SAHOVSKA NAKLADA

RZ ZA IZDAVACKU DJELATNOST
SA HOV S KO G SA VEZA HRVATSK E

BIBLIOTEKA »SAHOVSKE NA K LADE «

R
B . 113

I ZDANJE : »SAHOVSKA NAKLADA«, ZAGREB

Tisak »Vjesnik«, Zagreb

GEORGIJ MIHAILOVIC LISICIN

STRATEGIJA
1
TAKTIKA
I. DIO

ZAGREB 1986
z� izdavaca »Sahovska naklada« RZ Sahovskog saveza Hrvatske
dipl. оес. МАТЕ BITANGA

Pridrzava sva autorska prava, uklj ucivsi p ravo p revodenj a

na strane jezike

Copyri ght 1986 Ьу »Sahovska naklad a«, Zagreb

Naslov ruskog ori ginala :

STRATEGIJA I TAKTIKA SAHA

Preveli :
Dr SLAVKO PETROVIC i ZLATKO KLEMENT

Recenzenti :
DRAGOLJUB MINIC i ERVIN SINDIK

N aslovna stranica :
ALEKSANDRA B OMAN

Tehnicki urednik :
ZLATKO KLEMENT

Korektor :
DUBRAVKO KLEMENT

Tiraza : 5.00 0

YU ISBN 86-7Э17-005 -2
 PREDGOVOR

Pred пата је jedrza neoЪicno inteтesantna i vrijedna knjiga po­

kojnog me�unarodnog majstora Georgija Mihailovica Lisicina. U po­
pl avi dana.snje sahovske !iterature ta knjiga је potpuno nezasluzeno
potisnuta и zaborav, jer, kao sto се se citatelji vrlo Ътzо uvjeтiti,
njezin је sadrzaj od trajne vтijednosti i vrijeme koje је pтoslo od
njezinog izdan· ja nije ni najmanje umanjilo njezinu vтijednost.
Uslijed njezina velikog opsega, izvoтna knjiga sadтzi, naime, 544
stтanice, ра Ъi zbog toga Ъila i glomazna i nepтakticna za тukovanje,
odlucili smo је izdati и tri dijela. Njezin. sadтzaj veoma pogoduje
tome1 јет se citava materija i s astoji od tтi podjednako velika po­
glavlja, koja cine cjelin1i za sebe. Ipak valja napomenuti da su sva
tтi dijela medusobno idejno i sadrzajno povezana, јет tek zajedno
daju kompletan pregted st,ih. ideja i dosadasnjih teoretskih dostignuca
и najtezoj i najkompliciraпijoj fazi sahovske partije - sтedisnjici.

Djelo је pтvi puta izdaпo 1952. god. i to pod пazivom »Stтategija

i taktika sahovskog umijeca«. Мedutim, pokazalo se da и kпjizi ima
dosta poglavlja koja se mogu poboljsati i ispтaviti ра је sam autor
uz ротос Abramova i Konstantiпopoljskog 1958. god. kпjigu ртетаdiо
i izdao је pod danasпjim пaslovom »Strategija i taktika saha«. U tom
novom izdaпju izbacena su dva velika poglavlja i to zbog osoЪitih
razloga. Јеdпо od izbacenih poglavlja је poglavlje о sahovskim otva­
тanj'ima jer se otvaтanja vтlo Ъrzo mijenjaju, ра Ъi kпjiga zbog tih
prorn_iena izguЬila S'L'йju vrijedпost. Dтugo su gotove, komentiтane
paтtije, zbog istog тazloga, јет dio koji sadrzi оtvатапја је podlozan
promjenama tc;,ko da је taj dio kasпije izdaп kao zasebna kпjiga.
Ostalo је opce1iiti sadтzaj koji је пеоЪiсп о роtтеЬап sahistima, osoЪito
mladima и razvoju, da Ьi rnogli pтavilno ocijeпiti poziciju i snaci se и
odreaenim stтateskim i taktickim pozicijama, а taj tip liteтatuтe, Ъеz
obziтa па veliko oЪilje mateтijala, је jako deficitaтaп па svim jezic­
ni т p odrtt cjima
Uz to Ъi htjeli rcci nekoUko rijeci о аиtоти Georgiju Mihailovicu
.

Lisicin1l, vтlo jakom so1,jetskom теdипатоdпот majstoтu, koji је

sigurno irriao snagu jakog velemajstoтa, ali је imao tu пеsтеси da је
zivio н vтijeme kada је Ьilo vтlo malo meduпaтodпih tитпiта, tako
da па rпеаипатоd·пот рlапи nije postigao рипи afiтmaciju. Ро godi-

5
па1па Lisiciп је vrsпja k Botviпiku i pripada опој geпeraciji sovjet­
skog saha koja se izborila za dапаsпје pozicije sovjetskog saha и
svjetskim razmjerima, tj. cvrsto su zauzeli prvo mjesto, koje пе
ispustaju vec vise od pola stoljeca.
Lisiciп је zivio и Len.jingradu i Ъiо је trostruki prvak Lenjiп­
grada, sto samo za sebe vec govori vrlo mnogo. Osim toga ucestvovao
је deset puta и fiпalu prvenstva Sovjetskog Saveza, sto је , takoaer,
svojevrstaп podvig. U tim sampioпatima, пi и kojem slucaju, nije
igrao sekuпdarпu ulogu, vec је zauzimao stalпo solidпa mjesta, а и
пekim sampionatiтa је ostvario i vrlo visok plasmaп. Npr. па 8.
sampionatu podijelio је 3-5 тjesto, а па 21. sampionatu, koji је Ьiо
osoЬito jak, zbog togo. sto је vec тlada ga1·da pocela potiskivati stare
igrace, Lisici12 se ni.1e dao i podijelio је s Petrosjanom 4·-s. rnjesto.
Zbog svojih dobrih rezultata Ьiо је uvrsteп s Ьiraпim sovjetskim
majstoriтa 1935. god. па тeduпarodпi turпir и Moskvi i tu је zauzeo,
па izgled, s1cromno 15. тjesto. Medutiт, kada se таlо pogled a taj
plasman, vidi se da је оп postigao 9 bodova, samo 4 тапје od pobjed ­
nika Botvi.пik a i Flohra, а iza пјеgа su ostali ро plasmaпu tako jaki
velemajstori kao sto su: Stahlberg i Pirc. Drugi пjegov пastup па
теаипатоdпот рlапи Ьiо је 1946. god., kad је па vrlo jakom turniru
и Н elsiпkiju zauzeo 2. mjesto, sto ти је omogucilo d a se afirmir a
kao t'rlo jak prakti�aп ·igrac и meduпarodпim okvirima.
Druga vrijednost Lisicina su njego1'e kпjige, koje su ostale iza
пjegove prerane smrti. То је u prvom redu kпjiga koja је pred пата,
а osim toga tu Ьi se тogla izdvojiti izvaпredпa kпjiga о sahovskim
konacпicama, koja је izda1ia 1956, zatirn јеdпа sahovska pocetnica,
knjiga о sampionatu SSSR-a 1939. itd.
Inace је Lisiciп Ьiо iпzепјет i redovпo је obavljao svoje таdпе
zadatke, tako da se nije 1iikad mogao роtрипо posvetiti sahu. Osim
tih djela istakao se kao teoreticaт - dao је veliki doprinos и razvoju
i tretiranju Retijevog otva·ranja.
Prevodilac

6
 METODlёKI SAVJETI
U ovoj knj izi izlaze se kurs
taktike i strategij e saha, koj i ј е
ilustriran mnogobroj nim primje­
rima iz prakse sovj etskih igraca
i sahovskih komp ozitora. Glavni
cilj ovog djela је da se svestra­
no upozna citatelj s kompleksom
suvremenih strateskih i taktickih
idej a .
PosLije izucavanj a prvog i dru­
gog dijela citatelj је vec и stanj u
steci jedan takticki osjecaj , ko­
ji се ти dozvoliti da и dalj njem
toku razumije elemente strate­
gij e i stvaranje strateskog pla­
na. Kada se upozna s elementi­
ma t aktike i strategije, citatelj
moze pristupiti analizi s ahovskih
parti j a и cjelosti .
Izgleda da је naj teze и s ahu
shvatiti proracun komblnacij a ј
ocjena pozicije, sto је vezano s
odredenim stvaralackim apstrak­
tnirn misljenjem i mastom. Pro­
racun komblnacij a је dan и odre­
denom razdjel и drugog dijela, а
ocjen� pozicij e na kraj u treceg
dijela ove knj ige . Treba primi­
jetiti da је vrlo kompli cirano kod
sebe raz.viti mogucnost apstrak­
tni)g mi�Iзenj a i stvaralacke ma­
ste. ZbtJg t�ga mozemo preporu­
citj ci t atel jima, prije nego sto
pogled a rj esenj e odret1en og pri­
mjera, neka pokus,a Гlijes.iti taj
primj er samostalno i to tako da
se kocisti samo dij agramom ibl.
p ozi cij om na sahovskoj taЫi, ali
da ne pom1ce figure . Ako и to­
ka 10 minuta ne uspije naci rje­
senj� unda neka pogleda и tekst.
Paralelno s proucavanj em teo­
rij e svaki sahist se mora baviti
i praksom. U cesce na natjecanj i­
ma, kao sto pokazuj e iskustvo,
рој acava i prosiruj e teoretsko
znanj e. Postepeno svestrano u­
poznavanje sa sahovskom teori­
j om i to и suradnj i s praksom
daj e ono sto se danas naziva sa­
hovska tehnika. Cim је visi teo­
retski nivo sahiste, cim је sira
nj egova praksa, tim се visa Ьiti
i nj egova tehnika, koj a је zapra­
vo sinteza teorije i prakse .
Medutim, kada sahist ovlada
tehnikom s aha, on nema pravo
pocivanj a na lovorikama. Potre­
bno је svakodnevno pratiti ra­
zvoj teorije, svakodnevno treba
raditi na svoj oj tehnici. Ukratko
receno, treba ici и korak s ra­
zvojem s aha.
Na zalost svi sahisti nemaj u
toliko strpl'j enj a i marlj .i vosti.
Zbog toga se neki od njih sla­
Ьije snalaze и pitanj ima sahov­
ske taktike . Oni slijepo vjeruju
и strateske ideje, и dobru i lo­
su p ozicij u svojih figura i neke
druge sahovske zakone. Drugi su,
medutim, opsj ednuti sahovskom
"
 taktikom i ignoriraj u strateske
ideje. Oni . dobro komblniraj u,
katkada im uspij e sprovesti sj aj ­
nu ataku na protivnicku pozici­
j u, ali nece postici velike rezul­
tate . Treba pamtiti da је put
prema majstorstvu uvijek uvje­
tovan svestran im proucavanjem
saha.
B rzi rast s ahovske tehn ike za­
visi и mnogom о samokriticnosti
i kriticnosti onih koji igraj u od­
lucuj ucu ulogu и stvaralackom
usavrsavanj u. Kriticka analiza
majstora, velemaj stora, obj ektiv­
na analiza vlastitih pogresaka,
potpuno odsustvo umisljenosti i
nekriticnosti i jedna smirenost
pomazu brzom formiranj u sahov­
skog maj stora.
Za vrijeme sahovske partije
veliki znacaj ima prilaz igri. Ро-
8
trebno se ј е prisiliti da se po­
vuce potez tek nakon sto se od­
redi odredeni cilj i nakon sto se
konkretno pregledaj u sve mo­
gucnosti. Uj edno se treba nauci­
ti igrati ро plan u, а uz to pra­
ti ti mogucnosti svog proti vnika.
Као sto је ukazao eks -sampion
svij eta Botvinik (napisano u
»Sahmaty v SSSR� 1949. g. br.
3) , talent, karakter, fizicke mo­
gucnosti i priprema, to su 4 vr­
lo vazne komponente koj e odre­
duj u uc;;p jeh ovog ili onog sahi­
ste. Zbog toga svaki s ahist mo­
ra obratiti paznju pitanj ima fi­
zickog odgoj a. Vazno se је pri­
viknuti i prisiliti da se ne uzbu­
duje za vrij eme partije i da ne
upadate и paniku i и depresiju
и slucaj u poraza. Uglavnom, j e­
dnom rijecj u, treba Ьiti miran i
uvjeren и sebe.
 ОРСА PITANJA SAHOVSKE BORBE

Kod analize primjera, kojim se izbjezno susresti nekoliko pita­

ilustriraj u elementi taktike (u n j a od opceg znacenj a. Sva ta
prvom i и drugom dijel u) ili ele­ pitanj a razmatraj u se и ovom
menti strategije (u trecem dije­ poglavlj u.
lu) i strateski plan, mi сето ne-

OSOBITOSTI SAHOVSKE BORBE

Sahovska borba је borba neo­ si kralj od saha, onda ј е borba

Ьicnog tipa. Ovdj e ne rjesava zavrsena bez obzira na materi­
uvijek materij alna ili poziciona j alnu i pozicionu prednost je­
prednost, kao sto је prednost u dnog ili drugog igraca. OsoЬita
kolicini figura ili pjesaka, ili uloga kralj a j avlj a se и sluca­
prednost и smislu boljeg raspo­ ju pata, vjecnog saha itd .
reda figura ili pjesaka и uspo­
redЬi s figurama i pjesacima pro­ Br. 1
ti vnika. Katkada se moze pobl­
jediti s manjom kolicinom bor­ Р. KERES
benih snaga, ili cak и situacij a­
'
ma kada imas losiju pozicij u.
Kako se to moze obj asniti ?
Specificnost saha se prije sve­
ga sastoj i и tоте da postoj i oso­
Ьita uloga kralj a и sahovskoj
borbl . Ako је obj avljen sah, on­
da treba prije svega zastititi kra­
lj a . Ako se dogodi da је napad­
nuta Ьilo koj a druga figura, nju
је moguce ostaviti bez Ьilo ka­
kvih posljedica, ili cak odgovo­
riti na taj udar protuudarom. Biieli vuёe i doЬiva
Ako nema mogucnosti da se spa- (Mat u ceti ri poteza)

9
 U zadatku Р. Keresa materi­
jalna prednost је na strani crnog,
ali doblva Ьijeli zbog toga jer је
crni kralj kra jnje nepovol jno po­
stavl jen : :L. Lg5 ! Tf7 2. Lf4 Sc6
з. Ld2 -i 4. LсЗ mat, od cega
nema obrane.
Br. 2
Remi
Bijeli ima tri pjesaka vise, ali
crni ima osiguran remi zbog pa­
ta : 1. f6 Lf6 : + ! 2. Kf6 : p at.
Br. 3
SAMKOVIC-POLJ АК
(Lenjingrad 1 953 )
Biieli vu!e i doЬiva
(Mat u dva poteza)
Sanse su na strani crnog koj i
ima jake slobodne p jesake, ali
10
blj eli daje mat. 1. Dh6 : + ! Kg8
(lli 1. . . . Kh6 : 2. Th3 mat) 2. f7
mat.
Kod napada na rohadnu pozi­
ci ju vrlo cesto treba zrtvovati
figure ili p jesake sa ciljem da
se razblj e p jesacka obrana.
Br. 4
BATU JEV-ABDUSUMA TOV
(Prv. »Truda-<-<, 1 95 1 )
Biiel i vu ёe i doЬiva
Bij eli ј е doЬio na slijedeci na­
cin : 1. Lh7 :+ ! Kh7 : (lli 1. . . .
Kf8 2. Lh6 !) 2. Lf6 ! Lf6 : (N а
2. . . . gf 6 odlucu je 3. ТdЗ Lf8 4.
Th3 + Lh 6 5. Dh4, а na 2. . . .
Lf8 sli jedi 3 . ТdЗ Dc6 4 . ТhЗ +
Kg8 5. fЗ i nema obrane od 6 .
Dh4) З . ef6 i b ljeli doblva.
 Br. 5 1. Dg7 ! icrni је p redao јег mu
је j ednako lose : 1 . . . . Tf8 zbog
KAN-ARATOVSKI 2. Sf6 + [ 1 . . . Tg7 : 2. hg7 i ne­
.

( Lenj ingrad 1951) ma оь1�аnе.

Br. "1

Moie li crni i g ra ti 1 • • • • Lg2 :?

Crni је morao dati kvalitetu : Biieli vuёe i doЬiva

1 Tf5 : (Do mata Ьi dovelo
1 . . . . Lg2 : ? 2. Se7 + Kh8 3.
• • • •

Vidimo tipican pjesacki pro­

Dh7 : + !) 2. Tf5 : DеЗ : + 3. Khl dor : 1. Ь6 ! аЬ6 2. а6 ! Lb8 З. a"l!
Lg2 : + 4. Dg2 : Те8 5. Dd5 + Kh8 S a7 : 4. с7 i Ьijeli doblva.
6. ТfЗ i Ьijeli је uskoro doblo.
Druga osobltost koja ima ve­ Br. 8
liki upliv na tok sahovske borbe RESHEVSKY-BOLESLAVSKI
је pravilo о promocij i pj esaka и (Ziirich 1953)
figuru ро zelj i.

Br. 6
NEJSTADT-GORBULIN
(Moskva 1946)

Crni vuёe i remizira

Poslj ednj i potez Ьijelog Ьiо је

1. ТЗd7 ?. Pravilno је Ьilo 1. Td8
i sada је crni mogao postici vr­
lo j ednostavn o remi igraj uci 1.
Biieli vuёe i doЬiva Та7! sa ciljem da odvuce to-
. . •

11
ра i provede pjesaka и damu.
Interesantno ј е primijetiti da su
tu mogucnost previdjela оЬа pro­
tivnika.
Nismo se sluёaj no zaustavili na
tim osobltostima sahovske bor­
be. S vremenom сето uvidj eti
SAHOVSКA PARTIJA
Citav proces sahovske borbe od
prvog poteza do momenta kada
se jedan od protivnika priznaje
pobljedenim ili dok ne uslij edi
sporazum na remi, nazivamo sa­
hovskom partijom. Nj u mozemo
podijeliti na dva osnovna dije­
la: 1 ) borba s pasi vnim uёescem
kraljeva i 2) gdje jedan ili оЬа
kralja imaju aktivno ucesce . (Na
ovaj pasus su kasniji suradnici,
koj i su preradili knjigu, stavili
primjedbu da је to malo previ­
se formalna podjela, tako da ni­
je kasnije potpuno prihvacena) .
Prvi dio partij e takot!er se
moze podijeliti na dva stadij a :
А) borba s neodredenirn i nede­
finiranim pozicij ama - to se u­
glavnom desava и prvih 15 po­
teza - kad raspored figura i
12
veliki utjecaj tih sahovskih spe­
cifi cnosti ne samo na komblna­
cije nego i na strateske planove
igre . Osobl to uloga kralj а i pro­
mocij a pjesaka kompli ciraj u,
prosiruj u i obogacuj u mogucno­
sti oЬij u strana .
pjesaka ј os nije poprimio kon­
kretne konture i В) borba и od­
redenim pozicij ama, kad је lini­
j a pjesackih lanaca i raspored fi­
gura poprimio konkretne oЫike.
Stadij »А�� mi katkad nazivamo
о t v а r а n ј е (pocetak) , а sta­
dij >>В �� nazivamo s r е d i s n ј i­
c а (sredina igre) . Drugi dio sa­
hovske partije Ы mogli nazvati
kon ac igre odn . k о n а с n i с а.
Ovdje treba primijetiti da se taj
dio partije cesto ne poj avlj uje.
U sredisnjici se borba cesto mo­
ze zavrsiti matnim napadom ili
tako velikirn guЫtkom borbenih
snaga da svaki daljnj i otpor po­
staje besmislen . Ali и vecini par­
tij a, osoЫto medu maj storima i
velemaj storima, borba cesto pre­
lazi и kon acnicu i to s aktivnim
uces cem jednog ili dva kralj a.
 SAHOVSKE POZICIJ E, ZADACI 1 STU DIJ E

u pгocesu sahovske partije po­ pozicij e iz prakticne sahovske

j avlj uje se citav niz naj razlici­ partij e.
tij ih pozicij a. Pod terminom po­
zicija p od raz u mi jeva se raspo­
Pogledaj mo nekoliko studij skih
i proЫemskih pozicij a :
red figura i p j e saka oblh strana
и Ь i l o koj em momentu sahov­
Br. 9
ske paгtije. U rasporedu poje di­
ne figure ili pj esaka uvijek је S. LIMBACH
bolj e govori ti kao о polozaju
kralj а ili polozaju top a itd . Ko­
licina mogucih sahovskih pozi­
cij a ј е n eoblcna velika. Euwe
је jednom napisao : >>Kada Ьi
1 2,000. 000 sahista neprekidno po­
kusavali istraziti naj bolj e pote­
ze и svim logicnim pozi cij ama
i kad Ьi na svaku potrosili sa­
mo j ednu desetinku sekunde,
trebalo Ьi im trilion vj ekova da
Ьi otkrili sve mogucnosti·« .
Za vrijeme igre svakom sahi­
sti pripada zadatak da ocijeni
(Mat osam poteza)
Biieli vuёe i doЬiva
pozicij e koj e se poj avlj uj u, za­ u
tim da pravilno ocijeni poziciju,
sto znaci da razumij e njezine
dobre i lose strane, zatim to
Vrlo poucan proЫem Limba­
cha koj i tretira proЫem iznu­
znaci da mora vidj eti moguc­ dnice . 1. De4 ! ЫD 2. DЫ : + Tgl
nost za plan dalj nj e borbe i tre­ З. DЬ7 + е4 (Ako Ьi crni igrao
ba n aci pogodnosti ove ili one 3. . . . Tg2 onda slijedi 4. De4
operacije koj a omogucuj e da se Kgl 5. Del mat) 4. De4 : + Tg2 5.
stvori dobar plan daljnje igre. DЫ + Tgl 6. DЬ7 + Tg2 7. De4
Pravilna ocjen a pozicij e је и K gl 8. D e l mat .
stvari zalog uspjeha .
Zаdасi i stиdiје - su
umjetne pozi cij e, koj e su na­
stale kao i�ezultat procesa stva­
ranj а sahovskih kompozi tora. U
proЫemima Ьij eli daje mat cr­
nom kralj u и odredenom broj u
poteza, а u studij ama postoj i od­
redeni zadatak - Ьij eli oblcno
mora dovesti borb u do j asno do­
Ьive n e pozicije ili do remi-pozi­
cij e. Proucavanje proЫema ili
studij a је vrlo korisno, narocito
ako su nj ihove pocetne pozicije
prirodne, tj . da podsjecaju na

13
 Br. 10 Bijeli pocinje i postize remi,
bez obzira sto је slablj i za dva
V. OLEJNIK p j e s a ka . 1. Th7 + I<g З 2. Те7
(Ako crni pt"ihvati zrtvu topa
onda је Ьij eli и pa t u) 2. . . . Td8
3. Td7! Та8 4. Та7! itd. - sli­
j edi vj ecni napad na crnog topa.

Br. 12
D. LOLLI, 1768

• • • =
•
� •
� .
� �

• • • •
Biieli vu ёe i doЬiva • • • •
(Mat u tri poteza)
• • • �
Crni ima vrlo opasnog slobo­ • •• •
dnog pjesaka, ali Ьijeli ga uopce -�· • •
ne pokusava zadrzati i igra : 1.
Tg7 ! КЬ4 (lli 1 . . . . hlD 2. Lg4 +
• • ·• •
sa slij edecim 3. Sf5 mat. Na 1 . Crni vuёe i remizira
. . . Kh6 slijedi 2. Sf5 + i 3. Lg4
mat) 2. Sf5 + КhЗ : З. Tg3 mat. Crni postize remi putem 1.
Posl ije 1. Tg7 crni moze igrati 1. Dh4 + 2. Dh7 Dd8 + 3. g8D
• • •

. . . Sg6 . U tom sl ucaju do mata (lli 3. gBT Df6 + , ako 3. gBS ili
dovodi 2. Th7 + sa s bl jedecim 3. 3. g8L onda 3. . . . Dd4 + ) 3 • • • •

Se4 mat. Df6 + 4. Dgg7 Dd8 + 5. Dhg8

Dh4 + 6. D7h7 Df6 + . U slucaj u
Br. 11 2. KgB k remij и vodi 2. . . . Dd8 +
3. Kf7 Dd7 + 4. Kf6 Dd4 + 5 .
А. SALI, 1634
Kg6 Dg4 + 6. Kh6 Dh4 + .

Biieli vuёe i remizira

14
 SAHOVSKA T EO R IJA, ТАКТIКА 1 STRATEGIJA
Sаhоvskа tеоriј а је
op cenito iskustvo obogaceno ra­
dovima analiticara i kompozito­
ra . U danasnje vrijeme је pot­
puno nezamislivo nastupati na
Ьilo kakvom natjecanj u bez po­
znavanj a, makar osnova, s ahov­
ske teo1�ij e.
Znacaj an razvoj doblla је teo­
rij a otvaranj a i teorij a konacnica.
Tome su dopr. i nij eli radovi mno­
gih sovjetskih s ahista. Iskustvo
ЬогЬе и sredisnj ici nije za sada
ni priЫizno analiticki iscrplj e­
no, iako је ucinjeno mnogo po­
kusaj a и tom smislu . Suvremena
teorij a sahovskih otvaranj a, sre­
disnj ice i konacnice razmatra
pitanja relativne vrijednosti fi­
gu1�a i pj esaka, zatim tzv. dobre i
lose pozicije borbenih jedinica,
strateske i takticke ideje i ele­
men te komblnacij a, slozene tak­
ticke ideje, strateske planove, ta­
koder i teoretske pozicije (tipi­
cne p ozicije и otvaranj u, sredi­
snjici i konacnici) .
01�ganizacij a sahovskih snaga
је detaljno razmotrena и trecem
dij elu ove knj ige, medutim, i
ovdj e treba nesto malo reci о
tome sto се pomoci и izucavanj u
taktike, koj a је opisana и prvom
i drugom dijelu ove knj ige.
U partij i se cesto provode ta­
kve operacije, kod koj ih је po­
t1�eьno dati svoje figure ili pje­
sake da Ьi za uzvrat un istili Ьilo
kakve fi gure ili pjesake protiv­
nika. Kod toga se racuna s ap­
sol utnom vrijednoscu figura. Da­
nas se smatra da su otprilike
vrijednosti lovca i skakaёa pod­
jednake, а svaki od njih da vri­
jedi otprilike tri pjesaka . Zatim,
top је ро svoj oj snazi otprilike
jednak lakoj figuri s dva pje­
saka . Dama је otprilike podje­
dnaka snazi dvaj и topova ili tri
lake fi gure. Medutim, snaga fi-
gura nij e uvijek veИcina koj a је
konstantna i postoj ana, i zavisi
od broj а polj а koj а se nalaze
pod njezinim udarom odn. dj e­
lovanj em. Z atim, od slobode nje­
zinog pomicanj a, tj . pomicnosti
i drugih faktora. Npr . s tocke
gledista snage, najpovolj nij i је
polozaj figure и sredistu ploce,
tj . с е n t r а 1 i z а с i ј а figure .
N а it aj nacin и sahovskoj partij i
relat'i vna vrijednost figura kole­
ba и .izvjesnim dj elovima i nij e
uvijek jednaka njezinoj aps olut-
noj snazi.
U ocjeni polozaj a kralj a veliki
znacaj ima f aktor s i g u r n o­
s t i. U vezi s time kao pravilo
se moze smatrati da је dobar
kralj onaj koj i је zasticen pje­
sacima i figurama, ali pri tom
treba uzeti и obzir i mogucnosti
i napada i obrane. Tek u kona­
cnici kao ро pravilu faktor si­
gurnosti kralj a vise nij e tako
vazan и veci·n i sliu cajeva po­
staje vrlo korisno centralizirati
kralj a, tj . postaviti ga u samu
sredinu ploce .
Relativna vrijednost pj esaka u
mnogim sluёajevima, naroёito u
konacn - i ci, 1ovisi od stupnja nje­
gove pomicnosti.
Relativna vrij ednost figura i
pjesaka cesto se mijenj a . >>Losu
figuru·<-< moze se poj acati tako da
se је prevede na drugu tocku,
ili obratno »dobru figuru·<-< se
moze oslablti tako da se potisne
и losu poziciju . Vazno је za stra­
teski plan igre da se raspolaze
15
 s figurama i pj esacima tako da
svaka od nj.ih svoj im dj elovanjem
ne ometa djelovanje dгugih fi ­
gura i to se naziva h a r m o n i­
j а f i g и r а i р ј е s а k а. Sa­
mo se ро sebl razumij e, da to
pravilo kao i mnoga druga, tre­
ba shvatiti sa stvaralacke strane,
j er poziciona igra је nedjelj iva
od takti cke, tj . komblnacione.
Desi se da se i l ose rasporede­
nim figurama i pj esacima katka­
da uspijeva doblti partij u za­
hvalj uj uci tome sto protivnik
ima j os losij e rasp oredene svoj e
borbene snage.
Navest сето ovdje strateske
ideje, ili, drugim rijecima, ele-
Br. 13
KOTOV-BARCZA
(Moskva-Budimpesta, 1949)
Biieli vuёe i doblva
Bij eli ima pj esaka vise uz bo­
lj i polozaj kralj а . U partij i је
slijedilo 1. d6 (Sa ciljem da se
zahvati tocka Ь5) i crni је predao
јег 1 . . . . Sa8 + 2. КЬ5 s putova-
njem kralj a na а6-Ь7 gubl. Po­
moeu 1. d6 bijeli је sproveo stra­
tesku i dej u 1p otiskivanj a fi gura
protivnika.
16
mente sahovske strategij e, koj i
su osnova и izucavan j u st1·ate­
skog plana :
1 . Mobllizacij a figura i cent1Ћ­
lizacij a pj esaka (razvoj figura и
otvaranj u) .
2. Poboljs anje polozaj a figura
- potiskivanje figura protivni­
ka.
3. Razmj en a figura <��lose·« za
»dobre·«) .
4. Pobolj sanje i ucvrs civanje
\rlastite pozicije - oslaЫj ivanje
pozicij e proti vnika.
5 . Ogranicenj e protuigre pro­
tivnika.
Pogledaj mo primjere :
Br. 14
KERES-BARCZA
(Savno-Zdroj 1950)
Biieli na potezu
Keres је ispocetka рој асао
svoj u pozicij u figura i pjesaka :
1. d6 Dd7 2. а4 Kf8 (Inace ј е
nemoguce uvesti и igru topa) 3.
DfЗ (Dama se prevodi na cen ­
tralnu tocku d5) 3 Kg7 4. ЬЗ
• • • •
(Bijeli kralj treba uporiste и
sl ucaj и odlaska topa s prvog re­
da) 4• Тс8 5. Dd5 Ld4 6. Td4 : !
• • •
(Odstranj uje obranu pjesaka Ь6)
 6. • • (Ako Ьi crn1 igrao 6 .
. Тс5 Takticki elementi i komЬ ina­
. . . ed4 onda Ь i slij edilo 7. Sb6 : cij e mogu se primij eniti za posti­
Tcl + 8 . Kh2 Dd8 9 . Dd4 : s do­ zanj e materij alne ili pozicione
Ьitkom zbog toga sto Ьij eli ima prednosti, zatim za ostvarivanje
materij alnu i poz1c1onu pred -
Ьilo koj e od strateskih ideja, ali
nost) 7. Sb6 : ! (I bljeli odgovara naj ce s ce od svega oni su vezani
protuudarom) 7. Td5: 8. Td5:
• • • s idej om prema jednom od slije­
Df5 (Ili 8 . . . Dd8 9. d7 Kf7 1 0 .
.
decih cilj eva :
а 5 ) 9. d 7 i crni је predao. U tom 2 . М а t ( opcenito)
primj eгu vi dimo pobolj sanj e
pozicij e dame centralizacij om 2. М а t n а р о s 1 ј е d n ј е m
(с е n t r а 1 i z а с i ј а f i g и r е) , redи
zatim ucvrs civanj e pozicij e vla­ 3. U g и s е n i m а t
stitim potezom Ьij elog (2. а4) i 4 . М а t n а р r е t р о s 1 ј е d­
razlici te takti cke idej e koj e се­ n j e m r edu
то razradi ti и dalj em toku 5. R и s е n ј е р ј е s а с k е
knjige. obrane kralj a
Sada cemo n abroj iti elemente
t aktike :
6. Р а t
7. Р о n а v 1 ј а n ј е р о t ez а
Osnovni elementi 8 . Т е о r е t s k i i р о z i с i o­
Dvој ni иdаr n i re m i
9. Р r о m о с i ј а р ј е s а k а .
1.
2. Оtkrivеni nара d
3. Оtkrivеni sаh K od provo denj a taktickih ko m­
Ро1 иvе zi vаn ј е
Ьin acij a i operacij a treba imati
u vidu j os dvije takticke ideje :
4.
vеzivаnј е
1. Р r о t i v и d а r
5.

2 . М е d и р о t е z.
Pomocni elementi
6. N а v 1 а с е n ј е
7. О d v 1 а с е n ј е
Pogledaj mo nekoliko primj era :

8. О d s t r а n ј i v а n ј е Br. 15
obrane
9. Р r е k r i v а n ј е
STEINSAPIR-ESTRIN

10. В 1 о k а d а
(Moskva 1 946)

11. О s 1 о Ь а d а n ј е р о 1 ј а
12 . I z n и d n i с а.
Treba reci da se ta kФic kd ele -

menti ostvaruj u и praksi p omocu

saha, zгtvom, iZJmj enom figura,
napad om silablje fi gure na j acu,
,

prijetnjom mata itd. Drнgim r,ije­

1

ci1 m a, sve taЮticke ideje zasno­

vane su na nek oj prinudi. U
p rak i se t a kt i ckli elementi vrlo
s

rijet ko pп m1 J en J UJ U izoliran, o .
Oblc no se on i susrecu и oЫiku
komblnacije koj a је kompleks C rni vuёe i doblva
taktic kih i deja. (Mat u tri poteza)

17
 1. Dd2 + ! (Takticki ele­
• • • Br. 17
ment - odvlacenje) 2. Ld2 : Tf2 +
3. Dg2 Tg2 : mat. Komblnacij a
BONDAREVSKI-MACKEVIC
crnih је ujedinila takticke ele­ (Lenj ingrad 1950)
mente - odvlacenje s idej om
mata. Zrtvom dame proveden a
је ta komblnacija.

Br. 16
SCHALLOP-CIGORI N
(Podj ebrady 1896)

Biieli vuёe i doЬiva

Samo и potezu 1. Se6 ! sumira

se istovremen o i odvlacenje (pje­
saka f7) i oslabadanje polja (d4)
i otkriveni napad (na tocku g7)
i protivudar, (zbog toga sto је
Crni vuёe i doЬiva Ьij eli ostavio svog topa pod u­
darom figura proti vnika) . Sve tri
1. Le5 ! s prijetnj om mata razmotrene komblnacij e provo­
и dile s u se sa zrtvom fi gura. N о
• • •

jednom potezu. Bijeli ј е pre­

dao, j er poslije i zn udenog 2. Se5 : takticke operacij e mogu Ьiti i
(Ili 2. f4 Lf4 : ) 2. Tdl : + 3.
• • •
bez zrtava.
Ldl : De l + doblva mat. Ova
komЬinacij a se sastoj i od pro- Br. 18
tivudara i odvlacenj a (1 . . . . Le5 !)
i oslobadanj a polj a (2. . . . CAPAB LANCA-MARSHALL
Tdl : +). (6. р. meca, 1909)

Komblnaci ja Bondarevskog, ta­

koder, sadrzi nekoliko t aktickih
idej a : Biieli vuёe i doЬiva

18
 Slijedilo је 1. Lf8 !. (То nije otkrivanje vertikale i dij agonale,
zrtva lovca, j er је crna dama ve­ s a slijedecim prodorom и pozi­
zana zastitnom kralj a od §aha i ciju protivnika.
to је samo napad na nj u) 1 • • • •

Dh7 : 2. Th"l : + ( Dvoj ni udar) 2.

•. . Ке8 3. Та"1 : i crni је predao .

Br. 19
EUWE-SAMISCH
(Stuttgart-Neuheim 1937)

Br. 20

Biieli vuёe i doЬiva

O dlucu je 1. Sf4 ! i bez obzira

kuda Ьi crni top isao Ьijeli pr o­
vodi odlucujuci udar. Ne p omaze
ni 1. • • • ТЬ6 + zbog 2. Dh6 : !,
cime se odstranjuje obrana to­
Biieli vuёe i doЬiva
c ke g6, j e r na 2• Lh6 : 3. Sg6 +
• • •

odluёuje. Slabo је 1. . . . DеЗ:

zbog 2. Se6:+.
Strateske ideje su, t a ko der,
о Ь ic no dio slozenih zamisli. Ce­
sto se one is p replic u s t a kt i ckim
i dej ama. Izgradnja strateskog
plana uvijek slijedi neki odre­
<1eni cilj i uvijek је nedjelj ivo
vezana s osobltostima ove ili one
pozicije. Tako np r. u po zi cij i s
pozicionom prednoscu moze se
susresti plan napada i odgova­
rajuci tome slablj a strana ima
plan obrane . U po zicij i s otp ril i­
ke j edn aki m sansama za оЬје
strane, strateski plan ima cesto
za cilj zahvat vaznih toёaka,
Pred nama је dobro poznata
pozicija iz teorije konacnica. Bi­
jeli mora doblti. Kakav је ovdje
p l an igre? Dama se ne moze
obracunati sa crnim kralj em i
pjes ak om bez pomoci svog kra­
lj a. Znaci, da Ьi doblo crnog pje­
saka, potrebno је prevesti svog
kralj а s polj а а8 n a polje аЗ.
Kako је to mo guce p os ti c i ?
Taktickim putem primijenjujuci
Ыokadu: 1. DсЗ + ! КЫ (Crni је
prinuden Ыokirati vlastitog pje­
s aka) 2. Ка7 Ка2 3. Dc2 ! Kal 4.
Da4 + КЫ (Pje§ak је opet Ыo­
kiran vlastitim kraljem) 5. Ка6
itd.

