iskrenih ose}anja. Stil je jednostavan,
i zavr{ava se se}anjem na Njega. Moè se ukazati na nekoliko gre{aka, kako bi se ispravile u
slede}im izdanjima. Nandanar âritra je dva puta ponovljen u pogre{nom ube|enju da se taj
slu~aj odigrao u dvema razli~itim prilikama. Prithvi, Ap, linge su pogre{no locirane. [ri
Bhagavan misli da je knjiga dobro napisana. On tuma~i 'Okreni se prema istoku' kao 'Okreni
se prema izvoru Svetlosti'. Ova knjiga je dobar dodatak knjizi g. Brantona.
29. maj 1938.
495. Brahmin iz Ko~ina, profesor na koledù u Ernakulamu, vodio je zanimljiv razgovor sa [ri
Bhagavanom. [ri Bhagavan mu je savetovao predaju Bogu. Posetilac je dao kratak opis jednog
slu`benika ICS. Gospodin je, dok je bio student, bio ateista ili agnostik. Sada je veoma
poboàn i ova promena je iznenadila svakog ko ga je znao od ranije. Vredne su zabele{ke
neke od tema razgovora:
Posetilac je rekao: ıôvek mora da postane zasi}en ispunjavanjem èlja, pro nego {to ih
se odrekne.‰ [ri Bhagavan se sme{io i upao u re~: ıVatra se, na taj na~in, moè ugasiti isto
kao kad bi na plamen sipao alkohol. (Svi se smeju). [to se èlje vi{e ispunjavaju, tim dublje
postaju samskare (vezanosti za utiske). One moraju da oslabe, pre nego {to prestanu da se
potvr|uju. One }e oslabiti ako se suzdràvamo, a ne ako se gubimo u èljama.‰
P: Kako se one mogu oslabiti?
M: Znanjem. Zna{ da nisi um. @elje su u umu. Takvo znanje nam pomaè da ih
kontroli{emo.
P: Ali, ne moèmo da ih kontroli{emo u prakti~nom ìvotu.
M: Svaki put kada poku{a{ da postigne{ zadovoljenje èlje, shvata{ da je bolje da
odustane{. [ta je tvoja prava priroda? Kako ikada moè{ to da zaboravi{? Budnost, sanjanje i
dubok san su samo faze uma. One ne pripadaju Sopstvu. Ti si svedok ovih stanja. U
dubokom snu bez snova otkriva se tvoja prava priroda.
P: Ali, nama se kaè da ne zaspimo za vreme meditacije.
M: To je omamljenost od koje se mora{ braniti. To spavanje, koje se smenjuje sa
budno{}u, nije pravo spavanje. Ona budnost koja se smenjuje sa snom, nije prava budnost. Da
li si sada budan? Nisi. Od tebe se zahteva da se probudi{ za svoje pravo stanje. Ne treba da
pada{ u la`ni san, niti da ostaje{ la`no budan. [ta to zna~i? Zna~i da ne treba da padne{ ni
u koje od ovih stanja, nego da usred njih obitava{ u svojoj pravoj neukaljanoj prirodi.
P: Stanja pripadaju samo na{em umu.
M: îjem umu? Drì ga i vidi.
P: Um ne moè da se uhvati. On je taj koji sve ovo stvara. On se poznaje samo po
svojim delima, a ne u svojoj pravoj prirodi.
M: Ba{ tako. Ti vidi{ boje sprektra. One zajedno ~ine belu svetlost. Me|utim, kroz
prizmu se vidi sedam boja. Isto tako, jedno jedino Sopstvo se rastvara u tako mnogo ~inioca:
um, svet, telo. Sopstvo se vidi kao um, telo ili svet. To zna~i da ono moè da postane bilo
{ta, zavisno od toga kako ga opaà{.
P: Ovo je te{ko sprovesti u praksu. Ja }u da se drìm Boga, i preda}u mu se.
M: To je najbolje.
P: Kako mogu da obavljam svoje du`nosti bez vezanosti? Tu su moja èna, deca. Ja
moram da obavljam svoju du`nost prema njima. Za to je potrebno ose}anje privrènosti. Da li
sam u pravu?
M: Kako obavlja{ svoj posao na koledù?
P: (Smeje se.) Za platu.
M: Ne zbog toga {to si vezan, nego prosto, kao du`nost.
P: Ali, moji |aci o~ekuju od mene da ih volim.
268
M: 'Nevezanost iznutra i vezanost spolja' kaze Yoga Vasishta.
9. jun 1938.
496. Jedan Svami koji pripada [ri Ramkri{ninoj Misiji, vodio je veoma interesantan razgovor
sa [ri Bhagavanom, u toku kojeg je [ri Bhagavan primetio:
Avidya (neznanje) je prepreka spoznaji tvoje istinite prirode ~ak i u sada{njem trenutku.
P: Kako treba da se prevazi|e avidya?
M: Ya na vidyate sa avidya (Ono {to ne postoji, je avidya). Dakle, ona sâma je fikcija.
Kada bi stvarno postojala, kako bi mogla da nestane? Njeno postojanje je la`no, i zato
nestaje.
P: Iako razumem intelektualno, ne mogu da spoznam Sopstvo.
M: Za{to treba ova misao da remeti tvoje sada{nje stanje spoznaje Sebe?
P: Sopstvo je Jedno, ali ja jo{ uvek ne nalazim sebe slobodnog od sada{nje nevolje.
M: Ko to kaè? Da li Sopstvo, koje je Jedno? Pitanje protivre~i sebi.
P: Za spoznaju je potrebna Milost.
M: I to {to ti, budu}i da si ~ovek, sada razume{ da postoji jedna vi{a sila koja te vodi,
je posledica Milosti. Milost je u tebi. Ishvaro gurumatmeti, (Bog, guru i Sopstvo su isto).
P: Molim se za tu Milost.
M: Da, da.
10. jun 1938.
497. U toku jednog drugog razgovora, [ri Bhagavan je rekao: ıSattva je svetlost, rajas je
subjekat, a tamas je objekat.
âk i svetlost sattve je reflektovana svetlost. Da je ~ista, prvobitna Svetlost, ne bi bilo
promena u njoj. Manokasha (etar uma) se reflektuje kao bhutakasha (kosmi~ki prostor, etar), i
objekti se vide kao da su odvojeni od subjekta.
Samadhi je prisutan ~ak i u svakodnevnom ìvotu. Na{e aktivnosti nemaju postojanja
odvojeno od samadhija. Platno je prisutno i kada slike prelaze preko njega, i kada se ne
projektuju. Isto tako, Sopstvo je uvek prisutno, u svakodnevnim aktivnostima, i u miru.‰
498. M: Ljudi ~esto kaù da oslobo|en ~ovek (mukta purusha) treba da iza|e i propoveda
svoju poruku ljudima. Oni se prepiru oko toga kako iko moè da bude oslobo|en, sve dok
oko njega postoji jad? Istina. Ali, ko je oslobo|eni (mukta)? Da li on vidi jad oko sebe? Oni
èle da odrede stanje mukte, a da sami nisu spoznali to stanje. Sa gledi{ta mukte, njihova
rasprava odgovara slede}em: ~ovek sanja san u kojem se nalazi vi{e ljudi. Kad se probudi, on
pita: 'Da li su se ljudi iz mog sna tako|e probudili?' To je sme{no.
Opet, jedan dobar ~ovek kaè: 'Ne mari ako ne steknem mukti. Ili, neka budem
poslednji koji }e ga ste}i, tako da mogu da pomognem svim drugim ljudima da budu mukte
pre nego {to ja budem.' Sve je to veoma dobro. Zamislite nekoga ko sanja i kaè: 'Neka se
svi ovi (ljudi u mom snu) probude pre mene'. Ovaj koji sanja nije ni{ta manje apsurdan od
napred pomenutog dru{tveno angaòvanog filozofa.42
499. Svami iz [ri Ramakri{nine Misije imao je vi{e pitanja:

Svamiji, ja sam se popeo na breg da vidim asrame u kojima ste ìveli u svojoj mladosti.
îtao sam i o va{em ìvotu. Mogu li znati da li ste onda mo`da ose}ali da postoji Bog kome
treba da se molite, ili da treba da praktikujete ne{to da bi ste dostigli ovo stanje?
M: îtaj ìvot i razume}e{. Jnana i ajnana (znanje i neznanje) su na istom stepenu
istinitosti. To zna~i, oba zami{lja neznalica. Nisu stvarni sa gledi{ta jnanija (prosvetljenog).
42
Ovo je jedna od najboljih kritika mahayana budizma. (Prim. I.A.)
269
P: Da li jnani moè da po~ini grehe, i da li od njega moèmo to da o~ekujemo?
M: Neprosvetljeni (ajnani) vidi prosvetljenog (jnanija) i poistove}uje ga sa telom. Zato
{to ne poznaje Sopstvo i pogre{no smatra svoje telo za Sopstvo, on prenosi istu tu gre{ku i
na stanje prosvetljenog. Zato smatra da je prosvetljeni fizi~ki sklop.
Opet, po{to neprosvetljeni, iako nije onaj koji dela, ipak zami{lja sebe kao onoga koji
dela, i smatra dela tela za svoja, on misli da se isto tako i prosvetljeni pona{a kada mu je
telo aktivno. Me|utim, prosvetljeni zna Istinu i ne moè biti zbunjen. Neprosvetljeni ne moè
da odredi stanje prosvetljenoga i zato ovo pitanje uznemirava samo neprosvetljenoga, a nikad
se ne javlja prosvetljenom. Ako je on onaj koji dela, on mora da odredi prirodu delanja.
Sopstvo ne moè biti ~initelj. Prona|i ko je ~initelj, i Sopstvo }e biti otkriveno.
P: Ne moè da bude nedvojstva (advaite) u delanjima. Zato se javlja ovo pitanje.
M: Ali, stih kaè da treba da bude. Ovo '~ini' (nalog) se primenjuje samo na onog koji
ve`ba, a ne na onog ko je postigao cilj.
P: Da. Gotovo da shvatam. Dalje, advaita ne moè da se praktikuje u na{im odnosima
sa guruom, jer tada praktikant ne bi mogao da primi uputstva.
M: Da, guru je unutra, a ne spolja. Jedan tamilski svetac je rekao: 'O, guru! Uvek si u
meni obitavao, ali si se sada manifestovao u ljudskom obliku samo da bi me vodio i {titio!'
Ono {to unutra postoji kao Sopstvo, manifestuje se u odgovaraju}e vreme kao guru u ljudskom
obli~ju.
P: Zna~i, to odgovara ovome: Videti jnanija nije isto {to i razumeti ga. Vidim telo
jnanija, ali ne i njegovu jnanu (spoznaju). Zato, sâm moram da budem jnani da bih poznao
jnanija.
M: Prosvetljeni (jnani) nikoga ne vidi kao neprosvetljenoga (ajnanija). U njegovim o~ima
su svi samo jnaniji. U stanju neznanja ~ovek projektuje svoje neznanje na jnanija i pogre{no
ga smatra za onog-koji-dela. U stanju prosvetljenja (jnane), prosvetljeni (jnani) ne vidi ni{ta
odvojeno od Sopstva. Sopstvo je svesvetle}e, i ~ista jnana. Zato u njegovim o~ima nema ajnane
(ne-Sopstva). Ima jedna ilustracija o ovome, kao aluzija pripisivanju nestvarnog stvarnom. Dva
druga su oti{la da spavaju jedan pored drugog. Jedan od njih je sanjao da su obojica oti{la
na daleko putovanje i doìvela ~udna iskustva. Kada se probudio, on ih je ispri~ao svom drugu
i pitao ga da li je bilo tako. Ovaj drugi mu se samo narugao, govore}i mu da je to bio samo
njegov san i da nije mogao da ima uticaja na nekog drugog. Tako je to sa neprosvetljenim
koji projektuje svoje obmanjuju}e ideje na druge.
U vezi ajnane u ranoj mladosti, i jnane u sada{njem dobu, [ri Bhagavan je rekao:
Ne postoji takva jnana, kako se obi~no podrazumeva. Uobi~ajene ideje jnane i ajnane su
samo relativne (postoje samo jedna u odnosu na drugu) i pogre{ne. One nisu stvarne, i zato
nisu trajne. Istinsko stanje je nedvojno Sopstvo. Ono je ve~no i obitava bez obzira da li smo
ga svesni ili nismo. Ono je kao kanthabharana ili ‰deseti covek‰.
P: Neko drugi ukaè na njega.
M: Taj neko nije spolja. Pogre{no smatra{ telo za gurua. No, guru ne misli tako za
sebe. On je bezobli~no Sopstvo. Ono je u tebi; on se javlja spolja samo da bi te vodio.
500. P: Kada su sve misli prognane, um je miran i ulazi u stanje ni{tavila ili praznine. Kakva
je priroda napora koji se traì od 'tragaoca', da bi imao pratyakshabhavu, onoga-{to-traì (tj. da
bi video mango kao mango)?
M: Ko je taj koji vidi ni{tavilo ili prazninu? [ta je pratyaksha? Da li }e{ opaànje
manga nazvati pratyaksha? To podrazumeva igru karme, karte i karye (delanja, delatelja i dela).
Zna~i da je relativno, a ne apsolutno. Zato {to sada vidi{ neku stvar, re}i }e{ da posle nema
ni~ega (tj., kada je vi{e ne vidi{). Oba (prisustvo i odsustvo objekta) predstavljaju funkcije
uma. Ono {to leì iza oba ova iskaza, je pratyaksha. Postoje indriya pratyaksha (direktno
opaàno ~ulima), manasa pratyaksha (direktno opaàno umom) i sakshat pratyaksha (spoznato
kao sâmo Bi}e). Samo je ovo poslednje istinito. Ostale su relativne i neistinite.
270
P: Ako nikakav napor nije potreban, da li stanje praznine uma koje se u~ini trajnim,
moè da se nazove stanjem spoznaje?
M: Napor je potreban sve dok postoji um. Stanje praznine je bilo i ostalo ta~ka
prelamanja u svim filosofijama.
P: Da li postoji ne{to kao {to je pratyakshabhava u stanju spoznaje, ili se spoznaja samo
ose}a ili doìvljava kao sâmo Bi}e ili smirenje du}e?
M: Pratyaksha je samo Bi}e, i ona nije ose}anje i sl.
P: Gornja pitanja se javljaju tragaocu sve dok ne spozna da je on sâm ono {to traì.
M: Istina. Vidi da li si ti tragalac. Sopstvo se ~esto pogre{no smatra za onog-koji-zna.
Zar Sopstvo nije prisutno u dubokom snu, tj., neznanju? Zna~i da je Sopstvo iza onog-koji-zna
i znanja. Ove sumnje su u okviru uma. Ako govorimo sa ove ta~ke gledi{ta, svrha uputstva je
da neguje ~istotu uma, a kada rajas i tamas izbri{u, onda postoji samo sattva-um. Tako se 'ja'
gubi u sattvi.
Jnana chakshus ne zna~i da je u pitanju organ opaànja, kao {to su drugi ~ulni organi.
Telepatija itd. nisu funkcije jnana chakshus. Sve dok postoje objekat i subjekat, radi se samo o
relativnom znanju. Jnana leì iza relativnog znanja. Ona je apsolutna.
Sopstvo je izvor subjekta i objekta. Po{to sada preovla|uje neznanje, uzimamo kao da je
subjekat izvor. Subjekat je spoznavatelj i ~ini jedno iz trojstva ~ije komponente ne mogu da
postoje nezavisno jedna od druge. Dakle, subjekat, ili spoznavatelj ne moè biti kona~na
Stvarnost. Stvarnost leì iza subjekta i objekta. Kada se spozna, onda vi{e ne}e biti mesta za
sumnju.
^vor srca je prese~en; sumnje su upokojene. To se naziva pratyaksha, a ne ono na {ta
ti misli{. Samo avidya nasa (uni{tenje neznanja) je Samospoznaja. Samospoznaja je samo
eufemizam za eliminisanje neznanja.
12. juli 1938.
501. Mladi Majsorac (Majsore, grad u Andri) je pitao: ıKako sam ja stekao ovo telo?‰
M: Ti govori{ o 'ja' i o 'telu'. Oni su u me|usobnom odnosu. Zna~i da ti nisi telo.
Ovo pitanje se ne javlja telu, zato {to je ono inertno. Postoji jedno stanje kada nisi svestan
tela, naime, u dubokom snu. Tada se ne javlja ovo pitanje. Ipak, ti postoji{ u snu. Kome se,
sada, javlja pitanje?
P: Egu.
M: Da. Telo i ego se zajedno pojavljuju i nestaju. Postoji jedno stanje kada nisi
zdruèn sa egom: u dubokom snu. Sada si zdruèn sa egom. Koje je od ova dva tvoje stvarno
stanje? Ti si prisutan u snu, i isti ti si prisutan i sada. Za{to sada treba da se javlja sumnja,
a nije se javila tada? U pravu si kada kaè{ da se ona javlja egu. Ti nisi ego. Ego je izme|u
Sopstva i tela. Ti si Sopstvo. Prona|i poreklo ega i vidi da li }e preostati sumnje.
[ri Bhagavan je dodao posle par minuta:
Odgovor }e prema shastrama biti da je telo prisutno zbog karme. Postavlja se pitanje
kako se pojavila karma? Moramo da odgovorimo: 'Iz prethodnog tela', i tako u beskraj.
Direktna metoda napada je da ne zavisimo od nevidljivih hipoteza, nego da pitamo: 'îja je to
karma?' Ili, 'îje je telo'? Zato sam ja odgovorio na ovaj na~in. Ovo je korisnije.
14. avgust 1938.
502. Sjt. Ra|endra Prasad i Sjt. Jamnalal Baja sa ostalima, su u poseti [ri Mahar{iju.
16. avgusta Sjt. J.B. je postavio pitanja:
Kako da se um postojano odràva ispravnim?
M: Sva ìva bi}a su svesna svoje okoline i zato se mora u svima njima naslutiti intelekt.
Istovremeno, postoji razlika izme|u ~ovekovog intelekta i intelekta ìvotinja, zato {to ~ovek ne
samo {to vidi svet kakav jeste i pona{a se u skladu s njim, nego traì ispunjenje èlja i nije
271
zadovoljan postoje}im stanjem stvari. U svom nastojanju da ispuni svoje èlje, on pro{iruje
svoju viziju nadaleko i na{iroko, a ipak se vra}a nezadovoljan. Tada po~inje da misli i
zaklju~uje.
@elja za trajno{}u sre}e i mira nagove{tava takvu trajnost u njegovoj sopstvenoj prirodi.
Stoga, on traì da prona|e i ponovo stekne svoju sopstvenu prirodu, tj., Sopstvo (Sebe). Kada
to na|e, sve je na{ao.
Takvo unutra{nje traganje je put koji treba da se stekne ~ovekovim intelektom. Intelekt
sâm spoznaje, posle stalne prakse, da je njegovo funkcionisanje omogu}eno nekom Vi{om
Silom. On sâm ne moè da dostigne tu Silu. Zato, na odre|enom stupnju, prestaje da
funkcioni{e. Kada intelekt tako prestane da funkcioni{e, Vrhunska Sila preostaje, sasvim sâma.
To je Spoznaja; to je kraj; to je cilj.
Na ovaj na~in nam postaje jasno da je smisao intelekta da spozna svoju zavisnost od
Vi{e Sile i nesposobnost da je dostigne. Tako, on mora da pona|e sebe, pre nego {to se cilj
postigne.
P: Navedena je sloka koja zna~i: 'Ja ne èlim Kraljevstvo, itd., èlim samo da mogu
Tebe da sluìm zauvek, i u tome leì moje najve}e zadovoljstvo.' Da li je to ispravno?
M: Da. Sve dok postoji objekat koji je odvojen od subjekta (tj. dualnost), postoji
prostor za kamu (èlju, poùdu). Ne moè biti nikakve èlje, ako nema objekta. Stanje bez
èlja je moksha. U snu nema dualnosti, i nema ni èlje. Dok u budnom stanju postoji
dualnost, postoja}e i èlja. Zbog dualnosti se javlja èlja za sticanjem objekta. To je um koji
izlazi, koji je temelj dualnosti i èlje. Ako znamo da je Blaènstvo niko drugi do Sopstvo, um
ostaje okrenut unutra. Ako se postigne Sopstvo, sve èlje se ispunjavaju. To je moksha.
Ovde je J.B. poku{ao da objasni kako ono na {ta je mislio pod sadbuddhi nije isto {to
i buddhi. To zna~i onaj um koji se ~vrsto drì za dobro, za ispravno, i za izabrani put. On je
èleo da zna kako moè da se zadobije takva postojanost.
M: Gubljenje individualnosti je ono {to se traì za postizanje najvi{eg cilja. Intelekt se
{iri zajedno sa individualno{}u. Gubljenje individualnosti je mogu}e samo posle nestanka
buddhija, dobrog ili lo{eg. Stoga se ne postavlja ovo pitanje.
P: Pa, ipak, moramo da znamo {ta je ispravno, izabrati pravi put, praktikovati ispravnu
dharmu i ~vrsto ih se drhati. Ina~e smo izgubljeni.
M: Istinska snaga se razvija kada se drìmo ispravne smernice, i ne odstupanemo od
nje.
P: Susre}emo se sa te{ko}ama. Kako da steknemo snagu koja je neophodna da se
prevazi|u prepreke koje nam stoje na putu?
M: Sredstvima predanosti i dru{tvom mudraca.
P: Upravo je bilo pomenuto gubljenje individualnosti, kao preduslov mokshe. Sad se kao
metodi nalaù predanost i zajedni{tvo sa mudrima. Nije li u njih uklju~ena individualnost, kao
'ja sam bhakta', 'ja sam u satsangi'?
M: Tragaocu se ukazuje na metod. Tragalac sigurno nije u takvoj meri izgubio svoju
individualnost. Ina~e se pitanje metoda ne bi javilo. Ukazuje se na put koji }e dovesti do
gubljenja individualnosti tragaoca. Zna~i da je to podesno.
P: Da li je èlja za rajem ispravna?
M: Takva èlja bez sumnje zapo~inje li~nim interesom. No, prakti~ni rad za postizanje
tog cilja postepeno pro{iruje vidike, tako da se pojedinac utapa u ono {to sve omogu}ava.
Takvo utapanje individualnosti je poèljno, i karma koja se na to odnosi je nishkama
(nesebi~na, bestrasna).
P: Ako ~ovek posle duge borbe i uàsnih `rtava postigne raj, nije li opravdano da on
tada uìva u rezultatu, i da je njime odu{evljen?
M: On je morao u toku svog rada da se preda Vi{oj Sili ~iju mo} mora da ima u
svesti, i da je nikada ne izgubi iz vida. Kako onda moè da se odu{evljava? On ne treba ~ak
ni da mari za rezultate svojih delanja. Tek tada }e karma postati nesebi~na.
P: Kako se za onoga koji radi moè osigurati nepogre{iva ~estitost?
272
M: Ako se on predao Bogu ili guruu, Sila kojoj se predao }e ga voditi ispravnim
putem. On vi{e ne mora da se brine o ~estitosti i putu. Sumnja }e se roditi samo ako
propusti da se pokori u~itelju u svim detaljima.
P: Ima li neke Sile na zemlji koja svojim oboàvateljima moè da podari Milost, tako
da jaki mogu napredovati, kako bi radili za zemlju i postigli raj?
([ri Mahar{i je ostao u }utnji. On je kasnije rekao da je to zna~ilo da ima).
P: Da li je tapasya drevnih mahatmi ove zemlje na raspolaganju za dobrobit sada{njih
stanovnika?
M: Jeste, ali se ne sme prevideti ~injenica da niko ne moè smatrati sebe jedinim koji
je uìva. Svi jednako dele dobrobit. (Posle pauze:) Da li je sada{nje bu|enje po~elo bez takve
spasonosne Milosti? (Misli se na nacionalno bu|enje. Tada je [ri Bhagavan rekao da pre
njegovog dolaska u Tiruvanamalai, 1896. dodine, u Indiji nije bilo ni jedne jasne politi~ke
misli. Samo je Dadabhai Nauroji bio postao M.P.)
Posle kratke pauze, J.B. je rekao: ı[ri Ra|endra Prasad je tako plemenit i nesebi~no
radi za zemlju, da je svom radu `rtvovao veoma unosnu karijeru. Zemlji je potreban. A ipak,
on nije dobrog zdravlja i uvek je slab i pati. Za{to treba da bude surovosti prema tako
velikom sinu zemlje?‰
([ri Mahar{i se samo sme{io dobrostivim osmehom.)
17. avgust 1938.
503. Jedan gospodin iz Amerike, J. M. Lori boravi u A{ramu ve~ oko dva meseca. Pitao je:
Ve~eras odlazim. Bolno mi je da se odvojim od ovog mesta. Ali moram da se vratim u
Ameriku. Molim za poruku od U~itelja. U~itelj me razume bolje nego {to ja sam sebe
razumem. Zato molim za poruku koja }e me odràti kada sam daleko od U~itelja.
M: U~itelj nije izvan tebe, kao {to, ~ini se, zami{lja{. On je unutra, on je, u stvari,
Sopstvo. Prepoznaj ovu istinu. Traì u sebi i tamo ga na|i. Onda }e{ stalno biti u zajedni{tvu
sa njim. Poruka je uvek prisutna; ona nikada nije nêma; ne moè te nikada napustiti; niti se
ti ikada moè{ udaljiti od U~itelja.
Tvoj um izlazi van. Zbog te tendencije, on vidi objekte kao da su spolja, a isto tako i
U~itelja. Ali, istina je druga~ija. U~itelj je Sopstvo. Okreni um unutra i otkri}e{ da su objekti
unutra. Vide}e{, isto tako, da je U~itelj onaj koji je sâmo tvoje Sopstvo, i da nema ni~eg
osim njega.
Prihvatio si da su objekti izvan tebe zato {to se poistove}uje{ sa telom. No, da li si
telo? Nisi. Ti si Sopstvo. Tamo su svi objekti i ~itav univerzum. Ni{ta ne moè uma}i Sopstvu.
Kako, onda, moè{ da ode{ od U~itelja, koji je tvoje sâmo Sopstvo? Pretpostavimo da se tvoje
telo kre}e s jednog mesta na drugo; da li se ikada udaljuje od tebe sâmog (tvog Sopstva)?
Isto tako, ti nikada ne moè{ da ostane{ bez U~itelja.
G. Lori je bio dirnut odgovorom, iako je ve} bio dobro upoznat sa U~iteljevim
pogledima. Bilo je ~ak vrlo o~igledno da je dirnut. Molio se da Milost U~itelja ostane uz
njega.
[ri Bhagavan: ıPo{to je U~itelj Sopstvo, Milost je neodvojiva od tvog Sopstva.‰
G. L. je sa velikom toplinom pozdravio [ri Mahar{ija, pitaju}i da li bi za njega bilo
mogu}e da spozna Istinu.
M: Da li postoji i jedan trenutak kada nisi spoznao Sopstvo? Moè{ li ikada da bude{
odvojen od Sebe (Sopstva)? Ti si ve~no To.
P: Vi ste veliki U~itelj koji razliva radost i blaènstvo na ~itav svet. Va{a ljubav je
uistinu bezgrani~na, kada ste izabrali da obitavate na svetu u ljudskom obli~ju! Ali, ja èlim da
znam da li neko obavezno mora da spozna Sopstvo pre nego {to postane koristan za svoju
zemlju i po~ne da vodi ljude.
M: Spoznaj Sopstvo, i sve ostalo }e do}i samo.
273
P: Amerika je sada najnaprednija zemlja po pitanju industrije, mehani~kog inènjeringa,
nau~nog napretka i ostalih svetovnih stvari. Da li }e se ona uzdi}i do istog nivoa i u
duhovnom ìvotu?
M: Sigurno, to je neminovno.
P: Bogu hvala da }e tako biti! Ja sam poslovni saradnik jedne firme za inènjering. Ali,
za mene to nije od vitalnog interesa. Ja nastojim da uvedem duhovne ideale u svakodnevni
rad firme.
M: To je dobro. Ako se preda{ Vi{oj Sili, sve je dobro. Ta Sila ume da prozre to {to
radi{. Obavezan si da po`nje{ plodove svojih delanja samo dotle dok misli{ da si ti onaj-koji-
radi. Ako se, naprotiv, preda{ i prepozna{ svoje individualno jastvo kao puko sredstvo Vi{e
Sile, ta Sila }e preuzeti ono {to tebi sledi, zajedno sa plodovima delanja. Oni tada vi{e ne
uti~u na tebe i rad se dalje odvija neometano. Bilo da prepoznaje{ Silu, ili ne, ovo stanje
stvari se ne menja. Postoji samo promena gledi{ta. Za{to treba da nosi{ svoj teret na glavi
kada putuje{ vozom? On nosi i tebe i tvoj teret, bilo da je on na tvojoj glavi, ili na podu
voza. Ne}e{ smanjiti teret koji nosi voz time {to }e{ teret dràti na svojoj glavi, nego }e{ se
samo izlagati nepotrebnom naporu. Sli~no je s ose}anjem ~initeljstva pojedinaca u svetu.
P: Zanimam se za metafiziku vi{e od dvadeset godina. Me|utim, nisam stekao ni jedno
neobi~no iskustvo, kao mnogi drugi koji tvrde da su ga postigli. Nemam mo} vidovitosti,
~uvenja na daljinu. Ose}am se zatvoren u ovom telu, i ni{ta vi{e.
M: To je dobro. Stvarnost je samo jedna, a to je Sopstvo. Sve ostalo su puke pojave u
njemu, od njega i iz njega. Posmatra~, objekti i vi|enje, svi su samo Sopstvo. Moè li iko da
vidi ili ~uje, ostavljaju}i Sopstvo po strani? Kakva je razlika da li nekoga ~ujemo ili vidimo
izbliza ili sa ogromne udaljenosti? U oba slu~aja su potrebni organi vida i sluha; i um je isto
tako potreban. U oba slu~aja ni jedno od njih (~ula i um) ne moè da izostane. Postoji
zavisnost na ovaj ili onaj na~in. Za{to onda treba da budemo opsednuti vidovito{}u i sli~nim
stavrima?
[tavi{e, ono {to se stekne, bi}e i izgubljeno za odgovaraju}e vreme. To nikad ne moè
da bude trajno.
Jedino {to je trajno je Stvarnost; a to je Sopstvo. Ti kaè{ 'ja sam', 'ja idem', 'ja
govorim', 'ja radim'. Poveì 'ja' i 'sam' u svim ovim izjavama. Dakle, 'Ja jesam'. To je trajna i
temeljna Stvarnost. Ovoj istini je Bog u~io Mojsija: 'Ja sam onaj koji jesam.' 'Budi miran i
znaj, Ja sam Bog.' Dakle, 'Ja jesam' je Bog.
Ti zna{ da jesi. Ne moè{ pore}i svoje postojanje ni u kom trenutku. Jer, ti mora{ da
postoji{ da bi mogao da ga porekne{. Ovo ~isto Postojanje se razume tako {to se sti{a um.
Um je sposobnost ~oveka da izlazi iz sebe. Ako se on okrene unutra, posle izvesnog vremena
}e postati miran i preovlada}e samo to 'Ja sam'. 'Ja sam' je ~itava Istina.
P: Potpuno rihvatam odgovor.
M: Koga to ima da bi prihvatio, i {ta treba da prihvati?
Jedno pitanje o Srcu. [ri Bhagavan je rekao: ıPusti na miru ideju o levom i desnom.
One se odnose na telo. Srce je Sopstvo. Spoznaj ga i onda vidi sam.‰ (G. Lori se zahvalio [ri
Bhagavanu i pozdravio ga je pre nego {to se povukao.)
18. avgust 1938.
504. Jedan posetilac je pitao [ri Bhagavana o 'nad-umu', i 'super-umu', 'Psihi~kom' i

