FAKTORI RIZIKA U ZDRAVSTVENOJ ISPRAVNOSTI HRANE ZA

ŽIVOTINJE

Milica Živkov-Baloš, Željko Mihaljev, Ranko Kljajic

Naucni institut za veterinarstvo "Novi Sad", Novi Sad1

IZVOD

Kontrola zdravstvene ispravnosti je jedna od važnih tacaka uspešne proizvodnje hrane za

životinje i namirnica animalnog porekla. S obzirom dana zdravstvenu ispravnost hrane za
životinje uticu brojni faktori, neophodna je permanentna i sistematska kontrola u svim
segmentima njene proizvodnje i upotrebe. Zato se u novije vreme pimenjuju integrisani sistemi
zasnovani na preventivi i analizi rizika. Rizik je povezan sa verovatnocom i ozbiljnošcu da
prisutna opasnost (biološki, hemijski, fizicki agensi) u hrani za životinje izazove štetan uticaj na
zdravlje izloženih životinja, a kasnije i stanovništva. Upravljanje rizikom podrazumeva
proizvodnju bezbedne hrane za životinje i sistem kontrole lanca od polja do trpeze.
U radu su razmatrani razliciti faktori rizika koji imaju uticaj na zdravstvenu ispravnost hrane za
životinje i osnovni elementi analize rizika.

Kljucne reci: rizik, zdravstvena ispravnost, hrana za životinje.

RISK FACTORS IN HELTH SAFETY OF FEED FOR ANIMALS

Milica Živkov-Baloš, Željko Mihjaljev, Ranko Kljajic

Scientific Veterinary Institute "Novi Sad", Novi Sad

ABSTRACT

Control of health safety is an important point in successful production of feed for animals and
food of animal origin. Since many factors influence on health safety of feed, permanent and
system atic control is needed in all segments of its production. Therefore, recently integrated
systems are applied and they are based on prevention and risk analysis. The risk is linked with a
probability and seriousness of present hazards (biological, chemical, physical agent) in feed for
animals which can cause harmful effect on animals, and later on human population. Risk
management means production of safe feed for animals and chain system control "from field to
table".
In the work are discussed different risk factors that influence health safety of feed and basic
elements of risk analyses.

Key words: risk, health safety, feed for animal.

Radje rezultat istraživanja u okviruprojekta BTR.5.05.4334.B kojijefinansiran od

strane Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije.

67
UVOD

Stocarstyo u industrijskom sistemima proizvodnje podrazumeva stalnu kontrolu i

ispunjenje velikog broja zahteva, od kojih su najvažniji - manji utošak hrane po jedinici
prirasta, uz prozvodnju mesa bez štetnih materija, a da pri tome bude ocuvano
zdravstveno stanje i što manje zagadenje životne okoline. Do sada je model stocarske
proizvodnje bio usmeren na kvantitet, medutim danas se liberalizacijom svetske trgovine
poostrava konkurencija, tako da potrošac zahteva osim jeftine i higijenski ispravnu hranu
(2, 3).
Hrana je neobicno važan faktor u ocuvanju zdravlja životinja i optimalne
reprodukcije, odnosno maksimalne proizvodnje namirnica animalnog porekla, te stoga
zdravstvena ispravnost hrane za životinje ukljucuje u sebe aspekt neškodljivosti za
životinje i ljude. Termin prvenstveno oznacava kontaminaciju hrane za životinje
bakterijama, plesnima i parazitima hrane, zatim metabolitima živih agenasa prisutnih u
hrani, kao i prisustvo razlicitih organskih i neorganskih štetnih sastojaka. Prisustvo
navedenih štetnih materija ima negativan uticaj na zdravstveno stanje životinja, a time i na
proizvodne rezultate, odnosno kvalitet namirnica animalnog porekla. Potrebno je naglasiti
da se hemijski sastav hrane za domace životinje ne može posmatrati odvojeno od
higijenske ispravnosti, jer oba parametra cine kompleksnu celinu (16).