19
 Br. 21
Bijeli doblva
Ova pozicij a је vrlo vazna za
sahovsku teorij u i praksu. Bijeli
mora prevesti pjesaka и damu
ili za nj ega osvoj iti topa. Sto
stoj i na putu ostvarivanj a po­
stavljenog cilj a ? Crni kralj i crni
top. Treba dakle poduzeti odgo-
varaj uce mjere : 1. Tel + ! (Da
Ьi se potis·nul10 1 c rnog kralj a od
pj esaka) 1 Kd7 2. Те4 ! (Pr. i ­
prema 3. Kf7, sto је odmah Ьilo
• • • •
nemoguce odn . nekorisno zbog
sahova crnim topom) 2. ты• • •
3. Kf 7 Tfl + 4. K g6 Tgl + 5. Kf 6
Tg2 (Ako Ьi crni nastavio 5 . . .
Тfl + slijedilo Ьi 6 . Kg5 Tgl +
.
7 . Tg4 i Ьijeli Ьi doblo) 6. Те5 !
Tf2 + (lli 6. . . . Tgl 7 . Tg5) 7.
Kg6 Tg2 + 8. Tg5 (Prekrivanje)
i pjesak prolazi u damu.
Kod izgradnje plana uvijek
treba uzeti u obzir mogucnosti
protivnika . Tako ako npr . и po­
zicij i postoj i prednost i nju treba
realizirati, onda se oblcno stvar
svodi na to da se ogranici protu­
igra protivnika.
- 8 8 Kd7 i 9. Те8) 8. Те7 Ка8 9. Кс'1
-
IAI
.=:а
-
20
Br. 22
WISKER-Mac DON ALD
Biieli vuёe i doЬiva
Kako se ovdje moze doblti ? U
partiji је Ьilo igrano 1. а'1 + ? ?
(Tipicna greska) 1 . Ка8 i
• • •
nastala је remi-p ozicij a zbog to­
ga sto је ovdje potpuno besko­
risno nastavi ti 2. Ка6 Tg6 + 3.
Тс6 Тс6 : + , ili 2. Td7 ТЬ5 : + ! 3.
Ка4 Та5 + ! i pozicij a Ьi Ьila
remi. Umjesto 1. а7 + ?? trebalo
је nastaviti 1. Td7 ! s idejom d a
se рој аса polozaj kralj a i pjesa-
ka i da se sprij eci aktivnost crnog
topa. Dalje Ьi moglo slijediti 1.
. . • ТЬ5 2. КЬ6 Th6 + 3. Кс5 (S
prijetnj om Ь6-Ь5) 3. ТЬ5 +
. • •
4. Кс6 Th6 + 5. Td6 ! (Prekriva­
nje) 5 Th8 (lnace slijedi mat
и 3 poteza) 6. Ь6 ! (Sada је po­
. • • •
zicij a Ьijelog znatno poj acana i
dobltak vise nije tako komplici­
ran) 6. Tg8 '1. Те6 (Plan Ьi­
• • •
jelih s astoj i se и tоте da se iz­
mij ene topovi. Kod tog plan a
Ьijeli treba izbj egavati patne
komblnacije protivnika) 7 Td8 • • • •
(Ovim potezom sprecava se 8.
ТЬ8 (Ili na eventualno 9. . .
Тс8 + 1 0 . Kd7 Тс7+ 11 . Ьс7 i
blj eLi doblva) 10 . Те6 (Crni se
nasao и iznudn ici) 10. Th8 • • •
(Ili 1 0 . . . . Тс8 + 1 1. Kd7 s iz­
mj enom topova) 1 1 . Kd7 Th7 +
12. Те7 ТЬ8 13. Те8 + s lakim
dobltkom.
Mnogi strateski proЬlemi rje­
savaj u se poj acavanj em pozicij a
figura, potiskivanjem figura pro­
tivnika i slaЫjenj em nj ihovih
pj esaka.
Br. 23
ZUBAREV-ALEKSANDROV
(Moskva 1915)
Biieli па potezu
1. Kf2 (Plan Ьijelog sastoj i se
и poj acanj u pozicije kralj a i ska­
kaca) 1. • • • К е7 (N а 1 . . . . Kf7
slij edi 2. Ке2 Kg6 3. Кез Kg5
4. gЗ i kralj putuje preko d3-d4-
-c5, kao sto је pokazao Gri gor­
j ev) 2. Кез Kd8 3. Kd4 Кс7 4.
Кс5 Lc8 5. SЬ4 LЬ7 6. gЗ (Spre­
cava potez d5-d4) 6. . . . Lc8
(Crni ј е prisilj en na pasivnu o­
branu. Sto sada radi Ьijeli ?) "1.
S d 3 ! (Skakac se prevodi na kra­
lj evo krilo da Ьi tamo stvorio
pjesacke slaboce) 7. . Ld7 8.. •
Sf4 g6 (lnace slijedi 9 . Sh5 g6
1 0. Sf6) 9. Sh3 h6 10. Sf4 g5 11.
Sh5 (Da Ьi poslije manevra Sh5-
-f 6-g4 jos vise oslablo crne pje­
sake) 11. • •. Le8 12. Sf6 Lf7 13.
Sg4 h5 14. Se3 Lg6 (Ako 1 4 . . . .
h4 onda 1 5. gh4 gh4 1 6. Sg 2 h З
1 7 . Sf4 s osvaj anj em pjesaka i
dobltkom partije) 15. h4 (Fiksira
pj esaka na h5) 15. . gh4 (Ili
• •
15 . . . . g4 1 6. Sg2 sa slij edecim
17. Sf4) 16. gh4 Le4 (Inace slijedi
17. Sg2) 17. Sfl ! (То је pocetak
dugog putovanj а skakaca, poslij e
koj eg on dolazi na tocku f4) 17.
• • • Lf3 18. Sd2 Le2 (Ili 1 8 . . . .
Ldl 19. SЬЗ LЬЗ : 20. аЬЗ s do­
Ьivenom pj esackom konacnicom)
19.Sb3 Lg4 20. Sd4 LhЗ 21. Se2
Lf5 22. Sf4 Lg4 (Dalj e је vrlo
j ednostavno. Treba samo iznuditi
da је na potezu protivnik) 23.
Ь4 ! Kd7 24. КЬ6 Lf3 25. Ка6 :
Кс6 26. Se6 : i crni ј е predao.
Br. 24
LISICIN-HOLMOV
(Kij ev 1954)
Biieli vuёe i doblva
Bijeli ј е и ovoj pozicij i proveo
slijedeci plan : 1. Lf4 ! (Ucvrscu­
j uci pj esaka d6, Ьijeli istovre­
meno oslobada svoj u damu) 1.
• . .КЬ7 (Poslije 1 . . . КЬ8 odlu­
.
cuj e 2. Dc6 : ! Dc6 : 3. d7 + i 4.
d8D + . Slicne kombln acije се se
razmatrati и poglavlju ��Promo­
cij a pjesaka-<-<) 2. Kh2 (Polozaj
kralj a na ovom polj u sprecava
protivi gru crnog) 2. а6 (Ili
• . •
21
2. . . . а5 З. h4 Кс8 4. h5 а4 5.
Dc4 s osvaj anjem pjesaka а4 ili
h7. Crni је prisilje n na pasivnu
obranu) 3. h4 ! (Pomicanj e pje­
saka na h-linij i poj acava pozi­
cij u bljelog. On zeli stvoriti ba-
zu na polj u g7 . Ako Ьi npr, sli­
jedilo 3. . . . Кс8, onda Ьi islo
4. h5 КЬ7 5. h 6 Кс8 6. КgЗ ! КЬ7
7. Le5 ! s a slij edecim 8. Kf4. U
dalj em toku Ьi preveo damu na
g7 i Ьijeli Ьi izmijenio dame i
osvoj io pjesaka na f5) З. h5
(1 ova obrana �se pokazuj e kao
• • •
nedovolj na) 4. Ddl ! SЬ4 (Ako Ьi
slijedilo 4. . . . Df7, on·d a razu­
mlj i vo ide 5. d7) 5. Dh5 : Sd5 6.
Ddl Sf 4 : ( I li 6. . . . De6 7. Dd4 !
i 8. h5) 7. DfЗ + (Dvojni udar)
7• КЬ6 8. Df4 : Кс5 9. h5 ! Df7
• • •
10. h6 Кс6 11. Dh4 Dh7 12. Df6
f4 13. d7 + ! i crni је predao. U
ovom planu sumiraj u se mnoge
strate§ke i takticke ideje i ele­
menti.
Br. 25
SAPOSNIKOV-BORISENKO
(Lenj ingrad 1953)
Cmi na potexu
1 • • • • g4 ! (Posljednj i potez Ьi­
jelog Ыо је Kf2 s idej om da se
kralj prevede na damino krilo,
22
ali vec ј е Ьilo kasno) 2. hg4
Sg4 : + ! (Da Ьi se oslobodilo po­
lj e f6. Sada crna dama stupa и
igru) З. fg4 Dh4 + 4. Kgl hg4
5. Lg4 : (Inace slijedi 5. . . . gЗ)
5. • • •Lg4 :. Stvara se pozicij a
koj a је beznadna za Ьijelog. Npr . :
od 7. . . . fЗ kao sto је Ьilo и
6. Le5 : Se5 : 7. Se5 : Df6 (Tocnij e
8 . е5 Tag8 9. ТfЗ : Se5 : 10. Le5 :
partij i) ili 6 . Se5 : fЗ ! 7 . Sg4 : Tg4 :
Del + 1 1 . Tfl Dез + .
Osim strateskih elemenata,
komblnacij a i plana i gre, su­
vremena s ahovska teorij a razma­
tra mnoge sahovske pozicije. U­
obl caj eno је da njih nazivaj u
teoretskim bez obzira da li se one
odnose na otvaranje, sredisnj icu
ili kon acnicu . Broj teoretskih po-
zicij a se svakim danom poveca­
va, zahvalj uj uci pra ksi i radu
analiticara .
Svaki sahist treba izucavati
suvremene teoretske pozicije za­
to sto se one mogu mnogo puta
susresti u partij ama и оvот ili
и drugom oЫiku. Znanje teoret­
skih pozicij a olaksava proracun
taktickih operacija i strates kog
plana i pokazuje se kao Ьi tna
pomoc kod ocj ene pozicije . Zbog
toga сето zajedno razmatrati
neke teoretske p ozicije sa strate­
skim i taktickim elementima.
Treba reci j os nekoliko rijeёi
о izgradnj i sahovske komblnaci­
je i strateskog plana igre. 1 kom-
blnacij a i plan s astoje se iz va­
rij anata, pod cime mi podrazu­
mijevamo nekoliko poteza Ьije­
lih i crnih, vezanih medusobno
logikom sahovskog razmislj anj a .
Mnoge varij ante su forsirane, tj .
iznudene. Sahovske komblnacije
se zapravo zasnivaj u na forsira­
nim varij antama, а istovremen o
u strateskom planu isto tako то-
gu se poj avlj ivati iznudene, ali
i ne forsirane varij ante.
U zaklj ucku ovog poglavlj a re­
ci сето nesto о s а h о v s k о ј
t а k t i с i i s t r а t е g i ј i. Sa­
hovska taktika istrazuje borbena
svojstva figura i pjesaka i mo­
gucnosti da ih se primijeni za
vrijeme partije. U ci nas kako da
provedemo s uspjehom poj edinu
borbenu operacij u koj a је od lo­
kalnog znacaj a, kako da prove­
demo proracun pojedine borbene
operacij e. U pojedin im slucaj evi­
ma sahovska taktika moze imati
samostalni znacaj , koj i је odlu­
cuj uci za ishod borbe.
Dio sahovske teorij e koj i istra­
zuje pitanja organ izacij e sahov­
skih snaga, zatim izgradnj e i o­
stvarivanj a strateskog plana, na­
zi va se s а h о v s k а s t r а t e­
g i ј а. Ona nas uci kako n aj bo­
lje mozemo rasporediti svoj e bor­
bene snage na ploci, kako da iza­
beremo cilj i sasta vimo plan za
postizanje tog odredenog cilj a,
SAHOVSKA PARTIJA 1 SAHOVSKA TEORIJA
Sah је stvaralacki proces koj i
se zasniva na dubokom pronica­
nj u и sahovsku pozicij u, koj i и
isto vrijeme zahtij eva konkretnu
analizu . Nije dovolj no znati i ra­
zumijeti ucenje о relativnoj vri­
jednosti fi gura, о elementima
taktike i strategij e, о komblna­
cij ama i о planu igre i и ocjeni
pozicij e. Treba to sve nauciti
primijenj ivati и sahovskoj prak­
si, а to zahtijeva od sahista stva­
ralacki prilaz. Tak10 se npr . и po­
j edini m pozi cij ama moze postici
i materij alna prednost pomocu
komblnacij e, а и drugima је ро-
kako da realiziramo taj odrede­
ni plan. Nа taj nacin sahovska
strategij a cesto uklj ucuje и sebe
i sahovsku taktiku. Zbog toga и
sahu, bez obzira na mn ogobroj ­
ne iznimke, postoj i jedna pozna­
ta formula : >>Taktika је samo je­
dan dio strategije i ona se mora
potciniti strategij i i sluzi za nje­
zi n o provodenje-<... .
I tako и svim fazama sahov­
ske partije, neovisn o о stanj u po­
zicij e i od postoj anj a pozicione
ili materij alne prednosti, neopho­
dno је r ukovodenje strogo us­
mj erenim strateskim planom, ko­
j i је izgraden na osnov"i stra­
teskih ili taktickih elemenata s
uzimanj em и obzir svih osobl­
tosti situacije koj a је nastala и
toku borbe . Plan igre obl cno је
samo orijentacioni. On se kon­
kretizira i mij enj a и zavisnosti
od dogadaj a koj i se desavaju и
partij i. Svaki potez и strateskom
planu mora Ьiti potpun o izracu­
n at i takti cki osn ovan.
trebno i neophodno voditi j ednu
dugotraj nu plansku borbu s pa­
zlj ivim pracenj em rasporeda fi­
gura i pjesaka i mogucim taktic­
kim operacij ama. K atkada treba
dati prednost dobrom rasporedu
svoj ih snaga za provodenj e odre-
dene komblnacij e ili, naprotiv,
odreci se sj aj ne komblnacije, ko­
j a Ьi, eventualno, mogla donije­
ti materij alnu doblt, ali Ьi uj e­
dno pogorsala raspored vl astitih
snaga .
Kad sahovski majstor vuce po­
teze odredeno g plana, on se u
23
principu ne drz i j edne strates ke
ili takticke idej e. Ovdj e se uvi­
jek sumira citav kompleks гazli­
citih okolnosti.
Br. 26
ENEVOLDSEN-ALJEHIN
(Tuгnir nacij a, 1939)
Crni na potezu
U ovoj poz1c1 J 1 crni Ьi prema
poznatom principu razvoj a figu­
ra (mobllizacij a figura i centra­
lizacij a pj esaka) trebao naciniti
ili rohadu ili razvoj ni potez lov­
cem . Medutim, Alj ehin, koj i је
ocij enio osobltosti ove pozicije,
povukao је 1 • Dd'7. Zbog cega
• . •
se crni odlucio zagraditi put
svom lovcu ? Odgovor је j asan.
Bij eli ј е prij etio zahvatiti tocku
f5 skakacem poslij e 2. е4 i 3. Ld3,
cime Ьi se postigao pritisak na
pozicij u protivni ka. Zbog toga
crn i sprij ecava taj plan Ьijelog.
Sada Ьi na 2. е4 slij edilo 2. . . .
Dg4 s dvoj nim udarom na ska­
kaca na h4 i pj esaka е4. U par­
tij i је dalje slijedilo 2. g3 Dg4
3. Db3 Sg6 (Tim potezom crni
predlaze izmj enu skakaca ili iz­
nuduj e povlacenje Ьijelog skaka­
ca) 4. f3 Dd7 5. Sg2 0-0 6. е4
Dd8. Као rezultat tog manevra
crni је sprijeci o razvoj ini cij ati­
ve protivni ka, drugi m rij ecima
24
ogran ici o ј е nj egovu protivigru.
Na tom primj eru vidimo da isku­
sni s ahist vrlo cesto tezi da pri ­
j e svega ograni ci protivigrн svog
proti vnika .
Istovremeno ocjena pozicije ј е
usporedba snage i mogucnosti i
Ьij elih i crnih, а to ј е vezano
ne samo sa strateskim elementi­
ma nego i s taktikom. Prema to­
me postoj anj e lose figure kojj
puta moze Ьiti minus, koj i se
moze kompenzirati Ьilo kakvim
drugim plusevima . Zbog toga kod
ocj ene pozicije treba uzeti и ob­
zir sve strateske i takticke ele­
mente и cjelini. Ip ak pitanj e sa­
hovskog stvaralastva ne treba n i
naj manje smetati znacaj u teori­
j e. Ne smije se zaboraviti о va­
zn osti svestranog proucavanja
kompleksa suvremenih sahovskih
idej a, jer to uvi jek daj e j ednu
neophodnu pomoc kod izbora naj ­
bolj eg poteza, kod proracuna
komblnacije ili kod izgradnj e
strateskog plana. Krace recen o,
teorij a znatno utj ece na proces
sah ovske borbe, no s nj om se
treba sluziti vjesto, stvaralacki
а nikako ne d ogmatsik i .
Sahovska teorij a p ocel a se
stvarati vrlo davno. Mn oge tak­
ti cke idej e Ьile su poznate prij e
400-5 00 godina. Strateske ideie
su se p oj avile nedavn o. Princip
brzog razvoja figura, koj i mi n a­
zivamo mob l lizac i j a figura i cen­
tralnih pjesaka, doblo је opceni­
to priznanje и drugoj polovi ni
proslog vi jeka, а druge strateske
ideje, bez obzira na njihovu pri­
mjenu u partij ama u periodu iz­
medu 1 890- 1 9 1 0. postal i su do­
bro poznati tek poj avom djela
Аагоnа Nimcovica >>Мој sistem·<-<.
U tom dj elu Nimcovic је polozi o
kamen temelj ac strateskim idej a­
ma kao sto su prepokrivanje,
profi l aktika, izmj ena figu1�a . Nim­
covic se tu dotakao i naj vaznijeg
stгntes kog elementa - poboljsa­
n j a pozicij e figura.
Vel iki utj ecaj na dalj nj i razvoj
sahovske teorij e imalo ј е i dje­
lo Romanovskog >>Sredisnj ica·«< iz
1929. g. U toj knj i zi autor ј е de­
monstrirao ci tav niz strateskih i
taktickih idej a, koj e su se bazi­
rale na interesantnim primj eri­
ma iz sahovskih partij a.
U »Strategij i i takti ci sahov­
skog umij eca·«< 1952. Ьiо ј е uci -
njen pokusaj da se p oveze kom­
pleks strates kih idej a s ucenj em
о relativn oj vrij ednosti figura .
Тато ј е Ьila dana i klas ifikaci­
ja takti ckih elemenata .
S ah ovska teoгij a ne stoj i na
mj estu. Svake godine ona se obo­
gacuj e n ovim materij al ima koj i
su neoblcno vrij edni za praksu.
Cim је sire znanj e i pozn ava­
nje teoretskih idej a, to se vise
prosiruj e predstava о sahovskom
umij ecu i time је razgranatij e sa­
ћovsko stvaralastvo.
25
 VjEZBE ZA SAMOS�ALNU ANAL!ZU

Br. 1 Br. 2

Biieli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i remizira

Br. 3 Br. 4

B i ieli vuёe i doЬiva Biieli vule i doЬiva

26
 Br. 5 Br. 6

Bijeli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doЬiva

Br. 7 Br. 8

Biieli vuёe i remizi ra Bi ieli vuёe i remizira

Br. 9 Br. 10

Crni vuёe i doЬiva Ociienite pozici iu (Ьiieli vuёe)

27
 Br. 11 Br. 1 2

Nadite plan doЬitka za Ьi ielog Nadite plan dobltka z a biielog

Br. 13 Br. 14

Nadite plan do Ьitka za Ьi ielog Bi iel i vuёe i rem izi ra

Br. 15 Br. 16

B i ieli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doblva

28
 RJ ESENJA VJ EZBI

Br. 1 : 1 . D eS + (Sa ciljem da s Ыokira polje f7 i odvuce lovac) 1. • • •

Lf7 2. D e4 + . (Lutikov-Arseneev, Lenjingrad 1 955)

Br. 2:
1. тьs + ! Kg7 2. ТЬ7+ Kf6 (Ili 2.... Kg6 3. ТЬ6 + Kh5 4. ТЬ5 +
Ь2 6. Те2 : s dobl tkom. Pravilno је 4. . .. Kg6 s remijem) 3 .
ТЬ6 + К е 7 (Kralj је prisiljen stati na e-liniju) 4. ТЬ3 : ! elD 5 . Те3 + De3 : +
Kh4 ? 5 . Те5

6. Ке3 : Teoretski remi.

.

Br. 3 : 1. e8S (Ako Ьi Ь.ijeli igrao 1. e8D Hi 1. е8Т i1i 1. e8L onda је
remi vjecnim sahom) i crni је bez oЬrane. Interesantno da је н partiji
Ьilo odigrano upravo 1. e8D? (Тurnir u Frankfurtu ·na/M, 1924)

Br. 4: 1. Ld5 + ! Kd5 : 2. ed7 g2 3. d8S ! gl D 4. с4 mat. (G. Rinck)

Br. 5:
1. Dh5 ! S prijetnj от 2 . Tg8 + + ) 1 . . .. Tg2 : + (Ako Ьi crni igrao
1 Kd7 onda ide 2. e8D + ) 2. Tg2:+ Th5: з. ТЬ2: тьз : + 4. Kgl i da­
lje jednostavno, jer Ьijeli ima kvalitetu vise s boljom pozicijom (Ma­
. . . .

roczy-Romi, San Remo 1930).

Br. (Za odvla cenje pjesaka g7) 2 . . . . gh6 3.

g7+ Kg8 4. gf8D + Kf8 : 5. Td8 : + D e8 6. TeS :+ Ке8 : 7. Sg3. Rezultat sve­
6: 1. g6 ! h6 2. Dh6 : + !

ga је da је Ьijeli ostao sa skakacem vdse (Кopaev-Alatorcev, Lenjingrad

1 938) .

Br.
7: 1. a8 L + ! (Samo ne 1. a8D + ? Кс8!, i crni doblva) 1 . . . . Кс8
(Ili 1 . .. Ка8: 2. Ь7+) 2. Ь7 + . Pat sa zagradenim lovcem (Kraj studije
А. Gurvica iz 1928).
.

Br. 8 : 1. DfS + Kf6 2. DhS + Kf5 З. g4 + ! hg4 4. Td5 + ed5 5 . D c8 +

D c8 : - pat.

Br. 9: 1 . ... Tf4 + ! (S idejom da se prekrije polje fЗ. Ako 2. Lf4 :

ond a 2. ... Dg2+ sa sl ijed e c i m 3 . . SfЗ mat). B i j el i pred a j e. jer na
2. Tf4: slijed i 2 . . . Те7 : 3 . Tf8 + Те8 {Av erbah-G0id enov. Minsk 1952).
. .

29
 Br. 10 : Crni ima kolosalnu prednost u borbenim snagama, ali mu
kralj nalazi и matnoj mrezi . P os l i j e 1. Tgl ! bljeli fors irano doblva :
2. Tg8 + 1 (Z a odvlacenj e to pa) 2• • • • Т18 : 3. Sf7 mat. (Р. Romanovski-A.
se

Romanovski, тее 1907)

Br. 1 1 : Plan pobj ede s astoj.i se u korl§tenj u lo§e pozicije crnog kra-
u damu. ZЬog toga ј е blj elom kor isno odi-
grati 1. Ке6 i l i 1 . Кс6, na sto slij edi 1 . . . . Те4 : + ili 1 . . . . Тс2+ . Kako
lj a i provot1enj e pj e§aka d6

p o s t i c i cilj ? U p omoc n am dolazi taktika : 1. е5 ! !, npr : 1 . . . Те5 : + 2.

Кс6 i l i 1 fe5 2. Ке6 ili 1 . . h3 2. Та8 + K d 7 3. е6 + ili 1 . . . . Td2 +
.

2. Ке6 Кс8 3. Та8 + КЬ7 4. Th8 Кс6 5. Тс8 + КЬ7 6. d7 (Schlec hter-Perli s ,
. . . . . .

Karlsbad 1911) .

Br. 12 : Plan do,Ьitka sastoji se u prevo t1enj u blj elog kral.i a na tocku
Ь6. Cmi се osigurati remi ako nj egov kralj na vrij eme zahvati toCku а5.
Treba igrati 1. Kg5 Ка2 2. Kg6 1 (S prij etnjom З. Tg8) 2• • • • Та6 + 3. Kf5
Та7 (Zahvalj uj uci 2. Kg6 1 Ьi:jeli је dоЫо vazan tempo) 4. Ке5 КаЗ 5. Kd5
Ка4 6. Кс5 ! (S prij ecava 6• • • • Ка5 na lto Ы slij edilo 7. Тс8 Th7 : 8. Та8+)
6• • • • таs + 7. КЬ6 тьs + s. Кс6 тьs 9. Та8 + sa slij edecim 10. h8D (Stu­
d i j a Р. Rom anovskog) .

Br. 13 : Pla n dobltka ј е g4-g5, Ta7-h7, g6-g7, Th7-h8 + .

Br. 14 : 1. Sf2 + КgЗ (Na 1 . . . • Kh4 ? 2. с7) 2. с7 а2 3. Se4 + КfЗ (3.

. . . Kg4 4. c8D + , 3. . . . Kh4 4 . cd8D + ) 4. Sd2 + Ке3 5. Sc4 + Ке4 6. Sd2 +
it d. (Stu,dij a А. Tro icmog)

Br. 15 : 1. Ld6 + Kf7 2. Lf4 (Na 2. Lc5 Kg6 З. Kg8 : Kg5) 2. • • • Kf8
3 . Lh6 + Kf7 4. LеЗ Kf8 5. Lc5 + KfJ 6. Lgl : K f8 7. Lc5 + Kf7 8. Ldl Kg6
9. Kg8 : (Studij a V. N�istadta) .

Br. 16 : 1. Dc7 : + Кс7 : 2. Та7 + s a slij edecim З. Tg7 :.

30
 ELE MENTI TAKTIKE 1 JEDNOSTAVNE KOMBINACIJE
Sahist је prij e svega d\lZan da
izgradi dobar strateski plan i da
se nj ime rukovodi и sahovskoj
partij i. Medutim, svaki j aki sa­
hist mora blti ne samo strateg,
nego i dobar takticar. Nedovolj­
no је npr. da on provodi stra­
teski plan mobllizacije i pobolj ­
sanj a pozicij e figura и otvaranju
i da pri tom pregleda vrlo j edno­
stavan takticki trik protivnika.
N eki sahisti smatraj и da је ne­
moguce jednostavn o n auciti �vi­
dj eti-<-< slozene takticke operacije.
Smatraj u da је za to potreban
poseban talent. Medutim, to nije
istina. Razumij evanje slozene
takti cke borbe zavisi od nivoa
i gre, tj . od _znanj a и oЫasti teo­
rije i iskustva koj i ј е nakuplj en
ka o rezultat analiza pojedinih
pozicij а i sudj elovanj а na natje­
canj ima. Proucavanje sahovske
taktike treba poceti od naj jedno­
stavnij eg, tj . od taktickih eleme­
nata. Neophodno ј е razumjeti
uzroke od koj ih nastaj u poj edine
takticke operacij e i sredstva tak­
tickog djelovanja. U dalj njem to­
ku moze se prici k slozenij im
taktickim pitanj ima.
No, takticka i gra ne smije sa­
ma ро sebl Ьiti cilj . Vrlo је vazno
и s ahu shvatiti harmonij u i jedin­
stvo strategije i ta1ktike. Ako Ьi se
igralo samo n a takticke ·trikove
i zamke - to Ьi znacilo ograni­
citi svoje stvaralacke mogucno­
sti и sahovskom umijecu. Prema
tome svaki sahist, koj i zeli do­
stici i vrhunac и svom sahov­
skom umijecu, mora ovladati
strateskim i taktickim idej ama,
ј е г stil sahovskog maj stora mo­
ra blti mn ogostran. Da Ьi se je­
dnostavni je i udobnije mogao i­
zucavati , takti cki materijal ј е
razbljen n a dvij e glave : opci poj -
movi i elementi taktike daj u se
и prvoj glavi, а slozen ij i primje­
ri navedeni su и drugoj glavi,
gdj e је, takoder, prikazan proces
proracun a taktickih operacija.
31
 SAHOVSKE KOMBI NACIJE
Komblnacij om сето n azivati
takticku operaciju koj a se sasto­
j i iz dva ili vise elemenata tak­
tike koj i su objedinjeni zajedni­
ckim ciljem. Sve sahovske kom­
Ьinacije, ako ih se promatra s
gledista postign utih rezultata, di­
jelimo na :
- odl ucuj и се ako se kao rezul­
,
tat komblnacij e postize mate­
rij alna prednost ili se iznudu­
je mat ili pat, ili se stvara
pozicioni remi i td.,
- pozicione, kada se kao rezul­
tat komblnacij e postize jedi­
no promjena si tuacije и sa­
hovskoj borbl,
- konacn o, p ostoj e j os nepravil­
ne, odn. pogresne komblnaci­
j e, koj e ne vode do cilja ko­
j i ј е Ьiо predviden kod po­
duzimanja komblnacij e.
Treba spomenuti i neke termi-
ne koj i se cesto susrecu :
matna komblnacij a se naziva
takva komblnacija и с1Ј1 sa­
stav ulazi element mata,
POJAVA TAKTl�KIH OPERACIJA
U procesu borbe poj edine to­
cke mogu prelaziti iz ruke и ru­
ku. Katkada Ьijeli а katkada cr­
ni postizu pгivremeno dominaci­
ju и centru ili na kгilima. Do­
minacija na pojedinim tockama
zavisi cesto od odnosa snaga na­
p ada i obrane. Ako је j acina na­
pada Ьij elih figura i pjesaka na
Ьilo koj u tocku ve ca nego је ј а-
32
- patn a komblnacij a, koj a и svo ­
j oj kompozicij i ima idej u pa­
ta,
- remi- komblnacij e, koj e ima­
ju za cilj postizanje remij a
putem vj ecn og saha, ponavlj a­
nj a pozicije itd.
Као sto је pozn ato, ЬогЬа и
sahovskoj partij i protice и uslo­
vima ogranicenog vremena za
razmislj anj e, koje se kontrolira
sahovskim satom. Zbog nedosta­
tka vremena neke komblnacij e
nij e moguce do kraj a izracuna­
ti и svim detalj ima. U tom slu­
caj u pribjeze se proracunu samo
glavnih nastavaka i ocjeni naj ­
vaznijih pozicij a koj e se poj a­
vlj uju и pojedinim varij antama.
Na taj nacin katkada su pitanj a
provoden ja komЫ nacije vezana
i rjesavaj u se intuitivno i zasni­
vaju se na pozicionom osjecaj u.
Mi сето razmatrati detaljn o
samo tocne komblnacije. Pojedi­
ni primj eri orij entirajru cih kom­
Ьinaoijia b.it се naveden i и ce­
tvrtoj glavi ove knj ige.
cina obrane od strane crn og,
onda сето takvu tocku nazivati
jakom za Ьijelog, odn. slabom za
crnog. U slucaj u podj ednake
snage napada i snage obrane na
jednu tocku - nazivati сето ј е
kriticnom.
Svaki sahist se mora brzo sna­
laziti , >>vidj eti·« kri ticne, slabe i
jake tocke, kako и taboru pro­
ti vnika, tako i и vlastitoj pozi­
cij i. K1"iticne i slabe tocke su
osnovn i uzroci poj ava takti ckih
operacij a. Vidj eti« kriticne i
» ili pj esaka. Jer , zapravo, dj elo­
slabe tocke znaci vidjeti moguc­
nost ostvarivanj a takti ckih ele­
menata i komb lnacij a. Vazno је
primij etiti da treba posebnu pa­
znj u obratiti kriticnim i slablm
tockama oko vl astitog kralj a.
U partij i
Berlinski-Rj umin
prednost crnog sastoj i se ne sa­
mo и j akom slobodnom pj esaku.
Pozi cij a oko Ьij ele rohade puna
је kriticnih tocaka npr. (а2 , аЗ)
i slablh tocaka (ЬЗ, сЗ) . Ј edno­
stavno se namece idej a da se od­
strani pjesacka obrana radi isko­
ristivanj a tih .s labosti . Rj umin је
izvanredno rij esio taj proЫem :
Br. 27
BERLINSKI-RJUMIN
(Moskva 1931)
Cmi vu ёe i doblva
1. • • • Тс3 ! (Tocka сз и ovom
momentu pripada crnom zbog
toga sto se top ne moze uzeti,
а pгij eti 2 . . . . ТаЗ : + 3. ЬаЗ DаЗ :
mat) 2. Ь3 ТЬЗ : 3. Sb3 : DсЗ +
(Moze se igrati i 3 . . . . DЬЗ : ) 4.
Ка2 аЬ3 mat. Prekrasno finale !
Sposobn ost da se brzo vide
slabe odn. jake tocke ima vel i -
ki znacaj z a pocetnika ili neisku­
snog sahistu, j er ga to osloba­
da od mogucih previ da - sta­
vlj anj a pod udar svoj ih figura
vanj e na polj e nije n ista drugo
nego slabe o dn. j ake tocke.
Sada n am nece Ьi ti tesko na­
ci dobltnu kombln acij u koj a ј е
n astala и partij i Alj ehin-M ike­
nas. U pozicij i Ьijelog su tri kri ­
ticne tocke (с2, е4, fЗ) koj e mo­
gu Ьiti iskoristene od protivni­
ka.
Br. 28
ALJEHIN-MIKEN AS
(Kemeri 1 937)
Crni vuёe i doblva
Mikenas је odigrao : 1 . . . Le4 :
.
2. De4 : De4 : 3 . Те4 : Тс2 i sacu­
va10 malu prednost, koj u na
kraj u nije uspio rea l i z irati kroz
daljnj ih 40 poteza . Umj esto 1 .
. . . Le4 : trebalo је igrati 1 . . . •
Тс2 ! i ako Ьi Ьij eli nastavio 2 .
Dc2 : onda 2. . . . Df3 : + 3 . K g l
LhЗ i mat ј е neizbjezan .
C esti slucaj kriticnih tocaka su
nebranj ene figure i pj es aci koj i
nisu nicim napadnuti . Medutim,
njih takoder treba vidjeti i ima­
ti и vi du.
33
 U partij i Grйn feld-Aljehin Br. 30
pozicij u Ьij elog mozemo smiono B ONC-OMOLOVSKI-RAGOZIN
nazvat i losom zbog toga jer se u
(Lvov 195 1 )
njoj nalazi citav niz kriticnih to­
caka (а2, с2, d l , е2, е !) i slaЬih
tocaka npr. с4. То је Aljehinu
dalo mogucnost da p artiju zavr­
si komblnacij om.

Br. 29
G RtJNFELD-ALJ EHIN
(Karlsbad 1 92 3)

Biieli vuёe i doЬiva

C ini se da crn om ne prij ete

Crni vuёe i doЬiva
Slij edilo је 1 . Dc4 !. (Ako
• • •
Ьi sada Ьij eli nastavio 2. SсЗ, sli­
jedilo Ьi 2. . . . De2 : sa cilj em
da se odstrani zastita Ьijelog to­
pa : 3. Se2 : Tdl : +. Povlacenj e
dame na el је nepovoljno zbog
gubl tka skakaca na а2) . U par­
tij i је dalj e slij edilo 2. Dc4 :
Tdl : + ! (То ј е tzv. medupotez )
З. Dfl ( Ili 3. Kf2, nakon cega cr­
ni ostaj e s topom vise) 3. • • •
Ld4 + (D a Ьi odvukao kralj a od
zastite dame) i Ьij eli је predao
zbog neizbjeznog mata.
Dobar primj er znacaj a taktike
mozemo vidjeti и pozi cij i iz par­
tije Bonc-Osmol ovski-Ragozin .
ni kakve neprij atnosti . No, ako se
bolj e pog,led a, vidi se da se cr­
ni kralj nalazi и velikoj opasno­
sti јег nema polj a za odstup, а
crna dama nije nicim branj ena
i to је kri ticna tocka . Bijeli ј е
doblo p omocu otkrivenog napa­
da. Slijedilo је 1. Sd5 ! i crni ј е
Ьiо prisilj en n a predaj u zbog gu­
Ьitka dame.
8 - -
& _1_ &
Osim kriticnih i slablh tocaka
kao osnovni uzrok рој ave tak­
tickih elemenata i komb lnacij a
mogu Ьiti lose figure i pjesaci.
Maksimalne neugodn osti donosi
los kгalj .
U partij i Cigorin-Steinitz Ьi­
j eli ј е postigao izrazitu prednost.
Crni kralj , na kraju ploce po­
stavlj en је vrlo lose :

34

Br. 31
C IGORIN-STEINITZ
(Мес 1892)
Slij edilo је 1. ТЬ4 : ! i Stei n itz
se momentalno predao. Na 1 . . . .
DЬ4 : s li j edi 2 . D c6 : + s matom
и nekoliko poteza.
U part ij i Kro g i us-Lisicin cr­
ni lak o doblva zbog vrlo lose za­
sticenog bljelog kralj a.
Br. 32
KROG IUS-LISICIN
(Lenj ingrad 1 951)
Crni vuёe i doblva
{Mat u sest poteza)
1 . ТЬ2 : + 2. К Ь2 : DЬ4 + 3.
• • •
Kal Da3 + 4. К Ы ТЬ7 + 5 . Кс2
ТЬ2 + 6. Kcl Dal mat.
Nesto је sl ozen ij a partij a Ko f ­
man- K ot l erma n :
Br. 33
KOMFAN-KOTLERMAN
(Prv. Ukraj ine, SSSR 1 9 47)
Biieli vuёe i doЬiva
Crni ima slabog kralj a koj i j os
nij e rohirao. Kako to iskoristiti.
j er ј е skakac ipak vezan ? Naj ­
prij e ј е neophodno naci put for­
siranom razvezivanj u skakaca :
1 . Dg6 + Kf8 2. Те6 ! ! (Citava
stvar је и ovom ostroumn om po­
tezu) 2. • •. Dc5 (Da је crni na­
stavio 2. . . . Le6 :, slijedilo Ьi 3.
de6 i mat је neizbjezan) 3. Tf6 : + !
ef6 4. Df6 : + Kg8 5. Dg6 + Kf8
6. Se6 + i Ьij eli doblva.
Paznj u zasluzuje i jedno s tavna
damska konacnica :
Bez obzira na to sto ј е crni
na potezu, Ьijeli daje forsirano
35
 Br. 34 Ovdj e crni gubl zbog izrazito
NEUMANN-N. N. lose dame i loseg kralj а. Posli ­
j e 1 . Se5 : ! Kotov је Ь i о p rinu­
(Вес 1887) den na momentalnu predaj н.
Treci uzrok poj ave taktickih
elemenata i kombln acij a је dis­
harmonican raspored figura i
pjesaka.

Br. 36

Bi ieli doblva

mat. 1 . . . . Kh2 2. Dh5 + , ili 1 .

. . . Kgl 2. Dg5 + , ili 1 . . . . Db2
2. Кgз + , ili 1 . . . DсЗ + 2. Kf2 + ,
.

i l i 1 . . . Dh4 2. Dd l + Kh2 3.
.

De2 + , ili 1 . . Del 2. Dh5 + Kgl

. .

3. Dg4 + . Crni vuёe i doЬ iva

Katkada se moze pokazati da
Bijeli odigravsi Ddl-c2 kao
је vrlo opasan izlozeni p olozaj
dame ako se na ploci nalazi da је zaboravio na moguce o­
pasnosti. Као posljedica te po­
mnogo lakih fi gura. Као dobar
primj er za to moze nam poslu­ greske Ьij ela dama ј е oduzela
ziti pozicij а koj а se рој avila и
polje с2 Ьij elom lovcu. Pomocu
vrlo j ednostavne komblnacij e cr­
partij i Keres-Kotov :
ni osvaj a zlosretnog lovca. 1 . • • •

Br. 35 с4 ! (Oslobadaj uci polj e с5 za

dvojni udar i zavlacenje lovca)
KERES-KOTOV 2. Lc4 : Dc5 + .
(Piarn и 1 94 7)

u slij edecem primj eru kao zr­

tva disharmonicnog rasporeda
Ьijelih figura postao је top na
Biieli vuёe i doЬiva gl.

36
 Br. 37
G URFINKEL-TIHOMIROVА
(Rostov na Don и 1 950)
Crni vuёe i doЬiva
Crni ј е doblo pomocu 1.
Sf3 ! (U koliko se ne uzme ponu­
deni skakac gubl se kvaliteta) 2.
gf3 Tf3 : 3. Tg2 Lc3 : 4. ЬсЗ Td2 !
(Poj avlj uje se prijetnj a 5 .
Tdf2 :) 5. Sdl (lli 5. Kgl ТеЗ !) 5
• • •Tg3 ! 6. fg3 Dg3 : 7. Se3 DhЗ : +
8 . Kgl De3 : + Kh2 DgЗ + i Ьi­
j eli је prinuden na predaj u.
Cetvrti uzrok poj ave taktickih
elemenata i kombln acija ј е spe-
Br. 38
Biieli vuёe i remizira
cificnost sahovske borbe. Tu tre­
ba nagl asiti posebnu ulogu kra­
lj a, zatim promocij u pjesaka, pat
itd. N а tome је izgradeno vrlo
mnogo taktickih operacij а .
Primjer na dij agramu 38 ispri­
cat се nam о vrlo interes antnoj
remi-komblnacij i : 1. b8D + ! (Zr­
tvuj e novorodenu damu sa ci­
lj em zavlacenj a) 1 ТЬ8 : i re­
• • • .
mi zbog pata Ьijelom kralj u.
Slijedeci primjer daj e nam
odredenu predstavu о snazi ot­
krivenog saha :
Br. 39
SCHMIDT-ROSSOLIMO
(N j emacka 1 949)
• • •
•..
•
Crni vuёe i dobiva
1. Tg2 : + ! (Da Ы se odvu­
• • •
kao kralj p od otkriveni sah) 2.
Kg2 : Tf2 : + ! (S idej om da se od­
vuce lovca i oslobodi put crnom
pj esaku) . Bijeli је predao jer је
poslij e 3 . Lf2 : еЗ + 4. Td5 Df2 : +
5. Khl Del : + 6. Kh2 Df2 + 7.
Khl е2 mat neizbj ez an.
Kad znamo uzroke poj ave tak­
tickih elemenata i komblnacij a
mozemo ih ne samo vidjeti ne­
go i predusresti.
37
 SREDSTVA PRISILE U TAKTIC KOJ BORBI
Vecina taktickih operacij а o­ Br. 41
snovana је na prisili. Da Ьi SMETANA-DOLEZAL
ostvari o svoj u t akticku zamisao
neophodno је prisiliti protivnika (Prag 1 949)
da igra tako kao sto је predvi­
deno и proracunima. Medutim,
kako dj elovati na protivnika, ka­
ko ga prisiliti da ide и susret
zamislj enoj taktickoj operacij i ?
Glavno sredstvo dj el ovanj a n a
protivnika је - zrtva. Ј edan od
protivnika daje iz odredeni h ra­
zloga svoj u vrijedn iju, и apsolu­
tnom s1misl u, figuru, za manj е
vrijednu figuru ili pjesaka. Zbog
posljedica materij alnog gubltka,
а mogu Ьiti i neki drugi razlozi,
zrtvu oblcno nije moguce otklo­ Crni vuёe i doЬ iva
niti i protivnik se prisilj ava pot­
puno odredenom odgovoru, koj i U ovom primj eru pozicij a Ьi­
сето и dalj njem toku nazivati j ele rohade vrlo је slaba i zbo g
- iznut1eni potez. toga crni postize pobj edu. 1 • • . •

Tf3 : ! 2. gf3 Dg3 + 3. Dg2 Del +

Br. 40 4. Dfl Lh2 + 5. Kg2 Dg3 + 6. Khl
GOLOVKO-CISTЈ AKOV Sf2 + 7. Df2 : Df2 : , а Smetana је
predao vec poslij e 4. . . . Lh2 + .
(Moskva 1950)
Br. 42
CAPLINSKI-USTINOV
(Lenj ingrad 1 951)

Crni vuёe i doblva

U dvosjekloj pozicij i crni је

dobro prove o napad : 1 . . • •

Lb2 : + ! 2. КЬ2 : (B ijeli mora u­ Biieli vuёe i doЬiva

ciniti taj iznudeni potez, ј ег ina­
ce slij edi 2 . . . LаЗ : ) 2 Td2 : + U ovoj pozi cij i blj eli ј е posti­
З. Lc2 а5 4. Td2 : Dd2 : 5. g4 Td8.
. . . • •

gao p obj edu zahvalj uj uci vгl o lo­

Bijeli predaje. soj zastiti crn og kralj a. Slij edilo

38
ј е : 1. Td7 ! Dd7 : (Ako Ьi c1 ni · Br. 44
odigгao 1 . . Sd7 :, on da se pгe­
ARATOVSK I-PODOLNI
. .

kriva obrana tocke f7 i slij edilo

Ьi 2. Df7 : mat) 2. Dh8 + Ке7 (Vilnus 1 949)
(Sada se pokazuj e da ј е crni
kralj navucen na tocku е7 , а po­
sljedica toga је da Ьij eli uzima
cenog skakaca sa s ahom, napa­
daj uci istovremen o topa n a Ь8)
3. De5 : + De6 4 . Dc7 + ! (Poslj e
dnj a p reciznost z ahvalj uj u C i ko­
­

j oj se i crni top unistava sa sa­

hom) 4. . . . Kf8 (N а 4. . . D d 7 .

blj eli odgovaгa 5 . Tf7 : + ! - tak­

ti cki element o dvlacen j a - i o­
svaj a se dama) 5 . Db8 : + i cгn i ј е
ргеdао.
Br. 43 Crni vuёe i doЬiva

KERES-A LATORCEV Poslij е 1.

. Lf 1 + ! 2. Df 1 :
• •

(Moskva 1 950) Df3 : + 3. K h2 S c5 ! 4. Tcl Df4 +

5. Kh2 Se4 blj eli ј е predao.
Z rtve se katkad primij enj uj u
i и remizn im taktickim opeгaci­
j ama. Npr. и slucaj u pata. Slije­
deca pozicij a је mogla nastati и
partij i MilИster-Raпdviir. Ona
Ьi nastala ukoliko Ьi crni pog r i­
j e s io.
.

Br. 45
MILLISTER-RANDVIIR
Crni vuёe i doЬiva
(Tallin 1957)
U gornjem primjer u crni ima
pj esaka vise na ез, ali se cini
da је on osuden na propast. M e­
dutim, taj pj esak ј е odlicno odi­
grao svoj и veliku ulogu : 1. . • •

е2 ! ( Dobro odigrano) 2. Те2 :

Те2 : 3. De2 : Sd4 : ! (Skakac s f 3
је poluvezan . То tгеЬа pogledati
pod poglavlj em »·poluvezivanj e<-<)
i Ьij eli ј е ostao bez pj esaka и lo­
sij oj pozicij i. Кегеs је и pa rtij i
odig r ao 2. Tf2 i n akon 2 . . Lg3
ostao bez kvali tete i partij и n i ­
. .

je uspi o spasiti. Biieli vuёe i rem izi ra

39
 Ovdje se Ьijeli spasava tako da Br. 47
da sve svoje teske figure : 1.
DhS + ! ! Kh8 : 2. Тс8 + Kg7 3. KAN-LEVENFIS
De5 + Tf6 4. Tg8 + K g8 : 5. De8 + (Tbllisi 1 93 7)
Kg7 6. Dg8 + Kg8 : i remi j er је
bljeli kralj pati ran.
Као sredstvo prisile katkada se
primj enj uj e i izmjena.
Br. 46
KAN-C ERNOV
(J ar oslav 1950)

Biieli vuёe i doЬiva

Slij edilo ј е 1. Sd4 : ! Td4 : 2. Le2 !

Tdl : 3. Ddl : Dg5 (lnace slijedi
4. Dd7 s osvaj anj em jednog od
lovaca) 4. h4 Df6 5. е5 ! (S na­
padima odvlaci crnu damu) 5 .

Dg 6 6. Dd7 Lg2 : 7. Kg2 : LЬ4 :

• • •

Biieli vuёe i dobiva 8. DdЗ ! DdЗ : 9. LdЗ : i Ьij eli је

doblo.
Bijeli је doblo putem 1. Lc4 !.
Prij eti izmjen a lovaca i promo­ Vrlo cesto se и takti ckim ope­
cij a dame 2. c8D. Zbog toga је racij ama koristi sah, koj im је ta­
crni lova� vezan. Crni је odlu­ koder moguce prisiliti protivni-
cio odmah poloziti oruzj e zbog
varij ante 1. . . . Тс7 : 2. Le6 : + .

