Skripte iz predmeta Elektrodinamika

Voja Radovanović

Beograd, 2007.

1 Naelektrisanje i elektromagnetno polje

1.1 Uvod
U prirodi postoji četiri tipa interakcija: gravitaciona, elektromagnetna, slaba
i jaka. Na ovom kursu bavićemo se klasičnim aspektima elektromagnetne in-
terakcija tj. interakcijom izmedju naelektrisanih tela. Naelektrisanje je izvor
elektromagnetnog polja. Naelektrisanje nekog tela je celobrojni umožak tzv.
elementarnog naelektrisanja, e tj.

Q = ne , n ∈ Z .

Elektron ima naelektrisanje −e = −1, 6 · 10−19 C, što je prvi izmerio Miliken

(1910 g.).
Naelektrisanje metalne kugle poluprečnika r = 10 cm čiji je potencijal
npr. ϕ = 100V je
Q = 4π²0 φR = 10−9 C ,
što znači da je n ≈ 1010 . Kako je u ovom sluč aju n veliki broj možemo
smatrati da je naelektrisanje neprekidna funkcija a ne diskretna.
Elektromagnetno polje ima impuls, energiju i moment impulsa. Elektro-
magnetna interakcija se u vakuumu prenosi brzinom svetlosti c = 3 · 108 m s .
Ukoliko je impuls fotona mnogo manji od impulsa sistema, pf ¿ ps
onda merni aparat ne vidi pojedinačane fotone. Tada primenjujemo tzv.
klasičnu elektrodinamiku. Navešćemo dva primera. Jačina električnog polja
sijalice snage P = 100W na rastojanju l = 1 m je E = 50 Vm−1 . Fluks
fotona je nf = 1015 cm12 s . Električno polje antena snage P = 100W, frekvence
ν = 108 Hz na rastojanju l = 100km je E = 5µVcm−1 dok je fluks fotona
nf = 1012 cm12 s . U oba slučaja broj fotona je veliki pa elektromagnetno polje
opisujemo vektorima jačina polja E(~ ~ r, t) i B(~
~ r, t), tj. koristimo klasičnu
elektrodinamiku.

1
 Komptonov efekt je rasejanje fotona na elektronu (γ + e− → γ + e− ).
U ovom slučaju ”vidimo” pojedinačni foton te je klasična elektrodinamika
neprimenljiva. Ovaj proces se tretira u okviru kvantne elektrodinamike.

1.2 Naelektrisanje
Prvo ćemo uvesti pojam tačkastog naelektrisanja. To može biti aproksi-
macija naelektrisanog tela čije dimenzije možemo zanemariti u datoj situaciji
ili stvarno tačkasto naelektrisanje, kao što su elementarne čestice (leptoni i
kvarkovi). Smatra se da su to čestice bez unutrašnje strukture.
Već smo rekli da u mnogim situacijama možemo smatrati da je naelek-
trisanje neprekidno rasporedjeno. Tada govorimo o kontinuumu naelek-
trisanja. Fizički beskonačno mala zapremina ∆V0 je mnogo manja od za-
premine sistema ali mnogo veća od l3 gde je l srednje medjumolekulsko
rastojanje. Ona sadrži veliki broj čestica ali ipak mnogo manji nego što
je njihov ukupan broj u sistemu. Osnovna ideja modela kontinuuma je da
”ne vidimo” tačke u prostoru već su nam one razmazane u zapremini ∆V0 .
Potpuno analogno se uvodi i fizički beskonačno malo vreme ∆t0 koje zado-
voljava
l
¿ ∆t0 ¿ T ,
v
gde je v srednja brzina molekula, a T karatkteristično vreme sistema.
Gustina naelektrisanja je definisana sa

h∆q(t)i
ρ(~r, t) = lim , (1.1)
∆V →∆V0 ,∆t→∆t0 ∆V

gde je h∆q∆V (t)i srednje naelektrisanje u oblasti ∆V oko tačke ~r usred-

njeno po vremenskom intervalu ∆t. Jedinica za zapreminsku gustinu naelek-
trisanja je Cm−1 .

1.3 Dirakova delta funkcija

Definišimo funkciju δε (x − a) na sledeći način

1 (x−a)2
δε (x − a) = √ e− ε2 . (1.2)
ε π

Normalizacioni faktor je izabran tako da važi

Z ∞
δε (x − a)dx = 1 .
−∞

2
Delta funkcija je
½
0, x 6= a
δ(x − a) = lim δε (x − a) = , (1.3)
ε→0 ∞, x = a
pri čemu je zadovoljeno
Z ∞
δ(x − a)dx = 1 .
−∞

Na osnovu prethodnog je
Z ∞
δ(x − a)f (x)dx = f (a) , (1.4)
−∞

što se često uzima za definiciju delta funkcije. Ona izbacuje podintegralnu

funkciju f (x) u tački x = a. Delta funkcija je zapravo funkcional

δa : f (x) → f (a) .

Osobine delta funkcije:

1
δ(ax) = δ(x) (1.5)
|a|
δ(−x) = δ(x) (1.6)
0 0
f (x)δ (x − a) = − f (x)δ(x − a) (1.7)
Xn
δ(x − xi )
δ(f (x)) = (1.8)
|f 0 (xi )|
i=1

U poslednjoj formuli xi su proste nule funkcije f (x). Dokažimo (1.5):

Z ∞ Z a∞
dt
f (x)δ(ax)dx = f (t/a)δ(t)
−∞ −a∞ a
Z ∞
dt
= sgn(a) f (t/a)δ(t)
−∞ a
Z ∞
1 f (0)
= f (t/a)δ(t)dt =
|a| −∞ |a|
Z ∞
1
= f (x)δ(x)dx .
|a| −∞
Ostale osobine se pokazuju slično. Trodimenzionalna delta funkcija je defin-
isana sa
~ = δ(x − X)δ(y − Y )δ(z − Z) ,
δ (3) (~r − R) (1.9)

3
 ~ = (X, Y, Z). Ako umesto dekartovih koristimo neke
gde je ~r = (x, y, z); R
druge ortogonalne koordinate ξ1 , ξ2 , ξ3 tada je

~ = 1
δ (3) (~r − R) δ(ξ1 − Ξ1 )δ(ξ2 − Ξ2 )δ(ξ3 − Ξ3 ) , (1.10)
|J|

gde je J Jakobijan. Trodimenziona delta funkcija očigledno zadovoljava

Z
~ (~r) = f (R)
d3 rδ (3) (~r − R)f ~ (1.11)
V

~ pripada oblasti integracije V .

ako tačka R

1.4 Tačkasto, linijsko, površinsko naelektrisanje jezikom za-

preminskog
Neka se naelektrisanje qα nalazi u trenutku t u tački sa radijus vektorom
~rα (t). Gustina naelektrisanja je 0 za ~r 6= ~rα a beskonačno za ~r = ~rα . Jasno
je da je
ρ(~r, t) = qα δ (3) (~r − ~rα (t)) (1.12)
kao i Z
d3 rρ(~r, t) = qα . (1.13)

Zapreminska gustina sistema od N tačkastih naelektrisanja je

N
X
ρ(~r, t) = qα δ (3) (~r − ~rα (t)). (1.14)
α=1

Primer: Dugačka nit, ravnomerno je naelektrisana sa naelektrisanjem λ po

jedinici dužine. Naći zapreminsku gustinu naelektrisanja ρ(~r).
Primenom (1.12) imamo
X
ρ(~r) = λ∆zα δ(x)δ(y)δ(z − zα )
α
Z ∞
= λδ(x)δ(y) dz 0 δ(z − z 0 )
−∞
= λδ(x)δ(y) .
~ je
Naelektrisanje dq koje za vreme dt prodje kroz površinu dS
~ v dt = ~j(~r, t)dSdt
dq = ρ(~r, t)dS~ ~ .