Zakonski propisi iz oblasti zdravstvene ispravnost hrane za životinje

Zakonski propisi iz oblasti zdravstvene ispravnosti hrane za životinje EU se

pemanentno peispituju i menjaju. Uvode se novi propisi koji su zasnovani na najnovijim
naucnim i tehnicko-tehnološkim dostignucima. Osim toga, postoji i nacionalna zakonska
regulativa u zemljama clanicama EU, te se dešava da su maksimalno dozvoljene kolicine
nekh štetnih materija niže od normi datih u propisima EU. Ovakva pojava ometa
medunarodnu trgovinu, te se dalje sprovode procesi usaglašavanja propisa u cilju
pomirenja interesa zaštite potrošaca i slobode medunarodne trgovine.
U U.S.A. Food and Drug Administration (FDA) je odgovorno za kontrolu
proizvoda i obaveštavanje potrošaca o svim delatnostima i informacijama vezanim za
sigurnost hrane.
Maksimalno dozvoljene kolicine štetnih materija u rvasoj zemlji regulisane su
Pravilnikom o maksimalnim kolicinama štetnih materija i sastojaka u stocnoj hrani (12),
koji je u vezi sa Zakonom o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu
zemlju. Kvalitet hrane za životinje regulisan je Pravilnikom o kvalitetu i drugim
zahtevima za hranu za životinj e (11).

68
Kontrola zdravstvene ispravnost hrane za životinje

Kontrola zdravstvene ispravnosti je jedan od važnih tacaka uspešne proizvodnje

hrane za'zivotinje i namirnica animalnog porekla. Permanentna i sistematska kontrola
potrebna je u svim segmentima proizvodnje i upotrebe hrane za životinje.
Osnovni problem permanentnog monitoringa zdravstvene ispravnosti i kvaliteta
hrane za životinje su pitanja koja se odnose na mesto, vreme i nacin uzorkovanja, kao i
broj uzoraka za analizu. Greške koje se ucine u ovim postupcima se tokom analize i
kasnije, ne mogu ispraviti, a dobijeni rezultati ne odgovaraju u potpunosti pravom stanju
(16).
Posebnu pažnju treba obratiti na kontrolu zdravstvene ispravnosti sirovina
(hraniva), jer je to važan preduslov za proizvodnju zdravstveno ispravne hrane za
životinje. Pod kontrolom moraju biti ne samo uvozne, vec i domace sirovine za
proizvodnju hrane za životinje, kao i gotova hrana, odnosno smeše za ishranu domacih
životinja. Tako je npr., u laboratory! za ispitivanje hrane za živoinje Naucnog instituta za
veterinarstvo "Novi Sad", tokom 2002. godine ispitano prema razlicitim zahtevima i
naruciocima analiza, ukupno 2366 uzoraka hraniva i gotovih smeša za ishranu domacih
životinja, na razlicite parametre zdravstvene ispravnosti. Od ukupno ispitanog brqja
uzoraka 69% uzoraka su cinila uvozna hraniva i dodaci hrani, dok je svega 8% uzoraka
domacih hraniva ispitano na zdravstvenu ispravnost. Smeše za ishranu domacih životinja
su najcešce ispitivane zbog vec nastalih problema u proizvodnji, a njihov udeo u
ukupnom broju ispitanih uzoraka je iznosio 22%.
Za sistematicno izvodenje kontrole potrebna je i odgovarajuca zakonska
regulativa. Maksimalno dozvoljene kolicine štetnih materija propisane važecim
Pravilnikom (12) trebalo bi uskladiti i inovirati sa najnovijim naucnim i strucnim
saznanjima. Takode, nužno je uskladiti propise koji regulišu kvalitet i zdravstvenu
ispravnost hrane za životinje. Nužna je i harmonizacija domacih propis o hrani za
životinje sa regulativama EU. Neki problem! koji se javljaju prilikom tumacenje
postojecih Pravilnika o hrani za životinje (11, 12, 13) ukazuju na potrebu usaglašavanja i
inoviranja propisa. Tako primera radi, dok su grupe hraniva i dodataka hrani za životinje
detaljno opisane u Pravilniku o kvalitetu (11), u Pravilniku o maksimalnim kolicinama
štetnih materija (12) dati su termini "hraniva", "žita", "fosfatna mineralna hraniva"i
"ostala hraniva". Ovakav nacin grupisanja hraniva i dodataka u propisima koji regulišu
ispravnost (kvalitativnu i zdravstvenu) otežava tumacenje uslova zdravstvene ispravnosti
hraniva i hrane za životinje, odnosno procenu njihove upotrebljivosti. S obzirom, da je
ucešce hraniva u smeši razlicito i krece se od vise od 60% do manje od 1%, ovakav
kriterijum ne može biti primenjen. Primera radi, mineralne soli (ani-preparati), vitamin!,
vitaminsko-mineralne smeše, kao i dodaci hrani za životinje, teško da se mogu svrstati u
bilo koju grupu "vrsta materija" koje su date u važecem Pravilniku o maksimalnim
kolicinama štetnih materija (12).
Jasno je da sadrzaj kontaminenata ne može da bude normiran isto za hraniva koja
se dodaju u razlicitim procentima, kao i za smeše. Problem se pojavljuje kada se u

