Fridrih Šlajermaher

O RAZLIČITIM METODIMA PREVOĐENJA

Predavanje održano 24. juna 1813

Činjenicu da se neki tekst prenosi iz jednog jezika u drugi susrećemo u najrazličitijim

oblicima i u najrazličitijim prilikama. S jedne strane, tako mogu da doĎu u dodir ljudi koje
možda razdvaja čitava Zemljina kugla, tako jedan jezik može da primi u sebe tvorevine nekog
drugog, izumrlog pre mnogo vekova; no, s druge strane, ne moramo čak ni da napuštamo
okvire jednog jezika da bismo naišli na tu istu pojavu. Jer ne samo što narečja različitih
plemena istog naroda i različiti stepeni razvoja istog jezika ili istog narečja u različitim
vekovima predstavljaju različite jezike u užem smislu reči, te im je neretko potrebno pravo
tumačenje, nego se često i savremenici koje ne deli narečje već samo klasa, ljudi, dakle, koji
meĎu sobom ne opšte često i koji se razlikuju po obrazovanju, mogu sporazumevati jedino
ukoliko se izmeĎu njih posreduje na ovaj način. Štaviše, nismo li često prinuĎeni da najpre
prevedemo reči čoveka koji nam je sasvim sličan ali je drugačijih pogleda i drugačije naravi,
ako osetimo da bi te iste reči, kad bismo ih mi izgovorili, dobile potpuno drugačiji smisao ili
bi im makar sadržaj bio negde jači, negde slabiji nego kod njega, i da bismo se, ako želimo da
kažemo što i on, koristili potpuno drugačijim rečima i obrtima; kad taj osećaj pokušamo da
odredimo pobliže i kad razmišljamo o njemu, čini se da prevodimo. Osim toga, ponekad čak i
sopstvene reči moramo da prevodimo posle izvesnog vremena ako želimo da ih ponovo
istinski učinimo svojim. A ova se veština ne koristi samo da bi se ono što je jedan jezik
stvorio na polju nauka i jezičkih umetnosti presadilo na strano tle, i time se uvećalo dejstvo
ovih duhovnih tvorevina, nego nju u poslovnom opštenju koriste i pojedinci iz različitih
naroda, kao i nezavisne vlade u diplomatskom opštenju, kad obe govore isključivo svojim
jezikom da bi zadržale meĎusobnu jednakost, a da se u te svrhe ne bi koristile nekim mrtvim
jezikom.
Naravno, predmet našeg razmatranja neće biti sve ono što spada u ovaj širok domen.
Svaka potreba da se čak i u okvirima sopstvenog jezika odnosno narečja prevodi jeste manje
ili više trenutna potreba naravi, pa je i po dejstvu isuviše ograničena na taj trenutak da bi
uopšte zahtevala ikakvo drugačije voĎstvo osim voĎstva osećaja; a ako bi i tu trebalo
iznalaziti pravila, onda bi to mogla da budu jedino ona čijim poštovanjem čovek zadržava
čisto moralnu otvorenost i za ono što je manje srodno. To ćemo, dakle, ostaviti po strani i

1
zadržati se najpre kod prenošenja iz stranog jezika u naš, pa ćemo i ovde razlučiti dve oblasti
– ali ne jasno odvojene, pošto je to ionako retko moguće, nego oblasti nejasnih granica, s tim
što su njihove krajnje tačke sasvim jasne. Naime, tumač se angažuje na polju poslovnog
života, a pravi prevodilac prevashodno na polju nauke i umetnosti. Može se učiniti da je
ovakvo odreĎenje ovih pojmova proizvoljno, pošto se pod tumačenjem uglavnom
podrazumeva usmeno prevoĎenje a pod pravim prevoĎenjem pismeno, ali ono ne samo što
odgovara mojim trenutnim potrebama, nego ova dva pojma zapravo uopšte nisu tako različita.
Domenu umetnosti i nauke svojstveno je pismo, koje njihovim delima daje trajnost, te bi
tumačiti naučne ili umetničke tvorevine usmenim putem bilo beskorisno koliko, izgleda, i
nemoguće. Za poslovanje, pak, pismo je tek mehaničko sredstvo, dok je usmeno pregovaranje
primarno, tako da se svako pismeno tumačenje zapravo može smatrati pukim zapisom
usmenog.
Na ovu oblast nadovezuju se još dve, srodne joj po duhu i po vrsti, s tim što one zbog
raznovrsnosti predmeta koji u njih spadaju predstavljaju prelaz, jedna ka oblasti umetnosti,
druga ka oblasti nauke. Naime, svako pregovaranje kod kog se javlja tumačenje jeste s jedne
strane dogaĎaj čiji se tok poima na dva različita jezika. MeĎutim, i prevoĎenje spisâ čisto
pripovedačke ili opisne prirode, koje, dakle, samo prenosi u drugi jezik već opisan tok nekog
dogaĎaja, može imati mnoge odlike tumačenja. Što se manje autor ističe u izvornom tekstu,
što je više on delao kao puki receptivni organ svog predmeta i pratio prostorni i vremenski
red, tim se više kod prenošenja ovakvog teksta može govoriti o tumačenju. Tako prevodilac
novinskih članaka i običnih putopisa pre svega liči na tumača, pa može da nam bude smešno
ako on sâm ima više mišljenje o svom poslu i želi da ga i ostali smatraju umetnikom. No, što
se više u izvornom tekstu ističe autorov specifični pogled i specifični način prikazivanja, što
se više on držao nekog slobodno izabranog ili ličnim utiskom opredeljenog reda, tim više
njegov rad prelazi u višu oblast umetnosti, a tada i prevodilac u svoj posao mora da unese i
druge moći i veštine, te da s piscem i njegovim jezikom bude prisan na drugačiji način nego
što to mora da bude tumač. S druge strane, opet, tokom svakog pregovaranja prilikom kojeg
se tumači utvrĎuje se neki specifičan slučaj, i to prema odreĎenim pravnim propisima;
prenošenje u drugi jezik upućeno je samo učesnicima pregovora kojima su ovi propisi
poznati, a izrazi u oba jezika utvrĎeni su ili zakonom ili upotrebom, ili ih učesnici pregovora
mogu jedni drugima objasniti. Drugačije, meĎutim, stvari stoje s pregovorima kojima treba da
se odrede novi pravni propisi, ma kako često takvi pregovori formalno bili slični onim prvim.
Što manje ti novi propisi mogu da se smatraju posebnim slučajem u okviru nekog već
dovoljno poznatog opšteg, to više naučnog znanja i obazrivosti zahteva sámo njihovo

2
formulisanje, a i prevodilac mora da raspolaže utoliko većim naučnim i jezičkim znanjem. Na
toj dvostrukoj lestvici, dakle, prevodilac se sve više izdiže nad tumačem i približava se svojoj
pravoj oblasti, naime onim duhovnim tvorevinama umetnosti i nauke u kojima autorova
slobodna osobena sposobnost kombinovanja s jedne, a duh jezika i u njemu utvrĎen sistem
nazorâ i nijansi u atmosferi s druge strane jesu sve, u kojima predmet nikako više ne
dominira, nego je podreĎen mislima i naravi, odnosno često i nastaje tek zajedno s rečima i
javlja se zajedno s njima.
U čemu se, meĎutim, sastoji ta značajna razlika koju svako može da primeti već u
graničnim primerima, ali koja u ekstremnim slučajevima najviše zapada za oko? U
poslovnom životu uglavnom se radi o očiglednim predmetima ili bar o onima koji su jasno
odreĎeni; svi pregovori u izvesnom smislu imaju aritmetički ili geometrijski karakter, svuda
im u pomoć pritiču brojke i mere, a čak i kod onih pojmova koji, kako su stari govorili,
obuhvataju i više i manje i koji se označavaju rečima što ukazuju na različite stupnjeve,
pojmova, dakle, koji se i u svakodnevnom životu koriste neodreĎeno, zakon i navika uskoro
preciziraju način upotrebe pojedinačnih reči. Osim, znači, kada govornik namerno izmišlja
prikrivene neodreĎenosti da bi nekoga prevario ili kada greši iz nepromišljenosti, njega može
da razume svako ko vlada dotičnim predmetom i jezikom, a razlike, i to nevažne, mogu da
postoje eventualno u upotrebi. Isto tako, retko kad može da doĎe do zabune o tome koji izraz
jednog jezika odgovara nekom izrazu u drugom, a čak se i tada takva sumnja lako može
otkloniti. Zato je prenošenje u ovoj oblasti skoro čisto mehanički posao koji može da obavlja
svako ko donekle vlada obama jezicima, i posao u kom je značajno samo da se izbegne nešto
očigledno pogrešno, a razlika izmeĎu boljeg i lošijeg jedva da je primetna. No, kada se
umetničke i naučne tvorevine iz jednog jezika presaĎuju u drugi, treba paziti na dve stvari
koje u potpunosti menjaju ovaj odnos. Naime, kad bi svakoj reči jednog jezika tačno
odgovarala jedna reč u drugom i kad bi izražavala isti pojam i u istom obimu, kad bi njihove
fleksije izražavale iste odnose i njihovi se načini povezivanja meĎusobno podudarali tako da
se jezici zaista razlikuju jedino za uho, tada bi i u domenu umetnosti i nauke svekoliko
prevoĎenje, u meri u kojoj ono saopštava samo znanje o sadržaju nekog izgovorenog ili
napisanog jezičkog izraza, bilo mehaničko koliko i u poslovnom životu; tada bi, izuzev zvuka
i intonacije, za svaki prevod moglo da se kaže da on stranog čitaoca stavlja u isti onaj odnos s
autorom i njegovim delom u kom se i domaći čitalac nalazi s njima. MeĎutim, kod svih jezika
koji nisu tako bliski da bismo ih mogli smatrati prosto različitim narečjima stvari stoje upravo
obrnuto: što su oni meĎusobno udaljeniji po poreklu i po vremenu nastanka, to manje jednoj
reči jednog jezika tačno odgovara jedna reč u drugom, kao što ni fleksija u jednom jeziku ne