'Boànskom' iz [ri Aurobindove terminologije.
M: Spoznaj Sopstvo ili Boànsko. Sve ove razlike }e nestati.
505. Babu Ra|endra Prasad je rekao: ıDo{ao sam ovamo sa dopu{tenjem Mahatme Gandhija i
moram uskoro da mu se vratim. Da li bi [ri Bhagavan mogao da mi da neku poruku za
njega?‰
274
M: Adhyatma shakti (Sila Sopstva) radi u njemu i vodi ga. To je dovoljno. [ta je jo{
potrebno?
19. avgust 1938.
506. Obja{njavaju}i uvodni stih Sat vidye [ri Bhagavan je rekao: ıSat (Bi}e) je citt (svesnost,
znanje); citt je, tako|e, sat; ono {to jeste, je samo jedno. Ina~e bi znanje o svetu i o svom
bi}u bilo nemogu}e. Ono ozna~ava i bi}e i svesnost. Me|utim, oboje su jedno te isto.
Nasuprot tome, da je ono sat, a ne i citt, takav sat bi bio samo besvestan (jada). Da bi se
spoznao, bio bi potreban jedan drugi citt; a takav citt koji je razli~it od sat, ne moè da
postoji (Sat=postojanje). A on mora da postoji. Ako sad uzmemo da je citt sat, po{to je sat
besvestan, i citt bi bila besvesna, {to je apsurdno. Opet, da bi se spoznao, potreban je drugi
citt, {to je, tako|e, apsurdno. Stoga su sat i citt (bivstvo, ~isto postojanje i svesnost) jedno te
isto.‰
22. avgust 1938.
507. Neki Arja Samadìst iz Bangalorea i njegov prijatelj, posetili su [ri Mahar{ija. Pitao je:
[ta je smisao yogi~ke prakse? Da li ona doprinosi li~noj ili op{toj dobrobiti?
M: Yoga zna~i sjedinjenje dva entiteta. [ta su oni? Ispitaj. Smisao ili dobrobit postoje u
odnosu na neki centar. [ta je on? Ispitaj.
P: Treba li da bude kastinskih razlika?
M: Ko je taj koji vidi takvo razlikovanje? Prona|i to.
P: Vidim da se ono po{tuje u ovom A{ramu. Verovatno ga se drugi pridràvaju bez [ri
Bhagavanog pristanka.
M: Ko si ti da govori{ o drugima? Da li si primetio druge u dubokom snu?
P: Ja sam sada individua. Mo`da u snu ne vidim druge, ali ih sada vidim.
M: Nema sumnje u to. Ali, onaj koji sada vidi i onaj koji ih u snu ne vidi, je jedan
isti. Za{to sada treba da prime}uje{ razlike i bude{ uznemiren? Budi kao {to si bio u snu.
P: To ne moè da bude tako. Ja ih sada vidim, dok ih u snu ne vidim. To ne menja
postoje}e stanje stvari.
M: Da li objekti postoje u odsustvu subjekta?
P: Njihovo postojanje je nezavisno od subjekta.
M: Da li si ti taj koji kaè da postoje, ili oni do|u da tebi objave svoje postojanje?
P: Ja znam da postoje.
M: Dakle, to je samo tvoje znanje o njima. Njihovo postojanje nije apsolutno.
P: âk i da ja ne znam za njih, oni }e i dalje da postoje.
M: Da li tvrdi{ da oni postoje u odsustvu tvog znanja o njima? (Smeh.)
P: Brahman je u u svemu jednak. U njemu ne moè da bude nikakve razlike.
Razlikovanje kasti je suprotno najvi{em na~elu.
M: Za{to uvla~i{ brahman? On ne doìvljava nikakav bol. Neka onaj koji ga ima nastavi
da se bori za svoju stvar.
P: Vi ste mahatma. Vi ne moète da prihvatite kaste. Ali, kako ljudi ovde mogu da
name}u takve razlike?
M: Da li sam ja tebi rekao da sam jnani ili mahatma? Ti to sam kaè{. Niti sam se ja
àlio na nepravdu po pitanju kasti.
P: Paramatma je ista u svima.
M: Za{to spominje{ sva ova imena? Ona mogu da se brinu za sebe. Nije im potrebna
tvoja pomo}.
P: I Mahatma Gandhi prihvata jednakost.
M: Gandhi nije ovde.
P: Aurobindo ne potvr|uje kaste. Da li ih vi potvr|ujete?
275
M: [to se ti~e Aurobinda, pitaj ga ti. [to se ti~e mog mi{ljenja, kakve ono veze ima s
tobom? Kako }e ono koristiti tebi? Da li ti ima{ neko mi{ljenje o ovom pitanju? Samo ono
}e imati uticaja na tebe, a ne mi{ljenje drugih.
P: Ja ne odobravam kastinski sistem. Mahatmino mi{ljenje je va`no jer nas on vodi.
@elim da blagoslovite moje napore.
M: Mahatma ti je rekao da traì{ i na|e{ svoje Sopstvo. Ti ne}e{ to da radi{, ali traì{
njegove blagoslove.
P: Ja poku{avam da sledim uputstva. Ali, razlikovanje koje ~ine kaste je bolno. Ono
mora nestati.
M: Kome ono nanosi bol?
P: ^lanovima zajednice...
M: Ti si taj koji to kaè. Ima zemalja gde ne postoje razlike po kastama. Da li su one
oslobo|ene neprilika? Vode ratove, borbe koje prouzrokuju uni{tenje obeju strana. Za{to tamo
ne le~i{ od zla?
P: I ovde ima neprilika.
M: Razlike uvek postoje, ne samo izme|u ljudskih bi}a, nego i izme|u ìvotinja, biljka.
Ne moè se menjati stanje stvari.
P: Sada ne govorimo o ìvotinjama i ostalom.
M: Za{to da ne? Kada bi one mogle da govore, dràle bi do ravnopravnosti sa tobom i
raspravljale bi o tvojim stavovima ne manje ù~no nego {to ~ine ljudska bi}a.
P: Ali, mi tu ne moèmo ni{ta. To je Bo`je delo.
M: Ako je to Bo`je delo, onda je ovaj drugi deo tvoje delo, da li je tako?
P: To je razlikovanje me|u ljudima.
M: Ti ne mora{ da prime}uje{ te razlike. U svetu postoji raznovrsnost. Jednakost se
provla~i kroz raznovrsnost. Sopstvo je u svima isto. Nema razlike u duhu. Sve razlike su
spolja{nje i povr{ne. Ti prona|i Jedinstvo i budi sre}an.
Bol raznovrsnosti se prevazilazi rado{}u opaànja jedinstva. [tavi{e, kralj moè da se
preru{i u slugu. To ne ~ini razliku u li~nosti.
P: Ja se ne protivim razlikama. Ali, drànje do nadmo}nosti je pogre{no.
M: Postoje razlike u udovima jednog tela. Kada ruka dodirne nogu, ona nije
oskrnavljena. Svaki od udova izvodi svoju funkciju. Za{to se protivi{ razlikama?
P: Ljudi ose}aju nepravdu u razlikovanju ljudi po kastama. Ono se mora iskoreniti.
M: Ti moè{ da stigne{ individualno do stanja gde se takve razlike ne opaàju, i biti
sre}an. Kako moè{ da se nada{ da }e{ reformisati svet? âk i ako poku{a{, ne moè{ da
uspe{. Kavjakanta Ganapati [astri se ponudio da inicira Harijane pomo}u mantri, i na~ini od
njih Brahmine. Ali Harijani nisu èleli da prihvate ovu ponudu. To pokazuje da su oni sami
obuzeti kompleksom inferiornosti. Odstrani prvo taj kompleks, pre nego {to poku{a{ da
reformi{e{ druge.
[tavi{e, za{to ide{ na mesta gde se te razlike po{tuju i time sebi nanosi{ bol? Za{to ne
traì{ mesta gde se ne po{tuju i tamo bude{ sre}an?
Gandhi tako|e nastoji da stvori jednakost. On se tako|e bori protiv barijere kompleksa
inferiornosti koji vlada niìm slojevima. On ne moè da nametne drugima svoje gledi{te.
Pridràva se nenasilja. Tako stvari ostaju kakve jesu.
P: Mi moramo da radimo da odstranimo svaki trag kastinskim razlikama.
M: Onda, ~ini to. Ako bude{ uspeo u svetu, onda vidi da li }e ovde ostati razlike.
P: Ovo mora da bude prvo mesto gde èlim da sprovedem refomu.
M: Za{to se toliko napreè{ da izvede{ refome? Idi da spava{ i vidi da li postoje
razlike. Tamo }e{ izbrisati trag razlikama bez ikakvog napora. (Smeh).
24. avgust 1938.
508. Jedan indijski slu`benik I.C.S. je nekoliko sati bio u sali. Pitao je:
276
Da li nenasilje (ahimsa) moè dovesti do prestanka ratova?
[ri Bhagavan nije odgovorio i bilo je vreme da se iza|e u ve~ernju {etnju. Sutradan,
kada je neko drugi ponovio to pitanje, [ri Bhagavan je rekao da pitanje sadrì u sebi i
odgovor. O~igledno je da u stanju savr{ene ahimse ne moè biti rata.
26. avgust 1938.
509. G. Mek Ajver je postavljao pitanja [ri Bhagavanu i govorio je o inicijaciji (dikshi).
[ri Bhagavan je pitao: ı[ta je diksha?‰ Posle pauze je nastavio: ıPostoje razli~ite vrste
dishshe; re~ju, pogledom, dodirom itd.‰
P: Bhagavanova }utnja je inicijacija, zar ne?
M: Da, to je najvi{i oblik inicijacije.
P: Da li je ona primenjiva samo na putu samoistraìvanja (vichara margi)?
M: Svi putevi su uklju~eni u samoistraìvanju (vichara margi).
P: Da, ali ako bi neko èleo da ih sledi zasebno, ona ne bi bila primenljiva. Da li bi?
M: Ne.
P: Pretpostavimo da neko ose}a potrebu za Spoznajom. Ove inicijacije bi se tada
smatrale za pomo}ne puteve.
M: Da.
P: I za njih bi tada druge inicijacije bile potrebne?
M: Da.
P: Iz ovoga se ra|a jedno drugo pitanje: Sve dok sam kraj Bhagavanovih stopala, ne
mogu se smatrati vernim Hri{}aninom.
[ri Bhagavan ga je prekinuo govore}i da je ovo su{tina Hri{}anstva.
P: Da, ali ne u o~ima sada{njih predstavnika Crkve. Zbog toga ja vi{e ne mogu od nje
da traìm pomo}. Da li ja imam Bhagavanovo dopu{tenje da je traìm drugde?
M: Ovo je prepu{teno tebi.
Posle pauze, [ri Bhagavan je govorio u smislu da su ljudi koji do|u ovamo dovedeni
nekom tajanstvenom Silom koja }e se brinuti za njihove potrebe. Razgovor se ovim prakti~no
zavr{io.
7. septembar 1938.
510. G. T.K.S. Ajer je pro~itao pasus iz knjige koja prihvata pet razli~itih podela (definicija
unutra{njeg organa) antahkarana (prema funkciji koju obavlja), na slede}i na~in:
(1) Ullam, (2) um, (3) intelekt, (4) cittam, (5) ego.
[ri Bhagavan je rekao: Uobi~ajena je podela na ~etiri. Peti ~lan, ullam, je unet da bi
podela odgovarala podeli na pet tattvi, tako da:
(1) Ullam (svest) je tattva (kosmi~ki element) akasha (eter), od vrha lobanje do obrva.
(2) Manas (sposobnost mi{ljenja) je tattva vayu (vazduh), od obrva do grla.
(3) Buddhi (intelekt) je tattva agni (svetlost), od grla do srca.
(4) Cittam (memorija) je tattva jala (voda), od srca do pupka, i
(5) Ahankara (ego) je tattva prithvi (zemlja) od pupka do perineuma.
Ullam je, tako, ~ist um, ili um u svom ~istom postojanju, tj. um bez misli. Kada se
neka osoba probudi iz sna, podiè se glava i prisutna je svetlost svesti. Ova svetlost je ve}
bila prisutna u srcu i kasnije se reflektuje na mozak i javlja se kao svesnost. Ali, ona nije
podeljena na delove sve dok ahankara ne u|e u igru. U nepodeljenom stanju, on je kosmi~ki
um, ili kosmi~ka svest. Ovo stanje obi~no traje kratko vreme i neprimetno se izgubi.
Upadanjem ega, ona postaje podeljena i diferencirana, i osoba kaè 'ja'. Ovo 'ja' je uvek
zdruèno sa nekim entitetom (ovde, telom). Tako se telo identifikuje kao 'ja', i sve ostalo
sledi.
277
Za ullam se kaè da je mesec, zato {to je on samo reflektovana svetlost. Prvobitna
svetlost je u srcu, i za nju se kaè da je sunce.
9. septembar 1938.
511. Major êdvik je preveo Na karmana na prajava... na engleski. [ri Bhagavan je obja{njavao
njeno zna~enje. Brahmaloka se moè tuma~iti subjektivno ili objektivno. Poslednje zna~enje
zahteva veru u spise koji govore o takvim lokama (podru~jima, svetovima), dok je prvo
zna~enje ~isto iskustveno i ne zahteva spolja{nji autoritet. Brahmaloka bi zna~ila brahma jnanu
(znanje brahmana) ili Samospoznaju (atmasakshatkara). Parantakala kao suprotnost aparantakali.
U potonjoj jive odlaze u zaborav da bi u{le u novo ro|enje. Njihov zaborav je prekriven
neznanjem (avidya). Para (transcendentno) je izvan tela. Parantakala je transcendencija nad
telom itd., tj. jnana (znanje). Paramritat prakriteh = iznad prakrti (prirode). Sarve (sve)
podrazumeva da su svi osposobljeni za znanje i oslobo|enje (mokshu). îtav slede}i pasus
podrazumeva ulazak u realno koje je iznad nerealnog.
ıBesmrtnost se ne postiè delanjem ili sticanjem potomstva, ili bogatstva. Neki postiù to
stanje odricanjem.
Mudraci (koji su pokorili ~ula) postiù taj sat, koji je uzvi{eniji od raja i blista potpuno
sam po sebi u Srcu.
Adepti (posve}enici u znanje) koji odricanjem i jednousmereno{}u postaju ~isti u srcu, i
koji su spoznali izvesnost istine kroz naro~ito znanje progla{eno Vedantom, postaju potpuno
oslobo|eni od uzro~ne maye, i posle raspadanja tela stiù u brahmaloku.
Samo ono koje kao suptilna akasha, negacija àlosti, svetli u lotosu srca, maju{no sedi{te
neukaljanog Vrhunskog u (unutra{njosti) srì tela, je vredno bogosluènja.
Samo je On Vrhunski Gospod, koji je iznad Prvobitne Re~i (pranava = Om) koja je
po~etak i kraj Veda, i u koju se utapa stvoriteljski Uzrok.‰
G. T.K.S. Ajer je kasnije pitao ne{to o muktaloki (podru~ju oslobo|enih du{a). [ri
Bhagavan je rekao da ona ima isto zna~enje kao brahmaloka.
P: Da li je neka vrsta suptilnog tela potrebna da bi se postiglo takvo podru~je?
M: Pranava zna~i stvarnu japu. Ona se, me|utim, tuma~i da je A, U, M, nada i bindu.
Od ovih, prva tri se interpretiraju kao Vishva, Taijasa, Prajna, i Virat, Hiranyagarbha, I{vara.
Nada i bindu (zvuk i svetlost) odgovaraju prani i manasu (vitalnoj energiji i umu).
Mandukya Upani{ada govori o tri mantre i turiya mantri. Kona~no zna~enje govori da
ona (turiya mantra) predstavlja stvarno stanje.
Na slede}e pitanje, Mahar{i je odgovorio: ıKaè se da postoje Panchapada Mahavakyani
(mahavakye - veliki nalozi - sa pet re~i), kao Tat tvam asi ati nijam ('Ti si to' je velika
istina). Prve tri re~i imaju svoju lakshya arthu (kratko, lako zna~enje), i sve one ozna~avaju
samo jedinu Istinu. Kaè se da je potrebno toliko napora i toliko discipline za brisanje
nepostoje}e avidye!‰
11. septembar 1938.
512. [ri Bhagavan je rekao: Svi brkaju svest uma sa sve{}u Sopstva (Samosve{}u). U dubokom
snu nema uma, ali niko ne pori~e svoje postojanje u toku spavanja. âk i dete kaè kada se
probudi: ıDobro sam spavao‰ - i ne pori~e svoje postojanje. 'Ja' izranja, um se okre}e napolje
kroz pet ~ula, i opaà objekte; to oni zovu direktnim opaànjem. Kada ih pitate da li se 'ja'
direktno opaà, oni se zbune, po{to se 'ja' ne obznanjuje kao objekat pred njima, i oni mogu
samo ~ulno opaànje da prepoznaju kao znanje - ova navika je tako jaka kod njih. Jedan stih
u Thevaramu kaè: ıO, mudraci, ùdite da prevazi|ete sav jad i nemojte brinuti za zaklju~ke i
primere iz spisa! Na{a Svetlost ve~no svetli iznutra! îstog uma, ìvite u Bogu!‰
278
To je direktno opaànje. Da li }e obi~ni ljudi to prihvatiti? Oni èle da se Bog pojavi
pred njima kao blistavo bi}e koje ja{e bika ([ivin bik Nandi). Jedna takva vizija, koja je
nastala, mora se i okon~ati. Ona je stoga prolazna. Thevaram govori o ve~nom i ve~no-
doìvljavanom Bi}u. Ovaj Thevaram vodi ~oveka direktno do Stvarnosti.
16. septembar 1938.
513. Major êdvik je ponovo dao svoj stihovani prepev mantre [ri Bhagavanu, da ga pro~ita.
[ri Bhagavan je blago govorio o tuma~enju Bhashyakare i dalje objasnio isto. Smatrati
brahmaloku za podru~je je, dakle, dopustivo. To je ono {to kaù purane i {to mnoge druge
{kole podrazumevaju razlaù}i kramamukti (stepenovano oslobo|enje). No, Upani{ade govore o
sadyomuktiju (trenutnom oslobo|enju), kao Na tasya prana utkramanti; ihaiva praleeyante - 'prane
ne izranjaju; one se tu gube'. Dakle, brahmaloka }e biti Spoznaja brahmana
(brahmasakshatkara). To je stanje, a ne podru~je. U potonjem slu~aju, paramritat mora biti
ispravno shva}en. On je para (transcendentan) utoliko {to je avyakrita uzro~na energija koja
transcendira univerzum, amrita (besmrtnost) po{to traje dok se ne spozna Sopstvo. Tako da }e
taj paramritat zna~iti avyakritu. [kola kramamukti (stepenovano oslobo|enje) kaè da prakti~ar
(upasaka) ide u podru~je svog boànstva, koje je izabrao, i koje je za njega brahmaloka. Du{a
koja dolazi na svaku drugu loku, vra}a se da bi se rodila ponovo. Ali, oni koji su dostigli
brahmaloku, ne. Dalje, oni koji èle neku posebnu loku, mogu ispravnim metodama da je
postignu. Me|utim, brahmaloka se ne moè dosti}i sve dok i jedna èlja postoji. Samo }e mu
beèljnost podariti ovu loku. Njegova beèljnost je znak da vi{e ne postoji podsticaj za
ponovno ro|enje.
Doba Brahme (Tvorca) je prakti~no nemerljivo. Kaè se da ìvot vladaju}eg boànstva
neke loke ima odre|eno trajanje. Kada ono mine, i njegova loka se rastvara. Stanovnici se
istovremeno osloba|aju, bez obzira na razli~itu prirodu individualne svesti koju su imali pre
Samospoznaje.
[kola kramamukti se suprotstavlja ideji sadvomukte (trenutnog oslobo|enja) zato {to se
pretpostavlja da jnani gubi telesnu svest istovremeno kada se raspr{i neznanje, ali nastavlja da
ìvi u telu. Oni pitaju: ıKako }e telo funkcionisati bez uma?‰ Odgovor je prili~no razra|en:
Znanje (jnana) nije nespojivo sa neznanjem (ajnana) zato {to se otkriva da Sopstvo u
svojoj ~istoti ostaje zajedno sa semenom neznanja u dubokom snu. A nespojivost se javlja
samo u stanju budnosti i sanjanja. Neznanje ima dva vida: prekrivanje i mno{tvenost. Od ovih,
prekrivanje (avarana) ozna~ava veo koji sakriva Istinu. Ona preovla|uje u toku spavanja.
Mno{tvenost (vikshepa) je aktivnost u razli~itim prilikama. Ona omogu}ava ra|anje raznolikosti i
preovla|uje u stanju budnosti i sanjanja (jagrat i svapna). Ako se podigne veo (avarana), opaà
se Istina. Ona se podiè za jnanija i tako njegov omota~ uzro~nosti (karana sharira) prestaje
da postoji. Za njega se nastavlja samo delovanje mno{tvenosti (vikshepa), razlikovanje ostaje
(Istina nije prekrivena velom). âk i tako, ona nije ista za jednog jnanija, kao {to je za
ajnanija. Ajnani ima sve vrste utisaka (vasana) tj., o delanju i isku{avanju posledica delanja,
dok je jnani pristao da bude delatelj (karta). Zato kod njega preovladava samo jedna vrsta
utisaka. I ona sama je veoma slaba i ne nadvladava ga, zato {to je on uvek svestan, sat citt
ananda, prirode Sopstva. Jedini ostatak uma koji ostaje kod jnanija je veoma fina bhoktrtva
vasana i zbog toga se ~ini kao da on ìvi u telu.
Kada se ovo obja{njenje primeni na mantru, ono odgovara slede}em: Jnani ima uni{tenu
karana shariru; sthula sharira (fizi~ko telo) nema na njega uticaja i tako|e je uni{tena za sve
prakti~ne stvari. Preostaje samo sukshma sharira (suptilno telo). Ono se druga~ije zove ativahika
sharira. To je ono koje svako zadràva po{to odbaci fizi~ko telo. Sa njim oni putuju u druge
svetove (loke) dok se ne uzme jedno drugo pogodno fizi~ko telo. Pretpostavlja se da jnani sa
ovim suptilnim telom odlazi u brahmaloku. Onda se i ono rastvara i on odlazi u kona~no
oslobo|enje.
279
îtavo obja{njenje je namenjeno samo posmatra~u sa strane. Sam jnani nikada ne}e
postaviti takva pitanja. On zna iz svog iskustva da nije vezan nikakvom vrstom ograni~enja,
nikakvim telom.
P: [ta je 'kona~no oslobo|enje' prema ovom obja{njenju?
M: Suptilno telo odgovara ~istoj svetlosti koju doìvljavamo odmah posle bu|enja, pre
nego {to se javi ego. To je Kosmi~ka svest. To je samo svetlost koja je reflektovana iz Srca.
Kada reflektovanje prestane i ostane samo Prvobitna Svetlost u Srcu, to je kona~no
oslobo|enje.
P: Ali, Yoga vasishta kaè da je um jivanmukte nepromenljiv.
M: Tako i jeste. Nepromenljivi um je isto {to i ~ist um. Kaè se da je jnanijev um ~ist.
Yoga vasishta tako|e kaè da brahman nije niko drugi do jnanijev um. Dakle, brahman je samo
~ist um.
P: Da li }e opis brahmana kao sat-citt-anande odgovarati ovom ~istom umu? Jer, i on
sam }e biti uni{ten u kona~nom oslobo|enju.
M: Ako prihvatimo ~ist um, onda i Blaènstvo (ananda) koje doìvljava jnani mora da
se prihvati kao reflektovano. Ova refleksija se kona~no mora utopiti u Prvobitno. Zato se
stanje jivanmukte poredi sa odrazom ~istog ogledala u drugom ~istom ogledalu. [ta }emo na}i
u takvom odrazu? îstu akashu (etar). Sli~no, jnanijevo reflektovano Blaènstvo (ananda)
predstavlja pravo Blaènstvo.
Ovo su samo re~i. Dovoljno je da neko postane antarmukhi (okrenut unutra). U~enja
(shastre) nisu potrebna umu koji je okrenut unutra. Ona su namenjena ostalima.
514. G. Mek Ajver, oboàvatelj koji ovde stalno boravi, pitao je [ri Bhagavana da li da ode u
[vajcarsku, jer ga je jedan guru pozvao tamo. [ri Bhagavan je rekao: ıNeka Sila ga je ovamo
dovela i ona ga vodi u Evropu. Neka se on uvek se}a da je svet samo projekcija uma, a um
je u Sopstvu. Gde god da se telo kre}e, um se mora dràti pod kontrolom. Telo se kre}e, ali
ne i Sopstvo. Svet je unutar Sopstva, to je sve.‰
17. septembar 1938.
515. P: U ju~era{njem obja{njenju se kaè da odstranjenje avarane rezultira poni{tenjem

kauzalnog tela (karana sharire). To je jasno. Ali, za{to se smatra da otpada i grubo telo?
M: Postoje dve vrste vasana: bandha hetu (koje uzrokuju ropstvo) i bhoga hetu (koje
daju samo uìvanje svih iskustava). Jnani je prevazi{ao ego i zato su svi uzroci ropstva van
dejstva. Tako je bandha hetu okon~an i prarabdha (pro{la karma) preostaje kao bhoga vasana
(da omogu}ava iskustva). Zato se kaè da samo sukshma sharira preìvljava jnanu. Kaivalya
kaè da se sanchita (pro{la, ste~ena) karma okon~ava istovremeno sa ra|anjem jnane; da agami
(karma koja se sada skuplja) vi{e ne deluje, jer ne postoji ose}anje ropstva; da }e se
prarabdha iscrpsti samo iskustvom (bhoga). Tako se poslednja okon~ava kada istekne vreme, a
tada i grubo telo otpadne zajedno s njom. (sukshma sharirom).
Tri tela (sharira traya) i tri karme (karma traya) su obi~ne fraze namenjene nasla|ivanju
onih koji se raspravljaju. Nijedna nema uticaja na jnanija.
Aspirantu se nalaè da na|e ko je on. Ako to u~ini, on se ne}e zanimati za
raspravljanje o ovakvim pitanjima. Na|i Sopstvo, i po~ivaj u Miru.
22. septembar 1938.
516. Postavilo se pitanje da li je svet stvaran ili je nestvaran, posto sami advaitini potvr|uju
oba stava. [ri Bhagavan je rekao da je nestvaran ako se posmatra kao odvojen od Sopstva, a
stvaran, ako se posmatra kao Sopstvo.
25. septembar 1938.

280
517. Bilo je re~i o dvema slokama iz Yoga Vasishte, gde se pominje spiritizam u mlechcha
desai. G. Mek Ajver je rekao da crna magija preovla|uje na Zapadu vi{e nego {to je poznato.
Pisac se tada setio kako je Pol Branton jednom rekao da se bojao neke ène zbog njene veze
sa crnom magijom.
[ri Bhagavan je pitao da li je gospodin ~itao Devikalottam. Zatim je rekao da se u njoj
osu|uje crna magija. Dodao je i da takvim ve`bama ljudi sami sebe osu|uju na propast.
Avidya (neznanje) je i samo zlo, i ~ini da ~ovek izvr{i samoubistvo. Za{to onda ovom zlu treba
dodati jo{ i crnu magiju?
P: Kakav lek moè da pomogne `rtvi crne magije?
M: Bhakti (predanost Bogu).
P: Izgleda da je neodupiranje jedini lek za sve vrste zla, kao {to je kleveta.
M: Upravo tako. Ako te neko zloupotrebi ili ozledi, lek nije ni u vra}anju milog za
drago, niti u otporu. Samo ostani tih. Ova ti{ina }e doneti mir ozle|enom, ali }e napada~ biti
nemiran sve dok ne bude prinu|en da ozle|enome prizna svoju gre{ku.
Kaù da je crna magija bila kori{}ena protiv najve{ih svetaca Indije, jo{ od davnina.
Askete iz {ume Daruka su je koristili protiv samog [ive.
Onda se razgovor okrenuo na brahmaloku.
[ri Bhagavan je rekao da je brahmaloka isto {to i atmaloka. Opet, brahmaiva lokah je
brahmalokah ('sam Brahma je to podru~je') i Brahma je atma. Dakle, brahmaloka je samo
Sopstvo.
Loka i aloka zna~e isto. Ona su isto {to je andamillakkan u Ulladu Narpadu. Lokyate iti
lokah (Ono {to se vidi je loka).43
27. septembar 1938.
518. G. V. Gupta, Telugu pandit, ovde je u poseti. [ri Bhagavan je rekao u toku razgovora:
ıAhamkriti (ego) nije isto {to i aham. Ovo potonje je Vrhunska Stvarnost, dok je prva ego.
On se mora prevazi}i, pre nego {to se spozna Istina. Vrhunsko Bi}e je nemanifestovano, a
prvi znak manifestovanja je Aham Sphurana (svetlost 'ja'). Brhadaranyaka Upani{ada kaè: aham
nama abhavat (On je postao imenovan sa 'ja'). To je prvobitno ime Stvarnosti.‰
Pandit je pitao o delovanju Milosti. Da li to guruov um deluje na um u~enika, ili ne{to
drugo?
M: Najvi{i oblik Milosti je }utnja (mouna). Ona je i najvi{a upadesha.
P: Vivekananda je tako|e rekao da je ti{ina najglasniji oblik molilve.
M: To je ta~no za ti{inu u~enika. Guruova ti{ina je najglasnija upadesha. Ona je i
najvi{i oblik Milosti. Sve druge dikshe (inicijacije), kao sparsa, chakshus se izvode iz moune
(ti{ine). One su, tako, sekundarne. Mouna je primaran oblik. Ako je guru u }utnji, um u~enika
se sam od sebe pro~i{}ava.
P: Da li je na mestu da se neko moli Bogu ili guruu kada je pogo|en svetovnim
patnjama?
M: Bez sumnje.
519. M: Mahavakye i njihova tuma~enja vode raspravama koje se ne mogu okon~ati i drè um
u~enika angaòvan spolja. Da bi se um okrenuo unutra, ~ovek mora direktno da se smesti
(smiri) u 'ja'. Onda je kraj spolja{njim aktivnostima i preovladava savr{en Mir.
Kasnije su pred [ri Bhagavanom pro~itali jedan pasus iz Yoga Vasishte, koji ukazuje na
inicijaciju pogledom i inicijaciju dodirom.
[ri Bhagavan je primetio: ıDak{inamurti je bio u }utnji kada su mu pri{li u~enici. To je
najvi{i oblik inicijacije. On uklju~uje u sebe sve ostale. U drugim inicijacijama mora da se
43
Loka doslovno ozna~ava 'osvetljeni prostor', vidljivi prostor, (bilo koji) svet koji se opaà. (Prim. I.A.)
281
ustanovi odnos subjekat-objekat. Ako nema ova dva, kako da jedan gleda na drugog, ili ga
dodirne? Mouna diksha je najsavr{enija; ona zamenjuje gledanje, dodirivanje i u~enje. Ona }e
na sve na~ine pro~istiti ~oveka i utemeljiti ga u Stvarnosti.‰
520. Jedan gospodin iz Australije (G. Loumen) je tu u poseti. îni se da prou~ava Hindu
sistem filosofije. Po~eo je govore}i da veruje u jedinstvo, da je jiva jo{ u iluziji, itd.
M: Kakvo je to jedinstvo u koje veruje{? Kako individualna du{a (jiva) moè sebi na}i
mesta u njemu?
P: Jedinstvo je Apsolut.
M: Ne moè biti mesta za individuu (jivu) u Jedinstvu.
P: Ali, individua nije spoznala Apsolut i zami{lja da je odvojena.
M: Jiva je odvojena zato {to mora da postoj da bi ne{to zami{ljala.
P: Ali, ona je nerealna.
M: Neka nerealna stvar ne moè proizvesti efekte. To je kao da kaè{ da si ubio neku
ìvotinju ze~jim rogom. Zecu ne rastu rogovi.
P: Vidim apsurdnost. Ali, ja govorim sa fizi~kog plana.
M: Ti kaè{ 'ja'. Ko je taj 'ja'? Ako njega prona|e{, kasnije moè{ da kaè{ ~ija je
iluzija.
Malo kasnije, [ri Bhagavan je pitao:
Ti kaè{ da si sada na fizi~kom planu. Na kojem si planu u toku dubokog sna?
P: Ja mislim da sam i tada na fizi~kom planu.
M: Kaè{: 'Ja mislim'. To zna~i da ti to govori{ sada, kada si budan. U svakom slu~aju,
ti prihvata{ da postoji{ u dubokom snu, zar ne?
P: Da, ali ja onda ne funkcioni{em.
M: Zna~i, postojao si u dubokom snu. Ti si tada bio isti ovaj koji sada postoji? Jesi li?
P: Da.
M: S tom razlikom {to nisi funkcionisao u dubokom snu. Ili bolje, ti si zdruèn sa
sposobno{}u mi{ljenja u budnom stanju, a u snu si odvojen. Nije li tako?
P: Jeste.
M: Koja je, onda, tvoja prava priroda? Da li ona zdruèna sa mi{ljenjem, ili ona bez
njega?
P: Sada vidim. Ali, ja nisam bio svestan svog bi}a u snu.
M: To kaè{ sada. Ne kaè{ to u snu. Ili mo`da pori~e{ svoje bi}e (sâmo postojanje u
snu)?
P: Ne.
M: To potvr|uje da ti postoji{ u oba stanja. Apsolutno Postojanje je Sopstvo. Ti si,
dakle, svestan Postojanja. To postojanje je, dakle, svest (sat je citt). To je tvoja prava priroda.
P: Ali, misaona svesnost je nu`na ~ak i za spoznaju.
M: Ta svesnost je namenjena eliminaciji svakog mi{ljenja.
P: Zbog svog neznanja, ja ne spoznajem Apsolutno Postojanje-Svest.
M: Ko je 'ja'? îje je neznanje? Odgovori na ova pitanja }e sami biti dovoljni da
pokaù da si ve} spoznat. Ima li ikoga ko pori~e svoje sopstveno postojanje? I da li iko moè
re}i da nije postojao u snu? Ovako se îsto Postojanje priznaje. Priznavanje tako|e
podrazumeva svest. Dakle, svi ljudi su spoznati. Uop{te nema ljudi u neznanju.
P: Da, razumem. Ali, imam jedno malo pitanje. Stanje Spoznaje je stanje beèljnosti.
Ako je ljudsko bi}e beèljno, ono prestaje da bude ljudsko.
M: Ti priznaje{ svoje postojanje u snu. Onda nisi funkcionisao. Nisi bio svestan nijednog
grubog tela. Nisi sebe ograni~io na ovo telo. Tako da nisi mogao na}i ni{ta {to je odvojeno
od tvog Sopstva.
Sada, u budnom stanju, nastavlja{ da postoji{ kao to isto Postojanje, s tim {to su tome
dodata ograni~enja tela. Ova ograni~enja ~ine da vidi{ druge objekte. Otuda se javlja èlja.
Me|utim, stanje beèljnosti u snu nije te bilo u~inilo manje sre}nim nego {to si sada. Nisi
282
ose}ao nikakav nedostatak. Nisi u~inio sebe jadnim time {to nisi zadovoljavao èlje. No, sada
se bavi{ èljama, zato {to si ograni~en na ovaj ljudski sklop. Za{to èli{ da zadrì{ ova
ograni~enja i nastavlja{ da se bavi{ èljama?
[ri Bhagavan je nastavio:
Da li ti telo kaè da postoji{? Izvesno, to je ne{to {to je izvan tela, a {to ostaje
svesno. [ta je to?
Ho}e{ li re}i da je to 'ja', misle}i na ego, koji se ra|a istovremeno sa bu|enjem
pojedinca iz sna? Neka bude tako. Telo nije svesno. Apsolut ne govori. Ego govori. U snu ne
ùdimo za oslobo|enjem. Aspiracija se ra|a tek u budnom stanju. Funkcije budnog stanja su
funkcije ega koji je jednozna~an sa 'ja'. Prona|i ko je ovo 'ja'. Kada bude{ tako ~inio i
obitavao kao 'ja', sve ove sumnje }e se razjasniti.
28. septembar 1938.
521. Neki ~lanovi kongresa uru~ili su Mahar{iju slede}a pitanja:

1. Koliko dugo je Indiji su|eno da podnosi ropstvo?
2. Nisu li sinovi Indije dali dovoljno `rtava za njeno oslobo|enje?
3. Da li }e Indija do}i do slobode za ìvota Mahatme Gandhija?
Nije dat kategori~an odgovor na gornja pitanja. [ri Bhagavan je prosto primetio:
ıGandhi se predao Boànskom i dela prema tome, bez sebi~nog interesa. On se ne obazire na
rezultate, nego ih prihvata kakvi god da se pokaù. Takav mora da bude stav nacionalnih
radnika.‰
P: Da li }e rad biti krunisan uspehom?
M: Ovo pitanje se javlja zato {to se pitalac nije predao.
P: Zna~i li, onda, da ne treba da mislimo i radimo za blagostanje zemlje?
M: Prvo se pobrini za sebe, a ostalo }e prirodno da sledi.
P: Ja ne govorim o li~noj koristi, ve} o blagostanju zemlje.
M: Prvo se predaj, pa vidi. Sumnje se javljaju jer nema predaje. Stekni snagu predajom
i onda }e{ na}i da se tvoja okolina unapredila do onog stepena snage koju si ti stekao.
P: Zar ne treba da znamo da li }e na{e delanje biti vredno napora?
M: Sledi Gandhijev primer u radu za nacionalnu stvar. 'Predaja' je nalog.
Slede}i listi} je tako|e uru~en [ri Bhagavanu:
Nas ~etvorica smo iz Kurga. Vra}amo se iz Delhija, gde nas je poslao Curgski komitet
da kao poslanici u~estvujemo u radnom odboru Indijskog nacionalnog kongresa. Budite ljubazni,
i uputite neku poruku narodu Kurga i Curgskom oblasnom komitetu.
Kada je uru~en i ovaj list, [ri Bhagavan je rekao da isti odgovor vaì i u ovom slu~aju.
Poruka se sadrì u re~i 'Predaja'.
29. septembar 1938.
522. Jedan posetilac je rekao [ri Bhagavanu:

Ja èlim znanje.
M: Ko èli znanje?
P: Ja ga èlim.
M: Ko je taj 'ja'? Prona|i 'ja', i zatim vidi koje znanje }e ti jo{ biti potrebno.
2. oktobar 1938.
523. Poseban voz sa hodo~asnicima je dovezao vi{e posetilaca iz Bengala. Jedan od njih je
rekao da je ~itao knjigu g. Pola Brantona i da je jo{ od tada ùdeo da vidi [ri Bhagavana.
Pitao je:
Kako da prevazi|em svoju strast?
283
M: Na|i njen koren i onda }e ostalo biti lako. (Kasnije:) [ta su strasti? Poùda, bes,
itd. Za{to se one javljaju? Zbog sklonosti ili odbojnosti prema objektima koje vidi{. Za{to se
objekti projektuju pred tobom? Zbog tvoje avidye, tj. neznanja. Neznanja ~ega? Sopstva. Zna~i,
ako prona|e{ Sopstvo i obitava{ u njemu, ne}e biti problema zbog strasti.
(Kasnije:) Opet, {ta je uzrok strastima? @elja da se bude sre}an ili uìva u zadovoljstvu.
Za{to se javlja èlja za sre}om? Zato {to je sâma tvoja priroda sre}a, i prirodno je da joj
teì{. Ove sre}e nema nigde, osim u Sopstvu. Nemoj je traìti drugde, nego traì Sopstvo i
obitavaj u njemu.
Jo{ jednom: opet, ta sre}a koja je prirodna samo se ponovo otkriva, tako da ne moè
biti izgubljena. Dok je sre}a koja se ra|a iz drugih subjekata spolja{nja, i zato se lako gubi.
Stoga, ona nije trajna, pa nije vredna da je traìmo.
Dalje, ne treba da se ohrabruje ùdnja za uìvanjima. Ne moèmo da ugasimo vatru
sipaju}i na nju benzin. Poku{aj da se privremeno zadovolji ùdnja kako bi se strasti kasnije
potisnule, je prosto sme{an.
Postoje, bez sumnje, i drugi metodi za savladavanje strasti. To su (1) regulisana ishrana,
(2) post, (3) ve`be yoge, (4) lekovi. Me|utim, njihovo delovanje je prolazno. îm se zapreka
ukloni, strasti se ponovo javljaju sa jo{ ve}om snagom. Jedini na~in da ih prevazi|emo je da
ih izbri{emo. To se radi tako {to se prona|e njihov izvor, kao {to je malopre obja{njeno.
524. Jedan drugi hodo~asnik je pitao:

Ja sam ~ovek koji ima porodicu. Da li je mogu}e da oni koji ìve u porodici do|u do
oslobo|enja i, ako jeste, na koji na~in?
M: Pa, {ta je porodica? îja je to porodica? Ako se prona|u odgovori na ova pitanja,
ostala se re{avaju sama od sebe. Reci mi: Da li si ti u porodici, ili je ona u tebi?
Posetilac nije odgovorio. Onda je [ri Bhagavan nastavio sa svojim ispitivanjem: ıKo si
ti? U tebi se sadrè tri aspekta ìvota, naime, budnost, sanjanje i stanje dubokog sna. U snu
nisi bio svestan porodice i vezivanja za nju, i tako se ova pitanja tada nisu javljala. Ali, sada
si svestan porodice i vezivanja, i zbog toga traì{ oslobo|enje. No, ti si sve vreme ista osoba.‰
P: Ispravno je da traìm oslobo|enje, zato {to ja sada ose}am da sam u porodici.
M: U pravu si. Ali, razmotri i reci: Da li si ti u porodici, ili je ona u tebi?
Jedan drugi posetilac je upao: ı[ta je porodica?‰
M: To je to. To mora da se zna.
P: Tu je moja èna, a tu su i deca. Oni zavise od mene. To je porodica.
M: Da li ~lanovi porodice vezuju tvoj um? Ili se ti vezuje{ za njih? Da li oni dolaze
da ti kaù: 'Mi smo porodica. Budi sa nama.'? Ili ih ti smatra{ za svoju porodicu, i da si
vezan za njih?
P: Ja smatram da su oni moja porodica i ose}am se vezanim za njih.
M: Upravo tako. Zato {to misli{ da je ta-i-ta tvoja èna, i da su ti-i-ti tvoja deca, ti
misli{ i da si za njih vezan.
Ove misli su tvoje. One samo tebi duguju svoje postojanje. Ti moè{ da se bavi{ tim
mislima, ili da ih napusti{. U prvom slu~aju se radi o ropstvu, a u drugom o oslobo|enju.
P: Nije mi to sasvim jasno.
M: Ti mora{ da postoji{ da bi mogao da misli{. Moè{ da misli{ ove misli, ili neke
druge. Misli se menjaju, ali ti ne. Pusti prolazne misli da odu, a ti se drì nepromenljivog
Sopstva (Sebe). Misli stvaraju tvoje ropstvo. Ako se napuste, do}i }e do oslobo|enja. Ropstvo
nije spolja{nje. Zato ne treba da se traì spolja{nji lek za njega. Ti moè{ da izabere{ da
misli{, i tako se vezuje{, ili prestane{ da misli{, i bude{ slobodan.
P: Ali, nije lako ne razmi{ljati.
M: Ne mora{ da prestane{ da misli{. Samo misli o korenu misli; traì ga, i na|i.
Sopstvo svetli samo po sebi. Kada se ono na|e, misli prestaju same od sebe. To je
oslobo|enje od ropstva.
P: Da. Sada razumem. Sada sam to nau~io. Da li je guru neophodan?
284
M: Sve dok sebe smatra{ za pojedinca, potreban ti je guru da ti pokaè da nisi vezan
ograni~enjima, i da je tvoja priroda da si slobodan od njih.
525. Jedan drugi posetilac je pitao:

Delanje je ropstvo. Ne moè se ostati bez neke vrste aktivnosti. Tako se ropstvo i dalje
razvija. [ta treba da ~inimo u tim okolnostima?
M: Treba da se pona{amo na takav na~in da ne ja~amo ropstvo, nego da ga slabimo.
To je nesebi~no delanje.
4. oktobar 1938.
526. Jedan posetilac je pitao [ri Bhagavana:

Ljudi daju Bogu neka imena i kaù da je ime sveto i da njegovo ponavljanje podaruje
prednosti. Moè li to da bude istina?
M: Za{to ne? Ti ima{ ime na koje se odaziva{. Ali, tvoje telo se nije rodilo sa tim
imenom ispisanim na sebi, niti je ikome reklo da ima to i to ime. Pa, ipak, tebi je dato ime,
i ti se na njega odaziva{, zato {to si se poistovetio sa tim imenom. Stoga, ime ozna~ava ne{to,
i to nije puka fikcija. Sli~no tome, Bo`je ime je delotvorno. Ponavljanje imena zna~i se}anje
na to {to ono ozna~ava. Otuda ono donosi prednosti.
No, ~ovek nije izgledao zadovoljan. Kona~no je èleo da se povu~e i molio je za [ri
Bhagavanovu Milost.
{ri Bhagavan ga je sada pitao kako bi puki zvuci koji ga uveravaju u Milost, mogli da
ga zadovolje, ako ne bi imao vere.
Obojica su se smejali i posetilac se povukao.
4. oktobar 1938.
527. Grupa uglednih dama iz Kurga je bila u sali.

Jedna od njih je pitala: Ja sam primila mantru. Ljudi me pla{e govore}i da ona moè
da izazove nepredvidljive posledice ako se ponavlja. Ona je samo pranava. Zato traìm savet.
Smem li da je ponavljam? Imam prili~nu veru u nju.
M: Sigurno, ona treba da se ponavlja sa verom.
P: Da li }e ona delovati sama po sebi? Ili, da li bi ste mi ljubazno dali jo{ neka
uputstva?
M: Cilj ponavljanja mantre je da se spozna da se to isto bez napora ve} odvija u nama.
Usmeno ponavljanje postaje mentalno, a mentalno se kona~no otkriva kao ve~no. Ta mantra je
stvarna priroda osobe. I to je stanje spoznaje.
P: Moè li se na taj na~in posti}i blaènstvo samadhija?
M: Ponavljanje mantre postaje mentalno i kona~no se otkriva kao Sopstvo. To je
samadhi.
P: Molim Vas, ukaìte mi Milost i oja~ajte me u mojim naporima!
13. oktobar 1938.
528. Sredove~ni ~ovek iz Andre je pitao: Da li je misao na Boga neophodna da bi se na{

pogled fiksirao (odnosno, da bi se um u~inio jednousmerenim)?
M: Koja je ve`ba u pitanju?
P: Fiksiranje pogleda.
M: Zasto?
P: Da bih stekao koncentraciju.
M: Ve`ba daje dovoljno posla o~ima; ali, gde je u procesu ve`be posao za um?
P: [ta treba da radim za to?
285
M: Da misli{ na Boga, izvesno.
P: Da li od ve`banja moè neko da se razboli?
M: To moè da se dogodi. Ali, sve }e se dovesti u red samo od sebe.
P: Ve`bao sam dhyanu ~etiri sata dnevno, a fiksiranje pogleda dva. Razboleo sam se.
Onda su drugi rekli da je to zbog moje ve`be. Zato sam napustio dhyanu.
M: Stvari }e se srediti same.
P: Nije li bolje da se pogled o~iju fiksira prirodno?
M: Na {ta misli{?
P: Da li je potrebno ve`bati da bi se pogled fiksirao, ili je bolje pustiti da se to desi
samo od sebe.
M: [ta je drugo ve`ba, ako ne nastojanje da se ne{to u~ini prirodnim? To }e postati
prirodno posle dugog ve`banja.
P: Da li je pranayama korisna?
M: Da. Ona je korisna.
P: Nisam je radio. Treba li da je ve`bam?
M: Sve }e biti dobro, uz dovoljnu snagu uma.
P: Kako da postignem snagu uma?
M: Pranayamom.
P: Da li je nu`no regulisati ishranu?
M: To je sigurno korisno.
P: Da li moja kontemplacija treba da bude usmerena na beskrajno, ili na ograni~eno
bi}e?
M: Kako to misli{?
P: Mogu li da kontempliram naizmeni~no na [ri Kri{nu i [ri Ramu?
M: Svaka vera (bhavana) podrazumeva podelu (khanda).
15. oktobar 1938.
529. U toku razgovora, [ri Bhagavan je rekao da je Thiru|nanasambandar pevao u slavu [ri
Aruna~ale. Naveo je i pri~u koju }emo ukratko preneti:
\nanasambandar se rodio u ortodoksnoj porodici, pre oko 1500 godina. Kada je imao
tri godine, otac ga je odveo u hram u Shijali. Ostavio je de~aka na obali svetog bazena i
krenuo je da se okupa. Kad je u{ao u vodu de~ak je po~eo da pla~e, jer nije vi{e video svog
oca. U istom trenutku pojavili su se [iva i Parvati. [iva je rekao Parvati da nahrani de~ka
svojim mlekom, i ona je nato~ila mleko u {olju i dala je u ruke de~aku. On je pio i bio je
sre}an.
Kada je otac iza{ao iz vode, video je de~aka sa tragovima mleka oko usana kako se
sme{i. Pitao ga je {ta mu se dogodilo. De~ko nije odgovorio. Otac se prepla{io, jer je de~ko
po~eo da peva pesme. Bile su to himne u slavu [ive koji se pred njim pojavio. Pevao je:
'Onaj sa min|u{ama... ([iva) razbojnik koji mi je oteo um... '
On je tako postao jedan od naj~uvenijih bhakta i mnogi su ga traìli. Vodio je
energi~an i aktivan ìvot; i{ao na hodo~a{}e na vi{e mesta ju`ne Indiji. Oènio se u svojoj
{esnaestoj. Mlada i mladoènja su krenuli u mesni hram da dobiju darshan od Boga odmah
posle zavr{etka obreda ven~anja. Velika grupa je i{la sa njima. Kada su stigli do hrama, to
mesto je bilo u zaslepljuju}oj svetlosti i hram se nije mogao videti. Me|utim, u ble{tavoj
svetlosti je postojao jedan vidljivi prolaz. \nanasambanda je rekao ljudima da u|u u prolaz.
U{li su. On i njegova mlada èna obi{li su krug oko svetlosti, (pradakshina, obilaènje oko
boànstva), i zatim su oboje za ostalima u{li u prolaz. Svetlost je nestala, ne ostavljaju}i ni
traga od onih koji su u{li. Hram se opet pojavio, obi~an kao i pre. Ovo je bio ìvot mudraca,
kratak, ali pun doga|aja.
286
Na jednom od svojih putovanja, on je do{ao u Arijanainalur ili Tirukoilur, petnaest milja
od Tiruvanamalaija. To mesto je ~uveno po [ivinom hramu. (Ovde je [ri Bhagavan imao onu
viziju Svetlosti, na svom putu za Tiruvanamalai, u svojoj sedamnaestoj godini. [ri Bhagavan
tada nije znao da je mesto bilo osve}eno stopalom Tiru|nanasambandara, jo{ pre nekih
petnaest vekova.)
Dok je drevni mudrac boravio u Arijanainaluru, pri{ao mu je jedan starac koji je nosio
korpu sa cve}em. Mladi mudrac je pitao starca ko je on. Ovaj je odgovorio da je sluga [ri
Aruna~ale, Boga koji ovde obitava u obliku Brega.
Mudrac: Koliko je to daleko odavde?
Starac: Ja svakoga dana hodam odande dovde, skupljaju}i cve}e za dnevno bogosluènje.
Zna~i, to je tu, blizu.
Mudrac: Onda }u i}i s tobom do tog mesta.
Starac: Zaista, retko zadovoljstvo za mene.
Krenuli su zajedno, sa velikom masom ljudi koja je pratila mudraca. Po{to su pre{li
odre|enu udaljenost, Mudrac je hteo da pita koliko jo{ ima do tog mesta. Ali, starac se u
me|uvremenu izgubio. Ubrzo potom, banda plja~ka{a je napala hodo~asnike, koji su im predali
sve {to su imali kod sebe. Nastavili su naporno svojim putem, i kona~no stigli na odredi{te.
Mladi Mudrac je pao u kontemplaciju. Pojavio se Bog i rekao je da su plja~ka{i samo Njegovi
sledbenici i da }e njegove potrebe biti zadovoljene. Tako je i bilo, grupi hodo~asnika su
ispunjene potrebe. Mudrac je pevao himne u slavu [ri Aruna~ale. U jednom od stihova, on
kaè:
'Ti si gusta masa jnane, u stanju da odstrani{ kod Svojih oboàvatelja ideju 'ja sam
telo'! ôpori gazela, veprova i medveda silaze niz Tvoje obronke u no}i, traè}i hranu na
ravnicama. Krda slonova idu sa Tvojih ravnica na Tvoje obronke, gde mogu na}i mir. Tako se
razli~ita krda ìvotinja sre}u na Tvojim obroncima.'
[ri Bhagavan je nastavio: Zna~i da je pre 1500 godina ovaj Breg morao biti gusta {uma.
On je od tada ogoljen, vekovima su ga kr~ile drvose~e.
Pri~a o [ri Aruna~ali, koju je tajanstveni starac dao \nanasambandi, je sadràna u tristo
sloka Upamanjuove Bhakta Charite. Jedan od Ar~aka u hramu imao je kod sebe i pokazao je
[ri Bhagavanu prilikom hramskog obreda jednog od poslednjih meseci. [ri Bhagavan je
prepisao sloke.
530. Iz dnevnika Amamalai Svamija, [ri Bhagavanovog dobrog oboàvatelja koji boravi u [ri
Ramanasramamu:
U~enja [ri Ramane Bhagavana.
1. Onaj ~ovek koji je aktivan u svetu, ali ostaje beèljan i ne gubi iz vida svoju su{tinsku
prirodu, samo on je istinski ~ovek.
Ovo je bio odgovor Svamiju koji je èleo da se povu~e u pe}inu da bi praktikovao
meditaciju.
2. Pitao je za sannyas. Da li ~ovek treba da se svega odrekne, kako bi do{ao do Oslobo|enja?
M: Bolji od ~oveka koji misli 'ja sam se odrekao svega', je onaj koji obavlja svoju
du`nost, ali ne misli 'ja radim ovo' ili 'ja sam ~initelj'. âk i sannyasi koji misli 'ja sam
sannyasi' ne moè biti pravi sannyasi, dok doma}in koji ne misli 'ja sam doma}in' je uistinu
sannyasi.
531. P: Jedna osoba kaè ne{to na jedan na~in. Neko drugi to isto kaè druga~ije. Kako da
se ustanovi istina?
M: Svako vidi samo svoje Sopstvo, uvek i svugde. Svet i Boga }emo na}i po slici nas
samih.
Neki Najanar je oti{ao u Kalahasti da dobije darshan Boga. On je tamo sve ljude video
kao [ivu i [akti, zato {to je sam bio takav. Opet, Dhamaputra je smatrao da je ~itav svet
sazdan od ljudi koji imaju ovu ili onu zaslugu, i da je svaki ~ovek bio ~ak bolji od njega
287
samog iz ovog ili onog razloga. A Durjodhuana ~ak nije mogao da na|e ni jednu jedinu
dobru osobu na svetu. Svako odraàva svoju sopstvenu prirodu.
532. P: Zar nema ni jednog na~ina da se izbegnu patnje sveta?