Nebranj eni crni lovci omogu­

cili su Kan u idej u za provode­
nj e interesantne komblnacije : Biieli vuёe i doblva

40
ka na prinu dene p oteze. U pri­ Br. 50
mj eru 44 vidj eli smo primj enu
te mogucnosti sa 4. . . . Df4 + . CAPABLANCA-ALJEHIN
(Мес 1 927)
Osim nabroj enih sredstava pri­
sile kao zrtva, razmj ena, sah, su­
srecu se i druge mo gucnosti, npr.
napad ili prijetnj a koj ima se
moze pгisiliti protivn i ka na iz­
n udene poteze.
1. SсЗ ! Тс5 (Ili 1 . . . . SсЗ : 2.
Td 7 : + K g8 3. Кез : s figurom vi­
se za bljelog) 2. Se4 ТЬ5 (Inace
se gubl pjesak na а5) 3. Sed6
Тс5 4. Sb7 Тс7 5. Sba5 :.
U jednoj partij i је Lilienta1
igrao Ьijelima i poslije otvaranj a
postigao ј е pozicionu pred n ost. Crni vuёe i doblva

Br. 49 Dobltku vodi 1. De7 ! (Po­

• • .

mocu napada navlaci topa na а8

ili с8) 2. ТЬ8 D c 7 3. Tf8 Kg7 4.
Та8 DЬ7 ! i neizbj ezan је mat iH
gubl tak topa.

Br. 51
Ет. LASKER-RAGOZIN
(Mos kva 1936)

Crni vuёe, Ьiieli doЬiva

Povlacenje crne dame na d8

omogucilo Ьi bljelom organizira­
nje n apada na kralj а. Zbog toga
se crni odluc i o na 1 .Se4 : . No,
• . .

koristeci se taktickim elementi­

ma zavlacenj a i poluvezivanj a,
Ьij eli је osvoj io skakaca : 2. с4
(Zavlacenje pomocu napada) 2.
Df5 3. Dc2 Sd4 : 4. Sd4 : cd4
• • •
Crni vuёe i doЬiva
5. Le4 : De5 6. f4. Crn i predaje.
Isto tako и slijedecoj poziciji U partiji Em. Lasker-Ragozin
crni i ma sve osnove da potrazi Ьilo је odi gran o 1.Lc7 ! 2. Tf6
• • •
takticku opE!raciju zbog toga jer
је Ьij eli kralj los, а Ьijeli top ni­ (Iznuden i potez јег inace slijedi
je bгanjen. 2 . . . . Lb6 osvaj an jem d ame) 2.

41
• . . Ld8 (Nastavlj a proganj ati to­
pa koj i ne moze pobj eci sa 6. re­
da) 3. Td6 (Kvaliteta se gublla
i posl i je 3. Df3 Da7 + 4. Df2
Df2 : + 5. Tf2 : Lb6) 3. . . Le7 4.
•
ТЬ6 Db6 : ! 5. Db6 : Lc5 + 6. Dc5 :
Тс5 : i osvoj ivsi kvalitetu za pje­
s aka velemaj stor Ragozin reali­
zirao је svoj u p redn o st и kona­
cnici.
Br. 52
N. GRIGORJEV
Biieli vuёe i doЬiva
Ova studij а N. Grigorj eva је
prekrasna ilustracij a prijetnje
kao sredstva takti c ke prinude.
1. f4 КМ ( l zn u deno zbog prije­
tnj e odlaska pjesaka и damu .
Ako Ьi crni nastavio 1 . . . . d5,
onda se f-pjesak p romovira и da­
mu sa sahom i Ьijeli doblva) 2.
М d5 (Opet iznuden o zbog pri­
j etnj e da se provede h-pjes ak и
damu, а и slucaj u 2 . . . . а5 Ьi­
j eli pj esak dolazi na h8 ranije
i napada p olje al) 3. f5 К с5 4.
h5 ! d4 5. f6 ! Kd6 6. h6 ! dЗ 7. f7 !
Ке7 8 . h 7 d2 (Lako ј е uoci ti da
su poslj ednj i potezi crnog Ьili
izn udeni) 9. f8 D + ! (То је zrtva
cij i је cilj navlace n j e , а kao po­
sljedica toga h-pjesak odla z i и
dam u sa sahom) 9. . . . Kf8 : 1 0 .
h8D + ! i Ьij eli doblva.
42
Br. 53
LJUTOV-BOTVINIK
(Lenj ingrad 1 95 2)
Crni vuёe i doЬiva
U partij i Lj utov-Bot v inik cr­
ni mora doblti zbog vrlo lose po­
zi cij e bljelog kralj a koj i stoj i n a
kraj u ploce. B otvinik nalazi vr­
lo efektno rj esenje 1. . . h5 !
•
(Zbog prij etnje g4 + Ьij eli mora
uzeti pj esaka na h5, а time se
Ьijela dama udalj ava od borbe)
2. Dh5 : Dhl + (Navlacenje kralj a
pod dvojni udar) 3. Kg4 D dl +
4. Sf3 (Jedino, jer inace pada Ьi­
j ela dama) 4. • • • Dd7 mat.
U drugim varij antama, и ko­
j ima Ьijeli ne igra 2. Dh5 :, cr­
ni doblva, npr : 2. g4 hg4 + 3 .
Dg4 : Dh l + 4 . K g 3 De l + s osva­
j anjem skakaca ili 2. Db7 + Kh6 !
i Ьij el i nema zadovolj a v aj uce o­
brane od 3. . . . g4 + .
Koristeci prij etnj u kao sred­
stvo prisile mogao ј е Euw e и
slij edecoj p ozicij i osvoj iti pje­
s aka :
а а а
а а а
 Br. 54 U ovoj studij i Troickog Ьij eli
p ostize remi zahvalj uj uci kom­
EUWE-ALJEHIN pleksu razli citih prij etnji. 1. Sd7 !
(Ztirich 1934) Ld6 (То ј е j edina obrana od pri­
j etnje f8D) 2. f8D ! (Zrtva sa ci­
ljem Ыokiranj a dame) 2 Lf8 :
• • • •

3. Se5 ! (Prij eti osvaj anj e dame

p oslij e 4. Le2 + ) 3. Dg8 (Ili
• • •

3. . . . Dh7 4. Ld3) 4. Lc4 ! Dh7

5. Ld3 (Skakac i lovac ne pusta­
j u crnu damu na slobodu) 5 • • • •

Dh6 (Nista drugo ne preostaje,

no sada је Ыokiran o polje h6
sto garantira Ьijelom vj ecni sah)
6. Le2 + КМ 7. Sf3 + Kh5 8.
S e5 + КМ 9. SfЗ + itd.
Biieli vuёe i doЬiva Tako aktivni potezi j edne stra­
ne vezan i sa zrtvama, sahovima ,

Slijedilo ј е 1 . Ь4. Umj esto to­ napadima i prijetnj ama izaziva­

ju potpuno odredene odgovore
ga trebalo је igrati 1. е4 ! i po­
druge strane . Zbog toga se ti od­
j avlj uje se prij etnj a 2. е5 (tzv. govori nazivaj u f orsirani ili iz­
>+vilj uska« vidi poglavlje nudeni.
>+Dvoj ni udar·«) , koj om osvaj a po­ Br. 56
slije povlacenj a skakaca pj esaka
na h7. Ako Ьi slijedilo 1 de4
. • • •

onda 2. Se4 : Se4 : (Ova izmjena

је iznudena јег inace pada pje­
sak na h7) 3. Le4 : ТЬ8 4. Lh7 : + .

Br. 55
А. TROICKI

Biieli vuёe i doЬiva

(Mat u tri poteza)

U pozicij i na dij agramu Ьijeli

igra 1. Dh5 + i iznud н j e 1 • • . •

g6. Zatim slijedi 2. Dg6 : + hg6 3.

Lg6 : mat . Ovdj e kompleks - ak­
ti van potez i izn udeni odgovo r
Bi ieli vuёe i remizi ra - ponavlj a se dva puta.

43
 Br. 57 Dh6 : 3. Tf8 : + Kf8 : 4. Dd 8 mat.
Svi p otezi crnog s u Ьili iznudeni
ALJEHIN-FREEMAN
(Ne w York 1942)
i kompleks - akti van potez i
izn udeni od govor - p oj avio se
tri puta.
Ро�, � оје pozicij e gdj e se taj
kompleks ponavlj а ј os vise puta.
Ako је tih iznudenih poteza vi­
se, onda se ta serij а poteza na­
ziva forsirana varijanta. Drugim
rij ecima - forsirana varij anta ј е
ogranicena kolicina poteza и ko­
j oj su svi odgovori j edne od stra­
na izn udeni.
Biieli vuёe i doЬiva Kada smo objasnili uzroke po­
(Mat u cetiri poteza) j ave taktickih operacij a i sred­
stva prisile и taktickoj borbl, mo­
Ovdj e је Ьijeli od igrao 1. Те8 + zemo prijeci k razmatranj u tak­
izn uduj uci 1. Sf8 2. Sh6 +
• • • ti ckih elemen ata i komblnacija.

DVOJNI UDAR

Dvojnim udarom nazivamo ta­ f igura ili pjesak napada na dva

kav takticki elemen t kod kojeg
Br. 58
Biieli vuёe i doЬiva
ili vise obj ekata u protivnickom
taboru. Prij e svega mi сето raz­
motriti dvoj ni udar и konacni ca­
ma. Ovdj e se on moze ostvariti
s Ьilo koj o m figurom ра cak i
s kralj em.
1. DЫ + s istovremen im, odn.
dvoj nim napadom na kralj a i to­
pa.
Tko doblva и pozicij i na di­
j agramu 59 ako је na potezu cr­
ni ? Izgleda na prvi pogled da ј е
partij а remi, zbog toga sto pje­
saci istovremeno prelaze и damu
ako se racuna samo 4 poteza.
Medutim ipak d oblva crni, za­
hvalj uj uci dvojnom udaru : 1 • . • •

44
 Br. 59 Br. 61

Crni vuёe i doblva

Crni vuёe i dob lva

Ы 2. h5 Ь3 3. h6 Ь2 4. h7 ЫD
Crni doblva poslije 1 •Td2 + .
. • •

5. hSD Db2 + s osvaj anj em Ьij e­ Interesantan dvoj ni udar ј е и

slij edecoj pozici j i koj a se dosta
cesto S USГeCe U sahO\ SkOj praksi :
le dame.
Dama је vrlo pogodna figura
"

za nanosenj e dvoj nog udara zbog Br. 62

svoj e velike udarne moci.

Br. 60

Bi iel i vuёe i doЬiva

1. Th8 ! ТЬ7 : (Inace slijedi 2.

Biieli vuёe i doЬiva b8D i crni mora zrtvovati topa)
2. T h7 + i pada top .
Bij eli doblva poslij e 1. Dc5 na­
padaj uci istovremeno dvij e ne­
branj ene lake figure. Poslij e 1 •

• • •Lb8 (Ili 1 . . . . Ld8) moze se

uzeti skakaca ili na pocetku cak
lovca sa 2. Df8 + . Pogresno Ьi
Ьilo 1 . De8 + Kh7 2. Dc6 zbog N а koj i n acin s e moze poblje­
2 . . . Le 5 . diti и pozi cij i na dij agramu 63 ?
Za pobj edu је potrebno osvo­
.

Dvoj ni udari topom vrl o su ce­

sti и kon acn icama. j i ti ili skakaca ili lovca. То se

45
 Br. 63
B i ieli vuёe i doЬiva
postize p u tem 1. Тс7 ! (Paralizira
crne figure) 1. Kf6 2. ТЬ7.
• • •
Po slj edica dvoj nog udara је ta
da crn i guЬi j ednu od figura. Za­
tim, nap1·eduj uci svoj im kralj em
i pj esakom, Ьij eli potiskuj e crnog
kгalj a i doЬiva partij u.
Br. 64
G. RINCK
B i ieli vuёe i doЬiva
Vrlo interesantna Rin ckova stu·
dij a ! 1. Sf6 + Kd4 2. ТМ + Ке5.
Stice se utisak da је doЬitak
vrlo j ednost avan . Dovolj no је
uciniti dvoj ni udar 3. ТЬ5 + i sve
је g ot o vo. Medutim, crn i na to
odgovara 3. . . . Kf4 ! i pokazuj e
se da n ij e dobro uzeti damu zbog
46
pata. Zbog toga, da Ьi slomio
otpor svog protivnika, Ьijeli mo­
ra igгati 4. Sd5 + Ке4 5. Sc3 +
Kf4 6. Se2 + К е4 7. Sg3 + Kf4
8. Tf .'5 + ! i td.
Br. 65
Bije l i vuёe i doЬiva
Za dvojne udare vrlo ј е povo­
lj an skakac, 1. Se7 + s osvaj a­
njem dame.
Br. 66
Biieli vuёe i doЬiva
Bez obzira na skakaca vise,
Ьij elom nij e tako jednostavno
nadigrati proti vnika zbog toga
j er crni ima vrlo opasnog pje­
saka . Nakon 1 . Lg6 ! (S prije­
tnj om 2. Lf5 mat) 1 flD (Ne
spa s a v a 1 . . . . Kd7 2. Ld 3 К с6 :
• • • •
3. h6 Kd6 4. h7 Ld4 + 5. Kg 8 itd)
 .
2. Lf5 + '. ( I i dej от da se zavu Br. 69
с е da m а и dvo J ll! u d a i·) - 2 . . ..
LUBLINS KI-KAM ISOV
. . -
.
Df5 : 3. Se7 + Kd7 4 . s f Ld2
5. h6 Ке6 6 . � g6 Lc3 7 . Sg 7 + " . (Mo skva 1 949)

• -
Ке7 8. h 7 1. b 1 J eli d o b iva.
.-.- 1
'
1
--

- · '" -
Br. 67
•.-•••·w• �� .t.
.t. 8 -
• .& .
.

- u
• - !?i,if,j
.
. ••
• ill : •
• :
"а•·
iid . �
• ••В ••.в в- � -
• • R
• •-т ­ � �� • � WD
�. • - g u

•: •
.�� ··••.••" .

" ••• ,.�т

�.•i • �
• •• •• •в• l 1�1!8 •.• о�•
�·� •- 1
1
-

�·· •• •� . " "t

Moze li rn 1 igrat'1 Kd6 :?
• .

1� � в=
• • • •

p oslij e 1 · · · Kd6 · ". ". 2 : Tdl +

т
•

Ке7 3 . d8 :. Cmi г: d а Ј е . Bez-

d
·

5
Crn1 vuёe i dob'1va
nadn о Ј е 3 . . . к
Kd7 т . L a 5 : ili 3 . 8 .. . . ТЬ5 : 4.
.
4. Lb6 : +
Se5 cmi osva-
. Potezom 1 .• • • Tb 8 d5 5. Т'Ь 6 : .
Ј а kval itetu .
z natn o rj d susre ce se dvoj -
ni udar lovc : :r: 1
Br. 70

Br. 68

-·�·
. . . ... . ••
-?<! •
·-/�:L• • :
�·� • • �.
�. • • ••
•-.. . •.
.

· �•т
�
8 � • �.
в ·�··• .в в
� ·1
� • • .• •
Moze li с rn 1 igrat'1
• •

1 • • • • Td6?

. . i � rni ј е da Ь1
� .
U ovoj poz · c1J .
Crni vuёe d ob .1va se obran io o pr1 J etnj e h5 -h 6
od1grao 1 • · · Td6 ?• ( Pravilno · е
•

1 -
.
Ьil о 1 . . . . K h 7 ) 1 lZgublo Ј. е k va-
•

]
. Potezom 1 • Lf5 + crn 1 osva- . .

Ја
• • • ·

litetu. Sl lJedю ј е d vojni ud ar ..

topa . . . .
2. Le5 Tde6 3 . Lc7 : Т с 7 .. 4 · h6
•

1� 1· . LuЫinski-� am1sov
. ..,
.
crni ј е p o zur1 0 s uzima Kh 7 5 Тg7 . + т g7 : 6. hg7 i crn1
U part"
о n � em рје­
S aka n а d6 i iz gub l
•
·

Је
.
Је lovca predao ·
·

47
 U kona cv ? 1ci је m oguC dvoj nl
.
Br. 73
udar '. k ralJ em :
- � � -- �1
1 • • d
Br. 71
. � :
• • -�.
�.
f " • � • .-
.%�-� . .• •
��
� • - �
� -
. ••.•� �� •.
• • i',! ..... .
�-�� ·· • .
k· ··�
··� ··• -�­.• •-
B 1 1 e l i vuёe .• remizira
.
Pozi cij. a Ь I. J elog na ovo � dij a-
Crni vu�"е 1• rem"1z1 ra gгamu izg l eda tuZn o . P щ eti g З
Kf4 1 nap re d ova-
•
. __ .
n.
sa sliJ edec1m
-
Jem h р Jesaka
· . Izbavl Ј З ga dvoj -
.
Crn i post·ize
v rem·' pomoCu 1
v

Kf 7 2. K f3 К g8 : 3. K f4
ni ud ar p oslij e 1 Lg4 : ! Sg4 : 2.
• • •
к
к r7 KhЗ •
•

Dvojni ud ai" pj esak om susrece

4. Kf5 Kf8 ! 5 g6 Kg8 6 ' К g5
•

Kf7 7 К •4! 5 Kf8 8 . Ке6 К е 8 9.

se d os t а rij etko z Ь og t oga sto Ј е
•
.
f7 + Kf8 10 Kf6 pat .
v• мeduti m , оп moZe
•

on oc1gledan
D voj ni и d ar kr а i Jem
· omogucu- , Ы ti sastavni d io
·
. komь inac·
· I J· e .
Је Ьijelom d а se spas1 и s 1·I J. e d е-
.
, .
.
co J· poziciJ. 1 .. Br. 74

Br. 72
-

'
-
в"
.
1 1eli vuёe 1
• d ob1va

.
Ovdj e Ьij eli moz е 1grat i 1. Lf7 •
Biieli vuёe ·• remizira
�
+ 1;�7: :
.
3. Th ; ;
J er na l. slij edi 2. g
LаЗ · ' s а3 : 2 . КЫ i rem I· , 4. gh7 К М :
o
1. • · Тfg7
5 . Kg4, S t o d vod·I do dobltka .
. . .
J er Jedna od crn1h figura pada .

48
 Sad сето pro analizi гati пekoli­ Ьij eli svej edno postize uspj eh po­
ko primj era gdj e s e dvoj ni udari mocu takti ckih elemenata zavla­
isprepl icu sa drugim taktickim cenj a i dvoj nog udaгa. 1. Та4 !
elementima. (Ovu ostroumnu zrtvu topa nije
rnoguce otkl oniti zbog prij etnj в
Ьij elog 2 . ТhЗ mat. Sada Ьiј еИ
odvlaci crnog topa n a 4 . red)
Br. 75

.
1 . . . Та4 : 2. Th3 + K d 4 3. Tl1 4 +
i to ј е dvo j n i udar.
Br. 77
V. BRON

• • • ••
в D, • •
• • " • �/; �

••• ВгtЈ•
Moie li crni igrati 1 Le4? •".� • ••
� •
. • • •

U ovoj dvosj ekloj pozicij i Ьilo

� в .
• �

Ьi pogresno i grati 1. Le4 ? • • • -� · • •

zbog 2. ThS + (Zavlacenj e) 2
КЬ7 3. Sd6 + (Dvoj n i udar) i cr­
• • • •
� " • •
• 1

ni Ьi izguЬ io lovca. Biieli vuёe i doЬiva

Br. 76 Izvanredna ј е pozicij a р о svo­

j oj logici i elegancij i и studij i
R ukopis Ferdesi Bron a. Izgleda kao dio sahovske
(1501) paгtij e. Rjesenj e studije se zasni­
va na navlacenj u s dvoj nim u­
darom . 1 . Тс8 ! Da3 (То је j edini
.
potez, ј ег na 1. . . Df7 slij edi
2 . Sd6 + ) 2. Sd4 + КЬ6 3. тьs +
Кс5 (Kod svih ostalih odgovora
pada dama) 4. ТЬ5 + Kd6 5.
Td5 + Ке7 (Ili 5 . . . . Кс7 6. Sb5 + )
6. Та5 ! Da5 : (Sada crni ne moze
ptkloniti zrtvu topa) 7. Sc6 + i
blj eli doЬiva.

Biieli vuёe i doЬiva

Vrlo interesa n tna starins ka ko­

nacnica ! Los rasp ored bljelih fi-
gura izgleda omogucuj e crnom U sahovskoj praksi vrlo cesti
izbj egavanje poraza. Medutim. su uspнtni dvoj ni udari .

49
 Br. 78
Biieli vuёe i doЬiva
Ovdj e odlucuj e 1. ТhЗ : ! (Od­
vlacenj e dame s odstranj ivanjem
obrane i zavlacenjem pod dvoj ­
n i udar) 1• Th3 : (Nij e bolje
• • •
ni 1 . . . . Tg6 2. ТgЗ ! ТgЗ : З.
Le6 : + Kg7 4. КgЗ :) 2. Le6 : +
Kg7 3. LhЗ :.
U otvaranj u i sredisnj ici sa­
hovske partije dvoj ni udar se
moze p oj aviti и mnogim pozici­
j ama.
Br. 79
Biieli vuёe i doЬiva
Ovdj e vidimo jednostavan slu­
caj dvoj nog udara. Bij eli osvaj a
figuru koristeci kri ticne tocke а5,
е7 i h7. 1. Da4 Ь6 2. De4 i crni
50
тога dati lovca zbog prij etnj e
mata.
Br. 80
Bijeli vuёe i doЬiva
Ov:dje Ьijeli provodi dvojni u­
dar napadaj uci kriticne tocke Ь7
i f7. 1. DЬЗ ! De7 (Ako crni na­
stavi 1 . . . . Dd7 onda 2. Db7 :
Dc6 3. Lb5 ! s osva·j anj em dame)
2. Lf7 : + sa slij edeCim 3. Db7 :.
Br. 8 1
Biieli vuёe i doЬiva
U ovom slucaj u dvoj nom uda­
ru prethodi odvlacenj e pomocu
vezi vanj а 1. Lb5 ! Db5 : 2. Sc7 : +
i bljeli doblva.
Dvoj nom udaru vrlo cesto pre­
thodi i odvlacenje.
 ј
Ovdj e е dV O J ni ud ar p �ipre-
.
tvom pj eS akaК. а izvodi
Br. 82
mlj en
;�
•

g7 2. f5 !
CHAI-STARUH IN
se da m 1. TdS +
. gubltka 1 ovca.
(Moskva 1 949) •
Lf5 . 3 · D cS ! i sada nema оЬ rane
od m а t а na f 8 ili
Zbog toga se Ј anovsk"I predao.

-
Bijeli vuёe i d О ь ·IYO

Crni skak ас" st ОЈ· 1· na kritiCnoj

ј
t oCki. Bijeli е mogao osvoj iti f'
guru nasta v kom 1. f7 + ! (:Zrtva i-
.
Kf7 .. 2а.
pje S aka zb og zavl acenj a kral]
. Dvoj ni ud а � _r;i
•

pod dvoj n 1 u dar) 1.

.
� na takve �1 ti ne toxk
oze Ьi ti uperen
е na k
• • •

Те4 : ! Те4 . 3 S g5 к g7 . c
+ 4. Se4 ·
О е е f"lgure
о-
• • •• . \,;
1ma
] · . ne s t ] prot1vniCk
Ј edn ostavn o
. ·1 1 1 p J eSac1.·
i 1 iJ
' epo doblo Ј· е
·
с igorin Ј anovskog :
Br. 84

Br. 83
C IGORI N-JANO VSKI
(Pariz 1900)

!?. 1

B i iel i vuёe i d О ь ·IYO

З
.
1. Se6 •· L еб . (I zn u dт ·
1· т
eno Jer
na
· · е
c +
·

� mat) 2. Dboi. s 7dvojnlm

Kf7 slij edi 2
К 6:
7 na tocke as 1 е7.
•.

udarom

51
 OTKRIVENI NAPAD
Napad Ьilo koj e figure na pje­
sake i figure ili na strates ki va­
zne tocke nije tesko primij etiti.
Od takvog napada se oblcno Ia­
ko brani. Opasn ij а metoda napa­
da је otkriveni napad. K od tog
taktickog elementa napad na o­
bj ekte protiynika desava se onda
kada se Ьilo koj а f igura makne
s linije na koj oj ј е rasporedena
tzv . >>linij ska f igura<-<, а to su da­
ma, top ili lova c. Cesti slucaj
. na е5. Dogada se da i udarna fi­
otk.c1venog napada је otkriven i
sah. Kod toga ј е dj elovanje li­
nij ski h figura upravlj eno protiv
pogresno Ьi Ьilo smatrati da ј�
protivnickog kralj a. Medutim
otkriveni sah i otkriveni napad
jedno te isto. Та dva t akti cka
eI�;n enta, naizgled, imaj u veliku
slicn.ost . N о, zbog osoblte ul oge
kral J a oni se razlikuj u ро svom
sadrzaj u.
Br. 85
ZUKERTORT-B LACKBURNE
(Lon don 1883)
Biieli v u ёe i doЬiva
U partij i Zukertort-Black­
burne Ьij eli је doblo jednostav­
�· De8 mat) 2. De7 : . Crni preda­
no : 1. Lg7 + ! Kg8 (Ili 1 . . Dg7 :
. .
]e.
52
Као sto se vid i uzrok gu Ьi tka
crnog ј е Ьiо prvo odskok lovca
s e-Linij e p oslij e koj eg se crn a
dama nasla pod udarom.
Figura ili pj esak koj i s\тoj im
odlaskom sa linije cini mocrucim
otk � iveni n apad linijske ftgure,
moze se n azvati - udarna ili
medufigura. Isto tako и razmo­
tren om primj eru prema navede­
nom Ьi udarna fi gura Ьiо lovac
gura istovremeno napada jedan
drugi obj ekt и protivnickoj pozi­
cij i, cime se poj acava efekt otkri­
ven og udara.
Br. 86
FLOHR-GEREBEN
(Mec-turnir
Moskva-Budimpesta 1 949)
Biieli v u ёe i doblva
Vec и vrlo teskoj pozicij i Gere­
ben је odigrao Sd4 : i previdio
jednostavnu komblnaciju otkri­
venog napada : 1. Sg6 + ! Tg6 : 2.
Те7 : . Crni predaje. On ne moze
uzeti damu zbog mata na h7. Ako
Ьi pak igrao 2 . . . . Th6 : onda sli­
,
jedi 3. cd 4 s velikom materijal­
nom prednoscu bljelog.
 Otkгi veni napad se moze pri­ Dd4 : 10. Lb5 + (Otkriven i nap ad)
mij eni ti и svakom stadiju parti­ 10. Lc6 11 . Dd4 :.
• • •

je - ра tako i и otvaranj u. Npr.

p oslij e poznatih teoretskih pote­
za 1. е4 с5 2. Sf3 d6 3. d4 cd4
4 . Sd4 : Sfб 5. Sc3 g 6 (То ј е tzv.
Zmaj eva varij anta и Sicilij an­
skoj obrani) 6. f4 Lg7 ? (Greska .

Neophodno је na ovom mjestu

i g1-ati 6 . . . . Sc6) 7. е5 de5 8. fe5
Sg4 9. Lb5 + Kf 8 ? i nastaj e po­ Sad, kada smo skupili vec ne­
zicij a и koj oj Ьijeli osvaj a damu sto iskustva, pogledaj mo dvije
s 10. Se6 + ! fe6 11. Dd8 : + itd. pozicij e iz partij a starih majsto­
U ovoj taktickoj operacij i linij ­ ra :
s ka figura је Ьila dama, udarna
fi gura Ьij eli skakac, а obj ekt na­ Br. 8 8
p ada - crna dama. Ujedno tre­ C IGORIN-TARRASCH
ba primijetiti da је и ovom slu­ (Monte Carlo 1902)
caj u Ы о prisutan i dvoj ni udar,
ј ег је crna dama Ьila napadnuta
i udarnom f igurom.
Korisno је znati i drugu teo­
retsku poziciju koj a nastaje и
Francus koj obrani poslij e 1. е4
е6 2. d4 d5 3. Sc3 de4 4. Se4 :
Sf6 5. Sf6 : + Df6 : (Nesto ј е bo­
l j e 5. . . . gf6 jer је crna dama
ovdj e lose postavlj ena) 6. SfЗ Ь6 ?
( Treb alo se vratiti damom na d8
i l i odi grati 6 . . . . h6) 7. LdЗ (Do­
bro је i 7. Lg5 Dg6 8. Ld3 s pred­
n o s c u Ьij elog) 7 . . . . Lb'i
Biieli vuёe i doЬiva
Br. 87
Veliki ruski sahist Cigorin na
krasan је nacin pobljedio Tarra­
s cha. 1. ТhЗ ! (Pogresno Ьi Ьilo
odmah igrati 1. Sg6 + zbog 1 . . . .
hg6 2. ТhЗ Th7 3 . Th5 : Th5 : i cr­
ni Ы ostao s figurom vise, jer
pada dama za topa. Interesantno
da је Tarrasch racunao upravo tu
varij antu kad је vukao svoj po­
slj ednji potez Tg8-g4) 1 Tfg7. • • •

2. Sg6 + ! (Otkriveni napad) 2 • • • •

hg6 3. f g6 ! (Vazan medupotez ko­

Biieli vuёe i doЬiva
Bij eli osvaj a damu p utem 8.
Lg5 ! Lf3 : (Ј ed ina obrana) 9. Dd2
j i sluzi da prekrije obranu topa
na g4, koj i sada neizbj ezno pada
i to poslije izn udenog nastavka)
3 DhЗ : 4. DhЗ : + Kg 8 5. Dg4 :.
. . • .

Crni predaje.

53
 Br. 89 Otkri veni napad moze Ьi ti i
bez saha . Primjere za to smo vec
ANDERSSEN-G ILLEL vidj eli kod analize pгethodnog
polozaj a . Medutim, treba primi­
j etiti da otkriveni napad bez sa­
ha cesto ima zamaskirani oЫik
i da ga је vrlo tesko otkriti.
U ovoj је pozicij i Marco pre­
dao ј ег је smatrao da gubl lovca
na d4 . Medutim, taj lovac nij e
Ьiо vezan nego samo pol uvezan.
Umjesto kapitulacije crni ј е sam
trebao doblti poslije 1. Lgl ! . . •

( Otkriveni napad bez saha) 2.

Kg l : (Ili 2 . Dd7 : Dh2 : mat, а
ako 2. Dh3 onda 2. . . . Tdl) 2 •

Biie l i vuёe i doЬiva • • • ТdЗ :.

Svakom sahisti је vrlo korisno
Jednostavna, ali l ijepa komы ... znati ј os j edan cesto vi dlj iV'i
nacij a dogodila se и ovoj An­ oЫik otkrivenog napada :
derssenovoj p artij i. 1. Lg5 Dg5 :
2. Df5 + (То ј е odigrano da se Br. 91
dama odvuce od obrane topa na
d8) 2 • Df5 : 3. TdS : + Kd8 :
• • •

4. Те8 mat .
Kasnije ј е velemaj stor Reti po­
kazao da је Anderssen mogao
dobi1ti znatn o jednostavn ij e : 1.
Td8 : + Kd8 : 2. Lg5 + (Otkriveni
napad) 2. . Dg5 : 3. Те8 mat.
• •

Br. 90
POPIL-MARCO
Biieli vuёe i doЬiva

1. Se4 : ! Ld2 : + 2. Sd2 : i Ьij eli

ostaje sa skakacem vise. Slicnih
slucaj eva Ьi se moglo vrlo mno­
go demonstrirati, ali sam tip
komblnacij e gdj e postoj i opozi­
cij a lovaca ili dame na dij agona­
li, а medusobno su podijeljeni
udarnom figurom skakacem, uvi­
jek ostaje nepromijenj iv . Kombl­
nacij e tog tipa mogu se naci u
Ьilo kom stadiju sahovske parti­
Crni vuёe i doblva je.

54
 Sve sto је receno о otkrivenom
napadu odnosi se i na konacnice
U mn ogim slucaj evima se kao
udarn a figura poj avlj uje pj es ak.
Br. 92
Crni vuёe i do Ьiva
Ovdj e odlucuj e : 1. . Se3 : ! 2.
. •
Те3 : d4 s osvaj anjem kval itete i
partije.
Narocito su interesantni pri­
mj eri kada ј е udarna figura ska­
kac.
Br. 93
K ONDRA ТJEV-LISICIN
(Lenj ingrad 1950)
Crni па potezu
То ј е Ьila mogucnost koj a se
nij e poj avila и partij i. Na prvi
pogled cini se da Ьij eli stoj i lo­
se zbog poluvezivanj a skakaca d7
ро vertikali. N о, kako da to cr­
ni iskoristi ? Ako nastavi 1. . . .
Le8 ?, onda slij edi 2. Sf6 ! (Polu­
\ e z ivanje
Т ј е preslo и otkriveni
napad) 2. . . . Тс8 (Ne ide 2 . . . .
Td6 : zbog 3. Se8 : + s viskom ska­
kaca) 3. Se8 : + Те8 : 4. Тс6 : i
Ьijeli mora doblti. Iz tog razlo­
ga, isto tako, nij e dobro 1. . . .
Kh8 (Sa cilj em da se pripremi
manevar Lf7-e8) 2. Se5 ! Tf8 3.
Тс6 : s prednoscu Ьijelog. Zbog
toga је crni prisiljen igrati 1 . • • •
с5 s povlacenj em и obranu .
Zahvalj uj uci velikoj manevar­
skoj sposobnosti dame, baterij a-<
>> -<
и koj oj ucestvuj e dama se cesto
poj avlj uj e s tempom.
U ovoj p ozicij i crni igra 1 . . • •
Dg5 + i stvara punu shemu ot­
krivenog n apada ро petom redu.
B aterij a koj a se sastoj i od dame
35
 Br. 94 Br. 95

Crni vuёe i doЬiva Biieli vuёe i do Ьiva

i lovca protiv obj ekta napada - Ovaj primjer ј е i dentican pret­

и ovom slucaj u dame . Poslij e iz­ h odn om. 1. Dd4 ! Те4 : (Na 1 . . . .
nudenog 2. Kfl, ј ег је inace Ьi­ Тс7 slij edi 2. Sd6 -+- sa slij edecim
jelom mat, crni је doblo s 2 . • • • 3 . D g4 : ) 2. De4 : i Ьijeli је dobl­
Lg2 + . \r en.

56
 OTKRIVEN I SAH
Sah dan1om, topom ili l ovcem,
koj i se poj avlj uj e kao rezultat
odlaska Ьilo koj e figure s linij e
dj elovan j a spomen utih figura,
nazi va se - otkrivenim sahom.
Br. 96
Biieli vuёe i doЬiva
(Mat u dva poteza)
Pomicanje topa sa d6 na Ьilo
koje polje stvara otkri veni sah
lovca s gЗ crnom kralj u.
Br. 97
Biieli vuёe i doЬiva
(Mat u dva poteza)
Na ovom dij agramu pomak
skakaca s g4 stvara otkriveni sah
topom s gl .
Mi сето и dalj njem toku na­
zivati tu fi guru ili pj es aka, cij i
pomak otkriva sah, medufigu­
rom ili udarnom figurom. Prema
tome na dij agramu 96 udarn a fi­
gura ј е top, а na dij agramu 9 7
skakac.
Znacenj e otkrivenog saha sa­
s to ј i se и tome da se udarna f i­
gura premjesta na takvo polj e
s kojeg ona sa svoj im slijedecim
potezom moze nanijeti osjetlj iv
gubltak protivniku. Katkada ј е
korisno istovremeno naj aviti sah
i sa udarnom figurom. То је
d vostruki sah.
Sada vec nije tesko razumij eti
kako treba Ьijeli igrati и razmo­
trenim pozicij ama. U prvoj od
njih dobro је 1 . Td2 + (J os ј асе
је 1 . ТЬ6 + zbog toga j er pjesa­
ci а7 i d7 ograni cavaj u pokretlj i­
vost crnog kralj a i on doblva
pj esaka а7 ili d7 и tom sluca­
mat . Ako Ьi maknuli s ploce
ju Ьi j edini ispravan potez Ьiо
1. Td2 + ) da Ьi slij edecim pote­
zom mogao osvoj iti crn u damu.
Isto se desava и pozicij i na dru­
gom dij agramu. Moze se igrati
1 . Se5 + i crni gubl damu. No,
j os је ј а се 1. Sh6 + + i 2. Tg8
mat. Ako Ьi crni lovac staj ao na
polj u h4 umjesto na е7 onda Ьi
praviln o Ьilo 1. Se5 + јег Ьi in a­
ce kralj pobjegao preko f8 i е7.
Dvoj ni sah se naziva takav
otkriveni sah kada i udarna fi­
gura napada na kralj a protivni­
mne snage. Od dvostr ukog saha
ka. Dvostruki sah је potez ogro­
postoj i samo jedna moguca o­
brana, а to је pobjeci kralj em.
Na dij agramu 97 na 1 . Se5 + cr-
57
ni moze odgovoriti 1 . . . . D g6 f
zastititi se od saha, а и sluca­
j u 1. Sh6 + + potez Dg6 vise ni­
je mo guc i crni је pri n uden na
Kf8 i li Kh8 . M oze se postaviti
pitanj e kako da se и praks i ро
stave takve pogodne pozicij e s
otkrivenim ili dvoj nim s a hom .
Poglectaj mo dij agra me 98 i 9 9
koj i se ne razlikuj u mn ogo o d
pret h o dnih dij agrama.
Br. 98
Bi ieli vu ё e i doЬiva
(Mat u tri poteza)
Br. 99
Biieli vuёe i doblva
(Mat u tri poteza)
Ako ih usporedimo mozemo
ustanoviti da se и оЬа slucaj a
desava to da Ьijeli dolazi do us-
58
pj eha zrtvom top a, kako Ьi na­
vukao crnog kralj a pod djelova­
nje otkrivenog saha. Navlacenje
n ij e jedina mogucn ost za pripre­
mu otkrivenog saha . On se mo­
... ze pripremiti i drugim takti ckim
sredstvi ma.
Br. 100
UTJUZANOV-KONOVALOV
(Kr asnodar 1950)
Crni v uёe i doblva
(Mat u tri poteza)
U ovoj pozicij i Ьij eli svoj im
poslj ednj im potezom Lf7-h5 po­
kusava sprij eciti prijetnj u mata.
M edutim, taj pokusaj nije urodio
plodom ј ег је crni imao vec una­
prijed pripremljenu komblnaciju
koj a se bazira na dvostrukom sa­
h u. Slijedilo је 1. Dg2 + ! !
(Zavlacenje) 2. Kg2 : Sf4 + + 3.
• . •
Kgl SЬЗ mat.
 Br. 101
Biieli vuёe i doЬiva
Ovo је primj er onom
slican
pretho dnom. Zrtvovavsi damu bl­
j eli је odvukao kralj a pod udar :
1. Dc7 : + ! t Кс7 : 2. Sd5 + + ! Кс8
3. S b 6 mat.
Svracamo paznj u citatelj u i na
to da su poslije 2. Sd5 + + i Ьi ...
jeli skakac i Ьijeli lovac Ьili pod
udarom crnih figura, me d utim,
on se n ije mogao time okoristiti .
Otkriveni sah ро vertikali ta­
koder ј е vrl o opasan :
Br. 102
Crni vuёe, Ьiieli doЬiva
Poslj ednj i potez Ьijelog и ovoj
pozicij i Ьiо је Tel , s prij e t njom
da se osvoj i dama. Da Ьi spasio
damu crn1 Ј е odgovorio 1 . . • .
Db4, ali na to se dogodilo nesto
j os gore : 2. Lb5 + + ! Kd8 3. Те8
mat, ili 2. . . . Kf7 3. Le8 mat.
Dajemo mogucnost samim ёitate­
lj i ma da se uvj ere da poslije 1 .
Tel sto god odigra crn i guЬi da­
mu ili doblva mat .
Analogni mat, ali и j ednoj slo­
zenoj f ormi sa navlacenj em kra­
lj a na verti kalu, Ьiо ј е ostvaren
и partiji Reti-Tartakower .
Br. 103
RETI-TARTAKO\VER
(Вес 1 9 1 0)
Bijeli vuёe i doЬiva
(Mat u tri poteza)
1. DdS + ! KdS : 2. Lg5 + + Ке8
3. Td8 mat ili 2. . . . Кс7 3. Ld8
mat.
А А А
I I I
Do sada smo analizirali takve
primj ere gdj e se kao rezultat
otkrivenog saha j avlj a mat kra­
lju protivnika ali, se to ne de­
sava uvijek. U mnogim slucaje­
vima stvar se zavrs ava osvaja ­
nj em materij ala .
59
 Br. 104 Br. 105

Biieli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doЬiva

Poslij e 1. Те5 : ! De5 : 2. Db7 : + ! notezu, nego cak postize pred­

КЬ7 : 3. S c4 + Ь ijeli ostaj e s to­
pom vise.
Na kraj u ovog dj ela treba reci
nekoliko rijeci i о tzv. »·mlinu-<-< .
Na ovom dij agramu Ьij eli ne
samo da post ize materij alnu rav-
nost : 1. ТЬ7 : + Ка8 2. Tf7 : +
Kd8 3. ТЬ7 + ! (Da Ь i se iznova
postavila shema otkrivenog saha)
3 . . . . Ка8 4. Tg7 : + КЬ8 5. ТЬ7 + !
К а8 6. ТЬ 4 + !.

POLUVEZIVANJE

Poluvezanom nazivamo on u fi­ Br. 106

guru ili pjesaka koj i ро bllo ko ­
j oj linij i stiti neku drugu svoju
figuru, pj esaka ili neku vaznu
tocku od napada protivnicke li­
nij ske fi guгe. Na dij agramima
1 06-1 10 navode se primj eri po­
luvezan i l1 fi gura i pj esaka.