3
može da obuhvati istu onu raznolikost odnosâ kakvu neka reč možda ima u drugom. Pošto
ova iracionalnost, da je tako nazovem, prožima sve elemente dvaju jezika, ona svakako
pogaĎa i pomenutu oblast društvenih odnosa. Ipak, očigledno je da ona ovde mnogo manje
škodi, te da nema gotovo nikakvog efekta. Sve reči koje označavaju potencijalno važne
predmete i delatnosti meĎusobno su podešene, pa čak i ako neka isprazna, preterano obazriva
domišljatost želi da se obezbedi od eventualne razlike u značenju reči, tada sama stvar može
sve da poravna. Sasvim je drugačije na polju umetnosti i nauke i svuda gde preovladava
misao koja je istovetna s jezičkim izrazom, a ne stvar, čiji je reč samo proizvoljan znak, ma
koliko jasno odreĎen. Jer kako je tu posao neuporedivo teži i zapleteniji i kako tačno znanje i
vladanje dvama jezicima on zahteva! I kako se često najbolji stručnjaci i najbolji poznavaoci
jezika, iako dele uverenje da je nemoguće pronaći istovetan izraz, razilaze kada treba da
navedu koji je onda najadekvatniji. To važi za živahne, slikovite izraze pesničkih dela koliko
i za najapstraktnije izraze najviše nauke koji označavaju ono suštinsko i najuopštenije.
No, evo i drugog aspekta po kom se pravo prevoĎenje suštinski razlikuje od pukog
tumačenja. Svuda gde jezički izraz nije vezan vidljivim predmetima ili spoljnim činjenicama
koje samo treba da izrazi, dakle, svuda gde onaj ko se jezički izražava manje ili više
samostalno razmišlja, odnosno želi sebe da izrazi, on se prema jeziku nalazi u dvostrukom
odnosu, a njegov se jezički izraz može ispravno shvatiti jedino ukoliko se i ovaj odnos
ispravno shvati. Svaki čovek je s jedne strane u vlasti jezika kojim govori; on sâm i njegovo
mišljenje jesu proizvod jezika. On ne može jasno da promišlja ništa što se nalazi izvan
granica tog jezika; njegove pojmove, način i granice njihovog povezivanja unapred mu
odreĎuje jezik u kom je on roĎen i vaspitavan, razum i mašta su uslovljeni njime. S druge
strane, pak, svaki čovek koji slobodno misli, svaki duhom samostalno delatan čovek i sâm
stvara jezik. Jer kako bi drugačije nego putem ovakvih upliva jezik uopšte i nastao, kako bi iz
svog sirovog stanja uopšte dospeo do potpunijeg oblika u nauci i umetnosti? U tom smislu,
dakle, živa snaga pojedinca stvara nove forme u podatnoj graĎi jezika, najpre samo s
trenutnom namerom da saopšti prolaznu svest o nečemu, ali se od tih formi, nekad više nekad
manje, nešto ipak zadrži u jeziku i, kad ga prihvate drugi, kreativno širi. Štaviše, može se reći
da pojedinac samo u meri u kojoj tako deluje na jezik i zaslužuje da ga čuju dalje od njegovog
neposrednog okruženja. Svaki jezički izraz koji hiljade organa mogu artikulisati na isti način
neminovno iščili; samo onaj jezički izraz koji stvara nek novi momenat u životu samog jezika
može i treba da traje. Stoga svaki slobodan i viši jezički izraz treba shvatiti na dva načina: s
jedne strane prema duhu jezika iz čijih se elemenata on sastoji, kao prikaz vezan za taj duh i
uslovljen njime, živo stvoren iz tog duha u čoveku koji ga artikuliše, a s druge, opet, prema

4
naravi čoveka koji se jezički izražava, kao njegov čin, proistekao iz njegovog bića baš u tom
vidu i samo tako objašnjiv. Štaviše, svaki jezički izraz ove vrste može se shvatiti, u višem
smislu te reči, samo ukoliko se ove njegove dve veze pojme i zajedno i u njihovom
meĎusobnom odnosu, tako da se zna koja od njih preovladava u celini ili u pojedinim
delovima. Jezički izraz možemo shvatiti kao delo čoveka koji ga artikuliše jedino ako
istovremeno jasno osećamo gde je njega i kako obuzela moć jezika, kuda su se pod voĎstvom
jezika vijugale munje misli, gde i kako je u njegovim oblicima uhvaćena vrludava mašta. Kao
proizvod jezika i kao ispoljavanje njegovog duha jezički izraz možemo shvatiti jedino ako
osetimo da je, na primer, samo Helen mogao tako da misli i da govori, da je samo taj jezik
mogao tako da deluje u ljudskom duhu, ako istovremeno osetimo da je samo taj čovek mogao
tako tipično helenski da misli i da govori, da je samo on mogao tako da osvoji i oblikuje
jezik, da se tako samo njegova živa vlast nad blagom jezika otkrila, samo njegov živahan
smisao za meru i milozvučje, samo njegova moć mišljenja i stvaranja. Ako je, dakle, u ovoj
oblasti razumevanje čak i u okviru istog jezika teško i ako zahteva precizno i duboko
poniranje u duh jezika i u osobenosti pisca, koliko li je tek uzvišeno to umeće kad je reč o
tvorevinama na nekom stranom i dalekom jeziku! No, onaj ko je najprilježnijim trudom oko
jezika, podrobnim poznavanjem čitavog istorijskog života dotičnog naroda i najsugestivnijim
oživljavanjem pojedinih dela i njihovih tvoraca usvojio ovo umeće razumevanja, on, ali samo
on, može da poželi da i svojim sunarodnicima i savremenicima omogući isto takvo
razumevanje remek-delâ umetnosti i nauke. No njegove rezerve svakako se množe kad se on
približi tom zadatku, kad poželi da preciznije odredi svoje ciljeve i da proceni sredstva kojima
raspolaže. Da li da se poduhvati zadatka da dva toliko udaljena čoveka, naime svog
sunarodnika nevičnog piščevom jeziku i samog pisca, dovede u tako neposredan odnos kao
što je onaj u kom stoje pisac i njegov prvobitni čitalac? A ako i svojim čitaocima želi da
približi ono razumevanje i onaj užitak koji je i sâm imao, naime onaj na kom su utisnuti
tragovi truda i koji je uvek pomešan s osećajem stranog, kako da taj užitak, a kamoli takvo
razumevanje, postigne svojim sredstvima? Ako njegovi čitaoci treba da razumeju, oni moraju
da pojme i duh jezika koji je piscu bio priroĎen, moraju da sagledaju njegov osoben način
razmišljanja i njegova uverenja; a da bi postigao ta dva cilja, on ne može da im ponudi ništa
osim njihovog sopstvenog jezika, koji se, meĎutim, nigde u potpunosti ne podudara s onim
drugim jezikom, i osim sebe samog, onako kako je on sâm spoznao svog pisca, negde više,
negde manje pronicljivo, diveći mu se i odobravajući mu negde više, negde manje. Ne izgleda
li prevoĎenje, ako se tako posmatra, kao sulud poduhvat? Stoga su, u očajnoj želji da se
postigne ovaj cilj ili, bolje rečeno, pre nego što se on uopšte mogao jasno shvatiti, pronaĎena

5
druga dva načina za upoznavanje s delima na stranim jezicima, ali namenjena ne stvarnom
osećaju za umetnost i jezik, nego, odvojeno, potrebi duha s jedne i duhovnoj umetnosti s
druge strane, pri čemu se neke od navedenih poteškoća nasilno uklanjaju, a neke mudro
zaobilaze, ali se, sve u svemu, u oba slučaja napušta ideja o prevoĎenju od koje smo ovde
pošli: to su parafraza i reprodukcija. Parafraza želi da svlada iracionalnost jezika, ali samo
mehanički. Čak i ako u mom jeziku ne pronaĎem reč koja odgovara onoj iz jezika originala,
kaže parafraza, pokušaću da se, što bolje mogu, približim njenoj vrednosti dodavanjem
elemenata koji će je ograničiti ili proširiti. Tako se ona nespretno probija izmeĎu
opterećujućeg viška i mučnog manjka, gomilajući nepovezane pojedinosti. Ona na taj način
možda može da odrazi sadržaj s izvesnom tačnošću, ali se u potpunosti odriče utiska; jer živi
jezički izraz bespovratno je uništen ako svako oseća da on nikako nije mogao tako da
proistekne iz naravi nekog čoveka. Parafrast se prema elementima oba jezika odnosi kao
prema matematičkim znacima koji se uvećavanjem ili umanjivanjem mogu vratiti na
prvobitnu vrednost; no, u takvom se postupku ne mogu pojaviti ni duh preobraženog jezika ni
duh jezika originala. Ako parafraza uz to pokuša da psihološki obeleži tragove po kojima su
misli povezivane, tamo gde su ti tragovi nejasni i prete da se izgube, tako što dodaje čitave
rečenice koje zabija kao graničnike, onda ona kod komplikovanijih kompozicija gotovo da
preuzima ulogu komentara, pa se još manje može podvesti pod pojam prevoda. Nasuprot
parafrazi, reprodukcija se povinuje iracionalnosti jezikâ; ona priznaje da se jezičko umetničko
delo ne može preslikati na drugi jezik tako da njegovi pojedinačni delovi tačno odgovaraju
pojedinačnim delovima praslike, već da pri različitosti jezikâ, s kojom su suštinski povezane i
mnoge druge različitosti, ne preostaje ništa nego da se napravi reprodukcija, celina
sastavljena od delova koji se primetno razlikuju od delova praslike, ali celina koja se po
efektu ipak može meriti s onom prvobitnom celinom koliko god to različitost materijala
dozvoljava. Takva reprodukcija više nije isto ono delo, u njoj nikako i ne treba da se prikaže i
da deluje duh jezika originala, već se onom stranom koje je taj duh proizveo podastire
ponešto drugo; delo te vrste, uzimajući u obzir različitost jezikâ, običajâ, obrazovanja, treba
svojim čitaocima da pruži isto ono što je i uzor pružao svojim prvobitnim čitaocima; čuvajući
identičnost utiska, reprodukcija se odriče identiteta dela. Tvorac reprodukcije, dakle, uopšte
ne želi da spoji pisca izvornog teksta i čitaoca reprodukcije, jer smatra da je izmeĎu njih svaki
neposredan odnos ionako nemoguć, nego on čitaocu reprodukcije samo želi da omogući
utisak sličan onom koji su o izvornom tekstu imali čitaoci jezika originala i njegovi
savremenici. Parafraza se češće koristi na polju nauka, reprodukcija na polju lepih umetnosti;
i kao što će svako priznati da umetničko delo parafraziranjem gubi ton, sjaj, sav svoj