4
Veličina ~j(~r, t) predstavlja pozitivno naelektrisanje koje u jedinici vremena
prodje kroz jediničnu površinu postavljenu normalno na pravac prenošenja
naelektrisanja. Jačina struje je očigledno
Z
I = ~jdS ~ ,

tj. ona je fluks vektora gustine struje. Zapreminska gustina struje sistema
tačkastih naelektrisanja je
N
X
~j(~r, t) = qα~vα δ (3) (~r − ~rα (t)) . (1.15)
α=1

1.5 Jednačina kontinuiteta

Neka je V nepokretna zapremina unutar neprekidne sredine. Promena
naelektrisanja u toj zapremini u jedinici vremena je
Z Z
dQ d 3 ∂ρ
= d rρ(~r, t) = d3 r =
dt dt V V ∂t
I Z
= − ~jdS ~=− d3 rdiv~j
S V
(1.16)
odakle sledi
∂ρ
+ div~j = 0 . (1.17)
∂t
Poslednja jednačina je jednačina kontinuuiteta i predstavlja zakon održanja
naelektrisanja.
Zadatak: Pokazati da (1.14) i (1.15) zadovoljavaju jednačinu kontinuuiteta.

1.6 Elektromagnetno polje

Kao što smo rekli u uvodu elektromagnetno polje se u okviru klasične elek-
trodinamike opisuje dvema vektorskim funkcijama: E(~ ~ r, t) i B(~
~ r, t). One
se mere pomoću sile kojom elektromagnetno polje deluje na probno naelek-
trisanje
F~ = q(E
~ + ~v × B)
~ . (1.18)
U slučaju neperekidne raspodele Lorencova sila je
Z
~
F = ~ + ~v × B)
ρd3~r(E ~ .
Z
= ~ + ~j × B)d
(ρE ~ 3~r .

5
Linije električnog polja su definisane kao linije čije tangente u datom trenutku
vremena su jačine polja u datim tačkama u tom trenutku vremena. Dakle,
dx dy dz
= = . (1.19)
Ex (x, y, z, t) Ey (x, y, z, t) Ez (x, y, z, t)

Linije električnog polja se dobijaju rešavanjem gornjeg sistema diferencijal-

nih jednačina. Linije magnetnog polja se definišu analogno, tj.
dx dy dz
= = . (1.20)
Bx (x, y, z, t) By (x, y, z, t) Bz (x, y, z, t)

U predhodnim jednačinama vreme t igra ulogu parametra.

2 Maksvelove jednačine
2.1 Elektrostatika
Kulonov zakon (kraj 18. veka): Sila interakcije kojom naelektrisanje q1
deluje na naelektrisanje q2 u sistemu reference gde oba naelektrisanja miruju
je
1 q1 q2
F~12 = (~r2 − ~r1 ) . (2.21)
4πε0 |~r2 − ~r1 |3
F 1
• ε0 = 8, 85 · 10−12 m ⇒ 4π² 0
= 9 · 109 m
F
• Kulonova interakcija je potencijalna:

F~12 = −∇2 W , (2.22)

gde je potencijalna energija

1 q1 q2
W = . (2.23)
4π²0 |~r2 − ~r1 |

• Jačina polja u tački ~r tačkastog naelektrisanja q postavljenog u tačku ~r 0

je
~ 0
~ r) = F = 1 q(~r − ~r ) .
E(~ (2.24)
qp 4π²0 |~r − ~r 0 |3
Generealizacija predhodne formule na slučaj neprekidne raspodele je pravolin-
ijska Z
~ 1 ρ(~r 0 )d3~r 0
E(~r, t) = (~r − ~r 0 ) . (2.25)
4π²0 |~r − ~r 0 |3

6
 ~ r) = 0 pa možemo uvesti potencijal elektro-
• Lako se pokazuje da je rotE(~
statičkog polja
~ r) = −∇ϕ(~r) .
E(~
Potencijal u tački ~r je
Z
1 ρ(~r 0 )d3~r 0
ϕ(~r) = . (2.26)
4π²0 |~r − ~r 0 |

Rad elektrostatičkog polja pri premeštanju naelektrisanja q iz tačke A u

tačku B je
Z B Z B
A= F~ · d~r = −q ∇ϕ · d~r = q(ϕA − ϕB ) = −(WB − WA ) = −∆W .
A A
(2.27)
Jasno je da je I
~ · d~l = 0 .
E

• Dirak-Grinov identitet:
1
4 = −4πδ (3) (~r − ~r 0 ) . (2.28)
|~r − ~r 0 |

Dokaz: Uzmimo
r0 = 0 .
Za r 6= 0 imamo
³ 1 ´ 1 d2 1
4 = (r ) = 0 . (2.29)
r r dr2 r
Iz ³1´ ³ ´
1 3a2
4 = lim 4 √ = − lim 2 (2.30)
r a→0 r 2 + a2 a→0 (r + a2 )5/2

sledi
Z ∞ ³ ´ Z ∞
1 r2 dr
4 √ r2 4πdr = −12πa2 = −4π (2.31)
0 r2 + a2 0 (r2 + a2 )5/2

Rezultat ne zavisi od a. Kako je rezultat integracije konstanta to je pod-

integralna funkcija proporcionalna delta funkciji. Normalizaciju nam daje
prethodni račun. ³1´
4 = −4πδ (3) (~r) . (2.32)
r

7
• Potražimo divergenviju elektrostatičkog polja:
Z ³ 1 ´
~ 2 1
divE = −div∇ϕ = −∇ ϕ = − d3~r 0 ρ(~r 0 )4r
4π²0 |~r − ~r 0 |
Z
1 ρ(~r)
= d3~r 0 ρ(~r 0 )δ (3) (~r − ~r 0 ) = .
ε0 ε0
Koristili smo Dirak Grinov identitet. Dakle,

~ r) = 1
divE(~ ρ(~r) (2.33)
ε0
Poslednja relacija je Gausova teorema u lokalnom (diferencijalnom) obliku.
Integracijom dobijamo njen integralni oblik:
I Z
E ~= 1
~ · dS d3~rρ(~r) . (2.34)
∂V ε 0 V

Fluks elektrostatičkog polja kroz ma koju zatvorenu površ jednak je ukup-

nom naelektrisanju koje se nalazi u zapremini čija je granica ta površ podel-
jenom sa ε0 . Iz predhodnog izvodjenja dobijamo Poasonovu jednačinu
ρ(~r)
4ϕ = − . (2.35)
ε0

2.2 Magnetostatika
Magnetostatičko polje generišu naelektrisanja u stacionarnom kretanju tj.
∂~j
∂t = 0.
• Bio–Savar–Laplasov zakon: Magnetna indukcija linijskog provodnika data
je sa Z
~ r) = µ0 Id~r 0 × (~r − ~r 0 )
B(~ , (2.36)
4π |~r − ~r 0 |3
gde je
H
µ0 = 4π · 10−7 .
m
U slučaju voluminoznog provodnika
I
Id~r 0 → d~r 0 ∆S⊥ = ~jdV (2.37)
∆S⊥
pa je
Z ~ 0 3 0
~ r) = µ0 j(~r )d ~r × (~r − ~r 0 )
B(~ . (2.38)
4π |~r − ~r 0 |3