U ovom p1"imj eru lovcem sa g5

pol uvezan је skakac na f 6 koj i
brani damu .
Biieli vuёe i doЬiva

60
 Br. 107
Biieli vuёe i doblva
Ovo ј е slican primj er - blj eli
skakac је poluvezan crnim l ov­
cem sa g4.
Br. 108
Bi ieli vuёe i doblva
Ovdj е ј е crni lovac pol uvezan
ро sedmom redu na koj em se na­
lazi Ьij eli top, а Ьijelim topom
s el је poluvezan crn i pj esak
na е6 . Znaci crni lovac i pjesak
brane svoj u damu.
Ovaj slucaj takoder se o dnosi
na pol uvezivanj e. Ovdje је po-
1 uvezan crni lovac koj i pokгiva
tnatnu tocku d8.
Br. 109
Biieli na potezu
Dij agram 1 1 0 pokazuj e primjer
poluvezivanj a topa . B i j eli ovdj e
gubl kvalitetu.
Br. 1 10
Bijeli na potezu
Svaki sahist mora nauciti da
za vrijeme i gre uoci sve poluve­
zane figure i pj esake kako и svo­
jem, tako i и protivnickom tabo­
ru. Poluvezana figura ili pjesak
su oblcno potisnute i ogran icene
и svom dj elovanj u. Ipak, za ra­
zliku od vezanih figura i pj esa­
ka (gledaj и dalj njem tekstu) one
se mogu pomicati ро cijenu ma­
terij alnih gubltaka. Oclatle dola-
61
 zi naziv ovog taktickog elementa
kojeg cemo dalje razmatrati.
Pogledaj mo j os jednom na di­
j agramu br. 1 07. Iako је skakac
s fЗ poluvezan, igraj uci 1. Se5 : !
Ldl : '? (Bolje ј е 1 . . . de5 2. Dg4 :.
.
i ako crni ostaje bez pj esaka) 2.
Lf7 : + Ке7 3. Sd5 daj е mat. Bi­
jeli је efektn o zavrsio partij u и
svoj u korist .
Greska Ьi Ьila osvaj ati pjesa­
ka d5 na dij agramu br. 1 06, ako
Ьi tu idej u bazirali na tome da
ne moze skakac s f6 vuci zbog
gubltka dame Poslije 1. cd5 ed5
.
2. Sd5 : ? umjesto osvaj anj a pje­
saka Ьijeli gubl figuru : 2
S d5 : ! з. Ld8 : LЬ4 + ! (Vrlo vazan
me dup otez) 4. Dd2 Ld2 : + 5. Kd2 :
Kd8 :.
Znaci, kad god se igra na po-
1 uvezi vanje treba pazlj ivo raz­
motriti posljedice naglog pomi­
canj a naoko nepokretne figure
ili pjesaka . U protivnom slucaj u
moze se desiti gruba pogreska .
Br. 111
Moie li Ь iieli igrati
U ovoj pozi cij i blj eli је sma­
trao da se top s ез ne moze po­
maknuti zbog gubltka dame ј
odigrao ј е 1. Tel ?, n o poslij e 1.
Та3 : + pala је nj egova dam a
• . .
62
Ip ak и ogromnom broj u sluca­
jeva poluvezane fi gure ili pjesa­
ci ne mogu se pomicati bez Ьilo
kakvih ustupaka. One su isto ta­
ko kao i vezane figure krasan
cilj za protivnicku ataku. Tako
npr. lJ poziciji na dij agramu br.
1 08 Ьij eli osvaj a kvalitetu na­
stavkom 1. Se5 Tfd8 2. Sc6 ! Dd6
3. Sd8 : а и pozicij i na dij agra­
,
mu br. 1 09 Ьij eli osvaj a lovca
poslij e 1. е4.
Pitanj a koje se odnose na po­
make poluvezanih figura i pje­
saka detaljno su razmotreni u
poglavlju >>Otkriveni napad«.
Sada prelazimo na analizu po­
zicij a koje su nastale iz partij a
• • • •
maj stora .
Br. 1 12
CIGORIN-B LACKBURNE
(Lon don 1883)
Biieli vuёe i doblva
Dobro ј е is koristio poluveziva­
nj e Cigorin и svoj oj partiji s
1 . Те1 ? B lackburneo m . 1. Ld5 ! (Bijeli ne
samo da ј е napao poluvezanog
lovca nego i prijeti matom и dva
poteza. Crni је Ьiо prisiljen dati
kvalitetu zbog toga j er ne ide
1 . . . . Lc2 : + , а Ьijela dama ј е
. branjena) 1. . . Tcl : + 2 . K cl :
•
Del + 3. КЬ2 Ка7 (Zbog prij etnje
mata и dva poteza ne moze se
uzeti Ьijeli top) 4. Td4 Lf5 5. Ь4
с5 6. Ьс5 d c5 7. ТМ Dd2 8. ТЬ7 +
Ка6 9. Lb7 + Ка7 10. Lg 2 + Ка6
11. Lfl + с4 1 2. Lc4 : + . Crni pre­
daje.
Polozaj dvij u figura iz jednog
tabora na Ьilo koj oj otkrivenoj
linij i cesto daje mogucnost da se
stvori poluvezivanje.
Br. 113
ALJEHIN-CHAJES
(Karlsbad 1 9 1 1 )
Biieli vuёe i doЬiva
Ovdj e bljeli postize pobj edu
poslije : 1. ТЫ ! La6 (N е ide 1 .
. . . Dc5 zbog dvoj nog udara -
2. Tcl . Lose ј е isto tako 1 . . .
Dc4 zbog 2. Da4 !, а takoder i
. .
1 . . . . Da5 zbog 2. Lb2 itd) 2. Dd6 !
f6 (Ako Ьi crni nastavio 2 . . . .
Se7 onda odlucuje 3 . Db4 : DЬ4 :
4 . ТЬ4 : Lfl : 5. ТЬВ + ) З. Tf cl Dd3
4. ТМ : g5 5. Td4 Db5 6. а4 DЬ7
7. Тс 7 DЫ + 8. Tdl. Crni pre­
daj e.
Prije nego se povuce slijedeci
potez treba ga uvijek pazlj ivo
provj eriti s takticke tocke gledi­
sta da se ne Ьi previdjela Ьilo
kakva kombln acij a protivnika.
Treba primijetiti da se и sahu
vrlo cesto susrecu dvojni udari,
ve zivanj a i poluvezivanj a.
Br. 114
GOTHILF-KISELJEV
(Moskva 1931)
Moie l i cmi igrati 1. • . . SсЗ?
Crni је bez provj ere odigrao
1. Sc3 s nadom da се ili raz­
• . •
mij eni ti skakace i zatim napasti
pj esaka d4 ili ga jednostavno
osvoj iti s 2. . . . Se2 + . Ali Ьijeli
је odgovori o, ne kao sto је oce­
kivao crn i Sd6, nego 2. Dd2 ! i
crni је zbog poluvezivanj a izgu­
Ьio skakaca, Istina, realizaci j a
postignute prednosti pokazala se
vrlo slozenom, jer је crn i uspio
za skakaca osvoj iti dva pj esaka.
2 Td4 : 3. Dc3 : (N aravn o, ne
3. D d4 : ? zbog 3 .
. . . •
. Se2 + ) 3
. . . . •
De5 : 4. Sd2 Dd5 5 . Sc4.
63
 I и konacni cama, bez obzira na Br. 116
pojednostavljenje pozicij e, cesto
susrecemo poluvezivanje.

Br. 115

Biieli vuёe i dobiva

Bij eli doblva lovca ili skaka­

ca : 1. Tcl Ь6 2. d4 Ld4 : З. Тс8 :
.

Crni vuёe i doЬiva Za konacnu pobj edu bljeli mora

samo prici pj esaku Ь6 k1·alj em i
Poslije 1. Td4 ! crni top ve­
• . .
dati topa za lovca i pj esaka Ь6
ze djelovanje dvij u bljelih figu­
ra i nema obrane od 2. . . . Lf8 ili organizirati napredovanje h­
s osvaj anjem lovca ili kvali tete. -pj esaka.

VEZIVANJ E

Vezanom figurom se naziva ona Br. 117

figura koj a stiti svog kralj a od
protivnicke linij ske figure. Na
dij agramima od 1 1 7-1 21 navode
se primj eri vezanih f igura i pje­
saka. Tako је na dij agramu 1 17
crnim lovcem Ь6 vezan blj eli pje­
sak n a f2.
Svaki sahist mora nauciti da
za vrij eme igre pazlj ivo uoci sve
vezane f igure i pj esake kako kod
sebe tako i и taboru protivnika.
Treba, takoder, dobro zapamtiti
da vezana figura ili pjes ak ne
mogu blti zastitnici Ьilo koje
druge f i gu r e i l i pjes a ka osim Crni vuёe i doЬiva

64
kralj a. Jedino и slu c aj u kada fi­ na g7, na dij agrюnu 1 1 9 crni m
gura ili pj esak obj avlj uj e sah i topom n a h2 vezan ј е Ьijeli p j e­
пalazi se pri tom pod udarom sak na с 2 . na dij agramu 12 0 Ьi -
s a m o g kl'alj a. Zbog toga na di­
j agгamu 1 1 7 crni moze slobodno Br. 120
igгati 1. . . • Dg3 : ! i ne treba se
boj ati Ьijelog pjesaka na f2. Zbog
prij etnje mata Ьijeli mora odgo­
vori ti 2. Lf3, na sto slij edi 2 . • • •

Lf3 : i Ьijeli se ne moze spasiti.

Sada је i pj esak s g2 vezan cr­
nom damom.
Br. 1 18

Crni vuёe, Ьiieli doblva

jelim topom s el vezana је crna
dama. Na dij agramu 1 2 1 Ьijelom
d amom vezan је lovac crnog na
polj u е7.
Br. 121
SMISLOV-ALATORCEV
(Moskva 1946)
Bi ieli vuёe i dobiva

Na dij agramu 1 1 8, pri potezu

Ьij elog, treba igrati 1. Sh6 + zbo g
toga sto ne ide 1. gh6 i kao
• • •

rezultat toga pada crn a dama .

Na dij agramu 1 1 8 Ьijelom da­
mom s g4 vezan је crni !Jjesak
Br. 119

Crni па potezu

I z istoga razloga na dij agramu

Crni vuёe i doblva
1 19 crni moze uzeti topom Ьije­
log skaka c a na dЗ.
Sva su dj elovanj a vezanih fi­
gura i pj es aka gotovo sasvim pa­
r alizirana. Npr. na dij agramu 1 20
crna dama је vezana blj elim to ­
pom s el i zbog toga se moze
pomicati samo ро e-lin iji.

65
 Sad se mozemo okгen uti malo
slozenij im primj erima. U partij i
Makogonov- C eh over Ьij eli је
svoj im poslj ednj im potezom po­
sao kгalj em s gl na f2.
Br. 122
MAKOGONOV-CEHOVER
(Tb l li s i 1 937)
ti·eba vise nikakvih гazj asnjenj a.
Vezane figure i pj esaci su o­
snova za provo d enj e raznih tak­
ti ckih operacij a jednostavnih ј
slozenih. Tako np1·. vezivanj e ce­
sto prethodi takti ckom elementu
zavlacenj a.
U ovoj dvosjekloj pozicij i crni
гj esava ishod borbe pomocu 1 .

•. . ТЫ + ! 2. К Ы : Dg5 :.
Kako postici pobj edu и slij ede­
cem primj eru ?
Br. 124

Crni vuёe i doЬiva

Plan ј е j asan - zeli kralj a

prevesti na damino krilo i sa­
mim tim Ьi izbavio svoj u damu
od prij etnj i N о p ravilna misao
.
Biieli vuёe i doЬiva
Izmj ena 1 . Td8 : + Dd8 : 2.
Ьij elog trebala је tocn u formu.
Lc7 : + Dc7 : nista ne daj e, ali
Trebalo је igrati 1 . Kfl. Crni је
iskoristio gresku protivnika na
slij edeci nacin : 1• Tf8 ! 2. Td8
• • •
1. Lc7 : + Dc7 : 2. TdS : + dovodi
(Protuvezivanj e) 2. Dh 4 + !
• • •
do pobj ede.
(Vrlo interesantan potez cij a Moze se pomisliti, da u ko­
snaga је и gore navedenim svoj ­ nacn icama vezivanj e nije j ako
stvima vezanih figura) . Dalje ne primjenj ivo, ali to nije tako !
Br. 123 Br. 125

Crni vuёe i doЬiva Biieli vuёe i remizira

66
 U ovoj poziciji upravo zahva­ cenj а topa) 2. . Те5 : 3. d4 Sd7
• •

l j uj u ci vezivanj u lovac postize 4. de5 + Se5 : 5. Lf4 i zbog neiz­

гemi protiv dva topa : 1. Кс4 i bj ezne iznudice crni guЫ jol 1
ako sada crni nastavi 1. Kd6
• • • skakaca.
onda kralj prekriva zastitu topa lnteresantan sl ucaj desio se и
na d5 i nakon 2. Ld5 : nastaje partiji Ragozin-B olesl avski :
teoгetski remi . Nista ne daje 1 .
. . . Td7 zbog 2 . Lf3 Td6 3 . Le4 Br. 127
itd. Jednom rj ecju, cгni se ne
moze osloboditi vezivanj a. RAGOZIN-BOLESLA VSKI
Vezivanj e se cesto susrece и ve­ (Moskva 1945)
zi sa drugim taktickim elemen­
tima.

Br. 126

Moie li crni igrati 1• • • • Kf7?

U zelj i da zadrzi slobodnog pje­

saka crni је povukao »prirodni�
Biieli vuёe i doЬiva potez 1. Kf7 (lspravno ј е 1 .
. . . ТЬ8 s vj eroj atnim remi1jem) 2.
• • •

1. Tel Kd6 (Na 1 . .. Sd7 sli­

.
e8D + ! (S idej om da se navuce
j edi 2 . d4 Kf6 3. de5 + Se5 : 4 . kralj pod vezivanj e) 2. Ке8 : • • •

Le5 : + i td) 2. Те5 : ! (Zbog navla- З. La4 i crni је predao.

NAVLA�ENJ E

Kod provodenj a taktickih ope- vec smo ga susretali и proslim

raoi j a vise puta treba navuci fi­
guru ili pjesaka protivnika na
Ьilo koje polj e. Тај takticki ele­
ment сето nazivati navlacenje.
On se izuzetn o cesto susrece i
poglavlj ima.
N avlacenje figure ili pjesaka
slij edi uvijek nekakav zamisljeni
cilj - mat, dvoj nj udar, veziva­
nje, vjecni sah, pat itd.

67
 Br. 128 Br. 130

Bijeli vuёe i doЬiva Biieli vuce i doЬiva

(M at u dva poteza) ( M at u ceti r i poteza)

.� ij eli momentalno doblva po­

та mat : 1. Lh7 + ! K h 8 2. Lg6 +
sl1J e 1. Tes + ! ! (Zr t va sa ciljem Kg8 3. Dh7 + Kf8 4. Df7 : mat.
da se navuce kralj ) 1. Ке8 :
• • .
Тај se slucaj navl acenj a kralj a
2. De7 mat. cesto susrece и praksi.
Mnogo koristi сето imati ako
pazlj ivo razmotrimo slij edecu iz­
Br. 129 vanrednu studij u :

Br. 1 31
L. KUBBEL

Bi ieli vuёe i doЬiva

U ovom primjeru do pobjede

dovodi 1. Lf6 + ! Kf6 : (Svi drugi
odgovori vode do gubltka dame)
2. Df8 mat.
Navlacenje neprij atelj skog kra­
lj a moze Ьiti izvedeno i be z
zrtava !
Bijeli vuёe i doblva
Bijeli pomocu navlacen j a kra­
lj a usp ij eva doblti partiju bez ob­
zira na materij alne gubl tke ! 1.
Se3 + ! Kg 3 (Do mata vodi 1 . . . .

Kh2 2. Df2 + itd) 2. D g4 + Kf2

Bijeli sa sahovima navlaci cr­ 3. Df4 + К е2 (Ili 3. . . Kel ali . ,

nog kralj a i istovremen o pripre- ne 3. . . . Kgl zbog 4. Df 1 + i ma-

68
t om и slij edecem potezu) 4. Dfl +
Kd2 (Ne smije se uzeti skakac
zbog gubltka dame) 5. Ddl +
К ез 6. Dc2 + К М (6 . . Kd4 7.
. .
Sf5 + ) 7. Db2 + SЬЗ (lnace је
mat и dva poteza nakon 8. Sc4 + ) .
Nastala је pozicij a koj u vidimo
na dij agramu 1 3 2.
Br. 132
L. KUBBEL
Bi ieli vuёe i doЬiva
Sta ј е blj eli postigao tim du­
gotraj nim navlacenjem kralja na
damin o krilo ? 8. Dаз + ! ! (Poslj e­
dnje, odlucuj uce navlacenje cr­
nog kralj a) 8. КаЗ : 9. Sc2
• • •
mat.
Br. 133
Em. LASKER-TARRASCH
(Мес 1 908)
Crni vuёe i doblva
Sada cemo razmotriti niz pri­
mjera navlacenj a figura sa ciljem
dvoj nog udara :
U ovoj zna caj noj partij i crni
ј е doblo poslij e : 1. g5 + ! 2.
• • •
Kg5 : (Na 2. Ке5 : slij edi 2 . . . •
Dc3 mat) 2. Sf7 + (Dvoj ni
• • •
udar) , јег је lovac na d5 polu­
vezan .
N avlacenje i dvoj ni udar ilu­
strira Rinckova studij a :
Br. 134
G. RINCK, 1903
Bijeli vuёe i doЬiva
Bijeli ј е uspio osvoj iti damu :
1. Та8 1 Da2 (Jedinstveni p otez.
Poslij е svih drugih poteza dama
strada zbog dvoj nog udara ili
vezi vanj а) 2. Та4 : 1 Dg8 3. Та8 !
Dh7 4. Lg6 ! (То је posljednje
navlacenje) 4 • Dg 6 : 5. Та6 + .
• • •
U ovoj znamenitoj studij i na­
vlacenje i dvojni udar se harmo­
nicno ispreplicu s idej om mata.
69
 Br. 135 Crni ima pjesaka manje i cini
V . i М. PLATOV, 1909 se da mu је poraz neminovan.
Medutim, и pomoc dolazi navla­
cenje s dvoj nim udarom i odvla­
cenjem (gledaj и dalj nj em tek­
stu) : 1." • •Т а4 + ! 2. Ка4 : (Ako
Ьi slijedilo 2. КЬЗ, onda odlucu­
j е 2. . . . D а 7 i 3. . . . Та 3 + ) 2
•

. Sb6 + 3. ТЬ6 : DcS :. U dalj nj em

• •

toku partij e crni је postigao remi

proganj aj uci Ьijel og kгalj a da­
mom.

Navlacenj e и vezi s drllgim

komЬinatornim elementima i i ­
dej ama razmatra s e и odgova­
Bi ieli vuёe i doЬiva
raj ucim poglavlj ima. Sada cemo,
1. Lf6 d4 2. Se2 ! (Jedino. Na 2. da Ьi upotpunili sliku, pokazati
Sf3 alD 3. Ld4 : + Dd4 : 4. Sd4 : nekoliko primjera :
K1d4 : 5. Kg4 КdЗ : 6. Kg5 Ке4 7.
Kh6 Kf5 8. Kh7 Kf6 i Ьijeli ne Br. 137
moze doblti) 2. alD 3. Scl 1
" • •
RATNER-POKORNY
(S neocekivano m prijetnj om mata
и j ednom potezu) 3 Da5 (Ne
• • • .
(Moskva 1946)
spasava 3. . . . h6 zbo g 4. Le5 ! ili
3. . . . Kd2 zbog 4. Sb3 + ) 4.
Ld4 : + ! (Zavlacenje pod dvoj ni
udar) 4 . Kd4 : 5. Sb3 + i Ьi­
• . •

jeli doЬiva.
Interesantnu komblnacij u pro­
veo је velemajstor B oleslavski :

Br. 136
FLOHR-BOLESLAVSKI
(Stockholm 1948)

Biieli vuёe i doЬiva

Jedn ostavno i lako ј е doblo

Ratner ovu partij u : 1. Lb2 ! Dg6
(U slucaj u 1 . . . . Db2 : onda po­
mocu odvlacenj а 2. Th6 : + Ьijeli
osvaj a damu, а na 1. . . . De7
slij ed1 2. Th6 : mat) 2. Lh5 Dh7
3. Le8 : Те8 : i dalje se sve svodi
na realizaciju postignute pred­
Crni na potezu nosti.

70
 Br. 1 3 8 dl D 5. ! ! (J os j edno na­
Td6 : +
vlacenj e, ali ovaj puta dame . Isto­
vremen o se unistava crni pjesak)
5. D d6 : pat. Izvanredna stu­
• • •

dij a.
Br. 140
BORISENKO-MEZEN J EV
( Kijev 1950)

Bijeli vuёe i doblva

U ovom primj eru Ьij eli doblva

navlaceci crnu d amt1 pod otkri­
veni n apad : 1. Те7 ! De7 : 2. Db4.
Da ne Ьi doblo mat crni mora
dati damu.
Br. 1 3 9
Crni vuёe i doЬiva
V. i М. PLATOV
Krasno ј е mogao doblti Meze­
nj ev Borisenka. 1 f2 ! (U par­
• • • •

tij i је Ьilo odigrano 1. . . . Ке4

p oslij e cega su se protivnici su­
glasili na remi) 2. Tg7 LЫ ! (Lo­
va c se zrtvuj e da Ьi se kralj a
zavuklo na prvi red i tako se
d оЫо vrlo vaz an tempo) 3. КЫ :
(Ili 3. Tf7 + Lf5 sa slij edecim
i zvlacenj em dame) 3. flD + . • • •

Br. 141
V. C EHOVER
Biieli vuёe i remizira

U ovoj pozicij i rezultat se mo­

ze postici j edino navlacenj em : 1.
Th 3 + ! (Crni se kralj navlaci sa
sahovima n a f-lini j u ili na 6. red)
1. Kg7 2. Tg3 + K h 6 (Ako
crni nastavi 2. . . . Kf6 onda sli-
• • •

j edi 3. Td3 ! Lf3 + ? ? 4. Tf3 : + sa

slijedecim 5. Td3 ili ako crn i na­
stavi 2 . . . . Kh7 slij edi 3 . Th3 +
i crn i kralj ј е p rinu d en stati na
6. red) 3. Td3 (Sada је taj potez -
pravovre men) 3 . . . . Lf3 + 4. Ка7 Bijeli vuёe i doblva

71
 U pozici j i na dij agramu Ьijeli Kf7 9. Kh6) 3. gf5 g4 4. f6 ! (Po­
mora doblti zahvalj uj uci svoj oj j avlj uj e se prijetnj a da pjesak
pozicionoj predn osti (udaljeni ude и damu sa sahom) 4 Kd6 • • • •

slobodnj ak i na drugom krilu je­ 5. а6 g3 6. f7 Ке7 7. а7 g2 8. f8D +

dan pj esak zadrzava dva protiv­ (N avlaci kralj a na 8. red) 8. • • •

nicka pj esaka) . Bijelom је samo Kf8 : 9. aSD + i Ьij eli doblva. lli
vazno pobolj sati pozicij u svog 1. Kd5 2. КЬ2 f 5 3. gf5 g4 4.
• • •

kralj a. Medutim, ne treba zabo­ а6 (Opet se postavlj а prijetnj а

raviti ni prij etnj и 1 . . . . f5 2 . gf5 da Ьiј ela dama izade sa sahom)
g4 i dame se и tom slucaj u na �• К с6
5. f6 g3 6. а7 Kd7 7.
f7 g2 8. a8D + i 9. f8D + . Poste­
• • •

ploci poj avlj uj u istovre meno.

Zbog toga treba igrati : 1. а5 ! pen o napredovanj e dva pjesaka,
Кс5 2. КЬ2 f5 ! (Na 2 . . . . КЬ5 3. korak ро korak, prvo је Ьilo pri -
К с З Ка5 : 4 . Kd4 К Ь 5 5 . К е 4 К с6 kazano и dij agramu br. 5 2. (N.
6. Kf5 Kd7 7 . Kf6 : Ке3 8 . K g5 : Grigorj ev) .

ODVLA�ENJ E

Takticki element odvlacenja U ovom primjeru crni gubl da­

provodi se и onom slucaj u kada mu poslije 1. Th8 + Kh8 : 2. Df7 :.
је p ot rebn o odvuci jednu od ak­
tivnih figura s vaznog djela bor­ Br. 143
benih djelovanj a. Као rezultat MORPHY-konzultanti
odvlacenj a oblcno se des ava to
da је narusena о bran a, sto do­ (Pariz 1 8 59)
vodi do momentalne katastrofe ili
do materij alnih gubltaka. Odvla­
cenj e је vr l o vazan element koj i
se susrece vrlo cest o. On se pri­
mijenjuje ne samo za vrijeme
napad а na kralj а, nego i kod
napada na druge obj ekte .

Br. 142

Biieli v u ёe i doЬiva

U ovoj poziciji Morphy је po­

Ь ijedio primij enivsi odvlacenje :
1. Ld7 : + Sd7 : 2. DbS + ! (Zbog
odvlacenj a skakaca) 2 Sb8 : з.
• • • •

Td8 mat.
N а isti nacin postize se i po­
bj eda и pozicij i na slij edecem
Biieli v u ёe i doЬiva dij agramu :

72
 Br. 14!
Biieli vuёe i doЬiva
1. Тс8 ! (Da Ьi se odvukla dama
od obrane tocke g5) 1 Dc8 : •
(Ili 1 . . . . Dd2 : 2. Те8 : mat) 2.
Dg5 + Kf8 З. Dg7 mat.
Br. 145
Crni vuёe 1 doblva
1. • • (Zrtvom kvali tete
. Tf2 : !
top se odvlaci od obrane lovca
Ы)
2. Tf2 : DЫ : + 3. Tfl
(Ovaj sah iznuduje odvlacen je
kralj а) 4. КЫ Dfl : mat.
Znaci, odvletcenje se primij e­
nj uj e onda, kada је potrebno
pris iliti j ednu od figura ili pje­
�aka protivnika da ode, da Ьi se
zatim nanio odlucuj uci udarac.
Samim time se odvlacenj e raz­
likuje od srodn og elementa - od-
stranj ivanj a obrane (gled aj da­
lj e) , gdje se pj esak ili figura koj a
brani, krace recen o zastitn ik,
ne odvlaci, nego se unistava. Ка о
dobar primjer za to moze nam
posluziti slij edeci primj er :
Br. 146
C EHOVER-SOKOLJSKI
(Lenj ingrad 1946)
• • •
Crni vuёe i doblva
Napad crnog је dostigao kul­
minacij u, ali kako nakon svega
toga doЬiti ? Crni је obratio paz­
nju na kriticnu tocku f2, koj a је
branj ena kraljem i damom. Ako
se odvuce dama, onda Ьijeli do­
· odi-
·
· · е1 i· зе pr1-
Ьiva mat. Zbog toga је crni
grao : 1 • Lа6 " i· ь IJ
• • • . •
silj en na momentalnu kapitula­
cij u.
Ovdje је crn i doblo odvlaceci
damu pomocu vezivanj a. Као sto
сето и daljnjem toku vidj eti.
odvlacenje i vezivanje se susrecu
Ld4 + !
vrl o cesto.
Slijedeci primj er је uzet iz va­
rij anata partije Tolus-Smislov"
Ova pozicij a mogla је nastati
и slucaj u da ј е cгni pogrije§io.
U stvari crni је igrao drugacije ј
partija ј е zavrsena remij em. Bi-
73
 Br. 1 4 7
TOLUS-SMISLOV
(Moskva 1950)
Biieli vuёe i doЬiva
j eli daje mat и dv a poteza : 1.
Tg8 + ! (Da Ьi odvukao topa) 1.
• • •Tg8 : 2. Sf7 mat .
Odvlacenje figura i pj esaka
protivnika postize se na razne
na c i n e , а n e samo pomocu zrtava.
Br. 148
Biieli vuёe i doЬiva
U ovoj pozicij i Ьijeli doblva
poslij e 1. f6 , sto ne samo da stva­
ra uporiste na f6, koj e је neopho­
dno za odlucujuci napad, nego i
odstranj uj e, zbog iznudenog 1
'
. . . g6, zasti tu tocke h6. D alje
s l i jed i 2. Dh6 i 3. Dg 7 m a t .
74
Br. 149
Biieli vuёe i doЬiva
U ovoj poziciji Ьijeli poslije 1.
Df5 ! s prij etnj om mata iznuduje
1 . . . . g6, s odstranj ivanjem za­
stite tocke f6 i kao rezultat toga
ostaj e s l o vce m v i se .
Br. 150
TRIFUNOVIC-RAGOZIN
(Mos kva 194 7)
Cmi vuёe i doЬiva
U part i j i Trifunovic-Ragozin
crni је odvukao topa napavsi ga
pj esakom : 1 • с5 ! 2. Tg4 (Jos
• • •
j edno, ova'j put odlucll'j uce odvl'a­
cenj e s istovremeni1m oslobada­
njem polj a) 2 • Те2 : ! i Ь i j el i
• • •
ј е p r eda o Na 3. De2 : slijedi 3.
. . DсЗ + 4. Dc2 Dc2 : mat.
.
.
 Br. 1 5 1 Br. 153
CEHOVER-KASPARJ AN
(Erevan 1 936)

Mofe li crni igroti 1. • • • De7?

Gruba greska ы Ьila 1

De7 ? ?, jer Ьi na to slij ect · i . 2·
�Щeli vuёe i doЬiva

Bijeli је ·O dvukao crnu damu Tg7 : + (Odvlacenje) s dob t o � ;�

dame . . . P�avilno је 1. . Ке8 i • •

t�� е . таta : 1. h5 ! Dh5 :

od. obrane skakaca pomocu prije­
ako b1Jeli nastavi 2. Tel onda 2
ТfЗ : + ! (Odvlacenje) з КfЗ
(lnace :
• • • • •

� lIJed1 2. Dh8 mat) 2. De6 : i c rni

Del : 4. Dg7 : s remijem.
Је us koro predao.
C esto . se susrecu odvlacenj a s
_
vez1vanJem.
Br. 152
FLOH R-KOTOV Br. 154
(Piarnu 1 947)

Bi ieli vuёe i doЬiva

Biieli vuёe i doblva

. ?а. Ьi proveo pjesaka u dam u

F!ohr је osvoj io kvalitetu po­ b1J ll
� . odvlaci lovca : 1. Ld3 ! i
mocu 1. Lg5 ! jer је lovac napao crn1 ] е P 1:isiljen na predaj u jer
na damu i topa, а njega se ne [� �� �: asava 1 .Kf6 zbog 2.
• . •

moze" uzeti . 5 t
1 P_?gl�daj mo sada primjere od­ Odvlace ? je se cesto poj avlj uj e
v acenJ а и konacnicama : и topovsk1m konacnicama.

75
 Br. 155
Crni vuёe i doЬiva
1. ТЬ5 ! (Odvlacenje s vezi­
• • •
vanj em) 2. ТЬ5 : dlD + 3. КЬ4
(Ako bljeli igra 3. Kh6 Dhl + 4.
Th5 Dg2 dovodi do mata) З.
Del + 4. КЬ5 De2 + .
Br. 156
А. TROICKI
Biieli vuёe i dobiva
U ovoj studij i Troickog bljeli
doblva koristeci se idej om od­
vlacenja. 1 . h7 Th2 2. Tf l + Кс2
3. Tf2 + Tf2 : 4. h8D ili 1 . h7 Td8
2. Тс6 + Kd2 3. Td6 + Td6 : 4. h8D.
Na istoj idej i zasn iva se studij a
Ет. Laskera.
76
Br. 157
Em. LASKER
Biieli vuёe i do Ьiva
1. КЬ8 ! ТЬ2 + 2. Ка8 Тс2 3.
Tf6 + Ка5 4. КЬ7 ТЬ2 + 5. Ка7
• • . Тс2 6. Tf5 + Ка4 (Ni ranij e ni
s ada crni kralj n ije mogao stati
na b-liniju zbog КЬ7 ili КЬ8)
1. КЬ7 ть2 + 8. Ка6 Тс2 9. Tf4 +
К а3 10. КЬ6 (S prijetnj om 11.
Tf2 :) 10 . ТЬ2 + 11. Ка5 Те2
• • •
12. ТfЗ + Ка2 13. Tf2 : ! (То је
odvlacenje s vezivanjem) 13 • • • •
Tf2 : 14. cSD i bljeli doblva.
Kod lose pozicije kralja u kutu
odvlacenj e moze Ьiti po�etak
matne komblnacije.
Br. 158
Biieli vuёe i doЬiva
(Mat u dva poteza)
 Ovdj e Ьij eli daj e mat и dva
pote z a : 1. Da6 : + ! Ьа6 2. Ld5
mat.
K atkada se zahvalj uj u ci odvla­
cenj u doblva samo j edan tempo,
tako rusi z amisao Ьijelog. Ipak
cгni nij e и stanj ll izbj eci poraz :
1 . Lg5 КЬ5 2. Le3 Ка6 3. Lc5 !
(Sada је crni prisi lj en vuci lov­
cem) 3. Lf4 4. Le7 1 (S prije­
• • •

ali se on moze pokazati kao od- tnj om Le7-d8-c7, sto prinuduje

1 ucuj uci . s te to cke gledista vrlo crn og kralj a na vracanj e na с6)
је interesantn a studij a Centl1гi­ 4. • . • КЬ5 5. Ld8 К с6 6. Lg5 !
n ij a : (S ovim odvlace c im potezom d o­
Ьiva se neoph odan tempo) 6 • • • •

Br. 159 Le5 7. LеЗ Lg3 8. La 7 Le5 9.

L. CENTURINI, 1 3 -17 Lb8 Ld4 1 0. Lh2 La7 11. Lgl !
( Ovo је poslj ednj e odvlacenj e)
1 1. . . . Lgl : 12. bSD i h-ijeli d o­
ЬiYa.
Br. 160

Biieli v uёe i dobiva

Plan dobltka је ovdje dovolj­

no j asan. Bij eli igra manevar s
Ld8-g5-e3-a7-b8, istiskuj uci cr­
nog lovca s duge dij agonale. Bi ieli vuёe i doЬiva
Medutim, tom planu se moze su­ (Mat u dva poteza)
protstaviti crni kralj , koj i se pra­
vovremeno р геЬа с uје n a а6 ј 1. Т с 8 + ! S c8 : 2. Sf7 mat.

ODSTRANJ IVANJE OBRAN E

Takticki element - odstranji­ cke pozi cije. Odatle s e taj ele ­

vanje obrane primijenj uje se u
onim slucaj evima kada је nuzno
pojedinu tocku и pozicij i pгo­
ti vnika lisi ti podrs ke. Radi se о
likvidacij i ili odstranj ivanj u ob­
rane pojedinih karika protivn i -
ment tako i naziva.
U ovoj pozicij i Ufimcev је za­
mislio plan s ko r istenjem kriti c­
nih tocaka g7, h6 i hЗ. Slij edilo

77
 Br. 161 K oj i је ovdj e naj bolj i p otez ?
U p a eti j i ј е slij edilo 1. . . . Tg2 : !
UFIMCEV-T AJMANOV
s a ciljem da se odstrani zastita
(Lenj ingrad 1949) kгi ti cne tocke fЗ. Bi j eli је Ьiо
prisilj en n a mater ij alne gubltke
zb og silne prij etnje 2 . . . SfЗ + .

i osvaj anj em da me .
N а toj
osnovi crn i ј е Ll slijede­
cem primj eru lako dosao do po­
bj ede :
Br. 163

Biieli vuёe i doЬiva

је 1. Lg7 : (Sa ciljem da se od­

strani zastita pj esaka h6 i pri­
premi dvoj ni u dar) 1 Kg7 : 2.
• • . •

ТЬ4 (Crni ne moze spasiti lovca

jer mu pгijeti mat) 2 Db6 З.
• • • •

ТЬЗ : Ь5 4. Те7 Тс8 5. De2 Tdc5 Crni vuёe i doblva

6. ТЬ5 : Tcl + 7. K g2 Dc6 + 8.
Kh3 Tf8 i sada naj jednostavnije 1 • • • • ТЬ2 : ! 2. ТЬ2 : Lc3 : 3. Dcl
od svega је 9. Dg4 + Dg6 (Inace Lel : itd.
slij edi 1 0. Dg5 mat) 10. Dd4 : + Br. 164
Df6 11. Tg5 + .
BOTVINIK-C EHOVER
Pred nama ј е j os jedna inte­
(Moskva 1 935)
resantna pozicij a :

Br. 162

Bijeli vuёe i doblva

Ј edina figura koj a brani crnog

Crni vuёe i doЬiva kralj а ј е skakac. Poslije likvida-

78
cij e skakaca Ьij eli odstra n j uje Slicna ро idej i ј е po z i cij a na
zastitu tocke h7 . 1. Tf6 : ! Lf6 : (Na dij agramu br. 165, koj a se cesto
1 . . . . gf6 slijedi mat и dva po­ p oj avlj uj e и konacnicama. Bij eli
teza) 2. Dh7 + Kf8 3. Tel ! (Na mora igra ti 1. Tcl Kd5 2. Тс4 :
taj nacin је odrezan kralj u put, ТfЗ : + 3. Kf3 : К с4 : 4. Ке4 s r em i ­
tj . o d s tu p nica) 3
• Le5 4. D h8 +
• . . j em.
Ке7 5 . Dg7 : + Kd6 6. De5 : + Kd7
7. Df5 + К с6 8. d5 + Кс5 9. Lаз + Br . 166
К с 4 : 10. De4 + К с3 11. LЬ4 +
К Ь2 1 2. DЫ mat.

Br. 165

Biieli vuёe i doЬiva

Bijeli doblva odstranivsi obra­

nu crnog skakaca. 1. Те 5 : fe5 2.
Biieli vuёe i remizira Td6 : i crni ј е predao.

PREKRIVANJ E

Medu taktickim idej ama vidno Br. 167

mj esto zauzima prekrivanje. 0-
vaj element se primijenj uje ta­
KIRILOV-VATNIKOV
da kad treba bilo koj u tocku na (Vilnus 1 949)
Бahovskoj ploci odrezati od linij ­
skih figura protivnika koj e је u
tom momentu zasticuj u. Oblcno
se takticka operacij a prekrivanj a
izvodi sa zrtvom figure ili pje­
saka sa oiljem da se prekine
odn. prekrije dj elovanje linijskih
figura.
Pogledaj mo zavrsetak partij e
Ki rilov-Vatni kov.
Ovdj e crna dama brani crnog
od prij etnj e Ьijelog 1 . Lg8 + .
Kako da se сгnа dama makne od
zast ite tocke g8 ? Odvlacenje ili Biieli vuёe i doЬiva

79
odstranj ivanje obrane ovdj e nije takoder vodilo 2. De7 : DhЗ + 3
moguce. J edino ig 1' aj uci 1. Те8 ! ! Tg2 fЗ itd.
Ьijeli moze p ostici uspj eh. Npr. : C esto se moze susresti prekгi­
1. De8 : (N а 1 . . . . Le8 : sli­
• • •
vanj e и vez i sa losom z ast itom
j edi 2. Lg8 mat) 2. Le8 : LeS : 3. posljednj eg re da.
De6 La4 (Ili 3 . . . . Lg6 : 4. hg6 +
Br. 169
Kh8 5 . De8 + Lf 8 6 . Df 8 : mat)
4. Df5 : ТЬ8 (N а 4. . . . ЬЗ slij edi ZUBAREV-ROMANOVSKI
5. Se7 + Kh8 6. Df8 + sa slij e­
decim 7. Dg8 mat . Pomocu po­
(Moskva 1 920)
teza 5. Se7 + »prekriva<-< se ob­
rana polj а f8) 5. Se5 + Kg8 6.
De6 + Kh7 7. Dd 6 : itd. Razmo­
trivsi sve te varij ante Vatnikov
se pos lij e 1 . Те8 predao.
Isto tako ј е zavrs i la partij a iz ­
medu Zuravlj eva i Borisenka :

Br. 168
ZURAVLJEV-BORISENKO
(Moskva 1949)
Crni vuёe i doЬiva

U ovoj partij i је slij edilo 1 .

Tel + ! 2. Sel : Dfl + 3. Kh2
. • •

Le5 + 4. g3 Dh3 : + 5. Kgl Ld4 +

6. Tf2 Dg3 : + 7. Sg2 Lf2 : + i Ьi­
j eli ј е predao . Zrtva topa 1 . . . .
Tel + odvukla ј е skakaca i do­
zvolila prekrivanj e vazne tocke
fl .
Br. 1 70
RETI-BOGOLJUBOV
(New York 1 924)
Crni vuёe i doЬiva

Crni Ьi mogao brzo doblti po­

mocu 1 . . . . fЗ, ali pomicanj u
pjesaka smeta Ьij ela dama koj a
cuva tocku fЗ. Odvu c i ili od ­
strani ti damu nij e moguce i zbog
toga treba p ribj eci prekrivanj u.
Slij edilo ј е 1 dЗ ! 2. LdЗ : fЗ
3. Те3 (Ili 3. De7 : Dh3 + 4. Kgl
. • • •

Dhl mat) 3. . Dhl + 4. Tgl

• •

Dgl : + i Ьijeli ј е predao zbog

neizbj eznog mata (5. Kgl : Tdg8 +
6. Kfl Thl mat) . Do poraza је Bijeli vuёe i doblva

80
 K rasno ј е doblo Reti B ogolj u­ Br. 172
b ova и vaznoj pa rtij i na pozna­
LIPNI CK I-S O K O LJS K I
(Ode s a 1 949)
tom supeг- turnirн и N ew Y o r ku
1 924 : 1. Tfl ! Td8 (Druga obrana
Ьi mogla Ьiti 1 . . De7, ali tada
Ы odlucivalo 2. Lf7 +
. .

Kh8 3.
L d5 ! - p rekrivanj e i otkrivanje
te otkri veni na p ad - 3. . . . Df6
4 . D c8 itd . , а ako 1 . .. Dd8 onda
.

2. Df7 + Kh8 3. Df8 : + Df8 : 4 .

Tf8 mat) 2. Lf7 + Kh8 3 . Le8 ! !
( Efektn a z r tva sa c i l j em p rekri­
vanj a) i crn i је predao.
U vezi s tim ј е velem tij stor
Ragozin p roveo got ovo istu kom­
Ь i n acij u, i stina u n e s t o drugaci­
j i m okoln ostima :
Biieli vuёe i doЬiva
Br. 171 dutim, dalj nj i tok p ar t ij e p oka ­
zuj e da Ьij eli moze forsirano os­
voj'i ti kvali t etu koristeci niz tak­
RAG O Z I N-T AJMANOV
(Le nj in grad 1 945)
tickih elemenata. 1. Sd8 ! (Sa ci-
lj em da se prekrij e zastita topa
na а8 i da se odv u c e dam a s p o­
lja Ь7) 1 • De7 ( Los e ј е 1 . . . .
. . •

Td8 : zbog 2. Тс7, а na 1 . . . Dd5.

slij edi 2. Tfdl) 2. De4 !. O r i gi­

nalno !
Prekгivanje moze Ьiti samo je­
dna od varij anti Ьilo kakve slo­
zeпe komblnacij e .

Br. 1 73
C I G O RIN-SCHOW A LTER
Bi ieli vuёe i doblva (Вес 18 98)

1 . Se4 ! (Vazn o prevodenj e ska­

kaca, bez koj eg је komblnacij a
blj elog nezamisliva . Pr i j ev re meno
Ы Ьilo odmah 1 . Df7 : + Kh8 2.
Df6 + Kg8 3. D e 6 + Kh8 itd) 1.
.• • Lf8 2. Df7 : + Kh8 3. Sf6 !
Lg7 4. Se8 ! ( N e samo da prij eti
5. Dg7 : mat n e go i prekriva po-
lje f8 s p r i j e tnj om 5. Df8 + Lf8 :
6. Tf8 mat) . Zbog toga se ј е crni
predao.
Cini se da za crnog ne:ma ni­
kakvih opasnosti na vidiku . Ме- Bi ieli vuёe i doblva

81
 Ovdj e odlucuje, kao sto se de­ Br. 175
silo i и partij i, 1. f6 + ! ! za oslo­
FRIEDSTEIN-ARON JIN
badanj e polj a f5 i napada na
skakaca g4, zatim za napad na (Moskva 1944)
kralj a i djelomicno zbog prekri ­
vanja obrane lovca na е7, ako Ьi
crni odgovorio 1. . . . Tf6 :. Po­
slije 1. Kf6 : Ьijeli је bez
• • •

muke postigao p objedu igraj uci

2. Df5 + Kg7 3. Tg4 : + , ј ег tu
ne pomaze 3. Dg4 : + 4. Dg4 : +
• • •

Tg6 z bog 5. Tg8 + ! Kg8 : 6. Dg6 : +

itd.
Br. 174
BOLESLA VSKI-DUS­
-HOTIMIRSKI
(Moskva 1 942)
Biieli vuёe i doЬiva

Ovdje Ьijeli moze dobl ti poslije

1. а7 Da2 (Ili 1 . . . . De4 + 2. Kh2)
2. Lb5 + Ке7 3. La4 ri Ьijeli pje­
sak prolazi и damu .