6
umetnički sadržaj, tako valjda još niko nije bio dovoljno lud da napravi reprodukciju nekog
naučnog remek-dela koja bi se prema njegovom sadržaju odnosila slobodno. No, oba ova
postupka ne mogu da zadovolje nekoga ko, pronikavši u vrednost remek-dela na stranom
jeziku, želi da proširi prostor u kom će on imati odjeka i mimo govornikâ jezika na kom je
ono nastalo, i ko o prevoĎenju ima strožu predstavu. Kako ta dva postupka odstupaju od ovog
pojma, ovde se njima nećemo bliže baviti; pominjemo ih prosto kao meĎaše one oblasti
kojom se zapravo bavimo.
MeĎutim, pravi prevodilac, onaj koji zaista želi da zbliži ove dve sasvim odvojene
osobe, svog pisca i svog čitaoca, te da čitaocu, ne isterujući ga iz okruženja njegovog
maternjeg jezika, omogući što ispravnije i potpunije razumevanje pisca i uživanje u njemu –
kojim putevima on treba da krene da bi to postigao? Po mom mišljenju, postoje samo dva
puta. Ili će prevodilac, koliko god može, ostaviti pisca na miru a povesti mu čitaoca u susret,
ili će, pak, ostaviti čitaoca na miru, koliko god može, i povesti mu pisca u susret. Ova dva
puta meĎusobno se toliko razlikuju da treba ići samo jednim, i to što doslednije, jer njihovo
mešanje mora dati krajnje nepouzdan rezultat, a uz to postoji i opasnost da će pisac i čitalac u
celosti promašiti jedan drugog. Razlika izmeĎu ova dva metoda, kao i činjenica da se oni
meĎusobno isključuju, gotovo da se sama nameće. Naime, u prvom slučaju prevodilac se
trudi da nadomesti čitaocu razumevanje jezika originala koje ovom nije dostupno. Istu sliku,
isti onaj utisak koji je sâm stekao o delu zahvaljujući tome što poznaje jezik na kom je ono
nastalo, prevodilac pokušava da prenese čitaocima i da ih tako odvede na mesto koje je njima
zapravo strano. No, kada prevod na primer želi da prikaže latinskog pisca da govori onako
kako bi Nemac govorio i pisao za Nemce, onda on ne premešta prosto autora na prevodiočevo
mesto, jer ni prevodiocu pisac ne govori na nemačkom nego na latinskom, već ga premešta
neposredno u svet nemačkih čitalaca i pretvara ga u jednog od njihovih; to je onaj drugi
slučaj. Prvi prevod biće savršen u svojoj vrsti ako budemo mogli da kažemo: da je pisac znao
nemački onako kako prevodilac zna latinski, on svoje delo, prvobitno napisano na latinskom,
ni sâm ne bi preveo drugačije nego što je to prevodilac uradio. U drugom slučaju, koji pisca
ne pokazuje onako kako bi on sam preveo nego onako kako bi pisao na nemačkom da je
Nemac, uspešnost prevoda meri se tvrdnjom da bi svim nemačkim čitaocima, kada bi se
pretvorili u poznavaoce i savremenike piščeve, to delo bilo isto onakvo kakav im je sada,
pošto se pisac pretvorio u Nemca, prevod. Taj metod očigledno imaju u vidu svi koji se
koriste formulom da pisca treba prevoditi onako kako bi on sâm pisao da je Nemac. Ovo
poreĎenje jasno pokazuje koliko se postupak razlikuje od slučaja do slučaja i kako bi, kad
bismo pri istom poslu počeli da menjamo metode, sve ispalo nerazumljivo i jalovo. No, ja i

7
dalje tvrdim da pored ova dva metoda ne može postojati treći koji bi takoĎe imao jasan cilj.
Naime, neki dalji postupci nisu mogući. Te dve različite stranke moraju ili da se susretnu na
nekoj srednjoj tački, a to će uvek biti prevodilac, ili jedna mora sasvim da krene u susret
drugoj, s tim što samo jedan pristup zaista spada u domen prevoda, dok bismo drugi imali
kada bi, u našem slučaju, nemački čitaoci u potpunosti vladali latinskim jezikom, odnosno pre
kad bi latinski ovladao njima u potpunosti i preobrazio ih. Znači, sve ostalo što se govori o
prevodima prema slovu i prema smislu, o vernim i slobodnim prevodima, i koji se sve izrazi
još koriste i ako uopšte podrazumevaju različite metode, treba da se svede na ova dva tipa;
ukoliko, pak, time treba da se označe mane i vrline, onda će ono što je verno i smisleno, ili
odveć doslovno i odveć slobodno, po jednom metodu biti nešto posve drugo nego po drugom
metodu. Zato je moja namera da, ostavljajući po strani sve pojedinosti ovog pitanja, o kojima
su već raspravljali znalci, posmatram samo najopštije crte ova dva metoda kako bih zaključio
u čemu se sastoje njihove osobenosti i poteškoće, s koje strane koji od njih najbolje odgovara
svrsi prevoĎenja i koje su granice njihove primenljivosti. S tako uopštenog stanovišta potom
ostaju još dve stvari, kojima ova rasprava eventualno može da posluži kao uvod. Za svaki od
ova dva metoda moglo bi, uzimajući u obzir koliko različitih vrsta jezičkih izraza postoji, da
se napravi uputstvo, a mogli bi da se uporede i ocene najbolji pokušaji napravljeni po ova dva
metoda, čime bi se sama stvar dodatno pojasnila. Obe te stvari moraće da sačekaju nekog
drugog ili bar neku drugu priliku.
MeĎutim, onaj metod koji čitaocu kroz prevod želi da prenese utisak koji bi on kao
Nemac stekao čitajući delo na jeziku originala mora najpre da odredi kakvo to razumevanje
jezika zapravo želi da oponaša. Jer postoji razumevanje koje prevod po ovom metodu ne sme
da oponaša, a postoji i razumevanje koje ne može da oponaša. Ono prvo je školsko
razumevanje, koje se s mukom i gotovo s gaĎenjem diletantski probija kroz detalje i stoga
nigde ne dospeva do jasnog pregleda nad celinom, do žive predstave o njenom sklopu. Dokle
god obrazovani deo nekog naroda u celini nije iskusio dublje poniranje u strane jezike, neka i
one koji su u tome dalje dospeli njihov dobri duh sačuva od prevoda ovakve vrste. Jer ako
svoje razumevanje uzmu za merilo, njih će same slabo ko razumeti i oni će malo toga moći da
postignu; ako, pak, njihov prevod treba da odražava prosečno razumevanje, onda to
rogobatno delo treba što pre baciti u zapećak. U takvom dobu, dakle, najpre slobodne
reprodukcije treba da pobude i ojačaju želju za stranim, a parafraze da pripreme teren za