M: Ima samo jedan na~in, i on se sastoji u tome da se ni pod kojim okolnostima ne
izgubi svoje Sopstvo iz vida.
Jedini lek za sve bole{tine sveta je ispitivati 'Ko sam ja?'. To je, tako|e, savr{eno
blaènstvo.
533. Ubrzo posle objave u novinama da }e Ghandi u zatvoru u Jervadi postiti dvadesetjedan
dan, dva mladi}a su do{la [ri Bhagavanu. Bili su veoma uzbu|eni. Rekli su: ıMahatma }e
postiti dvadesetjedan dan. Mi ho}emo dopu{tenje od [ri Bhagavana da otr~imo gore do
Jervade, tako da i mi moèmo da postimo dok i on. Molimo vas, dopustite nam to. @urimo
da idemo.‰ Rekav{i to, bili su ve} spremni da izjure. [ri Bhagavan se nasme{io i rekao:
ıDobar je znak {to imate takva ose}anja. Ali, {ta sada moète u~initi? Steknite snagu koju je
Gandhi ve} stekao svojom askezom. Uspe}ete kasnije.‰
534. [ri Bhagavan je ~esto imao obi~aj da kaè: ıTi{ina je najvi{a re~itost. Mir je najvi{a
aktivnost. Kako? Zato {to osoba ostaje u svojoj su{tinskoj prirodi i tako proìma sve oblasti
Sopstva. Tako, on moè uvesti bilo koje sile u igru kada god i gde god je to potrebno. To je
najvi{i siddhi.‰
Anamalai je pitao: Kaè se da su Namadev, Tukaram, Tulsidas i drugi videli Maha
Vi{nua. Kako su ga videli?
M: Na koji na~in? Na upravo isti na~in, na koji ti mene vidi{ sada, i ja tebe. I oni su
Vi{nua videli samo na ovaj na~in.
(On ovo zapisuje i kada je ~uo odgovor, digla mu se kosa na glavi i obuzela ga je
velika radost.)
535. Amamalai Svami je jednom pitao: Kako neko moè sluìti Boga dok je zauzet
svakodnevnim radom?
[ri Bhagavan nije odgovorio. Pro{lo je deset minuta. Do{lo je nekoliko devojaka da
primi [ri Bhagavanov darshan. Po~ele su da pevaju i igraju. Njihova pesma je glasila: 'Mi
}emo da bu}kamo mleko, ne gube}i pomisao na Kri{nu.'
[ri Bhagavan se okrenuo prema Svamiju i rekao da je stigao odgovor na njegovo
pitanje. Ovo podse}anje se naziva bhakti, yoga i karma.
536. Osoba koja je upijena u ideju 'ja sam telo' je najve}i gre{nik i samoubica. Doìvljaj 'ja
sam Sopstvo' je najve}a vrlina. I samo jedan trenutak dhyane u tom smislu je dovoljan da
uni{ti svu (sanchita) pro{lu karmu. On deluje kao sunce pred kojim se raspr{uje tama. Ako
neko uvek obitava u dhyani, da li i jedan greh, ma koliko da je uàsan, moè da preìvi
njegovu dhyanu?
537. Jednom je [ri Bhagavan rekao: ı@elja sa~injava mayu, a beèljnost je Bog.‰
538. Amamalai Svami je pitao: Koja je ta~na razlika izme|u svetovne aktivnosti i meditacije
(dhyane)?
M: Nema razlike. To je kao imenovati jednu te istu stvar dvema razli~itim re~ima na
dva razli~ita jezika. Vrana ima dva oka, ali samo jedan iris, koji se kotrlja u jedno od o~iju,
kako ona èli. Slon surlu koristi za disanje i za pijenje vode. Zmija vidi i ~uje uz pomo}u
jednog istog organa.
288
539. Kada se [ri Bhagavan uspinjao uz breg, Svami je pitao: Da li zatvaranje ili otvararnje
o~iju za vreme meditacije ~ini neku razliku?
M: Ako stoji{ na odre|enoj udaljenosti kad udari{ gumenom loptom u zid, lopta }e
odsko~iti i vratiti se tebi. Ako stoji{ blizu zida, lopta se odbija i beì daleko od tebe. âk i
kad su o~i zatvorene, um sledi misli.
540. Amamalai Svami je jednom pitao: U meditaciji ima vi{e uìvanja nego u ~ulnim
uìvanjima. Um ipak juri za ~ulnim uìvanjima, i ne traì meditaciju. Za{to je tako?
M: Uìvanje ili bol su samo aspekti uma. Na{a su{tinska priroda je sre}a. Ali, mi smo
zaboravili Sopstvo i zami{ljamo da su telo ili um Sopstvo. Ovaj pogre{an identitet je ono {to
omogu}uje pojavu patnje. [ta treba raditi? Ovaj utisak (vasana) je veoma drevan i nastavlja da
opstaje tokom bezbrojnih pro{lih ro|enja. Na taj na~in je postao jak. On mora nestati pre
nego {to se su{tinska priroda, tj. sre}a, potvrdi.
541. Neki posetilac je pitao [ri Bhagavana:

Tako je mnogo patnje u svetu zato {to svet obiluje zlim ljudima. Kako neko ovde moè
da na|e sre}u?
M: Svi su za nas gurui. Zli nam svojim delima kaù: 'Nemoj da mi se pribliàva{'.
Dobri su uvek dobri. Dakle, sve osobe su za nas kao gurui.
542. Amamalai Svami je pitao: Ja ~esto poèlim da ìvim u samo}i, gde lako mogu da na|em
sve {to mi treba, tako da mogu da posvetim sve svoje vreme samo meditaciji. Da li je takva
èlja dobra ili r|ava?
M: Takve misli }e ti dodeliti novu inkarnaciju, da bi se mogle ispuniti. [ta mari gde i
kako si sme{ten? Ono {to je od su{tinske va`nosti je da um mora uvek da obitava na svom
izvoru. Nema ni~eg spolja{njeg, {to nije, tako|e, i unutra{nje. Um je sve. Ako je um aktivan,
~ak i samo}a postaje kao tr`nica. Nema koristi od toga {to zatvara{ o~i. Zatvori mentalno oko
i sve }e biti u redu. Svet je u tebi, nije spolja. Dobre osobe ne}e brinuti i praviti plan pre
svog delanja. Za{to? Zato {to Bog, koji nas je poslao u svet, ima svoj sopstveni plan, i on }e
se zasigurno izvr{iti.
543. Jednom prilikom je do{lo mnogo posetilaca i svi su pozdravili [ri Bhagavana sa jednom
jedinom molitvom: 'U~ini od mene bhaktu. Daj mi mokshu.' Po{to su oti{li, [ri Bhagavan je
rekao, misle}i naglas: ıSvako od njih èli bhakti i mokshu. Ako bih im rekao: 'Predaj mi se',
oni ne bi to u~inili. Kako, onda, mogu do}i do onog {to èle?‰
544. Jednom prilikom, nekoliko oboàvatelja se raspravljalo me|u sobom, porede}i zasluge
nekih ~uvenih bhakta. Nisu mogli da se sloè, i preneli su spor [ri Bhagavanu. On je ostao u
}utnji. Rasprava je postala ù~na.
[ri Bhagavan je kona~no rekao: ıNiko ne moè znati ni{ta o nekom drugom, niti moè
dodeliti ropstvo ili oslobo|enje nekom drugom. Svako èli da bude ~uven u svetu. To je
prirodno za ljude. Ali, sama ta èlja ne}e ostvariti cilj koji je pred njim. Onaj ko nije
prihva}en od Boga je zasigurno }e biti ponièn. Onaj ko je predao telo i um Bogu, postaje
~uven {irom sveta.‰
545. Amamalai Svami je jednom bio jako uznemiren seksualnim mislima. Borio se protiv njih.
Postio je tri dana i molio se Bogu da bude oslobo|en od takvih misli. Kona~no je odlu~io da
pita [ri Bhagavana o tome.
[ri Bhagavan ga je saslu{{ao i ostao je u }utnji oko dva minuta. Onda je rekao: ıPa,
misli su te uznemirile i ti si se borio protiv njih. To je dobro. Za{to sada nastavlja{ da misli{
o njima? Kada se god takve misli jave, razmotri kome se one javljaju, i one }e pobe}i od
tebe.‰
289
546. Amamalai Svami je pitao: Jedna osoba ~ini ne{to {to je dobro, ali ona ~ak i u svojim
ispravnim delanjima ponekad podnosi patnju. Neko u~ini ne{to {to je zlo, ali je sre}an. Za{to
to treba da bude tako?
M: Bol i zadovoljstvo su rezultat pro{le karme, a ne sada{nje. Oni se smenjuju
naizmeni~no. Moramo ih podnositi ili uìvati strpljivo, i to tako da nas ne ponesu. Uvek
moramo nastojati da se drìmo Sopstva. Kada smo aktivni ne treba da brinemo za rezultate, i
ne smemo se zanositi zbog bola ili zadovoljstva sa kojima se povremeno sre}emo. Samo onaj
ko je indiferentan prema bolu i zadovoljstvu moè da bude sre}an.
547. P: Koji je zna~aj guruove Milosti kod postignu}a oslobo|enja?

M: Oslobo|enje nije negde izvan tebe. Ono je samo u tebi. Ako je neko èljan
izbavljenja, unutra{nji guru ga vu~e (ka Sebi, Sopstvu), a spolja{nji guru ga gura u Sopstvo.
Ovo je Milost gurua.
548. Jedan posetilac je (pismeno) postavio [ri Bhagavanu slede}a pitanja: (1) Da li su
razli~itosti u svetu nastale istovremeno sa kreacijom, ili su nastale kasnije? (2) Da li je
Stvoritelj nepristrasan? Za{to se, onda, neko ra|a hrom, neko slep? (3) Da li i danas postoji
osam Dikpala, trideset tri krora (deset miliona, ind. mera - broj) bogova i sedam ri{ija?
M: Postavi sebi ova pitanja, i na}i }e{ odgovor.
Posle pauze, [ri Bhagavan je nastavio: ıAko prvo znamo svoje Sopstvo, onda }e nam
sve drugo biti jasno. Hajde da prvo spoznamo svoje Sopstvo, i zatim ispitujemo u vezi
Stvoritelja i kreacije. Traìti spoznaju Boga i dr., a da prethodno nismo spoznali Sopstvo, izraz
je neznanja. ôvek koji boluje od ùtice vidi sve ùto. Ako on tvrdi da i drugi vide sve ùto,
ko }e prihvatiti njegov stav?
Kaè se da kreacija ima poreklo. Kako? Kao drvo i seme iz kojeg je ono izraslo. Kako
je nastalo seme? Od jednog takvog drveta. Gde je kraj serijama pitanja? Zato moramo znati
svoje Sopstvo pre nego {to spoznamo svet.‰
549. [ri Bhagavan ~esto na slede}i na~in govori o namaskaru (poklonjenju): ıOvaj namaskar su
drevni mudraci prvobitno zamislili kao sredstvo za predaju Bogu. Sam ~in i dalje postoji, ali
ne i duh koji iza njega stoji. Onaj ko ga izvodi ima nameru da ovim ~inom obmanjuje objekat
bogosluènja. Uglavnom je neiskren i obmanjiv. Smi{ljen je da prikrije bezbrojne grehe.
Moèmo li obmanuti Boga? ôvek misli da Bog prihvata njegov namaskar i da je on sam
slobodan da nastavi svoj stari ìvot. Ne treba da mi dolaze. Nisam dirnut ovim namaskarima.
Ljudi treba da odràvaju svoj um ~istim; umesto toga oni se pognu i padaju ni~ice preda
mnom. Nisam obmanut takvim pona{anjem.‰
550. Somerset Mom (Maugham), popularni engleski knjièvnik bio je u poseti [ri Bhagavanu.
Oti{ao je u sobu majora êdvika, i tamo iznenada izgubio svest. Maj. êdvik je zamolio [ri
Bhagavana da ga pogleda. [ri Bhagavan je u{ao u sobu, seo na stolicu i gledao u G.Moma.
Ovaj se povratio i pozdravio [ri Bhagavana. Ostali su u }utnji i gledali se oko jedan sat.
Knjièvnik je poku{ao da postavi pitanja, ali nije ni progovorio. Maj. êdvik ga je ohrabrio da
ne{to ipak pita. [ri Bhagavan je rekao: ıSve je zavr{eno. Govor Srca je jedini govor. Svaki
razgovor se mora okon~ati samo }utnjom.‰ Sme{ili su se i [ri Bhagavan je napustio sobu.
551. Jedan ~ovek je pitao [ri Bhagavana: Za{to se kaè da je atma vidya (samospoznaja)
najlak{a tehnika?
M: Svaka druga spoznaja (vidya) zahteva spoznavatelja, spoznaju i objekat koji }e se
spoznati, dok ova ne zahteva ni jedno od njih. To je Sopstvo. Moè li i{ta da bude tako
o~igledno kao ono? Zato je najlak{a. Sve {to treba da radi{ je da ispituje{: 'Ko sam ja?'
ôvekovo pravo ime je mukti (oslobo|enje).
290
552. U toku su neke gradnje u A{ramu. Imali su plan koji, nekako, nisu mogli da slede u
potpunosti. Zato se Amamalai Svami i Sarvadhikari nisu sloìli oko mnogih detalja, i me|u
njima je do{lo do nesporazuma. Amamalai Svami je bio krajnje razo~aran stanjem stvari.
Upitao je [ri Bhagavana {ta se u ovakvim okolnostima moè u~initi.
[ri Bhagavan je rekao: ıKoja od zgrada je sagra|ena po planu koji su sa~inili ovi ljudi
ovde? Bog ima svoje sopstvene planove i sve se to odvija po njima. Ne treba niko da se
brine zbog onoga {ta se de{ava.‰
553. Asramiti su jednom upitali [ri Bhagavana: [ta smo mi bili u na{im prethodnim ìvotima?
Za{to ne znamo svoju sopstvenu pro{lost?
M: U svojoj Milosti, Bog je ljudima uskratio ovo znanje. Ako bi znali da su bili u
vrlini, postali bi gordi; u suprotnom slu~aju bi bili utu~eni. Oba ishoda su r|ava. Dovoljno je
da neko spozna Sopstvo.
554. M: Isto kao {to reka ne nastavlja da te~e po{to se ulila u okean, tako osoba gubi sve
kretnje po{to se utopi u Sopstvo.
555. [ri Bhagavan je jednom ispri~ao kako ga je Ganapathi Muni pitao: ıJa mislim da moè
da se ìvi od tri rupija mese~no. [ta misli [ri Bhagavana o tome?‰
M: ôvek moè sre}no da ìvi samo ako zna da mu nije potrebno ni{ta za ìvot.
556. Major êdvik je jedne ve~eri pitao [ri Bhagavana: ıKaè se da se svet manifestuje,
nakon {to se manifestuje um. Kada spavam, nema uma. Zar to ne pokazuje da je svet
proizvod univerzalnog (kosmi~kog) uma? Kako, onda moèmo re}i da svet nije materijalan
(stvaran), ve} je samo snolik?‰
M: Svet ti ne kaè da li je stvoren od individualnog uma, ili od univerzalnog. Samo
individualni um vidi svet. Kada ovaj um nestane, svet tako|e nestaje.
Jedan ~ovek je video u snu svoga oca, koji je umro trideset godina ranije. Zatim, da je
imao jo{ ~etvoricu bra}e i da je njegov otac me|u njima podelio svoju imovinu. Izbila je
sva|a, bra}a su ga napala, i probudio se u strahu. Onda se setio da je bio sasvim sam, da
nije imao bra}e i da je otac odavno mrtav. Njegov strah je ustupio mesto du{evnom miru.
Tako, vidi{, kada vidimo svoje Sopstvo, nema sveta, a kada Sopstvo izgubimo iz vida, na|emo
se zarobljeni u svetu.
557. Jedan posetilac: ıNaloèno nam je da se koncentri{emo na ta~ku izme|u obrva. Da li je

to u redu?‰
M: Svako je svestan 'ja jesam'. Ostavljaju}i po strani tu svesnost, ljudi idu okolo,
tragaju}i za Bogom. Koja je korist od fiksiranja pa`nje izme|u obrva? Obi~na je budala{tina
re}i da je Bog izme|u obrva. Smisao takvog uputstva je u pomo}i da se um skoncentri{e. To
je jedna od mo}nih metoda da se um zauzda i tako spre~i njegovo rasipanje.
Ali, najbolje sredstvo spoznaje je ispitivanje 'Ko sam ja?'. Sada{nja nevolja postoji za
um, i ona se mora odstraniti samo umom.
P: Da li postoje ograni~enja u na~inu ishrane kojih se moramo pridràvati?
M: Satvi~ka hrana koja se umereno uzima.
P: Navodi se vi{e asana. Koja je od njih najbolja?
M: Nididhyasana (jednousmerenost uma) je najbolja.44
558. Jedan posetilac je pitao: ı[ri Bhagavane. Kada sam ~uo za vas, u meni se rodila jaka
èlja da vas vidim. Za{to se to de{ava?‰
44
Igra re~i. Asana ozna~ava jogi~ki posloàj, ali i stav uop{te.
291
M: @elja se javila na isti na~in na koji se telo javlja Sopstvu.
P: Koji je smisao ìvota?
M: Traìti da se spozna smisao ìvota je ve} rezultat dobre karme u pro{lim ro|enjima.
Oni koji ne tragaju za tim saznanjem, prosto tra}e svoj ìvot.
559. Neko je pitao [ri Bhagavana: ı[ri Bhagavan moè da zna kada }u da postanem jnani.
Molim vas, recite mi kada }e to biti.‰
M: Ako sam Bhagavan (Bog, Jedno), onda nema nikoga izvan mene za koga bi se
mogla javiti jnana i kome bih govorio. Ako sam obi~an ~ovek, kao i svi drugi, onda sam isto
toliko u neznanju kao i oni. Ni u kom slu~aju, dakle, nema odgovora na tvoje pitanje.
560. Dok se [ri Bhagavan kupao, bilo je oko njega nekoliko bhakta koji su me|usobno
razgovarali. Onda su ga pitali o kori{}enju ganje (ha{i{a). [ri Bhagavan je upravo zavr{io sa
kupanjem. Rekao je: ıAh, ganja! Uìvaoci se ose}aju beskrajno sre}ni kada su pod njenim
dejstvom. Kako da opi{em njihovu sre}u!? Oni prosto vi~u: 'ananda! ananda...!'‰ Govore}i tako,
on je hodao kao da je pijan. Bhakte su se smejale. Pravio se kao da posr}e, stavio je ruke
oko Amamalai Svamija i zapomagao: 'Ananda! Ananda!'
Amamalai Svami je zapisao da se ~itavo njegovo bi}e preobrazilo od tog doìvljaja. Bio
je u A{ramu ve} osam godina. Dalje kaè da je njegov um od tada miran.
561. P: [ta je svarupa (obli~je) i arupa (bezobli~nost) uma?

M: Kada se probudi{ iz sna, pojavljuje se svetlost; to je svetlost Sopstva koja prolazi
kroz mahat tattvu. Ono se zove kosmi~ka svest. To je arupa. Svetlost pada na ego i od njega
se odraàva. Onda se uo~avaju telo i svet. Ovaj um je svarupa. Objekti se javljaju u svetlosti
ove odraène svesti. Ova svetlost se zove jyoti.
21. oktobar 1938.
562. U knjizi Vichara Sangraha postoji iskaz o tome da onaj ko samo jednom spozna Sopstvo,
ne moè time da postane i mukta (oslobo|en). On ostaje i dalje `rtva vasana (latentnih,
podsvesnih utisaka). [ri Bhagavana su upitali da li je spoznaja o kojoj je tu re~ ista kao
spoznaja jnanija, i ako jeste, za{to postoji razlika u posledicama.
M: Iskustvo je isto. Svaka osoba ima iskustvo Sopstva, svesno ili nesvesno. Iskustvo
ajnanija je zamagljeno njegovim utiscima, dok jnanijevo nije. Zato je jnanijevo iskustvo Sopstva
jasno i trajno.
Ve`ba~ moè da postigne bljesak Stvarnosti dugotrajnom ve`bom. Ovo iskustvo moè biti
jasno neko vreme. Ali, ipak }e ga stare vasane uznemiravati i tako mu njegovo iskustvo ne}e
stajati na raspolaganju. On }e morati da nastavi svoju kontemplaciju dok se ne uni{te sve
prepreke. Onda }e biti u stanju da trajno ostane u Stvarnom Stanju.
P: Koja je razlika izme|u nekoga ko ne ~ini napor i ostaje ajnani, i nekoga ko postigne
bljesak i vrati se ajnani?
M: U poslednjem slu~aju uvek je prisutan podsticaj koji }e ga goniti na dalje napore,
sve dok spoznaja ne bude savr{ena.
P: Spisi kaù: 'Ovo znanje brahmana zasija jednom i zauvek'.
M: Oni upu}uju na trajnu spoznaju, a ne na bljesak.
P: Kako je mogu}e da neko zaboravi svoje sopstveno iskustvo i padne natrag u
neznanje?
[ri Bhagavan je ovo ilustrovao slede}om pri~om: Bio je jedan kralj koji je dobro
postupao prema svojim podre|enima. Jedan od njegovih ministara je pridobio njegovo poverenje
i zloupotrebio je svoj uticaj. Svi ostali ministri i slu`benici su bili protiv njega i sloìli su se
oko plana kako da ga se oslobode. Dali su nalog straàrima da ga ne puste da u|e u palatu.
Kralj je primetio da je odsutan i pitao je za razlog. Izvestili su ga da je ovaj bolestan i da
292
zbog toga nije mogao do}i u palatu. Kralj je poslao svog lekara da se pobrine za njega.
Kralju su saop{tavane la`ne vesti o tome da je ministar ponekad bolje, a da ponekad gubi
snagu. Kralj je èleo da vidi pacijenta. No, u~enjaci (panditi) su rekli da je takvo pona{anje
protivno dharmi (du`nosti). Kasnije su ga izvestili o ministrovoj smrti. Kralju je bilo veoma ào
kada je ~uo tu vest.
Arogantnog ministra su njegovi {pijuni obavestili o ovim doga|ajima. Poku{ao je da
osujeti ostale ministre. êkao je da kralj iza|e iz palate, da bi ga mogao sam izvestiti o
prevari. Jednom prilikom se popeo na drvo, sakrio se izme|u grana, i ~ekao da kralj nai|e.
Te ve~eri su kralja izneli u nosiljci, i ovaj je isko~io iz busije pravo ispred njega i povikao
svoje ime. Kraljev pratilac je bio jednako dobro obave{ten o namerama misnistra. On je
iznenada uzeo {aku svetog pepela (vibhuti) iz dèpa i bacio ga u vazduh, tako da je kralj
morao da zatvori o~i. Pratilac je povikao '@iveo' svom kralju, i naredio grupi da svira glasno,
tako da se pokli~i ministra nisu mogli ~uti od buke. Tako|e je naredio nosa~ima nosiljke da
idu brè, a on sam je pojao zapeve za teranje zlih duhova. Kralj je tako dobio utisak da se
duh mrtvog ~oveka {ega~io sa njim.
Razo~arani ministar je postao o~ajan i povukao se u {umu radi askeze. Posle dugo
vremena desilo se da je kralj i{ao u lov. Sreo se licem u lice sa nekada{njim ministrom, koji
je sedeo u dubokoj kontemplaciji. No, on je poùrio sa tog mesta kako ga duh ne bi mu~io.
Pouka ove pri~e je da ~ak i po{to je ~ovek od mesa i krvi vi|en, pogre{an utisak
(vasana), da je on duh, spre~io je da se stvari ispravno uo~e. Isto je sa forsiranom spoznajom
Sopstva.
22. oktobar 1938.
563. U posetu [ri Bhagavanu je do{la grupa ljudi. Jedan od njih je pitao: ıKoji je ispravan
na~in za obuzdavanje uma?‰
M: Neposlu{ni bik se navikne na {talu pomo}u trave. Isto tako, um se mora navi}i na
mir dobrim mislima.
P: Ali, on ne ostaje postojan.
M: Bik koji se navikao da luta okolo, uìva u tome. Me|utim, mora se namamiti u
{talu so~nom travom. âk i tada, on }e nastaviti da upada na susedne pa{njake. Moramo ga
postepeno navesti da uvidi kako i na svom pa{njaku moè na}i isto tako dobru travu. Posle
nekog vremena, on }e ostati u {tali i ne}e odlaziti da luta. Kona~no }e do}i vreme kada ne}e
i}i na susedne pa{njake, nego }e se vratiti u {talu ~ak i ako ga isteraju iz nje. Na isti na~in
moramo da ve`bamo um da se okrene ispravnom pona{anju. Postepeno }e se na to navi}i, i
ne}e se vra}ati starom pona{anju.
P: Koje je ispravno pona{anje koje treba pokazati umu?
M: Misao o Bogu.
23 i 26. oktobar 1938.
564. Pandit Bala Kak Dar iz Ka{mira, do{ao je ~ak iz [rinagara da bi dobio darshan [ri
Bhagavana na dan Depavali (Hindu praznik). Dao je [ri Bhagavanu pregr{t papira koji su
sadràvali izve{taje o njegovom ìvotu i poloàju. Svi njegovi razgovori sa [ri Bhagavanom bili
su li~ni.
Jedno od njegovih pitanja je bilo: ıSada, kada sam imao darshan [ri Bhagavana, i kako
je to za mene dovoljno, mogu li da bacim sve obrede, tantre i puje u reku?‰
M: Dnevna puja, koja se nalaè u dharma shastrama, je uvek dobra. Ona sluì
pro~i{}avanju uma. âk i ako neko sam ose}a da je isuvi{e napredan za takvu puju, ona se
jo{ uvek mora izvoditi radi dobra drugih. Takvo pona{anje }e biti primer za njegovu decu i
druge koji mu pripadaju.
293
565. Gospodin iz Majsorea je pitao: ıKako da odrìmo ~istotu uma? M: Ve`bom. Daj mu
dobre misli. Um se mora izve`bati dobrim pona{anjem.
P: Ali, on nije postojan.
M: Bhagavad Gita kaè: 'Um se mora postepeno dovesti do mira'; 'U~ini da um obitava
u Sopstvu... ve`bom i bestrasno{}u'. Ve`ba je nu`na. Napredak }e biti lagan.
P: Kakvo je to Sopstvo na koje se upu}uje da obitavamo u njemu?
M: Zar ti ne zna{ Sebe (Sopstvo)? Ti izvesno postoji{. Ili pori~e{ svoje postojanje?
Pitanje '[ta je ovo Sopstvo?' moè da se javi samo ako ne postoji{; ali, ako ne postoji{, ne
moè{ ni{ta ni da pita{. Tvoje pitanje pokazuje da postoji{. Prona|i ko si. To je sve.
P: Pro~itao sam mnogo knjiga. Ali, moj um se ne okre}e ka Sopstvu.
M: Zato {to Sopstvo nije u knjigama, nego u tebi. îtanjem knjiga moè{ da postane{
u~en. To je svrha ~itanja, i ona je ispunjena.
P: [ta je atma sakshatkara (Spoznaja Sopstva)?
M: Ti si atma (Sopstvo), i tako|e si sakshat (sada i ovde). Gde je tu mesto za kara
(postignu}e)? Ovo pitanje pokazuje da misli{ da si ne-Sopstvo. Ili, misli{ da postoje dva
Sopstva, jedno koje treba da spozna drugo. To je apsurdno.
U osnovi ovog pitanja je ~injenica da se identifikuje{ sa grubim telom. Dakle, ovo
pitanje se javlja sada. Da li se javilo u snu? Tada nisi postojao? Sigurno da jesi. Koja je
razlika izme|u ova dva stanja, pa da se ovo pitanje javlja sada, a ne u snu? Sada misli{ da si
telo. Vidi{ oko sebe predmete, pa èli{ da na isti na~in vidi{ i Sopstvo. To je mo} navike.
ûla su puki instrumenti opaànja. Ti si posmatra~. Ostani samo kao posmatra~. [ta jo{ ima
da se vidi? Takvo je stanje dubokog sna. Zato se tada ne javlja ovo pitanje.
Atma sakshatkara (Spoznaja Sopstva) je, dakle, samo anatma nirasana (odbacivanje ne-
Sopstva).
P: Da li postoji samo jedno Sopstvo, ili ih ima vi{e?
M: Ovo pita{ zbog konfuzije; ti poistove}uje{ telo sa Sopstvom. Misli{: 'Tu sam ja; tu je
on; tamo je neko drugi' itd. Nalazi{ tako mnogo tela i misli{ da ona predstavljaju mnogo
Sopstava. No, da li si u snu pitao: 'Ja tu spavam, a koliko ih ima koji su budni?' Da li se o
tome javlja neko pitanje? Za{to se ne javlja? Zato {to si samo jedan, a nema mno{tva.
P: [ta je moja su{tina (tattva)?
M: Ti si sam tattva. Da li ima nekog drugog ko bi spoznao tvoju su{tinu? Sama
~injenica tvog postojanja ti omogu}ava da postavi{ ovo pitanje. Samo tvoje postojanje je tattva.
Odbaci ode}u tattve i ostani u svojoj su{tinskoj prirodi. Svi spisi ti samo kaù, da ne tra}i{
trud na neistinu, na ne-tattvu. Odbaci ne-tattvu. Onda tattva ostaje ve~no svetle}a, ~ista, i sama.
P: Ja èlim da znam svoju su{tinu i svoje du`nosti.
M: Prvo znaj svoju su{tinu, a zatim moè{ da pita{ koje su tvoje du`nosti. Ti mora{ da
postoji{ da bi znao i ispunio svoju du`nost. Spoznaj svoje postojanje i zatim ispitaj koje su
tvoje du`nosti.
26. oktobar 1938.
566. Postoji jedan tamilski list Arja Dharman. U njemu se pojavio ~lanak o vairagyam. [ri
Bhagavan ga je pro~~tao kao odgovor na jedno pitanje. ^lanak je, ukratko, glasio:
Vairagya=vi+raga=vigataraga (nevezanost).
Vairagya je mogu}a samo za mudre. Me|utim, ~esto je prost narod pogre{no primenjuje.
Na primer, ~esto kaù: 'Odlu~io sam da ne idem na bioskopske predstave.' Oni to zovu
vairagya. Takve pogre{ne interpretacije re~i i starih izreka nisu retke. Opet, ~esto ~ujemo: 'Kad
vidi{ psa, ne vidi{ kamen; kada vidi{ kamen, ne vidi{ psa.' Obi~no se razume da to zna~i da
ne moèmo na}i kamenicu kada nam zatreba da ga|amo psa lutalicu. Ali, ova popularna
izreka ima mnogo dublji smisao. Ona se zasniva na slede}oj pri~i: Ku}a jednog bogatog ~oveka
je bila dobro ~uvana. @estok pas je tako|e bio vezan lancem za stub na ulazu. Pas i lanac su,
294
me|utim, bili veoma uspe{ni umetni~ki radovi. Bili su isklesani u kamenu, ali su izgledali kao
ìvi. Jedan prolaznik se jednom prepla{io kada je ugledao stra{nu ìvotinju i povredio se
poku{avaju}i da ga izbegne. Ljubazni sused se saàlio na njega i pokazao mu je da to nije
ìvi pas. Kada je ovaj slede}i put prolazio, divio se ve{tini vajara i zaboravio je svoje staro
iskustvo. Tako, kada je mislio da je u pitanju pas, on nije mogao da vidi kamen od kojeg je
bio sa~injen; i opet, kada je otkrio da je to vajarsko delo, nije video nikakvog psa koji bi ga
ozledio. Odatle poti~e ova izreka. Uporedi je sa 'Slon sakriva drvo, a drvo sakriva slona.'
Ovde je slon bio na~injen od drveta.
Atma je uvek sat-citt-ananda. Od ovih, prva dva se doìvljavaju u svim stanjima, dok se
za poslednje kaè da se isku{ava samo u snu. Postavlja se pitanje kako se istinska priroda
Sopstva moè izgubiti u stanjima budnosti i sanjanja. Istinu govore}i, ona se ne gubi. U
dubokom snu nema uma, i Sopstvo sija kao ono sâmo, dok je ono, {to sija u druga dva
stanja, odraèna svetlost Sopstva. Ananda se ose}a u dubokom snu, posle nestanka misli. Ona
se manifestuje i u drugim prilikama, kao {to su ljubav, radost, priya, moda i pramoda.
(stupnjevi duhovne egzaltacije). Ali, to su sve citta vrtti (obrasci uma).
Kada ~ovek {eta ulicom, njegov um je prepun hitrih misli. Pretpostavimo da prolazi kraj
nekog bazara gde se prodaje neki fini mango. On voli mango, i kupi}e ga. Sada je nestrpijiv
da ga okusi. Zato on ùri ku}i, jede ga i sre}an je. Kada hitre prolazne misli naprave mesta
za zadovoljstvo pri pogledu na mango, to je priya, kada ih uzme kao svoje (kupi ih), to
zadovoljstvo je moda; kona~no, kada ih jede, zadovoljstvo je pramoda. Sve tri vrste radosti
postoje zbog nestanka svih drugih misli.
od 3. do 6. novembra 1938.
567. [ri Bhagavan je objasnio G. Mek Ajveru prvih nekoliko stihova Sat Vidye:
1. Prvi stih je blagoslov po~etka. Za{to ovde treba da se uvede tema? Da li Svest moè
da bude drugo, do Bi}e? Bi}e je su{tina - Srce. Kako onda da se Vrhunsko Bi}e kontemplira
i slavi? Ostati samo kao ~isto Sopstvo (samosvest), je blagoslov po~etka. Ovde je re~ o
brahmanu bez atributa (nirguna - bez guna) po jnana margi (putu samospoznaje).
2. Drugi stih slavi Boga sa atributima. U prethodnom stihu su navodi 'biti kao Sopstvo
koje je jedno', u ovom je re~ o predaji Bogu koji je Sve.
Dalje, drugi stih pokazuje: (1) spremnog ~itaoca, (2) temu, (3) odnos i (4) plod.
Spreman ~italac je onaj koji je kompetentan za plod. Kompetentnost se sastoji od nevezanosti
za svet i èlje da se bude oslobo|en.
Svako zna da pre ili kasnije mora umreti; ali, ne misli duboko o tome. Svi imaju strah
od smrti; takav strah je trenutan. Za{to postoji strah od smrti? Zbog ideje 'ja sam telo'. Svi
su potpuno svesni smrti tela i njegovog kremiranja. Op{te je poznato da se telo gubi kada se
umre. Zbog ube|enja 'ja sam telo', pla{imo se smrti kao gubitka Sebe. Ro|enje i smrt se
odnose samo na telo; ali, pripisuju se Sopstvu, {to daje povod obmani da se ro|enje i smrt
odnose na Sopstvo.
U nastojanju da prevazi|e ro|enje i smrt, ~ovek gleda s po{tovanjem na Vrhunsko Bi}e,
da bi ga Ono izbavilo. Tako su ro|eni vera i predanost Gospodu. Kako da ga bogosluìmo?
Stvorenje je nemo}no, a Stvoritelj je svemo}an. Kako da mu pristupimo? Poveriti sebe
Njegovoj brizi je jedino {to preostaje, potpuna predaja je jedini na~in. Zato se on predaje
Bogu. Predaja se sastoji u tome {to sebe i svoje posede predajemo Gospodu Milosti. Onda,
{ta ~oveku preostaje? Ni{ta - ni on sam, ni njegovi posedi. Po{to se telo koje je podlo`no
ra|anju i umiranju prepusti Bogu, ~ovek vi{e ne treba da se brine za njega. Onda ro|enje i
smrt ne mogu da ga terori{u. Razlog straha je bilo telo; ono vi{e nije njegovo; za{to sada da
se boji? Ili, gde je sada identitet pojedinca, za koji bi se bojao?
Tako se Sopstvo spoznaje, i sledi Blaènstvo. To je, onda, glavna tema: sloboda od
patnje i postizanje sre}e. Ovo je najvi{e dobro koje treba posti}i. Predaja je istozna~na sa
samim Blaènstvom. To je odnos.
295
Plod je razmi{ljati o glavnoj temi i ste}i znanje koje je ve~no prisutno, ovde i sada. Stih
se zavr{ava sa 'besmrtnici'.
3. Pet ~ula ozna~avaju suptilne funkcije (tanmatra). Naime, dodir, vid, ukus, sluh i miris.
Njihove modifikacije sa~injavaju ~itav univerzum; one se modifikuju prema trima gunama, kako
sledi:
Tamasom (inertno{}u; tupo{}u) grubi elementi;
Rajasom (aktivno{}u) instrumenti za saznavanje objekata;
Sattvom (jasno}om) razli~ite vrste ~ulnih saznanja, i
Tamasom - grubi objekti, tj. svet;

Rajasom - ìvotni dahovi i karmendriye (organi delanja)
Sattvom - ~ula.
Karmendriye su organi hvatanja, hodanja, govora, izlu~ivanja i reprodukcije.
Sada razmotri zvonjenje zvona; zvuk se odnosi na sluh, zvono je objekat, modifikacija
gune tamas. Rajasi~ke tanmatre, koje se menjaju u zvu~ne vibracije, {ire se oko zvona, zatim se,
kao etar, povezuju sa u{ima, kako bi se osetile kao zvuk. Znanje koje to prepoznaje kao zvuk,
je sattva tanmatra.
Zvuk je dakle, osobina etra. Sli~no je sa drugim ~ulima: oblik je osobina vatre; dodir je
osobina vazduha; ukus - vode i miris - zemlje.
Shvatiti tanmatre kao najsuptilnije deli}e materije nije ispravno, po{to to nije kompletno.
One su samo suptilni oblici zvuka, dodira, vida, ukusa i mirisa, koji sa~injavaju ~itave
komponente univerzuma. Takva je kreacija sveta.
Zbog nedostatka odgovaraju}ih izraza, ove ideje se ne mogu ispravno izraziti na stranim
jezicima.
4. Ovaj stih pokazuje da se svi slaù u jednoj stvari. Koja je to? Stanje izvan dualnosti
i nedualnosti, izvan subjekta i objekta, izvan individualne du{e (jive) i Boga; ukratko, iznad
svih razlika. Ono je slobodno od ega. 'Kako ga dostici?' je pitanje. Kaè se, odbacivanjem
sveta. Ovde 'svet' ozna~ava misli koje se odnose na svet. Ako se te misli ne jave, ego se ne
ra|a. Ne}e biti subjekta i objekta. Takvo je to stanje.
568. G. Sastri je [ri Bhagavanu pokazao jedan ise~ak. U njemu je bilo neko proro~anstvo [ri
Rama Tirthe o tome da }e Indija ponovo dosti}i sve veli~anstvo svog nekada{njeg sjaja, pre
1950.
[ri Bhagavan je rekao: Za{to ne bismo mislili da je ona ve} na vrhuncu svog sjaja?
Slava je u tvojim mislima.
7. novembar 1938.
569. U odgovoru [ri K. L. [armi, [ri Bhagavan je govorio o Dakshinamurti stotri:

Prvobitno sam èleo da napi{em komentar na nju. G. Ranganatha Ajer je uzeo moju
tamilsku verziju stotre i {tampao je zajedno sa Appaiapattu. Kasnije me je zamolio da je
pro{irim. Imao sam ve} spreman uvod. On ga je video i uzeo za {tampu. Nisam nastavio sa
radom. [to se ti~e stotre:
Brahma, stvoritelj, stvorio je ~etvoricu sinova iz svog uma. To su bili Sanaka, Sanandana,
Sanathkumara i Sanatsujata. Oni su pitali svog stvoritelja za{to ih je doveo u postojanje.
Brahma je rekao: 'Moram da stvorim univerzum. Ali, ja èlim da idem da radim tapas za
spoznaju Sopstva. Vi ste ro|eni da biste stvorili univerzum. To }ete u~initi umnoàvaju}i se.'
Njima se ova zamisao nije svidela. Pitali su se za{to treba svu tu brigu da preuzmu na sebe.
Za svakog je prirodno da traì svoj izvor. Oni su, stoga, hteli da ponovo na|u svoj izvor i
budu sre}ni. Tako, nisu se pokorili nare|enjima Brahme, nego su ga napustili. @eleli su
vo|stvo kako bi mogli da spoznaju Sopstvo. Oni su bili najbolje osposobljeni pojedinci za
Samospoznaju. Vo|stvo je trebalo da do|e samo od najboljeg od u~itelja. Ko je, drugi, to
296
mogao biti, do [iva - yogiraja (kralj yogina). [iva se pojavio pred njima, sede}i pod svetim
drvetom banjana. Da li yogiraja, treba da praktikuje yogu? U{ao je u samadhi ~im je seo; bio
je u savr{enom spokoju. Zavladala je ti{ina. Oni su ga videli. Delovanje je bilo trenuta~no.
Pali su u samadhi i njihove sumnje su bile okon~ane.
Ti{ina je istinska upadesha. Ona je savr{ena upadesha. Ona je pogodna samo za
najnaprednije tragaoce. Drugi nisu u stanju da iz nje izvuku potpuno nadahnu}e. Zato
zahtevaju re~i kojima }e se objasniti Istina. Ali, Istina je izvan re~i. Ona ne priznaje
obja{njenja. Sve {to je mogu}e da se u~ini, jeste da se ukaè na nju. Kako da se to u~ini?
Ljudi su pod dejstvom iluzije. Ako se odstrani op~injenost, spozna}e Istinu. Mora da im
se kaè da spoznaju la`nost iluzije. Onda }e nastojati da izbegnu njenu zamku. Usledi}e
vairagya. Ispitiva}e Istinu, traì}e Sopstvo. To }e u~initi da obitavaju kao Sopstvo. [ri [ankara,
po{to je avatar [ive, bio je pun saose}anja za pala bi}a. @eleo je da sva ona spoznaju svoje
blaèno Sopstvo. Nije ih sve mogao dota}i svojom ti{inom. Zato je spevao Dakshinamurti stotru
u obliku himne, da bi ljudi mogli da je ~itaju i spoznaju Istinu.
Kakva je priroda iluzije? Svi su u {akama uìvanja, tj. bhokte, bhogyama, bhoge. To je
posledica pogre{nog ose}anja da su objekti uìvanja (bhogya vastu) stvarni. Ego, svet i Stvoritelj
su temelji na kojima po~iva iluzija. Ako se spozna da oni nisu odvojeni od Sopstva, ne}e vi{e
biti iluzije.
Prva ~etiri stiha se bave svetom. Pokazano je da je svet isto {to i u~itelj (guru) kome
se tragalac predaje, i da je u~iteljevo Sopstvo isto kao i tragao~evo. Druga ~etiri stiha se bave
pojedincem ~ije se Sopstvo pokazuje kao Sopstvo u~itelja. Deveti stih se bavi I{varom, a deseti
siddhijem, odnosno, Spoznajom.
To je pregled stotre.
[ta je, ovde, darpana (ogledalo)? Ogledalo, kakvo je nama poznato, je besvesni objekat
koji odraàva svetlost. [ta u jednom pojedincu odgovara ogledalu? Svetlost samoosvetljenog
Sopstva se odraàva od mahatattve. Odraèna svetlost je etar uma, odnosno, ~ist um. Ona
osvetljava podsvesne utiske (vasane) pojedinca i otud nastaje ose}anje 'ja' i 'ono'.
Opet, povr{no ~itanje sloka stvara utisak da se ropstvo i oslobo|enje odnose na u~itelja,
na Dak{inamurtija. To je apsurd. Misli se na predaju Njemu.
570. Jedan posetilac je pitao [ri Bhagavana:

Kaè se da je nirguna upasana (dràti se Apsoluta bez atributa) te{ka i rizi~na.
M: Sumnje nastaju kada se ono {to je nemanifestovano smatra za manifestovano. Da li
i{ta moè biti neposrednije i bliskije od Sopstva? Moè li i{ta da bude jasnije?
P: îni se da je saguna upasana lak{a (tj. dràti se Apsoluta sa atributima).
M: Radi ono {to je lako za tebe.
571. M: Za mnoge je glavna ta~ka raspravljanja mno{tvo jedinki. Jiva je samo svetlost koja se
odraàva na ego. Osoba se identifikuje sa egom i raspravlja se o tome da mora biti vi{e
takvih jedinki kao {to je on sam. Nije ga lako uveriti u apsurdnost njegovog poloàja. Da li
neko, ko u snu vidi mnogo pojedinaca, i posle bu|enja ostaje u uverenju da su oni stvarni,
raspravlja o njima?
Ovaj argument nije uverio diskutanta.
Opet, tu je mesec. Neka svako gleda u njega, u bilo koje vreme, sa bilo kog mesta; to
je isti mesec. Svako ga zna. Pretpostavi sad da ima vi{e sudova sa vodom koji odraàvaju
mesec. Likovi se svi me|usobno razlikuju, i razlikuju se i od samog meseca. Ako se jedan od
sudova raspadne, taj odraz }e nestati. Njegov nestanak ne uti~e na pravi mesec, ni na druge
odraze. To je sli~no pojedincu koji postigne oslobo|enje. Samo on je oslobo|en.
Sekta{ koji zastupa mno{tvenost daje ovakav argument: 'Ako je Sopstvo jedno, kada se
neko oslobodi, tada bi se sve du{e oslobodile. U praksi to nije tako. Zato advaita nije
ispravna.'
297
Slabost argumenta je u tome {to se odraèna svetlost Sopstva pogre{no zamenjuje sa
prvobitnom svetlo{}u Sopstva. Ego, svet, individue - sve je to posledica ste~enih podsvesnih
utisaka (vasana) te osobe. Kada one nestanu, i{~ezavaju halucinacije te osobe; {to zna~i, ako se
jedan }up razbije, okon~a}e se relativan odraz meseca u tom jednom }upu.
înjenica je da Sopstvo nikada nije vezano. Zato za njega ne moè biti oslobo|enja. Sve
neprilike postoje samo za ego.
10. novembar 1938.
572. Postavljeno je pitanje za{to je pogre{no re}i da postoji mnogo individualnih du{a (jiva)?
Jiva je zasigurno mnogo, po{to je jiva samo ego i predstavlja odraènu svetlost Sopstva.
Mno{tvo Jastava bi bilo pogre{no, ali ne i mno{tvo jiva.
M: Individua (jiva) se tako naziva zato {to vidi svet. Neko ko sanja vidi mnogo
individua u svom snu, ali one nisu stvarne. Postoji samo onaj koji sanja i vidi ih. Tako je i
sa pojedincem i svetom. Postoji vera u jedno Sopstvo koja se naziva i verom u samo jednu
jivu. Ona kaè da je samo jedna jiva koja vidi ~itav svet i jive u njemu.
P: Onda, jiva ovde zna~i Sopstvo.
M: Tako je. Ali Sopstvo nije posmatra~. No, ovde se kaè da ono vidi svet. Dakle,
posmatra~ je ne{to drugo, i naziva se jiva.
572. P: Od kakve je koristi strah od smrti, koji je svima zajedni~ki?

M: Istina, on je zajedni~ki za sve. Takav strah nama nikakvu svrhu, po{to ~ovek umire
prirodnom smr}u, nadvladan pritajenim te`njama uma. On ga ne vodi u nevezanost, i ne moè
re{iti problem.
P: Kako vi, onda, dajete isto uputstvo svim posetiocima, bez razlike?
M: [ta ja kaèm? Ego u svakome mora da umre. Neka svako razmi{lja o tome. Ima li
uop{te ega, ili nema? Ponavljanim razmi{ljanjem posta}e zreliji.
11. novembar 1938.
573. G. Ranganata Ajar, privrènik ve} ~etrnaest godina, ovde je u poseti. Pitao je: ıKoliko
traje interval izme|u ne~ije smrti i ponovnog ro|enja?‰
M: Moè biti dug ili kratak, ali za jnanija ne postoje takve promene; on se utapa u
univerzalno Bi}e, tako kaè Brihadaranyaka Upani{ada. Neki kaù da se oni koji posle smrti
po|u putem svetlosti vi{e ne ra|aju, dok se oni koji po|u putem tame ra|aju opet, po{to
istro{e zadovoljstva u svojim suptilnim telima, koja su plod njihove karme.
Ako su ne~ije zasluge i gre{ke jednake po snazi, on se ovde ra|a opet, direktno. Ako
zasluge preteù, suptilno telo ide u raj i zatim se ponovo ra|a ovde; ako preteù gre{ke, ide
u pakao i zatim se ponovo ra|a ovde.
Kaè se da za yogabrashtu (onaj ko je pao iz yoge) vaì isto. Sve ovo je obja{njeno u
shastrama. Ali, u stvari, ne postoje ni ro|enje, ni smrt. Svako ostaje samo ono {to zaista jeste.
Ovo je jedina Istina.
574. P: [ta su asane? Da li su neophodne?

M: U Yoga shastrama se navode mnoge asane i njihova dejstva. Sedi{ta su tigrova koà,
trava; poloàji su 'poloàj lotosa', 'laki poloàj' itd. êmu sve to? Samo da bi spoznali sebe?
'Ja sam telo; telo zahteva poloàj; to je zemlja', razmi{ljaju}i tako, mi traìmo sedi{ta. A da li
smo u snu razmi{ljali o podmeta~u ili krevetu? Podmeta~u koji je na krevetu, i krevetu koji je
na zemlji? Zar nismo postojali i u snu? Kako smo onda postojali?
Istina je da ego, koji je Sopstvo, kada se pojavi, zamenjuje sebe za telo, pogre{no misli
da je svet stvarnost, razlikuje objekte, pokriven je neznanjem samoprecenjivanja 'ja', misli
298
besomu~no i traì sedi{ta. On ne razume da je on sam centar svega i da, takav, ~ini temelj
svega.
Ako je upitan, on }e govoriti o delovanju sedi{ta i obu}e u odnosu na gravitaciju,
magnetizam, itd. On zami{lja da }e bez svega toga snaga njegove pokore da bude smanjena.
Odakle svi oni izvla~e snagu? On razmatra delovanje, traì njegove uzroke i zami{lja da
je to mo} sedi{ta i obu}e. Kamen koji se baci gore, pa{}e natrag na zemlju. Za{to? Zbog
gravitacije, reci }e on. Pa - da li je sve ovo razli~ito od njegovih misli? Razmisli i reci, da li
su kamen, zemlja i gravitacija razli~iti od njegovih misli. Sve je ovo samo u njegovom umu.
On je snaga, i njen vladalac. On je centar i potpora svega. I sedi{te je on sam.
Govori se o sedi{tu (asani) da bi se on naveo da sedi mirno. Gde i kako on moè
ostati mirno, osim u svom istinskom, pravom stanju? To je sedi{te (asana).
575. P: Kako pokoriti èlju, bes?

M: Zelja, poùda i bes ti stvaraju bol. Za{to? Zbog precenjivanja 'ja'; ovo precenjivanje
'ja' postoji iz neznanja; neznanje zbog razlikovanja; razlikovanje zbog ose}anja stvarnosti sveta,
a ovo, opet, zbog ideje 'ja-sam-telo'. Ove ideje moè biti samo po{to nastane ego. Ako se ego
ne javlja, ~itav lanac nesre}a nestaje. Zato, spre~i pojavu ega. To moè{ u~initi tako {to ostaje{
u svojoj stvarnoj prirodi; onda se poùda, bes i ostalo pokoravaju.
P: Dakle, sve ovo ima svoj koren u neznanju.
M: Upravo tako. Neznanje daje povoda gre{ki, gre{ka samoprecenjivanju itd. [ta je
neznanje? Moè li ono pripadati ~istom brahmanu koji je samo Sopstvo, odnosno, ~isto znanje?
Samo pusti da pitalac zna svoje Sopstvo (Sebe), i ovo pitanje se ne}e javiti. On postavlja to
pitanje zbog neznanja. Takvo neznanje pripada pitaocu, a ne Sopstvu. Kada vidimo sunce,
nikakva tama ne preostaje.
Bogatstvo se ~uva u ~eli~nom sefu. ôvek kaè da je ono njegovo; sef to ne kaè. Za
ovu tvrdnju je odgovorna ideja o posedovanju.
Ni{ta nije nezavisno od Sopstva, ~ak ni neznanje, po{to je neznanje samo mo} Sopstva,
koje ostaje njime nedirnuto. Me|utim, ono ima uticaja na ta{tinu 'ja', tj. na jivu. Zato,
neznanje pripada jivi.
Kako? ôvek kaè: 'Ja ne spoznajem sebe.' Ima li, onda, dva Sopstva jednog, koji je
subjekat, i drugog, koji je objekat? On to ne moè da kaè. Da li je, onda, neznanje za njega
okon~ano? Ne. Neznanje je samo pojava ega, i ni{ta drugo.
576. Sutra Bhashya (komentari izreka iz Upani{ada):

M: Sutre imaju za cilj da rasvetle i utemelje zna~enje tekstova. Komentari to poku{avaju
da u~ine uvo|enjem mi{ljenja oponenata, koja se zatim opovrgavaju i, posle duge diskusije,
dolazi se do zaklju~aka; postoje razli~iti stavovi i u okviru iste {kole mi{ljenja; zastupnici i
protivnici. Dakle, razli~ite {kole mi{ljenja tuma~e isti tekst na razli~it na~in i dolaze do
razli~itih zaklju~aka, koji su me|usobno suprotstavljeni.
Da li je to, onda, koristi cilju kojem sutre (izreke) treba da sluè?
15. nevembar 1938.
577. îsto Bi}e (svetli samo).

Vrhunsko Bi}e (zasvetli od ~istog bi}a).
Od njega nastaju:
îst um - sattva - I{vara.
Rajas (ego, Ja); tamas (svet, objekti).
Sve je ovo Vedantinska terminologija.
578. M: po{to stignu ovamo, neki ljudi ne pitaju ni{ta o sebi. Oni pitaju: 'Da li mudrac,
oslobo|en dok je jo{ ìv (jivanmukta), vidi svet? Da li karma uti~e na njega? [ta je
299
oslobo|enje posle rastelovljenja? Da li je ~ovek oslobo|en tek posle fizi~ke smrti, ili jo{ dok je
ìv u telu? Da li telo mudraca treba da se raspline u svetlost, ili na neki drugi na~in nestane
pred o~ima prisutnih? Da li on moè da se oslobodi, iako ostavlja za sobom telo kao le{?'
Njihova pitanja nemaju kraja. Za{to se brinuti o svemu tome? Da li se oslobo|enje
sastoji u tome {to znamo ovo?
Zato im ja kaèm: 'Pusti sada oslobo|enje. Da li postoji ropstvo? Saznaj ovo. Iznad
svega i pre svega, vidi sebe.'
579. Avarana (prekrivanje) ne sakriva jivu u potpunosti. Ona zna da jeste; samo ne zna ko je.
Ona vidi svet; ali, ne i da je on brahman. Ovo je svetlost u tami (ili znanje u neznanju).
U bioskopskoj predstavi prostorija se najpre zamra~i, zatim se uvodi ve{ta~ko svetlo;
samo u ovoj svetlosti se mogu projektovati slike.
Dakle, za razlikovanje je neophodno odraèno svetlo. Spava~ sanja, on nije prestao da
spava; samo u tami, odnosno, neznanju spavanja, moè da vidi nestvarne objekte snova. Na
sli~an na~in, tama neznanja je uzrok opaànja sveta.
Dakle, neznanje (avidya) i tama (tamas) sa~injavaju avaranu.
Ovo zakljanjanje je obele`je neznanja, ne pripada Sopstvu; ono ne moè ni na koji
na~in da ima uticaja na Sopstvo, moè da zakloni samo jivu. Ali, ego i svetlost ne mogu biti
vi|eni odvojeno jedno od drugog, oni su uvek sjedinjeni me|usobno. Proizvod njihovog me{anja
je jiva, koren svakog razlikovanja. O svemu tome se govori da bi se pitalac zadovoljio.
Sahasrara (lobanja) Zemlja = ego

Kantham (grlo) Etar = jnana
Hridaya (Srce) Vazduh = Um
Nabhi (pupak) Svetlost = Intelekt
Mula (solarni pleksus) Voda = Pam}eje
Ovako se predstavlja suptilno telo. ûla i drugi organi dejstvuju odvojeno, dok unutra{nji
organi i ìvotni dahovi (prana) mogu da dejstvuju samo uskla|eno i zajedno. Zato se prvi
nazivaju individualnim (vyashti), a drugi kolektivnim (samashti).
Avarana (zaklanjanje) daje povoda dvema vrstama zaklanjanja:

1. unutra - zaklanja posmatra~a i posmatrano, i tako daje ideju 'ja-sam-telo.
2. spolja - zaklanja Bo`ju kreaciju, i tako daje ideju o mno{tvu.
Jiva nije nezavisna od I{vare, niti neznanje od maye. Tek kada se probudi iz sna, ~ovek
opaà telo i svet, ali ih ne opaà i u snu. Snagom sada{njeg znanja, on razume da je u
dubokom snu tako|e postojao. Zato se mora zaklju~iti da je jiva u snu u ~istom stanju, u
kojem se telo i svet ne opaàju.
P: Nije li jiva odraèna svetlost, misao 'ja'?
M: Ona je, tako|e, jiva; pre toga je, tako|e, jiva; oni su u me|usobnom odnosu uzroka
i posledice. Jiva u snu ne moè da bude nezavisna od I{vare. Kada se probudi, ona kaè: 'Ja
sam telo'. Ako svi svetovi zajedno ~ine virat, telo je si}u{na ta~ka u njemu. Dakle, telo je u
viratu i od virata. [ta, onda, pripada jivi? Samo t{{tina (samova`nost) je navodi na tvrdnju da
je ona telo, a ne ne{to drugo. Jiva ne moè biti nezavisna od virata. Sli~no,
1. 2. 3. 4. 5.
I{vara Hiranyagarba Virat Maya Brahman
Kauzalno Kauzalno Kauzalno Kauzalno (uzrok)
kosmi~ko bi}e suptilno bi}e grubo bi}e neznanje
dodatak I{vari
Prajna Taijasa Visva Neznanje Jiva

300
Individualno Individualno Individualno dodatak jivi (posledica)
bi}e suptilno bi}e grubo bi}e
u dubokom
snu
Kaù da svih ovih pet grupa treba da se ujedini. Nazivaju to jedinstvom pet. Sve su to
samo polemike!
17. novembar 1938.
580. Grupa iz Rajkota do{la je autobusom. Sastojala se od ~etiri glavara i ~etiri dame sa
pratiocima i telesnom gardom. Stigli su u 11 sati. Po{to su ru~ali u svojoj sobi, imali su
kratak razgovor u 12.45h i oti{li su u 13.05h.
Jedan od njih je rekao: ıOvde je majka Saheba iz Takora. Do{li smo iz velike daljine
zbog darshana [ri Mahar{ija. Da li bi on bio ljubazan da nam da neka uputstva?‰
[ri Bhagavan se nasme{io i odgovorio: ıDobro je {to su prevalili toliki put radi
darshana. Dovoljno je {to su to rekli. [ta meni preostaje da kaèm?‰ (Zvono za ru~ak.)
U 12.45h. P: Da li je jnani razli~it od yogija? Kakva je razlika?
M: [rimad Bhagavad Gita kaè da je jnani pravi yogi i pravi bhakta. Yoga je samo
sadhana (ve`ba), a jnana je siddhi (ostvarenje).
P: Da li je yoga neophodna?
M: Ona je ve`ba. Ona ne}e biti potrebna po{to se postigne spoznaja. Sve ve`be se
nazivaju yoge, kao karma yoga, bhakti yoga, jnana yoga, ashtanga yoga. [ta je yoga? Yoga zna~i
'sjedinjenje'. Yoga je mogu}a samo ako postoji 'viyoga' (odvojnost). Osoba je sada pod
obmanom viyoge. Ova obmana se mora odstraniti. Metod njenog odstranjenja se naziva yoga.
P: Koja metoda je najbolja?
M: To zavisi od temperamenta pojedinca. Svaka osoba se ra|a sa samskarama
(podsvesnim utiscima, obrascima situacija koje dovode jivu iz) pro{lih ìvota. Za neku osobu }e
se jedan metod pokazati kao lak{i, a za neku drugu jedan drugi metod. To se ne moè
uop{teno odrediti.45
P: Kako treba da meditiramo?
M: [ta je meditacija? Obi~no se ona shvata kao koncentracija na jednu misao. Ostale
misli se za vreme meditacije drè po strani. I ta jedna misao mora da nestane u pravo vreme.
Cilj je svest oslobo|ena od misli.
P: Kako da se oslobodimo ega?
M: Mora{ se dràti ega da bi ga se mogao osloboditi. Prvo ga drì, a ostalo }e biti
lako.
P: Kako da ga drìm?
M: Ho}e{ li da kaè{ da postoji jedan ego koji treba da drì drugi, odnosno, da ga
ukloni? Ima li dva ega?
P: Kako da se molim Bogu?
M: Mora postojati 'ja' koje se moli Bogu. 'Ja' je zasigurno neposredno i blisko, dok se
za Boga to ne moè re}i. Prona|i ono {to ti je bliskije, a zatim }e{ mo}i da na|e{ ono drugo
i da mu se moli{, ako bude potrebno.
19. novembar 1938.
581. Roditelji su èleli da ponude ne{to [ri Bhagavanu, i naveli su svoje dete da mu to uru~i.
Dete je to radosno u~inilo. [ri Bhagavan je primetio: ıPogledajte ovo! Kada dete moè da dâ
45
Predispozicije (samskare) koje dovode individuu u ro|enje su individualne, i zato se moraju razre{avati na
individualan na~in.
301
ne{to boànstvu, to je tyaga. Pogledajte kakav uticaj boànsko ima i na decu! Svaki dar
podrazumeva nesebi~nost. To je sav smisao nishkama karme (nesebi~nog delanja). Ona zna~i
istinsko odricanje. Ako se razvije priroda darivanja, ona postaje tyaga. Ako se bilo {ta voljno
dâ, to je onda ushi}enje i za davaoca i za primaoca. Ako se ukrade, to je jad za oboje.
Dana, dharma, nishkama karma su sve samo tyaga. Ako se odbaci 'moje', to je citta suddhi
(pro~i{}en um). Kada se odbaci 'ja', to je jnana. Kada se razvije priroda davanja, ona rezultira
jnanom.‰
Opet, malo kasnije, jedan de~ak je do{ao sasvim sam, bez pratnje roditelja. Do{ao je iz
êngama, autobusom. [ri Bhagavan je primetio: ıDe~ak je ostavio svoje roditelje da bi do{ao
ovamo. Ovo je tako|e primer tyage.‰
21. i 22. novembar 1938.
582. [ri Bhagavan je rekao jednom gospodinu iz Andre: ıAko neko istrajava u svojim èljama,
one ne}e mo}i da budu ispunjene. Ali ako ostane beèljan, sve }e mu dolaziti samo. Mi
nismo u èni, deci, profesiji itd, nego su oni u nama; oni se pojavljuju i nestaju u skladu sa
na{om prarabdhom (ste~enom karmom).
Um koji ostaje nepokretan (miran) je samadhi, bez obzira da li se svet opaà ili ne.
Okolina, vreme i objekti su svi u meni. Kako oni mogu da budu nezavisni od mene?
Oni se mogu izmeniti, ali ja ostajem neizmenjen, ve~no isti. Objekti se mogu razlikovati po
svojim imenima i obli~jima, dok je ime svakog ~oveka samo jedno, a to je 'ja'. Pitaj bilo koga,
svako }e re}i 'ja' i govori}e o sebi kao o 'ja', ~ak i ako je Bog (I{vara). I njegovo ime je
samo 'ja'.
Isto je tako sa mestom. Sve dok sam ja identifikovan sa telom, dotle se mogu
razlikovati mesta, ina~e, ne. Da li sam ja telo? Da li telo sebe predstavlja kao 'ja'?
O~igledno je sve to u meni. Kada se sve to izbri{e u potpunosti, mir koji preostaje je
'ja'. To je samadhi, to je 'ja'.‰
533. G. Vganapati Sastri je pokazao [ri Bhagavanu pismo od dame iz [panije, Mercedes De
Akorta, u kojem je pisala da }e sti}i sutradan. [ri Bhagavan je primetio: ıGledaj koliko ljudi
ima neprilikeazbog toga {to sam ja ovde.‰
SE]ANJE
23. novembar 1938.
584. Neki posetilac je po~eo da povla~i pankah.46 [ri Bhagavan je rekao: ıStavili su vatru kraj
mene zato {to je hladno. Za{to treba da se povla~i pankah?‰
Zatim je nastavio: ıJednog hladnog jutra, dok sam bio u Virupak{a pe}ini, sedeo sam
napolju. Bilo mi je hladno. Ljudi bi dolazili, videli me i vra}ali se. Grupa posetilaca je do{la
iz Andre. Nisam primetio {ta rade. Bili su iza mene. Iznenada buka, 'tak' i - voda na moju
glavu! Tresao sam se od hladno}e. Pogledao sam iza. Razbili su kokosov orah i prosuli sok na
mene. Mislili su da je to bogosluènje. Koristili su me kao kameni idol.‰
585. [ri Bhagavan je rekao da je ovaj grad naro~it po tome {to devet puteva vode do njega,
ne ra~unaju}i èleznicu.47
586. Jedan posetilac iz Andre je pitao: Kako ~ovek da bude tih? To je tako te{ko da se
postigne. Da li zbog toga treba da ve`bamo yogu? Ili postoji neko drugo sredstvo?
M: Ono {to nije te{ko, izgleda kao da jeste. Neko je sklon da luta okolo. Kaè mu se
da ostane miran kod ku}e, ali on nalazi da je te{ko to da izvede, po{to èli da luta okolo.
46
Velika lepeza od bambusa koja se povla~i kanapom, zaka~ena za tavanicu, iznad Mahari{ijevog leàja.
47
Aluzija na telo, za koje se kaè da je grad sa devet vratnica (otvora).
302
P: Da li postoji neka naro~ita upasana koja je delotvornija od ostalih?
M: Sve upasane su jednako delotvorne. Ali za svakoga je lak{a ona vrsta upasane koja
odgovara njegovim prethodnim vasanama.
24. novembar 1938.
587. Do{la je dama iz [panije sa svojom drugaricom. Pitale su: ıVi kaète da je Srce na
desnoj strani. Moète li to da nam objasnite?‰
[ri Bhagavan joj je dao da pro~ita odlomak iz Filadelfijskog psiholo{kog pregleda.
Dodao je: ıSrce je mesto iz kojeg se ra|a misao 'ja'.‰
P: Zna~i, vi razlikujete duhovno Srce od fizi~kog?
M: Da. To je obja{njeno u V poglavlju [ri Ramana Gite.
P: Postoji li stupanj na kojem se moè osetiti Srce?
M: Svako ima to iskustvo. Svako dodirne desnu stranu svojih prsa kada kaè 'ja'.
Obe dame su se redom poklonile [ri Bhagavanu, i na kolenima molile za blagoslove.
Zatim su oti{le za Pondi~eri, da bi nastavile put za Colombo.
25. novembar 1938.
588. [ri Bhagavan je rekao jednom tragaocu iz Andre: ıSannyasa se spominje za onoga ko je
spreman. Ona se ne sastoji od odricanja od materijalnih objekata, nego od vezanosti za njih.
Sannyasu moè praktikovati bilo ko, ~ak i kod ku}e. Samo, mora biti spreman za nju. Opet,
Kutichaka je onaj ko primi sannyasu i ìvi u pustinja~kom prebivali{tu;
Bahudaka je onaj koji primi sannyasu i odlazi na hodo~a{}a;
Hamsa je upasaka sannyasi (koji praktikuje meditaciju bilo gde da ìvi);
Paramahamsa je spoznati sannyasi.
27. novembar 1938.
589. Jedan oboàvatelj, koji odavno boravi u A{ramu, Somasundara Svami, je pitao: ıU
ogledalu postoji akasha i ona odraàva likove. Kako su oni sadràni u ogledalu?‰
M: Objekti ostaju u prostoru. Objekti i prostor se zajedno odraàvaju u ogledalu. Isto
kao {to nalazimo predmete u prostoru, tako ih nalazimo i u ogledalu. Sâmo ogledalo je tanko.
Kako ono moè da sadrì ove objekte na svojoj povr{ini?
P: Kako akasha u posudi prikazuje to?
M: Nema odraza u akashi posude. Odraz je samo u vodi koja je u njoj. Kada se vi{e
posuda napunjenih vodom drì u bazenu, akasha se u vodi u svakoj od njih jednako odraàva,
kao i u vodi bazena. Na isti na~in, ~itav univerzum se odraàva u svakom pojedincu.
P: Otvor svake posude mora biti iznad nivoa vode u bazenu.
M: Da, mora tako da bude. Ina~e, da li bi se sudovi mogli videti ako bi bili potopljeni
u bezenu?
P: Kako dolazi do odraàvanja?
M: îst etar ne moè da odraàva, samo etar vode moè to da ~ini. Staklo ne moè da
odraàva objekte. Samo staklena plo~a sa neprozirnom podlogom moè da odraàva objekte
koji su ispred nje. Sli~no tome, îsta Svest ne sadrì objekte u sebi, niti ih odraàva. Tek sa
ograni~avaju}im dodatkom, umom, ona odraàva svet.
Svet ne preostaje ni u samadhiju ni u dubokom snu. Iluzije ne moè biti ni u jarkom
svetlu, ni u potpunom mraku. Tek u prigu{enom svetlu uè izgleda kao zmija. Sli~no, îsta
Svest ostaje samo svetlost, ona je îsto Znanje. Um koji se iz nje pojavljuje, obmanut je time
da su objekti odvojeni.
P: Dakle, um je ogledalo.
303
M: Um - um: {ta je to? To je me{avina citt (inteligencije) i sankalpa (misli). Zbog toga,
on uobli~uje sve ovo: ogledalo, svetlost, tamu i odraze.
P: Ali, ja to ne vidim.
M: Cittakasha (etar koji sa~injava um) je samo îsta Svest. Ona je izvor uma. U
trenutku kada se pojavi, um je samo svetlost; tek naknadno se javlja misao 'ja sam ovo'; ova
misao 'ja' ~ini jivu i svet.
Prva svetlost je ~ist um, etar uma ili I{vara. Njeni obrasci se manifestuju kao objekti.
Ona se naziva etrom uma, zato {to sadrì sve ove objekte u sebi. Za{to etar? Kao {to etar
sadrì objekte, ona sadrì misli, zato je ona etar uma.
Opet, kao {to je fizi~ki etar (prostor), iako su u njemu sme{teni svi grubi objekti (~itav
univerzum), sam sadràj etra uma, tako je i ovaj sadràj etra citta (svesti). Etar svesti je sama
svest. U njemu se ne sadrì ni{ta. On ostaje samo kao îsto Znanje.
P: Za{to ga zovemo etrom? Fizi~ki etar nije svestan.
M: Etrom se ozna~ava ne samo besvesni fizi~ki etar, ve} i îsto Znanje. Znanje se ne
sastoji u spoznaji objekata; to je relativno znanje. Me|utim, Znanje (Svest) u svojoj ~istoti
ostaje potpuno sâmo, jedna, jedinstvena transcendentna svetlost!
P: Pa, da li mi treba da je zami{ljamo u svojoj meditaciji?
M: Za{to zami{ljati? Moèmo da mislimo o ne~emu samo ako smo sami od toga
odvojeni, dok u ovom slu~aju mi ne moèmo ostati odvojeni od ove îste Svesti. Pre }e biti
da samo ona jeste! Kako se moè zami{ljati da je ona takva-i-takva, ili to-i-to?
P: Kako da napredujemo?
M: Oslobodi se samo ne-Sopstva.
P: Sada to izgleda da je u redu; ali se, kasnije, sve to zaboravi.
M: Tvoje zaboravljanje podrazumeva znanje, jer ti zna{ da zaboravlja{; ina~e, kako bi
mogao da govori{ o zaboravljanju toga? Zna~i da je i zaboravljanje samo cittakasha (etar citta).
P: Za{to mi, onda, to nije jasno?
M: Citt je znanje, ~isto i prosto. Um proisti~e iz njega; um je sa~injen od misli. Kada
tama neznanja upadne izme|u, îsto Znanje izgleda kao da je razli~ito od onog koje zaista
jeste; ovo isto se vidi kao 'ja' i 'svet' koji su puni èlja, vezanosti, mr`nje. Zato se kaè da
èlja i ostalo prekrivaju Stvarnost.
P: Kako se osloboditi misli? U Atmavidyi se kaè 'oko mentalnog oka' itd.?
M: Ovde um stoji za etar, Bi}e (sat), a oko za znanje (citt); sat i citt zajedno ~ine
univerzum.
P: Kako to spoznati?
M: Kao {to se ukazuje u Atmavidyi: 'Po{to je oko mentalnog oka, etar mentalnog
etra...', {to zna~i, Svest iza relativne svesnosti je etar citta koji sadrì mentalni etar, ostaje kao
Jedan Jedini ve~no blistaju}i.
P: Jo{ uvek ne razumem. Kako ja treba da ga spoznam?
M: Kaè se i: 'Ostani oslobo|en od misli', i 'On se spoznaje samo u umu koji je
povu~en unutra.' Zato, um koji je oslobo|en od misli i utopljen u Srce, je sâm citt (îsta
Svest).
P: Da li je etar o kojem je malopre bilo re~i I{vara ili Hiranyagarbha?
M: Da li Hiranyagarbha moè da postoji bez I{vare? Oni su jedno te isto.
P: Po ~emu se razlikuju me|usobno?
M: Imanentno Bi}e se naziva I{vara.
P: Nije li Imanentno Bi}e samo cittakasha?
M: Imanentnog moè biti samo sa mayom. To je Znanje o Bi}u, zajedno sa mayom; iz
ovog uobraènja - Hiranyagarbha; iz nje, gruba obmana, virat. Cittatma je samo îsto Bi}e.
13. decembar 1938.
304
590. Dve dame, jedna iz [vajcarske a druga iz Francuske, posetile su Mahar{ija. Mla|a je
postavila vi{e pitanja, od kojih je bilo najzna~ajnije: ıBrahman je isto {to i Jiva. Ako je jiva u
iluziji, to je, onda, isto {to i re}i da je brahman u iluziji. Kako je to mogu}e?‰
M: Ako je brahman u iluziji i èli da se oslobodi od nje, neka, onda, on postavi ovo
pitanje.
14. decembar 1938.
591. P: Tragaoci koji su u neposrednoj blizini u~itelja, mogu da steknu Milost darshanom,
sparsanom (pogledom, dodirom), itd. Ali, kako }e neko ste}i istu Milost ako je daleko?
M: Yoga drishtijem (yogi~kim pogledom).
G. ôpra iz Punjaba, zaposlen u Singapuru, ovde je u poseti i postavio je nekoliko
pitanja.
P: U ~emu je delotvornost imena Bo`jeg?
[ri Bhagavan je pro~itao odlomak iz Vizije. To je bio prevod Namdevovih stihova.
P: Kako ime pomaè Spoznaji?
M: Prvobitno ime se neprekidno spontano ponavlja, bez ikakvog napora pojedinca. To
ime je aham, 'ja'. Me|utim, kada ono postane manifestovano, manifestuje se kao ahamkara,
ego. Verbalno ponavljanje mantre vodi mentalnom ponavljanju, koje se kona~no rastvara u
ve~nu vibraciju.
P: Ali, sve je metalno ili fizi~ko.
M: Um i usta ne mogu da rade bez Sopstva. Tukaram, veliki svetac iz Mahara{tre,
ostajao bi u samadhiju tokom dana, a uve~e bi pevao i plesao sa velikim gomilama ljudi.
Uvek bi koristio ime [ri Rame. Jednom je, vr{e}i nu`du, tako|e izgovarao: 'Ram, Ram'. Jedan
ortodoksni sve{tenik je bio uàsnut pomenom Bo`jeg imena u takvoj prilici, pa ga je ukorio i
naredio mu da ne izgovara svetu mantru dok se odaziva zovu prirode. Tukaram je rekao: 'U
redu!'- i ostao nem. No, odjednom se iz celog njegovog tela javila mantra i sve{tenik je bio
prestravljen bukom. Pomolio se Tukaramu i rekao: 'Ograni~enja vaè samo za obi~ne ljude, a
ne za svece kao {to si ti.'
P: Kaè se da je [ri Ramakri{na video oìvljeni lik Kali, koji je bogosluìo. Moè li to
biti istina?
M: [ri Ramakri{na je mogao da opaà ìvot u liku, ali ostali nisu. @ivotna sila je
poticala od njega. Bila je to njegova sopstvena ìvotna sila koja se manifestovala kao da je
spolja i povukla ga ka sebi. Da je lik bio pun ìvota, to su morali svi da primete. Me|utim,
sve je puno ìvota. To je ~injenica. Mnogi oboàvatelji su imali sli~na iskustva kao [ri
Ramakri{na.
P: Kako u kamenu moè biti ìvota? On je besvestan.
M: îtav univerzum je pun ìvota. Ti kaè{ da je kamen besvestan. To {to sada govori
o besvesnosti, je tvoja samosvesnost. Kada neko èli da vidi da li je odre|eni predmet u
mra~noj sobi, on }e uzeti svetiljku da bi ga traìo. Svetlost je korisna za ispitivanje prisustva
ili odsustva predmeta. Svest je potrebna da bi se ispitalo da li je neki predmet prisutan ili
nije. Ako neki ~ovek ostane u mra~noj sobi, nije nam potrebna svetiljka da bismo ga prona{li.
Ako ga pozovemo, on }e se javiti. Njemu nije potrebna svetiljka da bi obznanio svoje
prisustvo. Svest je, tako, samosvetle}a.
No, ti kaè{ da si bio nesvestan u snu, a samosvestan u budnom stanju. [ta je
Stvarnost? Stvarnost mora biti neprekidna i ve~na. Ni nesvesnost, ni samosvesnost koja sada
postoji nisu Stvarnost. Ali, ti priznaje{ svoje postojanje sve vreme. îsto Bi}e je Stvarnost.
Ostalo su puki dodaci. îsto Bi}e ne moè da postoji druga~ije, nego kao svest. Ina~e ne bi
mogao da kaè{ da postoji{. Stoga je svest Stvarnost. Kada je ta svest zdruèna sa upadhijima
(nametnutim dodacima), onda se govori o samosvesnosti, nesvesnosti, podsvesti, nadsvesti,
ljudskoj svesti, pse}oj svesti, svesti drveta, itd. Nepromenljivi zajedni~ki imenitelj u svakoj od
305
njih je svest. Stoga je kamen isto toliko besvestan kao {to si ti u snu. Da li to zna~i da je
potpuno li{en svesti?
P: Ali, svest psa je razli~ita od moje svesti. Ne mogu psu da ~itam Bibliju. Drvo se,
opet, ne kre}e, dok se ja kre}em i delam.
M: Nazovi drvo ~ovekom koji stoji; a ~oveka nazovi drvetom koje se kre}e.
Jedan gospodin iz Amerike, koji je tako|e u~estvovao u razgovoru, nije hteo da dopusti
[ri Bhagavanu da ovo objasni, tako da je razgovor ovde stao.
392. Gospodin iz Punjaba je uputio na narodno verovanje o crvu koji se preobraàva u osu
(bhramarakita nyaya) koju je [ri Bhagavan u toku ju~era{njeg razgovora pomenuo damama. [ri
Bhagavan se prisetio nekih interesantnih doga|aja:
1. ûo sam odavno za ovu bhramarakita nyayu. Posle dolaska u Tiruvanamalai, dok sam
boravio u Gurumorthamu, primetio sam crvenu osu kako gradi sa}e u koje je smestila pet ili
{est larvi, i zatim odletela. Probudila se moja radoznalost i èleo sam da proverim istinitost
tako ~esto navo|ene nyaye. êkao sam nekoliko dana, mo`da deset. Onda sam udario sa}e.
Ono se razbilo i video sam da su se svih pet ili {est larvi ujedinile zajedno i preuzele oblik
ose, ali je ona bila bela.
2. Kasnije, kad sam bio u pe}ini Virupak{a, video sam crvenu osu kako gradi sa}e sa
pet ili {est okaca, u svako je poloìla pet ili {est larvi, i zatim odletela. Posle desetak dana,
jedna crna buba, manja od ose, zujala je oko sa}a, zatvorila svako okce sa ne{to crnog blata,
i odletela. ûdio sam se nasrtanju bube na sa}e ose. êkao sam nekoliko dana i onda sam
ne`no otvorio jedno od okaca. Pet ili {est crnih tela je iza{lo i svako od njih je bilo crna
buba. Bilo mi je ~udno.
3. Opet, kada sam bio u hramu Pa~jaman, video sam crvenu osu kako gradi pet ili {est
sa}a na stubu u hramu. U svako je smestila pet ili {est larvi i odzujala. Posmatrao sam
nekoliko dana. Osa se nije vratila. Nije bilo ni crne bube. Posle petnaestak dana otvorio sam
jedno sa}e. Sve larve su se ujedinile u belu masu u obliku ose. Pala je i udarila o tle. Posle
nekoliko minuta po~ela je da puzi. Njena boja se menjala postepeno. Za kratko vreme nastala
su dva zrna na njenim bokovima, koja su izrasla u krila dok sam ja posmatrao, i sasvim
oblikovana osa je odletela sa tla.
4. Dok sam bio u pe}ini Mango drveta, primetio sam crva sli~nog larvi kako puzi uz
zid. Zaustavio se na jednom mestu i fiksirao dve mrlje koje je kasnije povezao tankom niti
koja je izlazila iz njegovog tela. Dràla je nit svojim ustima i oslanjala svoj repni zavr{etak na
zid. Ostala je tako vi{e dana. Posmatrao sam je. Tokom vremena ona se nabrala. Pitao sam se
da li je bilo ìvota u njoj. Ne`no sam je zagolicao tankom stabljikom. Nije bila ìva. Ostavio
sam je tamo. No, posle nekoliko dana otkrio sam da je tamo ostala samo tanka suva koà, a
ono {to je bilo unutra je odletelo.
5. Video sam i muve kako nose si}u{ne larve na svojim nogama, koje su polagale na
sme}e. Larve su kasnije odletele kao muve.
P: Mo`da su to jaja koja polaù muve.
M: Ali, one se kre}u i bore, a zatim se uobli~e u muve.
593. [ri Bhagavan je pomenuo jedno drugo zanimljivo se}anje. ıKada sam bio de~ak, video
sam ribara kako preusmerava glavni tok vode i drì }up kroz koji je tekla preusmerena voda.
Ve{ta~ki put je bio posut stabljikama duvana. Prili~no ~udno, ve{e riba bi uvek po{lo novim
putem i padale u }up. Ribari, koji su samo sedeli mirno, uzimali bi ribu iz }upa i bacali je u
svoje korpe. Tada sam mislio da je to ~udno. Kasnije, posle duèg boravka ovde, ~uo sam
neke ljude kako recituju komad od Thajumanavara, u kojem se pominjao isti trik ribara.‰
15. decembar 1938.
306
594. Dama iz [panije, madam Mercedes De Akorta, napisala je pismo G. Hejgu, ameri~kom
rudarskom in~enjeru, koji ovde poslednja dva meseca boravi povremeno. Postavila je dva
pitanja: ıAko se individualno Sopstvo utapa u univerzalno Sopstvo, kako moèmo da se
molimo Bogu za uzdizanje ~ove~anstva?‰ Izgleda da je to pitanje zajedni~ko misliocima Zapada.
[ri Bhagavan je rekao: Oni se mole Bogu i zavr{avaju molitvu sa 'Neka bude volja
tvoja!' Ako }e biti njegova volja, za{to se, onda, uop{te mole? Istina je da boànska volja
preovladava u svako vreme i u svim okolnostima. Pojedinci ne mogu da delaju prema svojoj
volji. Prepoznaj snagu boànske volje, i budi miran. Bog se brine za svakoga. On je sve
stvorio. Ti si jedno od neizmerno mnogo stvorenih bi}a. Kada on brine za toliko njih, zar }e
tebe izostaviti? âk i zdrav razum nalaè da svako treba da ostane pri njegovoj volji.
Opet, nema potrebe da mu saop{tavamo na{e potrebe. On ih zna i sam, i pobrinu}e se
za njih.
[tavi{e, za{to se moli{? Zato {to si sam bespomo}an i èli{ da ti pomogne Vi{a Sila.
Pa, zar tvoj Stvoritelj i Za{titnik ne zna za tvoju slabost? Da li ti treba da javno isti~e{ svoju
slabost da bi mu je dao na znanje?
P: Ali, Bog pomaè onima koji pomaù sebi.
M: Sigurno. Pomozi sebi, i to je ve} prema Bo`joj volji. Samo on proizvodi sva delanja.
[to se ti~e molitve u korist drugih, ona je naizgled tako nesebi~na. Me|utim, analiziraj
ose}anje, i otkri}e{ sebi~nost i ovde. Ti èli{ sre}u drugih da bi ti sam bio sre}an. Ili èli{
priznanje zbog zauzimanja za stvari drugih. Bog ne zahteva nikakvog posrednika. Brini svoju
brigu i svima }e biti dobro.
P: Zar Bog ne sprovodi svoju volju kroz neke izabrane osobe?
M: Bog je u svima i deluje kroz sve njih. Me|utim, njegovo prisustvo se bolje
prepoznaje u pro~i{}enom umu. Zato ljudi kaù da su izabrani. Ali, onaj koji je 'izabran' ne
kaè to. Ako on misli da je posrednik, onda je jasno da je zadrào svoju individualnost i da
predaja nije potpuna.
P: Zar se Brahmini ne smatraju sve{tenicima, odnosno, posrednicima izme|u Boga i
ostalih?
M: Da, ali ko je Brahmin? Brahmin je onaj ko je spoznao brahmana. Takav ~ovek
nema u sebi ose}anje individualnosti. On ne moè misliti da dela kao posrednik.
Opet, {to se ti~e molitve, spoznat ~ovek ne vidi druge kao odvojene od sebe. Kako se
on uop{te moè moliti, kome, i za {ta? Sâmo njegovo prisustvo je ostvarenje sre}e za sve. Sve
dok misli{ da postoje drugi, koji su razli~iti od tebe samog, ti se moli{ za njih. Ali, ose}anje
odvojenosti je neznanje. Ovo neznanje je, opet, uzrok tvog os}anja bespomo}nosti. Ti zna{ da
si slab i bespomo}an. Kako, onda, moè{ pomo}i drugome? Ako kaè{ 'molitvom Bogu', Bog
zna svoj posao i ne zahteva tvoje zauzimanje za druge.
Pomozi sebi, tako da moè{ da postane{ jak. To se postiè potpunom predajom. To
zna~i da mu podnese{ sebe na `rtvu. Posle takve predaje ne moè{ zadràti individualnost.
Tada biva{ po njegovoj volji. Dakle, ti{ina je najvi{a od svih postignu}a.
Ti{ina je okean u koji se ulivaju sve reke svih religija. Tako kaè Thajumanavar. On
dodaje i yogu. On veruje da se um moè nadvladati samo yogom, i zato ju je praktikovao.
P: Kako najlak{e posti}i postojanu meditaciju?
M: To zavisi od ne~ije samskare. Neko }e na}i da mu je pogodna hatha yoga, a neko
nama japa, itd. Su{tinska ta~ka je atmavichara, ispitivanje Sopstva.
P: Da li je dovoljno da provedem ne{to vremena ujutro i uve~e u atmavichari? Ili treba
da je radim uvek, recimo, ~ak i kada pi{em ili {etam?
M: Pa, {ta je tvoja priroda? Da li je ona pisanje, {etanje, ili postojanje (Bi}e)? Jedina
nepromenljiva realnost je Bi}e. Treba da radi{ ispitivanje sve dok ne spozna{ to stanje îstog
Bi}a. Ako se jednom utemelji{ u njemu, ne}e vi{e biti briga.
Niko ne}e ispitivati izvor misli, ako se one ne pojavljuju. Sve dok misli{ 'Ja {etam', 'ja
pi{em', ispituj ko to ~ini.
307
Ova delanja }e se, me|utim, nastaviti kada se neko ~vrsto utemelji u Sopstvu. Da li
~ovek stalno govori: 'Ja sam ~ovek, ja sam ~ovek, ja sam ~ovek...', svakog trenutka u ìvotu?
On ne govori tako, a ipak se sva njegova delanja dalje nastavljaju.
P: Da li je potrebno intelektualno razumevanje Istine?
M: Da. Ina~e, za{to osoba ne bi spoznala odmah Boga ili Sopstvo, tj. ~im mu se kaè
da je Bog sve, ili da je Sopstvo sve? To ukazuje na neko talasanje u njemu. On mora da se
raspravlja sa sobom i postepeno sebe ubedi u istinu, pre no {to njegova vera postane ~vrsta.
20. decembar 1938.
597. Dama iz [vajcarske, G|a J.C.S. Hik-Riding, pitala je: ıDa li samospoznaja podrazumeva i
okultne mo}i?‰
M: Sopstvo je najbliskije i ve~no Bi}e, dok su siddhiji strani. Za sticanje ovog prvog nije
potreban napor, dok ga ono drugo zahteva.
Mo}i se traè umom, koji mora sve vreme da bude spreman, dok se Sopstvo spoznaje
kada je um uni{ten. Mo}i se manifestuju samo ako postoji ego. Ego te ~ini svesnim drugih, a
u njegovom odsustvu nema drugih koje bi video. Sopstvo je iznad ega i spoznaje se po{to se
elimini{e ego. Eliminacija ega nas ~ini nesvesnim drugih. Kako se moè javiti pitanje drugih, i
koja je korist od okultnih mo}i za samospoznato bi}e?
Samospoznaja moè biti pra}ena okultnim mo}ima, ili ne mora. Ako je osoba traìla
takve mo}i pre Spoznaje, onda ih moè posti}i posle nje. Postoje drugi, koji nisu traìli takve
mo}i i nastojali su samo da postignu samospoznaju. Oni ne manifestuju takve mo}i.
Ove mo}i mogu da se traè i steknu ~ak i posle samospoznaje. Me|utim, u tom slu~aju
se one koriste za odre|enu svrhu, tj. za dobro drugih, kao {to je to slu~aj kod Chudale (iz
Yoga Vasishte).
Sikhidhvaja je bio poboàn kralj. Njegova supruga se zvala Chudala. Primili su duhovna
uputstva od jednog mudraca. Kralj, po{to je bio zauzet upravljanjem svojim kraljevstvom, nije
bio u mogu}nosti da prakti~no primenjuje uputstva, dok ih je Chudala primenila i stekla
samospoznaju. Sledstveno tome, izgledala je privla~nije nego ranije. Kralj je bio dirnut njenom
sve ve}om privla~no{}u i pitao ju je o tome. Ona je rekla da sav {arm proisti~e iz Sopstva, i
da je on kod nje primetio samo {arm samospoznaje. On je rekao da je luckasta. Bilo je
velikih asketa koji nisu mogli da spoznaju Sopstvo ni posle dugog perioda askeze, a {ta re}i o
luckastoj èni koja je sve vreme bila sa porodicom i ìvela svetovnim ìvotom? Me|utim,
Chudala nije bila uvre|ena, po{to je bila ~vrsto utemeljena u Sopstvu, i samo je èlela da i
njen suprug spozna Sopstvo i bude sre}an. Ona je tada mislila da ne}e nikad mo}i da ga
uveri, ukoliko ne pokaè svoju vrednost manifestuju}i neke neobi~ne mo}i. Po~ela je da ih
traì i postigla ih je. Ali, ona ih nije pokazala odmah. Stalno zajedni{tvo sa njom u~inilo je
kralja bestrasnim. On je po~eo da prezire svetovni ìvot i èleo je da se povu~e u {umu da
izvodi tapasyu. Tako, on je rekao svojoj èni da èli da napusti svet i ode u {umu. Ona je
bila ushi}ena razvojem stvari, ali se pretvarala da ju je veoma potresla njegova neljubazna
odluka. On se kolebao iz obzira prema njoj. U me|uvremenu, njegova bestrasnost je dobila u
snazi i on je odlu~io da napusti dom, ~ak i bez njenog pristanka.
Jedne no}i, dok je kraljica spavala, on je iznenada kri{om napustio palatu i povukao se
u {umu. Traìo je neko usamljeno mesto gde bi mogao da izvodi svoj tapas. Kada se kraljica
probudila, nije mogla da na|e svog supruga i odmah je uz pomo} svojih okultnih mo}i otkrila
{ta se, u stvari, desilo. Bila je ushi}ena odlu~no{}u svog supruga. Pozvala je ministre i rekla
im da je kralj oti{ao nekim va`nim poslom, i da vladanje zemljom treba da se odvija isto tako
efikasno kao i uvek. Ona je sama upravljala kraljevstvom u odsutnosti kralja.
Pro{lo je osamnaest godina. Ona je tada znala da je kralj spreman za samospoznaju.
Onda se pred njim pojavila preobli~ena u Kumbhu. On je zato spoznao Sopstvo i vratio se sa
kraljicom da vlada kraljevstvom.
308
Poenta je u tome {to i samospoznate osobe traè i sti~u okultne mo}i radi dobra
drugih. Ali, mudraci nisu obmanuti posedovanjem takvih mo}i.
P: Da li mudrac koristi okultne mo}i da bi naveo druge da spoznaju Sopstvo, ili je za
to dovoljna sama ~injenica njegove samospoznaje?
M: Snaga njegove samospoznaje je daleko mo}nija od svih drugih mo}i.
Po{to u njemu nema ega, za njega ne postoje drugi. Koje je najve}e dobro koje se
moè podariti drugima? To je sre}a. Sre}a se ra|a iz mira. Mira moè da bude samo ako
nema uznemirenja. Uznemirenje je posledica misli koje se javljaju u umu. Kada je um odsutan,
postoja}e savr{en mir. Ako ~ovek nije poni{tio svoj um, on ne moè da stekne mir i bude
sre}an. Ako on sam nije sre}an, ne moè drugima dodeliti sre}u.
Ako nema uma, on ne moè biti svestan drugih. Dakle, sama ~injenica njegove
samospoznaje je dovoljna da sve druge u~ini sre}nima.
P: Da li samadhi moè do}i i oti}i?
M: [ta je samadhi? Samadhi je su{tina ~ovekove prirode. Kako, onda, ona moè do}i i
oti}i?
Ako ne spozna{ svoju su{tinsku prirodu, tvoj vidik ostaje zamra~en. [ta je zamra~enje?
Na|i ga, i odstrani. Dakle, na{i napori su usmereni samo na odstranjenje prepreka koje
zakljanjaju istinsko vi|enje. Stvarna priroda ostaje ista. Kada se ona jednom spozna, to je
trajno.
P: Ali, g. Branton kaè da je imao jedan sat samadhija. Zato sam ja pitao.
M: Ve`ba~ sti~e duhovni mir i postaje sre}an. Taj mir je rezultat njegovih napora. Ali,
stvarno stanje mora biti nenaporno. Samadhi bez napora je istinski, i on je savr{eno stanje. On
je trajan. Napori su isprekidani, pa je i njihov rezultat takav.
Kada se spozna stvarna, nenaporna, trajna priroda sre}e, nalazimo da nije nespojiva sa
svakodnevnim aktivnostima ìvota. Samadhi koji se postiè posle napora izgleda kao odvajanje
od spolja{njih aktivnosti. Tako da ~ovek moè da bude uvu~en u sebe, ili da ìvi slobodno
me|u ljudima, a da ne izgubi svoj mir i sre}u, po{to je to njegova istinska priroda ili Sopstvo.
21. decembar 1938.
598. [ri Bhagavan povremeno pokazuje veliku duhovitost: îtao je Upamanya Bhakta Vilas, koji
sadrì deo gde se za Aruna~ale{vara kaè da je sa svojim bhutaganama preru{enim u
razbojnike pokrao svu imovinu Tirujnana Sambandara i grupi njegovih sledbenika. [ri Bhagavan
je primetio: ıNa samog [ivu su vrebali u Tiruvudal Utsavi, a on je primenio isti trik na svoje
oboàvatelje. Moè li to biti tako?‰
599. U sali je pro~itana izreka iz Lao Ceovog 'Tao Te înga': 'Svojim nedelanjem mudrac sve
postiè.'
[ri Bhagavan je primetio: ıNedelanje je neprekidna delatnost. Mudraca karakteri{e ve~na
i intenzivna aktivnost. Njegov mir je kao prividna nepokretnost ~igre koja se brzo vrti. Njena
velika brzina ne moè da se prati o~ima, i zato izgleda nepokretna. Ipak, ona se okre}e. Isto
je sa prividnom neaktivno{}u mudraca. Ovo mora da se objasni, zato {to ljudi obi~no vide
nepokretnost (mir) kao inertnost. Nije tako.
24. septembar 1938.
600. Jedan mladi} je pitao na nepravilnom tamilskom jeziku: 'Koliko vremena je potrebno za
samospoznaju?'
M: Prvo znaj {ta je Sopstvo i, isto tako, {ta je Spoznaja, onda }e{ znati.
P: Um se mora spoznati u Srcu.
M: Neka bude tako. [ta je um?
P: Um, Srce, su sve avatari Perumala (Vai{navitski izraz za inkarniranog Boga).
309
M: Ako je tako, onda nema razloga da se mi sami brinemo.
P: Kako, na ovoj osnovi, moèmo da spoznamo?
M: Predaj um Bogu. Njegov avatar ne moè da postoji nezavisno od njega. Vrati mu
ono {to je njegovo, i budi sre}an.
P: Kako da to u~inim?
M: Kako prepoznajemo um? Po njegovim aktivnostima, naime, mislima. Kad god se
pojave misli, seti se da su one oblici Boga i ne mogu biti ni{ta drugo; to je dovoljno; to je
predaja uma. Da li i{ta moè da postoji nezavisno od Boga? Sve je samo Bog. On deluje
kroz sve. Za{to da se sami brinemo?
27. decembar 1938.
601. G. V. Subaramia, oboàvatelj iz Andre, pomenuo je ne{to u vezi vremena.