8
• Magnetnu indukciju možemo napisati u obliku B ~ = rotA
~ gde je A
~ vektorski
potencijal dat sa
Z ~ 0
~ r) = µ0
A(~
j(~r ) 3 0
d ~r . (2.39)
4π |~r − ~r 0 |
Ovo se neposredno proverava1 :
Z h ~j(~r 0 ) i
~ µ0
rotA(~r) = rot d3~r 0
4π |~r − ~r 0 |
Z
µ0 1 1
= d3~r 0 [ 0
rot~j(~r 0 ) − ~j(~r 0 ) × 5r ]
4π |~r − ~r | |~r − ~r 0 |
Z ~ 0 3 0
µ0 j(~r )d ~r × (~r − ~r 0 )
=
4π |~r − ~r 0 |3
~ r) .
= B(~
Iz B~ = rotA~ sledi divB ~ = 0. Poslednji izraz znači da je magnetno polje
bezizvorno tj. ne postoje magnetni monopoli. Drugim rečima magnetne
linije nemaju ni početak ni kraj; ili su zatvorene ili počinu i završavaju se u
beskonačnosti.
• Potražimo rotor magnetne indukcije2 :
~ r) = rotrotA
rotB(~ ~ = graddivA ~ − 4A ~
Z ~j(~r 0 ) 3 0 µ0 Z
µ0 ~j(~r 0 )4~r 1 d3~r 0
= grad div~r d ~r −
4π |~r − ~r 0 | 4π |~r − ~r 0 |
h Z Z i
µ0 1
= − grad ~j(~r 0 )grad0 d 3 0
~
r − 4π ~j(~r 0 )δ (3) (~r − ~r 0 )d3~r 0
4π |~r − ~r 0 |
Z
µ0 h ³ ~j(~r 0 ) 1 0~ 0
´
~j(~r)
i
= − grad div0 ( ) − div j(~r ) d 3 0
~
r − 4π
4π |~r − ~r 0 | |~r − ~r 0 |
I ~ 0 ~0
µ0 j(~r )dS
= − grad + µ0~j(~r)
4π |~r − ~r 0 |
= µ0~j(~r) . (2.40)
Dakle
~ r) = µ0~j(~r) .
rotB(~ (2.41)
Ovo je lokalni oblik Amperove teoreme. Integracijom po nepokretnoj konturi
dobijamo integralni oblik Amperove teoreme
I
~ ~l = µ0 IS ,
Bd (2.42)
L
1
rot(ψ~a) = ψrot~a − ~a × 5ψ
2
div(ψ~a) = ψdiv~a + ~a · 5ψ

9
gde je IS jačina struje koja prolazi kroz površ nategnutu na konturu L.

2.3 Faradejev zakon elektromagnetne indukcije

Cirkulacija električnog polja po zatvorenoj konturi jednaka je negativnoj
promeni fluksa magnetnog polja u jedinici vremana:
I Z
~ d ~ S~ .
ε= Ed~r = − Bd (2.43)
L dt S

Površ S je nategnuta na konturu L. Primenom Stoksove teoreme iz pred-

hodnog dobijamo Faradejev zakon u lokalnom obliku

~
∂B
~ =−
rotE . (2.44)
∂t

2.4 Maksvelove jednačine

U predhodnim sekcijama izložili smo osnovne zakonitosti elektrostatike i
magnetostatike. Maksvelove jednačine su jednačine za elektromagnetno
polje u vakuumu
~ r, t) = ρ(~r, t)/ε0
divE(~ (2.45)
~ r, t) = 0
divB(~ (2.46)
~
~ r, t) = − ∂ B
rotE(~ (2.47)
∂t
³ ~´
~ r, t) = µ0 ~j(~r, t) + ε0 ∂ E .
rotB(~ (2.48)
∂t
~ r, t), B(~
One povezuju izvore polja: ρ(~r, t) i ~j(~r, t) sa jačinama polja E(~ ~ r, t).
Jednačine su lokalne i simultane. Prva od njih je Gausov zakon koji važi ne
samo za elektrostatičko polje već i za promenljivo električno polje. Druga
jednačina govori o bezizvornosti magnetnog polja. Treća je Faradejev zakon
elektromagnetne indukcije; promenljivo magnetno polje stvara vrtložno elek-
trično polje. Četvrta jednačina je analogna Amperovom zakonu ali sadrži
jedan dodatni član,
∂E ~
ε0 (2.49)
∂t
tzv. struju pomeranja. Vrtložno magnetno polje stvaraju naelektrisanja
u kretanju (struja provodjenja) ali i promenljivo električno polje (struja
pomeranja).

10
 Uzmimo da važi
~ r, t) = µ0~j(~r, t) .
rotB(~ (2.50)
Primenjujući integralni oblik predhodne formule gde je kontura C u blizini
provodnika a daleko od kondenzatora imamo
I (R R
~
rotBdS = µ0 S ~jdS = µ0 I
~
Bdl = R S R (2.51)
~ ~
C S 0 rotBdS = µ0 S 0 jdS = 0
Dakle, dolazimo do protivurečnosti. Cirkulacija magnetne indukcije nije ista
za površi S i S 0 nategnute na konturu C. Nešto nedostaje u izrazu (2.50).
To je upravo struja pomeranja.
Kada se neka supstancijalna sredina nalazi u promenljivom električnom
polju dolazi do njenog polarizovanja; naelektrisanja sredine počinju da se
kreću stvarajući tzv. polarizacionu struju. Za ovo je još znao Faradej.
Maksvel je iskoristio tu ideju tako što je smatrao da promenljivo električno
polje uzrokuje kretanje naelektrisanih čestica u etru i zato je uveo struju
pomeranja. Naravno, mi danas znamo da etar ne postoji, ali je član (2.49)
korektan.
Maksvelove jednačine su saglasne sa jednačinom kontinuuiteta. Uzmimo
divergenciju četvrte Maksvelove jednačine (2.48):
divrotB ~ = 0
³ ∂E ~´
div ~j + ε0 = 0
∂t
∂(divE)~
div~j + ε0 = 0
∂t
∂ρ
div~j + = 0
∂t
~
Ovde se joši vidi i da je polje ~j + ε0 ∂∂tE bezizvorno tj. da su njegove linije
zatvorene.
Maksvelove jednačine su linearne tj. važi princip superpozicije. Ako
~ 1, B
izvori ρ1 , ~j1 generišu polje E ~ 1 a izvori ρ2 , ~j2 generišu polje E
~ 2, B
~ 2 onda
izvori ρ1 + ρ2 , ~j1 + ~j2 generišu polje E ~1 + E~ 2, B
~1 + B~ 2.
~
Neka je ρ = 0 i j = 0 i uzmimo rotor treće Maksvelove jednačine:
~
∂(rotE)
~ = µ0 ε0
rotrotB
∂t
2~
~ = −µ0 ε0 ∂ B
~ − 4B
graddivB
∂t2
2~
4B~ − 1 ∂ B =0.
c ∂t2
2

11
i slično
1 ∂2E~
~−
4E =0. (2.52)
c2 ∂t2
Dobili smo talasne jednačine. Dakle, u oblasti prostora gde su odsutni izvori
u vakuumu postoji elektromagnetni talas. Herz je dokazao postojanje EMT.

2.5 Samousaglašeno odrdjivanje EMP u vakuumu

Izvori odredjuju polja ali polja utiču na kretanje naelektrisanja tako da
izvore i polja treba odredjivati samousaglašeno. Razmotraćemo sistem od
N naelektrisanih čestica. Zapreminska gustina naelektrisanja je
N
X
ρ(~r, t) = qα δ (3) (~r − ~rα (t)) , (2.53)
α=1

zapreminska gustina struje je

N
X
~j(~r, t) = qα~vα δ (3) (~r − ~rα (t)) . (2.54)
α=1

Oni automatski zadovoljavaju jednačinu kontinuiteta. Maksvelove jednačine

imaju sledeći oblik

N
~ r, t) = 1 X
divE(~ qα δ (3) (~r − ~rα (t))
ε0
α=1
~ r, t) = 0
divB(~
~
∂B
~ r, t) = −
rotE(~
∂t
³X N ~´
∂E
~ r, t) = µ0
rotB(~ qα~vα δ (3) (~r − ~rα (t)) + ε0
∂t
α=1

Ovaj skup jednačina treba dopuniti jednačinama kretanja čestica

d~
pα ~ α + ~vα × B
~ α ), α = 1, . . . , N
= qα (E (2.55)
dt

Ukupno imamo 3N +8 jednačina dok su nepoznate E(~ ~ r, t), B(~

~ r, t), ~rα = ~rα (t)
pa je broj nepoznatih 3N +6; manji nego broj jednačina. Postavlja se pitanje
da li je sistem predefinisan jer postoje dve jednačine viška. Pokazaćemo da

12
su te dve jednačine zapravo početni uslovi pa je broj jednačina isti kao i broj
nepoznatih. Uzmimo divergenciju četvrte Maksvelove jednačine:

~
∂E
0 = µ0 div(~j + ε0 )
∂t
∂ρ ~
∂(divE)
= µ0 (− + ε0 )
∂t ∂t
∂ ~ − ρ)
= µ0 (ε0 divE
∂t
Iz poslednjeg izraza fidimo da je
~ r, t) − ρ(~r, t) = F (x, y, z) = ε0 divE(~
ε0 divE(~ ~ r, t0 ) − ρ(~r, t0 ) ,

gde je t0 početni trenutak. Prva Maksvelova jednačina onda fiksira F (x, y, z) =

0. Slično uzimajući divergenciju treće Maksvelove jednsačine dobijamo da
je
~ r, t) = G(x, y, z) = divB(~
divB(~ ~ r , t0 )

Druga Maksvelova jednačina fiksira G(~r) = 0.