69
hranivima koja u vrlo maloin procentu ucestvuju u smeši detektuje veca kolicina štetnih
materija od maksimalno dozvoljene.
Prisustvo odredenih kontaminenata ne mora da znaci da je hranivo neupotrebljivo.
U Pravilniku o *maksimalnim kolicinama štetnih materija (12) clan 15. reguliše ovaj
problem, all samo iz dela koji se odnosi na maksimalne kolicine pesticida, toksicnih
elemenata, antibiotika i sulfonamida. Medutim, postoje hraniva koja prirodno imaju viši
nivo odredenih štetnih materija ill je proces prerade, odnosno proizvodnje takav da se
može ocekivati viši nivo nekih potencijalno toksicnih materija (olovo, arsen , fluor i dr.).
Dobijeni rezultati prilikom kontrole nivoa toksicnih elemenata u laboratory! Naucnog
instituta za veterinarstvo iz Novog Sada, ukazuju na visok nivo kadmijuma u ribljem
brašnu, fosfatnim mineralnim hranivima, mineralnim premiksima i neorganskim solima
(7, 8, 9). Sadržaj olova u uzorcima neorganskih soli (ani-soli) cesto je i nekoliko puta viši
od maksimalno dozvoljenog, ako se primeni ktriterijum koji važi za hraniva. Olovo se u
znacajnim kolicinama može naci i u fosfatnim mineralnim hranivima, mineralno-
vitaminskim predsmešama, stocnom kvascu i nekim zrnastim hranivima (7, 8, 10, 17).
Fosfatna i druga mineralna hraniva sadrže znacajne koncentracije arsena (8). Fluor je
toksicni nemetal koji se može u vecim koncentracijama detektovati u fosfatnim
mineralnim hranivima i ribljem brašnu. U ispitivanju koje je obuhvatilo 20 uzoraka ribljeg
brašna, sadržaj fluora u 20% je bio iznad Pravilnikom maksimalno dozvoljene vrednosti
(18). Koncentracije olova i kadmijuma u uzorcima pšenice su znacajne, i iz tog razloga
smatramo da je neophodna dalja permanentna i sistematska kontrola (4, 17). Živa je
redovno prisutna i može se detektovati u raznim uzorcima iz životne sredine, a u
mineralnim hranivima i ribljem brašnu njen sadržaj cesto je vrlo blizu maksimalno
dozvoljene kolicine (8, 9). Postoji trend poras ta koncentacija toksicnih elemenata u hrani
za životinje, posmatrano u preoteklih 10 godina (9).
Šta se dešava i ako se uvaži kriterijum procenta ucešca u smeši i hraniva proglase
kao ispravna? Pretpostavka je da ostali sastojci smeša nisi kontaminirani, te da je ukupan
sadržaj štetnih materija na nivou maksimalno dozvoljenog. Jasno je da je potrebno
kontrolisati i zdravstvenu ispravnost smeša za ishranu domacih životinja, medutim naši
podaci pokazuju da je najveci procenat kontrolisanih smeša prema zahtevima narucioca
analiza, ispitan samo na prisustvo i broj bakterija i plesni. Tokom 2002. godine u
laboratoriji za ispitivanje hrane za živoinje Naucnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad",
od ukupnog broja uzoraka (2366) hraniva i gotovih smeša, u kojima je prema zahtevu
narucioca analiza ispitana mikrobiološka ispravnost, pri tome je u manje od 1% uzoraka
smeša zahtevano ispitivanje prisustva hemijskih rezidua .
Intenziviranjem privrede, trgovine, saobracaja i prometa Ijudi, životinja i roba
povecava nivo i broj kontaminenata okoline, odnosno vazduha. zemljišta, voda i živih
organizama. Novi kontamineneti, odnosno agensi koji se sistematski prate u novije vreme
otkriveni su i istaknuti u aferma koje su se dešavale u proteklim godinama (dioksin,
nitrofen, hormoni) (2). Skandal sa BSE i govedinom i zabrana upotrebe hraniva
animalnog porekla u EU, bacio je senku na proizvodnju mesa i intenziviralo bavljenje
aspektima proizvodnje koji se odnose na zaštitu životinja i zahteve ekoloških udruženja
(14). Potrošacki saveti i zakonski propisi zahtevaju proizvode bez upotrebe genetski

