Uputstvo koje se koristi u domaćoj izdavačkoj kući.

 
  
"​Kako bismo odgovorili na najčešća pitanja i nedoumice, i time olakšali posao prevodiocima i 
lektorima, ali i unapredili kvalitet i brzinu pripreme materijala za objavljivanje, pripremili smo 
ovo uputstvo koje se tiče tehničkih standarda. Prevodi koji nisu u skladu sa njima neće biti 
prihvaćeni, pa vas molimo da ih se pridržavate. 
  
Prvenstveno, molimo prevodioce da obrate pažnju na leksiku i sintaksu. Vaš primarni zadatak 
je da dosledno prenesete značenje, ali u duhu sintakse srpskog jezika. Ne treba se držati 
konstrukcija iz originalnog jezika koje su atipične za srpski (npr. engleski jezik je vrlo sklon 
upotrebi pasiva, dok naš nije, te ga treba izbegavati kad god je moguće, prebacivanjem u 
aktiv, upotrebom bezličnih oblika, itd.). Takođe, u engleskom jeziku imenice u jednini ne 
mogu da stoje bez članova, odnosno prisvojnih prideva ili pridevskih zamenica. To ne znači da 
njih uvek treba prevoditi. Kod nas je potpuno redundantno reći Stavio je ​ svoju ​
ruku oko​ mog 
struka (eng. ​ He put his arm around my waist). 
  
Takođe, molimo lektore da i oni obrate pažnju na ovakve stvari, ukoliko ih u tekstu ostane, 
budući da je to od suštinskog značaja za kvalitet prevoda. Osim toga, vaš zadatak je da se 
pobrinete da tekst zadovoljava norme pravopisa i interpunkcije. Kako bismo vam dali 
smernice, navodimo spisak osnovne literature: 
● Pravopis srpskoga jezika​ , Matica Srpska, 2010. 
● Reč nik jezičkih nedoumica​ , Ivan Klajn (preuzmite u pdf formatu ovde: 
https://sites.google.com/site/tiprevodi/home/pravopis­i­klajn­2 
● Transkripcioni reč nici Tvrtka Prćića (za adaptaciju imena stranog porekla) 
● Pravopisni reč nici Milana Šipke ili Matice Srpske preuzmite ovde: 
http://www.prometej.rs/upload/document/pravopisni_recnik.pdf 
  
    Osnovni standardi teksta 
  
Potrebno je da svi tekstovi budu otkucani latinicom i srpskom tastaturom. 
  
Interpunkcija i formatiranje 
  
● Posle svakog znaka interpunkcije potrebno je ostaviti prored. 
● Ukoliko se u tekstu javljaju tri tač ke (...), razmak posle njih dolazi samo ukoliko se nalaze 
na kraju rečenice. Pre tri tačke ne treba ostavljati prored (npr. nije ispravno pisati: ​I onda 
se suton spustio na grad ... ​ ) 
● U okviru zagrade nema razmaka (nije ispravno pisati ( Jagoš se trgnu. ), već  (Jagoš se 
trgnu.)). 
  
Crta i crtica 
  
● Crta se pojavljuje kao odmaknuta ( − ) i primaknuta (−) crta. Odmaknuta crta se najč ešće 
 koristi tamo gde je potreban izrazitiji znak izdvajanja ili naglašavanja, i u toj funkciji može 
da zameni zapetu ili zagradu. Na primer, njome se izdvajaju umetnuti ili završni deo 
rečenice (​Pred zoru − uz strašan pucanj − stigoše konjanici; Plakala je, preklinjala, 
obećavala − sve uzalud​ ). Takođe, u određenim situacijama može da zameni i dve tačke, 
naročito u slučaju poimeničnog nabrajanja nečega što je prethodno pomenuto (​ Naišle su 
razne nedaće − nerodna godina, ženina bolest, odlazak sina u vojsku​ ). Primaknuta crta je 
izrazito veznog karaktera, i koristi se npr. za obeležavanje koautorstva, saveza, prostornih 
Kant−Laplasova teorija, let London−Njujork, rat 1941−1945, ​
i vremenskih relacija (​ i sl.).  
● Crtica se najčešće koristi između delova polusloženica (​ auto­put​ ), kao spojni znak između 
osnove koju čini skraćenica i nastavaka (​ mleko iz PKB­a​ ), ili između drugog dela složenice, 
odn. izvedenice i njenog prvog dela koji se sastoji od broja (​ 50­godišnjak​ ). 
  
