Memorijalno obeležje na Kadinjači

Od Predrag Kovačević - 04/01/2019

Tokom sedamdesetih godina prošloga veka pojavila se ideja da se spomen prostor na Kadinjači
pretvori u memorijalni park, poput Tjentišta 1971. ili Kozare 1972. godine. Ovakakva promena
prostora sećanja bio je odjek jačanja JNA i KPJ, koje su spomenike Narodno-oslobodilačke borbe
doživljavala kao sopstvenu zaslugu i zalagali se za razvoj masovne kulture. Oni su bili ti koji su
prema zvaničnoj istoriji odigrali ključnu ulogu u ratu. To popularisanje sedam neprijateljskih
ofanziva i drugih borbi partizana doživljavano je kao opšta naredba.

Memorijalni centar Kadinjača panorama (foto

Veselinović)

U to vreme je angažovan akademski vajar Miodrag Živković, koji je radio kompoziciju skulptura za
memorijalni kompleks „Dolina heroja“ u blizini Tjentišta, u čast hiljada boraca palih u bici na
Sutjesci. On je bio umetnik koji je uradio pozato ,,V/3“ u Spomen parku u Kragujevcu. Arhitekta
Aleksandar Đokić radio je na projektovanju Spomen doma, neizostavnog dela svakog
memorijalnog parka, kao u Kragujevcu ili Tjentištu. U periodu od 1977. do 1979. godine dovršen
je ceo memorijalni kompleks na Kadinjači, u površini od 15 hektara.

Svečano otvaranje održano je 23. septembra 1979. godine. Predsednik Tito otkrio je spomenik i
održao govor pred blizu 100.000 prisutnih. Ovom prilikom Tito je rekreirao situaciju iz 1952.
godine ponovnim odlikovanjem Radničkog bataljona, ovog puta još značajnijim Ordenom
narodnog heroja. Iste godine ,,Kadinjača“ je proglašena za nepokretno kulturno dobro od
izuzetnog značaja. Tada sam radio u užičkom Omladinskom klubu i bio zadužen da ozvučim
restoran salu u Memorijalnom centru.

Heroji Kadinjače (foto Veselinović)

Prostor je dobro osmišljen, veoma je efektna pozicija na kojoj su postavljene skulpture. Na vrhu
Kadinjače nalazio se ulaz u Spomen dom, u kojem je smeštena stalna postavka o Radničkom
bataljonu, Užičkoj republici i borbi koja se vodila na Kadinjači. Tada se tu nalazio i restoran.
Takođe, postojala je sala za konferencije i prodavnica suvenira. Od ulaza staza je vodila do česme,
koja simbolizuje život. I danas pored česme su stepenice koje vode do prve celine spomenika,
Amfiteatra Užičke republike, predviđenog za održavanje koncerata i drugih vrsta kulturnih
manifestacija. Od Amfiteatra kreće druga celina, Aleja Radničkog bataljona, sa dvadeset i jednom
skulpturom visine od dva do pet metara u čijem se centru na blagom uzvišenju nalazi stari
spomenik iz 1952. godine, spomen piramida. Na monolitnim blokovima raspoređenim sa obe
strane staze ocrtavaju se stilizovani obrisi lica stradalih. Put konačno vodi do treće celine, Platoa
slobode, gde se monumentalna vajarska ostvarenja uzdižu do glavnog motiva, dvodelne skulpture
sa visinom od 14 m, koji simbolišu razdaljinu od 14 km između Užica i Kadinjače. Centralni deo
čini procep koji kao da je nastao u borbi, raznesen eksplozijom, kroz koji se pruža pogled na
dolinu i grad. Sa unutrašnje strane otvora takođe se naziru obrisi glava žrtava.

Skulptorski elementi od belog betona (foto

Veselinović)

Spomenik prati i odgovarajuća pejzažna arhitektura. Na padinama je zasađeno žbunje dunjarice,

koje sa svojim crvenim bobicama asocira na prolivenu krv. Sa druge strane Spomen doma nalazi
se još jedno uzvišenje na kojem su smešteni autentični „partizanski top“ iz borbe. Ispod je
brezova šuma koju su sadili pioniri „88 breza za druga Tita“, koje su asocirale da je Tito imao 88
godina kada je otvorio Memorijalni kompleks na Kadinjači. Sledeće godine, 1980, preminuo je u
bolnici u Ljubljani. Breze su povezane sa kultom mrtvih kao simbolom vaskrsenja, pa je često
korišćena u ovakvim prilikama. Tokom godina, razne delegacije koje su posećivale Kadinjaču
donosile bi sadnicu neke biljke iz svoje zemlje i na taj način odavale počast stradalima.

Spomen kompleks ,,Kadinjača“ je u tom periodu predstavljao sastavni deo raznih kulturnih
manifestacija: tradicionalnog marša ,,Putem Radničkog bataljona“, zatim maratona ,,Četrnaesti
kilometar“, kao i ,,Vatre Užičke republike“, koja se organizovala svake godine 24. septembra na
dan grada Užica. Takođe je bila organizovana i ,,Pesnička štafeta“, gde su se učesnici takmičili u
najboljem poetskom ostvarenju inspirisanom događajem koji se odigrao na Kadinjači.

Skulptorski elementi od belog betona (foto

Veselinović)

Razlog zbog čega je građen spomen kompleks ,,Kadinjača“ prvenstveno je u političkom značaju
koje je to mesto imalo za tadašnji režim. Na primeru spomen kompleksa na Kadinjači može se
zaključiti na koji način su tretirani prostori koji su bili od važnosti za istoriju Narodnooslobodilačke
borbe. Koliki je značaj podizanje spomenika žrtvama Drugog svetskog rata imalo za očuvanje veze
naroda sa vlašću.

Posmatrajući Memorijalni kompleks, njegovu umetničku vrednost koju ima ne samo spomenik, već
i prostor koji ga okružuje, čini ga veoma pogodnim za analizu celokupnog fenomena memorijalnih
parkova. Kroz tu gigantsku formu povećavane su emocije, pa je ta vrsta simbolizama bila izuzetno
prihvaćena.

Skulptorski elementi od belog betona (foto

Veselinović)
Zbog političkih previranja, Memorijali kompleksi u jednom periodu, u vreme sklanjanja Titovog
spomenika sa Trga, predstavljali su simbol ideološki nepodobne prošlosti i bili su objekti na kojima
se mogla izvršiti agresija i pokazati frustracije i bes prema svemu što je do tad predstavljala
Jugoslavija. Spomenici su postali žrtve mržnje i netolerancije i spomen kompleks ,,Kadinjača“ je
pao u blagi zaborav. Ali, postoji inicijativa da se rekonstruiše i revitalizuje, naročito pošto je bila
proslava 70-godišnjica od bitke. Planirano je da 29. novembra bude otkrivena spomen bista
Slavka Vukosavljevića, kao i da se izda monografija o Kadinjači. Postavljeno je dekorativno
osvetljenje, urađena je restauracija spomenika i Spomen doma…

Kompleksom na Kadinjači i Izdavačkim centrom „Kadinjača“ upravljao je užički Narodni muzej do

1991. godine, kada je Spomen – obeležje postalo samostalna ustanova kojom je rukovodio Nikola
Gogić. Od 2002. ponovo je u sastavu Muzeja.

Predrag Kovačević
https://uzicanstveno.rs/o-nama/

Prethodno: muzički urednik, di džej, direktor u TV 5 Užice... Danas pisac, hroničar Užica, novinar koji teži mudroj
misli. Objavljuje na različitim medijima.