70
modifikovanih organizama, rezidua promotera rasta na bazi lekova i ostalih hemijskih
materija(19).
Na listi priporitetnih opasnosti FAO (2000) istaknuti su:
• Mikotoksini;
• Rezidue veterinarskih lekova;
• Hemijski agensi (kao dioksin, pesticidi, teški metal i); i
• Infektivni agensi (kao BSE, GMO, Salmonella, Campilobacter, Listeria i
dr.)
Klasifikacija GMO kao infektivnih agenasa je još jedna ilustracija ekstremne
osetljivosti prema koncernima potrošaca, koja govori o tome da je, ponekad manje vazna
procena rizika ili odgovarajuca klasifikacija (6).
Iz navedenih razloga uvodenje i usaglašavanje zakonske regulative, kao i
odredivanje maksimalno dozvoljenih kolicina kontaminenata mora biti permanentno pod
nadzorom naucnih institucija, autoriteta i zakonodavnih tela.
Poseban pitanje u izvodenju monitoringa hrane za životinje za predstavljaju i
problemi vezani za laboratorije koje se bave ispitivanjem zdravstvene ispravnosti sirovina
i gotovih proizvoda za ishranu životinja. Skromna tehnicka i kadrovska opremljenost je
problem koji ogranicava korišcenje savremenih i standardize van ih metoda. Metodološki
postupci su najcešce dugotrajni i skupi, a u uslovima malog kapaciteta opreme znacajno
uticu na brzinu dobijanja rezultata i cenu analize, što dodatno komplikuje aktivnosti na
sprovodenju permanentnog i sistematski monitoringa. Uvodenje novih analitickih metoda
i postupaka cesto je ograniceno cenom opreme i hemikalija.
U našoj zemlji postqji opravdana potreba za intervencijom države u formiranju
referens laboratorija u smislu kadrovske i tehnicke opremljenosti, što bi bio preduslov za
sistematicniju i rigorozniju kontrolu zdravstvene ispravnosti i kvaliteta hrane za životinje
(16).

Proces analize rizika u hrani za životinje

Analiza opasnosti u okviru sistema za bezbednost hrane je disciplina koja se

pojavila pocetkom devedesetih godina prošlog veka, a metode koje se koriste za
sprovodenje kontrole i upravljanje opasnostima koje su vezane sa hranom Jos uvek se
razvijaju.
Pri analizi opasnosti neophodno je napraviti i shvatiti razliku izmedu "opasnosti" i
"rizika". Opasnost je biološki, hemijski ili fizicki agens, ili uslov u hrani sa sposobnošcu
da izazove štetu. Nasuprot tome, rizik je povezan sa verovatnocom i ozbiljnošcu da
prisutna opasnost u hrani za životinje izazove štetan uticaj na zdravlje izloženih životinja,
a kasnije i stanovništva. Shvatanje povezanosti izmedu smanjivanja opasnosti koja može
biti povezana sa hranom i smanjenje rizika štetnog po zdravlje životinja, je od velike
vaznosti u razvijanju odgovarajuceg sistema kontrole za bezbednost hrane. Nažalost, ne
postoji "nulti rizik" za hranu kao ni za bilo koju drugu oblast.
Proces analize rizika ukljucuje tri odvojena elementa:
• procenu rizika,
• upravljanje rizikom i

71
 • medusobnu komunikaciju o riziku izmedu svih ucesnika zainteresovanih za
bezbednost hrane za životinje.
Navedeni eiementi su prihvaceni kao osnovna metodologija koja je znacajna za
razvoj standards za bezbednost hrane za životinje. Standard! zahtevaju da se donesu
potrebne odluke i da se odredi šta su opasnosti kao i da se definišu njihovi neposredni,
privremeni i dugorocni uticaji na zdravlje životinja (procena rizika), da se postave
odgovarajuce mere kontrole koje ce spreciti, smanjiti ill minimalizovati ove rizike
(upravljanje rizikom) i da se odredi najbolji nacin komunikacije i prenosa ovih
informacija do stanovništva koje je pod uticajem rizika (komunikacija o riziku) (1, 2).