U praksi se često primenjuju sledeće dve aproksimacije: aproksimacija
zadatih gustina (nalaženje polja ako su poznati izvori, ρ(~r, t), ~j(~r, t)) i aproksi-
macija zadatih polja (odredjivanje izvora iz poznatih polja).

3 Potencijali EMP u vakuumu

~ = 0 sledi B(~
• Iz divB ~ r, t) = rotA(~
~ r, t) jer je divrot ≡ 0

~
∂B ~ ~
~ =−
rotE ⇒ rot(E ~ + ∂A ) = 0 ⇒ E ~ = − ∂ A − ∇ϕ
∂t ∂t ∂t
jer je rotgrad ≡ 0. Dakle, jačine polja mogu biti izražene preko potencijala
~
ϕ i A:
~ = rotA
B ~ (3.56)
~
~ = − ∂ A − ∇ϕ .
E (3.57)
∂t
Šest funkcija Ex , . . . , Bz zamenili smo sa četiri ϕ, Ax , Ay , Az . Imamo ih dve
manje jer smo ustvari rešili bezizvorne Maksvelove jednačine.

13
• Jednačine za potencijale
Zamenem izraza (3.57) u prvu Maksvelovu jednačinu imamo
~ = ρ/ε0
divE
~
∂A
div(gradϕ + ) = −ρ/ε0
∂t
∂
4ϕ − divA = −ρ/ε0
∂t
Zamenom (3.56) i (3.57) u četvrtu Maksvelovu jednačinu imamo

~
~ = µ0~j + µ0 ε0 ∂ E
rotB
∂t
2 ~
4A~ − 1 ∂ A − grad(divA ~ + 1 ∂ϕ ) = −µ0~j . (3.58)
c2 ∂t2 c2 ∂t
• Kalibraciona (gauge; gradijentna) simetrija
Potencijali nisu jednoznačno definisani. Pokažimo da i potencijali
∂Λ
ϕ0 = ϕ +
∂t
~0
A ~ − ∇Λ ,
= A (3.59)

gde je Λ = Λ(~r, t) proizvoljna funkcija daju ista polja kao i potencijali ϕ i

~
A.
~0
E ~ + ∂ ∇A
~ 0 = − ∂ A − ∇ϕ0 = E ~ − ∂ ∇A
~=E
~
∂t ∂t ∂t
~0 = B
B ~ . (3.60)

Transformacije potencijala (3.59) nazivaju se kalibracionim (gradijentnim

ili gauge) transformacijama. Jačina elktričnog polja i magnetna indukcija
su invarijantne na ove transformacije a kako su oni opservabilne veličine
to zaključujemo da je teorija gauge invarijantna. Kalibraciona simetrija je
osnova za razumevanje sve četiri interakcije u prirodi.
Potencijali su dakle odredjeni do na kalibracione transformacije. Stoga
je moguće nametnuti uslov na potencijale tj. fiksirati gauge. Najčešće se
koriste Lorencov i Kulonov gauge.
Lorencov kalibracioni uslov je

~+ 1 ∂ϕ
divA =0. (3.61)
c2 ∂t

14
Kasnije ćemo pokazati da je ovaj uslov Lorenz invarijantan. Jednačine za
potencijale su u ovoj kalibraciji dekuplovane:

1 ∂2ϕ
4ϕ − = −ρ/ε0
c2 ∂t2
2~
~− 1 ∂ A
4A = −µ0~j .
c2 ∂t2
(3.62)
~ nametnuti ovaj uslov. Kali-
Pokažimo da je moguće na potencijale (ϕ, A)
~ 0 ) koji zado-
bracionom transformacijom oni prelaze u nove potencijale (ϕ0 , A
voljavaju Lorencov kalibracioni uslov:
³ ´
0 = divA ~ 0 + 1 ∂ϕ0 = div(A~ − ∇Λ) + 1 ∂ ϕ + ∂Λ
c2 ∂t c2 ∂t ∂t
1 ∂ϕ ³ 1 ∂ 2 Λ ´
= divA ~+ − 4Λ − 2 2
c2 ∂t c ∂t
Ako uvedemo
~+ 1 ∂ϕ
divA =Ψ
c2 ∂t
onda gornja jednačina postaje

1 ∂2Λ
4Λ − =Ψ
c2 ∂t2
Ovo je nehomegena Dalamberova jednačina za koju znamo da ima rešenja.
Primetimo da kada fiksiramo Lorencov gauge možemo i dalje vršiti gauge
transformacije sa funkcijom Λ koja zadovoljava

1 ∂2Λ
4Λ − =0.
c2 ∂t2
Ova dopunska simetrija preostala nakon fiksiranja gauga naziva se rezidual-
nom simetrijom.
U Kulonovoj kalibraciji na potencijle se nameće sledeći uslov
~=0.
divA

Jednačine za potencijale postaju

4ϕ(~r, t) = −ρ(~r, t)/ε0

2~
~ − 1 ∂ A = −µ0~j + 1 ∇ ∂ϕ .
4A (3.63)
c ∂2t
2 c2 ∂t

15
Rešenje prve jednačine je
Z
1 ρ(~r 0 , t)d3~r 0
ϕ(~r, t) = , (3.64)
4π²0 |~r − ~r 0 |
tzv. trenutni Kulonov potencijal. Druga jednačina je
~ Z
~ 1 ∂2A ~ 1 ∂ ρ(~r 0 , t)d3~r 0
4A − 2 2 = −µ0 j + ∇
c ∂ t 4πε0 c2 ∂t |~r − ~r 0 |
Z
1 div0~j(~r 0 , t)d3~r 0
= −µ0~j + ∇
4πε0 c2 |~r − ~r 0 |
Z ~ 0
µ0 j(~r , t)d3~r 0
= − rotrot
4π |~r − ~r 0 |
= −µ0~jT .
~jT je transverzalna (solenoindna) komponenta vektorskog polja. U vek-
torskoj analizi je poznato da se svaki vektor može razložiti na sledeći način
( Helmholcova teorema):
~=A
A ~T + A ~L ,
gde je A~ T transverzalna (divA ~ = 0) a A ~ L longitudinalna (rotA ~ L = 0) kom-
ponenta. Pokažimo propuštene korake u (3.65):
Z ~ 0 Z ~ 0 Z ~ 0
j(~r , t)d3~r 0 j(~r , t)d3~r 0 j(~r , t)d3~r 0
rotrot = graddiv − 4
|~r − ~r 0 | |~r − ~r 0 | |~r − ~r 0 |
Z
1
= ∇ ~j(~r 0 , t)∇ d3~r 0 + 4π~j
|~r − ~r 0 |
Z
1
= −∇ ~j(~r 0 , t)∇0 d3~r 0 + 4π~j
|~r − ~r 0 |
Z ³ ~j(~r 0 , t) ´
= ∇ div d3~r 0 + 4π~j
|~r − ~r 0 |
³I 1
Z
div0~j(~r 0 , t) ´
= −∇ ~ 0
j(~r , t)ḋS ~ − + 4π~j
∂V |~r − ~r 0 | |~r − ~r 0 |
Z
div0~j(~r 0 , t)
= ∇ + 4π~j(~r, t) . (3.65)
|~r − ~r 0

4 Maksvel–Lorencove jednačine za elektromagnetno

polje u supstancijalnoj sredini
Elektromagnetno polje u supstancijalnoj sredini generišu naelektrisanja te
sredine kao i naelektrisanja uneta u tu sredinu. Mikroskopske gustina naelek-