M: [ta je vreme? Ono pretpostavlja stanje, ne~ije prepoznavanje tog stanja i, tako|e,
promene koje na njega deluju. Interval izme|u dva stanja se naziva vreme. Jedno stanje ne
moè postojati, ukoliko ga um ne dozove u postojanje. Sopstvo mora da drì um. Ako se ne
koristi um, ne}e postojati pojam vremena. Vreme i prostor su u umu, ali na{e istinsko stanje
leì iza uma. Pitanje vremena uop{te ne postoji za onoga ko je utemeljen u svojoj istinskoj
prirodi.
G. Narajana Ajer: Tako je prijatno slu{ati re~i [ri Bhagavana, ali je njihov smisao izvan
na{eg razumevanja. Izgleda da je to previ{e za nas, ~ak i da se nadamo da }emo spoznati.
G. V. Subaramia: Moèmo samo intelektualno da doku~imo. Ako bi se [ri Bhagavan
umilostivio da nas usmeri sa nekoliko uputstava, to bi za nas bila velika dobrobit.
M: Onaj ko vatrenog tragaoca savetuje da ~ini ovo ili ono, nije pravi u~itelj. Tragalac je
ve} izmu~en svojim aktivnostima i èli mir i spokoj. Drugim re~ima, on èli prestanak svojih
aktivnosti. Umesto toga, njemu se kaè da u~ini jo{ ne{to uz sve te svoje aktivnosti, ili umesto
njih. Da li to moè da bude od pomo}i tragaocu?
Aktivnost je stvaranje; aktivnost je uni{tenje ~ovekove uro|ene sre}e. Ako se zastupa
aktivnost, onda davalac takvog saveta nije u~itelj, nego ubica. Moè se re}i da su Stvoritelj
(Brahma) ili Smrt (Yama) do{li u obliku takvog u~itelja. On ne moè da oslobodi aspiranta,
nego samo da oja~a njegove okove.
P: Kada nastojimo da prekinemo aktivnost, i samo to nastojanje je delanje. Tako,
izgleda da je delanje neizbe`no.
M: Istina. Thajumanavar je tako|e to nagovestio. Lekar savetuje pacijentu da uzme
propisani lek samo pod jednim uslovom. Taj uslov je da ne misli na majmuna kada uzima lek.
Moè li taj pacijent ikad uzeti lek? Ne}e li svaki put kada to poku{a pomisliti na majmuna?
Isto tako, kada ljudi poku{avaju da odbace misli, njihov cilj se osuje}uje samim njihovim
poku{ajem.
P: Kako onda da se postigne to stanje?
M: [ta to ima da se postigne? Ono {to nije ve} postoje}e, nikada ne}e mo}i da se
ostvari. Ovde je samo na{e bi}e to {to je uvek postoje}e.
Neko: Za{to ga, onda, ne znamo?
Anamalaisvami: Treba uvek da nastojim da mislim: 'Ja sam To'.
M: Za{to da mislimo: 'Ja sam To'? Mi smo samo To. Da li ~ovek stalno misli da je
~ovek?
G: Ananta~ari: Uverenje 'ja sam ~ovek' je tako duboko, da ne moèmo a da ne
mislimo tako.
M: Za{to bi trebalo da misli{: 'Ja sam ~ovek?' Ako si izazvan onda moè{ re}i 'ja sam
~ovek'. Zna~i da se misao 'ja sam ~ovek' prizove kada se neka druga misao javi, recimo, 'ja
sam ìvotinja'. Sli~no tome, misao 'Ja sam To' je potrebna samo dotle dok postoji misao 'ja
sam ~ovek'.
P: Misao 'ja sam ~ovek' je tako ~vrsta da je se ne moèmo osloboditi.
310
M: Budite svoje pravo Sopstvo. Za{to bi mislili 'ja sam ~ovek'?
P: Misao 'ja sam ~ovek' je tako prirodna.
M: Ba{ nije. Naprotiv, 'ja jesam' je prirodno. Za{to ga ograni~ava{ sa '~ovek'?
P: 'Ja sam ~ovek' je tako o~igledno, dok 'ja sam To' ne moèmo da shvatimo.
M: Nisi ni To, ni Ovo. Istina je 'ja jesam'. 'Ja sam onaj koji jesam', prema Bibliji
tako|e. Sâmo Bi}e je jedino prirodno. Ograni~iti ga na 'biti ~ovek' nije potrebno.
P: (U {ali:) Ako bi se glasalo, ve}ina bi bila na mojoj strani. (Smeh.)
M: I ja ti dajem svoj glas. (Smeh.) I ja kaèm 'ja sam ~ovek', ali ja nisam ograni~en
na telo. Ono je u meni. U tome je razlika.
Neko: Ne moèmo se osloboditi ograni~enja (upadhi) da smo ljudi.
M: Kako si postojao u dubokom snu? Tamo nije bilo pomisli o tome da si ~ovek.
Drugi: Zna~i, moramo do}i do stanja dubokog sna ~ak i kad smo budni.
M: Da, to je jagrat-sushupti.
[ri Bhagavan je nastavio: Neki ljudi kaù da se ~ak i dok spavaju zatvoreni negde u
telu. Oni zaboravljaju da jedna takva ideja nije postojala za vreme spavanja, nego se pojavljuje
tek u budnosti. Oni dovode u vezu svoje budno stanje sa svojim snom.
Svetla su se pogasila i svi su se povukli.
1. januar 1939.
602. Dr Emil Gatir, profesor filosofije na koledù Svetog Srca iz [embaganura, Kodaikanal,
pitao je: 'Moète li biti ljubazni i dati mi rezime va{ih u~enja?'
M: Ona se nalaze u malim knjiìcama, naro~ito u 'Ko sam ja?'.
P: Pro~ita}u ih. No, mogu li da ~ujem iz va{ih usta centralnu ta~ku va{ih u~enja?
M: To je upravo centralna ta~ka.
P: Nije mi jasno.
M: Na|i centar.
P: Ja sam stvoren od Boga. Da li je Bog razli~it od mene?
M: Ko postavlja ovo pitanje? Bog to ne pita. Ti pita{. Zato, na|i ko si ti, a zatim
moè{ da otkrije{ da li je Bog razli~it od tebe.
P: Ali, Bog je savr{en, a ja sam nesavr{en. Kako ja ikada mogu da ga potpuno
spoznam?
M: Bog ne govori tako. Pitanje se ti~e tebe. Po{to na|e{ ko si ti, moè{ da vidi{ i {ta
je Bog.
P: Ali, vi ste na{li svoje Sopstvo. Molim vas, recite nam da li je Bog razli~it od vas.
M: To je stvar iskustva. Svako to mora da doìvi sam.
P: O, vidim! Ali, Bog je beskrajan, dok sam ja kona~an. Ja imam li~nost koja se nikada
ne moè utopiti u Boga. Nije li tako?
M: Beskrajnost i savr{enstvo isklju~uju postojanje delova. Ako iz beskrajnog proizlazi
ograni~eno bi}e, osuje}uje se savr{enstvo beskrajnog. Na taj na~in, tvoj stav je pojmovno
nedosledan.
P: Ne. Vidimo i Boga i kreaciju.
M: Kako si ti svestan svoje li~nosti?
P: Ja imam du{u. Znam to po njenim aktivnostima.
M: Da li si to znao i u dubokom snu?
P: Aktivnosti su obustavljene u snu.
M: Ali, ti postoji{ u snu. Isto tako, i sada. Koje je od ova dva postojanja tvoje stvarno
stanje?
P: Spavanje i budnost su puke pojave. Ja sam supstanca iza njih.
(Pogledao je na sat i rekao da mu je vreme da stigne na voz. Oti{ao je po{to se
zahvalio [ri Bhagavanu. Tako se razgovor naglo zavr{io.)
311
8. januar 1939.
603. G|a Bejtmen je do{la u posetu [ri Bhagavanu sa svojom }erkom. Donela je pismo od
Paskalin Majer, iz Versaja, u kojem je pisalo ovako:
'Dve godine su do{le i pro{le, otkad sam poslednji put pre{la preko praga Va{eg
A{rama, a ipak sam u duhu ostala tamo.
Iako iluzija jo{ uvek ~esto velom prekriva viziju Stvarnosti koju sam otkrila u
blagoslovenoj ti{ini Va{eg Prisustva, iako se ~esto gubi srebrna nit samosvesnosti u smenjivanju
svetlosti i senke, unutra{nja pobuda da spoznam Sopstvo jo{ postoji, i sve vi{e ja~a; jo{ je
nepopustljivija kako Milost i traganje zajedno napreduju.
Povremeno, mada retko, bez vidljivog uzroka, probudi se spontana svesnost 'ja', i
blaènstvo ispuni srce u goru}em sjaju. Ovo stanje prati nenaporna koncentracija, a sve èlje
nalaze uto~i{te u neizmernom miru, dok se, opet, ne spusti veo, i iluzija nastoji da zamagli
viziju Stvarnosti.
Ipak, ono {to je du{a doìvela i stalno iznova spoznaje kao Istinu, ne moè se ni
pore}i, ni zaboraviti, i 'Ono koje jeste' daje stalno snagu da se istraje.
Molim Vam se kao svom Sopstvu za svetlost i vo|stvo koje znam da je ve~no prisutno,
i polaèm ponudu nepromenljive ljubavi kraj Va{ih stopala.'
Pascaline, 11, Rue des Reservous,
Versailles, 21. novembar 1938.
10. januar 1939.
604. Jedna dama je pevala pesmu predanosti. Izme|u ostalog, ona je govorila: 'Ti si moj otac,
Ti si moja majka, Ti si moja rodbina, Moji posedi, sve'.
[ri Bhagavan je primetio sa osmehom: Da, da. Ti si ovo, ono i sve ostalo osim 'ja'.
Za{to ne bi rekli: 'Ja sam Ti', i time zavr{ili posao?
605. Jedan posetilac iz Andre je dao [ri Bhagavanu list papira na kojem su bila zapisana
pitanja na koja je èleo da dobije odgovor. [ri Bhagavan ga je uzeo, pro~itao pitanja i rekao:
ıOva pitanja }e se javljati sve dok postoji neko ko moè da ih postavlja. Ako pitalac traì i
na|e sebe, pitanja }e se okon~ati sama od sebe.‰
ôvek je odgovorio: Vi{e ljudi isti~e ove probleme i ja ne znam kako da im iza|em u
susret. Zato bih èleo da znam ~injeni~no stanje (vishaya).
M: Ako se razume vishavi (osnova), vishaye (~injenice) }e postati jasne.
606. G. Venkatakri{naja, oboàvatelj advokat, posetio je [ri Bhagavana pre deset godina i pitao
ga {ta treba da radi kako bi napredovao. [ri Bhagavan mu je rekao da izvodi gayatri japu.
Mladi} je oti{ao zadovoljan. Kada se posle nekoliko godina vratio, pitao je: ıKada meditiram o
zna~enju gayatri mantre, moj um opet luta. [ta da radim?‰
M: Da li ti je re~eno da meditira{ s mantrom, ili da misli{ o njenom zna~enju? Mora{
da misli{ na onog ko ponavlja mantru.
Opet, isti ~ovek je video nekog drugog ~uvenog mahatmu, koji mu je rekao da govori
Om Namah, umesto 'OM', po{to je ~isti 'OM' namenjen sannyasinima, dok ostali mogu da
ponavljaju Om Namah. Kada je do{ao ovamo, pitao je [ri Bhagavana o tome. [ri Bhagavan je
odgovorio kao uzgred: ıZar ostali, osim sannyasina, ne treba da ispituju Sopstvo i spoznaju
ga?‰
17. januar 1939.
312
607. [ri Bhagavan je rekao G|i Bejtmen: ıPostoji jedno nepokretno stanje; dubok san, sanjanje
i budno stanje su samo kretanja u njemu. Oni su kao slike koje se kre}u na platnu u
bioskopskoj predstavi.
Svako vidi platno isto tako dobro kao slike, ali ignori{e platno i prihvata samo slike.
Jnani, me|utim, prihvata samo platno, a ne slike. Slike se zasigurno kre}u po platnu, a ipak
nemaju uticaja na njega. Sâmo platno se ne pokre}e, ve} ostaje nepokretno.
Sli~no tome, neka osoba putuje vozom i misli da se kre}e. Istinu govore}i, on sedi i
odmara se na svom sedi{tu, a voz je taj koji huk}e i ùri. On, me|utim, sebi pripisuje
kretanje voza, po{to se poistovetio sa telom. On kaè: 'Pro{ao sam jednu stanicu, sada drugu,
pa jo{ jednu, itd.' Malo razmatranja }e pokazati da on sedi nepokretan, a da stanice jure kraj
njega. Ali, to ga ne spre~ava da kaè da je pro{ao sav put, kao da se naprezao da pre|e
svaki korak na putu.
Jnani je potpuno svestan da istinito stanje Bi}a ostaje nepokretno i da se sve aktivnosti
odvijaju oko njega. Njegova priroda se ne menja, i njegovo stanje nije ni najmanje izmenjeno.
Na sve gleda bez zanimanja i sam ostaje blaèn.
Njegovo je stanje istinsko i prvobitno, prirodno stanje Bi}a. Kada njega neko dostigne,
on ostaje tamo u~vr{}en. Jednom u~vr{}en, ve~no }e ostati u~vr{}en. Zato se ono stanje koje
je preovladalo u danima Pathala Linga }elije48 nastavlja bez prekida, samo s tom razlikom {to
je telo, koje je u tom stanju bilo nepokretno, sada aktivno.
Nema razlike u pona{anju jnanija i ajnanija. Razlika leì samo u njihovom uglu
posmatranja. Neznalica identifikuje sebe sa egom i pogre{no smatra svoje aktivnosti
aktivnostima Sopstva, dok je ego jnanija izgubljen, i on sebe ne ograni~ava na ovo telo, ili
ono, na ovaj ili onaj doga|aj, itd.
U prividnom nedelanju postoji delanje, a isto tako, u prividnom delanju postoji
nedelanje, kao u slede}im primerima:
1. Dete hrane dok spava. Kada se slede}eg jutra probudi, ono pori~e da su ga hranili.
To je primer nedelanja u prividnom delanju. Jer, iako ga je majka videla kako jede, dete
sâmo toga nije svesno.
2. Voza~ kola spava u kolima dok ona poskakuju po putu, u no}i, a stiè na odredi{te
i tvrdi da je vozio kola. Ovo je slu~aj delanja u prividnom nedelanju.
3. ôvek koji izgleda kao da slu{a pri~u klima glavom onom koji pri~a ali, iako je
njegov um aktivan, on, u stvari, ne prati pri~u.
4. Dva prijatelja spavaju jedan do drugog. Jedan od njih sanja da obojica putuju oko
sveta i doìvljavaju razli~ita iskustva. Kada se probude, ovaj koji je to sanjao kaè drugom da
su zajedno i{li na put oko sveta. Ovaj ga slu{a sa prezirom.
Dama je protestovala u smislu da sanjanje i spavanje njoj nisu nikakva ugodnost. Pitali
su je za{to, onda, tako paìjivo brine oko name{tanja kreveta, ako ne prièljkuje san.
Ona je rekla da to radi zbog relaksacije izmorenih udova, ali da je san pre neko stanje
samoopijenosti. ıStanje spavanja je, zapravo, tupo, dok je budno stanje prepuno divnih i
zanimljivih stvari.‰
M: Prema jnaniju, ono {to smatra{ da je ispunjeno divnim i zanimljivim stvarima,
zapravo, tupo i glupo stanje spavanja.
Mudrac je potpuno budan upravo tamo gde za ostale vlada tama. Sigurno se mora{
probuditi iz sna koji sada vlada tobom.
18. januar 1939.
608. G|a Hik-Riding je napisala dva pitanja na listu hartije i pitala je [ri Bhagavana da li su
njene interpretacije ispravne.
48
Podrum velikog hrama kod Aruna~ale, u kojem je Mahar{i sedeo u stanju samadhija, posle prvog dolaska u
Tiruvanamalai.
313
M: Sopstvo je izvan neznanja i znanja. Ono je Apsolutno. Ove sumnje se ne javljaju za
Sopstvo, zato {to je ono îsta Svest i isklju~uje postojanje neznanja.
P: Sa na{e ta~ke gledi{ta sumnje se javljaju.
M: Vidi kome se javljaju. Idi do njihovog korena. Vidi da li se pojavljuju po{to do|e{
na njihov izvor i drì{ ga se.
P: Ali, u ovom trenutku...
M: Takve rasprave su teoretske i ne}e im biti kraja. ôvek mora da bude prakti~an i
poku{a da re{i probleme sam za sebe, po metodi koja se savetuje. Ve} je ukazano na metodu.
Prona|i kome se javljaju pitanja, i ona }e se odmah rastvoriti.
609. G|a Bejtmen i drugi, do{li su u salu oko 15h. Posle nekoliko minuta pitala je pismenim
putem da li je ~ovek bliì îstoj Svesti u dubokom snu, nego {to je u budnom stanju.
M: Dubok san, sanjanje i budno stanje su puke pojave koje se pojavljuju na Sopstvu,
koje je sâmo nepokretno, i, tako|e, stanje proste svesnosti. Da li iko moè da ostane udaljen
od Sebe (Sopstva) i jedan trenutak? Ovo bi pitanje imalo osnova samo ako bi to bilo mogu}e.
P: Zar se ~esto ne kaè da je ~ovek bliì îstoj Svesti u dubokom snu, nego u budnom
stanju?
M: Pitanje moè da bude i: 'Da li sam ja bliì sebi u snu, nego u mom budnom
stanju?'
Jer, Sopstvo je îsta Svest. Niko ne moè nikad biti udaljen od Sopstva. Pitanje ima
osnova samo ako postoji dualnost. Ali, u stanju îste Svesti ne postoji dualnost.
Jedna ista osoba sanja i probudi se. Smatramo da je budno stanje puno divnih i
zanimljivih stvari. Odsustvo takvih iskustava navodi nas da kaèmo da je stanje spavanja
dosadno. Pre nego {to krenemo dalje, hajde da ovo razjasnimo. Da li priznaje{ da postoji{ u
snu?
P: Priznajem.
M: Ti si ista osoba, koja je sada budna. Nije li tako?
P: Jeste.
M: Dakle, postoji kontinuitet u stanjima spavanja i budnosti. [ta je taj kontinuitet? To
je sâmo stanje îstog Bi}a.
Postoji razlika u ova dva stanja. [ta ~ini tu razliku? Doga|aji, naime, telo, svet i objekti
se pojavljuju u budnom stanju, ali i{~ezavaju u snu.
P: Ali, ja nisam svesna u dubokom snu.
M: Istina, nema svesti o telu ili svetu. Ali, ti mora{ da postoji{ u snu da bi mogla da
kaè{: 'Nisam bila svesna u snu'. Ko to kaè sada? To je budna osoba. Onaj koji je spavao
ne moè to da kaè. To zna~i, pojedinac koji sada poistove}uje Sopstvo sa telom, kaè da
takva svest nije postojala u snu.
Vidi{ sada svet oko sebe i kaè{ da je budno stanje ispunjeno divnim i zanimljivim
stvarima, zato {to se poistove}uje{ sa telom. Stanje spavanja izgleda ti tupo, zato {to nisi tamo
bila prisutna kao pojedinac, i zato nije bilo ovih stvari. No, {ta je ~injenica? Postoji kontinuitet
Bi}a u sva ova tri stanja, ali ne postoji kontinuitet pojedinca i objekata.
P: Da.
M: Ono {to je kontinualno, to i istrajava, tj., trajno je. Ono {to nije kontinualno, je
prolazno.
P: Da.
M: Zna~i, stanje Bi}a je trajno, a telo i svet nisu. Oni su pojave koje brzo prolaze na
platnu Bi}a-Svesti koje je ve~no i nepokretno.
P: Govore}i relativno, nije li stanje spavanja bliè îstoj Svesti od stanja budnosti?
M: Da, u ovom smislu: Kada se prelazi iz stanja spavanja u budnost, mora da nastane
misao 'ja'; um ulazi u igru; javljaju se misli; onda telesne funkcije po~nu da deluju; sve ovo
zajedno nas navodi da kaèmo da smo budni. Odsustvo ~itave ove evolucije je karakteristika
spavanja i zato je ono bliè îstoj Svesti nego {to je budno stanje.
314
Ali, ne treba zbog toga da èlimo da smo uvek u snu. Na prvom mestu, to je
nemogu}e, po{to }e se san smenjivati sa ostalim stanjima. Drugo, ono ne moè biti stanje
blaènstva u kojem se jnani nalazi, zato {to je njegovo stanje trajno i ne smenjuje se. [tavi{e,
stanje spavanja ljudi ne prepoznaju kao stanje svesnosti; ali, mudrac je uvek svestan. Tako se
stanje dubokog sna razlikuje od stanja u kojem je utemeljen mudrac.
Dalje, stanje dubokog sna je slobodno od misli i njihovih utisaka na pojedinca. Ono se
ne moè menjati ne~ijom li~nom voljom, po{to je u tom stanju napor nemogu}. Iako je bliè
stanju îste Svesti, ono nije podesno za nastojanje da se spozna Sopstvo.
Podsticaj da se spozna moè se javiti samo u budnom stanju i napori se tako|e mogu
~initi samo kada smo budni. Nau~ili smo da misli u budnom stanju ~ine prepreku za
postizanje mira. 'Budi miran i znaj da Ja sam Bog'. Dakle, mir je cilj tragaoca. Samo malo
nastojanje da se umiri makar samo jedna jedina misao bar na trenutak, zna~i pre}i velik deo
puta ka postizanju stanja spokoja. Zahteva se napor, a to je mogu}e samo u budnom stanju.
îni se napor; tu je i svest; misli se umiruju; zna~i da se postiè mir sna. To je stanje
jnanija. Ono nije ni spavanje ni budnost, nego jedno stanje izme|u njih. U njemu postoji
svesnost budnog stanja i mir sna. Ono se zove jagrat-sushupti. Moè{ ga zvati budno spavanje,
usnula budnost ili budnost bez sna. To nije isto {to i spavanje ili budnost, sami za sebe. To
je atijagrat (izvan budnosti) ili atisushupti (iznad sna). To je kombinacija savr{ene svesnosti i
savr{enog mira. Nalazi se izme|u spavanja i budnosti; ono je, tako|e, interval izme|u dve
sukcesivne misli. To je izvor iz kojeg misli izviru; mi to vidimo kada se probudimo iz sna.
Drugim re~ima, misli poti~u iz mira dubokog sna. Svu razliku izme|u mira sna i meteà
budnosti, ~ine misli. Idi do izvora misli i dosti}i }e{ mir dubokog sna. No, ti }e{ ga dosti}i u
punoj èstini traganja, zna~i, sa savr{enom svesno{}u.
To je, opet, jagrat sushupti, o kojem je malopre bilo re~i. On nije tupost, ve}
Blaènstvo. Nije prolazan, nego ve~an. Iz njega proisti~u misli. [ta su sva na{a iskustva, do
misli? Zadovoljstvo i bol su puke misli. One su u nama. Kada si slobodna od misli, a ipak,
svesna, ti si To Savr{eno Bi}e.
G|a Bejtmen je bila zadovoljna razgovorom i zahvalila se [ri Bhagavanu. Kasnije je
rekla da slede}eg dana odlazi.
[ri Bhagavan se nasme{io i rekao: Ne napu{ta{ ti jedno mesto da bi stigla na drugo. Ti
si uvek nepokretna. Prizori prolaze kraj tebe. âk i sa uobi~ajene ta~ke gledi{ta, ti sedi{ u
svojoj kabini, a brod plovi, ali ti sama se ne mi~e{. U filmu vidimo sliku ~oveka koji tr~i vi{e
milja i juri prema nama, ali se platno ne mi~e. Slika je ta koja se kre}e po njemu i nestaje.
P: Razumem, ali mo}i }u to da shvatim tek po{to spoznam Sopstvo.
M: Sopstvo je uvek poznato. Da je spoznaja ne{to {to bi trebalo naknadno da se
postigne, bile bi jednake {anse da se ona izgubi. Ona bi tako bila samo prolazna. Prolazno
blaènstvo uvek povla~i za sobom bol. Takva spoznaja ne moè biti oslobo|enje, koje je ve~no.
Da je istina to da Sebe kasnije spoznaje{, zna~ilo bi da sada (ne postoji{) nisi spoznata.
Odsustvo Spoznaje u sada{njem trenutku moglo bi se ponoviti u bilo kom trenutku u
budu}nosti, po{to je vreme beskrajno. Zna~i da je i takva spoznaja prolazna. Ali, to nije istina.
Pogre{no je smatrati da je Spoznaja prolazna. Ona je Istinito, Ve~no Stanje koje se ne moè
menjati.
P: Da, ja }u to shvatiti tokom vremena.
M: Ti si ve} To. Vreme i prostor ne mogu uticati na Sopstvo. Oni su u tebi. Postoji
jedna pri~a koja sluì kao prikaz ovoga: Jedna dama je imala skupocenu ogrlicu oko vrata.
Jednom je to zaboravila i uzbudila se, misle}i da je izgubila ogrlicu. Postala je nervozna i
traìla ju je u ku}i, ali je nije na{la. Pitala je svoje prijatelje i susede da li ne{to znaju o
ogrlici. Niko nije znao. Kona~no, jedna njena drugarica joj je rekla da poku{a da opipa ogrlicu
oko vrata. Otkrila je da je ona sve vreme bila tamo, i bila je sre}na. Kada su je kasnije drugi
pitali da li je prona{la izgubljenu ogrlicu, ona je odgovorila: 'Da, na{la sam je.' Ona je i dalje
ose}ala kao da je na{la izgubljeni dragulj.
315
No, da li ju je ona uop{te izgubila? Bila je sve vreme oko njenog vrata. Ali, proceni
njena ose}anja. Sre}na je kao da je na{la izgubljeni dragulj. Sli~no je i sa nama, zami{ljamo
da }emo jednom prona}i to Sopstvo, dok, me|utim, nismo nikad ni{ta drugo do Sopstvo.49
P: Ose}am kao da sam usa|ena u neko drugo tlo, kao da nisam u ovom svetu.
Dok je gledao u neku prepisku, [ri Bhagavan je ~uo to, nasme{io se i rekao: Ovo je
Carstvo Nebesko. Carstvo Nebesko koje se pominje u Bibliji i ovaj svet nisu dva razli~ita
podru~ja. 'Carstvo je u tebi', kaè Biblija. Tako i jeste. Spoznato bi}e vidi ovo kao Carstvo
Nebesko, dok ga drugi vide kao 'ovaj svet'. Razlika leì samo u uglovima posmatranja.
P: Kako moèmo pore}i svet i ljude u njemu? Ja ~ujem neku muziku. Ona je divna i
veli~anstvena. Prepoznajem da je to Vagnerova muzika. Ne mogu da tvrdim da je moja.
M: Da li Vagner i njegova muzika postoje nezavisno od tebe? Ako ne bi bila prisutna,
da li bi mogla da kaè{ da je to Vagnerova muzika, moè{ li je tada biti svesna? Ako je nisi
svesna, moè li se re}i da ona postoji? Da u~inimo to jo{ jasnijim: da li prepoznaje{
Vagnerovu muziku u svom snu? A ipak, priznaje{ da postoji{ u snu. Dakle, jasno je da su
Vagner i njegova muzika samo tvoje misli. Oni su u tebi, a ne izvan tebe.
P: Divno.
Primedbe sastavlja~a: Svako je sklon da se zbuni s vremena na vreme. Iako se istina
~uje i shvati, povremeno se zaboravi, i kada se suo~imo sa ~injenicama, ~inimo gre{ke. Znanje
ostavlja mesto neznanju, i sledi zbunjenost. Ali, samo mudrac moè da s vremena na vreme
okrene na{e misli u ispravnom smeru. U tome je neophodnost satsange, tj., zajedni{tva sa
mudrim.
610. Jedan oboàvatelj je do{ao sa ovim pitanjima:

1. Po{to su individualne du{e i brahman jedno, {ta je uzrok ove kreacije?
2. Da li je brahmajnani podloàn telesnim bolovima i ponovnom ro|enju? Moè li on
da produì svoj ìvotni vek, ili da ga prekine?
M: Cilj kreacije je da odstrani konfuziju tvoje individualnosti. Pitanje pokazuje da si se
identifikovao sa telom i zato vidi{ sebe i svet okolo. Ti misli{ da si telo. înitelji tvog
pogre{nog identiteta su tvoj um i intelekt.
Da li ti postoji{ u snu?
P: Da.
M: Isto to bi}e je sada budno i postavlja ova pitanja. Nije li tako?
P: Da.
M: Ova pitanja se nisu javila u tvom snu. Jesu li?
P: Nisu.
M: Za{to nisu? Zato {to nisi video svoje telo i nisu se javljale misli. Onda se nisi
identifikovao sa telom. Zato se ova pitanja nisu javila. Ona se javljaju sada, zbog tvog
identiteta sa telom. Nije li tako?
P: Da.
M: No, sad vidi koja je tvoja stvarna priroda. Da li je to ona koja je slobodna od
misli, ili ona koja ih je prepuna?
Bi}e je trajno. Misli nisu. Dakle, koje je postojano?
P: Bi}e.
M: To je to. Spoznaj. To je tvoja prava priroda. Tvoja priroda je samo Bi}e, slobodno
od misli.
@eli{ da zna{ o kreaciji, zato {to se poistove}uje{ sa telom. Svet i objekti, uklju~uju}i i
tvoje telo, javljaju se u budnom stanju, ali nestaju u stanju spavanja. Ti postoji{ tokom svih
ovih stanja. [ta je, onda, to {to postoji kroz sva ova stanja? Prona|i to. To je tvoje Sopstvo.
P: Pretpostavimo da sam ga na{ao. [ta onda?
49
Mi smo sve vreme u Sopstvu, kao fetus u maj~inoj utrobi (jer Sopstvo je apsolutno bivstvo), ali (umom)
zami{ljamo da smo izvan njega. Mi sami sebe izdvajamo iz Sopstva, i to jedino svojim mislima. Zato, kada
smirimo um, prepoznajemo se u Sopstvu, i sve kao Sopstvo. (Prim. I.A.)
316
M: Na|i ga, i vidi. Nema koristi od postavljanja hipoteti~kih pitanja.
P: Da li sam ja, zna~i, jedno sa brahmanom?
M: Pusti brahmana na miru. Prona|i ko si ti. Brahman moè da se brine za sebe.
Ako prestane{ da se identifikuje{ sa telom, ne}e se javljati nikakva pitanja u vezi
kreacije, ro|enja, smrti. Ona se nisu javljala u tvom snu. Isto tako, ne}e se javljati ni u tvom
istinskom stanju Sopstva.
Cilj kreacije je jasan: treba da napreduje{ odande gde se nalazi{ i spozna{ svoje istinsko
Bi}e.
Nisi mogao postaviti ovo pitanje u snu, jer tamo nema kreacije. Sada ga postavlja{ zato
{to se javljaju tvoje misli, a sa njima i kreacija. Tako, nalazimo da su samo tvoje misli
kreacija.
Ti se brini za sebe, a brahmajnani }e se za sebe pobrinuti. Ako ti zna{ svoju pravu
prirodu, shvati}e{ stanje brahmajnane. Besplodno je sada to obja{njavati. Po{to misli{ da vidi{
pred sobom jnanija, i identifikuje{ ga sa telom, isto kao {to si identifikovao sebe sa svojim
telom, ti, dakle, misli{ da on ose}a bol i zadovoljstvo, kao {to ga ti sam ose}a{.
P: Ali, ja moram da znam da li je on jnani, zato {to moram da budem njime
nadahnut.
M: Da, on ti govori; on te inspiri{{e. U~ini kao {to ti kaè. Treba da u~i{, a ne da ga
testira{.
Za jnana lakshane se u spisima kaè da su podsticaj za tragaoca da se oslobodi patnje i
na|e sre}u. Metodi su dati. Ako se oni slede, rezultat }e biti jnana koja poseduje te lakshane
(definicije). One nisu namenjene testiranju drugih.
611. P: Ja mislim da je du{a unutra{nja svetlost. Ako ona posle smrti postaje jedno sa
brahmanom, kako, onda, moè biti prepora|anja du{e?
M: Unutar koga je du{a? Ko umire?
P: Onda, postavi}u svoje pitanje druga~ije.
M: Nisu nam potrebne logi~ke rasprave. Razmotri odgovor, i vidi.
P: Kako?
M: Sada, po{to se identifikuje{ sa telom, kaè{ da je du{a unutra{nja svetlost. Misli{ da
unutar tela postoji svetlost. Promisli malo, i kaì da li telo moè da postavi neko pitanje. Ono
je besvesno i ne moè da kaè 'ja'. Ne{to drugo kaè 'ja'. [ta je to? Moè li to biti Sopstvo?
Sopstvo je îsta Svest i nije svesno nikog drugog, kako bi bilo u mogu}nosti da kaè 'ja'. Ko,
onda, kaè 'ja'? To je veza izme|u îste Svesti (Sopstva) i tela. To je ego. Pa, ko si ti? Ko
je taj koji je ro|en? Sopstvo je ve~no i ne moè biti ro|eno. Telo se pojavljuje i nestaje, i
tvoj identitet sa njim te navodi da govori{ o ro|enju i smrti. Vidi da li istinsko Ja moè
ikada biti ro|eno. Za koga postoji seoba du{e?
P: Gospodine, mi smo tu da bi nam se sumnje razjasnile.
M: Sigurno.
P: Na{e sumnje mogu da se razjasne samo ako postavljamo pitanja.
M: Da. Niko se ne protivi postavljanju pitanja.
P: Kaè se pariprasnena sevaya (stalnim ispitivanjem i slu`bom). Zna~i, mi treba da
postavljamo pitanja, a u~itelj treba ljubazno da odstrani na{e sumnje.
M: Nastavi sa svojim citiranjem upadekshyanti tattvam (Uputstva o Istini).
P: Da, ali na{e sumnje moraju da se razjasne.
M: Tako je bilo i sa Ar|unom. Jer, on na kraju kaè 'izgubljeno je moje neznanje;
se}anje na Sopstvo povra}eno'.
P: To je bilo na kraju. Pre toga je postavljao tako mnogo pitanja.
M: Istina je bila otkrivena ve} na samom po~etku. Jer ve} u prvoj sloki [ri Kri{na
po~inje: 'Nema ro|enja i nema smrti; nema promene...'
P: [ri Kri{na kaè i: 'Mi smo imali mnogo ponovnih ro|enja, ja sam ih svestan, ali ti
nisi.'
317
M: To je bilo samo zato {to se javilo pitanje kako [ri Kri{na moè da tvrdi da je
Aditji pou~avao ve~nu Istinu. Istina je bila izneta ve} na po~etku. Ar|una je nije shvatio.
Kasnije je opisano stanje jnanija i sredstva za njegovo postizanje. [ri Kri{na je slu~ajno rekao
da je Istina ve~na i da ju je on prvobitno pou~avao Aditji. Ar|una se sve vreme poistove}ivao
sa telom, i zato je mislio da je i [ri Kri{na telo koje se nalazi pred njim. On je zato upitao:
'Kako je to mogu}e? Ti ([ri Kri{na) si ro|en od Devaki, pre nekoliko godina. Aditja je bio
me|u onima koji su poèli stvaranje. Kako si ti mogao da pou~ava{ Aditji ovu Istinu?'
[ri Kri{na nastavlja da odgovara Ar|uni u ovom smislu: Mnogo ro|enja smo mi imali.
Ja ih sva znam, ali ti ih ne zna{'.
P: I mi moramo da saznamo Istinu.
M: Pou~en si Istini. Uputstva su data. Vidi ko si ti. To je ~itavo uputstvo.
19. januar 1939.
612. G|a Hik-Riding je pismeno pitala [ri Bhagavana: 'Kako ta~no treba da se razume ono
{to Bhagavan pi{e o pomo}i koja se daje za postizanje samospoznaje milostivim pogledom
u~itelja, odnosno, gledanjem u njega?'
M: Ko je u~itelj? Ko je u~enik?
P: Sopstvo.
M: Ako su i u~itelj i u~enik Sopstvo, kako se uop{te mogu javljati ova pitanja?
P: Upravo je u tome moj problem. Ja moram da traìm Sopstvo u sebi. Kakav je onda
smisao onoga {to je pisano? Izgleda protivre~no.
M: Nije. Iskaz nije ispravno shva}en.
Ako u~enik zna da je u~itelj Sopstvo, on tada ni u drugim aspektima ne vidi dualizam i
zato je sre}an, tako da se za njega ne javljaju nikakva pitanja.
Ali, u~enik ne uvodi istinu iskaza u praksu. To je zbog njegovog neznanja. Ovo
neznanje je, me|utim, nestvarno. U~itelj je potreban da bi probudio u~enika iz dremeà
neznanja i on zbog toga koristi ove re~i, kako bi Stvarnost u~inio jasnom za druge.
Jedino {to je va`no je da vidi{ Sopstvo. Ovo se moè u~initi, gde god da se nalazi{.
Sopstvo se mora traìti unutra. Traganje mora da bude uporno. Ako se to postigne, nema
potrebe da se bude u blizini fizi~kog bi}a u~itelja.
'Iskaz' je namenjen onima koji ne mogu da na|u Sopstvo ostaju}i tamo gde su.
G. Vord Dèkson: Te{ko}a ove dame je stvarna i ja saose}am sa njom. Ona pita: 'Ako
moèmo da vidimo Sopstvo u sebi, za{to je bilo potrebno da pre|emo ~itav ovaj put da bi ga
videli? Mi smo tako dugo mislili o njemu i ispravno je {to smo do{li ovamo. Zar je, onda, to
nepotrebno?
M: Dobro ste u~inili {to ste do{li. Ishvarogurumatmeti (Sopstvo je Bog i guru). ôvek
traì sre}u i spoznaje da ga samo Bog moè u~initi sre}nim. Moli se Bogu i bogosluì ga. Bog
~uje njegove molitve i odgovara na njih tako {to se pojavljuje u ljudskom obliku, kao u~itelj,
da bi govorio njegovim jezikom i naveo ga da razume Stvarnost.50 U~itelj je, tako, Bog
manifestovan kao ljudsko bi}e. On predaje svoje iskustvo, tako da i u~enik moè da ga
postigne. Njegovo iskustvo je obitavati kao Sopstvo. Sopstvo je unutra. Bog, u~itelj i Sopstvo
su, dakle, prividni stupnjevi u spoznaji Istine. îtaju}i knjige, nalazi{ sumnje. Dolazi{ ovamo da
bi ih razjasnila. Sve je to dobro.
G|a Hik-Riding: Ja razumem da je Sopstvo u~itelj i da se mora traìti unutra. Zna~i,
to mogu da ~inim i tamo gde ìvim.
50
Ovde moramo naglasiti, sasvim u skladu s Ramaninim u~enjem, da se Bog ne javlja samo kao klasi~an u~telj
(guru), ve} i kao bilo koja osoba, ~esto najbliskija, pa ~ak i kao situacija, doga|aj; i ne javlja se bukvalnom
materijalizacijom pred njim, ve} ~ovek jednostavno u ìvotu nai|e na takvog u~itelja, ili se rodi kraj njega, ili
transcendentalni u~itelj (Sopstvo) govori i dela kroz obi~ne ljude u njegovoj blizini. Tako|e je va`no znati da se
to doga|a samo onim ljudima koji streme ka samospoznaji; samo takvi mogu u svima i u svemu oko sebe da
prepoznaju u~itelja. (Prim. I.A.)
318
M: Razumevanje je teoretsko. Kada se primeni u praksi, javljaju se te{ko}e i sumnje.
Ako moè{ da ose}a{ prisustvo u~itelja tamo gde se nalazi{, spreman si da iza|e{ na kraj sa
sumnjama, po{to se udeo u~itelja sastoji u tome da odstrani sumnje u~enika.
Smisao tvoje posete je ispunjen ako se posle nje sumnje ne javljaju, i ti se upusti{
nepokolebljivo u traganje za Sopstvom.
P: Razumem sve ovo.
M: Dobro. Primedba se ne odnosi na tvoj zaklju~ak, nego na tvoje sumnje.
G. Vord Dèkson: Kada ~itamo o tome, mi ~itamo intelektualno. Ali, to sve ostaje
suvi{e daleko. Kada vas vidimo u telu, mi smo dovedeni bliè Stvarnosti, i to nam daje
hrabrost da uvedemo svoje znanje u na{ svakodnevni ìvot.
Ako bi na Zapadu neko spoznao Sopstvo i pona{ao se prema ovoj spoznaji, bio bi
zatvoren u ludnicu. (Smeh.)
M: Sami biste se zatvorili. Svet }e vas smatrati ludim zato {to je sâm lud. Gde je
ludnica, ako nije unutra? Vi ne}ete biti u njoj, nego }e ona biti u vama. (Smeh.)
Prirodno je da svako ima nesigurnosti, sumnje i bojazni, sve dok se ne spozna Sopstvo.
One su neodvojive od ega, pre bi se reklo, one su ego.
P: Kako one treba da nestanu?
M: One su ego. Ako ego ode, one }e oti}i sa njim. Sâm ego je nestvaran. [ta je ego?
Ispituj. Telo je besvesno i ne moè re}i 'ja'. Sopstvo je îsta Svest i nije dvojno. Ono ne
moè re}i 'ja'. Niko u snu ne kaè 'ja'. [ta je, onda, ego? On je ne{to {to je izme|u inertnog
tela i Sopstva. On nema odre|eno mesto gde se nalazi. Ako ga traìmo, on se izgubi, kao
duh. Vidi{, ~ovek zami{lja da ima ne{to pored njega, u mraku, to je mo`da neki taman
predmet. Ako pogleda izbliza, ne}e videti duha, nego neki taman predmet koji }e mo}i da
identifikuje kao drvo ili stub. Ako ne pogleda izbliza, zami{ljeni duh }e u njemu izazvati uàs.
Sve {to je potrebno, je da se pogleda izbliza, i duh }e i{~eznuti. Duh nikad nije postojao. Isto
je i sa egom. On je neopipljiva veza izme|u tela i îste Svesti. On nije realan. Sve dok ne
pogledamo izbliza, on }e nastaviti da nas uznemirava. Me|utim, kada ga neko potraì, na}i }e
da ne postoji.
Opet, na Hindu obredu ven~anja, slavlje traje pet ili {est dana. Mladina porodica je,
gre{kom, mislila da je jedan stranac kum, i zato se prema njemu ophodila sa naro~itim
po{tovanjem. Videv{i kako se mladina porodica prema njemu ophodi, mladoènjina porodica je
smatrala da je u pitanju neki zna~ajan ~ovek koji je u srodstvu sa mladinom porpdicom, i zato
mu je ukazivala naro~ito po{tovanje. Stranac je u svemu tome na{ao lep provod. On je, dakle,
sve vreme bio svestan stvarne situacije.
Jednom prilikom, mladina familija je èlela zbog ne~eg da se pozove na njega. Traìli
su ga. Ovaj je osetio nepriliku i izgubio se. Tako je i sa egom. Ako ga traì{, nestane. Ako
ne, on }e nastaviti da ti stvara neprilike.
Kako to izgleda traìti ga, u~imo od onih koji su to ve} u~inili. Iz tog razloga se
pristupa u~itelju.
P: Ako traganje treba da se obavlja unutra, da li je neophodno biti u fizi~koj blizini
u~itelja?
M: Potrebno je tako ~initi sve dok se sve sumnje ne okon~aju.
P: Ako ego donosi neprilike a nerealan je, za{to smo se podvrgavali tolikim bolovima
da ga razvijemo?
M: Njegov razvoj i neprilike koje iz tog razvitka slede, navode te da traì{ uzrok svega
toga. Njegov razvitak sluì njegovom sopstvenom uni{tenju.
P: Zar se ne kaè da moramo biti kao deca pre nego {to moèmo duhovno da
napredujemo?
M: Da, zato {to ego nije razvijen kod deteta.
P: Mislim ba{ to. Mogli smo ostati kao deca, umesto {to smo razvili ego.
M: Misli se na stanje deteta. (Treba da postanemo kao deca, a ne da ostanemo deca.)
Niko ne moè od deteta dobiti lekcije o spoznaji Sopstva. Stanje u~itelja je kao stanje deteta.
319
Postoji razlika izme|u ova dva. Ego je u detetu potencijalan, dok je u svecu potpuno
prevazi|en.
P: Da, vidim, sada razumem.
M: Stvarnost je ve~na i sama. Razumeti je, ve} je dobro samo po sebi. Me|utim, staro
neznanje se ne sme vratiti. Dobar straàr mora bdeti, da sada{nje razumevanje Istine ne bi
kasnije trpelo.
U~enik je sluìo u~itelja dugo vremena i spoznao je Sopstvo. Bio je u blaènstvu i èleo
je da u~itelju izrazi zahvalnost. O~i su mu bile ispunjene suzama radosnicama i njegov glas je
zajecao dok je govorio. Rekao je: 'Kakvo ~udo, da ja sve ove godine nisam znao sâmo svoje
Sopstvo? Dugo sam patio, a ti si mi tako milostivo pomogao da spoznam Sebe. Kako da ti se
oduìm za tvoju Milost? Nemo}an sam da to u~inim!' U~itelj je odgovorio: 'Dobro, dobro.
Tvoj dug se sastoji u tome da ne padne{ ponovo u neznanje, nego nastavi{ da obitava{ u
stanju svog stvarnog Sopstva.'
Primedbe sastavlja~a: Sopstvo je u~itelj, i sve ostalo. Spoznaja Sopstva zna~i
Samopredaju, odnosno, utapanje u u~itelja. Da li iko moè u~initi vi{e? To je najvi{i oblik
zahvalnosti u~itelju.
21. januar 1939.
613. Jedan mladi} je pitao: Da li su misli samo materija?

M: Kako to misli{? Misli{ li, 'materija', kao predmeti koje vidi{ oko sebe?
P: Da, grubi.
M: Ko to pita? Ko misli?
P: Onaj koji misli je duh.
M: Da li, onda, misli{ da duh proizvodi materiju?
P: @elim da znam.
M: Kako razlikuje{ materiju od duha?
P: Duh je svest, a materija nije.
M: Moè li svest da proizvodi nesvest, ili svetlost tamu?
24. januar 1939.
614. Bilo je u sali nekoliko uglednih ljudi. [ri Bhagavan im je govorio neko vreme posle
njihovog dolaska. Kakva je korist od toga da se se}amo pro{losti ili otkrivamo budu}nost? Ono
{to je bitno je samo sada{njost. Pobrini se za nju, a ostalo }e se pobrinuti za sebe.
P: Da li je r|avo prièljkivati ne{to?
M: Ne treba da se ushi}ujemo kada nam se ispuni èlja, i da se razo~aramo ako
doìvimo neuspeh. Tako je obmanjivo biti ushi}en kada se ispuni èlja. Ono {to smo postigli,
na kraju }emo neminovno izgubiti. Zato se ushi}enje u budu}nosti mora zavr{iti bolom. Ne
treba davati prostora ose}anjima uìvanja i bola, bilo {ta da nas zadesi. Kako neki ishod deluje
na pojedinca? Ne odrasta se tako {to se ne{to sti~e, niti se usahne gubljenjem toga. Ostaje{
ono {to si ve~no.
P: Mi, svetovni ljudi, ne moèmo da se suprotstavimo èlji.
M: Moè{ èleti, ali se pripremi za bilo koji ishod. îni napor, ali se nemoj gubiti u
rezultatima. Prihvati ravnodu{no i jednako {to god da se desi. Jer uìvanje i bol su samo
mentalni obrasci. Oni nisu povezani sa objektivnom stvarno{}u.
P: Kako?
M: Bila su dva mlada prijatelja u jednom ju`noindijskom selu. Bili su u~eni i èleli su
da zarade ne{to, ~ime bi mogli da olak{aju svojim porodicama. Oprostili su se od roditelja i
krenuli na hodo~a{}e u Benares. Jedan od njih je umro na putu. Drugi je ostao sam. Neko
vreme je lutao, i za nekoliko meseci stekao je dobro ime i zaradio ne{to novaca. @eleo je da
zaradi jo{ vi{e, pre nego {to se vrati ku}i. U me|uvremenu, sreo je jednog hodo~asnika koji je
320
i{ao na jug i koji je trebalo da pro|e kroz rodno selo ovog mladog pandita. Zamolio je novog
poznanika da saop{ti njegovim roditeljima da }e se za nekoliko meseci vratiti sa u{te|evinom, i
da je njegov prijatelj umro na putu. ôvek je do{ao u selo i na{ao roditelje. Saop{tio im je
vesti, ali je zamenio imena dva mladi}a. Zbog toga su roditelji ìvog ~oveka oplakivali njegov
gubitak, a roditelji mrtvog su bili sre}ni i o~ekivali su povratak svog sina koji }e doneti i
bogatu u{te|evinu.
Tako, vidi{, da uìvanje i bol nisu povezani sa aktuelnim ~injenicama, nego su samo
mentalni obrasci.
615. Jedan drugi iz grupe je pitao: Kako treba da se uni{ti ego?

M: Prvo uhvati ego, a zatim pitaj kako treba da se uni{ti. Ko postavlja ovo pitanje? To
je ego. Da li on ikada moè pristati na to da ubije sebe? Ovo pitanje je siguran na~in da se
neguje ego, a ne da se ubije. Ako traì{ ego, na}i }e{ da ne postoji. To je na~in kako da ga
uni{ti{.
U vezi sa ovim, ~esto se setim sme{nog doga|aja koji se desio kada sam ìveo u Vest
îtrai ulici u Maduri. Sused iz ku}e do na{e je predvi|ao posetu lopova svojoj ku}i. Preduzeo
je mere da ga uhvati. Postavio je policajce u civilnom odelu da ~uvaju dva kraja sokaka
izme|u ku}a, na ulaz i na stra`nja vrata svoje ku}e. Lopov je do{ao kao {to je o}ekivano i
ljudi su pojurili da ga uhvate. U trenutku je lopov shvatio situaciju i povikao: 'Drìte ga,
drìte ga. Tamo je, on tr~i tamo, tamo.' Govore}i tako, on je sebi obezbedio lak beg. Tako je
i sa egom. Traì ga i ne}e biti na|en. To je na~in da ga se oslobodi{.
Od 23. do 28. januara 1939.
616. P: Da li jivanadi postoji, ili je izmi{ljotina imaginacije?

M: Yogiji kaù da postoji nadi koji se zove jivanadi, atmanadi ili paranadi. Upani{ade
govore o centru iz kojeg se granaju hiljade nadija. Neki lociraju taj centar u mozgu, a drugi u
druge centre. Garbhopanishad ide za tragom oblikovanja fetusa i razvitka deteta u materici.
Smatra se da jiva (individualna du{a) ulazi u dete kroz fontanelu, u sedmom mesecu njegovog
razvoja. Kao dokaz za to navodi se da je fontanela kod bebe ne`na i prime~uju se njene
pulsacije. Potrebno joj je nekoliko meseci da oko{ta. Tako, jiva ulazi odozgore, kroz fontanelu,
i funkcioni{e kroz hiljade nadija koji su rasprostrti po ~itavom telu. Zato, da bi tragalac za
istinom ponovo zadobio svoj izvor, mora da se koncentri{e na sahasraru tj., mozak. Kaè se da
pranayama pomaè yogiju da podigne kundalini shakti koja leì sklup~ana u solarnom pleksusu.
Shakti se podiè du` nerva koji se zove sushumna, koji je sme{ten u srì ki~menog stuba, i
proteè se do mozga.
Ako se neko koncentri{e na sahasraru, nema sumnje da }e uslediti samadhi. Me|utim,
vasane, latentne predispozicije, nisu time uni{tene. Zbog toga je yogiju su|eno da se probudi iz
samadhija, po{to oslobo|enje iz ropstva jo{ nije izvr{eno. On jo{ uvek mora nastojati da izbri{e
vasane, kako latentni utisci, koji jo{ uvek postoje u njemu, ne bi ometali mir njegovog
samadhija. Tako, on prelazi iz sahasrare dole u srce, kroz ono {to se naziva jivanadi, koji je
samo produètak sushumne. Dakle, sushumna je zakrivljena. Kre}e iz solarnog pleksusa, podiè
se kroz ki~meni stub do mozga, i odatle se savija nadole i zavr{ava se u srcu. Kada yogi
dostigne srce, samadhi postaje trajan. Tako, vidimo da je srce kona~ni centar.
Neke Upani{ade govore i o stojednom nadiju koji se rasprostiru iz srca i od kojih je
jedna vitalna nadi. Ako jiva do|e dole i reflektuje se u mozgu, kako yogiji kaù, mora
postojati neka odraàjna povr{ina. Ona, tako|e, mora biti sposobna da ograni~i Beskrajnu Svest
na granice tela. Ukratko, Univerzalno Bi}e postaje ograni~ena individua (jiva). Takav medij
(povr{ina) odraàvanja se obezbe|uje nakupljenim vasanama pojedinca. One deluju kao voda u
posudi koja odraàva lik nekog predmeta. Ako se iz posude ispusti voda, ne}e biti refleksije.
Objekt }e ostati bez odraza. Ovde je objekat Univerzalno Bi}e-Svest, koje je sveproìmaju}e, i
stoga u svemu imanentno prisutno. Ono ne mora da se opaà isklju~ivo putem svoje refleksije
321
(odraza); ono je samoobasjano. Zato cilj tragaoca mora da bude ispu{tanje vasana iz srca, i
nedopu{tanje da medij odraàvanja prepre~uje Svetlost Ve~ne Svesti. Ovo se postiè traganjem
za poreklom ega i zaranjanjem u Srce. Ovo je direktna metoda za samospoznaju. Onaj ko nju
prihvati, ne mora da brine za nadije, mozak, sushumnu, paranadi, kundalini, pranayamu i {est
centara.
Sopstvo ne dolazi odnekud, sa nekog drugog mesta, da bi u{lo u telo kroz teme glave.
Ono je takvo kakvo jeste, ve~no svetlo, ve~no postojano, nepokretno i nepromenljivo. Promene
koje se prime}uju nisu sadràne u Sopstvu koje obitava u Srcu, i samosvetle}e je kao sunce.
Promene se uo~avaju u njegovoj svetlosti. Odnos izme|u Sopstva i tela, odnosno, uma, moè
se uporediti sa odnosom ~istog kristala i njegove pozadine. Ako se kristal postavi naspram
crvenog cveta, on svetluca crveno; ako naspram zelenog lista, onda izgleda zelen, itd. Jedinka
se ograni~ava ograni~enjima promenljivog tela ili uma, koji izvla~i svoje postojanje iz
nepromenljivog Sopstva. Sve {to je potrebno jeste da se odbaci ovaj pogre{an identitet, a kada
se to u~ini, vide}emo da je ve~no sijaju}e Sopstvo jedna nedvojna Stvarnost.
Kaè se da je refleksija svesti u suptilnom telu (sukshma sharira), za koje se ~ini kao
da je sa~injeno od mozga i nerava koji iz njega zra~e u sve delove trupa, a glavni kroz
ki~meni stub i solarni pleksus.
Kada sam bio na Bregu, Najana (Kavyakantha Ganapathi Muni) se jednom raspravljao o
tome da je mozak sedi{te vasana, po{to se on sastoji od bezbrojnih }elija u kojima su vasane
sadràne i osvetljene svetlo{}u Sopstva, koja je projektovana iz Srca. Ovo navodi osobu da radi
ili misli.
Ali ja sam rekao: Kako to moè biti? Vasane moraju da budu sa ~ovekovim Sopstvom i
ne mogu nikad biti od njega udaljene. Ako su vasane, kako ti kaè{, sadràne u mozgu, a
Srce je sedi{te Sopstva, onda osoba kojoj se odse~e glava mora biti oslobo|ena svojih vasana, i
vi{e se ne}e roditi. Slaè{ se da je to apsurdno. Sad, moè{ li da kaè{ da je Sopstvo u
mozgu sa vasanama? Ako je tako, za{to, onda, klone glava ~oveku kada zaspi? [tavi{e, ~ovek
ne}e dodirnuti svoju glavu i re}i 'ja'. Zato sledi da je Sopstvo u Srcu i da su vasane tako|e
tamo u krajnje suptilnom obliku.
Kada se vasane projektuju iz Srca, one su zdruène sa svetlo{}u Sopstva i kaè se da
osoba misli. Vasane, koje leè pohranjene u atomskom stanju, narastaju tokom svog prolaska
od Srca do mozga. Mozak je platno na koje se projektuju likovi vasana, i ono je, tako|e,
mesto njihove funkcionalne raspodele. Mozak je sedi{te uma, i um deluje kroz njega.
Dakle, de{ava se ovo. Kada se vasana oslobodi i u|e u igru, ona se zdruùje sa
svetlo{}u Sopstva. Ona prolazi iz Srca u mozak, i na svom putu narasta sve vi{e, sve dok ne
prekrije ~itav vidik, i sve vasane se tako drè privremeno u i{~ekivanju. Kada se misao
reflektuje u mozgu, ona se javlja kao lik na platnu. Onda se kaè da osoba ima jasno
opaànje. On je veliki mislilac ili pronalaza~. Ni misao koja se isti~e kao originalna, ni
predmet (stvar), ni zemlja za koju se kaè da je novootkrivena, nije zaista originalna ili nova.
Ne bi mogla da se manifestuje, da nije ve} bila u umu. Ona je, naravno, bila veoma suptilna
i ostajala je neopaèna, po{to je leàla potisnuta va`nijim ili upornijim mislima, odnosno,
vasanama. Kada se ove istro{e, ova misao se pojavljuje i svetlost Sopstva je ~ini jasnom, tako
da se ona pojavljuje kao veli~anstvena, originalna i revolucionarna. U stvari, ona je bila sve
vreme unutra.
U Yoga Sutrama se ova koncentracija naziva samyama. Ovim procesom mogu da se
ispune ne~ije èlje, i zato se kaè da je siddhi. To je na~in na koji nastaju takozvana nova
otkri}a. Na ovaj na~in se mogu stvoriti ~ak i svetovi. Samyama vodi do svih siddhija. Ali, oni
se ne manifestuju sve dok traje ego. Koncentracija, prema yogi, zavr{ava se uni{tenjem
isku{avatelja (ego), iskustva i sveta, i onda se, u odgovaraju}em roku, skup svih èlja ispuni.
Ova koncentracija dodeljuje pojedicima ~ak i mo}i da stvaraju nove svetove. To je prikazano u
Aindava Upakhyani u Yoga Vasishti, i Ganda Saila Loki u Tripura Rahasyi.
Iako se mo}i ~ine ~udesne onima koji ih ne poseduju, one su ipak samo prolazne.
Beskorisno je ùdeti za ne~im {to je prolazno. Sva ova ~uda su sadràna u jednom
322
nepromenljivom Sopstvu. Sve je, tako, unutra, a ne spolja. Ovaj smisao se sadrì u stihovima
11 i 12, V poglavlja [ri Ramana Gite. îtav univerzum je saèt u telu, a ~itavo telo u Srcu.
Tako je Srce jezgro ~itavog univerzuma. Zato se samyama odnosi na koncentraciju razli~itih
delova tela, radi postizanja razli~itih siddhija. Tako|e, za Vi{vu ili Virat se kaè da sadrì
kosmos unutar granica tela. Opet, 'sve nije ni{ta drugo do um, um nije ni{ta drugo do Srce;
to je ~itava istina.' Dakle, Srce sa~injava sve. To je ono {to je preneto [vetaketuu prikazom
semena smokvinog drveta. Izvor je ta~ka bez dimenzija. On se {iri, sa jedne strane kao
kosmos, a sa druge kao Beskrajno Blaènstvo. Ta ta~ka je stoèr. Iz nje se za~inje jedna
vasana, umnoàva se kao isku{avatelj - 'ja', iskustvo i svet. U mantri se upu}uje na
isku{avatelja i izvor. Dve ptice, potpuno jednake, ra|aju se istovremeno.
Kada sam boravio u Skandasramamu, imao sam obi~aj da ponekad iza|em i sedim na
steni. Jednom takvom prilikom, bila su jo{ dvojica-trojica sa mnom, uklju~uju}i Rangasvami
Ajengara. Iznenada smo primetili jednog sitnog insekta nalik moljcu, kako kao raketa iz useka
u stenu uzle}e u vazduh. U jednom trenutku, on se umnoìo u milione moljaca koji su
na~inili oblak i prekrili nebo nad nama. ûdili smo se tome i ispitali mesto sa kojeg je
uzleteo. Prona{li smo da je to bila samo rupa veli~ine ~iodine glave, i znali smo da tako
mnogo insekata nije moglo u njoj da se izlegne u tako kratkom vremenu.
Tako ahamkara (ego) uzle}e kao raketa, i istovremeno se {iri kao univerzum.
Dakle, centar je Srce. Osoba ne moè biti od njega udaljena. Ako jeste, onda je ona
ve} mrtva. Mada Upani{ade kaù da jiva u razli~itim prilikama funkcioni{e kroz druge centre,
ona ipak ne napu{ta Srce. Centri su, prosto, mesta delovanja (videti Vedanta Chudamani).
Sopstvo je vezano za Srce kao krava privezana za klin. Kretanje je odre|eno duìnom uèta.
Sve njeno lutanje se okre}e oko klina.
Gusenica puzi po vlati trave i, kada stigne do kraja, onda traì drugi oslonac. Dok tako
~ini, ona se stra`njim nogama drì za vlat trave, podiè telo i ljulja se tamo-amo, pre nego
{to uspe da uhvati drugu vlat. Sli~no je i sa Sopstvom. Ono stoji u Srcu i drì se za druge
centre tako|e, ve} prema okolnostima. Ali, njegove aktivnosti se uvek sredi{te oko Srca.
617. Za jedinku postoje pet stanja. To su: (1) jagrat, (2) svapna, (3) sushupti, (4) turiya, (5)
turiyatita.
Od ovih, samo je jagrat stanje budnosti (jave). U njemu jiva u aspektu visve, i Gospod
u aspektu Virata, ostaju zajedno u osam latica lotosa Srca, i jiva funkcioni{e kroz o~i i
doìvljava mnoga uìvanja koje crpi iz razli~itih objekata pomo}u svih ~ula, organa itd. Pet
grubih elemenata koji su rasprostrti po njemu, deset ~ula, pet vitalnih dahova, ~etiri unutra{nje
sposobnosti, dvadeset ~etiri temeljna sastojka - sve ovo zajedno ~ini grubo telo. Budno stanje
karakteri{e guna sattva, ozna~ena slovom A, i njime vlada boànstvo Vi{nu.
Svapna je stanje sanjanja u kojem jiva u aspektu taijase, i Gospod u aspektu
Hiranjagarbhe, ostaju zajedno u lotosu Srca, i jiva funkcioni{e u vratu i kroz um doìvljava
rezultate utisaka sakupljenih u budnom stanju. Sva na~ela, pet grubih elemenata, volja i
intelekt, njih sedamnaest ukupno, ~ine zajedno suptilno telo snova koje se karakteri{e gunom
rajas, ozna~enom slovom U, kojom vlada boànstvo Brahma; tako kaù mudri.
Sushupti je stanje dubokog sna u kojem je jiva u aspektu prajne, a Gospod u aspektu
I{vare, i zajedno obitavaju u lotosu Srca; jiva doìvljava blaènstvo Vrhunskog putem suptilne
avidye (neznanja). Isto kao {to kvo~ka, koja je tumarala okolo u toku dana, zove sebi svoje
pili}e, obavija ih svojim krilima i odlazi da preno}i, tako i suptilno individualno bi}e, po{to
privremeno zavr{i sa iskustvima svekodnevne budnosti (jagrata) i sanjanja (svapne) sa utiscima
sakupljenim za vreme ovih stanja, ulazi u kauzalno telo, koje je sa~injeno od neznanja i
karakteri{e ga guna tamas, ozna~eno slovom M, i njime vlada boànstvo Rudra.
Dubok san nije ni{ta drugo do iskustvo îstog Bi}a. Tri stanja imaju razli~ita imena,
kao {to su tri podru~ja, tri tvr|ave, tri boànstva itd. Bi}e uvek obitava u Srcu, kao {to je
gore izneto. Ako se u stanju svakodnevne budnosti (jagrata) Srce ne napusti, mentalne
aktivnosti se umiruju i samo se brahman kontemplira, to stanje se naziva turiya.
323
Opet, kada se individualno bi}e utopi u Vrhunsko, to se naziva turiyatita. Biljno carstvo
je uvek u sushuptiju. @ivotinje imaju i svapnu i sushupti; bogovi (nebeski) su uvek u jagratu;
~ovek poseduje sva ova tri stanja; ali, jasnovidi yogi postiè i turiyu, a najvi{i yogi ostaje samo
u turiyatiti.
Za prose~nog ~oveka se prva tri stanja spontano smenjuju. Poslednja dva (turiya i
turiytita) su, me|utim, rezultat discipline, ve`banja, i ~ine jasna sredstva za oslobo|enje. Od
ostalih tri stanja (jagrat, svapna i sushupti) svako isklju~uje ostala dva, i ograni~eno je uslovima
vremena i prostora. Ona su, zato, nestvarna.
Sâmo na{e iskustvo stanja budnosti i sanjanja dokazuje da svest Sopstva leì ispod svih
pet stanja, ostaje sve vreme savr{ena, i svedok je svih stanja. Ali, s obzirom na sli~nu svest u
dubokom snu, znamo da svaka osoba kaè: 'Nisam bio svestan ni~ega; spavao sam duboko i
blaèno'. Iz iskaza se isti~u dve ~injenice: nesvesnost bilo ~ega, i blaènstvo dubokog sna. Da
one nisu postojale i da ih osoba nije doìvljavala, ona ne bi o njima govorila u budnom
stanju. Zaklju~ak, dakle, vodi do istog. Isto kao {to oko vidi tamu koja prekriva sve objekte,
tako Sopstvo vidi tamu neznanja koja prekriva pojavni svet (za vreme dubokog sna).
Ova tama se doìvljavala kada se ono (Sopstvo) pojavi sa obele`jima vrhunskog
blaènstva, zasija za tren i pro|e ne`no kao zraci meseca koji se pomaljaju kroz lelujavo li{}e.
Me|utim, iako iskustvo nije bilo posredovano nikakvim medijem (kao {to su ~ula i um),
ukazuje na ~injenicu da svest postoji za vreme dubokog sna. Nesvesnost je posledica odsustva
relativnog znanja, a sre}a odsustva (bujice) misli.
Ako je doìvljaj blaènstva u dubokom snu ~injenica, kako je mogu}e da ga se niko
me|u svim ljudskim bi}ima ne se}a? Ronilac koji je na{ao pod vodom stvar za kojom je
ùdeo, ne moè obznaniti svoje otkri}e osobama koje ~ekaju na obali sve dok se ne iza|e iz
vode. Sli~no tome, spava~ ne moè da izrazi svoje iskustvo zato {to nema kontakta sa
oraganima izraàvanja, sve dok ga ne probude njegove vasane, kada za to do|e vreme. Stoga
sledi da je Sopstvo svetlost sat-citt-anande.
Visva, taijasa i prajna su nazivi za doìvljavatelja u stanjima budnosti, sanjanja i dubokog
sna. Isti pojedinac leì ispod svih njih. Ona, zato, ne predstavljaju pravo Sopstvo koje je ~isto
sat-citt-ananda. Za iskustvo u dubokom snu je re~eno da je blaènstvo brahmana. To je samo
negativan aspekt tog blaènstva, po{to je on rezultat odsustva misli. [tavi{e, ono je prolazno.
Takvo blaènstvo je samo abhasa, imitacija Vrhunskog Blaènstva. Ono nije razli~ito od
blaènog ose}anja ~ulnih uìvanja. Kaè se da je u dubokom snu prajna sjedinjena sa
Sopstvom. Dakle, individualnost je potencijalna u dubokom snu.
Sopstvo je osnova svih ovih iskustava. Ono ostaje kao njihov svedok i potpora. Stvarnost
je, tako, razli~ita od tri stanja, budnosti, sanjanja i dubokog sna.
1. februar 1939.
618. Gospodin sa Hardvara: Kada po~nem sebe da analiziram, ja odlazim iza intelekta i tada
ne doìvljavam sre}u.
M: Intelekt je samo jedan instrument Sopstva. On ti ne moè pomo}i da sazna{ {ta je
iza njega samog.
P: Razumem. Ali, iza njega nema sre}e.
M: Intelekt je instrument za saznavanje nepoznatih stvari. Ali, ti si ve} poznat, budu}i
da si Sopstvo koje je sâmo znanje; dakle, ti ne}e{ da postane{ objekat saznanja. Intelekt ti
omogu}uje da vidi{ spolja{nje stvari, ali ne i ono {to je njegov sopstveni izvor.
P: Pitanje se ponavlja.
M: Intelekt je koristan do ove ta~ke, on ti pomaè da analizira{ sebe, dalje ne ide.
Posle toga on mora da se utopi u ego, i mora da se traì izvor ega. Ako se u~ini tako, ego
}e nestati. Budi taj izvor i onda se ego vi{e ne}e pojaviti.
P: U tom stanju nema sre}e.
324
M: 'Nema sre}e' je samo jedna misao. Sopstvo je blaènstvo, ~isto i jednostavno. Ti si
Sopstvo. Dakle, ti ne moè{ drugo, do da bude{ blaènstvo; budu}i da si to, ne moè{ da
kaè{ da ovde nema sre}e. Ono koje tako kaè ne moè biti Sopstvo, to je ne-Sopstvo, i
mora{ ga se osloboditi da bi spoznao blaènstvo Sopstva.
P: Kako to da se u~ini?
M: Vidi odakle se javlja misao. Iz uma. Vidi za koga funkcioni{e um ili intelekt. Za
ego. Utopi intelekt u ego i traì izvor ega. Ego nestaje. 'Ja znam' i 'ja ne znam'
podrazumevaju subjekat i objekat. Oni su posledica dvojnosti. Sopstvo je ~isto i apsolutno,
Jedno i samo. Nema dva Sopstva, tako da bi jedno moglo da spoznaje drugo. [ta je, onda,
dvojnost? Ne moè biti Sopstvo, koje je Jedno i samo. To mora da je ne-Sopstvo. Dvojnost je
karakteristika ega. Kada se jave misli, prisutno je dvojstvo; znaj da je to ego, i traì njegov
izvor.
Stepen odsustva misli je mera tvog napretka ka samospoznaji. Me|utim, sama
samospoznaja isklju~uje napredak; ona je uvek ista. Sopstvo ve~no ostaje u spoznaji. Prepreka
su misli. Napredak se meri stepenom odstranjenja prepreka razumevanju da je Sopstvo uvek
spoznato. Zna~i, misli treba da se potkopaju tako {to traìmo kome se javljaju. Tako ide{ do
njihovog izvora, gde se one ne javljaju.
P: Sumnje se uvek javljaju. Otuda moje pitanje.
M: Pojavi se sumnja, i razjasni; javi se slede}a, i ona se razjasni, otvaraju}i prostor
slede}oj; i tako se to odvija. Zna~i, ne postoji mogu}nost da se razjasne sve sumnje. Vidi
kome se javljaju sumnje. Idi do njihovog izvora i ostani na njemu. Onda one prestaju da se
javljaju. Tako treba da se razjasne sumnje.
P: Samo mi Milost moè u tome pomo}i.
M: Milost nije spolja. Istini za volju, sama tvoja èlja za milo{}u je posledica Milosti,
koja je ve} u tebi.
619. Jedan gospodin iz Andre je pro~itao stih iz Viveka chudamani, koji pokazuje smisao
Maitreji Brahmana iz Brihadaranyaka Upani{ade, i pitao je za smisao atme, koji se ovde
spominje.
M: Sopstvo.
P: Zar prema (ljubav) nije usmerena ka ne~em drugom?
M: @elja za sre}om (sukha prema) je dokaz ve~no postoje}e sre}e Sopstva. Ina~e, kako
bi se u tebi javila èlja za njim (za Sopstvom)? Da je glavobolja prirodna za ljudska bi}a,
niko ne bi nastojao da je se re{i. Me|utim, svako ko ima glavobolju nastoji da je se oslobodi,
po{to mu je poznato odsustvo glavobolje. On èli samo ono {to mu je prirodno. Isto tako, on
èli sre}u, zato {to mu je ona prirodna. Budu}i da je prirodna, ona se ne sti~e. Njegova
nastojanja mogu biti usmerena samo na osloba|anje od jada. Ako se to u~ini, ose}amo ve~no
prisutno blaènstvo. Prvobitno blaènstvo je zamra~eno ne-Sopstvom, koje je identi~no sa
neblaènstvom ili patnjom. Duhkha nasam=sukha prapti. (Gubljenje nesre}e je postizanje sre}e.)
Sre}a proèta patnjom je samo patnja. Kada se patnja ukloni, kaè se da je postignuto ve~no
prisutno blaènstvo. Zadovoljstvo koje se zavr{ava bolom je patnja. ôvek èli da izbegne takvo
zadovoljstvo. Zadovoljstva su priya, moda i pramoda. Kada je èljeni objekat blizu doma{aja,
javlja se priya; kada obuzme ~oveka, javlja se moda; kada se on uìva, prevladava pramoda.
Razlog ugodnosti ovih stanja je u tome {to jedna misao isklju~uje sve ostale, a zatim se i ova
jedina misao utopi u Sopstvo. Ova stanja se uìvaju samo u anandamaya koshi (omota~u
blaènstva). Po pravilu, vijnanamaya kosha (omota~ intelekta) prevladava u budnosti. U
dubokom snu sve misli nestaju, i stanje zamra~enosti postaje stanje blaènstva; ovde preovla|uje
telo anandamaya. Ovo su omota~i, a ne jezgro koje je unutar svih njih. Ono leì iza stanja
budnosti, sanjanja i dubokog sna. To je Stvarnost i sastoji se iz istinskog blaènstva
(nijananda).
P: Da li je hatha yoga potrebna za ispitivanje Sopstva?
M: Zbog pritajenih te`nji (purva samskara), svako nalazi da mu neki metod odgovara.
325
P: Da li hatha yoga moè da se usavr{i u mojoj dobi?
M: Za{to misli{ o svemu tome? Zato {to misli{ da je ona ne{to izvan tebe, ti je èli{ i
poku{ava{ da je postigne{. No, zar ti ne postoji{ sve vreme? Za{to ostavlja{ sebe i kre}e{ za
ne~im spolja{njim?
P: U Aparoksha anubhutiju se kaè da je hatha yoga nu`na pomo} za ispitivanje Sopstva.
M: Hatha yogiji tvrde da telo treba odràvati u dobrom stanju da bi se moglo posti}i
neometano ispitivanje. Kaù, tako|e, da se ìvot mora produìti sve dok dok se ispitivanje
uspe{no ne zavr{i. Zatim, postoje oni koji u tom cilju koriste neku vrstu lekova (kayakalpa).
Njihov omiljeni primer je: platno mora biti savr{eno pre nego {to se po~ne sa slikanjem. Da,
ali {ta je platno, a {ta slika? Prema njima, telo je platno, a ispitivanje Sopstva je slikanje. No,
nije li sâmo telo slika na platnu, na Sopstvu?
P: Ali, toliko se govori da je hatha yoga od pomo}i.
M: Da. âk i veliki panditi, koji su dobro upu}eni u Vedantu, nastavljaju da je
upra`njavaju. Ina~e, njihov um ne}e potonuti. Tako, moèmo da kaèmo da je korisna za one
koji druga~ije ne mogu da umire um.
P: Saguna upasana (sluènje uobli~enog, li~nog Boga) se ozna~ava kao nesavr{ena. Kaè
se, tako|je, da je nirguna upasana (oboàvanje bezli~nog) te{ka i rizi~na. Ja sam sposoban
samo za prvu. [ta treba da radim?
M: U jednom dugom procesu, saguna se utapa u nirgunu. Saguna pro~i{}ava um i vodi
aspiranta kona~nom cilju. Mu~enik, tragalac za znanjem, i onaj koji stremi dobitku, svi su dragi
Bogu. Ali, jnani je Sopstvo Boga.
620. P: 'Nije ni to, ni to' (neti, neti). To je u~enje koje se daje tragaocu. Re~eno mu je da je
Sopstvo Vrhunsko. Kako treba da ga na|emo?
M: Kaè se da je Sopstvo onaj-koji-~uje, -misli, -spoznaje. No, to nije sve. Ono se
opisuje i kao uho uha, um uma, itd.; i kojim sredstvima da spoznamo spoznavaoca?
P: Ali, u ovom se ne kaè {ta Sopstvo jeste.
M: 'Nije ni to, ni to'.
P: To je samo negiranje.
M: (Ti{ina.)
Oboàvatelj se àli da nije ukazano na Sopstvo.
M: ôvek èli da zna {ta je. Oko sebe vidi ìvotinje i predmete. Re~eno mu je: 'Ti nisi
krava, nisi konj, nisi drvo, nisi ovo, ni ono, itd.' Ako on opet pita, govore}i: 'Nisi mi rekao
{ta ja jesam', odgovor }e biti: 'Nije ti re~eno da nisi ~ovek'. On mora sam da otkrije da je
~ovek. Tako ti mora{ da na|e{ sam za sebe {ta si.
Re~eno ti je: 'Ti nisi ovo telo, ni um, ni intelekt, ni ego, niti bilo {ta o ~emu moè{
misliti; prona|i {ta si zaista'. Ti{ina ozna~ava da je sâm pitalac Sopstvo koje treba da se na|e.
U ritualu svayamvari devojka ide i svakom kaè 'ne', dok kona~no ne do|e licem u lice sa
svojim izabranikom i onda pogne glavu, i ostane u }utnji.
621. G. Rad` Kri{na je prona{ao [ri Bhagavana samog na Bregu oko 5.30h posle podne, i
molio ga: ı@elim od svoje desete godine da dobijem blesak Stvarnosti. Ja ~vrsto verujem da u
ovome moè da mi pomogne samo mudrac kao {to je [ri Bhagavan. Zato molim za njegovu
pomo}.‰
[ri Bhagavan je gledao u njega nekoliko minuta. G. Raj je to prekinuo re~ima: ıâk i
ako ne budem mogao da spoznam dok sam u ìvotu, daj da ovo ne zaboravim makar na
samrtnoj postelji; daj da imam blesak makar u trenutku smrti, tako da me to odrì u dobrom
i u budu}nosti.‰
M: U Bhagavad Giti, VIII poglavlju, kaè se da, koja god bude poslednja misao pri
smrti osobe, ona }e odrediti njeno slede}e ro|enje. Nu`no je da se iskusi Stvarnost sada, u
ìvotu, da bi se ona mogla iskusiti pri smrti. Vidi da li je ovaj trenutak razli~it od poslednjeg,
i poku{aj da bude{ u tom èljenom stanju.
326
P: Ograni~en sam. Nisam tome dorastao. Milost moè za mene da postigne ono {to ja
sam ne mogu.
M: Istina, ali da nema Milosti, ne bi se ni pojavila ova èlja.
Hodali su polako, razgovaraju}i usput.
P: U Lahoru ima jedna devojka od jedanaest godina. Veoma je upe~atljiva. Ona kaè
da moè da dozve Kri{nu dva puta i ostane za to vreme svesna, ali ako pozove i tre}i put,
ona }}e postati nesvesna i ostati u neprekidnom transu deset sati.
M: Sve dok misli{ da je Kri{na razli~it od tebe, moè{ ga dozivati. Padanje u trans
ukazuje na prolaznost samadhija. Ti si uvek u samadhiju; to je ono {to treba da se spozna.
P: Vizija Boga je veli~anstvena.
M: Vizija Boga je samo vizija Sopstva objektivno opredme}enog u liku Boga tvoje
verske tradicije. Spoznaj Sebe (Sopstvo).
622. [ri Bhagavan ima povez oko prsta. Neko je pitao: ı[ta je to?‰ Bhagavan je odgovorio:
ıPrst je nai{ao na no`‰. (No` je inertan, pa je u relativnom odnosu prema prstu, koji je
aktivan ~initelj.)
623. [ri Bhagavan je rekao jednom drugom oboàvatelju da postoji pet stanja: (1) Spavanje,
(2) stanje slobodno od misli, koje se javlja neposredno pre bu|enja, (3) ose}anje sre}e zbog te
slobode od misli (rasasvada), (4) unutarnje kretanje vasana (kashaya) i (5) kompletna budnost
sa vikshepom (rastrojenost). Drugo stanje po redu treba da se u~ini trajnim.
4. februar 1939.
624. P: Sa svakom mi{lju, subjekat i objekat se pojavljuju i nestaju. Da li 'ja' nestaje kada
subjekat ovako nestane? Ako bi to bio slu~aj, kako bi moglo da se odvija traganje za 'ja'?
M: Subjekat (spoznavatelj) je samo obrazac aktivnosti uma. Iako aktivnost uma prestaje,
stvarnost, koja je iza njega, ne prestaje. Pozadina aktivnosti je 'ja' iz kojeg se aktivnosti uma
javljaju i potapaju.
P: Sopstvo se najpre opisuje kao 'onaj koji ~uje', 'onaj koji misli', 'spoznavatelj', a zatim
kao 'onaj koji ne ~uje', 'ne misli', 'ne spoznaje'. Da li je tako?
M: Ba{ tako. Obi~an ~ovek je svestan sebe samo kada se javljaju obrasci u intelektu
(vijnanamaya kosha); ovi obrasci su prolazni; izranjaju i potapaju se. Zato se vijnanamaya
(intelekt) naziva kosha ili omota~. Kada preostane samo îsta Svesnost, ona je sâmo Sopstvo,
odnosno, Vrhunsko. Biti u svom prirodnom stanju posle potapanja svih misli je blaènstvo; ako
je to blaènstvo prolazno, ako izranja i zalazi, onda je to samo omota~ blaènstva
(anandamaya kosha), nije îsto Sopstvo.
Posle potapanja svih misli potrebno je da se pa`nja u~vrsti na ~isto 'ja', i da ne popushta.
O njemu (~istom 'ja') se mora govoriti kao o krajnje suptilnoj misli, ina~e se ne moè
objasniti, po{to nije ni{ta drugo do sâmo Stvarno Sopstvo. Ko }e da govori o njemu, kome i
kako?
Ovo je iscrpno obja{njeno u Kaivalyamu i Viveka chudamani. Tako, iako se u spavanju
ne gubi svesnost Sopstva, ona nema uticaja na jivino neznanje. Da bi se ovo neznanje uni{tilo,
potrebno je ovo suptilno stanje uma (vrttijnanam). Pamuk ne gori na suncu; ali, ako se on
postavi pod so~ivo, zapali}e se i pro`dra}e ga zraci sunca koji prolaze kroz so~ivo. Isto tako,
iako je svesnost Sopstva stalno prisutna, ona nije u sukobu sa neznanjem. Ako se meditacijom
osvoji suptilno stanje misli, onda je neznanje uni{teno. Isto se kaè u Viveka chudamani:
'Krajnje suptilno Vrhunsko Sopstvo se ne moè videti grubim okom' i 'ono je samosvetle}e i
svedok svega'.
Ovo suptilno mentalno stanje nije obrazac uma koji se naziva vrtti, zato {to postoje dve
vrste mentalnih stanja. Jedno je prirodno stanje, a drugo je preobraàvanje u obli~je objekta.
327
Prvo je istinito, a drugo zavisi od ~initelja (kartrutantra). Kada drugo nestane, preosta}e ovo
prvo.
Sredstvo za postizanje toga je meditacija. Mada je ona sa trojstvom razlikovanja (triputi),
kona~no }e zavr{iti u îstoj Svesti (jnanam). Meditacija iziskuje napor; jnanam je nenaporna.
Meditacija moè da se radi ili ne radi, ili da se radi pogre{no, sa jnanam nije tako.
Meditacija se opisuje kao kartrutantra (kao ~initeljeva, da pripada onom ko je vr{i), jnanam
kao vastutantra (koja pripada Vrhunskom).
7. februar 1939.
625. G|ica Merston, engleskinja: îtala sam 'Ko sam ja?'. Dok sam ispitivala ko je 'ja', nisam
se mogla toga dràti ni najkra}e vreme. Drugo, okolina me ne zanima, ali ipak se nadam da
}u na}i neko interesovanje u ìvotu.
M: Ako nema interesovanja, to je dobro.
(Prevodilac isti~e da se pitalac nada da }e na}i neko interesovanje u ìvotu.)
M: To zna~i da postoje vasane. Sanja~ sanja san. Vidi svet sna sa svim uìvanjima,
bolima. Ali, onda se probudi i izgubi svako zanimanje za svet snova. Isto kao {to svet snova,
budu}i da je samo deo tebe i nije razli~it od tebe, prestane da te zanima, tako }e i sada{nji
svet prestati da te zanima ako se probudi{ iz ovog budnog sna (samsara) i spozna{ da je on
deo tebe, i nije neka objektivna realnost. @eli{ neku stvar zato {to misli{ da si odvojena od
objekata koji te okruùju. Ali, ako shvati{ da je ta stvar samo misaoni oblik, ne}e{ je vi{e
prièljkivati.
Sve stvari su kao mehuri}i na vodi. Ti si voda, a objekti su mehuri}i. Oni ne mogu
postojati bez vode, ali nisu ni sasvim isto {to i voda.
P: Ose}am da sam kao pena.
M: Obustavi tu identifikaciju sa nerealnim i znaj svoj stvarni identitet. Onda }e{ biti
~vrsta i sumnje ne}e mo}i da se jave.
P: Ali ja sam pena.
M: To je zato {to misli{ da je put do toga problem. To je pogre{na zamisao. Prihvati
svoj istinski identitet sa Stvarnim. Budi voda, a ne pena. To }e{ posti}i ako zaroni{ u sebe.
P: Ako zaronim, na}i }u...
M: Me|utim, i ako ne zaroni{, ti si To. Ideje o spolja{njem i unutra{njem postoje samo
dotle dok ne prihvati{ svoj stvarni identitet.
P: Ali, ja sam preuzela ideju od vas, jer vi èlite da zaronim.
M: Da, sasvim ta~no. To je re~eno zato {to se ti identifikuje{ sa penom, a ne sa
vodom. Zbog ove zabune odgovor je imao za cilj da ti skrene pa`nju na nju i da je shvati{.
Smisao svega {to je re~eno je da je Sopstvo beskrajno i uklju~uje sve {to vidi{. Nema ni~eg
izvan njega, ni bez njega. Kada zna{ ovo, ne èli{ ni{ta; kada ni{ta ne prièljkuje{, onda si
zadovoljna.
Sopstvo je uvek spoznato. Nema traganja da se spozna ono {to je ve} ve~no spoznato.
Jer, ti ne moè{ da porekne{ svoje sopstveno postojanje. To postojanje je svest Sopstva.
Ako ne postoji{, ne moè{ da postavlja{ pitanja. Zna~i da mora{ da prizna{ svoje
postojanje. To postojanje je Sopstvo. Ono je ve} spoznato. Zato napor da spozna{ rezultira
samo tvojom spoznajom ove gre{ke - da nisi znala svoje Sopstvo (Sebe). Nema nove spoznaje.
Sopstvo se otkriva.
P: Bi}e potrebno vi{e godina za to.
M: Za{to godina? Ideja o vremenu je samo u tvom umu. Ona nije u Sopstvu. Za
Sopstvo ne postoji vreme. Ideja vremena se javlja posle pojavljivanja ega. Ali, ti si Sopstvo
izvan vremena i prostora. Ti postoji{ ~ak i u odsustvu vremena i prostora.
9. februar 1939.
328
626. Jedan drugi oboàvatelj: Da li je ta~no da 'ja' postoji samo u odnosu na 'ono ' (aham -
idam)?
M: 'Ja' i 'ono' se sada pojavljuju zajedno. Me|utim, 'ono' je sadràno u 'ja' - oni nisu
odvojeni. 'Ono' treba da se utopi i postane jedno sa 'ja'. 'Ja' koje potom preostane je istinito
'ja'.
627. P: [ta zna~i 'ostati sa guruom'?