8
opštije razumevanje, kako bi se utro put budućim prevodima.1 Postoji, opet, i drugo
razumevanje koje nijedan prevodilac nije kadar da reprodukuje. Zamislimo, naime, tako
sjajne ljude, kakve priroda povremeno ume da podari kao da želi da nam pokaže da u
pojedinim slučajevima može da poništi čak i granice meĎu narodima, ljude koji osećaju
posebno srodstvo s nekim stranim bivstvovanjem, tako da osećajem i mišlju sasvim mogu da
se prenesu u neki tuĎ jezik i njegove tvorevine, i koji se, baveći se predano nekim stranim
svetom, otuĎe od svog sveta i svog jezika, ili čak takve ljude koji su takoreći predodreĎeni da
prikažu moć jezika u njenom čitavom obimu i kojima su svi dostupni jezici jednaki i stoje im
kao saliveni – za te ljude vrednost prevoĎenja ravna je nuli, pošto kod njih, kada primaju delo
na stranom jeziku, maternji jezik više ne vrši nikakav uticaj, oni su svog razumevanja
neposredno i spontano svesni samo na jeziku originala a ne na maternjem, te ne osećaju
nikakav nesklad izmeĎu svog mišljenja i jezika na kom čitaju: nikakav prevod ne može da
dosegne niti da prikaže njihovo razumevanje. I kao što bi prevoditi za njih značilo sipati vodu
u more, ili čak u vino, tako se i oni sa svojih visina, ne bez prava, sažaljivo smeše na pokušaje
koji se čine na ovom polju. Jer zaista, da je publika za koju se prevodi nalik njima, taj bi
napor bio izlišan. PrevoĎenje je, dakle, namenjeno stanju koje je tačno na sredini izmeĎu
navedena dva, a prevodilac sebi mora da postavi cilj da svom čitaocu pruži takvu sliku i takav
užitak kakav čitanje dela na originalnom jeziku pruža onako obrazovanom čoveku kakvog
bismo mogli da nazovemo ljubiteljem i znalcem u boljem smislu te reči, čoveku koji poznaje
strani jezik, ali kom on ipak uvek ostaje stran, koji, doduše, ne mora više kao školarac najpre
da razmišlja o pojedinostima na maternjem jeziku da bi pojmio celinu, ali koji je čak i na
mestima na kojima se potpuno neometano prepušta lepotama nekog dela uvek svestan
različitosti tog jezika u odnosu na njegov maternji. No, domen u kom ovakav način
prevoĎenja može da vrši uticaj i pobliže odreĎenje takvog metoda ostaju nejasni čak i po
navoĎenju ovih tačaka. Za sad vidimo samo da se sklonost ka prevoĎenju može javiti tek kad
se meĎu obrazovanim delom stanovništva uvreži izvesna sposobnost opštenja na stranim

1
Takvo je uglavnom bilo stanje meĎu Nemcima u ono vreme o kom je Gete (Iz mog
života III, str. 111) rekao da su čak i prozni prevodi pesničkih dela, a takvi prevodi
uvek moraju biti parafraze u manjoj ili većoj meri, korisniji za obrazovanje mladih, i u
tom smislu mogu samo da se složim s njim; jer u takvom vremenu je u stranom
pesništvu razumljivo samo ono što je fiktivna konstrukcija, a njegovu metričku i
muzičku vrednost još nema ko da ceni. MeĎutim, ne verujem da Fosov Homer i
Šlegelov Šekspir i danas treba samo da zabavljaju učenjake; isto tako ne verujem da
prozni prevod Homera i danas može da koristi stvaranju dobrog ukusa i umetnosti,
već deci treba davati obradu kakva je Bekerova, a odraslima, mlaĎima i starijima,

9
jezicima, a isto tako će i umetnost moći da raste i imaće sve viši cilj što se više ljubav prema
tvorevinama duha na stranim jezicima i poznavanje tih dela budu širili i jačali meĎu onim
pripadnicima naroda koji su obučavali i gradili svoj sluh a da se pri tom nisu posebno bavili
proučavanjem jezika. No, ne bismo smeli da prećutimo ni da s osetljivošću čitalaca za takve
prevode rastu i poteškoće ovog poduhvata, pogotovu ako imamo u vidu najosobenije
tvorevine umetnosti i nauke jednog naroda, koje i jesu najvažniji predmeti za prevodioca.
Naime, pošto je jezik istorijska stvar, ne postoji pravi smisao za njega bez smisla za njegovu
istoriju. Jezici se ne izmišljaju, a svaki proizvoljan rad na njima i u njima je ludost; naprotiv,
oni se otkrivaju postepeno, a nauka i umetnost su snage pomoću kojih se ovo otkrivanje
ubrzava i usavršava. Svaki izvrstan duh u kom se prema jednom od ova dva vida na osoben
način oblikuje deo nazorâ njegovog naroda, svaki takav duh dela i radi na jeziku s istim
ciljem, a njegove tvorevine onda nužno sadrže i deo istorije tog jezika. To prevodioca
naučnih dela često stavlja pred nepremostive poteškoće; jer neko ko, opremljen dovoljnim
znanjem, čita neko izvrsno delo ove vrste na jeziku originala, neće moći da previdi uticaj tog
dela na jezik. Prevodilac primećuje koje su mu reči i koji spojevi tamo zapali za oko u prvom
sjaju svoje novine, on vidi kako se oni uvlače u jezik zahvaljujući posebnoj potrebi dotičnog
duha i njegovoj sposobnosti da stvara nove reči i oznake, i to opažanje presudno odreĎuje
utisak koji on stiče o delu. Dakle, zadatak je prevoda da upravo to prenese i na svog čitaoca; u
protivnom će ovaj biti uskraćen za jedan veoma značajan deo onog što mu je namenjeno. Ali
kako se to može postići? Već na nivou pojedinosti, koliko će često nekoj novoj reči izvornog
spisa u našem jeziku odgovarati baš neka stara i istrošena, tako da bi prevodilac, ako i tu želi
da pokaže onaj jezikotvorni momenat dela, na to mesto morao da stavi neki strani sadržaj, a
time bi se već našao na polju reprodukcije! A koliko često, opet, čak i kad novo može da
prikaže novim, reč koja je najsličnija po sklopu i poreklu neće najvernije preneti smisao, tako
da će prevodilac ipak morati da upotrebi sasvim drugačije prizvuke ako ne želi da se ogreši o
neposredni kontekst! Moraće da se uteši time što će na nekim drugim mestima, na kojima je
pisac upotrebio stare i poznate reči, moći da nadoknadi propušteno, te da će na nivou celine
ipak postići ono što nije uspeo na nivou detalja. No, ako se tvorba reči kod nekog majstora,
način na koji on koristi srodne reči i korene reči, posmatra u celini, u kontekstu svih njegovih
dela, meĎusobno povezanih, kako da se prevodilac ovde dobro snaĎe kad je sistem pojmova i
njihovih znakova u njegovom jeziku posve drugačiji nego u jeziku originala, a koreni reči se,
umesto da se podudaraju, razvijaju u najčudnijim pravcima, presecajući se tek povremeno?

metrički prevod kakav, istina, možda još uvek nemamo; ne znam da izmeĎu ovog

10
Stoga način na koji prevodilac koristi jezik ne može svuda biti podjednako konzistentan kao
što je to slučaj kod jezika njegovog pisca. Prevodilac će ovde, dakle, morati da se zadovolji
time da u pojedinostima ostvari ono što ne može u celini, a od svojih čitalaca moraće da
zahteva da čitajući jedno delo ne misle odmah tako strogo na ostala, što čitaoci originala
smeju da čine, već da više posmatraju svako delo zasebno – štaviše, moći će da zahteva da ga
hvale čak i ako je u stanju da samo u okviru pojedinačnih dela, a neretko i samo na nivou
pojedinih njihovih delova, samo kod najvažnijih predmeta, očuva onu uravnoteženost, tako da
se ne dogodi da jedna reč dobije čitav skup sasvim različitih predstavnika, odnosno da u
prevodu vlada šarenilo i raznolikost tamo gde u originalu postoji dosledno jedinstvo izraza.
Ove poteškoće najviše dolaze do izražaja na polju nauke; druge, ništa manje poteškoće
postoje i na polju poezije, pa i umetničke proze, gde muzički element jezika, izražen u ritmu i
u intonaciji, takoĎe ima velik i viši značaj. Svako oseća da najfiniji duh, najveća čarolija
umetnosti nestaje čak i iz najsavršenijih tvorevina ako se ovaj aspekt zanemari ili upropasti.
Ono, dakle, što razborit čitalac originala u tom smislu primeti kao osobeno, kao namerno, kao
delotvorno po ton i atmosferu, kao presudno za mimičku ili muzičku pratnju jezičkog izraza,
to i naš prevodilac treba da prenese. Ali kako se često, a pravo je čudo da ne moramo da
kažemo i uvek, ritmička i melodička vernost, dijalekatska i gramatička, nalaze u
nepomirljivoj zavadi! I kako je teško izbeći da iz nedoumice oko pitanja gde šta treba
žrtvovati ne izaĎe baš nešto pogrešno! Kako je teško prevodiocu da, onda kad se za to ukaže
prilika, nepristrasno nadoknadi ono što je oduzeo a da ne zapadne u nekakvu upornu
jednostranost, makar i nehotice, samo zato što je jednom umetničkom elementu naklonjeniji
nego drugom! Jer ako on u umetničkim delima više voli etičku graĎu i način na koji se ona
obraĎuje, onda će manje primetiti gde se ogrešio o metričku i muzičku formu, te će se,
umesto da razmišlja o nadoknadi, zadovoljiti lakim, gotovo parafrastičkim prenošenjem. Ako
se, pak, pogodi da je prevodilac muzičar ili metričar, on će zapostaviti logički element da bi
se posvetio muzičkom, i zaplićući se sve više u ovu jednostranost, on će tim duže i tegobnije
raditi, a ako se njegov prevod u grubim crtama uporedi s originalom, ispostaviće se da se on i
ne primetivši to približava onoj školskoj šturosti koja od silnih pojedinost zaboravlja celinu;
jer ako se za ljubav materijalne sličnosti tona i ritma ono što je u jednom jeziku lako i
prirodno prenosi u drugi teškim i nepriličnim izrazima, onda će i celina izazvati sasvim
drugačiji utisak.

dvoga postoji išta treće što bi bilo od koristi.