Br. 176

Biieli vuёe i doblva

Bij eli dominira na tocki g7 (tri

napada prema dvij e obrane) i
zbog toga Ьi mogao odmah uzeti
crnog pjesaka. N о, znatno ј е ј а­
се, kako ј е odigrao velemaj stor

Boleslavski, 1. Sde7 ! povezuj uct
j edni m potezom dvije takticke
ideje - prekrivanje tocke g7 i
otkri veni napad na tocku е6.
Crni је Ьiо pгisiljen na predaj u.
Prekrivanje moze Ьiti prove­
deno i pomocu j ednostavne ideje
da se Ьilo koj a figura ili pj esak
postavi na vertikalu ili dij ago­
nalu sa cilj e m da se ogranici ak­
tivn ost figure protivnika.
1.
Moie li Ьiieli igrati Dd6 :?
Greska Ьi Ьila uzeti pjesaka na
d6, jer na to crni odgovara 1.
• • •SdЗ + ! (Zrtva za prekrivanje
tocke d6) , s osvaj anjem kvali tete
(istina za dva pj esaka) .
Prekrivanje se susrece i и otva­
ranj u i и konacni ci.
Pogledaj mo teoretsku poziciju
na Ov"om dij agramu. Ona se ро-

82
 Br. 1 77 Kg 4 Тав 4 + 6. КgЗ таз + 7 . Kf2
Та2+ . ке з таз + 9·в Кте4в Та4 +
10. К е 5 Та5 + 1 1 . К а + 12.
�
Kd7 та 7 + 1 3. Sc7 I bljeli do-
Ьiva.
. ..
Nesto Је Је dnostavш · a stud1]B
. .
з
Lazara :
Br. 1 79
F. LAZAR

- �

Bijeli vuce ' doЬiva

" •

javlj uзe. и Sicilijan skoз. obran1

.
•

Bijeli I? ost �"е predno�t oslije L

Lb 5 + з еr I� nuduje Љ 1Р· : · g Sd7
s P rekri van J· ет obran e I ub l ­
tkom 8 kakaCa na g4 ili 1 . Ь g
Sc6 • •

(Beznadno . з е i 1 . · · .Ld7 z о
•

2. J:? g)4 ·. gdJ e se pojavl з u з�

•

· vezi - ·

Biieli vuёe
vanзe 2 Sc6 : Ьс6 3 L c6 . +
• о
• • •

·
Interesant а је stu ct i J· a vele - 1 . � f4 + КЬ6 2. �е6 Те8 (Ina�e
majstora Ко�оva .. nasta з e P rekrivan з e . Р otezom 3 .
Sd8) з . gSD ! (Ovo Ј е . z" rtva n o-
Br. 1 78 voг o �ene dame s i deз i:n da se
odvuce top) 3 • Tg� . 4 . Sf8 !
• • •
A. KOTOV · е. Sada se j oS cml
(prekrivan]
" • •

pokusava spas1· t1· patom) 4 •

�. · � ·� • z bog
•

Tg5 5. Sg6 , а li ne 5 . еS D ?. ?.
• �" "•m
�•• • 5 . . . . Те5 + ! 6 D e5 : pat.
� п l•
·

Br. 180
�···•• • �.
�
- HE LGARTEN-DIMER .1
�� ·�ltJ•
' �•
·

��. �-
-
1-• ·
-

�- • в
•. ��• • �.••��. .· � .t.
•.•·�. -- �.
�
• • •
. �• •m B •
�•
7.�. · � • ·� �
· !'.!

• п. 11 -�
� •
. оА �-
в�
-
�
�

Bijeli vuce ' doЬiva

·- • ��� -�·
-
" •

1. т : + 2•
f � . . аоrekrio
1
8
f6 Та8 3. S �8 d·� .
(Bijel1 з е
jeti 4 . f�ri
роl з· е f8 i p n-
Crnom . P reostaje je-
dino Ј? u� aj isko г1sta y anj a p o-
•�• . •.• � �m�.
• .• • • - 1
. • �

sljedn J eОg s re d st v a - v eCnog !l a­

Т а б + 4 Kg � Та5 + 5.
ha) 3. • • • . 1� Crni vuce • •
• doЬiva

83
 Prekrivanj e se cesto susrece i
и topovskim konacnicama. (Po­
gledaj dij agram br. 21) .
Crni је postigao uspjeh za­
hvalj uj uci prekrivanj u i djelo­
micno odvlacenj u. 1. h5 + !
• • •
(Da Ьi odvukao kralj a od obra­
ne pjesaka f5 i samim tim pri­
premio slijedeci potez. Crni је
prisiljen prihvatiti zrtv u pj esaka,
jer Ьi na 2. Kf 4 slijedilo 2. . . .
h4 itd.) 2. Kh5 : а5 ! ( Sprecava 3 .
Kg4, na sto Ьi crni odgovorio 3 .
. . . Td4 + 4 . Kf3 ТЬ4 s prekriva­
njem b-linije) 3. аз ( Neocekiva­
no se bljeli nasao и iznudnici.
Potezi kraljem su nemoguci, а
potezi topom dovode do gubltka
pjesaka f5) 3. . Те2 (Crni ceka
• •
dok se iscrpe potezi a-pjesakom)
4. Kg4 (Ovo ј е jednako kapitu­
laciji, ali spasa ionako vise nije
Ьilo) 4 Те4 + 5. КfЗ ТМ ! !
(Krasan primjer prekrivanj a) i
• • • •
crni ј е doblo .
Zahvaljujuci prekrivanju b l jeli
se spasava u slij edecoj interesan­
tnoj pozicij i :
Br. 181
L. KUBBEL
Biieli vuёe i remizira
1. ТЫ + !. Ьi uzimanje
Sada
Ьij elog topa dovelo do pata, а na
1 . . . . К с6 prek1·iva se zastita da-
84
me na h1. Remij и vode ostali
potezi kralj em : 2. Thl : Lh l : 3.
К с5 :.
Tesko si је predstaviti da Ь ij eli
moze doЫti slijedecu p ozicij u :
Br. 182
V. PLATOV
Bijeli vuёe i doЬiva
Crni ima vrlo mnogo moguc­
nosti obrane kao sto su : 1 . . .
Thl + i 2 . . . . Tgl + , 1 . . . . Td4 +
.
i 2. . . Tg4, 1 . . . . Td8 2. Lf8
Td4 + i 3 . . . . Tg4. Medutim, Ьi­
.
jeli svejedno postize uspj eh s
1. Ld6 ! (Prekrivaj uci polje d8
sada prijeti 2. g8D Th l + 3. Lh2 !
Th2 : + 4 . Kg3 s dobltkom) 1 . • • •
Td4 + (Ako Ьi crni n astavio 1 .
. . . Tgl, onda Ьi dobltku vodilo
prekrivanje s 2. Lg3, ako pak,
odmah 1 . . . . Thl + , onda 2. Lh2 ! !
Th2 : + 3. Kg3 Thl 4. Kf2 ! Th2 +
5 . K f 3 Th3 + i Ьijeli marsirajuci
ро f-liniji osvaj a pjesaka f5 , а
zatim se vraca kraljem na g 2)
2. Kh5 Tg4 3. Lf 4 + К с2 (Poslije
3 . . . . Tf4 : nastaje teoretski iz­
guЬljena pozicija) 4. Lg5 (Ј os
jedno prekr'ivanje) i pjesak od-
lazi и damu.
u sahovskoj praksi vrlo је
rasprostranjen slijedeci oЫik pre­
krivanj a :
 Br. 1 8 3 Br. 1 84

O. DURAS

Moze li Ьiieli igrati 1. Tg4 : ?

Bijeli vuёe i doЬiva
Ako Ь i j eli i g 1-a 1. Tg4 :, ond a
s l i jedi 1. Sd4 + i, kao poslje­ navlj a n j a pote za, dob l va . P re­
d i c a zrtve sa sahom, prekriva se
• . •

p rivanj e se ovdje postize pomoc u

zastita t op a . Sada је crn i taj koj i
treba doblti . Na 2. cd4 (Ili 2 .
Tgd4 : c d4 3. cd4 Tg4, а d o Ь i t ku
vodi takodeг 2. Tad4 : cd4 3 . Tg6 :
zrtve topa : 1. Tdl + ! Ке7 2. Td6 ! !.
C rni ј е p r i n ud en uzeti ponude­
nog topa prekгivajuci d - linij u
cime se pos t i ze d obltak. 2.
,

Kg6 : 4. cd4 Kf5 5 . КdЗ Kf 4 6 . (N ije bolje ni 2 . . . . Тс2

• • •

Ке2 КgЗ 7 . Kfl Ld 4 : sa slijede­
c im 8. . . . h5) 2. Tg4 :.
• • •
Bijeli, koristeci prekrivanje zbog
zastite od vjec n o g saha i l i ро-
K d6 :
z b o g 3. Тс6 ! ! Тс6 : 4 . Ка7 ili 3 .
. . . Td2 4. Tcl s prije tnj om Tal)
3. Кс8 Тс2 + 4. Kd8 i nema zasti­
te od b8D.

BLOКADA
U sahovskoj praksi se ne je­ i do d rugih ne p r i j a tn i h poslje­
damput sus recu takve pozi c1i je , dica.
и koj'i'ma ј е poi re bno prisiliti Br. 185
protivnika da zauzme jednom od
svoj ih figura ili pjesakom b llo
koj u tocku. T akav takticki ele­
ment se n a zii va Ыokadom. On se
osoblto cesto p rim ij en j u je и po­
zicij i kod napada na kr a l j a i
kod s l obod n i h pjesaka.
Zahvalj uj uci Ы okadi , polj a, f i­
gure il i pjesa c i se pregra du j u , i
,

druge f igure iz isto g tabora ne­

maj u pгistup k njemu, sto ob1i ­
cno dovodi do narusavan j а su­ Biieli vuёe i doblva
ra d nje i zmedu figura i p j esa ka (Mat u dva poteza)

85
 Crni ima lose postavljenog kra­
lja, ali za to on ima veliku ma­
terij alnu prednost. Bijeli gubl
jer mu ne uspijeva matirati cr­
nog kralj a. Medutim u pomoc
dolazi Ыokada : 1. d6 + Ld6 : (Sa­
da је polje zaЫokirano i crnom
kralj u је odrezan posljednj i put
za Ьiј eg) 2. Lh4 + Tf 6 3. Df 6 : +
Ке8 4 . Dg6 mat.
Br. 186
BOTVINIK- KERES
(Mec-turnir 1948)
Biieli vuёe i doЬiva
Ova је pozicij а mogla nastati
и partij i Botvin1i k-Keres. Ovdje
doblva 1. Lb5 + s idej om da se
izazove 1. . . . Ld7, sto Ыokira
OSLOBAf>ANJ E POLJA
Katkada se desava da vlastita
figura ili pjesak smeta и provo­
denju takticke operacije. Као
posljedica toga poj avljuje se po­
treba da se figura zrtvuje s ide­
jom da se oslobodi odn. deЫokira
polje koje ona zauzima ili zbog
odlucujuceg otvaranja linija, di­
jagonala i horizontala.
86
izlaz crnom kralju i nakon toga
slijedi 2. Dh8 mat. Drugi od g o­
vori nisu takoder zadovolj ava­
juci . Npr. 1 . . . . Kd8 2. Tdl + ili
1 . . . . Td7 2. Lg5.
Br. 187
Biieli vuёe i doblva
Ovdje Ьijeli ne igra 1. Dg6 + ,
јег Ьi na to crni kralj otisao na
f8, nego 1. Dg8 + ! i poslije iznu-
denog 1. Lf8 s Ыokiranjem
• • •
posljednjeg izlaza svom kralj u
slijedi 2. Dg6 + Ке7 3. LM :
mat.
Sto se tice Ыokade slobodnih
pjesaka i stvaranja pregrade gle­
daj drugu knj igu.
Najjednostavnii j i pr1m]er za
deЬlokiranje pozicije је slijede­
ci primjer :
Као sto se vidi, vlastiti top
smeta Ьijelom da da mat na g7.
Sta da se radi ? Potrebno је od­
mah osloboditi polje g7 od topa
ро Ьilo koju cijenu. U partij i ј е
 Br. 188
LISICIN-ZAG ORJ ANSKI
(Moskva 1 9 36)
Biieli vuёe i doЬiva
(Mat u tri poteza)
Ьilo odigrano 1 . ТЬ7 + ! (Zrtva sa
ciljem deЬlokiranja) 1. КЬ7 :• • •
2. D g 7 mat.
Br. 189
KOTOV-KERES
(Budimpesta 1 950)
Biieli vuёe i doЬiva
Kotov, da Ьi slomio svog pro­
tivnika, Ьira naj kra6i put k po­
bjedi koristeci takticku idej u za
oslobadanje polj a. 1. Тс7 : + ! (0-
slobodivsi polj e е7 za damu sa
istovremenim zavlacenjem crnog
kralj a na predposljednj i red i
sada na 1 . . . Кс7 : slijedi 2. De7 +
Кс6 3. Dd7 mat, ili 2. . . Кс 8 3 .
.
Tf l s lakim dobl tkom) 1
.
КЬ5 . . . •
2. De7 а5 3. Dd7 + Ка6 4. ТЫ
i crni је predao. Na 4 . . . De8
slij edilo Ы 5. Та7 + ! (Potez od­
.
vlacenj a) , а ako crni na s t av i 4
. . . Sa3 :, da Ьi zastitio polje Ь5,
.
onda ј е п а ј j e dno�taYn ije 5 . Т Ь 6 : +
КЬ6 : 6 . Dc6 mat .
Br. 190
LIBERMAN-SIMEANU
(Rumunjska 1 9 5 0)
Crni vuёe i doЬiva
Zavrsetak ove partije ј е jedno­
stavan i dobar primjer . Crni ј е
postigao efektnu pobjedu na­
stavkom 1. е 4 ! (Oslobada po­
• • •
lje е5 sa ciljem da se otvori dij a­
gonala al-h8) 2. Df5 : Dc3 : +
(Prekrasna zrtva dame) . Bijeli ј е
Ыо prisiljen n a kapitulaciju, jer
Ьi 3 . Ьс3 LаЗ : dovelo do mata.
Ost гoumna ј е komblnacija Ro­
manovskog osnovana uglavnom
na deЫokiranju. Crni tek sto ј е
uzeo Ьijelog skakaca na d5. Cini
se da Ьijeli mora uciniti to isto,
medutim, Ьijeli је pripremio ma­
lo iznenadenje. Slijedilo ј е : 1.
Lb5 ! (Sada је dami osloboden
87

Biieli vuёe i doblva
put na h5 i prij eti 2. Th7 : +
K h 7 : 3. Dh5 + L h6 4. Dh6 : mat.
Sve se to dogodilo zahvalj uj uci
oslobadanj u polj a е2) 1 . . . . Lh6
2. Ld 7 : Lg5 : 3. ed5 Td8 (Gubl,
takoder, 3. . . . Sd7 : , zbog 4.
Th7 : + ! K h 7 : 5 . Dh5 + Kg7 6.
Dg5 : + Kf8 7. Dh6 + Tg7 8 . Tg4
ili 5 . . . . Lh6 6. Th4) 4. Th7 : + !
Kh7 : 5. Dh5 + Lh6 6. ТЬ4 Sg4 7.
T g4 : Tg4 : 8. Dg4 : Td7 : 9. f6 ! i
cгn i ј е predao.
Br. 192
NENAROKOV-ABAZA
(Moskva 18 99)
Biieli vuёe i doЬiva
88
Pjesak е5 uvelike smeta odlu­
cuj ucem napadu Ьij elog, jer on
ogranicava dalekometnog lovca s
Ь2 . 1 . е6 ! Le6 : 2. Tg6 : + ! Kf8
(Тор se nij e smio uzeti zbog ma­
ta na h8) 3 . Dh6 + Ке8 4. Tg8 +
Tf8 5. Tf8 : + Lf8 : 6. De6 : + Se7
7. Lb5 + Тс6 8. La4 : Db6 9. Se5
i crni је ргеdао .
Tako smo obj asnili, da se и
procesu borbe pojedine figure i
pjesaci pokazuj u kao suvisni i
nek o risni, te cine samo stetu.
Br. 193
LISICIN-SOKOLJSKI
(L e n j ing ra d 1 9 47)
Biieli vuёe i dobiva
Ovdje se kao >>suvisna«< f igura
pokazao top na fб. On tгеЬа u­
stupiti svoje mjesto lovcu. Po­
slij е 1. Tg6 : + ! fg6 2. Lf6 Kf7 3.
Ld3 (S prij etnj om 4. Tfl) 3
Sd2 4. е5 ! (Ј os jedno deЫokira­
. • • •
nje ; prijeti 5 . Lg6 : + Kg6 : 6.
Dg5 + Kf7 7 . Dg7 mat) 4 Те5 :
5. Le5 : de5 6. Dh7 + i crni је
. • . .
predao, јег su neizbjezni teski
materij alni guЬici.
Zahvalj ujuci otkrivanju linije
pomocu deЫokirar1j a ceski maj ­
stor Pokorny је Ьгzо realizirao
svoj u pozicionu prednost :
 Br. 194
POKORNY-BERNDSSON
(Cehoslovacka-S\1edska 1 93 0)
Bi ieli vuёe i dobiva
Bijelon1 ovdj e smeta vlastiti
pjesak na f5. Zbog toga је slije­
dilo 1. Те5 : ! ( Zbog odvlacenj а
pjesaka f6) 1. . . fe5 2. f6 ! (De­
Ыoki e a l a se toc ka f 5) 2
•
. ef6 3.
Tf6 : ! ( S prij etnj om 4. Th6 : + ) 3.
. . . K g8 4. ТЬ6 : Та8
(Ј os jedno deЫokiranje da Ьi se
oslobodio put dami) i crni је
pi-·e dao zbog mata u dva poteza.
Br. 195
SOKOLJSKI-SAIG IN
(Kijev 1 9 5 0)
Biieli vuёe i doЬiva
Paгtija Sokoljski-Saigin zavr·
sila је j ednost a vno i vrlo elegan­
tno. Bijeli је nasao izvanredno
rjesenje : 1. Tf3 ! ! gf3. Crni је pri­
nuden prihvatiti ponudenu zrtvu
topa јег inace sli j edi 2. Dh7 mat,
n o istovгemeno sad ulazi и igru
oslobodeni lovac cl. Poslije za­
klj ucnog udara 2. Lh6 : Saigin ј е
Ьiо prinuden n a predaj u, jer ј е
neizbjezan mat и neko l ik o po­
teza. Npr. 2. De7 (Ili 2. . . .
. •
Те7) 3. DЬ7 + K f8 4. D h 8 + (Za­
•
vlaci kralj a s idejom prekriva­
n j а) 4. . . . Kf 7 5. Dg7 : ma t .
Oslobadanje polja moze se pri­
mijenj ivati ne samo za vodenje
napada, nego i z a obran u. Као
primj e r cemo uzeti zavrsetak
partije Smislov- Mikenas.
Br. 196
SMISLOV-MIKEN A S
. • • (M o skv a 19 49)
5. ТЬ8 +
Biieli vuёe i remizi ra
Као posljedica odlicne obrane
crnog, napad, koji је Ьijeli vo­
dio na kraljevom krilu, ј е pot­
pU'n o isp a r i o Sada Ьije l i trazi
nacin da se spasi poraza. Kako
.
da se to ucini ? Smislov је n a ­
sao izvanredan izlaz : 1. Le3 ! !
Ovim ostroumnim potezom blje­
li rj esava nekoliko Ьitnih pitanj a.
Као prvo oslobada se polje h6
89
s idej om vjecnog saha. Zatim, Br. 198
ako Ьi crni nastavio 1 . . . LеЗ :, .

TARTAK OWER-SCHLECH TER

onda se prekriva polj e e l i po­
slije 2. Tf7 ! sto је ranij e Ьilo ( Вес 1 908)
nemoguce, Ьij eli cak i doblva.
Zbog toga su se protivnici spora­
zumjeli na remi ј ег, stvarno,
nakon 1 • De3 : slij edi 2. Dh5 +
• • •

K g8 3. Df7 + Kh8 4. Dlt5 + Kg8

(Ali nikako 4. . . Kg7 ? zbog 5.
.

Tf7 + Kg8 6. Dh7 mat) 5. Df7 +

itd., s vjecnim sahom.

Crni vuёe i doblva

(Mat u ceti ri p oteza)

Druga pozicij a ј е mogla na­

chter. Ovdj e crni daje mat и 4

Takticki element oslobadanj a
polj a primij enj uje se i и konac­
nicama. Pokazat сето kao pri­
mj er cet,i ri interesantne konacni­
ce iz maj storskih partij a.
Br. 197
stati и partij i Tartakower-Schle­
poteza : 1 . . . . Tf2 + ! (DeЬlokiranj e
polj a fЗ) 2 . КЫ ТЬ2 + ! (Zavlace­
nj e) 3. Kh2 : Sf3 + 4. КЫ Tgl :
mat .
Br. 199

Bi ieli vuёe i doЬiva

Biiel i vuёe i doblva
{Mat u dva p oteza)
U prvoj od njih Ьij eli је posti­
gao uspj eh zahvaljuj uci deЫo­
kiranj и : 1. Те8 + ! Le8 : 2. D g7
mat, ili 1 . . Ке8 : 2. De7 mat.
. .
U ovoj pozicij i pjesak f5 sme­
ta bljelom oko provedbe dvoj nog
udara . Jednostavna racun ica po­
kazuje da se moze igrati 1. f6 + !
Kf8 (Ili 1 . . . . gf 6 2 . Sf 5 + ) 2.
fg7 + Kg8 3. Sf5 i crni nema

90
obrane od prijetnje 4. Th2 ili 4. Br. 200
Те2 s prodorom na poslj edn j i
re d
.

Interesantan ј е put do dobl­

tka и ovoj pozicij i. Koristeci se
deЫ okiranj em i dvoj nim uda­
rom crni forsirano osvaj а lov­
ca : 1.. dlD + ! (DeЫokira se
. •

polj e d2) 2. Ldl : Dd2 (Zbog mo­

gucnosti ovog poteza zrtvovao se
i j aki slobodni pj esak) 3. Df2 :
Ddl : + 4. Del Del : + 5. Kel : Sf4
6. Kf2 K g6 i Ьijeli је predao. Crni vuёe i doЬiva

IZNUDNICA

Svaki s ahista tezi da svoj po­ Iznudnica је takav polozaj fi­

tez iskoristi sa sto vecim efektom
za postizanje nekog cilja. U ot­
varanju npr. prednost prvog po­
teza ostavlj a Ьijelom dugotrajnu
inicij ativu. Medutim, postoje i
takve izuzetne pozicije и koj ima
је pravo na potez iz odredenog
razloga nepogodan i bolje Ьi Ьilo
da se pravo na potez preda pro­
tivniku.
gura ili pj esaka, gdj e j edna od
s,tгana ima 1m aterij alne ili pozi­
cione gubltke zbog svog poteza.
Naj kraci put do pobj ede и pri­
mj eru 201 ј е : 1. Та8 (Ili Ьilo koj i
dгugi potez topom р о a-liniji)
koj im se predaj e red poteza pro­
ti vniku. 1. . Kcl 2. Tal mat.
. •

Br. 201
Br. 202 i 203

Biieli doЬiva
(Mat u dva poteza ) Bi ieli doblva

91
 Ovd j e Ьijeli d o b l va ovako : 1 . Br. 205
Кс8 !. Sada ј е crni и iznudnici .
On m o ra o d g o vo r i t i 1 . а6 i l i
1 . . . . а 5 , а o n d a slij edi Ь6-1Ј7
. .

-b8D + .

U dijagran1u 203 d ob l t a k se
pos ti ze gotovo na isti nacin : 1.
Kf7 ! h6 2. h5 ili 2. Kg6 : hg5 3.
hg5. A ko је u. po c et n oj pozi cij i
na potezu crn i , onda na 1 h6 • . • •

odlucuje 2. h5 ! K h 7 3. Kf7 gh 5
4. g6 Kh8 5. g7 + itd . , а n a 1 .
h5 d o b l va 2. Kf7 Kh7 3 . Kf6 Kh8
. . .

4 . K g6 : .
Biieli vuёe i doЬiva
(Mat u dva poteza )

U ovoj pozicij i blj eli daj e mat

u dva poteza ! Potez Ьij elog l,
Kf7 iznuduje Ьilo koj i potez lov­
cem, na sto slijedi 2. Lg7 : mat.

Br. 206
Ne predstavlj a osoblti ргоЫеm
ni slijedeci primjer :

Br. 204

Biieli doblva

Nista ne daj e 1 . Tg7 + КЬ8 i

bl j e l om ne preostaje n ista drugo
nego da ponov i pozicij u s 2.
Tg8 + . Jedin o j edan pr ic e kni po­
Biieli doblva

tez topom р о osmom redu, kao

Od l ucuj e ako ј е bljel i na po ­
npr. 1. Th8 , daje nam potreban
,

tezu, 1. а4 , sto stvara izn udnicu

itd, rezultat zbog toga sto sad crn i
mora igrati 1 .
1 • • • • Ь5 2. аЬ5 K h 7 3. Kf7 :
а kod poteza crn og 1. Ь5 po­ • • •
Kd6 2. КЬ6
. • •

trebno је od i grat i 2. а 3 ! i opet Tf7 3. а7 Та7 : i crni је ostao

је nas t ala iznudni ca. bez topa .

92
 Br. 207
Crni doЬiva
Pomocu iznudni ce и neki m po­
zicij ama top doblva protiv ska­
kaca ili protiv lovca. Ovdj e ј е
potre bno odigrati samo 1 .
ТЬ7 da se preda potez Ьijelom.
Br. 208
B ii g • • •
• • • •
• • -�·
• • • •
• • • •
• • • •
• • • •
• • • •
Biieli doЬiva
Ovdj e odlucuj e 1. Та8 Kh8 2.
Tf8 : mat. C1-ni kralj је Ьiо po­
tisnut k nepovolj nom uglu (radi
se о crn om polj u kod crnopolj ­
nog lovca sto mozete usporediti
na dij agramima 293 i 346) .
Ovaj pгimjer nam ilustrira iz­
nudni cu и damskoj konacnici.
Crni gubl, iako ima pjesaka vi­
se, zbog loseg p olozaj a svog kralj a
Br. 209
L. KUBBEL
Crni vuёe, Ьiieli doЬiva
i
zbog neophodne potrebe da mora
• • .
vuci potez. N а 1 . . . . Ка4 ili 1 .
. . . Ка5 slij edi 2 . Da3 mat. Nije
dovolj no za spas 1. . . . Df2 zbog
2. Dc3 + sa slijedecim Da3 mat.
Ako crni nastavi 1 . . . Dcl (Ili
1. . . . Da l 2. Dc3 + Ка4 3. Ь3 +
.
itd) onda slij edi 2 . Da3 + Кс4 3 .
Ь3 + i Ьijeli doblva .
Br. 210
А VERBAH-LUBLINSK I
(Moskva 1950)
Bijeli vuёe i doЬiva
Poslije 1. h5 crni је dosao и
iznudnicu i predao. Ne preostaj e
ти nista osim 1 . . . . Ld7 (Ili 1 .
93
 Ь4 2. а Ь 4 Lb5 3. Lf6 : ) 2. Lf6 : materij alnim gublcima i � i . matu4
gfG З. h 6 sto је, naravno, bez­ npr. .. 2 . Dd6 D d4 : mat 1 11 2 . g
nadno . Dh2 mat .
Br. 211
RAGOZIN-RAUZER Br. 213
(Lenjingrad 1 936) C IGORIN-SCHIFFERS
(Petersburg 1900)

Crni doЬiva
Biieli vuёe i doЬiva
D a Ьi postigao po�je � u crni
mora prepustiti protivn 1k� -k_o2 U ovoj poziciji �ij �li . је odi­
tez ! 1 Lg6 ! 2. Ь 4 (I11_ . с grao 1. Tg5 !, ogran 1c1y�1 pok :�
КЬ4 3. КЬ2 LdЗ : ! 4 L d З : h2) 2. tljivost crne dame. Crn1 �е pr: J
• • • •

а4 !. Bijeli preda з e . v
_.
• • • ·er moze vuCi samo p з esac 1 m�,
] t" potezi Се brzo presahш ti .
Br. 212 �ij �li moZe prisiliti crnog na �1 �­
nudnicu i potezima topom ро -
SZILY-BALOGH -liniji.
(D opisna p artij а)
Br. 214
I . KLING i В. HORROWITZ,
1 85 1

Crni vuёe i doblva

р O S1 IJ
. .e 1• Kh7 Ьijeli је
pre d ао J· er з· е dosao и iznudn 1 cu.
• • •

Svaki nj egov potez vod1· ve i I· k·I m

·

Biieli vuёe i doblva

94
 D a Ьi se ogranicila pokretlj i­ Br. 216
vost protivn ickih figura j edna od
Р. MORPHY
stran a moze katkad pribj egnuti
zrtva m a.

U o voj studij i Ьij eli, zahvalj u­

j uci zrtvi lovca f orsirano posti­
ze pozicij и и koj ој svaki potez
,

crnog vodi gubltku. 1. LfЗ + Kgl

2. Lhl ! ! K hl : 3. K fl (Crni ј е u
iznudnici) 3. • • •d5 4. ed5 е4 5.
d6 еЗ 6. d7 е2 + 7. Ке2 : K gl 8.
d8D ЫD 9. Dd4 + Kh2 10. Dh4 +
Kg2 11. Dg4 + Kh2 12. Kf2 i Ьi­
jeli d oblva.
Biieli vuёe i doЬiva
(Ma t u dva poteza)
Pozicij a na slijedecem dij agra­
mu poznata је vec j ako davno :
Th6 ! gh6 ili (1 . . . . LЬЗ 2. Th7 :
Br. 215 mat) 2. g7 mat.

Br" 217
SZILY-BALOGH

Biieli doЬiva

Kako da Ьij eli realizira mate­

rij aln u prednost ? Ako nastavi 1 . Biieli vuёe i do Ьiva
Sg7 : Kg7 : i H 1 . Sh6 : gh6 n astaje
teoretski remi. Do pobj ede vodi 1. Kg8 ! Lg4 (Na 1 . . . Le 4 Ьi­
jeli moze odgovoriti 2. Se6 : ) 2.
.

1. SgЗ Kg8 2. Se4 Kh8 3. Sf6 ! !

gf 6 4. Kf7 i s l ijedi mat и dva Sg6 ! Ldl 3. Sh8 ! Lh5 4. Kg7.
poteza ili 1. K g 8 2. SgЗ КЬ8
. • •
Crni se nasao u iznudnici i on
3. S e4 Kg8 4. Ке8 (Predaje se neizbjezno prvo gubl pjesaka f7 ,
а zatim i part i j u .
potez proti vniku) 4. K h8 5.
• • •

Sf6 ! ! gf6 6. Kf7. Najve c u pri m jenu iznudn i c a

nalazi и kon acnicama . U otvaгa­
Ovaj proЫem Р. Morphya rje­ nj u ili и sred i s nj ici iznudnica se
sava se pomocu iznudnice : 1. sus rece vгl o rij etko.

95
 U konacnici da Ьi se predao
potez protivniku cesto se primje­
nj uj e metoda tzv. triangulacije.
Ona se susrece uglavn om и pje­
s ackim konacnicama. C itav smi­
sao te metode sastoj i se и tome
da kralj marsira ро stranicama
trokuta i cini tri poteza, а isto­
vremeno kralj protivn ika nema
te mogucnosti. Као rezultat toga
nastaj e pocetn a pozicija, ali s
drugim igracem n a potezu.
Br. 218
ALATORCEV-Konzultanti, 1934
Biieli doЬiva
Kad Ьi sada Ыо crni n a pote­
zu, nasao Ьi se и situacij i da
brzo gubl. Npr. : 1. . . . d4 2. ed4
Kd4 : 3. КfЗ Kd5 4. Кез Ке6 5.
Ке4 Kf6 6. Kd5 Kf5 7. Кс5 Kf4 :
8 . КЬ5 Ке5 9. Ка5 : Kd6 1 0. КЬ6
Kd7 1 1 . КЬ7. Poslije 1 . . . d4
.
2. ed4 Kf4 : 3. КdЗ zadatak blje­
log је posve jednostavan. Kod
povlacenj a crnog kralj a s 1 . . . .
Kf5 d obltku vodi 2 . КdЗ Ке6 3.
Kd4 Kd6 4. f5 Кс6 5. Ке5 , ali и
partij i na potezu је Ьij eli ! Po­
stavlj a se pitanj e da li Ы se ta
pozicij а mogla postic1i , ali da ј е
na potezu crni ? Pokazuj е s e da
је to moguce ako Ь ij eli nastavi
1. Kel ! Kf 5 2. Kd2 Ке4 3. К е2.
Sada ј е zahvalj uj uci tome sto је
kralj isao ро trokutu e2-e l - d 2 i
96
U Cinio tri poteza, а С1Ћi kt·alj za
to vrij eme samo dva. Dakle igrac
na potezu u pocetn oj pozicij i se
promij enio. Znaci и tom se ma­
nevru ро stranicama t t·o kuta i
ci ta va metoda sastoj i.
Vratimo se razmotгenoj pa1"­
tij i. Tu ј е potrebno primij etiti da
poslije 1. Kel ! ne spas a\�a 1 . • • •
d4 (Umj esto 1 . . . . Kf5) 2. ed4
Kd4 : (Ili 2 . . . . Kf 4 : 3. Kd2 Ке4
4. КсЗ) 3. Kf2 К с4 4. Ке3 КМ
5. f5 ili 5. Kd4. S dгuge strane
Ьilo Ьi pogresno igrati 1. K d l ?
ili 1 . Kd2 ? zbog 1 . . . . dЧ: ! 2 . ed4
K d4 : ili 1 . Kfl zbog 1 . . . . d4 !
2. ed4 Kf4 : ! i cгni Ьi p ost igao
remi .
Br. 219
FAHRNI-ALAPIN
B i ieli doЬiva
U partij i Fahrni-Alapin, kod
crn og na potezu, Ьijeli Ьi odmah
doblo, npr : 1 . . . . Кс7 2. Кс3 КсВ
3 . КЬ6 ili 1 . . . KdB (1 . . . . КЬ8)
.
2. K1d6 Кс В 3 . с7. Medutim, na
potezu је Ыо Ьijeli i on је morao
koristiti metodu trokut a odn.
tгiangulaci j u i slij edilo ј е : 1.
Кс4 КЬ8 (Ne mij enj a n ista na
stvari 1. . . . Kd8 ili 1 . . . . Кс7
zbog 2. К с5) 2. Kd4 Кс8 3. Kd5 !
i crn i se nasao u iznudnici.
 Metoda triangulacij e moze se
primijeni ti ne samo u pjesa ckim
k o n a c n i cama.
Br. 220
I. RABINOVI C , 1 938
Biieli doblva
Bijeli postize pobj edu pomocu :
1. K d 8 ! КЬ8 2. Kd7 Kg8 3. Ке8
i nastala је pocetna pozicij а, no
na patezu је crni.
Br. 221
А. PHILIDOR, 1 7 77
::::::::±::3
Biieli doblva
Ovdje Ьij eli za pobjedu treba
prepustiti potez protivniku me­
todom triangulacij e. Medutim,
trokut ne opisuj e kralj nego da­
ma. 1. De5 + ! К а8 (Ne mijenj a
nista na stvari 1 . . . . Ка 7, а na
1. .. Кс8 slijedi 2. De8 ma t) 2.
.
Dal + КЬ8 (Inace slij edi 3. Dh8
ma t) 3. D a5 . Vratili sm o se u
p ocetnu pozicij u s tim da ј е n a
potezu crni, s t o ј е i Ь i о c i l j ci­
tavog manevr a. Тор se s a da mo­
ra odmaknuti od kralj a i on se
lisava nj egove podrs ke. Kod toga
su topu dostupna samo Ьij ela
p olj a, jer se pokazuje da na cr­
nima momentalno p ogiba zbog
dvoj nog udara. Npr. 3 . . Tg7 4 .
De5 + ili 3 . . . . Те7 4 . Dda + . O d­
. .
mah gubl i 3. . . . Кс8 zbog 4.
Da6 ! ( Vezivanj e) . Medut im i na
Ьijelim polj ima top for;iran o
pada. Zbog primj era razmotrit
сето 3 . ТЫ. B i j eli n a s tavlj a
. • .
4. De5 + Ка8 5. Dh8 + К а7 (5 .
. . . ТЬ8 6 . Dal mat) 6. D h 7 + .
Pr e porucuj emo citatelj u da sa­
mostalno pгoradi na poj edinim
detalj ima Philidorove pozicij e -
da nade pobjedu na 3. . . . Т Ь3,
3 . . . . Tf7 i 3 . . . Th7. Ta koder
.
obra camo paznju cit atelj ima na
cestu gresku koj a se desava ne­
iskus nim sahistima. Umjesto da
p redaj u potez proti vniku meto­
' т dom trian gul acije, oni igraj u
pravolinijski 1 . Da6 ? Тс7 + 2.
КЬ 6 ? ? i p adaj u u j ednostavnu
patnu komblnaciju 2. . . . Тс6 + !.
Br. 222
doЬiva !
Tko vuёe -
97
 Osim metode tro kuta cesto se Br. 223
primj enj uje druga metoda i gre
I. BETINS
na iznudnicu, koj a se moze na­
zvati �> metoda prod uzavanj a pu­
ta<<.
Ovdj e crni doblva p omocu 1.
. Kd2 ! 2. Kf4 КdЗ 3. Kg3 Кез :
itd. Da Ьi postigao uspjeh i p o­
• •

stavio bljelog u iznudnicu, crni

kralj је donekle produzio svoj u
marsutu na tocku dЗ, sto је i
dovelo do predavanj a poteza pro­
tivniku . Pogresn o Ы Ьilo, odmah,
1. . . . КdЗ, z b og 2. Kf 4 i и iz­
nudnicu је рао crni. K od bljelog
na potezu pobjeda se postize pu­ Bi ieli vuёe i doblva
tem 1. Kf5 ! Kd3 2. Kf 4.
Poslj ednj a idej a је nasla pri­ u konacnom zbroj u i dovelo do
mj enu и mn ogim sahovskim par­ iznudnice. Momentaln o 1 . Kf2
tij ama i и studijskoj kompozi­ Kh2 2. КfЗ КhЗ davalo ј е samo
cij i. remi. Interesantna varij anta se
Npr. и ovoj studij i Bet'i,n sa posti z e p os lije 1. Kg2. U tom
• • •

Ьijeli doћiva poslije 1. Kel ! Kh2 slucaj u crni guЬi samo zbog јег
2. Kf2 Kh3 3. Kf3 Kh2 4. g4 itd. se kralj nasao na g-linij i. 2. g.t
Poslije 1. Kel blj eli kralj је pro­ f g4 3. f 5 gЗ 4. f6 gf6 5. h6 f5 6.
duzi o svoj put na polj e f2 s t o ј е h7 f4 7. b8D f3 8. DaS.

98
 МАТ (OP�EN ITO)

Prij etnj a mata vr l o cesto ulazi Br. 2 25

и sastav jedno s tavni h i slozenih ARONJIN- C EHOVER
takti ckih operacij a. Ovo pogl av­ (Lenj ingrad 194 7)
lje сето po sveti ti razmatranj u
matnih kombl n acij a.

Br. 224
BONDAREVSKI-KER ES
(Moskva 1 94 7)

Bi ieli vuёe i doЬiva

(Mat u tri poteza)

Bij eli moze dati mat и tri po­

teza : 1. De6 : + ! (Odvla c enje) 1
Те6 : (Nije bolje ni 1 . . . . Tf7)
•

• • •

2. Tg7 + Kh8 3. Tf8 : mat. Zaba­

vno је to da ni ovu mogucnost
nisu z a mi j et ila оЬа protivnika !
Biieli vuёe i doЬiva
(Mat u sed a m poteza)

Bijeli d oblva zbog toga sto se Br. 226

c rni kralj nalazi и matnoj mrezi.
BARCZA-TARNOVSKI
Bijeli treba samo srus iti pj esa­
(Savno-- Z droj 1 950)
cki st i t koji stii ti crn og kralja.
1. ТЬ6 : + ! (Ovaj j edno s t avan po­
tez B ondarevski nije nasao и
сај tn otu) 1. gh6 2. De5 + Tg7
• • •

(Ili 2. . . . Kh7 3 . Tf7 + Kg 6 4 .

Df5 mat) 3 . Tf8 + КЬ7 4 . Df5 +
Tg6 5. Tf7 + Kh8 6. De5 + Kg8
7. De8 mat. Matu је prethodilo
r pjesacke strukture oko
u senj e
kralj a i navlacenje kralj a pomo­
cu sa h ova. Ро prav i lu matna se
mreza uvijek priprema pomoc­ Crni vuёe i doЬiva
nim taktickim elementima . (Mat u ceti гi poteza)

99
 Crni daje mat и cetiri poteza : Br. 228
1. • • . Df3 + ! (Odvlacenje) 2. ТfЗ :
ты + 3. T d l Tdl : + 4. Tfl Tfl :
mat. Medutim, za vrij eme par­
tije ni jedan od protivnika nije
zamij etio ovu dosta jednostavnu
mogucnost !

Br. 227
LEVENFIS-RJUMIN
(Moskva 1 936)

Biieli vuёe i doЬiva

(Mat u pet poteza)

DhS + ! Kh8 : 3. Kf7 ! TfS + 4. Kf8 :

elD 5. Lf6 mat, ili 1. Sh6 : + K h 8
2. Sf7 + K g8 3. Dg7 : + Kg7 : 4.
Lf6 + i 5. Sh6 mat.

Nij e ob avezno da prvi potez

takti cke operacij e mora Ьiti sah.
B i ieli vuёe i doЬiva
Br. 229
(Mat u ceti ri poteza)
ALJEHIN-PHI LLIPS
Umj esto 1. SgЗ ? trebalo ј е igra­
ti 1. srв + ! ! gt6 2. ef6 Dh5 (Da
(New York 1 924)
Ьi se zastitio od prij etnje 3. . . .
DgЗ + ) 3. Df8 : + ! (Odstranjivanje
obrane 8. reda) З • • • • Kf8 : 4. Td8
mat.

Biieli vuёe i doblva

Slij edeci interesantan primjer Dobltku vodi : 1. Sh6 : ! (S pri­

ј е uzet iz casopisa >>Sahmaty v j etnj om 2. Dg8 + Kh6 : 3. Dh8
SSSR-4( ( 1 946 g. Ьr. 4) : mat) i mat је neizbj ezan. U par­
tij i је dalj e slij edilo 1• g5 2.
. . .

Bijeli daje mat navlaceci crn og DgS + Kh6 : 3. Dg5 : + Kh7 4. D h 5

kralj a и kut : 1. Sh6 : + ! gh6 2. mat.

100
 МАТ NA POSUEDNJ EM REDU

u pr os ecu sahovske borbe veo­ dame ili topa. Prema tome na

ma cesto se p o j avl j u j e slucaj o­ dij agramima od 230-23 2 matne
slaЬlj e nj a kralj eve obrane na tocke su p ol j a е8, d8 i f l . Ob l cno
z adnjem redu. Ipak, koliko god se takve tocke pazlj ivo cuvaj u.
su te sheme mata na zadnj em
Br. 232
redu j e dn ostavne, treba osvije­
tliti neke preciznosti koje imaj u
veoma vazan prakti c ki zna c aj .
Uvj etno mozemo n azivati toc­
kom mata z adnj i odnosno prvi
red n a k ojem se obj avljuje sah
i mat kralj u protivnika pomocu

Mat na posliedniem redu

Br. 233
ROVNER-KAMISOV
(Moskva 1 946)
. - _ _ ;

Mat na posliedniem redu

Br. 231

Bi ieli vuёe i doЬiva

Krasno је d ob l o Rovner : 1. Da7 ! 1

Da5 (L ose ј е 1 . . . . Dc8 zbog 2.
Db8 : , а na 1 . . . Tdc8 slijedi 2.
.