M: To zna~i prou~avati sveto predanje.
P: Ali, guruovo prisustvo predstavlja naro~ito dobro.
M: Da, ono pro~i{}ava um.
P: To je posledica ili u~inak. Ja pitam o tome kako treba da se pona{a u~enik.
M: To zavisi od tipa samog u~enika, da li je doma}in, kakve su njegove usa|ene
mentalne tendencije itd.
P: Ako je tako, da li }e njegovo pona{anje samo po sebi biti odgovaraju}e.
M: Da. U ranija vremena Ri{iji su slali svoje sinove kod drugih da ih obrazuju.
P: Za{to?
M: Zato {to je njihova blagonaklonost prepreka.
P: To ne moè da vaì za jnanije. Da li se to radilo zbog u~enika?
M: Da.
P: Ako je tako, zar se ova prepreka ne}e odstraniti zajedno sa ostalima, pomo}u
u~iteljeve Milosti?
M: Bi}e odlaganja. Zbog nedostatka u~enikovog dubokog po{tovanja, Milost }e mo}i da
deluje tek posle dugo vremena.
Kaè se da je bu|enje iz neznanja kao bu|enje iz stra{nog sna o nekoj zveri. To je
ovako. Postoje dve vrste ukaljanosti uma, naime prekrivanje i nemir (avrana i vikshepa). Prvo
je zlo; ovo drugo nije. Sve dok istrajava efekat prekrivanja sna, postoji stra{an san; pri
bu|enju prekrivanje prestaje, i nema vi{e straha. Nemir nije prepreka sre}i. Da bismo se
oslobodili nemira uzrokovanog svetom, traì}emo nemir (aktivnost) ìvota sa guruom,
prou~ava}emo svete knjige i sluìti Boga sa obli~jima, a tako se postiè bu|enje.
[ta se na kraju desi? Karna je uvek bio sin Kunti. Deseti ~ovek je sve vreme bio
deseti. Ram je sve vreme bio Vi{nu.51 Takva je jnanam. Ona zna~i biti svestan onoga {to je
oduvek.
13. februar 1939.
628. Posle povratka iz Evrope, G. D. je nekoliko minuta vodio li~ni razgovor sa [ri
Bhagavanom. Rekao je da je njegova ranija poseta imala nekog efekta, ali ne toliko koliko je
èleo. Mogao je da se usredsredi na svoj posao. Nije li koncentracija nu`na za duhovni
napredak? Karma mu se svi|a zato {to pomaè koncentraciji.
M: Nema karme bez karte (~initelja). Kada ga traìmo, ~initelj nestaje. Gde je, onda,
karma?
G. D. je traìo prakti~na uputstva.
M: Traì ~initelja. To je ve`ba.
G|a D. je rekla da postoje prekidi u njenoj svesti i èli da zna kako svest moè da
postane trajna.
M: Prekidi su posledica misli. Ne moè{ biti svesna prekida ako ne misli{ tako. To je
samo misao. Ponovi staru ve`bu: 'Kome se misli javljaju?' Drì se ve`be sve dok ima prekida
u svesnosti. Samo }e ve`ba dovesti do kontinuiteta svesnosti.
17. februar 1939.
51
Ovde se navode primeri iz mitova i pou~nih pri~a.
329
629. Danas je dan [ivaratri. [ri Bhagavan je ve~eras blistao od Milosti. Jedan sadhaka je
postavio slede}e pitanje:
îni mi se da me ispitivanje Sopstva vodi u suptilno telo (ativahika sharira, puriashtakam
ili jivatma). Da li sam u pravu?
M: To su razli~ita imena za isto stanje, a koriste se zavisno od ta~ke gledi{ta. Posle
nekog vremena puriashtakam (osmostruko suptilno telo) }e nestati i postoja}e samo eka (jedno).
Samo vrtti jnana moè da uni{ti ajnanu (neznanje). Apsolutna jnana nije u sukobu sa
ajnanom.
Postoje dve vrste vrttija (obrazaca uma). (1) vishaya vrtti (objektivan) i (2) atma vrtti
(subjektivan). Prvi mora prepustiti mesto drugom. To je cilj abhyase (ve`be), koja aspiranta
vodi prvo do puriashtake, a zatim do Jednog Sopstva.
630. U toku razgovora jedan oboàvatelj je rekao:

[ivaprakasam Pillai, koji je tako dobar ~ovek, tako vatren oboàvatelj i u~enik koji dugo
boravi ovde, napisao je pesmu u kojoj se kaè da ne moè u praksi delotvorno da sprovede
[ri Bhagavanova uputstva. êmu, onda, mogu da se nadaju ostali?
M: [ri A~arja ([ankara) kaè ne{to sli~no kada ispeva pesme u slavu nekog boànstva.
Kako bi druga~ije mogli da slavimo Boga?
Dok je ovo govorio, [ri Bhagavan se sme{io.
631. Sadhaka je ponovio svoje pitanje na druga~iji na~in:

îni se da ispitivanje Sopstva vodi do ativahike, puriastake, odnosno jivatme. Da li je
tako?
M: Da. Ona se zove sharira (telo ili obitavali{te), puri ili jiva (grad ili pojedinac) ve}
prema gledi{tu. Oni su isto.
Vrtti-jnanam se obi~no zdruùje sa objektivnim pojavama. Kada to prestane, preostaje
atma-vrtti ili subjektivni vrtti, koji je isti kao jnanam. Bez njega ne}e prestati ajnanam. Dakle,
puriashtaka ne}e biti zdruèna ni sa ~im spolja, i Sopstvo }e sijati jednoliko i hamoni~no.
18. februar 1939.
632. G. Satjanarajana Rao, u~itelj u velorskoj Mahant {koli, je poznat oboàvatelj [ri
Mahar{ija. On boluje od raka grla i lekari nemaju nade za njega. Dali su mu sobu u A{ramu
i upravnik je veoma ljubazan prema njemu. Ovde je ve} oko dva meseca i veoma je slab.
Oko devet sati pre podne, [ri Bhagavan je ~itao tapale. Brat bolesnika se pajavio u sali
zabrinutog izgleda, da pita [ri Bhagavana za njega. Bolesnik se borio za dah. Upravnik
A{rama se tako|e zauzeo za bolesnika i do{ao u salu. [ri Bhagavan je nastavio da ~ita tapale.
Tokom nekoliko minuta, jo{ jedan oboàvatelj je do{ao s istom namerom. [ri Bhagavan je
pitao: ıDa li ste zvali doktora?‰
P: Da, ali on je previ{e zauzet u bolnici.
M: (Posle kratkog vremena.) [ta mogu? Njima }e biti drago ako odem tamo.
Uskoro je Bhagavan napustio salu i oti{ao da bude kraj bolesnika. Masirao ga je ne`no
i poloìo jednu ruku na srce, a drugu ruku njegovu glavu. Bolesnik, kome je jezik ve} bio
ispao, usta se otvorila i o~i uko~ile, po~eo je da pokazuje znake olak{anja, i posle dvadesetak
minuta blago rekao: ıO, pomo}i bespomo}nih, kako sam Vas preopteretio! Kako mogu uzvratiti
ovu dobrotu?‰ Ljudi su osetili olak{anje. [ri Bhagavan se vratio u salu. Neko mu je ponudio
sapun i vodu da opere ruke. Ali, on je to odbio i samo otarao ruke o svoje telo. Me|utim,
bolesnik je preminuo nekoliko dana posle toga.
Poznati oboàvatelj [ri Bhagavana je primetio: ı[ri Bhagavan izgleda tako ravnodu{an u
svim okolnostima. Ali je ipak sve vreme tako pa`ljiv i milostiv.‰
330
23. februar 1939.
633. Posetilac iz Dindigula je rekao: Ja patim i telom i umom. Od dana kada sam se rodio,
nikad nisam bio sre}an. ûjem da je i moja majka patila od dana kad me je za~ela. Za{to
toliko patim? Nisam gre{io u ovom ìvotu. Da li je sve ovo posledica pre|a{njih ìvota?
M: Ako patnje treba uvek da bude, ko bi traìo sre}u? To zna~i, ako je patnja
prirodno stanje, kako se uop{te moè javiti èlja za sre}om? Me|utim, èlja se javila. Dakle,
prirodno je biti sre}an. Sve drugo je neprirodno. Patnja se ne èli samo zbog toga {to ona
do|e i pro|e.
ôvek je ponovio svoju àlbu.
M: Kaè{ da pate um i telo. No, da li oni pitaju? Ko pita? Nije li to onaj ko je iza i
tela i uma?
Kaè{ da telo pati u ovom ìvotu; uzrok tome je prethodni ìvot; njegov uzrok je onaj
prethodni, itd. Dakle, kao u slu~aju semena i izdanka, nema kraja serijama uzroka. Mora se
re}i da svi ìvoti za svoj prvi uzrok imaju neznanje. Isto to neznaje je prisutno i sada, i
uobli~ava ovo pitanje. To neznanje moè da se odstrani uz pomo} Spoznaje (jnanam).
'Za{to, i kome je do{la ova patnja?' Ako pita{ tako, otkri}e{ da je 'ja' odvojeno od
uma i tela, da je Sopstvo jedino ve~no bi}e i da je ono ve~no blaènstvo. To je Spoznaja.
P: Ali, za{to sada treba da bude patnje?
M: Da nema patnje, kako bi se mogla javiti èlja da bude{ sre}an? Da se ta èlja nije
javila, kako bi traganje za Sopstvom moglo da bude uspe{no?
P: Onda, da li je sva patnja dobra?
M: Upravo tako. [ta je sre}a? Da li je to zdravo i lepo telo, redovni obroci i sli~no?
âk i jedan vladar ima beskrajne brige, iako je mo`da zdrav. Dakle, sva patnja je posledica
la`nog ose}anja 'Ja sam telo'. Osloboditi se njega, jeste Spoznaja.
634. Jedan gospodin iz Andre, koji se penzionisao iz vladine slu`be, pitao je: Ve} odavno
radim omkara upasanu. Uvek ~ujem zvuk u levom uhu. On je kao sviranje u frulu. ûjem ga
~ak i sad. Tako|e imam i neke svetlosne vizije. Ne znam {ta treba da radim.
M: Neko mora biti prisutan da bi ~uo zvuke ili video vizije. To je 'ja'. Ako ga traì{
pitaju}i: 'Ko sam ja?', subjekat i objekat }e se spojiti. Posle toga nema vi{e ispitivanja. Sve
dotle javlja}e se misli, stvari }e se pojavljivati i nestajati. Ti se pitaj {ta se desilo i {ta }e se
desiti. Ako subjekat bude poznat, objekti }e se utopiti u njega. Ako ~ovek nema to znanje, on
primenjuje um na objekte, po{to se ovi objekti pojavljuju i nestaju, a on ne zna da je njegova
istinska priroda ono {to preostaje kao Sopstvo. Kada nestaju objekti, ra|a se strah. To zna~i
da, budu}i da je um vezan za objekte, kada ovi nestanu, nastaje se patnja. Ali, oni su
prolazni, a Sopstvo je ve~no. Ako se spozna ve~no Sopstvo, subjekat i objekat se stapaju u
jedno, i Jedno bez drugog (Sopstvo) }e zasjati.
P: Postoji li utapanje omkare?
M: Om je ve~na istina. Ono {to preostaje po nestanku objekata je om. On se ne utapa
ni u {ta. On je stanje o kojem se kaè: 'Gde ne vidimo nikog drugog, ne ~ujemo nikog
drugog, ne znamo ni za koga drugog, to je Savr{enstvo'. Sve upasane su na~ini njegovog
osvajanja. Ne smemo se gubiti u upasanama, ve} ispitati 'Ko sam ja?' i na}i Sopstvo.
P: Ne ose}am nikakvo zadovoljstvo kad sam kod ku}e. Za porodicu vi{e nemam {ta da
uradim. Zavr{io sam sa onim {to sam imao da uradim. Sad su tu unuci i unuke. Mogu li da
ostanem kod ku}e, ili treba da je napustim i odem?
M: Treba da ostane{ ba{ tamo gde si sad. No, gde si ti sada? Da li si ti u ku}i, ili je
ku}a u tebi? Da li postoji bilo koja ku}a odvojeno od tebe? Ako se u~vrsti{ u Sebe, vide}e{
da su se sve stvari u tebe utopile, i ne}e biti povoda takvim pitanjima kao {to je ovo.
P: Da. Onda izgleda da mogu da ostanem kod ku}e.
M: Mora{ da ostane{ u svom stvarnom stanju.
331
635. Jedan gospodin iz Andre se vratio sa hodo~a{}a na Kaila{u, Amarnathi, itd. Opisao je
kako su dobra ta mesta, i kako je putovanje bilo te{ko. Kona~no je molio za ne{to {to bi ga
podse}alo na Mahar{ija, misle}i pritom na neko uputstvo.
M: Bio si na Kaila{u. Da li si bio do Muktinatha?
P: Ne, to je bio previ{e teàk put za mene. Bio sam, me|utim, u Nepalu. Da li ste vi
bili u tim mestima?
M: Ne, ne. Pomenuo sam Muktinath slu~ajno.
Onda je [ri Bhagavan primetio: I}i do Kaila{a i vratiti se, je ba{ kao novo ro|enje. Jer,
tamo ideja tela otpada.
636. G|a Keli je pitala da li se stanja budnosti i sanjanja mogu predstaviti kao izleti iz
prirodnog stanja Sopstva.
M: Mora postojati mesto za izlete. Zato, to mesto mora da leì izvan nekog. To nije
mogu}e u istinskoj prirodi Sopstva.
P: Ali, ja sam samo mislila da bi se moglo tako zamisliti.
M: Tako isto bi neko mogao da zamisli istinsku prirodu Sopstva.
P: Prikaz sa platnom je veoma lep.
M: Bioskopsko platno nije svesno i zato zahteva posmatra~a, dok platno Sopstva
uklju~uje posmatra~a i posmatrano - jo{ bolje, ono je prepuno svetlosti.
Slike iz bioskopske predstave se ne mogu videti bez pomo}i tame, jer, ne moè biti
predstave pri jakoj dnevnoj svetlosti. Sli~no tome, um projektuje misli i vidi objekte zahvaljuju}i
neznanju koje leì u njegovoj pozadini (avidya). Sopstvo je ~isto znanje, ~ista svetlost gde nema
dualnosti. Dvojstvo podrazumeva neznanje. Znanje Sopstva je izvan relativnog znanja i neznanja,
svetlost Sopstva je izvan obi~ne svetlosti i tame. Sopstvo je potpuno sâmo.
637. Postavljeno je jedno pitanje o napretku. [ri Bhagavan je rekao da napredak postoji za
um, a ne za Sopstvo. Sopstvo je ve~no savr{eno.
2. mart 1939.
635. Poslednjih nekoliko dana vlada pravilo po kojem posetiocima nije dopu{ten ulazak u salu
izme|u 12 i 14.30h. Danas je u tom intervalu do{lo nekoliko muslimanskih posetilaca. Pratilac
im je ùrno rekao da ne treba da uznemiravaju [ri Bhagavana jer se u ovo vreme odmara.
[ri Bhagavan je tiho si{ao sa sofe i iza{ao iz sale; seo je na kameni ulaz kraj zida i zamolio
posetioce da sednu i oni kraj njega. Legao je na stenu i nastavio da ~ita novine. Kona~no su
ga zamolili da u|e unutra.
639. Govore}i sa g. K. L. [armom iz Pudukotaha, [ri Bhagavan je rekao: Za{to ~ovek

zapostavlja ono {to je neposredno i blisko, i traì ne{to drugo? Spisi kaù: 'To si Ti'. U ovom
iskazu 'Ti' se direktno doìvljava, ali, izostavljaju}i ovo, oni idu dalje, traè}i 'To'.
P: Da bi prona{li jedinstvo 'To' i 'ti'.
M: 'Ti' je unutra{nje Sopstvo imanentno svima; u nameri da to na|e, ~ovek sebe
izostavlja i vidi objektivan svet. [ta je svet? [ta je njemu imanentno? To je 'To'. Sve takve
zamisli se ra|aju samo kada se zaboravi svoje Sopstvo. Ja se nikad nisam mu~io sa takvim
pitanjima. Tek kasnije su ljudi po~eli da mi postavljaju takva pitanja.
3. mart 1939.
640. Oko 16h [ri Bhagavan, koji je zaneto ne{to pisao, okrenuo je polako svoje o~i prema
severnom prozoru; zatvorio je penkalo i stavio ga u kutiju, zatvorio je svesku i stavio je na
stranu; skinuo je nao~are, preklopio ih, stavio u futrolu i ostavio na stranu. Malo se oslonio
unazad, gledao je gore, iznad glave, okretao je lice ovamo-onamo, i gledao tamo-amo. Pro{ao
332
je rukom ispred svog lica i gledao zami{ljeno. Onda se okrenuo nekom u sali i blago rekao:
ıUpravo mi je do{ao par vrabaca i àlio se da je njihovo gnezdo odstranjeno. Pogledao sam
gore i video da nema njihovog gnezda.‰ Onda je pozvao pratioca Madhava Svamija i pitao ga:
ıMadhava, da li je neko uklonio gnezdo vrabaca?‰
Pratilac je u{ao polako i odgovorio je sa ose}anjem nezainteresovanosti: ıJa sam
odstranio gnezda svaki put ~im su napravljena. Ovog poslepodneva sam poslednje odstranio.‰
M: To je. Zato su se vrapci àlili. Siroti mali{ani! Kako uzimaju slamke i travke u
svoje maju{ne kljuni}e i bore se da izgrade svoja gnezda!
Pratilac: Ali, za{to moraju da ih grade ovde, iznad na{ih glava?
M: Dobro, dobro. Vide}emo ko }e na kraju pobediti.
(Posle kratkog vremena, [ri Bhagavan je iza{ao napolje.)
641. Obja{njavaju}i prvi stih Sat vidye, [ri Bhagavan je primetio: Svet je uvek o~igledan za
svakog. Svi moraju da znaju: 'Ja i ovaj svet postojimo'. Kada ispitujemo: 'Da li ovi uvek
postoje?' i 'Ako su zaista stvarni, oni moraju ostati bez obzira na vreme, prostor i
razlikovanje; da li je tako?' O~igledno da se oni opaàju samo u stanjima budnosti i sanjanja,
ali ne i u dubokom snu. Zato se 'ja' i svet povremeno pojavljuju i nestaju. Oni su stvoreni,
imaju svoje postojanje, i zatim nestanu. Odakle se oni pojavljuju? Gde oni bivaju? Kuda
odlaze kada se izgube iz vida? Moè li se prihvatiti da su takve pojave realne?
Dalje, ja i svet, objekti kreacije, njihovo trajanje i uni{tenje se opaàju samo u stanjima
budnosti i sanjanja, a ne i u dubokom snu. Po ~emu se duboko spavanje razlikuje od ostala
dva stanja? U dubokom snu ne postoje misli, dok u druga dva postoje. Prema tome, misli
moraju biti poreklo 'ja' i sveta.
Pa, {ta je sa mislima? One ne mogu da budu prirodne, ina~e se ne bi mogle pojaviti
za trenutak, da bi slede}eg nestale. Odakle se pojavljuju? Mora se prihvatiti da postoji njihov
izvor, ve~no prisutan i nepodloàn promenama. On mora da je ve~no stanje, kao {to se kaè
u upadesha mantri: 'Ono iz ~ega sva bi}a dolaze, ono u ~emu bivaju, i ono u {ta se
rastvaraju.'
Ovaj stih nije u slavu ili oboàvanje Stvarnosti, ve} je samo jedno njeno izraàvanje.
642. G. K. L. [arma je pitao: Sva svarupa nusandhanam bhakti ritya bhidhiyate. Opet, Sva
tmatattva nusadhanam bhakti ritya pare joguh. Koja je razlika me|u njima?
M: Prvo je vichara - 'Ko sam ja?' (koham). To predstavlja jnanu.
Drugo je dhyana - 'Odakle sam ja?' (kutoham). Ovo pretpostavlja jivatmu koja traì
paramatmu.
643. Stariji obrazovan ~ovek iz Andre je pitao: Da li su dva metoda, karma marga i jnana
marga posebni i nezavisni jedan od drugog? Ili je karma marga samo priprema koja, posle
uspe{nog praktikovanja, treba da bude pra}ena jnana margom da bi se cilj ispunio? Karma
zastupa nevezanost za delanje, a ipak aktivan ìvot, dok jnana zna~i odricanje. Koje je pravo
zna~enje odricanja? Pot~injavanje strasti, poùde i lakomosti im je zajedni~ko, i ~ini su{tinu
pripreme za oba puta. Da li sloboda od strasti ukazuje na odricanje? Ili je odricanje razli~ito i
zna~i obustavljanje aktivnog ìvota? Ova pitanja me mu~e i molim za svetlost koja }e ih
osvetliti.
Bhagavan se nasme{io i rekao: Ti si rekao sve. Tvoje pitanje sadrì i odgovor. Sloboda
od strasti je su{tinski zahtev. Kada se ona postigne, sve ostalo je postignuto.
P: [ri [ankara nagla{ava jnana margu i odricanje kao pripremu za nju. Ali, jasno je
ukazano na postojanje dva metoda dvividha koji se pominju u Giti. To su karma i jnana.
M: [ri A~arja je kometarisao Gitu, tako|e i taj deo.
P: Gita, ~ini se, nagla{ava karmu. Ar|una je uveren da treba da se bori. [ri Kri{na sam
daje primer aktivnog ìvota i velikih podviga.
M: Gita po~inje re~ima, da ti nisi telo i da, stoga, nisi karta (onaj-koji-dela).
333
P: [ta je smisao toga?
M: Da ~ovek treba da dela, ali da ne misli da je on taj koji dela. Delanje se nastavlja
uprkos njegovoj nesebi~nosti (odsustvu ega). Svaki ~ovek dolazi u postojanje s nekim ciljem.
Taj cilj (smisao) }e se ispuniti, bez obzira na to da li on sebe smatra onim koji dela, ili ne.
P: [ta je karma yoga? Da li je to nevezanost za karmu ili za njene rezultate?
M: Karma yoga je ona yoga u kojoj osoba ne pripisuje sebi funkciju delatelja. Delanje
se odvija automatski.
P: Da li je to nevezanost za plodove delanja?
M: Ovo pitanje se javlja samo ako je prisutan onaj-koji-dela. Sve vreme je re~ o tome
da ne treba sebe da smatra{ za onog-koji-dela.
P: Dakle, karma je 'delanje bez ose}anja ~inila{tva'.
M: Da, upravo tako.
P: Gita od po~etka do kraja u~i aktivnom ìvotu.
M: Da, delanju bez onog-koji-dela.
P: Da li je, onda, nu`no napustiti ku}u i voditi ìvot odricanja?
M: Da li je ku}a u tebi? Ili si ti u njoj?
P: Ona je u mom umu.
M: Onda, {ta biva sa tobom kada napusti{ fizi~ku sredinu?
P: Sada vidim. Odricanje je samo delanje bez ose}anja da smo karta (~initelji).
Da li za jivanmuktu postoji delanje?
M: Ko postavlja pitanje? Da li jivanmukta ili neko drugi?
P: Nije jivanmukta.
M: Neka ovo pitanje bude postavljeno po{to se postigne jivanmukti, ako se na|e za
potrebno. Prihva}eno je da je mukti sloboda i od mentalnih aktivnosti. Moè li mukta da
razmi{lja o delanju?
P: âk i ako napusti delanje, ono ne}e napustiti njega. Nije li tako?
M: Sa ~im je on poistove}en, da bi se moglo javiti ovo pitanje?
P: Da, sada sve jasno vidim. Moje sumnje su sada razja{njene.
644. Oblasni slu`benik, musliman: [ta stvara potrebu za reinkarnacijom?