11
 Na dodatne poteškoće prevodilac će naići kad se zamisli nad svojim odnosom prema
jeziku na kom piše i nad odnosom svog prevoda prema drugim delima. Ako izuzmemo one
čudesne majstore koji su podjednako vični nekolikim jezicima, ili kojima je čak taj naučeni
jezik bliži od maternjeg, za koje se, kao što je rečeno, nikako i ne može prevoditi, svi drugi
ljudi, ma kako tečno čitali na nekom stranom jeziku, uvek pri tome zadržavaju osećaj stranog.
Kako onda da postupa prevodilac ne bi li i na svoje čitaoce preneo upravo taj osećaj da imaju
pred sobom nešto strano, a što on prevodi na njihov maternji jezik i stavlja im na
raspolaganje? Dakako, može se reći da je rešenje ove zagonetke odavno pronaĎeno i da je ona
kod nas često možda i odveć dobro rešena; jer što se preciznije prevod nadovezuje na reči i
obrte izvornog dela, to će on stranije izgledati čitaocu, to je jasno. Lako je rugati se ovakvom
postupku uopšteno, no, ta podrugljivost ne treba da ide predaleko, kako s onim školskim i
lošim ne bismo odbacili i ono najbolje. Zato moramo priznati da je za ovaj metod prevoĎenja
neophodan jezik koji ne samo što nije svakodnevan, nego jezik kod kog naziremo i da nije
sasvim slobodno nastao, već da se približio nekakvoj stranoj sličnosti; i moraćemo priznati da
je najveća poteškoća koju naš prevodilac ima da savlada upravo ta da ovo čini s umećem i s
merom, ne škodeći ni sebi ni jeziku. Takav se poduhvat čini kao najčudnije uniženje koje
može da zadesi nekog ne lošeg pisca. Ko ne želi da svoj jezik svuda prikaže u njegovoj
najtipičnijoj narodnoj lepoti koju je svaka književna vrsta dala? Kome ne bi bilo draže da raĎa
decu koja će očinski rod predstavljati u svoj čistoti nego da raĎa mešance? Ko bi pristao na to
da se prikazuje manje veštim i ljupkim pokretima, pa da povremeno čak izgleda i nezgrapno i
kruto, samo da bi time čitaocu postao onoliko neprijatan koliko je to potrebno, samo zato da
bi ovaj i dalje bio svestan same stvari? Ko bi istrpeo da ga smatraju nespretnim dok se on
trudi da ostane onoliko blizak stranom jeziku koliko to njegov jezik uopšte dozvoljava, pa da
ga još kude što navikava svoj maternji jezik na strana i neprirodna iščašenja, kao roditelje koji
svoju decu daju akrobatama, umesto da ih vežbaju u poznatoj fiskulturi! Ko, konačno, voli da
mu se baš najveći poznavaoci i majstori smeškaju s najvećim sažaljenjem i kažu kako njegov
nategnut i brzoplet nemački ne bi razumeli da im nije njihovog grčkog i latinskog! To su
odricanja na koja svaki prevodilac mora da pristane, to su opasnosti kojima se izlaže ako u
težnji da održi stranost u tonu jezika ne vodi računa o tananoj graničnoj liniji, opasnosti
kojima ionako ne može do kraja da umakne zato što tu liniju svako malo drugačije povlači. A
ako još pomisli na neizbežan uticaj navike, ima razloga da zebe da će se i u njegove slobodne
i autentične tvorevine ušunjati ponešto iz prevoda čemu tu nije mesto, nešto grubo, te da će
mu osetljivost za dobrobit jezika pomalo otupeti. A ako i ne pomišlja na veliku vojsku
oponašalaca, niti na tromost i osrednjost koje vladaju meĎu književnom publikom, ipak će se

12
prestraviti kad shvati za koliku će aljkavost i oglušavanje o pravila, za koliko prave
nespretnosti i krutosti, za kvarenje jezika svake vrste možda morati da snosi deo
odgovornosti; jer zapravo se samo najbolji i najgori neće truditi da izvuku neku lažnu korist iz
njegovog truda. Često smo mogli da čujemo pritužbe da takvo prevoĎenje nužno iznutra
škodi čistoti jezika i njegovom mirnom razvoju. Čak i ako njih odmah ublažimo utešnim
rečima da, osim ovakvih mana, svakako postoje i prednosti, te da se, kako je svako dobro
pomešano sa zlim, mudrost sastoji u tome da se od dobra uzme što više a od zla što manje, u
svakom slučaju je jasno koliko je težak zadatak da se na maternjem jeziku prikaže nešto
strano. Najpre, ovaj metod prevoĎenja ne može da bude podjednako uspešan u svakom
jeziku, nego samo u jezicima koji nisu odveć sputani teškim okovima klasičnog izraza, zbog
kojih se sve što je izvan njega čini nedostojnim. Takvi sputani jezici mogu da porade na svom
proširenju tako što će se staviti na raspolaganje strancima kojima je potrebno još nešto osim
njihovog maternjeg jezika – za to će biti veoma pogodni; dalje, oni mogu da prihvataju strana
dela putem reprodukcija ili možda prevoda onog drugog tipa. Prevode prvog tipa, meĎutim,
treba da prepuste slobodnijim jezicima, koji su tolerantniji prema odstupanjima i inovacijama,
tako da iz njihovog gomilanja pod odreĎenim okolnostima može da nastane sasvim odreĎen
karakter. Jasno je, osim toga, da ovaj vid prevoĎenja nema nikakvu vrednost ako se u datom
jeziku sprovodi sporadično i nesistematski. Jer očigledno nije dovoljno da čitaoca zapahne tek
bilo koji strani duh, nego ako treba da nasluti, makar i samo izdaleka, jezik originala i sve ono
što delo njemu duguje, čime mu se donekle može nadoknaditi to što ne razume taj jezik, onda
on ne treba da stekne samo neki neodreĎen osećaj da to što čita ne zvuči sasvim prisno, nego
ono treba da mu zazvuči kao nešto sasvim odreĎeno drugačije; a to je, opet, moguće jedino
ako čitalac može da načini veći broj poreĎenja. Ako je pročitao ponešto za šta zna da je
prevedeno s nekog drugog savremenog ili starog jezika, i ako je to prevedeno na ovaj način,
onda će se kod čitaoca s vremenom izgraditi sluh koji će moći da razlikuje staro od novog.
Ali on će morati da pročita mnogo više da bi mogao da napravi razliku izmeĎu dela
helenskog ili rimskog, italijanskog ili španskog porekla. A ipak ni to još nije najviši cilj, nego
će čitalac prevoda ličiti na boljeg čitaoca dela na jeziku originala tek kad u delu pored duha
jezika bude mogao da nasluti i osobeni duh piščev i da postepeno stekne jasnu predstavu o
njemu, za šta je, doduše, individualno zrenje jedini organ, ali za šta je u mnogo većoj meri
potreban veći broj poreĎenja. Njih, pak, nema ako se u jedan jezik tek povremeno prenose
pojedinačna dela majstora u pojedinačnim književnim vrstama. Na taj način i najbolje
obrazovani čitaoci preko prevoda mogu da steknu tek veoma nepotpuno saznanje o stranom, a
o tome da bi mogli da se uzdignu do istinskog suda, bilo o prevodu, bilo o originalu, nema ni

13
govora. Stoga ovaj način prevoĎenja i te kako zahteva šire razmere, presaĎivanje čitavih
literatura u druge jezike, i ima smisao i vrednost samo u narodu koji ima jasnu sklonost da
prihvata strano. Pojedinačni radovi ove vrste značajni su samo kao preteče opšte želje za
razvijanjem i izgradnjom ovakvog postupka. Ako ne pokreću ovu želju, onda to znači da im
se i u duhu jezika i u duhu vremena nešto protivi; oni onda mogu da izgledaju samo kao
neuspeli pokušaji, a sami za sebe imaće malo uspeha ili ga uopšte neće imati. Samo, čak i kad
čitava stvar uzme maha, ne treba očekivati da će jedan rad ovog tipa, ma koliko izvrstan bio,
naići na opšte odobravanje. Pri mnogim obzirima na koje smo dužni i mnogim poteškoćama
koje valja prevladati, treba da se razvijaju i različita mišljenja o tome koji se delovi zadatka
moraju istaći a koji staviti u drugi plan. Tako će meĎu majstorima nastati različite škole i
meĎu publikom različite stranke koje će podržavati ove ili one; i čak i ako sve počivaju na
ovom metodu, paralelno će moći da postoji više različitih prevoda jednog istog dela, nastalih
sa različitih stanovišta, pa za njih neće moći da se kaže da je jedan u celini bolji ili da zaostaje
za drugima, nego će u jednom neki delovi biti uspešniji a u drugom drugi, i tek će svi zajedno
i meĎusobno povezani u potpunosti ispuniti zadatak, pošto jedan posebno drži do ovog a
drugi do onog približavanja jeziku originala ili do brižljivosti prema sopstvenom, ali će svaki
zasebno imati samo relativnu i subjektivnu vrednost.
To su poteškoće s kojima se suočava ovaj metod prevoĎenja i mane koje su mu
svojstvene. No, čak i kad se one prihvate, samom tom poduhvatu treba odati priznanje, a
zasluge mu se ne smeju osporiti. On počiva na dve pretpostavke: razumevanje stranih dela
mora biti poznato i poželjno stanje, a samom domaćem jeziku mora se priznati odreĎena
gipkost. Tamo gde ta dva uslova postoje, ovakav način prevoĎenja polako postaje prirodan,
on utiče na celokupan duhovni razvoj, i što više stiče svoje mesto, tim više pruža i siguran
užitak.
No, kako stoje stvari sa suprotnim metodom, koji, ne zahtevajući od svog čitaoca
nikakav trud ni napor, stranog pisca kakvom čarolijom želi da prebaci u čitaočevu neposrednu
sadašnjost i da ovom prikaže delo onakvim kakvo bi ono bilo da ga je sâm pisac prvobitno
napisao na čitaočevom jeziku? Ovaj se zahtev često navodi kao zahtev kom bi pravi
prevodilac morao da udovolji, kao zahtev daleko viši i potpuniji od zahteva koji se postavlja
pred onaj prvi metod; a bilo je i pojedinačnih pokušaja, možda čak i remek-dela koja su
očigledno sledila ovakav cilj. Da pogledamo kako stoje stvari s njim i da li bi možda bilo
dobro kada bi ovaj do sad neosporno reĎi postupak počeo češće da se primenjuje i kad bi
potisnuo onaj problematični i po mnogo čemu nezadovoljavajući.

