Arhitektura

Arhitektura (lat. architektura, od starogrčke reči arkitekton, ὰρχιτεκτονική,

od ὰρχι — glavni i Τεκτονική — graditelj) u užem smislu je nauka i umetnost projektovanja i
oblikovanja zgrada, odnosno unutrašnjeg i spoljašnjeg arhitektonskog
prostora: enterijera i eksterijera.
Arhitektonska dela često predstavljaju kulturne ili političke simbole, kao i umetnička dela. Istorijske
civilizacije se karakterišu svojim dostignućima u arhitekturi. Arhitektura služi da ispuni neke osnovne
ljudske potrebe, i nastaje u skladu sa mogućnostima i potrebama ljudi.[1]
U organizaciju postora spada i uređenje naselja, to jest urbanizam. Stoga su svi značajni urbanisti
imali i arhitektonsko obrazovanje.

Arhitekta se bavi planiranjem i projektovanjem zgrada i drugih građevina, te sudeluje u nadzoru i

vođenju gradnje. Arhitekta osmišlja građevine s obzirom na kontekst i program, razmatrajući pritom
masu, formu, volumen, prostor, teksturu, strukturu, svetla i senke, materijale i pragmatične stvari kao
troškove, konstruktivnih i tehnoloških ograničavanja da bi došao do praktičnog, ekonomskog i po
mogućnosti umetničkog arhitektonskog dela.

Određeni pojmovi se stalno ponavljaju i na nov način realizuju pri projektovanju građevina,
nezavisno od stila i epohe.

 Prostor: Definicija, dimenzije, položaj, realizacija i formalno oblikovanje prostora su najbitniji

zadatak arhitekture.
 Forma: Oblik arhitektonskog dela, njegova skica, forma i veličina, su aspekti koji nisu
jednostavno izvedeni iz funkcije. Nacrt nikada nije direktna posledica zadatih parametara. Tu
postoji uvek komponenta estetske i formalne organizacije. Kako će građevina izgledati iz
određenog ugla? Koje boje i materijali su najpogodniji? Sve ovo leži u domenu projektanta-
umetnika.
 Funkcija: Dobro funkcionisanje jedne građevine je osnovna svrha arhitekture. Ovo podrazumeva
tehničko funkcionisanje arhitektonskog dela u praksi, ali i estetske i druge funkcije koje ono
treba da ispuni. Arhitektura je jedna od retkih umetnosti (uz dizajn), koja pored estetske
vrednosti ima i upotrebnu vrednost, i stoji uvek na razmeđi umetnosti i funkcije.
 Poruka: Nacionalna biblioteka Francuske ima formu 4 zaklopljene knjige i time daje poruku o
svojoj nameni. Komanda Ratnog vazduhoplovstva u Zemunu podseća na avion i takođe daje
poruku o svojoj funkciji.
 Veza sa okolinom: Idealizovan primer arhitekture je nacrt građevine, koji se na više načina može
uklopiti u svoju realnu okolinu. Ovo se postiže, na primer: različitim formama, izborom boja i
materijala.
 Značenje: Svaka građevina ima individualni iskaz i karakter, koji se pokazuje kroz oblik, funkciju
ili organizaciju.

Razlika između arhitekture i građevinarstva[uredi]

Razlika između arhitekture i građevinarstva često je bila predmet kontroverzi. Pre se smatralo kako
je arhitektura umetnost, a građevina inženjerstvo.
Savremena praksa objedinjuje inženjerska znanja i umetnički talenat arhitekte u jedinstvenu ličnost
koja je sposobna da sagleda sve aspekte građevine, kako inženjerske (konstruktivni sklop,
građevinska fizika), tako i umetničke (kontekst, formu, kompoziciju, boju, materijalizaciju itd), dok se
građevinski inženjeri pre svega bave organizacijom gradnje i inženjerskim delom posla: proračunima
i odgovarajućim delovima projekta kojima se definišu građevinski detalji.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, uloge su tačno definisane i svu izradu projekata i planova
mogu raditi samo arhitektonski biroi, tj. specijalne firme čiji su vlasnici arhitekti zaposleni u njima. Svi
ostali inženjeri koji učestvuju u postupku projektovanja (građevinski, elektro, mašinski itd) pojavljuju
se u ulozi konsultanata. Takva praksa daje akcenat na arhitekturi.