16
trisanja η(~r, t) i struje ~k(~r, t) sredine su brzo fluktuirajuće funkcije kako u
prostoru tako i u vremenu. Sva naelektrisanja generišu mikropolja ~e(~r, t), ~b(~r, t)
koja su takodje fluktuirajuća. Vremenske fluktuacije su sa periodom reda
T ∼ 10−17 s a prostorne d ∼ 10−10 m. Tretirajući da se sva naeektrisanja
nalaze u vakuumu možemo napisati Maksvelove jednačine:

div(ε0~e) = η + ρext
div~b = 0
∂~b
rot~e = −
∂t
∂~e
rot(µ0~b) = ~k + ~jext + ε0 . (4.66)
∂t
Da bi napravili kompletan sistem jednačina moramo dodati jednačine kre-
tanja naelektrisanih čestica:

d~
pα
= qα (~eα + ~vα × ~bα ), α = 1, . . . , N . (4.67)
dt
N je reda veličine 1023 tako da je gornji sistem jednačina poprilično besko-
ristan. Čak i kad bi znali da ga rešimo, ne znamo početne uslove. Zato
vršimo usrednjavanje ovih jednačina. Mikroskopska polja kao i gustine
naelektrisanja i struja su neopservabilne veličine. Zato ćemo ih usrednjiti
po prostornom i vremenskom intervalu, koji su odredjeni samim procesom
merenja makroskopskih veličina. Medjutim ispostavlja se da je usredn-
javanje po prostornom regionu dovoljno. Makroskopsko električno polje,
~ r, t) je srednja vrednost mikroskopskog polja, ~e(~r, t):
E(~
Z
~ r, t) = h~e(~r, t)i = d3~r 0 f (~r 0 )~e(~r − ~r 0 , t) ,
E(~ (4.68)

gde je f (~r) test funkcija, koja je različita od nule o oblasti radijusa L

znatno većeg od dimenzija molekula. Ona je odredjena procesom merenja
makroskopskih veličina; njena norma je 1. Za test funkciju se npr. može
uzeti ½ 3
, |~r| < R
f (~r) = 4R3 π . (4.69)
0, |~r| > R
Detalji vezani za test funkciju su nebitni. Jasno je da parcijalni izvodi
komutiraju sa usrednjavanjem:
¿ À
∂ ∂
h~e(~r, t)i = ~e(~r, t) (4.70)
∂xi ∂xi

17
i slično ¿ À
∂ ∂
h~e(~r, t)i = ~e(~r, t) . (4.71)
∂t ∂t
Za druge veličine usrednjavanje se definiše na isti način. Posle usrednjavanja
mikroskopskih jednačina (4.66) dobijamo
~ = ρ + ρext
div(ε0 E)
~ =0
divB
~
~ = − ∂B
rotE
∂t
~
~ = ~j + ~jext + ε0 ∂ E .
rot(µ0 B)
∂t
~ iB
E ~ su makroskopska jačina električnog polja odnosno makroskopska mag-
netna indukcija; ~j i ρ
~ su makroskopske gustine struje i naelektrisanja i oni
su funkcije makroskopskih polja.
Unutrašnja naelektrisanja podelićemo na slobodna (kreću se po celom
telu) i vezana (lokalizovana su u atomu molekulu ili jonu)3
ρ = ρsl + ρvez
~j = ~jsl + ~jvez ,

gde je
ρ(~r, t) = hη(~r, ti
D E
~j(~r, t) = ~k(~r, t) .

Predhodni izrazi važe kako za slobodna tako i za vezana naelektrisanja.

Definišimo prvo električni dipolni moment sistema
Z
p~ = d3~r ~rρ(~r, t). (4.72)

U slučaju saistema tačkastih naelektrisanja sledi

X
p~ = qα~rα . (4.73)
α

Magnetni dipolni moment je

Z
1
m
~ = d3~r ~r × ~j(~r, t) . (4.74)
2
3
Ova podela je uslovna,npr. u brzo promenljivom polju sva naelektrisanja se ponašaju
kao vezana.

18
Za sistem tačkastih naelektrisanja iz predhodne formule sledi
1X
m
~ = qα~rα × ~vα . (4.75)
2 α

Varijanta I
Mikroskopska gustina naelektrisanja je

η = ηsl + ηvez (4.76)

gde je X
ηsl = qj δ (3) (~r − ~rj (t)) (4.77)
j,sl

i X
ηvez = ηn (~r, t) , (4.78)
n
gde je
X
ηn (~r, t) = qj δ (3) (~r − ~rj (t))
j∈n
X
= qj δ (3) (~r − ~rn (t) − ~rnj (t))
j∈n

gustina naelektrisanje na n−tom molekulu. ~rn je radijus vektor centra mase

n−tog molekula, ~rnj je radijus vektor naelektrisanja qj koje pripada n−tom
molekulu, u odnosu na njegov centar mase.
Polarizacija, P~ (~r, t) je definisana kao dipolni moment jedinične zaprem-
ine P
~ p~n
P (~r, t) = n∈∆V . (4.79)
∆V
U predhodnoj formuli sumira se po dipolnim momentima koji su u okolini
tačke ~r u trenutku t. Za sistem tačkastih dipola polarizacija je
X
P~ (~r, t) = p~n δ (3) (~r − ~rn (t)) . (4.80)
n

U slučaju supstancijalne sredine predhodmu sumu ćemo obeležiti sa

~π (~r, t). To je mikroskopska polarizacija. Makroskopska polarizacija je njena
srednja vrednost
* +
X
P~ (~r, t) = hπ(~r, t)i = p~n δ (3) (~r − ~rn (t)) . (4.81)
n

19
Srednja vrednost gustine vezanih naelektrisanja je
XX Z
hη(~r, t)i = qi d3~r 0 δ (3) (~r − ~r 0 − ~rn (t) − ~rni (t))
n i∈n
XX
= qi f (~r − ~rn (t) − ~rni (t)) . (4.82)
n i∈n

Gustina vezanih naelektrisanja je

* +
XX
(3)
hρvez i = qi δ (~r − ~rn − ~rnj )
n i∈n
* +
X³X X ´
= qi δ (3) (~r − ~rn ) − qi~rni · 5δ (3) (~r − ~rn (t)) + . . .
n i∈n i∈n
* +
X
(3)
= − p~n · 5δ (~r − ~rn (t)) + . . .
n
* +
X
(3)
= −div p~n · δ (~r − ~rn (t)) + ...
n
= −divP~ , (4.83)

gde smo više članove zanemarili. Prvi član je jednak nuli jer su molekuli
elektroneutralni dok smo u drugom redu delta funkciju razvili u red.
Magnetizacija se definiše slično kao polarizacija
P
M~ (~r, t) = n∈∆V m ~n
. (4.84)
∆V
Magnetizacija sistema tačkastih magnetnih dipola je izražena preko delta
funkcije X
M~ (~r, t) = ~ n δ (3) (~r − ~rn (t)) .
m (4.85)
n
Makroskopska magnetizacija je srednja vrednost mikroskopske magnetizacije
X
µ
~ (~r, t) = ~ n δ (3) (~r − ~rn (t)) .
m (4.86)
n

U predhodnoj formuli m ~ n je magnetni dipolni moment n−tog molekula.