14
 Vidimo odmah da prevodiočev jezik od ovog postupka ne treba ni najmanje da strepi.
Osnovno pravilo kog prevodilac mora da se drži kaže da zbog odnosa u kom se njegov rad
nalazi prema stranom jeziku on sebi ne sme da dozvoli ništa što nije dozvoljeno ni
originalnom spisu iste vrste u njegovom jeziku. Štaviše, on, kao i svak, ima obavezu da teži
bar istoj onoj brizi za čistotu i savršenstvo jezika, da teži istoj onoj lakoći i prirodnosti stila
koja krasi njegovog pisca na njegovom, piščevom jeziku. Ako našim sunarodnicima želimo
da predočimo šta je neki pisac predstavljao za svoj jezik, izvesno je takoĎe da ne možemo
postaviti bolju formulu od one koja traži da ga prikažemo onako kako pretpostavljamo da bi
on govorio na našem jeziku, tim pre ako stepen razvoja na kom je on zatekao svoj jezik ima
sličnosti sa stepenom razvoja na kom se upravo nalazi naš. U izvesnom smislu možemo da
zamislimo kako bi Tacit govorio da je bio Nemac, ili, tačnije rečeno, kako bi govorio Nemac
koji bi za naš jezik bio ono što je Tacit bio za svoj; i blago onome ko ima tako živahnu maštu
da zaista i može da zamisli Tacita kako govori! Ali drugo je i manje jednostavno pitanje da li
sad takav Tacit može da izgovori iste stvari koje je govorio i rimski Tacit na latinskom. Jer
jedna je stvar da ispravno shvatimo i nekako prikažemo uticaj koji je neki čovek imao na svoj
jezik, a sasvim druga kad poželimo da saznamo kakve bi bile misli tog pisca i kako bi ih on
izrazio da je izvorno stekao naviku da misli i da se izražava na nekom drugom jeziku! Ko je
uveren u to da su misao i izraz u suštini i u svojoj dubini jedno te isto (a na ovom uverenju
počiva sve umeće razumevanja govora, pa tako i prevoĎenja), može li taj da poželi da nekog
čoveka odvoji od jezika koji mu je priroĎen i da pomisli da bi on, ili makar samo jedna
njegova misao, mogli da budu isti na dva jezika? A čak i ako se te misli u nečemu razlikuju,
može li taj da se drzne da neki jezički izraz razloži do njegove srži, da iz njega izdvoji udeo
jezika i da u nekom novom, gotovo hemijskom procesu ponovo sjedini tu srž sa bićem i
snagom nekog drugog jezika? Jer očigledno bismo u cilju ispunjenja ovakvog zadatka morali
da izdvojimo sve što u pisanom delu nekog čoveka ima i najudaljenijeg odjeka svega onog što
je on od detinjstva govorio i slušao na svom maternjem jeziku, pa da onda nekakvom
ogoljenom, osobenom načinu mišljenja, pojmljenom u njegovoj usmerenosti na odreĎeni
predmet, pridodamo pretpostavljeni uticaj svega onog što bi on od početka svog života ili od
prvog susreta sa stranim jezikom na njemu govorio i slušao, sve dok ne bi stekao umeće da na
njemu izvorno misli i piše? A to ćemo moći tek kad budemo uspeli da stvorimo organske
materije veštačkim putem. Štaviše, može se reći da je želja da se prevodi onako kako bi sâm
pisac prvobitno pisao na jeziku prevoda ne samo neostvariva nego i bespredmetna i isprazna;
jer ko priznaje stvaralačku moć jezika, onako kako je ona spojena s osobenošću naroda, taj
mora da prizna i da je svakom izuzetnom čoveku sve njegovo znanje, pa i mogućnost da ga

15
prikaže, dato s jezikom i zahvaljujući jeziku, tako da nikom njegov jezik nije prikačen, da
tako kažemo, samo mehanički i spolja, kao pomoću remenja, ili da bi, kao što se zaprega
može lako razvezati i staviti nova, neko isto tako po svojoj volji mogao u svom mišljenju da
se posluži drugim jezikom, nego da, naprotiv, svako samo na svom maternjem jeziku može
autentično da stvara, te da, dakle, uopšte i ne treba pokretati pitanje kako bi svoja dela
napisao na nekom drugom jeziku. Kao suprotan primer svako bi mogao da navede dva
prilično česta slučaja. Najpre, očigledno je inače, i to ne samo u pojedinačnim izuzetnim
prilikama, kojih i te kako ima, nego i u većim razmerama, postojala sposobnost da se i na
drugim jezicima, a ne samo na priroĎenom, piše izvorno, pa čak i filozofira i pišu pesnička
dela. Zašto onda, da bismo dobili što sigurnije merilo, ne bismo tu sposobnost u mislima
preneli na svakog pisca kog želimo da prevedemo? Zato što se ova sposobnost javlja samo u
onim slučajevima u kojima to isto ili uopšte ne bi moglo da se kaže na priroĎenom jeziku ili
bar ne bi mogao da ga kaže isti čovek. Ako se vratimo u vremena u kojima su počeli da se
oblikuju romanski jezici, kako možemo da znamo koji je jezik u to vreme bio priroĎen
tamošnjim ljudima? I ko će poreći da je onima koji su se bavili naukom latinski pre bio
maternji jezik nego što je to bio volgare? No, to isto važi i za druge pojedinačne potrebe i
duhovne delatnosti. Dokle god maternji jezik za njih nije dovoljno izgraĎen, kao delimičan
maternji jezik ostaje onaj jezik na kom je narod u nastanku upoznao dotična stremljenja duha.
Grocijus i Lajbnic nisu mogli da filozofiraju na nemačkom i na holandskom, bar ne kao ljudi
kakvi su bili. Pa čak i ako se koren sasvim sasušio i kalem se potpuno otrgao starom stablu,
opet svako ko u sebi nema i jezikotvorne i prevratničke crte mora u mnogom pogledu da se
priključi stranom jeziku, svesno ili nagnan sporednim razlozima. Našem velikom kralju sve
su prefinjenije i uzvišenije misli došle putem stranog jezika, koji je on u te svrhe duboko
prihvatio kao svoj. Ono što je filozofirao i spevao na francuskom nije mogao da filozofira i
peva na nemačkom. Moramo da žalimo što velika sklonost k Engleskoj, koju pokazuje jedan
deo porodice, nije uspela da se ispolji tako što bi on od detinjstva usvajao engleski jezik, čije
je najnovije zlatno doba bilo upravo tada i koji je toliko bliskiji/bliži nemačkom. No, možemo
da se nadamo da bi kralj, da je uživao strogo učenjačko vaspitanje, radije filozofirao i pevao
na latinskom nego na francuskom. Pošto, dakle, ovde važe posebni uslovi, pošto nije važno
da li neko stvara na stranom jeziku, nego na kom konkretnom stranom jeziku neko stvara, i to
jedino i isključivo ono što nije mogao da stvori na maternjem, to nije nikakav dokaz za metod
prevoĎenja koji želi da pokaže kako bi neko na stranom jeziku napisao ono što je zapravo
napisao na maternjem. No, drugi slučaj, slučaj izvornog čitanja i pisanja na stranim jezicima,
čini se pogodnijim za ovaj metod. Jer ko će našim svetskim ljudima i ljudima s dvora poreći