Procena rizika •

Procena rizika je kvalitativna procena informacija o potencijalnoj opasnosti po

zdravlje životinja kod izlaganja razlicitim agensima. Ona ukljucuje cetiri medusobno
povezane faze (1):
• Identifikaciju opasnosti i shvatanje opasnosti koju ono predstavlja, uticaj na zdravlje
životinja i uslove u kojima predstavlja opasnost (identifikacija opasnosti);
• Kvalitativnu i/ili kvantitativnu procenu štetnih efekata opasnosti na zdravlje životinja
(karakterizacija opasnosti);
• Kvalitativnu i/ili kvantitativnu procenu verovatnog stepena konzumacije ili unosa
agensa opasnosti (procena izloženosti);
• Integraciju prva tri koraka u odredivanju verovatnog štetnog efekta na ciljani deo
populacije (karakterizacija rizika).

Celokupni proces procene rizika zahteva upotrebu potvrdenih naucnih informacija

i primenu prihvacenih naucnih procedura koje su izvedene na jasan nacin. Nažalost,
potvrdeni naucni podaci nisu uvek dostupni za kvalitativnu i kvantitativnu procenu koja je
neophodna za donošenje apsolutne i konacne odluke. Zato, stepen neizvesnosti pri
proceni rizika mora biti uvršten u konacnu odluku.
Bioloska opasnost koja je od važnosti za zdravlje životinja ukljucuju patogene
sojeve bakterija, virusa, helminta, protozoa, algi i odredenih toksicnih proizvoda koje oni
mogu da proizvedu. Od tih opasnosti, patogene bakterije u hrani sigurno predstavljaju
najvažniji, a procena rizika povezanog sa patogenim bakterijama predstavlja najsloženiji
problem u svetu.
Bilo koji metod za procenu rizika za opasnosti od bakterija koje poticu iz hrane
iskomplikovace faktore koji se odnose na metode upotrebljene za proizvodnju, preradu i
skladištenje hrane za životinje.
Procena hemijskog rizika je prilicno dobro uspostavljen sistem i u suštini
omogucava procenu rizika pri dugorocnom hronicnom izlaganju hemikalijama. Ona
ukljucuje procenu aditiva, rezidua pesticida i drugih poljoprivrednih hemikalija, rezidua
veterinarskih lekova, hemijskih kontaminenata iz bilo kojeg izvora i prirodnih toksina kao
što su mikotoksini.

n.
ZAKLJUCCI

Kontrola je aktivnost ciji je krajnji cilj zdravstveno ispravna i kvalitetna namirnica

animalnog porekla. Upravljanje rizikom podrazumeva proizvodnju bezbedne hrane za
životinje i sistem kontrole lanca od polja do trpeze. Sistem kontrole treba da ukljuci sve
zainteresovane strane, odnosno ucesnike u ovotn lancu, ciji je zajednicki cilj zdravstveno
ispravna namirnica. Protok informacija u oba smera, iz svake faze proizvodnje, kroz citav
lanac, omogucava da se proizvod prati od pocetka do kraja proizvodnog procesa.
U segmentu proizvodnje i upotrebe hrane za životinje, primena analize rizika u
našim uslovima, zahteva kontolu najmanje tri tacke:
• kontrolu sirovina uvoznog porekla,
• kontrolu sirovina domaceg porekla i
• kontrolu gotovih smeša za ishranu domacih životinja (fabrike).
Sve aktivnosti bi trebale da budu bazirane na upotrebi najnovijih naucnih i
strucnih saznanja, u cilju karakterizacije i procene opasnosti i izloženosti riziku.
U cilju realizacije navedenih aktivnosti potrebno je preispitati postojecu zakonsku
regulativu, inovirati je i usaglasiti sa regulativama EU. Uporedo sa time, potrebna je
int'ervencija države u delu opremanja, kao i akreditacije nacionalnih referentnih
labotatorija, što je preduslov za sprovodenje obimnije i sistematicnije kontrole.