Dc7 : Тс7 : 3. Td8 + Td8 : 4. Td8 :

mat) 2. Da6 : ! ! Dc7 (Predlazemo
Mat na po s liedniem redu citatelj ima da se samostalno u-

101
vjere da gube i ostali odgovori) Analogno ј е zavrsila i pa гtij a
3. Da7 ! ! i crni је predao. (Ovdje Bernstein-CapaЬlanca :
mozemo staviti primjedbe prevo­
ditelj a da su iste teme Ьile vi­ Br. 235
t!ene и pa rti jama Torre-Adams
i Minic Honfi) .
BERNSTEIN-CAP AB LAN CA
-

(Moskva 1 9 1 4)

Crni vuёe i doblva

Zbog cega је Ьijeli tako brzo Cini se da se upravo namece 1 .
doblo ? Poj avila se borba za mat­
. . . D Ы + , n a sto Ьijeli i ma 2 . Dfl
i sad ne ide 2. . . Tdl ? ? zbog 3.
nu tocku d8 . Da Ы је zahva,ti o,
Ьijeli је tro8 trl peteza primije
Тс8 + i 4. Td 8 : mat. Pravilno ј е
.
­

ni-o temu odvlacenj a i n a kira­

ju kraj eva је postigao svoje. Ьilo, kao sto је и partij i slij edilo,
1• Db2 ! i Ьijeli је predao.
• • •

Br. 234 U nekim slucajevima usp.i jeva

se odvuci top od оЬтаnе zadnjeg
reda pomocu dvoj nog uda1Ћ .

Br. 236

Crni vuёe i doЬiva

Crni doblva putem odvlacenj a

dame i topa od matne tocke el.
1. Dc2 ! 2. Lf4 (Drugi odgo­
• • • Crni vuёe i doblva
vori nisu nista bolj i) 2 Dcl : + !
ob ranu) 3. Dcl :
• • • •

(Odstranj uj e 1. Sf2 + ! 2. Tf2 : Del + 3.

• • •

Tel + 4. Del : Tel : mat. Tf 1 Dfl : mat.

102
 Vjeroj atno је
�о
Br. 237 ci tate!j ima , . sad
CIGORIN-SNOSKO-BOROVSKI
ve c ј a sno kako se, moze d � c1
pobje d e и s l ij edecem р о l оz а Ј_ н .
( K ij ev 1903)
Br. 239
KERES- L EVENFIS
(Moskva 1949)
-
• • • •
• z. • 1. • 1.
f.·
r, v,
• .• ...:.
B B В 8.
,
.• . �-� [@.-
·�·· . В., ,
Bijeli vuёe i doЬiva
·в "li : В.?ЈЈ
Cigorin ј е Ьiо na visini zada­
tka и ovoj partij i protiv Snosko � ......,
• .• . • .-� --
.;.;..

- в oroVsko . 1 Se7 + ! Т8е7 : (Il1

Biieli vuёe i dob 1va

. d .
ь •

1 . . . Т2 е 7 : 2 . De7 :) 2. Td8 + Те8 Osim sto ј е lose zasti � en os � �

red, и taboru crnog jos pos � OJI
kГl• t IC t o c ka
3. Df8 + Tf8 : 4. Tf8 : mat.
• vna tocka е7 i slaba . .
Ь4 Slijedi 1. DЬ4 : i crn 1 Је pr � -
da�. Na 1 . . . . ТЬ4 : Ьij eli d a J �
Br. 238
JEZERSKI- LELCUK mat s 2. Тс8 + S g 8 3 . TgS : -1:- KgB .
4. тев mat, а na b il � �о �� p o­
(Smolensk 195 0)
, vlacenje topa, ukl J_ ucu3uc1 i 1
. . . Те8, slijedi 2 . De7 : !
.
Ж В' .t. 11 • •
• 1. • • •v, i �

.• .• �-�·
Br. 240
ALJEHIN-COLLE
(P ar i z 1925)

• � о •�· �
·�·�'- �
• •• • •
i• �·•. . . •.!ј в
� � �fЖ:� � �
� в �� .§. �:_
Biieli vuёe i doЬiva

Bijeli је brzo doblo pu t e m 1.

DM ! Dg8 2 . Tf8 ! Ld4 : + 3. Khl
hG 4• TgS : + Kg8 : 5. D d 8 ma t, ili
1. Dd4 : + 2. КЫ Ь6 3. Tf8
• • •

mat. Biieli vuёe i doblva

1 03
 Za obranu kralj a od mata na Br. 24 2
zadnj em redu sahisti vrlo cesto
NOVOTELJNOV-SUETI N
koriste tzv. »ventil-<-< . Zbog toga
se jedan od pjesaka ispred kra­ (Moskva 1948)
lj a pomice naprij ed. Medutim,
»ventil<-< uvijek ne pomaze.

Poslije 1. Dd7 : ! Td7 : 2. Те8 +

Kh7 3. Тсс8 crni se moze sp asiti
od mata samo ро cijenu te skih
materij alnih gubltaka.

Br. 241
LILIENTAL-KOTOV
(Moskva 1948)

Moie li Ьiieli igrati 1 . Те6 :?

Bij eli se oslonio na ��ventil<-<

i bezbrizno odigrao 1. Теб : ? i
izgublo kvalitetu : 1 Tdl + 2.
Kl12 Ldб + ! 3. Td6 : (Ako Ь i na­
• . • •

stavi o 3. gЗ onda slijedi 3. . . .

Df3) 3. . De5 + 4. f 4 Тdб : 5.
• •

fe5 Таб :.
Br. 243
TAJMANOV-ALATORCEV
Moie li Ьiieli igrati 1 . h4? (Moskva 1948)

U vel ikom caj tnotu Ьij eli је

odigrao 1 . h4 ? Sb2 : ! 2. Da7 : SdЗ
3. Tdl (Da Ьi se zastiti o od ma­
nevra Sd3-e5 -f3 + ) З. Td7 ! i
• • •

bljeli је predao, jer na bllo koje

povlacenje dame crni ima prekra­
san odgovor 4. Sf 4 !.
• • "

Crni vuёe i doЬiva

Crni moze dati mat poslije 1 •

Dc7 + ! (U partij i је Ьilo odi­

gran o 1. . . . h6 i crn i је doblo)
• • •

2. g3 (Ili 2. Kgl Tdl + 3. Del Tel :

mat) 2 Tf2 : 3. Kgl DgЗ : +
4. Khl Dh2 mat.
• • • •

1 04
 Prodor topa i dan1e па zadnj i Br. 246
red ne dovodi uvij ek do dobltka
partij e !
Br. 244

Bi ieli vuce i doЬiva

(Mat u dva poteza)

Bijeli na potezu Crni prij eti s obj avom mata u

tri poteza, ali Ьijeli uspijeva dati
Ako Ьijeli nastavi 1. Тс8 + , mat ranije. 1. TfS : + ! KfS : 2. Те8
onda ne 1 . . . . Тс8 : ? ? 2 . Тс8 : + mat.
Td 8 mat, nego 1. . . Td8 i Ьijeli
nista n ije postigao.
U konacnicama se mat na po­
sljednj em redu cesto susrece kao
poslj edica lose postavlj enog kra­
lj a. Navest сето neke tipicne
pozicij e :
Br. 247
Br. 245

B i i eli vuёe i doЬiva

Bi ieli vuёe i doЬ iva
1. Tg7 : ! Th8 2. Td7 + Kh8 3.
Tdf7 + Kd8 '1 . Tf8 + sa slij e decim
B ij eli је odigravsi 1 . K d6 za­
pгij etio matom i istovremeno na­
pao topa. 5. Tf 8 : mat .

105
 Br. 248
Т AJMANOV-KOTOV
(Moskva 1948)
====- -----
1.
Moie li Ьiieli igrati
Katkada kralj stoj i na predpo­
slj ednj em redu, abl ga se moze
navuci na kraj ploce. U velikom
cajtnotu blj eli је uzeo pjesaka
na h5, а nije stigao sagledati po­
slj edice : 1. Sh5 : ? ? Le3 + 2. Kfl
Tg l mat.
Br. 249
А. PHILIDOR, 1 777
Biieli vuёe i doblva
U Philidorovoj pozicij i Ьij eli
doblva na slijedeci nacin : 1. Tf8 +
Те8 2. Tf7 Те2 (Odmah gubl 2 .
. . . Th8 ? 3 . Та7 Th6 + 4. Le6 itd.
Ako crni nastavi 2. . . . Кс8 onda
slij edi 3. Тс7 + , а na 3. . . . Kd8
1 06
4. Т а 7 . U slucaj u 3 . . . . КЬ8 do­
Ьitak se postize putem 4. ТЬ7 +
Кс8 5. ТЬ4 s prijetnj om 6. Le6 +
Kd8 7. ТЬ8 mat. Poslije 5. . . .
Td8 + 6. Кс6 Те8 7. Та4 КЬ8
treba igrati ne 8. Kd7 ? zbog 8.
. . . Td8 + !, nego 8. КЬ6 Кс8 9.
Lc6 ili na 8. . . . Те6 + 9. Lc6,
no ne nikako 9. Le6 : pat. N а 2 .
. . . Кс8 moze se odgovori t i i 3 .
Та7 Td8 + 4 . К с 6 КЬ8 5. Tal
Tf8 6. КЬ6 Тf6 + 7. Lc6 itd.) 3.
Tg7 (Predaj е potez proti vni ku.
Crni top ј е naj bolje postavljen
na 2. redu i zbog t oga ga Ьijeli
mora prisiliti da prede n a prvi
ili na treci red. U о Ьа slнcaj a
Sh5 : ?
nj egova se pokretlj ivost znatno
sm a nj uj e. K od pozicij e crnog
topa na 3. redu on ne moze igrati
Tf3 ili ТЬ3, а kod pozicij e topa
na 1 . redu takoder, j er bl jeli
moze и Юrit i cnom momentu za­
hvatiti toc�u dl lovcem, - gl edaj
dalje kod p oteza 6. Lf3) 3
Tel (Ako Ьi crni nastavio 3 . . .
• • • •
.
Те3, onda se put do dobltka skra­
cuj e, jer se poslije 4. Тld7 + po­
stize odmah p oicij а kao poslije
9. poteza и glavnoj varij anti) 4.
Та7 (Ovaj nastavak је predlozio
Grigorj ev. Тај nastavak ima ma­
nje ogranaka i zbog toga moze
blti lakse naucen i usvojen. Phi­
lidor је ovdj e predloz io 4. ТЬ7 )
4. • • • Tcl 5. Tf7 Tel (Ako crni
nastavi 5 . . . . Ке8, on da slijedi 6.
Тf6 s priij etnj om 7. Lc6 + i 8.
Tf8 mat. N а bolj:i odgovor 6 . . . .
Td l slij edi 7. Tf2 Td3 8. Tg2 s
dobltkom ili 7 . . . Td4 8. Те2 +
.
sa slij edecim 9. Tg2) 6. Lf3 ТеЗ
(Poslij e 6 . . . . Ке8 7 . Tf4 Kd8 8 .
Lh5 К с 8 9. ТЬ4 crni nema obrane
od 1 0 . Lg4 + ) 7. Lc6 Td3 + 8. Ld 5
ТеЗ (Nije dobro 8. . . Ке8 zbog
.
9 . Tg 7) 9. Td7 + Ке8 (Nij e d obro
n,i 9. . . Кс8 zbog 1 0 . Та7) 10.
.
Т а7 Kf8 11. T f 7 + Ке8 12. Tf4
Kd8 (Ako 1 2 . . . . Td3 onda 1 3 .
Tg4) 1 3. Le4 Ке8 1 4 . Lc6 + .
 UGUSENI МАТ

Uguseni mat se daj e skakacem, Br. 252

а pri tom је protivn icki kralj sa L . GRECO, 1625
svih strana okruzen figurюna ili
pj esacima.

Br. 250

-
� · �·
�
•tZJ• .t.
--� • '•
•
• •
Slika ugulenog mata

Na ovom dij agramu ј е pred­ Crni vuёe i doЬiva

stavlj ena naj j edn ostavnij a shema (Mat u cet i ri p oteza)
ugusenog mata.
Crni .daje mat и 4 poteza : 1 •

Kako prisiИti protivnii ka da Sf2 + 2. Kel Sd3 + + 3. Kdl

• • •

zatvori svog kralj a ? (N а 3. Kf 1 Df2 mat) 3. Del + ! • • •

(Zrtva da se pri vuce skakac na

Br. 251
polj e el) 4. Sel : Sf2 mat.
Sada је lako naci uguseni mat
i и drugim p ozicij ama slicnog
karaktera. Npr. kako се Ьijeli do­
Ьiti и pozicij i na dij agramu 253 ?

Br. 253

Biieli vuёe i doblva

(Mat u dva poteza)

U ovom primj eru је Ьijeli us­

pio lako forsirati dobltak : 1.
Dg8 + ! ( Zrtva dame s idej om da
se pri vuce top, koj i na taj nacin
Ыokira kralj a) 1 . . Tg8 : 2. Sf7
. .
Biieli vuёe i doЬiva
mat. (Mat u ceti гi poteza)

107
 1. Sf7 + (Skakaca se ne
Kg8 Pogledaj mo j os dvije poz1c1 J e
smije uzeti zbog mata) 2. Sh6 + + iz proЫemskih kompozicija :
КЬ8 (Kod dvoj nog saha postoj i U p rvoj od nj ih blj eli se kralj
samo jedna obrana - pobj eci nalazi и matnoj mrezi. Medutim,
kralj em) 3. Dg8 + ! (Navlacenj e Ьij el i ne gubl nego daje mat : 1.
t opa za Ыokiranj e tocke g8) 3. Те8 + (Da Ьi odvukao crnog to­
pa ос1 obrane tocke с7) 1 Ld8
2. Td8 : + ! Td8 : 3" Sc7 + КЬ8 4 .
• . . •
. • . Tg8 : 4. Sf7 mat.
Sa6 + + Ка8 5. DbS + ТЬ8 : 6.
Br. 254 Sc7 mat.
Br. 256
F. KENLEIN

Biiel i vuёe i doЬiva

(Mat u pet poteza)

Uguseni mat se opet i znuduje Biieli vuёe i doblva

и 5 poteza : 1. De6 + КЬ8 (1 . . . .
Kd8 2. Dd7 mat) 2. Sd7 + Кс8
3. Sb6 : + + К Ь8 4 . Dc8 + Тс8 : 5.
Sd7 mat.
Br. 255
(Mat u 6 i l i 9 poteza)
U drugom proЫemu crni kralj
doblva mat и jednom od kutova
а8 ili h8. 1. Sb5 + КЬ8 2. Dd6 +
Ка8 3. Sc7 + КЬ8 (Ako Ы crni
nastavio 3 . . . Тс7 : onda 4. Df8 : +
.

F. STAMMA Тс 8 5. Dc8 : mat) 4. Sa6 + + Ка8

5. Db8 + ! ТЬ8 : 6. Sc7 ma t Ili. 1. .

Sb5 + Kd8 2. Dd6 + Ке8 3. De5 : +

Kf7 (Posblj e 3 . . . . Kd7 'i li 3 . . . .
Kd8 slijedi 4. Dd6 + Ке8 5. Tel +
Kf7 6. De6 mat) 4. Sd6 + Kg8 5.
De6 + Kh8 6. Sf7 + Kg8 7. Sh6 + +
Kh8 8. Dg8 + ! Tg8 : 9. Sf7 mat.

Susrecu se razni primj eri ugu­

senog mata kada kralj nije и pot­
punosti okruzen svoj im figurama
i pj esacima. Naj jednostavniji pri­
Biieli vuёe i doЬiva mjer na tu temu navodi se na
(Mat u sest poteza) slij edecem di}agramu.

1 03
 Br. 25 7 U slij edecem pr1m J eru ugu­
seni mat se daje u kutu :

Br. 259

Bi ieli vuёe i doЬiva

(Mat u cet i ri poteza)

1.
S g6 + Kh7 2. Sf8 + + Kh8 3. Biieli vuёe i doblva
Dh7 + ! Sh7 : 4. Sg6 mat . К ао sto (Mat u dva poteza}
se vidi, и tim slucaj evima dio
tocaka oko kralj a Ыokiran је 1. Та7 + ! (Sa ciljem da se Ыo­
vlastitim figurama i pjesacima, kira tocka а7) 1 La7 : 2. Sc7
• • • •

а drugi d i o nalazi se и vlasti pro­ mat.

ti vn i ka.
Snazan utisak ostavlj a studij a
Uguseni mat moze se sresti и Liburkina :
pozicij ama kon acnica.
Br. 260

Br. 258 М. LIBURKIN

Biieli vuёe i doblva Biieli vuёe i doЬiva

Pozi cij a Ьij elog se cini ovdj e U toj pozi cij i Ьij eli tesko po­
beznadna . lpak on doblva : 1 . stize pobjedu. Jedini minus и
Ldl + ! (S idej om navlacenj a) crnoj pozicij i је los polozaj la­
1• Kdl : (lnace pada crn a da­
• . . kih figura. 1 . Та2 Lgl (Na 1 . . . .

ma) 2. SсЗ mat. Sf 1 ? slijedi 2 . Ke l ) 2. Tg2. C ini

1 09
se da је sve gotovo, ali crni na­ Pomocu sahova cгni kг alj se
la z i protivsanse. 2. K f 3 ! 3. zavlaci и kut i postize se uguseni
T g l : K f 2 4 . Tel е4 5 . Se6 е з (Pri­ mat. 1. La6 + КЬ8 (Ni je dobro
. . •

j eti vjecni sah. N p r . 6 . S d 4 е2 + 1. . . Кс7 zbog 2. Se6 + ) 2. DgЗ +

7. S e 2 : S f l ! ! 8. Sf4 Sез + 9. Kd2
.

Ка8 3. Lb7 + ! (Blokada s odstra­

Sf 1 + i td.) 6. S c5 ! ( Priprema u­ n j i vanjem obrane polj a d7) 3.
gusen i mat ) 6. . . . е2 + 7. Kd2 . LЬ7 : 4. Sd7
• • DdS s. nьs + ! !
Sfl + S. Kcl ! i nastala је pozicij a DЬS : 6. Sb6 mat.
na dij agramu 26 1 .
Г-П.Ј
Br. 261

Slij edeci primj eri imaj и tako­

de1'" v e li ki p raktic k i znacaj .

Biieli doЬiva Br. 263

-- • "!t.'

8. • • • Kel : ( Ina ce slij edi 9.

SdЗ + i l i 9 . Кс2 sa slijedecim 10 .
SdЗ) 9. Sd3 mat .

Slijedi izuzetna stu dij a Sele cko g :

Br. 262
А. SELECKI

Biieli vuёe i doЬiva

(Mat u tri poteza)

Ovo је jedna od starih osn ovnih

pozicij a. Bijeli vuce i daj e mat
и tri po t ez a : 1. Кс2 Kal 2. Scl !
(Crni је и iznudn1ici) 2. . а2 • •

3 . Sb3 mat.

Nesto је slozen ij a slijedeca po­

Biieli vuёe i doЬiva zicija St amme :

110
 Br. 264 U ovoj pozicij i Sal vi a doЬi tak
se postize bez obziгa tko је na
F. STAMMA potezu ! Kad ј е Ьijeli na potezu,
mat se iznuduj e naj kasnije и 4 .
potezu : 1. S f6 Kh l 2. Sg4 g5 3 .
Kfl h 2 4. Sf2 та t , i l i 1 . Sf6 g5
2. Sg4 + Khl 3. Kfl h2 4. Sf2
mat. K od crnog na potezu potre­
bno је vise vremena : 1. g5 • • •

2. Sf6 g4 ( Ili 2 . . K h l 3. Sg4 h2

.

4. Se3 g4 5 . Sfl g3 + 6. Sg3 : mat)

3. Sg4 : + КЫ 4. Kfl h2 5. Sf2
ma t. ili 1. КЫ 2. Sf 6 Kh2
• . •

(2. . . . h2 3 . Sg4 g5 4. Se3 g4 5 .

S fl gЗ + 6. Sg3 : mat) 3 . Sg4 +
КЫ 4. Kfl g5 5. Kf2 h2 6. 8е3
B iieli vuёe i doblva g4 7. Sfl g3 + 8. Sg3 : mat .
(Mat u sest poteza)
Br. 2 66

Poslije niza poteza stvar se К. JANIS, 1 837

svodi na prethodnu pozicij u. 1.
Sg3 + K h2 2. Sf5 КЫ 3. Kf2 Kh2
4. Se3 КЫ 5. Sfl h2 6. Sg3 mat.
Inte 1 es antno је spomenuti da Ьi
--

pri crnom na p otezu Ьiо samo

remi .

Br. 265
А. SALVIO, 1 6 34

Biieli vuёe i doЬiva

(Mat u deset poteza)

1. Se5 ! Kh2 2. Kf2 КЫ 3. Sg4

f3 4. Kfl f2 5. Sf2 : + Kh2 6. Se4
КЫ 7. Kf2 Kh2 8. Sd2 КЫ 9. Sfl
li 2 10. Sg3 mat. Ako crni na­
stavi 1 • f3 onda 2. Sg4 f2 3.
• • •

Sf2 : + Kh2 4. Se4 КЫ 5. Kf2

Kh2 6. Sd2 КЫ 7. Sfl h2 8. Sg3
Biieli doblva mat .

111
 МАТ NA PRETPOSLJ E D NJEM REDU

O s vaj anj e
pгetp oslj ednjeg re­ U ovom primj eru odlucu j e : 1.
da teskim figurama stvara vrlo Tl17 ! K g8 2. Teg7 + Kf8 3. f6 !.
interesantne mogucnosti za na­
pad, osoblto ako је dj elovanje te­
skih figura p odezano lakim fi­ Br. 269
gurama ili pjesacima. Pogledaj ­
LILI ENTAL-SZABO
mo nekoliko sl ucaj eva gdj e j edna
od strana vlada pretp oslj ednj im ( Budimpesta 1 95 0)
redom i borba se zavrsava ma­
tom :

Br. 267

C rni doЬiva

Bijeli se kralj nasao и mat n oj

Bi ieli vuёe i doЬiva mrezi. 1. Lh2 + 2. КЫ Sg3 mat.
(Mat u dva poteza)
Vrlo veli ku snagu doblvaj u

1. S c6 + Ка8 2. Та7 : mat.

udvoj eni top ovi na pretposlj ed­
njem redu и d i j agram i ma 269-
-272.
Br. 268
Br. 270

Bi ieli vuёe i doЬiva

(Mat u ёeti ri poteza) Crni vuёe i doЬiva

112
 U ovom primj eru odl u c uj e : 1. gurama, ро plЋ \т i l u daj e dobar
• • • d2 + 2. Kdl ТЫ + 3. Ке2 rez ultat.
dI D + + .
Br. 273
Br. 271
STEINITZ- C IGORIN
(London 1883)

Biieli vuёe i doЬiva

(Mat u dva p oteza)
Crni vuёe i doЬiva

1. Sg6 + Kg8 2. Tg7 ma t , ili 1. Crni ј е vrlo brzo postigao ро­

Th7 + Kg8 2. Tbg7 + Kf8 3. Ьј edu : 1. • • • The8 ! 2. Le8 : Те8 :
Sg6 + (Ili 3 . S d 7 + ) 3 Ке8 4. 3. Lc5 (Bijeli nema zadovolj a­
vaj ucu obranu od Dh2 +) 3 .
. • • .

• • •
Th8 mat.
Dh2 + 4. Kfl Dhl + (U partij i ј е
Br. 272 slij edilo 4 . . . . Те2 i Ьijeli ј е pre­
dao) 5. Lgl Dh3 mat.
Mi smo vec obj asnili da udvo­
j eni topovi n a pretposlj ednj em
redu, и pravilu, donose pobjedu.

Pogle daj mo j os dva primj era :

Br. 274

Crni vuёe i doblva

Crni, bez obzira na materij alne

gubltke, lako doblva putem 1 •

Tgb2 + 2. Kcl La3 !, jer nema

• • •

obrane od 3 . . . . Ta l mat.

Prodor dame na pretposljednj i

red, ako ј е podrz ana drugim fi- С rn i па potezu

1 13
 U ovoj poz1 c1J 1 crni ne moze
i g r ati 1 Da3 jer na to slijedi
2. Tg7 : + Kh8 3. Th7 : + K g 8 4 .
. • • •
Tdg7 mat.
Br. 275
STEINITZ-N. N.
Biieli vuёe i doblva
Cini se da је crni obranio, ali
и mogucnostima Ьijelog ukazuje
se dobltnicka komblnacij a : 1.
Dd5 + ! (Da Ьi se odvukao top
g5) 1. • • • Kh 8 (Crni ne moze
uzeti damu zbog mata и tri po­
teza : 1 . . . . Td5 : 2. Tg7 : + Kh8
3. Th7 : + Kg8 4. Tdg7 mat) 2.
Td8 + ! (Sa ciljem da se prekrije
zasti ta р olj а е8) 2. TdS : з.
• • •
RUSENJ E KRALJ EVOG PJ ESA�KOG ZAKLONA
U ovom se poglavlj u govori о
j urisn im komblnacij ama pomo­
,
cu koj ih se izvodi rusenje pjesa­
ckog zaklona oko kralj a. Naj bo­
lj a zastita rohadne pozicije је
pj esacki stit koj i је podrzan fi ­
gu г ama. Medutim, p ogresno Ьi
Ьilo misliti da је takav zaklon
siguran i da moze sp asiti kralja
114
Dd8 : + ! (Ods tr anj ivanj e obrane
8-reda) 3 • Ld8 : 4. Те8 + Df8
• • о
5. Tf8 : mat.
Zahvacanj e pretposlj ednj eg re­
da teskim figurama ostvaruj e se
obl cno zahvalj uj uci d o mi n acij i
na nekoj otvorenoj liniji.
Br. 276
S. TARRASCH
Bi ieli vuёe i doЬiva
1. Th7 ! (S prijetnj om 2. Tf7 +
•
i 3. Da4 + ) 1. Ь5 2. DЬ4 (Sa­
• •
da prijeti 3. Ld6 : + ) 2 Se7 3.
Tf 7 + Ке8 4. Db5 : + с6 5. Db7 i
. • . •
Ьij eli doblva.
od svih opasnosti. N aj tvr d a utvr­
da oko kralj a moze Ьiti osvoj ena
odlucuj ucim jurisom ako је on
temelj i to pripremljen .
Sudeci prema odn o s u snaga
n apada i obrane na dij agramu
277 mo gu ce је smrviti pozicij u
Ьijelog kralja . Kako to uraditi ?
 Br. 27 7 Br. 279

Crni vuёe i doblva

Biieli vuёe i doblva
Brzo dovodi do cilj а 1. • • •
(Mat u tri poteza)
Da2 : + ! 2. К а2 : Та8 + 3. КЫ
SЬЗ ! i Ьij eli је bespomocan. Bijeli da je ma t
poteza ! 1. и 3
Se7 + Kh8 2. Dh7 : + ! (То је od­
stranj ivanj e pjesackog za klon a)
Br. 278
STEINITZ-N. N.
2 • • • . Kh7 : З. Th3 mat.

Br. 280

Biieli vuёe i doЬiva

1. Sf6 : + (Sa ciljem da izmjeni

lovca koji stiti pozicij u crnog
kral j �) 1 Sf6 : 2. Tg7 : + ! Kg7 : Crni vuёe i doblva
( Poslije 2. . . . Kh8 slijedilo Ь i 3.
• • • •

Th7 : + ! Sh7 : 4. f6 i crni nema P o s l ij e 1. SсЗ + ! 2. ЬсЗ (Ili

sp a s a) 3. Dh6 + Kg8 4. Dg5 + 2. Kcl DеЗ mat) 2.
• • •

Kh8 5. Df6 : + Kg8 6. Dg5 + Kh8

Db6 + 3. • • •

"1. f6 Tg8 8. Dh6 i Ьijeli ? ај е

mat. Postoje i drugi putev1 za
dobltak, npr : 1. Tg7 : + .
Slijedece dvije pozicije su, ta­
koder, vrlo poucne :
K cl De3 + 4. КЫ Dc3 : ! 5. Dh7 : +
Kf8 bljeli ј е morao p re dat i.
Prije neg·o ucinimo Ьilo kakve
izvode proanalizi raj mo j os neko­
liko interesantnih po zi c i j a.

1 15
 Br. 281 neocekivanih ka t ast r ofa K ombl­ .

PAULSEN-MORPHY naci j a Morphyj a nije tak o kom­

pli cirana i on j u је m o g ao izra­
(New York 18 57) c unati t o cn o и svim varij anta­
ma.
Ce sto j u r i s pocin j e zrtvom dva ­
j u lo vaca i l i dvaj u top o va :

Br. 282

Crni vuёe i doЬiva

U danom momentu Ьi j eli kralj

је bran j en s tri pjesaka i lov­
cem. Medutim, nj egova pozicij а
ј е vec napad nu ta od svih c r ni h
Biieli vuёe i doblva
(Mat
figura. Nista nema c u dno g a и
tome da је Могрhу z rt v ovao da­ u ceti ri p oteza)
mu za lovca da Ьi oslablo za­
§titu Ь i j el o g . 1. DfЗ : ! 2. gfЗ
,,. •
Crni kralj ostaj е bez n uzne
obrane, cime se bljeli odmah
koristi. 1. Tg7 : + ! Kg7 : (Ili 1 .
Tg6 + З. КЫ LЬЗ 4. Tdl ? (Tako
se desilo и p arti j i. Em. Lasker
је doka z i vao da је mnogo veci . . . Kh8 2. Dh7 : + ! Sh7 : 3 . Thh7 :
mat ili 1 . . . . Kf8 2 . Tf7 + Kg8
3. Dg3 + Kh8 4. Dg7 mat) 2.
otpor mogao bljeli pruziti sa 4.
ТЬ7 : + ! Sh7 : 3. Dg6 + Kh8 4 . Sf7
DdЗ s napadom na topa g6, npr :
4. . . f5 5. Tdl Lf2 : 6. Dfl Lfl :
7. Tf l : Те2, ali na kraj u kraj eva
.

mat.
i to Ы g ub l lo) 4. Lg2 + 5. K g l
. • • Br. 283
LfЗ : + 6. Kfl Lg2 + ? (Znatno
Ет. LASKER-BA UER
јасе је Ьilo 6. . . . Tg2 7. Dd3
Tf2 : + 8 . Kgl Tg 2 + + 9. Khl
Tgl m a t ili 7. d4 Th2 : 8. K g l Thl
mat) 7. Kgl LЬЗ + 8. КЫ Lf 2 :
9. Dfl Lfl : 10. Tfl : Т е2 11. Tal
Th6 12. d4 Lе З i Ьijel i је predao.
Koliko god su ocigledne te ili
one z rtve treba ih uvijek tocno
izracunati . Naravno, Morphy ni­
je n ista гes kiгa o z гt vuj uci dam u
jer ј е и kraj nje m slucaj u uvijek
,

i m a o vjecni s ah Me d uti m s u ­
. ,

de c i ро toku p artije, p ojedine

varij ante su mu Ьile oci j enjene
intuitivna, sto ј е katkad rezultat Biieli na potezu

1 16
 Za prvu p artij u, и koj oj se j a­
vila zгtva dvaj u lovaca, smatгa
se partij e Em. Laskeг-Baueг.
2. Kg2 : Dg:J + ! ( U jedno crni ve­
ze Ьij elog skakaca) 3. Kh3 (3. КfЗ
Dg4 mat) 3 Dh5 + 4. Sh4 (Ili
4. Kg2 Tg8 + s iznu denim 5. SgЗ)
• • • .

Bijeli је ovdje odigrao 1. Sh5 t. . . Dg4 + 5. Kh2 Dh4 : + 6. Kg2

.

s prij e tnj o m izmj ene na f6 i s Tg8 + . Bijela ргеdа ј е .

time Ьi sгusio pjesacki zaklon cг­
nog kralj a. 1 Sh5 : (Ovaj po­ Krasno doblva crni и slij ede­
tez ј е iznu den јег nije dobro 1 .
. • . .

cem pгimjeгu iz »Sa11maty v

, . . Se8 zbog 2 . Lg7 : ! Sg7 : 3 . Dg4 SSSR-<-< , 1 945, br. 4 .
s doЬitkom) 2. Lh7 : + ! Kh7 : 3.
Dh5 : + Kg8 4. Lg7 : ! Kg7 : (Ako Br. 285
4. . . . f6 ili 4 . . . . f5 on da 5. ТfЗ !)
5. Dg4 + Kh7 (5. . . . Kf6 ? 6 . D g5
mat) 6. Tf3 е5 7. Th3 + Dh6 8.
ТЬ6 : + Kh6 : 9. Dd7. Rezultat sve­
ga је materij aln a predn ost k o j a
т и ј е dovolj na za pobj edu.

Sada сето ra zmotгiti niz pri­

mj era gdj e гohadna pozicij a nije
dovoljno zasticena.

Br. 284
KOSUNSKAJA-BIGLOVA
Crni vuёe i doblva
(Riga 1 950)
1 ТЬ2 : + ! 2 . КЬ2 : Da3 + !
3. к ы ть8 + 4. sьз ть3 : + ! 5.
• • • •

сЬ3 Lf5 + 6. Dd3 Db3 : + 7. Kal

Ld3 : . Bijeli ргеdај е.

Br. 286
FLOHR-ROVNER
(Tartu 1 950)

Crni vuёe i doЬiva

Bijeli kгalj se nalazi pod pгi­

jetecim nisanom dame i topa, а
bгanj en је samo jednim pjesa­
kom. Bij elog skakaca ne tгеЬа u­
z imat i и obziг, јег se njega moze
vezati. Osim toga crni ima vгlo
vaznu гezeгvu - topa na f8. U
paгtij i је slij edilo 1 . . Tg2 : + !
. .
Biieli vuёe i doЬiva

1 17
 1. Th7 : + Sh7 : 2. ТЫ Kg8 3. Ј ednostavn oi lijepo је doblo
Dh 7 : + Kf8 4. Sg6 + i c rni је Cis t j akov N ov o telj nova : 1. • • •

predao zbog nei z bj ezn o g mata . Dg3 : + !. Bij eli predaj e. Na 2 .

Ako ј е rohadna po z i c i j а Ьilo
cime oslaЫjena, onda od st ranj i
КgЗ : sИjedi mat 2 . . . . Le5 , а na
2. Kgl Del : + 3. Lf l Dfl : + -± . Kh2
Le 5 ma t .
­

v anj e pj esackog zaklona moze Ьiti

Br. 289
provede n o vrlo efektn o. Mogu se
primijeniti i k r upne zrtve, cak ARNOLD-CIGORIN
i dame. (Petersburg 1885)
-
Br. 287

Crni vuёe i dobiva

(Mat u tri potez a}
Bi ieli vuёe i doЬiva
(Mat u tri poteza} Crni је bez muke doblo po s lije
1• Dg2 : + ! (Sa ciljem da se
• . •

srusi pj esacki zaklon Ьij elog kra ­

lj а) 2. Kg2 : Lf3 + i 3. Kfl Sh2 Hi
1. Dh7 : + ! КЬ7 : (Ili 1 . . . . Kf8
2. Df7 : mat) 2. ТЬ3 + Kg8 3. ТЬ8
mat. 3. Kg3 Lf2 dovode do mata.
Br. 288 Br. 290
NOVOTELJNOV-CIST Ј AKOV SOLKOV-SEIKO
(Tbllisi 1949) (A rmijsko prv. RSFSR, 1 948)

Crni vuёe i doblva Crni v uёe i doЬiva

(Mat u ёeti ri poteza) (Mat u ceti ri poteza)

118
 U ovoj pozicij i mat se moze zaklon rohadne poz1c1 J e. N о to
p o s ti c i na 3 nacina : 1 . . . . Dg2 : + ! је mogu c e и slucaj evi m a kada је
2. Tg2 : ShЗ + 3. КЫ Tfl + 4. Tgl obrana rohadne pozic ij e sl a b a и
T gl : mat, ili 1. Sh3 + 2. gh3 n a pada
Tfl + (Moze i 2. Strana koj а se brani mora p az ­
• • • usp o re d b l s a sn agama .

+ з. . . . Dh l
K h l : Tfl + 4. Kg2 LhЗ : m a t) 3. lj i vo prati t i usmj eren j e linijskih
Kfl : Dhl + 4. Kf2 Tf3 mat. figura protivn ik a na p o z iciju
Mi smo vec razmotгili mnogo svog kralj a i, takoder , skakaca
primj era. U svi m slucaj evima koj i su Ыizu ras p ore den i То sve
.

Ьij eli ј е ili crni doblvao zrtvama zajedno moze dovesti do j urisni h
figura, koj e su rus ile pj es a cki k o m b l nacij a.

РАТ

Br. 291 Br. 293

= • • • :-.

• • • •
'

••
"-, �

�- • • • '
••
� �
�

• • = • �

• = • • .

� • ••
-�·�

• • • •�
• • •
Ј� -�
Pat Pat

Na dij agramima od 291 do 293

Br. 292 naveden је niz patnih pozicij a.
Konacno pat tri skakaca br. 293
susrece se samo и studij ama. Po­
gledaj npr. studij u Kubbela -
bljeli : Kg2, Sh3 ; - crni : Kd2 ,

Sfl , Sh5 , Ре2 ; Ьijeli vuce i re­

mizira s 1. Sgl SеЗ + 2. КЬЗ
Sf4 + 3. Kh2 Sg4 + 4. КЫ Sf2+
5. Kh2 elS 6. SfЗ + ! SfЗ : + 7. Kg3
кез pat.

Cest је slucaj pata onaj kada

је kralj u odsj ecena linij a ili red
linij skom figurom protivnika а
taj sluc a j
,

se navodi na dij agra­

Pat mu 294.

1 19
 Br. 294 Br. 296
А. TROICKI

Pat
Biieli vuёe i remizira

Br. 295
Br. 297

• • ••• А . TROICKI

• • -�·
• • • = ••• • •
• • • • В О • ВФ
• • • • о • • •
• • • • • • • •
• • • •
�

• • •••
•• • • • • • • •
• • о •
Crni vuёe i remizira
• • • •
Pat se desava prije svega tada Biieli vuёe i remizira
kada је kralj vec zauzeo patni
polozaj i treba se samo oslobo­ Evo rj esenj a : 1.
f3 ! Se5 2. Kg'7
diti nekoliko figura i pjesaka. U SfЗ : 3. Kf 6 : g4 4. Kf 5 ! ! gЗ 5.
ovoj pozicij i crni postize remi Kg4 ! ! g2 6. КЬЗ gl D (Ili 6. . . .
igraj uci 1
• Tg6 + 2. Kh5 Tg5 +
• • •

3. КЬ4 Tg4 + ! itd. B ijeli se ne gl Т j er postaviti laku figuru na

moze osloboditi od vj ecnog s aha
topom.
Slijedi i zuzetn a studij a Troi­
ckog :
gl nema koristi zbog odgovora
7. Kg2 s remij em) . Rezultat sve­
ga је da kralj nij e stigao pjesa­
ka, ali је zato d ospio и pat polo­
zaj .

u
Ovdje vj ecni sah cine Ьij eli
pjesaci : 1. Ь7 + ! КЬ7 : 2. cSD + ! Interesantan slucaj se desio
Кс8 : pat. partij i Lisicin-Bondarevski :

1 20
 Br. 298 sava svoj e d a me i dovla c i ili kra­
lj a ili da m u na с7 i s tvara pa t n u
LISICIN-BONDAREVSKI pozicij u.
(Lenj ingrad 1 9 50) U pozi cij i na d i j ag r a mu br. 300
remi se postize anal ogno - 1 .
De6 + !.
Br. 301

KERES-HOLMOV
(Moskva 1948)

Biieli vuёe i remizira

Bijeli је uspio naci prekrasnu

patnu komblna cij u sa zrtvom
dvij u figura. 1. Le4 : + fe4 2.
Те5 + !. Uzeti toga topa nije zgo­
dno zbog pata. Ali i 2. Kd6
3. Те4 : Se6 , kao sto је Ьilo и
• • •

Crni vuёe i remizira

partij i, dovelo је do remi-konac­
ni ce . Pomocu neocekivane patne
komblnacije crn i је osvoj io pje­
Prije nego razmotrimo slicne s aka i postigao remi : 1. • • •

slozene primj ere pokusajmo s ne­ Dg4 + ! ! 2. Kh2 (Ako Ь i Ьijeli u­

koliko j ednostavnij ih slucajeva. zeo damu nastao Ьi pat) 2 . . • •

Dh5 + 3. Kg2 Dg4 + 4. Kfl Da4 :.