M: Hajde da vidimo da li postoji inkarnacija, pre nego {to po~nemo da govorimo o
reinkarnaciji.
P: Kako?
M: Da li si ti sada inkarniran, po{to govori{ o reinkarnaciji?
P: Da. Sigurno. Jedna ameba se razvijala u vi{e organizme, dok sve to nije evoluiralo u
ljudsko bi}e. Ovo je sada savr{enstvo razvoja. Za{to i dalje postoji reinkarnacija?
M: Ko je pozvan da kaè koji je najve}i domet evolucije?
P: Postignuto je fizi~ko savr{enstvo. Ali, moè se zahtevati da se du{a i dalje razvija
posle ~ovekove smrti.
M: Ko je taj ~ovek? Da li je on telo ili du{a?
P: Oba zajedno.
M: Da li ti ne postoji{ u odsustvu tela?
P: Kako to mislite? To je nemogu}e.
M: Kakvo je bilo tvoje stanje u dubokom snu?
P: Spavanje je privremena smrt. Bio sam nesvestan i zato ne mogu re}i kakvo je to
stanje bilo.
M: Ali, postojao si u snu. Ili nisi?
P: U snu du{a napu{ta telo i odlazi nekuda. Onda se pre bu|enja vra}a u telo. Zato je
san privremena smrt.
M: Mrtav ~ovek se nikad ne vrati da kaè da je umro, dok onaj koji je spavao moè
da kaè da je spavao.
P: Zato {to je ovo privremena smrt.
334
M: Ako je smrt privremena, i ìvot je privremen; {ta je to {to je stvarno?
P: [ta mislite ovim pitanjem?
M: Ako su ìvot i smrt privremeni, mora da postoji ne{to {to nije prolazno. Stvarnost je
ono {to nije prolazno.
P: Nema ni~eg stvarnog. Sve je prolazno. Sve je maya.
M: Na ~emu se maya pojavljuje?
P: Vidim vas sada; to je sve maya.
M: Ako je sve maya, kako to da se javljaju neka pitanja.
P: Za{to treba da postoji reinkarnacija?
M: Za koga postoji?
P: Za savr{eno ljudsko bi}e.
M: Ako si ti savr{en, za{to se pla{i{ ponovnog ro|enja? To ukazuje na nesavr{enstvo.
P: Nije da se pla{im. Ali, vi kaète da ja moram ponovo da se rodim.
M: Ko to kaè? Ti postavlja{ to pitanje.
P: Ono {to ja mislim je ovo: Vi ste savr{eno bi}e; ja sam gre{nik. Vi meni kaète da,
po{to sam ja gre{nik, moram ponovo da se rodim da bih sebe u~inio savr{enim?
M: Ne, ja to ne kaèm. Naprotiv, ja kaèm da nisi ro|en, pa zato ne}e{ ni umreti.
P: Da li vi ho}ete da kaète da ja nisam ro|en?
M: Da, ti sada misli{ da si telo i zato upli}e{ sebe u njegovo ro|enje i smrt. Ali, ti
nisi telo i nema{ ni ro|enje ni smrt.
P: Zar vi ne podràvate teoriju ponovnog ro|enja?
M: Ne. Naprotiv, ja èlim da odstranim tvoju pometnju o tome da }e{ biti ponovo
ro|en. Ti si taj koji misli da }e biti ponovo ro|en. Vidi kome se javljaju ova pitanja. Ako se
ne prona|e onaj-koji-pita, pitanja nikad ne}e imati kraja.
P: Ovo nije odgovor na moje pitanje.
M: Naprotiv, ovo je odgovor koji }e rasvetliti problem, a isto tako i sve druge sumnje.
P: Ovo ne}e zadovoljiti ni druge.
M: Pusti ostale na miru. Ako se ti pobrine{ za sebe, i ostali }e se brinuti za sebe.
Usledila je ti{ina. On je posle nekoliko minuta oti{ao, o~igledno nezadovoljan
razgovorom.
[ri Bhagavan je malo kasnije rekao: Ovo }e delovati na njega. Razgovor }e imati svoje
dejstvo.
On ne prihvata nikakvu Stvarnost. Dobro, ko je taj koji je sve odredio kao nestvarno?
Ako je i on nestvaran, i samo odre|enje postaje nestvarno.
Ljudi u ovoj zemlji {ire teoriju evolucije. Gde je ona, ako ne u njihovom umu?
Da bi se reklo da se du{a mora usavr{iti posle smrti, mora se priznati njeno postojanje.
Stoga, telo nije osoba. To je du{a.
[ri Bhagavan je nastavio, da bi objasnio evoluciju: Neko u snu vidi neku zgradu. Ona je
podignuta sasvim iznenada. Zatim on po~ne da razmi{lja kako je ona morala biti izgra|ena
ciglu po ciglu, koliko mnogo ljudi je radilo na njenoj izgradnji, i koliko vremena. No, on ne
vidi da graditelji rade. Tako je i sa teorijom evolucije. Po{to nalazi da je ~ovek, on misli da
je od prvobitne faze amebe napredovao do stanja ~oveka.
Jedan drugi oboàvatelj: To potvr|uje izreku da je univerzum pun uzroka i posledica.
M: Da. ôvek uvek traga za uzrokom neke posledice, i rasprava postaje neizbe`na, jer
mora postojati razlog tog uzroka. Pripisivanje posledice uzroku navodi ~oveka na razmi{ljanje.
Kona~no je nateran da razmotri ko je on sâm. Kada spozna Sopstvo, nastaje savr{eni mir. To
je cilj zbog kojeg je ~ovek evoluirao.
Kasnije uve~e, jedan drugi oboàvatelj je rekao [ri Bhagavanu da je muslimanski
sluzbenik nastavio da govori o istoj temi sa upravnikom gradske samouprave. [ri Bhagavan je
onda rekao:
On kaè da telo i du{a zajedno ~ine ~oveka. Ali, ja pitam koje je ~ovekovo stanje u
dubokom snu. Telo nije svesno, ali je ~ovek prisutan sve vreme.
335
P: Ali, on kaè da je spavanje privremena smrt.
M: Da, tako kaè. Ali, on re~ 'smrt' odre|uje re~ju 'privremena', tako da se ~ovek
vra}a u telo. Kako on nalazi telo da bi ponovo u{ao u njega? [tavi{e, za njega je sigurno da
}e se vratiti. To zna~i da on mora postojati da bi se vratio u telo, ili da tvrdi da je on telo.
Spisi, me|utim, kaù da prana {titi telo za vreme spavanja, po{to, dok telo leì, mogu
njime da se nahrane vuk ili tigar. @ivotinja ga pomiri{e, oseti da je u njemu ìvot, i ne
pojede ga jer nije le{. To, opet, ukazuje da u telu ima nekog ko ga {titi za vreme sna.
[ri Bhagavanove op{te primedbe: Sve znanje je namenjeno samo tome da ~oveka odvede
do spoznaje Sopstva. Dobro je poznato da su spisi i religije namenjeni toj svrsi. [ta svi oni
zna~e? Ostavimo po strani ono {to govore o pro{losti i budu}nosti, po{to je to sve spekulacija.
Ali, sada{nje postojanje je u iskustvu svakog. Spoznaj îsto Bi}e. To }e biti kraj svih rasprava
i razgovora.
Me|utim, ~ovekov intelekt ne}e lako da prihvati ovaj put. Samo se retko de{ava da
~ovek postane introvertiran. Intelekt se ushi}uje istraìvanjem pro{losti i budu}nosti, ali ne
obra}a pa`nju na sada{njost.
P: Zato {to mora da se izgubi ako zaroni tragaju}i za Sopstvom. A ovo drugo
istraìvanje ne samo da mu obezbe|uje ìvot, ve} i hranu za razvitak.
M: Da, upravo tako. Za{to se intelekt razvio? On ima svoj smisao. Njegov smisao je da
pokaè put do spoznaje Sopstva. On mora za to da se koristi.
12. mart 1939.
645. Tridesetogodi{njak dobrog izgleda, u{ao je u salu sa jo{ nekoliko prijatelja. Naglo je
po~eo: Re~ 'ja-ja' ne moè nikome pomo}i da postigne cilj. Kako se moè ukazati na ja?
M: Ono se mora prona}i unutra. Ono nije objekat koji bi neko mogao da pokaè
nekom drugom.
P: Kada se daje uputstvo da se na|e 'ja', uputstvo mora u potpunosti da pokaè {ta je
to.
M: Ovde uputstvo odgovara samom usmerenju. Od tragaoca zavisi kako }e ga koristiti.
P: Tragalac je neznalica i traì uputstvo.
M: On se i vodi da bi prona{ao Istinu.
P: Ali, to nije dovoljno. Posebno se mora se ukazati na 'ja'.
ôvek je zauzeo agresivan stav i nije slu{ao. [ri Bhagavan je poku{ao da objasni, ali
ovaj nije hteo to da mu dopusti. Kona~no je [ri Bhagavan rekao: ıOvo nije stav tragaoca.
Kada neko nau~i tragaoca poniznosti, on }e sti}i na put, pre toga ne}e.‰
Po~elo je pojanje Veda.
Jedan oboàvatelj je slu~ajno uputio na prethodni razgovor.
[ri Bhagavan je, opet, rekao: ıTragalac mora da slu{a i poku{a da razume. Ako,
naprotiv, on èli da me proveri, neka to u~ini svim sredstvima. Ja se ne protivim.‰
ôvek je ponovo po~eo: ıMoj stav nije ispravno shva}en. Ja èlim da spoznam 'ja'.
Mora mi se ukazati na njega.‰
Me|utim, on je pokazao prili~nu zlobu. Ostalima se to nije dopalo, pa su poku{ali da
ga umire. Postao je jo{ gori. [ri Bhagavan je kona~no rekao: ıIdi odakle si do{ao. Radi to
spolja ili iznutra, onako kako ti odgovara.‰
ôvek se uzbudio, a i ostali su bili isto tako uzbu|eni. Kona~no su ga izveli iz sale i
poslali odatle.
Kasnije se saznalo da je ~ovek bio pristalica yoge i da je imao obi~aj da obezvre|ujuje
druge metode. Imao je obi~aj da govori ru`no o jnani i jnanijima.
Uve~e, posle ve~ere, [ri Bhagavan je govorio o nekom Govinda Yogiju, Malajali
brahminu, panditu na glasu, koji je imao obi~aj da uzdiè yogu i govori ru`no o drugim
metodama. Uvek je citirao Gitu, Upani{ade itd., da bi potvrdio svoje iskaze. Drugi, kao [ri
Narajana Guru, bi ga porazili na istim temeljima.
336
[ri Bhagavan je kasnije govorio o prijateljstvu Amritanathe. On je veliki asketa, koji je
uradio prili~no jape. Hranio je siroma{ne u mnogim mestima i u mnogim prilikama. Mogao je
lako da pridobije blagonaklonost drugih, uklju~uju}i velike ljude, kao {to su bili Ser P.
Ramanathan i pandit Malavija.
13. mart 1939.
646. [ri Bhagavan je uputio na slede}i Gandhijev pasus u 'Harijanu' od 11. ovog meseca:
'Kako su tajanstveni putevi Gospodnji! Ovo putovanje u Rajkot je ~ak i za mene ~udo. Za{to
idem, kuda ja idem? Zbog ~ega? Nisam razmi{ljao o svemu ovom. I, ako me Bog vodi, {ta
treba da mislim, i za{to treba da mislim? âk i misao moè biti prepreka Njegovom vo|stvu.
înjenica je da nije potreban napor da se prestane misliti. Misli ne dolaze. Uistinu,
nema vakuuma, ali ja èlim da kaèm da nema misli o misiji.'
[ri Bhagavan je primetio koliko su re~i bile ta~ne, i naglasio je svaki stav iz odlomka.
Onda je citirao Thajumanavara da bi potvrdio stanje koje je slobodno od misli:
'Iako sam ~esto mogao ~uti da sva u~enja progla{avaju stanje mira (ti{ine) za stanje
Blaènstva, sveg Blaènstva, ja sam ipak nastavio da budem neznalica. Opet, nisam sledio savet
mog Gospoda - Nemog u~itelja - zbog moje ludosti. Lutao sam u {umi iluzije; avaj! To je bila
moja sudbina.'
'Blaènstvo }e se otkriti ako smo mirni. êmu, onda, sluì ova iluzorna ve`ba yoge? Da
li ono (tj. Blaènstvo) moè biti otkriveno tako {to }e se intelekt usmeriti naro~itim putem?
Nemoj to re}i, ti, koji si predan ve`bi, i zato si nevin kao dete.'
'Ve~no Bi}e je ono stanje u kojem si nestao. Zar ti ne postoji{ i u njemu? Ti, koji ne
moè{ da govori{ o njemu, nemoj biti zbunjen. Iako se ne manifestuje{, ti ipak nisi izgubljen.
Jer, ti si ve~an i miran. Ne budi u bolu. Ovde je Blaènstvo, do|i!'
15. mart 1939.
647. P: Da li je ono {to Gandhi opisuje stanje u kojem i same misli postaju strane?
M: Da, tek po{to se javi misao 'ja', javljaju se sve ostale misli. Svet se vidi po{to oseti{
'Ja jesam'. Misao 'ja', i sve druge misli, za njega su nestale.
P: Onda, ose}anje tela u tom stanju mora biti odsutno.
M: Ose}anje tela je, dakle, misao, dok on opisuje stanje u kojem 'ne dolaze misli'.
P: On kaè i: 'Nije potreban nikakav napor da se prestane misliti'.
M: Naravno da nije potreban nikakav napor da se zaustave misli, ali je potreban da se
stvore.
P: Mi poku{avamo da zaustavimo misli. Gandhi tako|e kaè da je misao prepreka
Bo`jem vo|stvu. Zna~i, to je prirodno stanje. Mada je prirodno, koliko je, ipak, te{ko da se
ostvari. Kaè se da su duhovne ve`be (sadhane) potrebne, a da su, tako|e, prepreke. Nas to
zbunjuje.
M: Ve`be (meditacije) su potrebne dotle dok ne spoznamo prirodno stanje. One sluè
tome da se okon~aju prepreke. Kona~no, dolazi faza kada se osoba ose}a bespomo}na i ne
moè da podnese sadhane. Ona nije u stanju da sledi ni najbolje negovanu sadhanu. Tada se
spoznaje Bo`ja Sila. Sopstvo se otkriva.
P: Ako je to stanje prirodno, za{to ono ne prevazi|e neprirodne faze i postavi se preko
ostalog?
M: Ima li i{ta pored njega? Da li iko vidi ne{to pored Sopstva? Uvek smo svesni
Sopstva. Tako, ono je uvek ono sâmo.
P: Kaè se da se ono direktno opaà zato {to ono sâmo svetli. Ja iz toga razumem da
ono postaje pratyaksha (direktno opaàno) zato {to je svetlosno. Po{to ga mi ne spoznajemo, ja
uzimam da ono nije svetle}e. Ono je samo svetle}e, i stoga prima prepreke i podleè im. Ako
337
Sopstvo postane veoma blistavo, onda }e zasvetleti preko ostalog. Tako, izgleda da je potrebno
da se u~ini da ono ja~e svetli.
M: Kako to moè da bude? Sopstvo ne moè biti nejasno u jednom trenutku, a da
svetli u drugom. Ono je nepromenljivo i jednoliko.
P: Ali, Chudala kaè Sikhidhvaji da je ono prosto pomoglo da se fitilj sve}e pokre}e.
M: To se odnosi na nididhyasanu.
Sravanom osvane Znanje. Ono je plamen.
Mananom se Znanju ne dopu{ta da i{~ezne. Isto kao {to se plamen {titi vetrobranom,
tako se drugim mislima ne dâ da prekriju ispravno znanje.
Nididhyasanom se odràva plamen da jarko gori tako {to se potkresuje fitilj. Kad god se
pojave druge misli, um se okre}e unutra, plamenu istinskog znanja.
Kada ovo postane prirodno, to je samadhi. Ispitivanje 'Ko sam ja?' je sravana.
Pronalaènje istinskog zna~enja 'ja' je manana. Prakti~no primenjivanje na svaki slu~aj je
nididhyasana. Biti kao 'ja' je samadhi.
P: Iako smo o tome tako ~esto ~uli, i stalno to slu{amo, ipak nismo sposobni da to
uspe{no sprovedemo u praksu. To mora da je zbog slabosti uma. Da li je mogu}e da je
starost prepreka?
M: Obi~no se kaè da je um jak, ako moè da misli furiozno. Me|utim, ovde je um
jak, ako je slobodan od misli. Yogiji kaù da se spoznaja moè imati samo pre tridesete
godine ìvota, ali jnaniji ne. Jer, jnana ne prestaje da postoji sa ìvotnom dobi.
Istina je da u Yoga Vasishti, Vasi{ta kaè Rami u Vairagja Prakarani: 'U svojoj mladosti,
ti ima{ ovu bestrasnost. To je dostojno po{tovanja.' Ali, on nije rekao da se jnana ne moè
ste}i u starosti. Nema ni~ega {to bi je moglo spre~iti u starosti.
Prakti~ar (sadhaka) mora ostati kao Sopstvo. Ako ne moè to da u}ini, mora da
ustanovi pravo zna~enje 'ja' i stalno mu se vra}a, kad god se pojave druge misli. To je
praksa.
Neki kaù da ~ovek mora znati to 'tat', po{to se ideja o svetu stalno pojavljuje da bi
skrenula um. Ako se prvo ustanovi Stvarnost koja je iza ove ideje, na}i }emo da je ona
brahman. 'Tvam' se shvati naknadno. To je jiva. Kona~no }e do}i do jivabrahmaikya
(sjedinjenja jive i brahmana).
Ali, ~emu sve to? Moè li svet postojati bez Sopstva? 'Ja' je uvek brahman. Njegov
identitet ne mora da se utemelji logikom i ve`bom. Dovoljno je da se spozna Sopstvo. Ono je
uvek brahman.
Prema ovoj drugoj {koli, nididhyasana }e biti misao aham brahmasmi (Ja sam brahman).
To je skretanje misli na brahman. Nikakvo skretanje se ne treba dopustiti. Znaj Sopstvo, i
svemu tome }e do}i kraj.
Nije potreban nikakav dugotrajni proces da bi se znalo Sopstvo. Da li na njega treba da
ukaè neko drugi? Zar ne zna svako da postoji? âk i u potpunom mraku, kada ne moè da
vidi ni svoju ruku, svako }e odgovoriti i re}i: 'Ja sam ovde'.
P: Ali, to 'ja' je ego, ili misao 'ja', nije Apsolutno Sopstvo, ono koje odgovara na poziv,
ili je ina~e svesno sebe.
M: âk i ego moè da postane svestan sebe u odsustvu svetlosti, vida, itd. Jo{ vi{e }e
to biti slu~aj sa îstom Svetlo{}u Sopstva.
Ja govorim da je Sopstvo samo po sebi o~igledno. Ne moramo raspravljati o tattvama52
da bi prona{li Sopstvo. Neki kaù da postoje dvadeset~etiri tattve,53 drugi kaù da ih ima vi{e,
itd. Treba li da znamo tattve, pre nego {to prihvatimo postojanje Sopstva? U~enja raspravljaju
o njima da bi ukazala da je Sopstvo njima nedirnuto. Me|utim, {to se ti~e tragaoca, on moè
odmah da prihvati Sopstvo i poku{a da bude To, bez traènja uto~i{ta u prou~avanju tattvi.
P: Gandhi je tako dugo prianjao satyi (Istini) i postigao spoznaju Sopstva.
52
Tattvah - bivstvo, takvost, stvarnost, ono {to se neposredno uvi|a kao 'to tu'; tako|e i elementi stvarnosti.
53
To tvrdi {kola Samkhya, da se sav univerzum sastoji od 24 kategorija.
338
M: [ta je satya, nego Sopstvo? Satya je ono {to je sa~injeno od sat. Opet, sat nije ni{ta
drugo do Sopstvo. Dakle, Gandhijeva satya je samo Sopstvo.
Svako zna Sebe (Sopstvo), a ipak je u neznanju. Osoba je u stanju da spozna tek po{to
~uje mahavakyu. Tako je tekst Upani{ada ve~na Istina kojoj svako ko je spoznao duguje svoje
iskustvo. Po{to ~uje da je Sopstvo brahman, osoba nalazi istinsko zna~enje Sopstva i vra}a mu
se uvek kada skrene od njega. Ovo je ~itav proces Spoznaje.
17. mart 1939.
648. [ri Bhagavan je rekao da je Tatva Rajar bio prvi koji je izloìo advaita filosofiju na
tamilskom.
On je rekao da je zemlja njegov krevet, njegove ruke su mu tanjir za hranu koju jede,
komad sukna oko bedara je njegova ode}a, i tako mu ni{ta nije nedostajalo.
U Maharaja turavu (Odricanje kralja) on kaè: 'Bio je posednut na golu zemlju; zemlja
je bila njegovo sedi{te, um je bio chamara; nebo je bilo baldahin; i odricanje je bila njegova
supruga.'
Onda je [ri Bhagavan nastavio: 'U ranijim danima nisam imao prostirku. Obi~no sam
sedeo na podu ili sam leào na zemlji. To je sloboda. Sofa je ropstvo. To je za mene
tamnica. Nije mi dopu{teno da sedim kako i gde ho}u. Zar to nije ropstvo? ôvek mora da
bude slobodan da ~ini kako mu je drago, i ne treba drugi da ga sluè.
Nemati potrebe najve}e je blaènstvo. Ono se moè spoznati jedino iskustvom. âk ni
car nije ravan ~oveku bez potreba. Car ima pod sobom vazale. Ali, ovaj drugi nije svestan
ni~eg drugog pored Sebe (Sopstva). [ta je bolje?
18. mart 1939.
649. G. Tompson, veoma miran mladi gospodin koji ve} nekoliko godina boravi u Indiji
prou~avaju}i Hindu filosofiju kao ozbiljan student, pitao je:
[rimad Bhagavad Gita kaè: 'Ja sam upori{te brahmana.' Na jednom drugom mestu kaè:
'Ja sam u srcu svakoga! Tako su otkriveni razli~iti aspekti Vrhunskog Na~ela. Ja smatram da
postoje tri aspekta, naime (1) transcendentan (2) imanentan i (3) kosmi~ki. Da li ono treba da
se spozna u nekom od ovih aspekata, ili u svima njima? Vedanta odbacuje imena i obli~ja kao
mayu, od kosmi~kog, pa sve do transcendentnog. Ali, ja to ne mogu spremno da prihvatim,
zbog toga {to drvo zna~i stablo, grane, listove itd. Ne mogu listove da odbacim kao mayu.
Opet, Vedanta tako|e kaè da je celina brahman, kao {to je prikazano u primeru zlata i
ukrasa od zlata. Kako treba da razumemo Istinu?
M: Gita kaè: Brahmano hi pratishtaham. Ako se spozna to 'aham' (ja sam), poznato je
sve.
P: To je samo imanentan aspekt.
M: Ti sada misli{ da si pojedinac, da postoji univerzum i da je iza kosmosa Bog. Zna~i
da postoji ideja odvojenosti. Ova ideja mora da otpadne zato {to Bog nije odvojen od tebe ili
kosmosa. Gita kaè (X, 20):
'Ja sam Duh {to u srcima
svih ìvih bi}a prebiva;
po~etak, sredina i
kraj svih bi}a, Ja sam.'
Tako, Bog nije samo u srcu svakoga, on je i sva~ija potpora, on je sva~iji izvor,
obitavali{te i kraj. Sve je iz njega proisteklo, sve u njemu ima svoje upori{te i kona~no se u
njega rastvara. Zato on nije odvojen.
P: Kako treba da shvatimo ovaj deo iz Gite: 'Sav ovaj kosmos ~ini deo mene.'?
M: To ne zna~i da se mali deo Boga odvaja od njega i ~ini univerzum. Njegova
energija (shakti) deluje; kosmos se manifestovao u jednoj fazi takve aktivnosti. Sli~no ovom je
339
iskaz iz Purusha sukte: 'Sva bi}a sa~injavaju jednu njegovu nogu' ne zna~i da je brahman
~etvorodelan.
P: Razumem. Brahman sigurno nije deljiv.
M: Dakle, ~injenica je da je brahman sve i da ostaje nedeljiv. On je ve~no spoznat.
ôvek to, me|utim, ne zna. On to mora spoznati. Znanje zna~i prevazilaènje prepreka koje
spre~avaju otkrovenje ve~ne Istine da je Sopstvo isto {to i brahman. Sve prepreke zajedno ~ine
ideju o tvojoj odvojenosti kao pojedinca. Zato }e sada{nje nastojanje da rezultira istinom
kojom se otkriva da Sopstvo nije odvojeno od brahmana.
22. mart 1939.
650. Jedan srednjove~ni gospodin iz Andre je pitao [ri Bhagavana kako treba da radi svoju
japu.
M: Japa sadrì re~ namah. Ona zna~i stanje u kojem se um ne manifestuje odvojeno od
Sopstva. Kada se to stanje postigne, to }e biti kraj jape, po{to se ~initelj (jape) gubi, a isto
tako i sâmo njeno obavljanje. Preostaje Ve~no Bi}e. Japa treba da se obavlja sve dok se to
stanje ne dostigne. Ne moè se pobe}i od Sopstva. înitelj (jape) }e biti automatski povu~en u
njega. Kada se to jednom dogodi, ~ovek vi{e ne moè ni{ta u~initi, osim da ostane utopljen u
Sopstvo.
P: Da li }e bhakti dovesti do mukti (oslobo|enje)?
M: Bhakti nije razli~it od mukti. Bhakti je biti (kao) Sopstvo (svarupa). ôvek je uvek
to. On to spoznaje sredstvima koja prihvati. [ta je bhakti? Misliti o Bogu. To zna~i:
isklju~enjem svih drugih misli, preostaje samo jedna misao. Ta misao je Bog koji je Sopstvo,
odnosno, ona je Sopstvo koje se predaje Bogu. Kada te on podigne, ni{ta te vi{e ne}e saletati.
Odsustvo misli je bhakti. To je, tako|e, mukti.
Kaè se da je metod jnane vichara (ispitivanje). To nije ni{ta drugo do 'vrhunska
predanost' (parabhakti). Razlikuju se samo re~i.
Ti misli{ da je bhakti meditacija na Vrhunsko Bi}e. Sve dok postoji vibhakti (ose}anje
odvojenosti), traì se bhakti (ponovno sjedinjenje). Proces }e voditi kona~nom cilju, kao {to se
kaè u Bhagavad Giti (VII 16, 17).
Dobra je bilo koja vrsta meditacije. Me|utim, ako se izgubi ose}anje odvojenosti i
preostane samo objekat meditacije, ili samo subjekat koji meditira, bez i~ega drugog {to bi
znao, to je jnana. Kaè se da je jnana ekabhakti (jednoumna predanost). Jnani je krajnji
domet, po{to je on postao Sopstvo, i vi{e nema {ta da se ~ini. On je, dakle, savr{en i, samim
tim, bez straha - jer samo postojanje drugog daje povoda strahu. To je mukti. To je, tako|e,
bhakti.
23. mart 1939.
651. A. V. êdvik prepisuje prevod na engleski tamilske Kaivalya navanite. Kada je nai{ao na
te{ko}u pri razumevanju nekih stru~nih izraza, pitao je o tome [ri Bhagavana.
[ri Bhagavan je rekao: ıTi delovi se bave teorijama stvaranja. One nisu bitne, po{to
u~enja nemaju nameru da postavljaju takve teorije. Teorije se tu pominju uzgred, da bi se
tragaocu ugodilo ako im je sklon. Istina je ta, da se svet pojavljuje kao senka koja prolazi
kroz obilje svetlosti. Svetlost je potrebna i da bi se ta senka videla. Senka ne zasluùje
nikakvu naro~itu pa`nju, analizu ili raspravu. Knjiga se bavi Sopstvom, i to i jeste njen smisao.
Rasprave o stvaranju se mogu izostaviti.‰
Kasnije, [ri Bhagavan je nastavio: ıVedanta kaè da svet postaje vidljiv istovremeno sa
posmatra~em. Nema detalja o procesu kreacije. Ovo ze naziva yugapat srishti (trenutno
stvaranje). Ona je veoma sli~na kreacijama u snu, u kojima doìvljavatelj izvire istovremeno sa
objektima iskustva. Kada se ovo kaè neki ljudi nisu zadovoljni, zato {to su toliko ukorenjeni
u objektivisti~kom znanju. Oni èle da otkriju kako moè da postoji iznenadna kreacija.
340
Raspravljaju se govore}i da posledici mora prethoditi uzroku. Ukratko, oni èle obja{njenje
postojanja sveta koji vide oko sebe. Onda u~enja poku{avaju da zadovolje njihovu radoznalost
ovakvim teorijama stvaranja. Taj metod bavljenja temom stvaranja se naziva krama srishti
(postepeno stvaranje). Ali, pravi tragalac }e biti zadovoljan teorijom trenutnog stvaranja.
24. mart 1939.
652. Neka osoba je ispevala stihove u slavu [ri Bhagavana. U njima se javlja re~ avartapuri.
[ri Bhagavan je rekao da ona zna~i Tiru~uzi, rodno mesto [ri Bhagavana. Mesto ima razli~ita
imena. Avarta ~uzhi, vrtlog. Tamo je bilo vi{e poplava. Bog [iva je spasao ovo mesto od tri
takve poplave. Jednom prilikom, kada je ~itava povr{ina zemlje bila potopljena vodom, [iva je
zabo svoje koplje u to mesto. Sva voda koja bi ga ina~e potopila, povukla se tamo. Onda je
nastao vrtlog. Otuda ime. Opet, u jednoj drugoj poplavi, on je podigao to mesto gore, na vrh
svoga koplja. Otuda ime Sulapuri.
Hiranjak{a je odveo Majku Zemlju u vodu. Kada ju je Vi{nu oporavio, ose}ala je da je
zbog tog Rak{asa imala papasparsu (ne~ist dodir). Da bi se iskupila zbog tog ne~istog dodira,
ona je na tom mestu oboàvala [ivu. Otud Bhuminathesvara K{etra.
Gautama (ne Buddha, nego Hindu svetac) je poznat na Aruna~ali isto kao i u
Tiru~uziju. [iva se pokazao svecu u stavu plesa~a i ponovo je odigrao ven~anje Gauri [ankara.
Kaundinja je bio jo{ jedan rishi, za koga je sveta reka po~ela da te~e ovde. Ona je
poznata pod imenom ovog rishija, tj. reka Kaundinja, {to je na tamilu iskrivijeno u Kundaru.
Ina~e se naziva Papahari, tj. 'uni{titelj grehova'. Iza toga leì jedna pri~a: ]erka jednog kralja
je bila opsednuta. Odveli su je na hodo~a{}e na razli~ita sveta mesta i izvori{ta. Jednom
prilikom, grupa je iz sankalpe pre ritualnog kupanja ~ula ime tirthe, Papahari. Raspitali su se
gde se ta tirtha nalazi, i oti{li za Tiru~uzi. Okupali su devojku u toj vodi i tako je oslobodili
duha.
Kralj Pandja se tako|e oslobodio od brahmahatye na ovom mestu. Desilo se da je ono
centar Pandja kraljevstva, koje je obuhvatalo Maduru, Ramnad i Tirunelveli.
Selo je imalo jedan sveti bazen ispred hrama, na ta~ki gde se nalazio vir koji je
na~inilo [ivino koplje. âk i sada voda u bazenu raste po otprilike jednu stopu svaki dan,
po~ev od desetog dana pre punog meseca u tamilskom mesecu masi (Maghasuddha Pournami),
a zatim postepeno opada tokom slede}ih deset dana. Ova pojava se moè posmatrati svake
godine. Mladi u selu sa ~u|enjem ovo posmatraju. Hodo~asnici se skupljaju da bi se tom
prilikom okupali u toj vodi. Voda sadrì sumpor, po{to srebrni nakit kupa~a postaje taman
posle kupanja u njoj. [ri Bhagavan kaè da je to primetio kada je bio de~ak.
Sa jedne strane sela je reka, a sa druge veliko jezero. Obala jezera je od ilova~e i
prostire se na povr{ini od svega tri milje. Jezero je prili~no ~udnovato, dvadeset stopa iznad
nivoa sela. âk i kada je prepunjeno, voda oti~e u drugim pravcima, ostavljaju}i selo
nedirnuto.
1. april 1939.
653. Neki u~itelji koji su u~estvovali na susretu Gilde u~itelja (zbor prosvetnih radnika) u
gradu, do{li su u salu, u posetu. Jedan od njih je pitao [ri Bhagavana: ıîni se da lutam u
{umi, po{to ne mogu da na|em put.‰
M: Ova ideja da si u {umi mora da otpadne. Takve ideje su upravo koren svih
neprilika.
P: Ali, ja ne nalazim put.
M: Gde je {uma, i gde put, ako nisu u tebi? Ti si onakav kakav uistinu jesi, a ipak
govori{ o lutanju {umom i nalaènju puteva.
P: Ali, ja sam obavezan da se kre}em u dru{tvu.
M: Dru{tvo je, tako|e, jedna ideja sli~na onoj o {umi.
341
P: Ja napu{tam svoj dom i odlazim u dru{tvo.
M: Ko to ~ini?
P: Telo se kre}e i ~ini sve to.
M: Upravo tako. I sad, po{to se ti identifikuje{ sa telom, ose}a{ nepriliku. Neprilika je
u tvom umu. Ti misli{ da si telo, ili da si um. Me|utim, postoje prilike kada si slobodan od
oba. Na primer, u dubokom snu. U snu ti stvara{ telo i svet. To predstavlja tvoje mentalne
aktivnosti. U budnom stanju ti misli{ da si telo i onda se javlja ideja o {umi i svemu ostalom.
Sada, razmotri situaciju. Ti si nepromenljivo i neprekidno bivstvo koje ostaje isto u svim
ovim stanjima koja se stalno menjaju, i stoga su prolazna. Ali, ti uvek postoji{. Sledi da su ovi
hitri objekti samo pojave koje se pojavljuju na tvom bivstvu kao slike koje se kre}u preko
platna. Kada se slike kre}u, platno se ne kre}e. Sli~no tome, ti se ne pokre}e{ odatle gde si,
~ak ni kada telo napu{ta ku}u i kre}e se u dru{tvu.
Tvoje telo, dru{tvo, {uma i putevi su svi u tebi; ti nisi u njima. Ti si i telo, ali ne
samo ovo telo. Ako ostane{ kao svoje ~isto Sopstvo, telo i njegovo kretanje ne treba da te
doti~u.
P: Ovo se moè spoznati samo milo{}u u~itelja. Ja sam ~itao [ri Bhagavatu; ona kaè
da se Blaènstvo moè imati samo pra{inom sa stopala u~itelja. Ja se molim za Milost.
M: [ta je, drugo, Blaènstvo, nego tvoje sopstveno Bi}e? Ti nisi odvojen od Bi}a, koje
je isto {to i Blaènstvo. Ti sada misli{ da si um ili telo, koji se oboje menjaju i prolazni su.
Ali, ti si nepromenljiv i ve~an. To je ono {to treba da zna{.
P: Tama je, i ja sam u neznanju.
M: Ovo neznanje mora da otpadne. Opet, ko je taj koji kaè 'Ja sam u neznanju'? On
mora biti svedok neznanja. To je ono {to si ti. Sokrat je rekao: 'Ja znam da ne znam.' Moè
li to biti neznanje? To je mudrost.
P: Za{to se ja ne ose}am sre}an kada sam u Veloreu, a u va{em prisustvu ose}am mir?
M: Moè li ovo {to ose}a{ ovde da bude Blaènstvo? Kada napusti{ ovo mesto, kaè{
da si nesre}an. Stoga, ovaj mir nije trajan, i ne samo to, nego je i pome{an sa nesre}om koju
ose}a{ na drugom mestu. Zato, Blaènstvo ne moè{ na}i na odre|enim mestima i u
odre|enim vremenskim periodima. Ono mora biti trajno da bi bilo korisno. To trajno bi}e si ti
sâm. Budi Sopstvo, i to je Blaènstvo. Ti si uvek To.
Kaè{ da si napustio Velore, putovao vozom, stigao u Tiruvanamalai, u{ao u salu i
na{ao sre}u. Kada se vrati{ u Velore, vi{e nisi sre}an. No, da li se ti zaista kre}e{ sa jednog
mesta na drugo? âk i ako uzmemo da si telo, telo sedne u kola na kapiji ku}e, kola idu do
èlezni~ke stanice. Zatim ono ulazi u vagon koji hita iz Velorea u Tiruvanamalai. Tamo, ono
ulazi u druga kola koja ga dovoze ovamo. Ipak, kada te pitaju, ti kaè{ da si putovao ~itavim
putem iz Valorea. Tvoje telo ostaje gde je i bilo, a sva mesta prolaze kraj njega.
Takve ideje postoje zbog la`nog identiteta koji je tako duboko ukorenjen.
Neko drugi je pitao: Da li svet treba da razumemo kao prolazan (anitya)?
M: Za{to tako? Po{to ti sada smatra{ da je trajan (nitya), Spisi ti kaù da nije tako,
zato da bi te odbili od pogre{nih ideja. To treba da se u~ini tako {to }e{ sebe spoznati kao
ve~nog (nitya), a ne tako {to }e{ ìgosati svet kao prolazan (anitya).
P: Re~eno nam je da praktikujemo ravnodu{nost (udasina) koja je mogu}a samo ako je
svet nestvaran.
M: Da, udasinyam abhipsitam. Savetuje se ravnodu{nost. No, {ta je ona? Ona je
odsustvo ljubavi i mr`nje. Kada spozna{ Sopstvo na kojem ove pojave prolaze, da li }e{ ih
voleti ili mrzeti? To je zna~enje ravnodu{nosti.
P: To }e voditi nedostatku interesovanja za na{ rad. Treba li da obavljamo svoju
du`nost, ili ne?
M: Da, sigurno. âk i ako poku{a{ da ne obavi{ svoju du`nost, bi}e{ silom nateran na
to. Neka telo ispuni zadatak zbog kojeg je nastalo.
[ri Kri{na isto to kaè u Giti. Svi|alo se Ar|uni to ili ne, on }e biti nateran da se
bori. Kada postoji rad koji ti treba da izvr{i{, ne moè{ da ostane{ po strani; niti moè{ da
342
radi{ ne{to za {ta nisi pozvan, {to zna~i, kada je izvr{en posao koji pada u tvoj udeo.
Ukratko, posao }e se nastaviti, a ti mora{ da u njemu obavi{ deo koji ti je dodeljen.
P: Kako da to uradim?
M: Kao glumac koji igra svoju ulogu u drami - slobodan od ljubavi i mr`nje.
OM TAT SAT
343

Razgovori Sa Ramanom 1 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Razgovori Sa Ramanom 1 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Razgovori sa

[ri Ràmanom Mahâr{ijem

© Copyright: 2000 by Ivan Risti}

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU

Gotovo svi najpoznatiji prikazi u~enja Ramane Mahar{ija koristili su dijaloge iz

Univerzitet u Madrasu T.M.P. Mahadevan

ıRazgovori‰ pokrivaju period od ~etiri godine, 1935-1939, i zapisao ih je [ri Munagala

[ri Ramanasramam, Sadhu Arunachala

U veoma kriti~nom i mu~nom periodu svog ìvota, ponizni privrènik je potraìo

[ri Ramanasramam, ZAPISIVA^

U prevo|enju teksta na srpski jezik pridr`avali smo se me|unarodno ustanovljene

15. maj 1935.

1. Lutaju}i monah (sannyasin) poku{ao je da razjasni svoju sumnju: ıKako spoznati da je

2. Neko je pitao o prirodi opa`anja.

3. Postavljeno je pitanje o prirodi sre}e.

5. G. M. Firdman (Frydman), in`enjer, komentarisao je na temu Milosti: ıLutka od soli koja

6. Jedan monah (sannyasi) je pitao kako da spre~i rastrojenost uma.

7. Kad je postavljeno pitanje da li se okultne mo}i (siddhi) posti`u zajedno sa Svemo}i

9. Neko je pitao: ıZa{to se u spisima ka`e da je mudrac kao dete?‰

11. ıDa li ikad mo`e da se okon~a sudbina (karma)?‰

ıDa li je za spoznaju potreban u~itelj?‰ - bilo je prvo pitanje gospo|e Pigo.

15. Postavljeno je pitanje o jednom pasusu iz Upani{ada: ıVrhunski Duh je suptilniji od

19. januar 1935.

24. januar 1935.

17. G. Evans-Venc (W.Y.Evans-Wentz), engleski nau~nik i istra`iva~ sa oksfordskog univerziteta,

26. januar 1935.

18. G. Evans-Venc je upitao:

29. januar 1935.

30. januar 1935.

20. G. Evans-Venc: ıDa li je prosvetljenom ~oveku (jnaniju) potrebna samo}a?‰

31. januar 1935.

24. G|a Pigo: ıZa{to pijete mleko, a jaja ne jedete?‰

27. P: Kako se ovo posti`e?

28. P: Kakav je me|usoban odnos izme|u regulisanja misli i regulisanja daha?

Jogi Ramiah prepri~ava svoja iskustva

35. Jedan u~eni posetilac upitao je Bhagavana o dvaiti i advaiti.

37. [ta je karma? - upitao je neko.

22. septembar 1936

39. U razgovoru sa R. Se{agiri Raom, jednim posetiocem, Mahar{i je podvukao da jedino

40. Brahmin je nastavio: ıKako znamo da li je delanje na{e ili nije?‰

41. Da li postoje raj i pakao?

24. septembar 1936.

42. G. Dankan Grinlis (Duncan Greenlees), javljaju}i se iz Madanapalija, pisao je:

28. mart 1935.

43. G. Rangamatan, I. C. S., kolekcionar iz Valorea, g. S. V. Ramanamurti i g. Ragavia,

12. april 1935.

20. april 1935.

24. april 1935.

15. jun 1935.

16. jun 1935.

18. jun 1935.

22. jun 1935.

23. jun 1935.

24. jun 1935.

Odgovor na jednu sumnju iz [ri Ramana Gite

[ri Ramana Gita, ponovo

58. Gospodin Ranganathan, I.C.S.:

59. Jedan Moulvi je pitao: ıKako ~oveka obuzima san?‰

Dok se posetilac opra{tao pozdravio je U~itelja i rekao: ıKa`e se da je plen, koji je

65. Posetilac: ıDa li se svet opa`a i posle spoznaje Sopstva?‰

21. juli 1935.

67. Posetilac, g. K. S. N. Ajer iz Ju`noindijske `eleznice je rekao: ıU mojoj meditaciji

69. Govorilo se o univerzitetskim predavanjima gore spomenutog profesora. Predava~ je