LITERATURA

1. Acamovic N., Kljajic R.: Razvoj sistema analize opasnosti i kriticne kontrolne tacke
(HACCP) u proizvodnji hrane. Monografija, Naucni institut za veterinarstvo "Novi
Sad", Novi Sad, 2003.
2. Animal talk (Vol. 9, No. 3): The EU -Feed additive regulations and the future.
Nottingham Nutrition International, U.K., 2002.
3. Buncic O.: Noviji prilazi u obezbedenju zdravstvene ispravnosti mesa živine. Zbornik
'-;- referata i kratkih sadržaja 15. Savetovanje veterinara Srbije, 181-188, Zlaibor, 2003.
4. Kljajic R., Mihaljev Ž., Mitrovic R., Šaric M.: Uticaj primene fosfatnih dubriva na
sadržaj radionuklida i toksicnih elemenata u pšenici, Tehnološki fakultet -Zavod za
tehnologiju žita i brašna, International Congress XIV Cereal Bred, Novi Sad, 2000.
5. Lyons P.: The globalization of the animal feed industry: Are we marketing animal
feed or human food? Proceedings of Alltech's 16th Annual symposium biotechnology
in the feed industry, 1-18,2000.
6. Mccartney E.: Feed hygiene and acidifiers. Feed International, 20-23, february 2001.
7. Mihaljev Ž., Pavkov S., Milica Živkov, Mašic Z.: Prikaz rezultata merenja uzoraka
ribljeg brašna iz uvoza na prisustvo toksicnih elemenata, Veterinarski glasnik, 50, 7-8,
627-632, 1996.
8. Mihaljev Ž., Milica Živkov-Baloš, Sandra Ðilas: Riblje brašno i fosfatna mineralna
• hraniva kao moguci izvori kontaminacije toksicnim elementima, Simpozijum "Hemija
i zaštita životne sredine", Proceedings, 190-192, Zrenjanin, 2001.

73
9. Mihaljev Ž., Živkov-Baloš M., R. Ratajac: Rasprostranjenost žive u razlicitim
uzorcima iz životne sredine. Tematski zbornik, EKO-konferencija 2003, rad u štampi,
2003.
10. Pavkov S., Kljajic R., Mašic Z., Mihaljev Ž., Arsenijevic M.: Teški metali, pesticidi i
' radionuklidi u mesno-koštanom brašnu i ribljem brašnu, Tehnologija mesa, Beograd,
1993.
11. Pravilnik o kvalitetu i dragim zahtevima za hranu za životinje. SI. list SRJ, 20,2000.
12. Pravilnik o maksimalnim kolicinama štetnih materija i sastojaka u stocnoj hrani. Sl.
list SFRJ, 2, 1990.
13. Pravilnik o rnetodama uzimanja uzoraka i metodama fizickih, hemijskih i
mikrobioloških analiza stocne hrane. SI. list SFRJ, 2, 1987.
14. Ratcliff J.: The European supermarket: Forging changes in poultry nutrition.
Proceedings of Alltech's 14 th European, Middle Eastern&African Lecture Tour, 79-
88,2000.
15. Ristic M.: Development trends in the poultry production-yesterday, today and
tomorrow. Tehnologija mesa, 42, -6, 327-343,2001.
16. Ševkovic N., Sinovec Z., Sinovec Snežana: Znacaj kontrole kvaliteta stocne hrane.
Zbornik radova Vl-og Simpozijuma tehnologije stocne hrane, 89-94, Budva, 1996.
17. Živkov-Baloš, Šaric M,, Mihaljev Ž., Ðilas S.: Nivoi toksicnih elemenata i ostalih
mikroelementa u pšenici. Tematski zbornik II, EKO-konferencija 2000 "Zdravstveno
bezbedna hrana", 267-272,2000.
18. Živkov-Baloš M., Mihaljev Ž., Glamocic D., Sudi J., Mašic Z.: Fluor - potencijalni
kontaminent sirovina za proizvodnju hrane za životinje. Savremena poljoprivreda, 50,
3-4,159-163,2001.
19. Walsh, G.A., Power, R.F., Headon, D.R.: Enzymes in animal feed industry. Trends in
biotechnology 11,424-430, 1993.

74