Srednja vrednost mikroskopske gustine struje vezanih naelektrisanja je
D E XD E
~jvez (~r, t) = ~k(~r, t) = ~kn (~r, t)
n

20
 * +
XX
= qi (~vn + ~vni )δ (3) (~r − ~rn (t) − ~rnj (t))
n i∈n
XXD E
= ~r − ~r (t))) + . . .
qi (~vn + ~vni )(δ (3) (~r − ~rn (t)) − ~rni · ∇δ (3) (~ n
n i∈n
XXD E D E
= qi~vn δ (3) (~r − ~rn (t)) + qi~vni δ (3) (~r − ~rn (t))
n i∈n
* +
XX
− qi~vn (~rni · 5δ (3) (~r − ~rn (t))) + qi~vni (~rni · 5δ (3) (~r − ~rn (t))) .
n i∈n
Analiziraćemo svaki od četiri sabirka posebno. Prvi je
X
qi~vn δ (3) (~r − ~rn (t)) = 0 , (4.87)
i∈n
jer su molekuli elektroneutralni
X
qi = 0 . (4.88)
i∈n
Drugi sabirak je
XX X
qi~vni δ (3) (~r − ~rn (t)) = p~˙ n δ (3) (~r − ~rn (t))
n i∈n n
∂ ³X ´
= p~n δ (3) (~r − ~rn (t))
∂t n
X
− p~n (−~vn · 5δ (3) (~r − ~rn (t))) .
n
Poslednji član je reda brzine molekula i možemo ga zanemariti jer je |~vni | À
|~vn |. Treći sabirak se takodje može zanemariti iz istog razloga. Lako se vidi
da je
X
qi~vni (~rni · 5δ (3) (~r − ~rn (t)))
i∈n
d ³X ´
= qi~rni (~rni · 5δ (3) (~r − ~rn (t)))
dt
i∈n
X
− qi~rni (~vni · 5δ (3) (~r − ~rn (t)))
i∈n
X d³ ´
− qi~rni (~rni · 5 δ (3) (~r − ~rn (t))
dt
i∈n
X
= − qi~rni (~vni · 5δ (3) (~r − ~rn (t))) + o(a20 /L2 ) , (4.89)
i∈n

21
gde smo članove kvadratične po dimenzijama molekula zanemarili. Koristeći
(4.89) četvrti član se transformoiše
1 XX 1 XX
− qi~vni (~rni · 5δ (3) (~r − ~rn (t))) + qi~rni (~vni · 5δ (3) (~r − ~rn (t)))
2 n 2 n
i∈n i∈n
1 XX
= qi 5 δ (3) (~r − ~rn (t))(~rni × ~vni )
2 n
i∈n
X
= 5δ (3) (~r − ~rn (t)) × m~n
n
X
= ~ n δ (3) (~r − ~rn (t)) .
rot(m (4.90)
n

Sabirajući sve članove dobijamo mikroskopsku gustinu vezanih naelektrisanja

³X ´ ³X ´
~kvez = ∂ p~n δ (3) (~r − ~rn (t)) + rot ~ n δ (3) (~r − ~rn (t)) .
m (4.91)
∂t n n

Usrednjavanjem dobijamo
D E
~jvez = ~kvez
* + * +
∂ ³X (3)
´ ³X
(3)
´
= p~n δ (~r − ~rn (t)) + rot m
~ n δ (~r − ~rn (t))
∂t n n
∂ P~ ~ .
= + rotM (4.92)
∂t
Zamenjujući izraze (4.83) i (4.92) u (4.72) dobijamo
~ = ρsl+ext − divP~
div(ε0 E)
~ =0
divB
~
~ = − ∂B
rotE
∂t
~ = ~jsl+ext + rotM
~ + ∂ P~ ~
∂E
rot(µ0 B) + ²0 . (4.93)
∂t ∂t
~
Uvodeći D-vektor ~ sa
(električna indukcija) i jačinu magnetnog polja, H
~ = ε0 E
D ~ + P~
~ = 1B
H ~ −M ~ (4.94)
µ0

22
prethodne jednačine postaju
~ = ρsl+ext
divD (4.95)
~ =0
divB (4.96)
~
∂B
~ =−
rotE (4.97)
∂t
~
~ = ~jsl+ext + ∂ D .
rot(H) (4.98)
∂t
Ovo su Maksvel–Lorencove jednačine za elektromagnetno polje u supsanci-
jalnoj sredini. Nepoznatih veličina ima 16 i to E, ~ B,
~ D,
~ H,
~ ~jsl , ρsl dok je broj
jednačina šest (dve su dopunski uslovi). Maksvel–Lorencove jednačine se
moraju dopuniti sa još deset tzv. supstancijalnih jednačina.
Varijanta II
• Dipolni moment sistema naelektrisanja zavisi od izbora pola. Pri
promeni pola
~rα(1) = ~r0 + ~rα(2) (4.99)
diplni moment se transformiše na sledeći način
N
X N
X
(1)
p~ = qα~rα(1) = qα (~r0 + ~rα(2) )
α=1 α=1
XN
= ~r0 qα + p~(2) , (4.100)
α=1

odakle vidimo da dipolni moment ne zavisi od izbora pola ukoliko je sistem

elektroneutralan. Polarizacija je definisana sa
P
p~i
P~ (~r, t) = i∈∆V . (4.101)
∆V
Ako predpostavimo da je sredina sastavljena od elektroneutralnih molekula
ili atoma onda je
X X
p~i (0) = p~i (i)
i∈∆V i∈∆V

ρvez~r∆V = P~ ∆V

odnosno Z Z
ρvez~rdV = P~ dV (4.102)
V V

23
Množenjem sa ~ei dobijamo
Z Z
xi ρvez dV = Pi dV
V ZV
= (P~ · ∇)xi dV
ZV ³ ´
= div(xi P~ ) − xi divP~ dV
IV Z
= ~ ~
xi (P · dS) − xi divP~ dV . (4.103)
∂V V

Površinski integral je jednak nuli pa je

ρvez = −divP~ . (4.104)

• Magnetni dipolni moment sistema naelektrisanih čestica zavisi od izbora

pola. Pri promeni pola (4.99) on se menja na sledeći način
N N
1X 1X
~ (1) =
m qα (~rα(1) × ~vα(1) ) = qα (~r0 + ~rα(2) ) × ~vα(2)
2 2
α=1 α=1
1 p(2)
d~
~ (2) + ~r0 ×
= m . (4.105)
2 dt
Magnetizacija je definisana analogno polarizaciji
P
M~ (~r, t) = i∈∆V m
~i
. (4.106)
∆V
Veza imedju magnetnog dipolnog momenta i-tog molekula u odnosu na lab.
(0)
sistem, m
~ i i magnetnog dipolnog momenta u odnosu na sopstveni pol m~i
je
(0) 1 ∂~
p
m
~i =m ~ i + ~ri × . (4.107)
2 ∂t
Sumiranjem po molekulima unutar zapremine ∆V imamo
X (0)
X 1 X d~
pi
m
~i = m
~i+ ~ri × , (4.108)
2 dt
i∈∆V i∈∆V i∈∆V

odnosno
1 ~
~ ∆V + 1 ~r × ∂ P ∆V .
(~r × ~jvez )∆V = M (4.109)
2 2 ∂t

24
Iz poslednje jednakosti sledi
Z Z Z
1 ~ ~ 1 ∂ P~
(~r × jvez )dV = M dV + ~r × dV . (4.110)
V 2 V 2 V ∂t
Primenom formule
I Z Z
~
~r × (dS × A) = ~
(~r × rotA)dV − 2 ~
AdV
S V V
iz vektorske analize imamo
Z
(~r × ~jvez )d3~r
V
I Z Z
~ ×M
~)+ ~ )d3~r + ∂ P~ 3
= − ~r × (dS (~r × rotM (~r × )d ~r .
S V ∂t
Površinski integral je jednak nuli pa kako predhodni izraz važi za svaku
zapreminu V to je
~
~ + ∂P .
~jvez = rotM (4.111)
∂t

5 Supstancijalne jednačine
• Maksvelov dielektrik

U statičkom polju supstancijalne jednačine neprovodne sredine su

ρsl = 0
~jsl = 0
~ = ε0 εE
D ~
~ = µ0 µH
B ~ , (5.112)
gde je ε relativna dielektrična propustljivost sredine, µ relativna magnetna
propustljivost. Sredina kod koje predhodne formule važe i u promenljivom
polju zvaćemo Maksvelov dielektrik.
• Maksvelov provodnik

U slučaju provodne sredine umesto (5.112) supstancijalne jednačine su

ρsl = 0
~
~jsl = σ E
~ = ε0 εE
D ~
~ = µ0 µH
B ~ (5.113)