Br. 299 Br. 300

Br. 302

соок

Crni vuёe i remizira Biieli vuёe i remizi ra

Crni postize remi putem 1 . • • •

Dc7 : + !. Tim potezom on se rj e- Biieli vuёe i remizi ra

121
 Iako situacij a izgleda beznad­ zbog privlacen j a pj es aka) 3
no, I? omocu р а tne komb lnacij e
. • • •

de5. Remi.
�i
.
p osћze se remi : 1. ТЬ7 + ! Кс8
2� ТЬ5 ! clD 3. Тс5 + (Zrtva sa ci­
smatramo da и ovo p o gl a­
VlJ e t�еь а staviti j os slijedeca
lJem privlacenj a dame na с5) 3.
dva pr1mJ. era !
· · ·Dc5 : i Ьij eli kralj је и patu.
Br. 305
Br. 303
Eгkole del Pio, 1 75 0
Ро motivima stud ij e
А. TROICKOG

Biieli vuёe i remizira

Biieli vuёe i remizira
U prvom od nj ih pat se har­
Bijeli postize remi pomocu i z­
monicno ispreplice s vj ecnim sa­
nudnice i privlacenj a. 1. Ь5 ! Кс8
hom. 1. Df8 + Ка7 2 . Dc5 + ! Dc5 :
�Zrtva sa cilj em privlacenj a pje­
(lznudeno zbog iznudnice) 2. е6 !
( lnace ј е vjecni sah) i Ьijeli је
и patu.
saka) 2 . fe6 pat.
• • •

Br. 306
L. PONZIANI, 1 769
Br. 304
G. RINCK, 1 91 2

Biieli vuёe i remizira Biieli vuёe i remizi ra

1. Kg3 ! h5 2. е4 Kgl (Crni је . Interesantna ј е i druga pozici­

и iznudnici) 3. е 5 ! (Pa t na zrtva Ja ! Remi se postize putem tri pat-

1 22
ne zгtve : 1. Le3 ! De3 : 2. Df2 !
Df2 : ( N ij e dobro 2 . . . . D c5 zbog
3. а5 + s os v aj an j em dame) 3.
а5 + ! К а5 : - p at.
Ako zahvalj uj uci razmotren im
pгimj e гima i z v ucemo z ak lj u c ke,
PO NAVLJANJE POTEZA O D N OS N O POZICIJ E
U sl u caj u trokratn og ponavlj a­
nj a jedne te iste pozicij e parti­
ja se moze, na zahtjev jednog od
protivnika, proglasi ti za remi, ako
је isti igrac svaki puta na pote­
zu. K od toga nije obavezno da
Ьi ponavlj anj e pozicij e slij edilo
jedno za drugim. Remi је и o­
nom s l ucaj u ako se smatra da se
pozicij а ponovila tri ili vise pu­
ta и razlicitim momentima par­
tij e. Ponavlj anj e pozicij e desava
se и caj tnot u zbog nedostatka
vremena za razmislj anj e ili kao
posljedica nemogucnosti oboj ice
protivnika da se uklone od Ьilo
koj e varij ante.
Br. 307
Ет . LASKER-LISICIN
(M oskva 1 935)
Crni vuёe i remizira
mozemo reci d a se velika vecina
patnih komblnacij a provodi po­
mocu taktic kog elementa navla ­
cenj a. s tim c ilj em figure ili pje­
saci zrt vuj и se na takvim polj i­
ma gdje se moze osigurati izgra­
dnj a p a tne pozi c ije.
Naгavno da do ponavlj anj a po­
zi c ije dolazi naj cesce kod ponav­
lj anj a poteza koj i se mogu iznu­
di ti pomocu tzv. vjecnog saha ili
vjecnog napada. Naj r a s irenij i је
vjecni sah damom.
Ovdj e је crni Ьiо prinuden for­
sirati vj ecni sah, јег је pjesak d7
izuzetno opasan . Slijedilo је : 1
Df2 : + 2. Kh2 Dh4 + 3. K gl
•
. • •
Df2 + . Remi.
Br. 308
Biieli vuёe i remizira
Bijeli nema topa i da ne Ьi iz­
guЬio on postize remi vj ecnim
sahom. 1. Df8 + ТЬ8 2. Df3 + ТЬ7
3. Df8 + itd.
Sl i jedece dvije p ozi cije ilustri­
raj u slucaj vjecnog saha na pret­
poslj ednjem red u . Тор i skakac
1 23
zaj ednickim djelovanjem mogu
iznudit i remi vj ecnim sahom ako
su pokreti protivnickog kralj a o­
graniceni.
Br. 309
LISICIN-MAKOGONOV
(Moskva 1 936)
Biieli vuёe i remizira
Bij eli postize remi, jer crn i
kralj ne moze ici na d8. Npr.
1. Sh7 + Ке8 2. Sf6 +
Sh7 + Ке8 4. Sf6 + itd.
Dva strahovi ta slobodna pjesa­
ka и slijedecem primj eru prisi­
lj avaj u Ьi jeJ og da se ogranici na
vjecni sah koj i se izvodi s dva
t op a sto ј е veoma cest slucaj .
,
Br. 310
Remi
1 24
Као ро pr av i i u dama uvijek
doblva protiv topa. Meduti111, ne­
ma pravila bez izuzetaka.
Br. 3 1 1
Biieli vuёe i rem izira
Тор daj e vj ecni sah zbog lose
postavlj enih crnih figura. 1. Tg2 +
КЬ6 2. ть2 + Kg5 3. Tg2 + км
4. Th2 + K g 3 5. Tg2 + КЬ3 (Kralj
ne moze stati na f linij u) 6.
-
ть2 + .
Kf8 3.
Korisno ј е poznavati svakom
sahisti slij edece d vij e pozicije,
gdj e skakac odrzava remi protiv
dame ili protiv topa i lovca.
Br. 312
V. CEHOVER
Biieli vuёe i rem izira
 Kraj stu di je V . Cehovera. B i ­ Ova poznata pozicij a nastala ј е
j e l i igea 1. Sc2 + Ка2 2 . SЬ4 + iz Francuske obrane. Bij eli, ako
Ка3 3. Sc2 + .
zeli, moze remizirati posred­
Br. 313 stvom vj ecnog napada na crnu
damu. 1. Ld2 Db2 2. ТЫ Da3 :
S. FILARETOV
З. Tal (Ako Ьi Ьijeli igrao 3. ТЬЗ
Da2 4. Dcl , onda se crni moze
braniti sa 4. . . . Sb4) 3. Db2 • • •

4. ты itd.

Као ilustracij u za neprekidni

napad пavodimo dvije interesan­
tne pozicij e, koje su uzete i z
s tva r ala s tva sovj etskih kompozi­
tora studija.

Br. 315
Remi G. KASPARJAN

Zbog neophodnosti da brani

svog topa, Ьijeli kralj se ne mo­
ze izbavi ti od vjecnog saha. Ska­
kac daje sahove na polj ima g8
i f6.
Osim vj ecn og saha sa cilj em da
se iznudi ponavljanje poteza,
katkad se primijenjuje vjecni
napad, tj . napad na j ednu ili ne­
koliko figura protivnika, koj i se
neprekidno ponavlja.

Br. 314 Biiel i vuёe i rem izi ra

U p ozicij i Kasparj ana Ьijeli

napada protivnickog pjesaka : 1.
Sf2 ! ТЬ2 (Ako pada pjesak onda
је remi) 2. Kgl. Sada c1�ni ima
izbor ili da se vrati topom na ЬЗ,
na sto slij edi 3. K h2, iznova na­
padaj uci pj esaka ili 2 .ь2 + .
• . •

Poslj ednj i nastavak vodi do pata

nakon 3. К Ы ! Tf2 : (Ili 3 . . Kd6 . .

4. Sg4 Kd5 5. Sh2 : Ке4 6. Kgl

sa slij edecim Sfl i remij em) .

Skakac s gЗ nikako se n e mo­

Biieli vuёe i remizira ze izb a vi t i od progona Ьijelog

125
 Br. 316
А. SARICEV
Remi
kralj a : 1
• Sh5 + (Ako 1. . . .
• • •
Shl onda 2. Le4 s remij em, jer
dva skakaca ne doblvaj u) 2. Kg5
Sg7 3. Kf6 Se8 + 4. Ке7 Sc7 5.
Kd6 Se8 + 6. Ке7 Lc6 7. Lg6 Sc7
8. Kd6 Le8 9. Le8 : Se8 : + . Remi.
Katkada se vjecni sah i vj ecni
napad ispreplicu i stvaraj u remi
komblnacij u.
Tako је npr. Ьilo и ovoj par­
tij i. Pozicij a bljelog је vrlo te-
TEORETSKI 1 POZICIONI REMI
Mi сето nazivati pozicionim
remijem takve konacnice gdje,
kod pravilne igre, nema dobltka,
iako j edna od stгana ima mate­
rij alnu ili pozicionн prednost, ili
i jednu i drugu. Neki jedn ostav­
nij i slucajevi pozi cionog remij a и
1 26
Br. 317
LISICIN-B OLESLAVSKI
(Moskva 1950)
Bi ieli vuёe i remizira
ska ali on nalaz i izlaz : 1. Lc6 : !
,
kacem ili 2 . . ef4 ne zadovolj a­
Ьс6 2. Td6 Ке7 (Povlacenj e ska­
. .
va crnog) з. Те6 + Kf7 4. Td6
Ке7. Remi.
U konacni ci se vjecni sah i vje­
cni napad primijenj uj u znatno
cesce nego и otvaranj и ili и sre­
disnj ici То se moze obj asniti ak­
tivnom ulogom koj u igra kralj и
.
konacnicama.
danasnje vrij eme su p ostali to­
liko poznati da su ih poceli na­
zi vati teoretskim. U nizu primje­
ra navest сето neke slucaj eve
remij a iz teori'j e konacni ce, а ta­
koder, i takticke opera cije koje
dovode do p ozicionog remij a.
 •
Br. 3 1 8 dvoj en i crni pj esak crn om ne po­

• maze.

• • • •
• Br. 320

•• • • •
• • • •
•• • • •
• • • •
88 • � •
• • -�·
Remi

U ovoj pozicij i Ьijeli ima lov­

ca i a-pj esaka. Medutim, ugao u Remi
koj i ulazi pjesak, је druge Ьоје
nego dij agonala lovca. Zbog toga, Crni kralj ide s Ь7 na а8 i
b e z obzira na veliku materij alnu obratno. Sahista koj i zna taj po­
prednost, Ьijeli ne moze doblti. lozaj , bez razmislj anj a се posti­
Za remi crnom је dovolj no da ci remi и slij edecem primjeru :
ide ро polj ima а8, Ь8, а7 i Ь7 .
Br. 3 21
Ako to znamo mozemo postici
remi и slijedecoj pozicij i : I. RABINOVIC
(Zavrsni ce, 1 9 38)
Br. 319
• • • �
." • •• •.
• •о.
" ••. ·-.=
�
• .• �•. �•
• • •• ••
• • • •• •
•
-- � -
• • • -

Crni v u ёe i remizi ra
Biieli vuёe i remizira
1. • • • Ь5 (N avlacenje) 2. сЬ6
1. Tg8 + ! Тс8 2. Тс8 : + Кс8 :
(Poslij e 2. Kg5 Ь4 Ьij eli kralj ne
3. La6 ! i remi ј е zbog toga јег
3. . . Ьа6 ili 3 . . К с7 4. LЬ7 : !
• • •
moze stici b-pj esaka) i nastaje
dovode do remi-p ozicij e. Ni u- pozicioni remi.

1 27
 Br. 322 P1"ve dvij e pozicije (322 i 3 2 3)
su remi -pozi cije. Crn og kгalj a se
ne moze istj erati iz ugla, а zrtva
lovca za pjesaka Ь7 dovodi do
remij a.

Katkada ne doblva ni skakac

vise zajedn o s top ovskim pjesa­
kom .

U primj eru br. 32 4 ј е opet cr­

nom kralj u nemoguce pri ci zbog
pata.
Remi. Ako ie lovac na fЗ opet remi
Br. 325
Br. 323 BLACKBURNE-ZUKERTORT
(Мес 1 881)
• • • •
• • • •
� -� - • •
• • • •
• • • •
• • -�·
• • • •
• • • •
Remi
Crni vuёe i remixi ra

Br. 324
Ova је p ozi cij a j os jedan do­
•• • • • bar primjer na temu figura -

в • • •
vise ne doblva : 1 Kg3 ! 2.
• • • •

Kd3 Kf3 ! З. Kd4 Kf4 !. Ako Ьiј eli

BttJB В В zrtvuj e skakaca sa 4. Kd5 slije­
• m • • di 4. Кез : 5. Ке5 Kf3 ! 6. Kf 6
• . •

• • • • (Poslij e 6 . g5 ? Kg4 7. Kf6 Kh5

Ьij eli dolazi u iznudn icu i, cak
• • • • Kg4 : Remi .
• • • • gubl) 6. • • • .

Za teorij u i praksu konacnica

• • " . neoblcno s u vazne dvije slij ede­
Remi. Bi ieli skaka ё moze Ьiti i na Ь5 i na с8 ce p o zic i je Klinga i Horvitza.

1 28
 3. . . . К с 8 4. L d 7 + К Ь 8 . G ubl
3 . . . . К 8 z b og 4 . К с 7 ) 4 . � с6 :
ксs ( R еаm ij и v o ct 1· ta k о de1· 1 41 .
:.Ј : . К а 57 ь7 + к ь � 6ь 7 К Ь 6 i· i·
. �
6 . К с 7 ) ;э . + кьs
6 · кь в. Pat.
· а
U kon a Cnr� 1 l o vca s p i es a kom
· · ·

pro t i· v d va р Ј е S aka slab l j a str � n a

p os t·izve rem1 ako us piJ. е 1. zm1.i. e-
.
nit i pj es a ke.
Br. 328

Remi

1 . а4 КЬ8 2. Lf2 К а8 (Ne i d e

2 . . . . К а 7 ? zbo g 3 . а 5 s d oblt-
kom) 3: Кс7 Ка7 4. а5. (C i n i s e
d а Ј·е b1Jel1
. . Р ostigao svo J e , a l i . . . )
4. . . Ка 8. Rem 1 .
.
.

� ј
Br. 327
1.
Bijeli vuce remlZl ra
KL ING I В . HORVITZ, 1 8 5 1
-
•

1 -- . = .1 В 1. Ј е 1 1 postize r� m1· putem 1·

• • с5 + ! ( D a ь 1· u C in ю Р Ј. esaka с 6
•
"

%. nepokretnrm. . Na 1 . d5 s 1 !Ј" е d i 1 .
. ... �- • •
1 Lc5 : ( Ili 1 . . . . К Ь 5)
l .t. .D •�� .�. •1
%

2:
с5) 1. • • ·

. d5.
1·�
� ·
о • �
•. •
Br. 3 29
� �
"'-• • �. -
�tii
D. W O CKER ' 1 84 1
,
�.ii..
"_
.......,

"
• .•·�·��-�.11.. -�:SЫ·-··
••
•
·-
.

. /� - • • " 1 •.-�·� •
�
L �
� � & - •. .•
Rem 1
• .. •• . "

•"
•

�• .-­
.

( Zrtva lovca za b-pje- r& �

· fj ·
1. Kd7
saka 1· 1 1· z a
Р Ј· е Saka · na аб dovo- �·• . •
d i do t e oret s ko g rem1J· а) 1 . . К а8
··"
-= - •
2. с 6 ( Vrlo lijepo , i samo toli- !R lit!
· ·

�
L ·
k o) 2 �
КЬ8 ! ( U � 1 r:i anje lovca
bit k u posl1Je 3 К с 7 )Ь 3.
. " • d • 81 �
�
� (1� 3 . Lf�
.
1 . •
.

с6
к : в � о g u се
3
• .

Rem1 . Ako Ьi сrп1 ·mao

•
"
p1esa ka па d6
" i doЬiv a
um i esto па Ь6 , Ьi i eli vuce
•

је i
• •

( N a J. J" e d n ost avn·1Je, .

1 29
 Nesto slozenij i primj er. 1. Kd4 ni protiv topovskog pjesaka ili
(S idej om prevodenj a kralj a na proti v lovcevog pjesaka, koj i su
d6 . Drugog puta nema, јег crni se uspj eli problti do pretposlj ed­
moze mirno cekati potezima nj eg reda. N aravno, ako k1Ћlj sla­
КЬ7-а6-Ь7-а6) 1. Ка6 2.
• • • blje strane vl ada poljem promo ­
Ке5 с5 (S prijetnj om 3 . . Ь5) . . cije pj esaka.
3. Lc5 : Ь5 ! (Do remij a vodi i 3.
. . . Ьс5 4. Kd5 КЬ7 5. Кс5 : Кс7) Br. 331
i pj esaci su izmijenjeni .
Premjestimo sada pjesaka s
Ь6 na d6. То се se odmah odra­
ziti na rezultat borbe : 1. Lf4 ! d5
(lli 1 . . . . Кс7 2. с5) 2. с5 Ка6
3. Kd4 КЬ5 (Ako crni nastavi
3. . . КЬ7 onda 4 . Ке5 Кс7 5 .
.

Ке6 + Кс8 6. Le5 КЬ7 7 . Kd6 i

crni pjesaci padaju) 4. Le3 КМ
5. Ке5 Кс4 6. Kd6 КЬ5 7. Lgl
i Ьijeli dobl va .
Treba ov1dje zap amtiti da dva
skakaca, ako nema pjesaka, ne
mogu doblti protiv kralj a.
Remi
U nekim slucajevima cak ni
dama protiv pjesaka ne doblva :
Na ovom dij agramu predstav­
ljen је klasican slucaj pozicio­
Br. 330 nog remij a и pjesackoj konacni­
ci. Bijeli p rij eti da potezom Kgl
• • • • ode и ugao. Medutim, ak,o crni
odigra 1 Kh2 , slij edi 2. Kf2 h5
• • • •
• • • .

3. Kfl М 4. Kf2 h3 5. Kfl Khl

• • • • 6. Kf2 h2 7. Kfl s remij em.

= • • •
• • • • Br. 332

• • • -� Р. DIKLO, 1 904

• • • •
_:s

• • • •
·
� •
� .
• � �•
·
� �. �
• • • •
f2
Remi. Pieiak moie Ьiti i na • • • •
• • • •
В 8 .t. ВФ •
Na 1. Dg3 + crni odgovara 1.
. . •Khl i Ьijeli ne moze iskori­
stiti pravi momenat za prebaci­ • • • •
vanje kralj a zbog pata. Iz istog
razloga Ьijeli ne moze doblti ako • • в .
crnog pjesaka premjestimo na f2.
Npr. 1 . Dg 3 + Khl . Kod udalje­
• • • •
nog kralja dama ne moze doblti Crni vuёe i remizi ra

130
 1. . е3 ! 2. fe3 Kg6 ! 3. Kf4
• • је crni kralj na а7 Ьijel i doblva,
Kf6 (U svakom momentu zauzi­ npr : 1
• Ь6 + 2. Кс6 Ьа5 3. Кс7
• • •

ma opozi cij u) itd. а4 4. Ь6 + itd., ili 2. КЬ8 3. • • •

КЬ6 : ! (Poslij e 3. аЬ6 ? nastaj e

Br. 333 teoretski remi) 3 • Ка8 4. Кс7.
. • •

1. RABINOVIC
Br. 335
(Zavrsnice, 1 938)

Bijeli vuёe i remizira Remi

1. g6 ! (Jedini put k remij u) U ovoj pozi cij i crnog izbavlja

1 fg6 2. Ке2 ! (Zauzima dugu mogucnost pata ! 1. Kf5 Kg8 (Do
Kf6 3. Kf2 K g5
• • • •

po zic ij u) 2. remij a vodi i 1 . . . . Kf8 2. Kf6

K g8 3. g7 Kh 7 4. Kf7 pat) 2. Кf6
• • •

4. Kg3 (Sada ј е to jednostavn a

op ozicij a) i re mi.
Sve podrobnosti о opozicij i i
teorij i odgovaraj ucih p olj a vi di
и drugom dij elu ove knj ige.
Br. 334
Kf8 (Moguce је tu i 2 . . . . Kh8
јег је poslije 3. Kf7 pat) 3. g7 +
Kg8 4. Kg6. Ako tu pozicij u po­
maknemo za jednu ili dvije ho­
rizontale ulij evo na Ьilo koj u li­
nij u, onda se vec postize doblve-

Br. 336
• • • •
." . • • А. PHILIDOR, 1777

• • • •
� � W4
� � •
� •
�
• • • •
• • • •
• • • •
• • • •
Crni vuёe i remi z i ra
Ako је crni krali па а7, Ьiieli doЬiva

Remij и vod i : 1. Ь6 + ! 2. • . •

аЬ6 + КЬ7 3. Кс4 КЬ6 : itd . Ako Remi

1 31
na pozicij a, j er crni ne moze i­ Br. 338
grati na pat.

Ovaj primj er na 111 p o kazuje

kako se dolazi do remij а и to­
povskoj konacnici ako se kralj
slablje strane nalazi pred pje­
sakom. Crni top se mora posta­
vi ti na 6. red sve do trenutka
dok Ьij eli pjesak ne stupi na 6.
red, а poslij e tog crni mora zaci
Ьijelom za leda : 1. . . . Та6 2. е5
ТЬ6 3. е6 ТЫ 4. Kf 6 Tfl + ! i
remi zbog toga 3er se Ьijeli kralj
ne moze izbaviti iz vj ecnog saha
ili se guЬi pj esak. Remi

N pr : 1. Lg6 Lc4 2. Lf7 Ld3 3. Le6

Br. 337 (Evo zbog cega је crni kralj
Lg 6 !
morao staj ati iza pjesaka) 4. Ld5
А. SERON Lh5 itd.

Kod гazn oboj пih lovaca za igru

na pobj edu oblcno visak j ednog
pjesaka nij e dovolj an . Tek dva
pj esaka vise mogu osi gurati do­
Ьitak, ali i to ne uvij ek.

Br. 339

Remi

Bij eli ima dva pjesaka vise ,

medutim, doblti ne moze. Crni
top se samo pomice ро e-lin ij i
odrezavsi bljelog kralj а od pje­
saka. Npr : 1. Tel 2. Tf6 Kd3 :
• . .

3. с5 Kd4 4. сб K d5 5. с7 Tcl
i pada i drugi pj esak. Remi

Za konacn ice s istob oj nim lov­ Bijeli ne moze doЬi ti : 1. Kf4

cima vazan znacaj ima pozic ij a
na dij agramu 338.
Ako kralj slablj e strane stoj i
iza pj esaka, ond a se и vel ikoj
vecini slucaj eva postize remi.
(Ili 1 . е6 Le6 : ! ; а ako 1 . f6 +
onda 1 . . . . Kf7 i zatim lovac sa
с8 se samo pomice ро dij ago­
nali c8-h3 s os iguranim remij em)
1. • • • Kf7 ! 2. Kg5 Ld7 3. Lb4
Lc8 !. Ovdje је crn i postigao remi

132
zbog toga sto ј е j edan od Ьij e­
lih pj esaka citavo vгij eme pod
udaгom.
Borba kralj a s pj esakom pro­
ti v skakaca ро pravil и ne dovodi
do pobj ede О tom nam s vj edoce
.
ova dva primj era :
Br. 340
Biieli vuёe i remizi ra
1. Scl + К Ь 2 2. Sd3 + К с2 3.
Sb4 + КЬ3 4. Sd3 а2 5. Scl + sa
slijedecim 6. S a2 : .
Br. 341
Remi
Poslij e 1. Kf7 Sh6 + 2. Kg6 Sg8
3. Kh7 Sf6 + ili 3 . Se7 bljeli
. • •
se vrlo brzo moze uvjeriti и bes­
korisnost svoj ih pokusaja.
Na kraj u pogledajmo niz teo­
retskih pozicija s damom protiv
topa ili s to p om protiv lake fi­
gure.
Navodimo dva osnovna primje ­
ra и borb l t opa i pje s aka protiv
dame .
Br. 342
А. PHILIDOR, 1 777
Remi
U ovom primjeru crni jedno­
stavno igra topom sa с6 na е6
i obratno s osi guranim remij em,
jer ј е Ьijeli kralj izoliran od
p je s aka.
Br. 343
Remi
U drugom primj eru crni је,
takoder, osiguran od gubltka,
ј ег ј е po z ic i j a crnog topa sigurna,
133
а Ьij eli kralj nije и stanj и po­ Br. 345
moci dami zbog naglog prodora
G URETZKI-KORNITZ
crnog pj esaka ako ga on deЫo­
kira.
Obrana pjesaka s topom spri­
jeda и mnogim slucajevima је
efektivna.

Br. 3 44

G. LISICIN , 1952

Remi, а ne pobieda Ьi ielog

vedeno и Bergerovoj >>Teorij i i

praksi zavrsnica«. Ali sada crni
nije obavezan igrati 5. . . . Кс2) .
Remiju vodi 5 Тс2 ! s a slije­
• • • •

decim с5-с4 npr : 6. Ке4 с4 ! "1.

Kd4 кы 8. DаЗ Tcl 9. Кез Тс2!
Remi 10. Ке4 (Da Ьi predao potez cr­
nom) 10 . Tcl 11. Kd4 Тс2 12.
• • •

Bijeli ne moze doblti : 1. • • •

ТЬ2 ! 2. Da4 Тс2 ! 3. DЬ4 + Ка2
4. Kd4 Kal 5. Del + КЬ2 6. Ddl
Tcl "1. Dd2 + Тс2 8. DЬ4 + Ка2
9. Кс5 (B ijeli kralj se p revodi na
tocku аЗ) 9. • • •Kal 10. DаЗ +
Кез ТЬ2 13. Da5 Тс2 14. DЬ4 +
Ка2 itd.
Тор protiv lovca ili skakaca
oblcno ne doblva. Za to је po­
zicija Ponziania najbolj a potvrda .

Del + (Ili 13. КаЗ т с з + !) 13.

КЫ 1 1. КЬ4 Tcl 12. DеЗ Тс2 13.
Br. 346
КЬ2 14. Ddl Tcl 15. Dd4 + КЫ
• • •

16. КаЗ Тс3 + ! i pokazuje se da

L. PONZIANI
је pozicij a crnog prava tvrdava.
Ovu prikazanu obranu s 1. .
ТЬ2 ! nisu zamijetili neki teore­
. •

ticari kao Guretzki-Kornitz, Ber­

ger i drugi. Zbog toga i pozicij a
na slij edecem dij agramu nije do­
Ьivena kao sto је autor smatrao,
nego је remi !
Crni bez osobltih proЫema
svodi borbu na prethodni pri­
mj er : 1. Ке4 Кс2 ! 2. Da6 КЬ2 з.
Da4 КЫ 4. Da5 КЬ2 5. Kd5 (Ta­
ko i pocinj e rjesenje pozicije
Guretzki-K orni tza, koj e је na- Crni vuёe i remizi ra

134
 Vazno је lovcem zahvatiti dugu
dij agonalu ako је kralj slablje
st1Ћne potisnut и nepovolj an kut
(usporedite s dij agramima br.
208 i 293) sahovske ploce 1. . • •
Lc3 (Dobro је i 1 . . . . Ld4 . Me­
dutim, gubl 1 . . . . Lg7 ? ? zbog 2.
Kg6 Le5 3. Tel Ld6 4. Т е 8 + Lf8
5 . Td8) 2. Kg6 Kf8 ! i remi, jer
Ьij eli nij e и stanju stvoriti opo­
zi cij u sa svoj im kralj em.
1. Sh6 Th7 2. Sg8 ! (Naj b olj i
polozaj skakaca ј е и j ednostav­
noj dij agon alnoj opozicij i и od­
nosu na protivnickog kralj a) 2.
.• •ТЬ7 3. Sh6 ! Та7 4. Sg8 ! Th7
5. Ке8 ! Tf7 6. Sh6 Та7 7. Kf8
Kf6 8. Sg8 + Kg6 9. Se7 + Kf6 10.
Sg8 + Ке6 11. Sh6 ТЬ 7 1 2. Sg8
Tf7 + 13 . Ке8 Tg7 14. Kf8 ! (Ako
Ьi sada Ьij eli igrao 1 4. Sh6 ? ?
slij edilo Ьi 1 4. . . . Tg6 !) 14 • • • •

Tg6 15. Se7 Tf 6 + 16. Ке8 Tfl 17.

Sg8 Tf2 18. Sh6 Та2 (lli 18. . . .
Br. 347
Th2 19. Sg8 ! Th7 20. Kf8) 19. Kf8
Т а7 (Poslij e 1 9 . . . . Та8 + 20 . Kg7
••• • • Ьijeli kralj vise nije odrezan na
• • . Ii . kraj u ploce) 20. Sg8 Th7 21. Ке8 !.
Prikazan a pozicij a na 1d'ij agramu
�- • • • skakaca i kralj a је ustvari naj­
• • • • bolj a. Slablj a strana se mora bra­
n iti tako kao sto је pгikazan o и
• • • • varij anti, tj . kralj i skakac ро
� •
. � -
-
. • �
• mogucn osti nikako se ne smi1j u

• • • • гazdvoj it1, а skakac mora staj ati,

и odnosu na protivnickog kгalj a,

• • • • ili и jednostavnoj kosoj op ozicij i

Remi
B orba topa protiv skakaca : 1.
ТЬ7 + Ка8 2. ТЫ Se7 ! (Gubl
: steane oblcno zauzima polje uz
2 . . . Sa7 zbog 3. КЬ6 КЬ8 4 .
ТЬ2 Sc8 + 5. Кс6 + Ка7 6. Кс7)
3. КЬ6 КЬ8 4. ТЬ2 К с8 i remi.
Br. 348
ili na istoj linij i, а to ј е polje h6.
Rij etko se skakac n ade na pret­
p oslj ednjem redu - eventualno
n a polju е7 i to uvijek kod iz­
n uden ih situacij a. Kralj slablje
skakaca na polj и f8 ili se nalazi
и jednostavnoj opozi cij i и odno­
su na pгotivn i ckog kгalj a na po­
lj u е8.

--•
� •
� ��ltj·
�
·
�
• • • •
• •• • •
• • • •
• • • •
• • • •
• • • •
• • " •
Remi

1 33
 PROMOCIJA PJ ESAKA

Pj esaci koj i su p resli granicu Pj esak с7 Ьi mogao postati da­

izmedu cetvrtog i petog i·eda vrlo mom, ali mu smeta top s а8.
cesto stvaraj u uvj ete za provo­ Lovca na е6 ne treba racunati,
denj e taktickih operacij a veza­ ј ег је on vezan. Sli jedilo је : 1.
nih sa nj ihovim daljnj im napre­ Da4 + ! (Z rtva dame s idej om
dovanjem i promocij om. Neop­ odvlacenj a cгnog topa od tocke
h odno је primij etiti da pokretlj i­ с8) 1. . • • Та4 : 2. c8D mat.
vost pj esaka ima veliki zn acaj .
U vezi s tim slij edi ilust г ativni Br. 350
materij al koj i је postavlj en na
principu napredovanj a pj esaka SOKOLJSKI-NOVROCKI
(7., 6. i 5. horizontala) . (Omsk 1944)
Kako se provode te takticke
operacije ? Kako da se izvede pje­
sak и damu ako је nj egovo na­
predovanje zaustavlj eno ? Oblcno
и takve opera cij e ul aze takticki
elementi odvlacenj a ili odstranj i­
vanj a obrane. Odvlaceci i odstra­
nj uj uci borbene snage protivnika
koj e sprij ecavaj и napredovanje
pj esaka, mi na kraj u krajeva po­
stizemo promocij u pjesaka и je­
dnu od figura i to naj cesce и
damu.
Bijeli vuёe i doЬiva
Odlucuj uce komblnacije mogu
1 . Ld4 ! i crni ј е predao, јег
nema о brane od 2. Lg7 : + Kg7 :
izniknuti kod pj esaka koj i se na­
laze na pretp oslj ednj em redu :
3 . f8D + .
Br. 349 Br. 351
MUCNIK-VORONKOV FLORIAN-KOSKA
(Moskva 1 948) (Brno 1950)

Bi ieli vuёe i doblva Biieli vuёe i dobiva

136
 1. D c4 + ! (Ponavlj a se ista ide­ Br. 353
j а odvlacenj а figuгa koje sme­ TOLUS-RA VINSKI
taj u . Crni је obavezan prihvatiti
(Lenjingrad 1 950)
zrtvu dame, j er је beznadno 1 .
. . . Kg7 2 . Dc8 : Dc8 : 3 . Тс8 : Тс8 :
4. e8D) 1. Тс4 : 2. Те8 : + K g7
• • •

3. Tg8 + i crni је predao.

Osi m odvlacenj a moze se pri­

mijeniti i odstranj ivanj e obrane.

Br. 352
ZAMIHOVSK I-ROZENKRANC
(Moskva 1931)
Biieli vuёe i doЬiva

Bij eli је brzo doblo poslije 1.

Sc6 ! (S prij etnj от таtа na е 8)
1. • • • De2 : + 2. Ке2 : Ьс6 3. De5
(Sada nета zastite od 4. De8 + )
3. • • • Kf8 4 . Dd6 + Kg8 5. De 7 .

Br. 354
C IGORIN-JANKOVI C
(Mos kva 1 899)
Biieli vuёe i doblva

Ovdje odl ucuj e 1. Dc8 : ! (S ide­

j om da se odstran i j edan od to­
p ova koj i smetaj u napred ovanj u
pj esaka) i crni ј е predao. N а 1 .
. . . Тс8 : slij edi 2. Те8 + Df8 3.
Тс8 : Dc8 : 4 . f8D + .

K od pj esaka na p гetp osljed­

nje m (drugom ili sedmom) redu
mogu se poj aviti i matne idej e.

Ako је pj esak p odrzan damom Biieli vuёe i doblva

i l i top om р о linij i, on da to ро­
ј а саvЋ njegovu тос. No, kao sto
smo mi ve c i ranije vidjeli, uz­
n apredovali pj esak iako i nije
podrz an ро linij i teskim figura­
ma, takoder је dovoljno j ak.
Katkada odvlaceci potez ne u­
pada odmah и oci . 1. La7 + ! Та7 :
(Ili 1 . . . . Ка7 : 2. b8D mat) 2.
Та7 : i crni је prisilj en na pre­
daj u.

1 37
 ':, �о ' dov
.
е olj n � � а
provo �� n J e odluc U] uc1 h
Br. 355 No k а tkada ј
. '
STAHLВERG-M3 ENC IK
taktick1h
(M osk va 1 9 5)
opera c1J a.

OvdJ. е. је odluc"u Ј· ucu ulogu odi1-

� • • •�
• 'iil . Lh6 ! ( D ь · odvukao Р Ј" eS aka g7.
grao р ] eS ak na g6. Slij edilo Ј е
.

� А �� ••• � �
A k o сrщ n stavi 1 . . h 6 1onda
slijedi 2 g + i 3 . g
·a D� ) ,
� ••• ��
• � •
D g8 2. i. , Crni pre? a J . za
J
. . . •

nJ·ega Ј. е еР ;djednako �
%

• �.".".�
·

�n• l s
D h 7 : З. g h7 1 1 1 2 . D e 6� � D·hg +
.
.
В. Dg8 4. Lg7 · + it d .
. .

•··n � � �g
•
. . . ·

ьt ь � •
·

.• • l!ЈШ
.

• � ·0
• • .•
Br. 357
�··� ·� �
.
�-
••
1

" i doЬiva
Crni vuce

1 t ru d a po s ti -
.
Crna . bez оsоЬ1tо
· ' (Intere- �
=·
zе pob ] edu.
•

ЬЗ • . • •
.
santno .da . ova ] odvlacec1 p otez
и
"

1
.
nisu pr1m1J· etila оЬа partnera
partij i) 2 аЬ 3 а2 3 Dd. LсЗ : ! i
kao rezu itat komblnac1]e crna ] е
• ·

osta 1 s topom vise. Crna ј е Cak

а
.
i zgublla t и partl] U.
.

Br. 356 Bijeli vuce ' doЬiva " •

Bijeli dob а zahva 1 J. UJ· uci РЈ е­

i1>�
"ngrad 1 95 0)
SCELO C ILIN-CERNIK OV .
.

(LenJ1 S aku а6 . 1 . в ТЬ8 2. DЬ7 '. ТЬ7 :

.

-
•�•
-
�1
• .
3. аЬ7 i crn 1 је pre dao.
1-=- - -•
• �·
• •
• - Br. 358
�
"

• 'iV
-
в• • .• .!Ј!ј.-�А�-� .
LI NDEN-BERG
!!!� d 1- � -
-
- � - -
� •
,

• 'if . • .
-

•о : •в•.�-�• ·'1&� �- • •
�.
�

�·
• .п •
�· вп.l
·· 8
•··�·•
• -�. �
� •• __..
• ·IJIf!.••
� •. ·
.· �•
·­
8 .!!! .
�

1� � -1
m • •
. ,
1 1

·. �
� � �
�
- if - � f!
• ег;:

�•
Biieli vuce • doblva

в -.• гLI. =
" •

Nа 6 . redu ( ili za crno g . na 3. �- 1

) ] е Р Ј"e S ak о ь·ic"no . man J e Ј a k
r e du
·

"
rl. -

nego n a Р retposljedn ] e m redu.

•
, Crni vuce • •
• doЬiva

138

.
 Napгedovanj e pj es a ka moze Ьiti Br. 360
poduprto lovcem : 1. . . Dfl + !
2. Dfl : е2 + (Otk r i v eni sah - и
.

KADERA-POISL
tome se zaklj ucuj e uloga lovca) (Prag 1 949)
3. Sf2 (Ili 3. Df2 ed lD + 4. Lel
Del : mat) 3. eflD + 4. Kfl :
Tf2 : + i crni ostaj e s topom v ise.
• • •

Bi ieli vuёe i doblva

Namece se 1 . Dc7 : ili 1 . Df6 : s

Slijedeca pozicij a uzeta је iz
>>S ahmaty v SSSR-<-<,
idej om odvlacen J а crne dame.
casopisa Medutim, 1 . Dc7 : је pogresno
1 9 46. br . 4. zbog 1 . . . . Dc7 : 2. е7 + Kg7 3 .
e8D ? ? Se8 :. Doblva 1. Df6 : ! (Ta ­
Br. 359 ko se desilo i и partij i) 1. • • •

Lg2 : (lli 1 . . . . Df6 : 2. е7 + K g7

3 . e8D) 2. De7 : Те7 : 3. f6. Crni
predaje.
Sada nam nece Ьiti tesko naci
dobltak u slijede6.. m dvosjeklom
polozaj u :

Br. 361
DUFRESNE-G ARVITZ
zz_...

Biieli vuёe i doЬiva

Bijeli doЬiva na slican nacin :

1. Td8 + ! Dd8 : (Nije bolj e ni 1 .
. . . Lf8 2. Tf8 : + ! Kf8 : 3 . Dh8
mat) 2. е7 + Dd5 3. eSD + Lf8 4.
Df6 ! i mat је nei zbjezan.

Bez о bzira koliko s и ti na­

stavci ociti, uvijek ih treba pa­
zlj ivo provjeriti i tocn o izr a cu ­
nati . B i jeli vuёe i doЬiva

139
 1. De8 ! ! КЬ7 (Ne Ьi i zmij enilo t opa , а slobodnog pj e saka pr o ­
re z ul t a t p a г ti j e ni 1. . . . Те8 : 2. mo vi r ati и skakaca. 1 . . Tel + !
2. Tel : D g 2 + 1 3. Kg2 : (Ili 3 . К е2
. .

f7 + K h 7 3. fe8D) 2. f7. Crni pr e ­

d aj e . fe l D + +) 3 . felS + ! ! 4. Kf2
. • •

Pjesaka koj i ј е n apredovao ne S c2 :.

tгеЬа uv ij ek pr o m ov irat i и d a m u .
U nekim s lu c a j ev ima ј е ko ri ­
Br. 364
snije posta�iti umj esto dame Ьi­ Р ANOV-ZAGOROVSKI
lo koju deugu figuru . ( K i jev 1 9 5 0)
Br. 362

B i j e l i vuёe i dobiva

Biieli vuёe i doЬiva Bijeli ј е r e al i z i r ao svoj u pred­

(Mat u j ednom potezu) nost na slijedeci nacin : 1. Se6 !
Tf2 : (I l i 1 . . . Lf 2 : + 2. Kg2 Та8
.

Bijeli ne moze igrati 1 . c8D 3 . Kf2 : Kf7 4. d8D itd) 2. Sc5 : !

zbog mata na hl . M e dutim Ьijeli (Al i ne ide 2. d8D + ? zbog 2. . . .
Tf8 + !) i crni ј е morao pr e d at i
,

ipak doblva sa 1 . cSS ! mat. .

Br. 363 Br. 365

Crni vuёe i dobiva Crni vuёe i doЬiva

U ovom p e imj eru cгn i za p o ­ Cгni doblva brzo, pribj egava­

bjedu mora z rtv o v ati d amu i j u ci ranij e prikazan im takti ckim

140
elementima : 1. ! 2. T c l :
• . . Tcl + Sl o d bo an pjesak na p гetp os l j e-
Tel + 3 . Iiel : bclD + 4. Ке2 Da3 :. dnj em l'edu, koj i је p o drzan to­
p om, и pravilu n i j e slablj i o d
dame.

N а t om
Br. 3 6 6
zrn_ " pravil и ј е bazirao Du ­
Ьinj in tretiranje ove pozicije : 1.
__

Df 8 : + ! Df8 : 2. Tf5 : КЬ8 (Sada

ј е neophodno odvuci crnu damu
od p o lj a f 8 i to pomocu napre­
dovanj a h - pjesaka) 3. h4 Ь5 4.
h5 Кс7 5. Tfl а5 6. h6 Ь4 7. а 4
Kd7 8. h7 Ке7 9. Tel + Kd7 10.
Th l !. Crni predaje.
Br. 368
LAUBERT-SEMENOVA
(Moskva 1945)
Biieli vuёe i doЬiva

Proanaliziraj mo tok borbe и

ovom primjeru : 1. Lh 5 ! (S pri­
j etnj om 2. Lg6 : hg6 3. h7) 1 . • • •

gh 5 ( Ili 1. . . . Lb3 2. Lg6 : Lg8

3. Lf5 : а lose је i 1 . . Ке7 2.
Lg6 : Kf8 3. Lh7 : sa s li j edecim
, . .

g5-g6-g7-g 8 D) 2. g6 Ь 4 ( Na 2.
. . . Lb3 Ьijeli odgovara 3. g h7 )
3. gb7 hЗ 4. h8D h2 5. D e 5 + Kd7
6. Dd5 + Ке7 7. Dhl. Crni pre­
daje.
Biieli vuёe i doЬiva
Br. 3 6 7
Analogan slucaj se desio и o­
DUBINJIN-ARONJIN \roj partij i : 1. а6 ! ТЬ7 + 2. Dh7 : + ! !
(Lenj ingrad 1947) (Prekr a sno zamisljeno) 2 Kh7 :
. • • •

3. а7 Df8 4. Та2 D a8 5. Ь4 ! (S
prijetnj om Ь5-Ь6-Ь7) 5. d4 • • •

(S idej om da se srusi pjesacki

stit Ьijelog kralj a i da se na neki
nacin dohvati vjecnog saha) 6.
ed4 Kg6 7. Ь5 ез 8. fe3. Crni
predaje. Ne ide 8 . . . . Dh8 + 9.
Kgl Dh3 zbog 10. a8D D g 3 : + 1 1 .
Kfl Dh3 + 1 2 . Dg2, i sahovi su
zavrsili.
Slobodan pjesak moze Ьiti od-
1 ucuj uci f aktor odvlacenj а. Mi
smo ranije vi·d jeli n·i z primj era
Biieli vuёe i doblva n a s l i c n u temu.

141
 Br. 369 2. Ьс6 3. а6 Kf5 4. а7 Ке4 5.
• . •

a8D i Ьijeli mora vrlo brzo do ­

MOJSEJEV-ALATORCEV
Ьiti.
(Moskva 1949)
Promocija и damu nije obave­
zna za slobodnog pjesaka oso­
Ьito и konacnici gdje postoj i
mnogo mogucnosti za igru na pat.
Ovu jednostavnu istin и katkad
zaboravlj aju pocetnici.
Br. 371
- :::zz:::: . .

• • • •
• • - � ··
• • • •
Bi ieli vuёe i doЬiva
• 8 В •Ф
Bij eli је postigao uspjeh igra­ • • • •
• • • •
j uci 1. d6 ! а 3 (Ocito ј е bezna­
dno 1 . . . . cd6 2. Db6 : ) 2. dc7
Sd7. Ovdje је p ar tij a Ьila pre­ • • • •
kinuta i crni је predao bez na­
stavka . • • • •
Biieli vuёe i do Ьiva
Br. 370
U ovoj j ednostavnoj poz1c1 ] 1
Ьila Ьi greska igrati 1. f8D ? jer
dolazi do p ata. Pravilan nasta­
vak је 1. f8T i Ьijeli doblva.

Br. 372
L. CENTURINI

Bi ieli vuёe i doЬiva

Ovaj stari primjer nam ilu­

strira komblnacij и sa stvaranjem
slobodnog pjesaka koj a је zasno­
vana na odvlacenj u. 1. Ь 6 ! (Da
Ьi odvukao pjesaka а7 ili с7 na
b-liniju) 1. аЬ6 (ldenticno је
• • •

i 1. сЬ6 2. а6 Ьа6 3 . с6) 2. с6 !

(D a Ьi se pjesak s Ь7 odvukao)
• . •

Bijeli vuёe i doЬiva

142
 Bij el i mora igeati 1. е7 L d8 Br. 374
(Vrlo ostroumna obrana, ј ег ako
Ьi sada slij edilo 2. e8D, Ь i Ьiо POTTER -FENTON, 1895
pat) 2. eSL Lg5 (Ili 2. . . . La5 3 .
Ld7 + K d8 4. Lh4 mat) 3. Lc7 i
mat ј е и slijedecem potezu .
1 • • • •;
• • • •
Br. 373 �� .
� -� - �
�
� �
�
А. TROICKI � .
• • 1. •
�
� �
�
•
� •
�- - •
� � •
-
• • • • 1
• • • •
• �• � . ·
�
� '

Biieli vuёe i doЬiva

Td7 ! i postize remi) 2. • • •

Td5 + 3. КЬ4 Td4 + 4. КЬ3 Td3 +

5. Кс2 ( Tek sada bljeli kralj
moze stati na c-linij u) 5 • Td4 !
• . •

(Ako Ьi sada Ьijeli nastavio 6.