Znaci navoda 
  
● Ispravni znaci navoda u srpskom jeziku obeležavaju se sa „ (uvodni) i “ (izvodni). Nipošto 
nemojte navodnike obeležavati tako što ćete dva puta ukucati polunavodnik (') ili zapetu. 
● Posle znakova navoda ne stavljaju se drugi znakovi interpunkcije osim zapete. Zapeta se, 
takođe, može izostaviti ukoliko je prethodna rečenica u okviru navodnika završena 
tačkom, ili znakovima pitanja ili uzvika. Ti znakovi se obavezno stavljaju pre navodnika (?“ 
!“    .“) 
● Ne treba gomilati znakove interpunkcije posle navodnika (nepravilno je ostaviti ?“,). 
Primeri: 1. „Treba mi pomoć“, reče Marko, „molim te, ostani.“  2. „Stani!“ uzviknu Marko. 
„Treba mi pomoć.“ 3. „Stani!“ uzviknu Marko. Uhvati me za ruku i reče: „Treba mi 
pomoć.“   
● Napomena: Pravopis nekih drugih jezika propisuje stavljanje zapete pre izvodnog 
navodnika, molimo vas da obratite pažnu da to kod nas nije slučaj! Zapeta se stavlja 
nakon izvodnog navodnika, a pre konferanse. 
  
Dodatne napomene 
  
● Nazivi pesama, knjiga, filmova označ avaju se kurzivom. Nazivi časopisa i novina stavljaju 
se pod standardne navodnike. Imena automobila pišu se kurzivom ili pod 
polunavodnicima. Imena robnih marki idu kurzivom, s tim što treba obratiti pažnju na 
razliku u upotrebi velikog i malog slova. 
● Obratite pažnju na dupli razmak. 
  
Hvala na izdvojenom vremenu, nadamo se da će vam ovi saveti biti od koristi i da ćete ih 
slediti.​
“ 
  
Uputstvo napravljeno za potrebe srpskog jezičkog tima, a na osnovu uputstva za 
prevodioce i titlere u "Prava & Prevodi": ​ link: 
https://docs.google.com/present/edit?id=0ATKXuq89RYp3ZGhkYmQyeDdfMTE3Z3huZm5xY2o
&hl=en_US 
  
Deo prepiske sa jednim od članova jezičkog tima: 
  
Titl ne može da isprati sve reči koje se kažu. Ne čita se brzo kao što se čuje. Gledalac čita, ali 
u isto vreme trebalo bi da može da prati i sliku (ako sve vreme čita, to je veoma oteđano). 
Ttitlovi trreba da budu koncizni i da pre svega prenose suštinu, a detalji se stavljaju ako ima 
vremena, nikako ako guše titl. Moraš da osetiš ritam i da vodiš računa o tome da tvoj titl 
treba da pomogne nekome  pre svega da jasno razume o čemu se radi, zatim da tome može 
da prati šta se na ekranu dešava, a eventualno, povezujući ono što je čuo i pročitao, može i 
da uči ili popravlja svoje znanje engleskog (a ako je titl dobar, i srpskog). Zbog svega ovoga, 
prevođenje titlova ima svoje specificnosti u odnosu na prevod teksta. 
  
Pun titl (najveći dopušten) ne traje više od 6 sekundi i nema više od 70 karaktera (uključujući 
i prorede i interpunkciju) u dva reda. Najmanji dozvoljen titl traje sekund i po. Obe krajnosti 
ne koristiš često, praviš više titlova koji traju 5 i 3, nego 6 ili sekund i po. Ako pogledaš moj 
titl na youtube­u, videćeš da neki titlovi traju i po 7 sekundi. To je sloboda koju sam iskoristila 
ovom prilikom, ali to ne radim kada prevodim i titlujem za TV. Prosečna brzina čitanja je u 
"P.& P." bila 15 karaktera po sekundi (15 cps). Kada u istom titlu dvoje govore, pre teksta koji 
izgovara drugi stavljaš  ­ (Ćao. ­Ćao, kako si?). 
  
Prelom... Tu ima nekih "pravila", a to je najteže da ti objasnim ovako. Neka su vezana za 
pravila srpskog jezika, a neka za prelom titla koji pomaže da se on brže i lakše pročita. 
Mi titio ravnamo po sredini. Bezveze je ako gornji titl ima  7, a donji 2 reči, ružno izgleda i 
otežava čitanje. Podeliš ga tako da vizuelno bude skladniji (gore 5, dole 4 reči, ili obrnuto, ili 
6:3, ali tu opet pazii kako). "Da", "ali", "u", "na" i slično ne ostavljaju se da vise na kraju titla 
(izuzetak može da bude pun titl u kome nikako nema mesta). Ne preteruj sa infinitivom, sem 
u slučajevima kada je u duhu našeg jezika (u hrvatskom se on neuporedivo više koristi). Ne 
počinji rečenice sa ali. Uzdasi i uzvici se ne prevode. Ne ponavljaš ako neko 5 puta kaže 
Sandra!,nego napišeš jednom pa ostaviš da traje duže. Izbegavaj ponavljanja. Koristi 
sinonime. Razmišljaj kako bi se to reklo na srpkom. Detalje dodaj samo ako imaš vremena. 
Izbegavaj tri tačke. 
  
Sva ostala pitanja i nedoumice postujete na ovoj grupi, pa ćemo zajedno da ih rešavamo.