16
da ono što tako ljupko izgovaraju na stranim jezicima nisu odmah i mislili na tim jezicima, a
ne najpre u sebi preveli sa sirotog nemačkog? A kako se oni razmeću da ove slatke i
prefinjene stvari mogu podjednako dobro da kažu na mnogim jezicima, onda oni svakako s
podjednakom lakoćom i misle na svakom od njih, i svako će za onog drugog uvek moći da
zna kako bi to što je upravo rekao na francuskom rekao na italijanskom. No, ti jezički izrazi
svakako ne potiču iz one oblasti u kojoj misli snažno izrastaju iz dubokog korena jednog
osobenog jezika, nego liče na potočarku, koja može da raste bez imalo zemlje, samo na beloj
tkanini, ako je pazi vešt čovek. Takvi jezički izrazi ne predstavljaju niti svečanu ozbiljnost
jezika, niti njegovu lepu, odmerenu igru; nego upravo onako kako se u ovom vremenu narodi
mešaju na do sada nepoznat način, tako je svuda tržnica, a ovo su razgovori s tržnice, bili oni
politički, književni ili društveni, i oni svakako ne spadaju u domen prevoĎenja, nego
eventualno u domen tumačenja. No, ako se takve reči, kako se ponekad i dogodi, skupe u
veću celinu i zapišu, tada takav spis, u potpunosti smešten u lagani i ljupki život, ne
otkrivajući nikakvu dubinu bivstvovanja i ne čuvajući nikakvu osobenost tog naroda, treba
prevoditi po ovom pravilu, ali i to prosto zato što bi on izvorno mogao biti napisan na ma
kom drugom jeziku. Ni ovo pravilo ne domaša dalje od ulaza i predvorja dubljih i divnijih
dela, koja su često u celini nastala u domenu lagodnog društvenog života. Naime, što se više
pojedinačne misli nekog dela i njihov spoj odlikuju osobenošću nekog naroda, a osim toga
nose možda još i obeležja nekog davno proteklog vremena, to više ovo pravilo gubi na
značaju. Jer ma kako u pojedinim aspektima i dalje važilo da se čovek tek razumevanjem
većeg broja jezika u odreĎenom smislu obrazuje i postaje graĎanin sveta, ipak moramo da se
složimo s tim da, onako kao što ne priznajemo kosmopolitizam koji u presudnim trenucima
može da suzbije ljubav prema otadžbini, isto tako i po pitanju jezikâ takva uopštena ljubav
nije ona prava i istinski stvaralačka ako za živu i uzvišeniju upotrebu ma koji jezik, bio on
star, bio nov, želi da izjednači s jezikom otadžbine. Kao što pripada jednoj zemlji, čovek
mora da odluči da pripada i jednom jeziku; u protivnom će bez ikakvog oslonca lebdeti u
mučnoj sredini. Tačno je da se danas kod nas u administraciji još uvek piše na latinskom kako
bi se održala svest o tome da je latinski bio jezik nauke i sveti maternji jezik naših predaka, i
blagotvorno je što se to dešava i u oblasti zajedničke evropske nauke, zarad lakšeg opštenja;
ali i u ovom slučaju to će biti uspešno samo u meri u kojoj je u takvom prikazu predmet sve, a
perspektiva i način povezivanja znače malo. Isto važi i za romanske jezike. Ko prinudno i u
službi piše takvim jednim jezikom, on je svakako svestan toga da njegove misli nastaju na
nemačkom i da on veoma rano, dok se taj embrion još razvija, počinje da ih prevodi; i ko se
tako žrtvuje zbog nauke, taj će biti opušten i neće potajno prevoditi čak ni tamo gde njime do

17
kraja vlada predmet. Postoji, osim toga, i sasvim slobodna sklonost prema pisanju na
latinskom ili na nekom romanskom jeziku, pa ako je ovoj zaista namera da na stranom jeziku
stvara podjednako dobro i podjednako izvorno kao i na sopstvenom, onda bih ja nju bez
dvoumljenja proglasio za bogohuljenje i magiju, nalik dvojništvu, kojim čovek ne želi samo
da se naruga zakonima prirode, nego i da zbuni druge. No, to nije tako: ova je sklonost tek
prefinjena mimička igra, koja eventualno u predvorjima nauke i umetnosti može da posluži
kao ljupka razbibriga. Stvaranje na stranom jeziku nije izvorno stvaranje, nego se duša kao
kakve živahne spoljne slike priseća sasvim odreĎenog pisca ili manira odreĎenog doba koji u
izvesnom smislu predstavlja neku uopštenu ličnost, pa oponašanje takve slike vodi i odreĎuje
stvaranje. Stoga na ovaj način veoma retko nastane nešto što bi, osim mimičke preciznosti,
imalo ikakvu istinsku vrednost, a uživanje u popularnom umetničkom delu može da bude tim
bezazlenije što se osoba koja se oponaša jasnije nazire. Ako je, pak, neko mimo prirode i
običaja bukvalno pobegao od maternjeg jezika i predao se drugom, onda on ne tvrdi iz
prenemaganja ili pripisane mu podrugljivosti da u onom prvom više ne može da se kreće,
nego je to samo opravdanje koje sam sebi duguje za to što je njegova priroda zaista prirodno
čudo protivno svakom redu i pravilu, a za ostale je uteha da on nije sopstveni utvarni dvojnik.
No, odveć smo se dugo zadržali kod stranog, pa se moglo učiniti da ovde govorimo o
pisanju na stranim jezicima a ne o prevoĎenju sa stranih jezika. Stvari, meĎutim, stoje ovako.
Ako na stranom jeziku nije moguće izvorno napisati nešto što bi bilo dostojno prevoda
(ukoliko je on umetnost) i što bi u isti mah zahtevalo prevod, ili ako je to bar redak i čudesan
izuzetak, onda ni za prevod ne važi pravilo da on treba da se pita kako bi pisac pisao na
prevodiočevom jeziku; jer ne postoji tako mnogo dvojezičnih pisaca preko kojih bismo mogli
da uspostavimo analogiju relevantnu za prevodioca, već je prevodilac, sudeći po onom što je
rečeno, kod svih dela koja ne služe lakoj zabavi ili poslovnoj korespondenciji prepušten
gotovo isključivo svojoj uobrazilji. Uostalom, šta ima da se zameri ako prevodilac kaže svom
čitaocu: donosim ti knjigu onakvu kako bi je ovaj čovek napisao da je pisao na nemačkom, a
čitalac mu odgovori: zahvalan sam ti baš kao i da si mi doneo sliku tog čoveka onakvog kako
bi on izgledao da ga je njegova majka rodila s drugim ocem. Jer ako je delima koja u jednom
višem smislu pripadaju nauci i umetnosti onaj specifični duh piščev majka, onda im je jezik
piščeve otadžbine otac. Obe ove doskočice polažu pravo na tajanstvene uvide nedostupne
svakom drugom, a u obema se može podjednako bezazleno uživati kao i u svakoj drugoj
igrariji.
Koliko je primenljivost ovakvog metoda ograničena, tačnije, koliko je ona u domenu
prevoĎenja gotovo svedena na nulu, najbolje se potvrĎuje kad vidimo u kakve se nesavladive

18
poteškoće prevoĎenje prema tom metodu upliće u pojedinim granama nauke i umetnosti. Ako
moramo da kažemo da već u svakodnevnoj upotrebi u jednom jeziku postoji tek mali broj reči
kojima bi u nekom drugom sasvim odgovarala samo jedna odreĎena, primenljiva u svim
slučajevima kao i ona prva, te da bi u istim spojevima kao i ona uvek imala i isti efekat, onda
to u mnogo većoj meri važi za sve pojmove, naročito ako im je pridodat filozofski sadržaj, a
najviše za samu filozofiju. Upravo u njoj, više nego drugde, svaki jezik, uprkos tome što u
istom vremenu mogu da postoje različiti stavovi ili u različitim vremenima isti, ima jedan
sistem pojmova, koji, upravo zato što se dodiruju, povezuju, dopunjuju u istom jeziku,
predstavljaju jednu celinu; meĎutim, pojedinačnim delovima te celine ne odgovaraju
pojedinačni delovi iz sistemâ drugih jezika, a to zapravo važi čak i za reči Bog i Biti,
praimenicu i praglagol. Jer iako se nalazi van oblasti osobenog, čak i ono što je opšte prima
njegovu svetlost i nijanse. Taj jezički sistem mora da primi u sebe mudrost svakog pojedinca.
Svako crpe iz onog što već postoji, svako pomaže da se ono što još ne postoji ali jeste pred-
oblikovano iznese na svetlost dana. Jedino je tako mudrost pojedinca živa i može istinski da
ovlada njegovim bivstvovanjem, koje on u potpunosti sažima u svom jeziku. Ako se, dakle,
prevodilac nekog filozofa ne odluči da jezik prevoda u najvećoj mogućoj meri prilagodi
jeziku originala kako bi se što bolje naslutio njemu svojstven pojmovni sistem, već, naprotiv,
želi da njegov pisac govori kao da je izvorno mislio i govorio na nekom drugom jeziku, šta
mu onda pri različitosti elemenata dvaju jezika preostaje nego ili da parafrazira (pri čemu,
meĎutim, ne može da ostvari svoj cilj, jer parafraza neće izgledati, niti to može, kao nešto što
je izvorno nastalo na tom istom jeziku), ili pak da svu mudrost i nauku svog pisca preinači
prema pojmovnom sistemu drugog jezika, te da tako preobrazi i sve pojedinačne delove, pri
čemu je teško reći kako bi se tada mogla obuzdati obesna samovolja. Štaviše, treba reći da se
niko ko ima i najmanje poštovanja prema filozofskom trudu i dostignućima neće ni upuštati u
tako raspusnu igru. Možda je Platonova krivica to što ću sada s filozofa preći na
komediografa. Što se jezika tiče, ova umetnička vrsta najbliža je neobaveznom razgovoru.
Čitav prikaz odražava običaje vremena i naroda, koji se, opet, veoma živahno ogledaju
upravo u jeziku. Lakoća i prirodna ljupkost njena su osnovna vrlina; i upravo zato su ovde
teškoće prilikom prevoĎenja po opisanom metodu ogromne. Jer svako približavanje stranom
jeziku škodi navedenim vrlinama izlaganja. No ako kroz prevod dramski pisac treba još da
progovara kao da je prvobitno pevao na jeziku prevoda, onda on mnogo toga uopšte ne može
ni da izgovori, zato što to ovom narodu ne bi bilo poznato, pa ne bi ni u jeziku imalo neki
znak. Prevodilac, znači, ovde ili mora radikalno da skraćuje, te da tako uništi snagu i formu
celine, ili na to mesto mora da stavi nešto sasvim drugo. Na tom polju, dakle, ova formula,