25
gde je σ provodnost. Maksvelov provodnik je sredina kod koje predhodne
relacije važe i za promenljiva polja. Supstancijalne jednačine (5.113) nisu
konzistentne. Polazeći od jednačine kontinuiteta
∂ρsl ~ =0
+ div(σ E)
∂t
∂ρsl σ
+ ρsl = 0 ,
∂t ε0 ε
odakle je
− εσtε
ρsl = ρsl (0)e 0 (5.114)
što je nesaglasno sa prvom jednačinom u (5.113) sem ako ε0 ε/σ nije veliko.
ρsl ≈ 0 za dobre provodnike.
Jednačine (5.113) možemo generalisati

ρsl = 0
ji (~r, t) = σij Ej (~r, t)
Di (~r, t) = ε0 εij Ej (~r, t)
Bi (~r, t) = µ0 µij Hj (~r, t) . (5.115)

Predhodne supstancijalne relacije su lokalne i simultane, tj. sredina je bez

disperzije, što je fizički neprihvatljivo. Elektrodinamička reakcija sredine u
trenutku t treba da zavisi od polja u ranijim trenucima vremena. Ovo se
naziva vremenskom disperzijom:
Z t
Di (~r, t) = dt0 Fij (~r, t, t0 )Ej (t0 , ~r)
−∞
Z t
Bi (~r, t) = dt0 Gij (~r, t, t0 )Hj (t0 , ~r)
−∞
Z t
ji (~r, t) = dt0 Kij (~r, t, t0 )Ej (t0 , ~r) .
−∞

Ukoliko npr D− vektor u tački ~r zavisi od jačine polja u okolnim tačkama

onda to nazivamo prostornom disperzijom. Vremenska disperzija, zbog
konačnosti prostiranja elektromagnetne interakcije uvek prati prostornu dis-
perziju. Dakle za sredine sa prostorno vremenskom disperzijom supstanci-
jalne jednačine su

Z t Z
0
Di (~r, t) = dt d3~r 0 Fij (~r, ~r 0 , t, t0 )Ej (t0 , ~r 0 )
−∞

26
 Z t Z
0
Bi (~r, t) = dt d3~r 0 Gij (~r, ~r 0 , t, t0 )Hj (t0 , ~r 0 )
−∞
Z t Z
0
ji (~r, t) = dt d3~r 0 Kij (~r, ~r 0 , t, t0 )Ej (t0 , ~r 0 ) .
−∞

Sredine kod kojih je εij = εδij , . . . su izotropne.

6 Granični uslovi
Vektori jačne električnog polja i magnetnog polja kao i električna i mag-
netna indukcija nisu neprekidne funkcije. Ukoliko na nekoj površi ima ras-
poredjenih naelektrisanja i/ili struja onda neke od njihovi komponenti trpe
skokove. Ovo sledi iz samih Maksvel–Lorencovih jednačina.
Neka je Σ granična površ izmedju dve supstancijalne sredine. Veličine
koje se odnose na prvu sredinu obeležićemo indeksom 1 a one koje se odnose
na drugu sredinu sa indeksom 2. Uzećemo da je ∆S mala površina na
granici ove dve sredine i konstruisaćemo zatvorenu cilindričnu površ, visine
∆h i bazisa ∆S1 i ∆S2 i zapremine ∆V , kao na slici. Integracijom prve
Maksvel-Lorencove jednačine, (4.95) po zapremini ∆V imamo
Z Z
~ 3
divDd ~r = ρsl+ext d3~r (6.116)
∆V ∆V

Primenom Gausove teoreme imamo

Z I
3
ρsl+ext d ~r = ~ · dS
D ~
∆V Z∂∆V Z Z
= ~ · dS
D ~+ ~ · dS
D ~+ ~ · dS
D ~ . (6.117)
∆S1 ∆S2 M

Element zapremine napisaćemo kao d3~r = ∆hdS za malo ∆h pa je u limesu

∆h → 0
Z ³ ´ Z
lim ρsl+ext ∆h dS = ~2 −D
(D ~ 1 ) · ~ndS , (6.118)
∆V ∆h→0 ∆S

gde smo uveli ort normale ~n usmeren od sredine 1 ka sredini 2. Kada ∆h

teži nuli površi ∆S1 , ∆S2 se poklapaju sa ∆S. Izraz
³ ´
lim ρsl+ext ∆h
∆h→0

27
u (6.118) je nenulti ako gustina naelektrisanja divergira na graničnoj površini.
Očigledno je da je on jednak površinskoj gustini slobodnog i spolja unetog
naelektrisanja. Dakle,
Z Z
~ ~
(D2 − D1 ) · ~ndS = (σsl + σext )dS . (6.119)
∆S

Kako je predhodni izraz tačan za proizvoljno malu površ ∆S to je

D2n − D1n = σsl+ext , (6.120)

gde je Dn = D~ ·~n. Projekcija vektora električne indukcije na pravac normale

u datoj tački granične ravni i u datom trenutku vremena trpi skok koji je
jednak površinskoj gustini slobodnih i eksternih naelektrisanja u toj tački
granične površi i u tom trenutku vremena.
Analogno iz (4.96) sledi

B2n − B1n = 0 ; (6.121)

kao što iz
divP~ = −ρvez (6.122)
sledi
P2n − P1n = −σvez . (6.123)
Pogledajmo sada rotorske jednačine. Integraciom (4.98) po površini ∆S
imamo

Z Z ~ Z
~ + ∂D ~= ~ · dS
~
(~jex+sl ) · dS · dS rotH
∆S ∆S ∂t ∆S
Z A2 Z B2
= ~ ~
H · dl + ~ · d~l
H
A1 A2
Z B1 Z A2
+ ~ · d~l +
H ~ · d~l ,
H (6.124)
B2 B1

gde smo primenili Stoksovu teoremu. Dalje ćemo zameniti

~ = dS~ν = ∆hdl~ν
dS (6.125)

i uzeti limes ∆h → 0:
Z ³ ´ Z
~
lim jsl+ext ∆h ~ν dl = ~2 − H
(H ~ 1 ) · ~τ dl , (6.126)
∆L ∆h→0 ∆L

28
odakle sledi
~2 − H
~isl+ext · ~ν = (H ~ 1 ) · ~τ , (6.127)
gde je ~i linijska gustina struje. Ona je jednaka količini naelektrisanja koje
u jedinici vremena prodje kroz jediničnu dužinu koja je normalna na pravac
prenošenja naelektrisanja. Primenom ~τ = ~ν × ~n imamo
~isl+ext · ~ν = (H~2 − H~ 1 ) · (~ν × ~n)
~2 − H
~isl+ext · ~ν = ~n × (H ~ 1) (6.128)
Množenjem poslednje relacije vektorski sa ~n dobijamo
~ 2t − H
H ~ 1t = ~isl+ext × ~n (6.129)
~ 2t odnosno H
gde su H ~ 1t tangencijalne komponente vektora jačine magnetnog
polja u sredini 2 odnosno 14 . Slično iz

~
∂B
~ =−
rotE
∂t
sledi
~ 2t − E
E ~ 1t = 0 (6.130)
kao i iz
~
~ + ∂P
~jvez = rotM (6.131)
∂t
što sledi
~ 2t − M
M ~ 1t = ~ivez × ~n . (6.132)

7 Pointingova teorema
Promena kinetičke energije sistema naelektrisanih čestica u jedinici vremena
po teoremi energije je
d X X
~ α + ~vα × B
~ α ) · ~vα =
X
~α
( εα ) = qα (E qα~vα · E
dt α α α
4
Proizvoljan vektor A ~ možemo razložiti na normalnu i tangencijalnu komponentu duž
ort ~n na sledeći način
A~=A ~n + A
~t
gde je
~ n = (A
A ~ · ~n)~n
i
~ t = (~n × A)
A ~ × ~n .