Biieli vuёe i doЬiva c8D ? ? onida slijedi 6 . . . . Тс4 + ! 7.
Dc4 : pat) 6. с8Т ! ! Та4 7. КЬ3 ! i
1 . Ь7 Tg5 + 2. Kd6 Th5 : ( C ini crn1 guЬi topa i paгtiju .
se daj e neizbj ezan remi, ali . . . ) U posljednj a dva primjera crni
3. Кс7 (S prijetnj om 4. Та2 mat) su gublli zbog lose pozicij e svog
3. • • • Le6 (Brani se od mata i kralj а n a kraj и ploce !
prijeti 4. . . . Th7 : + ) 4. КЬ8 ! !
(Sa d a prij eti mat na d6) 4. • • •
1 jednostavne pozicije krij u и
Ld5 5. Td5 : ! Td5 : (Ne mijenj a sebl dosta taktickih finesa. >>Ka­
nista na stvari 5 . . . . Th6 6. Td8 ! kva elementarna pozicij a-<-< - ро-
itd . ) 6. hST ! ! (Ne 6. h8D ? ? Td8 + !
i stvara se patna pozicij a) 6 • • • •
Br. 375
Td6 (lnace ide 7. T h6 + ) 7. Кс7 L . KUBBEL
i Ьijeli doblva.
Teoretski i prakticki је inte­
resantna slijedeca pozicij a iz
stare partije Potter-Fenton :
Partij a ј е zavrsena remij em.
K asnij e је Ьilo dokazano od stra­
ne Savedre da је bljeli mogao
doblti na originalan nacin : 1. с7
Td6 + 2. КЬ5 (Ni na ovom mje­
stu ni и daljem toku Ьijeli kralj
ne moze stati na c-linij u zbog
dvojnog udara poslije Td6-dl­
-cl + . Poslije 2. КЬ7 ? crni j edno­
stavno pribjeze vezivanju s 2. Biieli vuёe i doЬiva

143
mislit се ci t atel j pogledavsi na
dij agram br. 375.
Medutim, ako se pogleda malo
pazlj ivije, moze se vidjeti pri­
krivenu lje p o t u izvanrednog dje­
la L. Kubbel a. 1. е7 Td6 : (Na 1 . . .
Кс7 onda ne 2. Tf6 : ? Kd7 3. Те6
Ке8 4. КЬ7 La3 ili 2. e8 D ? Ld4 +
3. Td4 Та6 + s remijem , nego
treba nastavi ti 2. e8S + ! ! s do­
Ьitkom ; poslije 1 . . . . Ld4 + od­
lucuje 2. Td4 : Те6 3. Td8 + Кс 7
4 . е 8 Т !, jer Ьi na 4. e8D crni
odgovorio 4. . . . Та6 + ! 5. К а 6 : i
stvorio Ьi se pat) 2. eSD + К с7
(Inace mat и jed n om potezu) 3.
DЬS + Кс6 4. Db2 :.
Br. 376
S. FILARETOV
Bi ieli vuёe i doblva
PROTIVUDAR
Kada protivnik napada na f i­
guru ili pjesaka, onda је najpri­
rodnij e braniti napadnutu figuru
ili pjesaka ili је prevesti na dru­
go polje. O sim toga primijenjuje
se vrlo energican nacin o b ran e ,
tzv. protivudar.
144
Nije lako naci pravilno rje­
s e n je и ovoj studij i. Npc 1 .
Kf7 : ? Sf2 2 . f6 Se4 ! 3. Lf 5 1 Kh8
4. Le4 : daje sam o pat. Do i·e111ij a
dovodi, takoder, i 1 . Lf 7 : Se3 2 .
f6 Sf5 + 3. Ке6 Sh6 !, а do Ьi t i se
moze j edi n o ovako : 1 . f6 ! Sf2 (Ili
1 . . . Se3 2. Kf7 : !) 2. Lf7 : Sg4
.
( 2 . . . . Se4 3. Lg6 + !) 3. Lg6 + !
(Ipak !) 3. Kh8 4. f7 Sh6 !
• • •
1 Vrlo ostroumno. N е ide odmah
:Ј . f8D + zbog 5. . . . Sg8 -r- ! ili
;) f8T + K g7 ! 6. L d 3 S g8 + 7 .
.
Ке8 Sf6 + s osiguranim r emij e m)
5. fSL ! ! Sg4 (Ili 5. . . . Sg8 + 6 .
Ке6 i crni mora dati skakaca)
6. Lf5 Se5 ( Jos ј е j ednostavпi j i
z a d a t ak Ьij elog kod 6 . . SеЗ 7.
. .
Le 6 Kh7 8 . Kf7 !) 7. Lh6 Kg8 8.
Kf6 Sf7 9. Le6 Kh7 10. Lf8 Sh6
11. K g5 Sg8 12. Lf5 + Kh8 1 3 .
Kg6.
- -
--
Nај cesce se udar p r o v od i po­
mocu o b ra t n og napada. Znat n o
rjede moze se susreti proti \ uda r "
koji se ostvaruj e pomocu t akv ih
takti c ki h elemena t a kao s t o s u
,
prekrivanje dvojni udar i t d .
,
 Br. 377
G RIGORJEV-FURMAN
( Kalinj in 1950)
Crn i se pokusava osloboditi
p ri tiska i da poboljsa svoj polozaj
napao је topom lovca d6. Medu­
tim, Ьijeli nije povukao svog lov­
ca, nego је odgovorio strahovitim
protivudarom 1. Tel ! Pokazuje
se da se lovca ne m oze uzeti : 1 .
. . . Td6 : 2. Те8 + Kh7 3. Dd3 +
i Ьijeli dob l va. S druge strane
Ьijeli top ima namjeru prodrijeti
na 7. red.
Br. 378
SPIELMANN-LERME
(M agdeb u rg 1927)
Bijeli vuёe i doblva
N а posljednj i potez cгnog
с5-с4, s idej om da oslaЬi na ­
pad Ьijelog, izmj enama topa sli­
jedio је energican protivudar : 1.
g5 ! Sd7 (Ako Ы crni nastavio
1 . . . . cd3 onda 2 . gf 6 jer ј е bez­
nadno 1 . . . . Sh7 2. Lh7 : + Kh7 :
3. g6 + ! - otkriveni napad, ili
1 . . . . hg5 2. Dg5 : ) 2. Dh6 : ! ! gh6
3. gh6 + K f 8 4. T g8 + ! i slijedi
mat u dva poteza.
Br. 379
CAPABLANCA-THOMAS
(Hastings 1930/ 3 1)
B i ieli vuёe i doЬiva
Crni ima Iose zasticeni 8. red
i crnog topa na с2. Namece se
idej а odvlacenj а sa ciljem napa­
da posljednj eg reda. 1. Те8 : De8 :
2. Da4 1 Tcl + ( I na c e pada top)
3. Kf2 1 i vrijeme је da crni pre­
da. СараЫаnса nije vidio tu je­
dnostavnu komblnaciju nego је
odigrao 1. Da8 ?, na sto ј е Tho­
mas mogao odgovoriti protiv­
udarom 1. . . . Та2 : ! i ostao Ьi
s dva pjesaka vise npr : 2. Те8 :
Та8 : ! ili 2. Da2 : ТЬ8 : , ili na kra­
ju 2. Db7 ! с5 3. Dc7 Та8 4. Та8 :
Та8 : 5 . ТЬ7 Тс8 sa slijedecim
6 . . . . с4. lnteresantno da Thomas
nije vidio protivudar i da se pre­
dao.
1 45
 Br. 380
ROZENTHAL-MAKOGONOV
( M os kv a 1936)
Moie li Ьiieli igrati
Bij eli је odigrao 1. Lg5 ? а ni­
je predvidio sve odgovo re svog
protivnika. Medutim, pozicija Ьi­
je l og kralj a se vec na l azi pod
udarom crnih figura. Tocke Ь2
i аЗ su kriticne, а posljednji po­
tez Ьijelog p retva r a i polje сз
и kriticnu tocku , cime se crni
momentalno k oristi. Grunuo је
mocan protivudar 1. Sc3 ! ! i• • •
Ь i j eli је p redao zbog iznudenog
2. Df3 ( A k o 2. Ьс3 onda 2. . .
LаЗ mat ; tako de r ne ide 2. Td7 :
zbog medupoteza 2. . . . Se2 : + )
2. Tdl : + 3. Tdl : Tdl : + 4.
Ddl : Sdl :. Poucan zavrset ak !
• • •
Br. 381
Crni vuёe, Ьiieli doblva
1 46
Kom b l na c ija nastala и ovoj po­
zicij i moze se nazvati tipicnom
zbog toga sto se ona и tот il i
и drugom oЫiku mnogo puta su­
srece. Bijeli tek sto је prodro
svojim topom na 7. red s pri­
j etnj om 2 . Da6 i matnim napa­
dom, npr : 1 . . . . Le7 : 2. Те7 : Df 8
3. Da6 ! i l i 1. . . . Df8 2. Da6 Lc7
3. Тс7 : ! s ru s enjem pozicije. Zbog
toga је и p a rtiji o digrano 1 . . . •
Le4 s p r otivuda r om i pokriva­
njem tocke е7. N о i taj је potez
Ьiо p re dvi d en ! S l ijedio је kao od­
govor novi protivudar 2. De4 : i
Ьijeli је f orsi r a n o postigao ma­
terij aln и prednost.
1 . LgS?
Ne samo prek r ivanje nego i
drugi takticki elementi mogu Ьi­
ti sredstvom za nano s en j e pro­
ti vudara.
Br. 382
BUBNOV-JAROSLAVCEV
(Voronj ez 1949)
.
Moie li crni igrati 1 • • . • Sd7?
Crni је odigrao 1. Sd7 na­
padaj uci na damu i skakaca. Bi­
• • •
jeli је o d govo r io 2. Sb8 ! ! (Ovim
p r oti vuda rom prekri va se zasti­
ta 8. reda, sto dovodi do brzog
doЬitka) 2. Sf6 (G uЬi i sve
o st a l o, npr : 2. . . . Sf 8 3. Td8 ili
• • •
2. . . ТЬ8 : 3. ТЬ8 : + Sb8 : 4.
Td 8 + ili 2 . . . . DhЗ 3 . ТЬ2) 3.
.
TdS + Se8 4. ТЬ6 i Ьijeli ј е do­
blo.
Br. 383
VERLINSKI-JUGNSTMAN
(Prv. Uzbekistana SSR, 1 949)
Bi ieli vuёe i doЬiva
Bijeli lovac se nalazi pod uda­
rom i nj ega Ьi trebalo prevesti
na polje с2. No desilo se nesto
sasvim drugo ! 1. Sg7 ! (Silni pro­
tivudar) 1. • • • Dg6 2. Sh5 : Dg5 :
(2. . . . аЬ3 Ьi poslij e 3 . Df6 : +
Df6 : 4. Sf6 : Ьа2 5. Tdg3 i zmij e­
njen im redoslij edom dovel o do
MEDUPOTEZ
Kod borbenih operacij a, osobl­
to on ih koj e su vezane s izmje­
nama i zrtvama fi gura i pj esa­
ka, ces to se poj avlj uj u takve po­
zici j e kad ј е moguce primij en!iti
medup otez sa ciljem da se pot-
puno i zmj eni karakter pozicije
i da se uniste snage protivn ika.
nastavka и partij i) 3. Tg5 : аЬ З
(Poslije 3. . . . Tg6 Ьijeli Ьi kao
minimum imao dva pjesaka vi­
se, npr : 4. Tg6 : hg6 5 . Lf7 ili
4. Tg6 : аЬ3 5. T g 7 Ьа2 6. TdgЗ
a l D + 7. K h2 Tf8 8. Sf6 ! s ne­
izbjeznim matom) 4. Sf6 : ! Ьа2
5. Tdg3 alD + 6. Kh2 Da2 i na­
stala је p ozicij a na slijedecem
dij agramu :
Br. 384
Biieli vuёe i do Ьiva
7. Tg7 Da7 8. Tg8 + . Crn i pre­
daje.
OsoЬito cesto susre ce se medu­
potez sa sahom ili medusah.
U ovoj pozicij i Ьij eli је odi­
grao 1 . Se4 i napao crnog topa
spremaj uci odlucuj ucu akcij u na
kralj evom krilu. Postavlj a se pi ­
tanje moze li crn i odgovoriti 1.
. . . De4 : s racunicom da Ьi na
147
 Br. 385 Br. 387
CAPABLANCA-MOLINA
(B uenos Ai res 1 9 1 1 )

Moie li crni igrati 1 • • • • De4 :?

2. de4 slij edilo 2. . . . Td2 :. Bez­

1
uvj etn o to se ne moze tako i­
grati. Poslij e 1. • • • De4 : Ьijeli Moie l i crn i igrati • . . • Se2+ ?
Ьi ucinio medupotez 2. Dh6 + i
tek nakon toga Ьi uzeo crn u da­ Analo gnu gresku ucinio ј е pro­
tivnik Cap aЬlanke : 1 • • . . S e2 + 'l ?
mu s odlucuj ucom materij alnom
prednoscu. (U nadi d a се nakon 2 . Те2 : DgЗ :
3. hgЗ Kg5 : ostati s figurom vi­
Pogledaj mo dvije interesantne se) 2. Те2 : Dg3 : 3. Sh7 + ! (Ovaj
pozicij e : medupotez је crni previdio) 3.
Br. 386 Kf7 4. hg3 Th8 5. Sg5 + Kf6
Lb4 + ) 5. LЬ4 + . Cгn1i predaj e .
•• •

STEINITZ-GIRTFELD

ж • • ••• Br. 388

• 1. • .t. • . " PANO V - MAK O G ONO V

. ••
• � .
� �
•
(Tbllisi 1937)

• • •�•
� ,

•
�� it' �
� i�
�
•
•
� -�·
� ·d �
�
�п� • • •
� �-
� • I! �
�� � �
Biieli vuёe i doЬiva

Posljednj i potez Ьiо ј е De4 ? ?

s nadom da се izmij eniti dame.
Naravn o, nije sve predvidio.
Steinitz је odgovorio 1. Sh5 !. Na Bi ieli vuёe i doЬiva
1. . . . D dЗ : on ima na raspola­
ganj u medupotez 2. Sf6 : + i tek Bij eli se mora osloboditi pje­
nakon toga 3 . сdЗ. Crn i ј е pre­ saka f6. Slij edilo ј е 1. Те5 : ! (Ska­
dao. kac takoder mora blti odstra-

1 48
n j e n) 1 . • . . de5 2. f7 + ! ( V a zan Br. 390
medup otez s idej om de Ы o k i r a nj a
dij agon ale al-h8. Ako Ьi Ь ij el i LILI ENTAL-KOTOV
igrao od111ah 2. De5 : onda Ьi sli­ (Moskva 1948)
j ed i l o 2 . . . . Tf7) 2 Tf7 : (Ni­
j e nista bolje 2. . . . Lf7 : zbog
• • • •

3. De5 : Kf8 4. D h8 + Ке7 5. LЬ4 +

Ке6 6 . Df6 ma t ili 2 . . . . Kf8 3.
Lb4 + Те7 4. De5 : Lf7 : 5. Dh8
mat) 3. De5 : Kf8 4. Dg7 + Ке7
(I l i 4. . . . Ке8 5. Dg8 + Ке7 6.
LЬ4 + ) 5. LЬ4 + . Crni predaje.

Br. 3 89
S OLOVJEV-PETROSJ AN
( M o skv a 1 95 0)

Crni vuёe i doblva

Br. 391
SOPKOV-ZVIRBULIS
( Ulj a n o vsk 1 949)

Crni vuёe i doblva

Crn i је primijenio o tkriveni

n a p a d . 1 • • • • Tg2 : ! 2. Df6 : i ako
Ьi sada c r ni nastavio 2. . . . Sf6 : ?,
o n d a Ьi s l ijedi l o 3 . Lg2 :. U сети
ј е s m i s a o otkriven og n apada ?
Samo и medupotezu ! Pri j e nego
uzme damu, crni igra 2. • • •
Tgl + ! 3. Ке2 Tel : + ! 4. Tel :
Sf6 :, sto mu osigurava p obj edu
zahvalj uj uci pjesaku vise.
Da Ы p osti g ao pobj edu, и ovoj
pozi cij i treba crni primijeniti
otkri veni napad (Sd3-f4) . Тај
p otez nij e odmah izv o d l j i v zbog
medup oteza 2. Td8 : + . Zbog toga
је crni odigrao me du p otez 1 . . . . .
Td7 ! , koj i је toliko izmijenio si­
tuacij u da sada vise nema obra­
n e od 2 . . . • S f4.
Crni vuёe, Ьi ie li doЬiva
N а 1. • • • g5 ( Inace crni gubl
pjesaka) 2. Sg6 Dd5 + ? (Znatno
bolje је 2 . . . . Sg6 : 3. Dg6 : +
Dg7) 3. Tf3 ! s 0'3 vaj an j em skaka­
ca z b og 3. . • . Dd3 : 4. Se7 : + !
( M edu p o tez) 4. • . • Kg7 5. Td3 :.
Medup otez ј е cesti pratilac
slozenih s ahovskih komblnacij a,
sto treba vrl o dobro zapamtiti,
а os o b lto se to odnosi na poce­
tnike.

1 49
 VJ EZBE ZA SAMOSTALNU ANALIZ U

Br. 1 7 Br. 18

Moze li crni igrati 1 . • • • е2? Mo.ie li crni igrati 1 • • • • Lf6 :?

Br. 19 Br. 20

Crni vuёe i doЬiva C rni vuёe i doblva

1 50
 Br. 21 Br. 22

Biieli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i dobiva

Br. 23 Br. 24

Bi i eli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doЬiva

Br. 25 Br. 26

Bi ieli vuёe i doblva Bijeli vuёe i doЬiva

151
 Br. 27 Br. 28

Crni vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doblva

Br. 29 Br. 30

Biieli vuёe i doblva Crni vuёe i doblva

Br. 3 1 Br. 3 2

Biieli v u ёe i doblva Bijeli vuёe i doblva

1 52
 Br. 3 3

Bi jeli v uёe i dobiva B i ieli v uce i doblva

Br. 35 Br. 36

Biieli vuёe i doЬiva Moie li crni igrati 1 • • • • Те4 :?

Br. 37 Br. 38

Crni vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doblva

153
 Br. 39 Br. 40

Bijeli vuce i doblva Nadite naibo l i i potez za Ьi ielog

Br. 41 Br. 42

Biieli vuёe i doЬiva Crni vuёe i doЬiva

Br. 43 Br. 44

Biieli vuёe i doЬiva B i ieli vuёe i doblva

154
 Br. 45 Br. 46

Biieli vuёe i doЬiva Moie li Ьi ieli igrati 1. DdS :?

Br. 47 Br. 48

Biieli vuёe i doЬiva Moie li Ьi ieli igrati 1. Da7 :?

Br. 49 Br. 50

• • • g!
• • • •
• • • •
g • • -�
• • • •
• В В ВФ
• • • •
• • • "
Biieli vuёe i remizira Crni vuёe i doЬiva

1 55
 Br. 51 Br. 52

Crni vuёe i doЬiva Bijeli vuёe i doЬiva

Br. 53 Br. 54

Biieli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doЬiva

Br. 55 Br. 56

Biieli vuёe i doblva Bi ieli vuёe i doblva

156
 Br. 58

B i ieli vuёe i doblva Crni vuёe i doblva

Br. 59 Br. 60

Biieli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doblva

Br. 61 Br. 62

B i ieli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doЬiva

157
 Br. 63 Br. 64

Biieli vuёe i doЬiva Crni vuёe i remizi ra

Br. 65 Br. 66

Bi ieli vuёe i doЬ iva Bijel i vuёe i remizira

Br. 67 Br. 68

Bi ieli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i remizira

158
 Br. 69 Br. 70

• • • •
• • • •
• • • "
• • • •
• " • •
• В • B .t.
• • • •
• -�· "
Biieli vuёe i remizi ra Bi ieli vuёe i doЬiva

Br. 71 Br. 72

Crni vuёe i doЬiva Bi jeli vuёe i doЬiva

Br. 7 3 Br. 74

Biieli vuёe i remizi ra Bi ieli vuёe i doЬiva

1 59
 Br. 75 Br. 76

Biieli vuёe i doЬiva Bi ieli vuёe i doЬiva

Br. 7 7 Br. 78

•• • • •
• • • •ж
·� · • •
• • • •
• • • •
� ·
• ·
-
• ·
•
•
� .
� •
• -
•
• • • •
Crni vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doЬiva

Br. 79 Br. 80

Biieli vuёe i doЬiva C rni vuёe i doЬiva

1 60
 Br. 81 Br. 82

• • • •
• • • .,
• • • •
" • • u
• • • •
• • • ••
�- • • •
• • • -�
Biieli vuёe i remizira Biieli vuёe i doblva

Br. 83 Br. 84

Biieli vuёe i doЬiva Crni vuёe i doЬiva

1 61
 RJ ESENJA VJ EZBI

Br. 1 7 : N e, n e m oze. U partij i B a tuj ev-S imag1i n, Ri ga 1954. p o sl i j e

1 . . . . е2 ? ? crni је d ob l o m a t ru 3 po t ezu. 2. D gl + K d.2 3 . D cl + Kd3 4.
D сЗ m a t .

Br. 18 :
N e, ne m o ze. U partij i Szabo-Reshevskiy, Zi1rich 1 953. odi­
grano је 1 . • • • Lf6 : ? ?, poslij e cega је blj eli treba.o igra t i 2 . D g6 : + s m a ­
toш и slij ed ecem p o t ezu.
Br. 19 : 1 • • • • Tg2 : + 2. Tg2 : Dh6 3. S h2 S h2 : 4. Ddl S f3 + 5 . K f2 Ь4
6. Da4 (Saj tar-M ilev, B ukurest, 1 953) . Ovdj e је и potpuno d oblvenoj po­
z i cij i crn i prekoracio vrij em e za razm i slj a nj e.
Br. 20 : 1 . • • • Tg4 : + ! 2. hg4 h3 + 3. K gl (Ili 3 . Kh3 : D f3 + ) 3 . • • • D f3
i Ьi j eli је predao (Belov a-Gurfinkel, Ki j ev 1 95 1 ) .
Br. 21 : 1. D f7 : ! ! D f7 : 2. Ld4 : + Dg7 3. Lg7 : + i crni је pred a o (Veitz­
-Z a h o dj aki n , Mo skva 1947) .
Br. 22 : 1 . Th7 + ! Kh7 : (Ili 1 . . . . Kg8 2. Se7 : m a t) 2. S f8 : + + i crni
је preda o zbog neizbj eznog mata u dva ip oteza (Cиrdova-Kogan, Kij ev
195 1 ) .
Br. 23 : 1. S h5 ! ! (Ili 1 . . . . Kh5 : 2 . Tg7 : S f3 : 3 . L e 2 ) 2. Tg7 : +
S f3 :
Kh5 : 3. Le2 i cгni 1d oblva mat il i gubl damu (Rosenstein-S o'k olj ski, Le­
nj ingrad 1 95 1 ) .
Br. 24 : 1. Lf6 : + ! i crni ј е pred a o (Korcnoj-G eller, Kij ev 1 954) . U
pot ezu 1 . Lf6 : + sum i ra se nekoliko 1ta1k tickih i d ej a : navla cenj e, o dvlace­
n j e, osl obadanj e p olj a i dv.o j n i udar.
Br. 25 : 1. Т е8 + ! D e8 : 2. Lf6 :+ D e7 (Ako crni i gra 2 . . . Kd7 onda
.

i de 3. D d5 m a t) 3. Dd5 + ! i crni је predao (Estrin-Zivcov, M oskva 1945) .

Br. (A1k o crni ig ra 1 . . . . Se6 : onda sli j e d i 2. de6
Lc6 3. ef7. N a 1 . . . . fe6 2. Dg6 : + Kf8 3. fe6) 2 . d e6 T h 6 3. ef7 T h 7 4 . Th5 : !
26 : 1 . SeG + ! Le6 :

Teh8 5. Те7 : Sd7 6. Th7 : + Th7 : 7. f6 + . Crni preda j e . (Panov-S o rokin,

Len j i ngrad 1953 ) .
Br. 27 : 1 . . . . с3 2. Tf8 + Kg7 3. Тс8 с2 ! 4. Тс2 : Sel + s osvaj an j em
top a (Bo tvinik-L evenfis, Lenj ingrad 1937) . P o slij e 3 . . . с2 blj eli ј е pre­
.

dao.
Br. 2 8 : 1 . Kg8 ТЬ8 + (Ili 1 . . . . Tl1 6 2 . Le5) 2 . l{f7 ! Th8 : 3 . K g7 Та8
11. h8D Th8 : 5. l{ h8 : i blj eli d oblva. ( Z avrsetak studij e V. Korolj.k ova 1 950) .

Br . 29 : 1. Lb6 ! S f5 2. Lc7 : S d4 + 3. КЬ4 : S c6 : + 4. К с5 S a7 (N a 4 . . . .

Se7 sl i j e d i 5 . Ld8) 5. КЬ6 Sc8 + 6. КЬ7 ( U spj elo је navlacenj e skakaca n a ,

1 62
sud bono sno polj e) 6. . • . S e 7 7. Ld8 i blj el i doblva. (Z avrsetak s tud i j e V.
K orolj kova, 1 930) .
B r. 3 0 : 1 . . . . Те2 : ! 2. De2 : Те8 3. Dc2 Lf3 : 4. gf3 DgЗ + 5. Khl Dh3 : +
6. Kgl Dg3 + 7. Kltl Df3 : + 8. Kgl Те4. B i j el i pred aj e. (Kukasj an-S esto ­
per o v, L enj ingrad 1 951)
B r. 31 : 1. Df6 : + ! Tf6 : 2 . Tg8 + ! Kg8 : 3 . S f 6 : + sa slij edecim 4. Sh5 :
(»·Sahm a ty v SSSR<< , Br. 4. 1 945) .
Br. 32 : 1. Lc5 Le7 (Inace 2. Lf8 + ili pada crni t o p ) 2. La3 : La3 : 3.
('5 с 3 4 . с6 Se4 5. Те8 f 5 6. Lc4 Ld6 7. с7 LgЗ : + 8. Kg2 Lc7 : 9. Те7 + K f 6
1 0. Тс7 : f 4 1 1 . К fЗ. Crni pr e d aj e. (Bronstej n-Reshevsky. Ztirich 1 953)
B r. 33 :
Crni predaj e. (Pill s bur y -Em . L asker, C ambri,d ge-Springs 1 904)
1. Tf5 : + ! D f5 : 2. T fl D fl : + 3. Kfl : Ld7 4. Dh5 + Kg8 5. S e5.

В. 34 : 1. D g3 ! Dh6 : + 2. Dh3 D d6 3. Khl Kg8 4. Те8 : + Kf7 5. Th8.

Crni predaj e. (D uras-Spielm ann)
В1·. 35 : 1. Dd8 + Kd8 : 2. S e 6 : + + Ке7 ( I l i 2 . . . . Ке8 3. S g7 : + ! Lg7 :
4. Lg5 + + s 5 . Td8 m a t) 3. Lg5 + f6 4. S d8 + (Bonc-Osmolovski-Baranov,
Moskva 1 953) .
B r. 36 : N e , ne m oze. Posli j e 1 . . . . Т е4 : ? ? 2. Т е4 : D e4 : 3. Т е3 crni
gubl damu, j er m ora brani t i matnu tocku е8 (Holm o v-B oris enko, Kij ev
1 954) .
B r. 37 : 1 • • • • Le2 ! s d obltkom lovca Ь5 i pa rt ij e ; er ne ii·de 2. Те2 :
zbog 2 . Tg2 : + i 3 . . . . Tgl mat (Tarrasch) . >> S to svaki sahista mora
• . .

znati о sredi snj ici-c-c.

B r. 38 : 1. S d5 ! cd5 (Na 1 . . . . ТgЗ : sl i j edi 1U 1d va po­
t e z a ) 2. Тс3 : ( V ollpert-Kog a n , Ivanovo 1 95 1 ) .
2. S e7 + i mat

Br. 39 : 1 . Lf7 + Kh8 2. Dh6 : . Cr ni predaj e. (Bor1senko-Lis1icin. Ki.i ev

1 954 )
B r. 40 : 1. Tg7 : + ! (Bij eli ima figuru vise i crni Ы t reba o predati. Ipak
kombln acij a blj elog z asluzuj e p azn j u) 1 . . . . Lg7 : 2. Df7 : + Kh8 3. Tgl (Do­
bro је 1i 3 . De8 : + sa 4. S f 7 + ) 3 . . . Те 7 4. S g6 + D�6 : 5. Dg6 : Kg8 6. Dh7 +
.

tov- T.olus , Piarnu 1947)

Kf8 7. Tg7 : Tg7 : 8. Dh8 + Tg8 9 . D f 6 + Ке8 10. Lc4. Crni predaje. (Ko­

Br. 41 : 1 . Т е 6 : ! Dc8 (Ibl 1 . f e6 2 . D g6) 2. Lh6 : ! g6 3. Lf8 : Lf8 : 4. DM +

Ruimu nj ske
K g7 5. S f5 + gf5 6. D g5 + Kh8 7. D f5 :. Crni predaj e. (Mekaj-D esci, pol.
prv. 1950)
Br. Sfg3 + 2 . K2l Dh2 : + ! 3. K h2 : Tl18 + 4. Lh8 : Th8 : t
5 . K gl Thl mat. (Kamisov-Estrin, L enj i ngгa d 1 951 ; Ьij el i ј е preda o p o ­
42 : 1 • • . •

slij e 2 . . . . Dh2 : + )
B r. 43 : 1. Dg7 : + .i c гni ј е preda o . j er na 1 . . . . Т�7 : slij edi 2 . Th8 +
i 3. Lh6 m at. а na 1 . . . . Kg7 : 2. Lh6 + Kh8 3. Lf8 + (Alj ehin-G aj duk o ­
v i c , 1 906-1 907) .
B r. 44 : 1. Ld7 : ! ( O dstranj uj e obranu t o cke f6 ) 1 . . • . Dd7 : ( N a 1 . . . .
·

Le4 : slij edi 2. Dc3) 2. S f6 + gf6 3. Tg3 + Kh8 4. Lf6 : mat (Са раЫаnса :
>>Udzben ik sah ovske i gr e-c-c, 1 936) .
B r. 4 5 : 1. D f8 : + ! ( O ds tra n j uj e obranu tocke f7) . Crn1i predaj e zbog
v a r i j a n t e 1 . . . . Kf8 : 2. Tf7 : + Kg8 3. Tf8 + Kg7 4. Tl f7 mat (Kofm an-Ka­
lasj a n . Tbll i si 1950) .
B r. 46 : Ne, ne m o ze. Po slij e 1 . D d 5 : Tel + ! 2. Kf2
Dd5 : 3. Td5 : Tcl : crni ostaj е s topom vise .
(Il i 2. S f l ) 2 . . • .

1 63
 Br. 47 : 1. Та6 ! Та6 : 2. d8D 1i Ьij el i d o blva. (Varij anta iz studij e brace
P l a t ov ) .
Br. 48 : Ne, ne moze. P oslij e 1. D a 7 : f 2 ! 2. Lg2 odlucuj e 2 . • . . DfЗ !
i blj eli nema obrane od m ata. (Stoltz-Ko tov, S t ockl1 olm 1 952) .
Br. 49 : 1. h6 ! ТЬ6 2. Th5 а2 3. h7 ТЬ8 4. Т Ь5 + ! ( O dvl a cen j е i dvo j n i
ТЬ5 : 5. h8D + s remij em. U m i c sto 1 . 1 1 6 b l j e l i ј е predao !
( Ta rras c h-BH.im i c h , Br eslau 1 9 25)
udar) 4 . • • •

Br. 50 : 1 . . . . S f3 : ! 2. D g3 fe4 3. Le4 : Td2 + ! 4. К fЗ : D f6 + . B ij el i pre­

daj e. (Liskov-Kam is-ov, M o skva 1 949)
Br. 51 : 1. . . . Tcl ! Tg3 (Ili 2. De2 D g 4 + 3. Dg4 : T e l : ma t) 2. . . .

1 927)
Tdl : 3. Tdl : Lg4 4. Tcl h6. JЗ.ij e!l i predaj e. (Marshall-V i dm a r, N ew Y o rk

Br. 5 2 : Da6 ! !. Crni predaj е. (E strin-R u denski, M o skva 1 947)

Br. 5 3 : 1. De7 !. Crn1i predaj e. (G i lm a n-G olovko, d o pis·n o 1948)
Br. 54 : 1. Т е8 +Td8 2. D e5 ! i blj eli .doblva, j er ne spasava � . • . .

3 . Da l : Те8 : 4. Da7 + К с8 5 . Тс3 + Kd8 6. Da8 + Kd7 (Il i 6. Ке7

7 . Тез + ) 7. D b7 : + K d8 8. Тс8 m a t . (Alekseeva-S o kolova, Odessa 1 952)
Tal +

Br. 55 : 1. Lc7 ! De7 2. Dh7 : + i 3. D h8 mat. Tak.o ј е Ьij el i trebao i�ra­

bll o :ka.sno za 2. Lc7) 2 . . . . Tel : 3. Tel : Le6 i 1na kra j u kra j eva crnii ј е
ti. Umj esto toga bilo је i grano 1 . Dh7 : + Kf8 2. Tcel ? (J o s uvi j ek nij e

c ak i d ohli,o. ( S amkovi c-Boris enko. Ki l P. V 1 954)

Br. 5 6 : 1. Dg6 : + !. C rni predaj e j er poslij e 1 . . . . fg6 2. f7 + ! Ы o:k ir a
se po slj edn j i izlaz cгnom kralj u. (G ereben-T.roianes cu, Bud imp esta 1952)
Br. 57 : 1. Те8 + ! (Osl obada 2 - r ed) 1 . . . • Те8 : 2. Dh2 + К а8 3. S c7 +
КЬ8 4. S a 6 + + Ка8 5. D b8 + ! ТЬ8 : 6. S c7 mat.

Br. 58 : 1 . . . . Dhl + 2 . K f2 (Ovaj ohlik prekrivanj a vr1l o se cesto sн­

sre ce) 2 . Tg2 : + 3 . Ке3 Тс2 :. Bij el i pr ed a j e . (A�нkevic-Li sicin. Le­
• . .

nj ingrad 1 953)
Br. 59 : 1 . Lb5 + !. Cгni pred a j e . (Krogiнs-B ori senk o , Lenj ingrad 1 953) .
B r. 60 : 1. Tg7 : + ! K g7 : (Na 1 . . . . K f8 2. D h 7 : ) 2. Тс7 + Kf8 3. Dh6 + !
К е8 4. De3 + K f8 5 . D e7 + is a slij edecim 6. D g7 mat. (А. N im co•vic : >�Мо ј
sistem·«<, 1 928)
Br. 6 1 : 1. S e 5 ! fe5 2. Tg 3 + Kf8 :1. Dc!J � ! Td 7 4. ТееЗ ! Ке7 5. Tg7 i cr ­
ni ј е uskoro preda o . (Estri n-Skuj a, Riga 1 95 1 )
Br. 62 : 1 . S e6 ! . C r n i pred a j e j er n a 1 . . . . Le6 : sli j edi 2 . Dh7 : + ! i m at
и dva p o t eza. N е pomaze ni 1 . . . . Tf6 zbo g 2 . Dh7 : + ! K h7 : 3. Th3 + Th6
4. T g7 + sa slij edecim 5. Th6 : mat. (Alj e h i n-Boro h ov, H oll y woo·d , 1 932)
Br. 63 : 1 . Db3 + ! Db3 : 2. Тс8 : + ! (Medupotez) 2 . . . . K f7 3. аЬ3 i Ьi­
j el i d oblva. (Ova vari j li nta је m ogl a Ь iti и part i t i i G olo mbek-M i lev, Bu­
kurest, 1 953, no protivnici su se spora zumj el i na remi)
Br. 64 : 1 . . • . T f3 : + ! 2 . кf3 Lh3 + 3. Kel D gl + 4. K d2 D g5 + . Rem1i .
(Ragozin- S o koljski, Kij ev 1 954)
Br. 65 : 1. Db7 !. C rni preda j e. (Ravi nski-Lis i cin, Lenj ingrad 1 928)
B r. 66 : 1. g4 + K g5 (Il i 1 . . . . Kg4 : 2. Kg6 с5 3. h4 ! Kh 4 : 4. Kf5 s re­
m ij em ) 2. Kg7 ! (N e i d e 1o dmah 2. h4 + ) 2 . . . . с5 3. М + ! s r em,i i em. Npr.
3 . . . . Kh4 : 4. K f6 Kg4 : 5. К е5 i l i � . . . . Kg4 : 4. K g6 Kh4 : 5. Kf5. (Stu­
d1i j a Т. G o·r gi eva p osv ecena G r i go·rj evu)

1 64
 B r . 6 7 : 1 . Lf5 ! h5 2. Ке6 h4 3. K f6 ( C rni ј е и i znudn ici ) 3 . . . . S c6
4 . d7 S d 8 5. Le6 ! Ке4 6. LhЗ K f 3 7. Ке7 S b7 ( N a 7 . . . . S c6 + i d e 8. Kd6
S d8 9. К с7 S f7 10. L e6) 8. Lfl Kg3 9. La6 S c5 10. d 8D. Crni preda j е. (Li­
s i cin-Z agorovsЮi, L enj ingr a d 1 953)
B r. 68 : 1. Те8 + D d8 2. Tg8 ! ! а5 (Ili 2 . . . . D g8 : pat) 3. Td8 : + K d8 :
!. КЬ5 . Rem i. (Pri m j e r ј е s a s tavlj e n prem a m o tiv1 m a stнd i j e L. КнЬЬеl а )
B r . 69 : 1. Lgl ! (Prij et i 2 . Lh2 s rem ij em )
2. . . . SII 2 : 3. К е 2 l{ g6 4. Kf2 Кд:5 5. КgЗ i l i ':! . . Sg4 + 3 . КgЗ h 2 6. Kg2
1. . . .S fЗ 2 . Lh2 ! (I pak)

rem i j em - s tudij a Е. H olm a 1 921.

. •

В 1·. 70 : 1. D d8 + (Z avlacenj e pod dvo j ni udar) 1

K g8 3. Sd8 : (Z ahvalj uj·uci vezivanj u blj eli o sva j a figuru) 3 . . S f8 4.
D d 8 : 2. S f7 + . • . .

• •

Lf8 : K f8 : 5. S e6 : + К е7 6. S f4 с3 7. Le4. C rni preda j e . (Konsta ntinopol j ­

ski-H o l o dkj evi c, M o skva 1954)
B r. 71 : 1 . • • • cl S + ! 2. Kal SЬЗ + 3. К а2 D Ы + ! 4. КЫ : Tel + s ma­
tom и d v a p o t eza.
B r. 72 : 1. Lf8 ! (Oslobada polj e h6) 1 . • • • Tf8 : 2 . Dh6 mat. (Kl avin-P o ­
lj ak, Riga 1 954)
B r. 73 : 1. ТЬ4 + ! (Odvl a c i crnog kralj a na 3. ili 5. red sa cblj em ve­

гavno , o dm a h 1 . ТЬ3 : ? zbog 1 . . . . с2 2 . Т Ь 4 + Kd5 3. Т Ь5 + K1d6 4. ТЬ6 +

z ivanj a ili odstranj ivanj a o.b rane) 1 Kd3 2. Т ЬЗ :. Remi. Ne i d e. na ­
. . • .

nasao 1 . ТЬ4 + i predao ј е .

Кс7 i orni doblva. U paгt ij i Friedsi ej n-Lut ikov, Ri ga 1 954. blj eli nij e

В г.- 74 : 1. S f5 ! S g6 (N а 1 . . . . ef6 2. Lf6 : nema 10 brane o d 3. S c6. Po­

slij e 1 . . . . Tg8 2. S c6 crni trpi t eske m a terij aln e gub ltke) 2 . S g7 : + Kf8
3. Lf6 : Lf6 : 4. S e6 : + !. Crni predaj e. ( S ij anovsik i-Lipnicki, Kij ev 1 952)

B r. 75 : 1. Lf7 : Tf7 : + 2. К е6 (D vo j n i udar) ii td.

B r. 76 : 1. е7 + D e7 : (Bl o k a da) 2 . D h 8 m at.
B r. 77 : 1 . . . . D fl + 2 . Lgl
(Bloka da) 2 . • • • D fЗ m at .
B r. 78 : 1. Dal + КЬ8 (Na 1 . . . . Т а 7 2 . D h8 m at) 2 . D Ы + i 3. D h7 : .

B r. 79 : 1. Dh6 : gh6 2. S f6 + Kh8 3 . Th7 : mat.

B r. 80 : 1 . . . . Dh2 : + 2 . Kh2 : Th6 mat.
B r . 81 : 1 . Tg3 + (>>Ьi ј es ni top<<) 1. КМ 2. Tg1 + K h 5 3. Tg5 + i t d.
B r. 82 : 1 . D c6 : + Ьс6 2. La6
• • •

mat.
B r. 83 : 1. Тс7 : + К Ь 8 2 . Tf7 : + К с8 3. Тс7 + К Ь8 4 . Tg7 : + Кс8 5 . Тс7 +
КЬ8 6. Th7 : + К с8 7 . Тс7 + К Ь8 8 . Tg7 + К с8 9. Tg5 : + (»mlin) .
B r. 84 : 1 . • . . S g2 : 2. Kg2 : (Veci s e o_tp or m ogao pruziti и sluca j u ne­
prihvacanj a zrtve) 2 . . . . D g4 + 3. Khl D f3 + 4. Kgl Те6 5 . Tfel Dg4 + 6.
Khl (6. Kfl Dh3 + 7. Kgl Tg6 + 8. Khl D g2 m a t) 6 . . . . Tg6 7. f4 D fЗ + .

165
 SAD RZAJ

Predgovor . 5

METODI C KI SAVJETI 7

ОРСА PI TANJA S AHOVSKE B ORBE . 9

Osobltosti sahovske borbe 9

12
.

Sal1ovska partij a
Sahovske pozic ij e, zadaci i studij e 13
Sahovska teorij a, taktika i strateg i j a 15
Sahovska partij a i sahovska teorij a 23
Vj ezbe za samostalnu analizu 26
Rj esenj a vj ezЬi 29

ELEMENTI TAKTlKE I JEDNOSTAVNE KOMHINACIJE 31

Sahovske komblnacij e 32

Poj ava takti ckih operacij a 32

Sredstva prisile и taktickoj borbl ЗН
Dvoj ni udar 4 4:

O tkriveni napetd 52
Otkriveni sah 57
Poluvezivanj e 60
Vezivanj e . 61

Navlacenje 67
72
.

Odvlacenj e .

Odstranj ivanj e obrane 77

1 66
Peekrivanj e 79
Blokad a 35
Oslobadanj e polj a 86
I zn t1dnica 91
Mat (opcenito) 99
Mat na posljednj em гedu 101
Uguseni mat 107
Mat na pretposljednjem redu 112
Rusenje kralj evskog pj esackog zakl o n a 114
Pat 1 19
Po navlj anje poteza odn osno pozicij e 1 23
Te oretski i pozi cioni remi 1 26
Pгomocij a pj esaka 1 36
Protivu dar . 14-l
Medupotez . 14 7
Vj ezbe za samostalnu an alizu 150
Rj esenj a vj ezbl . 1 62

1 67