19
ako se strogo poštuje, vodi do pukog reprodukovanja ili, pak, do još odurnije i zbunjujuće
mešavine prevoda i reprodukcije, koja čitaoca kao loptu nemilosrdno baca od njegovog sveta
do tuĎeg, od piščeve domišljatosti i humora do prevodiočevog, tako da on nigde ne može da
uživa čisto, a od svega mu konačno ostaju samo vrtoglavica i iznurenost. Prevodilac koji se
drži drugog metoda, meĎutim, nema nikakvog povoda da tako samovoljno interveniše, zato
što njegov čitalac uvek mora da bude svestan toga da je pisac živeo u jednom drugom svetu i
da je pisao na nekom drugom jeziku. On je samo upućen na, priznaćemo, teško umeće da
svoje znanje o tom stranom svetu stavi na raspolaganje svom čitaocu, i to na najkraći i
najsvrsishodniji način, kako bi svuda mogla da se nazre lakoća i prirodnost originala. Ova dva
primera za krajnosti nauke i umetnosti jasno pokazuju koliko slabo prava svrha svakog
prevoĎenja, dakle neiskvareno uživanje u stranim delima, može da se postigne metodom koji
prevedenom delu po svaku cenu želi da udahne duh jezika koji mu je stran. Uz to još svaki
jezik ima osoben ritam, kako u prozi, tako i u poeziji, te ako već treba da se održi fikcija da je
pisac mogao da piše i na prevodiočevom jeziku, tada bi on morao da se pojavi i u ritmovima
tog jezika, čime bi se njegovo delo još više unakazilo, a poznavanje njegovih osobenosti, koje
prevod može da dočara, bilo bi još više ograničeno.
Uza sve to, ova fikcija, na kojoj jedino i počiva navedena teorija prevoĎenja, daleko
prevazilazi svrhu samog posla. Sa prvog stanovišta, prevoĎenje je pitanje potrebe za narod
čiji tek mali deo dovoljno poznaje strane jezike, ali veći ima smisla za uživanje u stranim
delima. Kada bi taj veći deo mogao sasvim da se stopi s prvim, svekoliko prevoĎenje bilo bi
beskorisno, i teško da bi se iko prihvatio tog nezahvalnog posla. No, prevoĎenje s drugog
stanovišta nije takvo. Ono nema nikakve veze s potrebom, ono je mnogo više delo hira i
oholosti. Strani jezici mogu biti još toliko rasprostranjeni a njihova najplemenitija dela
svakome dostupna, pa bi opet jedan tako neobičan poduhvat kao što je obećanje da će se neko
delo Ciceronovo ili Platonovo predstaviti kao da su ovi ljudi i sami pisali baš na nemačkom
okupio mnogo pažljivih slušalaca. A kad bi neko to radio ne samo na svom maternjem jeziku
nego očigledno i na još nekom stranom, njega bismo tada zaista smatrali najvećim majstorem
jedne teške i gotovo nemoguće umetnosti: meĎusobnog stapanja duhova različitih jezika. No,
kao što vidimo, to strogo uzev ne bi bilo prevoĎenje, a svrha mu ne bi bilo što vernije
uživanje u samim delima, nego bi to sve više bila reprodukcija, a u takvom umetničkom delu
ili umetničkom triku mogao bi da uživa samo onaj ko bi dotične pisce odnekud već
neposredno poznavao. A istinski cilj mogao bi da bude jedino da se na nivou pojedinosti
prikaže kako neki izrazi i kombinacije izraza čak i na različitim jezicima stoje u istom odnosu
prema odreĎenom liku, a da se na nivou celine jezik osvetli specifičnim duhom stranog

20
majstora, s tim što bi ovaj bio u potpunosti odvojen od duha sopstvenog jezika i u potpunosti
osloboĎen njega. No, kako je ono prvo samo pitanje veštine i finesa, a ovo drugo počiva na
gotovo neostvarivoj fikciji, razumljivo je zašto se ova vrsta prevoĎenja upražnjava tek veoma
retko, a i tada takvi pokušaji jasno pokazuju da je u širim razmerama navedeni postupak
neprimenljiv. Razumljivo je takoĎe da svakako samo izuzetni majstori, koji smeju da se
odvaže na nešto čudesno, mogu da rade po ovom metodu; po njemu s pravom rade samo oni
koji su svoje istinske obaveze prema svetu već namirili, pa stoga slobodnije mogu da se
prepuste jednoj izazovnoj i pomalo opasnoj igri. No, tim se lakše može shvatiti zašto čak i oni
majstori koji osećaju da su u stanju da se okušaju u nečem takvom s popriličnim sažaljenjem i
pomalo s visine gledaju posao onih drugih prevodilaca. Jer oni smatraju da se samo oni bave
ovom lepom i slobodnom umetnošću, dok te druge prevodioce gledaju više kao tumače, pošto
oni služe odreĎenoj potrebi, makar ona i bila uzvišena. A dostojni sažaljenja čine im se zato
što na jedan minoran i nezahvalan posao troše mnogo više umeća i truda nego što on to
zaslužuje. Stoga i tako spremno savetuju da bi umesto takvog prevoda bolje bilo dati
parafrazu, kako bi to učinio i tumač u teškim i spornim slučajevima.
I šta onda? Da li da se složimo s ovim mišljenjem i poslušamo savet? Stari su
očigledno retko prevodili u onom pravom smislu, a i većina savremenih naroda, zaplašena
teškoćama stvarnog prevoĎenja, zadovoljava se reprodukcijom i parafrazom. Ko bi još tvrdio
da ni sa starih ni s germanskih jezika nikad nije prevoĎeno na francuski! No, mi Nemci, ma
kako poštovali ovaj savet, ne bismo smeli da ga poslušamo. Neka unutarnja nužnost, u kojoj
se jasno izražava ona osobena vokacija našeg naroda, navela nas je na to da obilato
prevodimo; ne možemo natrag, moramo da nastavimo. Kao što je možda tek presaĎivanjem
raznovrsnog stranog rastinja naše tlo i samo postalo bogatije i plodnije a naša klima prijatnija
i blaža, tako osećamo i da naš jezik, koji mi sami zbog nordijske tromosti slabo pokrećemo,
tek čestim i potpunim dodirivanjem sa stranim može da se osveži i u potpunosti razvije
sopstvenu snagu. A čini se da se s time podudara i to što je naš narod, zbog poštovanja prema
stranom i zbog svoje posredničke prirode, bezmalo predodreĎen da u svom jeziku sva blaga
strane nauke i umetnosti takoreći spoji sa svojima u jednu veliku istorijsku celinu, celinu koja
bi se čuvala u središtu i u srcu Evrope, kako bi onda pomoću našeg jezika svako u čistoti i
potpunosti, koliko je to strancu moguće, uživao u lepotama koje su najrazličitija vremena
dala. Čini se da je to zaista prava istorijska svrha prevoĎenja uopšte, onako kako se ono kod
nas odomaćilo. Ono, meĎutim, može da primeni samo jedan metod, i to onaj koji smo naveli
na prvom mestu. Pitanje je umešnosti da se poteškoće koje taj metod nosi, a koje mi nismo ni
prećutali, savladavaju koliko god je to moguće. Načinjen je dobar početak, ali veći deo posla

21
tek predstoji. Potrebno je još mnogo pokušaja i mnogo vežbe pre no što dobijemo izvrsna
dela; a ponešto i zablista s početka, da bi ga kasnije možda nešto drugo nadmašilo. U kojoj su
meri pojedini umetnici delom već savladali ove teškoće, delom se uspešno provukli mimo
njih, za to imamo dovoljno primera. A čak i ako na ovom polju rade manje umešni ljudi, ne
treba da se plašimo da će naš jezik od njihovih pokušaja pretrpeti veliku štetu. Jer najpre mora
da bude jasno da u jednom jeziku u kom se u tako velikoj meri prevodi postoji i posebna
jezička oblast za prevode, kao i da njima mora da bude dozvoljeno ponešto što se na nekom
drugom mestu ne sme pojaviti. A ko ipak neovlašćeno širi takve novotarije, imaće malo
sledbenika ili ih uopšte neće imati; a ako ne želimo da zaključimo račun samo za kratak
period, uvek možemo da se pouzdamo u asimiliacionu moć jezika, koja će ponovo odbaciti
sve ono što je bilo prihvaćeno samo za trenutne potrebe a zapravo ne odgovara prirodi tog
jezika. Nasuprot tome, ne smemo prevideti da se u jeziku mnogo toga lepog i snažnog razvija
ili se otrže zaboravu tek zahvaljujući prevoĎenju. Mi kažemo relativno malo toga, ali mnogo
govorimo; i ne može se osporiti da je i način pisanja poodavno takoĎe poprimio ovu odliku, a
da je prevoĎenje nemalo doprinelo ponovnom uspostavljanju strožeg stila. Doći će vreme kad
ćemo imati javni život iz kog će s jedne strane morati da se razvije sadržajnija i prema jeziku
obzirnija druževnost, a s druge moći da se osvoji slobodniji prostor za usavršavanje jezičkog
izraza; tada će nam za dalji razvoj jezika prevoĎenje biti manje potrebno. Ali neka to vreme
samo doĎe pre no što časno obiĎemo čitav krug prevodilačkog truda!

S nemačkog prevela
Aleksandra Bajazetov-Vučen

Friedrich Schleiermacher, "Über die verschiedenen Methoden des Übersetzens", u:

Friedrich Schleiermacher´s Sämmtliche Werke. Dritte Abteilung, Zur
Philosophie, Zweiter Band, Berlin: G. Reimer, 1838, str. 207-245.

22