29
 Z X
= d3~r( ~ r, t)
qα~vα δ (3) (~r − ~rα )) · E(~
α
Z
= ~
d3~r~j · E (7.133)
R
~
Predpostavili smo da čestice ne napuštaju zapreminu V . Izraz d3~r~j · E
je rad polja u jedinici vremena (snaga) na premeštanju slobodnih i spolja
unetih naelektrisanja. On govori o pretvaranje elektromagnetne energije u
mehaničku. Dalje ćemo uvesti sledeće pretpostavke: makroskopska sred-
ina je nepokretna, linearna i bez disperzije. Primenom četvrte Maksvel–
Lorencove jednačine i vektorskog identiteta
~ × H)
div(E ~ =H
~ · rotE
~ −E
~ · rotH
~

imamo
~
~ = E
~j · E ~ · rotH ~ · ∂D
~ −E
∂t
~
= −div(E ~ × H)
~ +H ~ · rotE~ −E~ · ∂D
∂t
∂ ~
B ∂ ~
D
= −div(E ~ × H)
~ −H ~ · −E~· . (7.134)
∂t ∂t
U drugom redu iskoristili smo treću Maksvel–Lorencovu jednačinu. Na os-
novu prethodnog imamo
Z Z Z ³ ~ ~´
3 ~ ~ ~ ~ 3 ~ ∂B ~ ∂D
d ~rj · E = − div(E × H)d ~r − H· +E· d3~r . (7.135)
V V V ∂t ∂t
~ · dD
Izraz E ~ +H ~ · dB~ u opštem slučaju nije totalni diferencijal. Ako sup-
stancijalne jednačine imaju oblik
Di = ²0 ²ij Ej , Bi = µ0 µij Hj , (7.136)
tj. sredina je kao što smo rekli u uvodu linearna i bez disperzije tada je
~ · dD
E ~ = Ei dDi = ²0 ²ij Ei dEj
1
= ²0 (²ij Ei dEj + ²ij Ei dEj )
2
1
= ²0 (²ij Ei dEj + ²ji Ej dEi )
2
1
= ²0 (²ij Ei dEj + ²ij Ej dEi )
2
1 1 ~ ~
= (Ei dDi + Di dEi ) = d(E · D) , (7.137)
2 2

30
gde smo u trećem redu neme indekse i i j zamenili u drugom članu; a zatim u
narednom redu iskoristili da je tenzor dielektrične propustljivosti simetričan.
Slično je
H~ · dB~ = 1 d(H~ · B)
~ . (7.138)
2
Primenom (7.137) i (7.138) iz (7.135) dobijamo
Z Z ³D~ ·E~ ~ ·B~´ I
3 ~ ~ d 3 H ~p · dS
~ ,
d ~rj · E + d ~r + =− S (7.139)
V dt V 2 2 S=∂V

~p = E
gde je S ~ ×H
~ Pointingov vektor. Izraz
Z ³D
~ ·E
~ ~ ·B~´
H
Wem = d3~r +
V 2 2
pretstavlja elektromagnetnu energiju dok je podintegralni izraz gustina elek-
tromagnetne energije,
1 ~ ~ ~ · H)
~ .
ω = (E ·D+B
2
Energija elektromagnetnog polja se u opštem slučaju ne može definisati.
Primer su sredine sa disperzijom. Tu postoje gubici; izraz
Z ³ ~ ~´
d3~r H~ · ∂B + E
~ · ∂D
V ∂t ∂t
nije vremenski izvod neke veličine.
Pointingovu teoremu (7.139) možemo iskazati rečima: Promena elektro-
magnetne energije u oblasti V u jedinici vremena plus energija koja u jedinici
vremena iscuri kroz graničnu poršinu oblasti V jednaka je negativnom radu
u jedinici vremena na premeštanju slobodnih i spolja unetih naelektrisanja.
Ovo je očigledno zakon održanja energije. Koristeći (7.133) imamo
I
d ³X ´
~p · dS
~ ,
²α + Wem = − S (7.140)
dt α ∂V

odakle vidimo da promene mehaničke i energije elektromagnetnog polja u

jedinici vremena je jednaka negativnom fluksu Pointingovog vektora kroz
graničnu površinu. U slučaju odsustva supstancijalne sredine, tj. vakuuma
izraz (7.139) ima oblik
Z Z ³² E~2 ~2 ´ I
3 ~ ~ d 3 0 B ~p · dS
~ ,
d ~rj · E + d ~r + =− S (7.141)
V dt V 2 2µ0 S=∂V

31
odnosno I
d³ ´
~p · dS
~ .
Wmeh + Wem = − S (7.142)
dt S=∂V
Za polje se kaže da je potpuno ako je jednako nuli na granici konačne oblasti
ili ako je granica u beskionačnosti onda opada bar kao 1/r2 na velikim ras-
tojanjima. Za potpuno polje fluks Pointingovog vektora kroz graničnu površ
je nula pa je ukupna energija sistema, tj. zbir energije polja i mehaničke en-
ergije konstanta. Potpuno polje je analogon izolovanog sistema u mehanici.
Pointingovu teoremu možemo napisati i u diferencijalnom obliku. Iz (7.139)
sledi
~ + ∂ωem + divS
~j · E ~p = 0 (7.143)
∂t
odnosno
∂ ~p = 0 .
(ωmeh + ωem ) + divS (7.144)
∂t
Prethodni izraz ima istu formu kao i jednačina kontinuuiteta; to je stan-
dardni oblik zakona održanja.
Fluks Pointingovog vektora
I
~p · dS
S ~
S

je energija u jedinici vremena koja prostruji kroz zatvorenu poršinu S.

Pointingov vektor je onda gustina ovog fluksa. Dimenzije Pointingovog vek-
tora su J/sm2 . Da li možemo interperirati Pointingov vektor kao gustinu
fluksa snage tj. kao energiju koja u jedinici vremena prodje kroz površinu
normalnu na pravac prenošenja energije? Odgovor na ovo pitanje je nega-
tivan. Razlog za to leži u nejednoznačnosti Pointingovog vektora. Naime
izraz
~p + rotΛ,
S ~

gde je Λ~ proizvoljno vektorsko polje, je podjednako dobar kao i sam S ~p , jer

je divrot = 0. I jedan i drugi daju isti fluks kroz zatvorenu površinu i istu di-
vergenciju. Pointingov vektor nije opservabilna veličina. Fizički smisao ima
fluks Pointingovog vektora kroz zatvorenu površinu, on je jednak negativnoj
promeni energije (mehaničke i elektromagnetne) u oblasti obuhvaćenoj tom
površinom.
Neka je elektrostatičko polje pločasog kondenzatora postavljeno ortogo-
nalno na magnetostatičko polje permanentnog magneta. Pointingov vektor
~p = 1 E
S ~ ~
µ0 × B je različit od nule iako nema nikakvog strujanja energije; polja
su statička. Medjutim, fluks Pointingovog vektora kroz ma koju zatvorenu
površinu u ovoj oblasti je jednak nuli.

32
 Primenimo Pointingovu teoremu za dugačak provodnik pouprečnika a
koji je vezan na izvor EMS. Uzmimo za površinu S površinu provodnika.
Tada je
E~ = E~ez = U ~ez , B
~ = µ0 I ~eϕ
l 2π r
pa je
~p = 1 E
S ~ ×B ~ = − EI ~eρ .
µ0 2πa
Fluks Pointingovog vektora je
I
~p · dS
S ~ = −ElI = −U I = −RI 2
S

Pointingova teorema ima oblik

Z
~ = RI 2 = U I .
d3~r~j · E

Poslednji izraz je Džulov zakon. Pointigov vektor je usmeren ka osi simetrije

provodnika. Da li energija od izvora u provodnik dolazi ne kroz žice već iz
okolnog prostora? U mnogim knjigama ćete naći pozitivan odgovor na ovo
pitanje. Nije lako dati pravi odgovor jer je situacija krajnje zbunjujuća. Ono
što sigurno možemo reći je kolika je energija koja prodje kroz cilindariňu
površ jedinične dužine oko provodnika. Pitanje je da li možemo izmeriti
Pointingov vektor.
Pogledajmo izraz za jačinu struje
Z
I = ~j · dS ~ . (7.145)
S

Da li je odnos fluksa I i njegove gustine ~j isti kao kod Pointingovog vektora

i njegovig fluksa? Ne, jer je moguće izbrojati čestice koje u jedinici vre-
mena prodju kroz površinu. Vektor gustine struje je vezan za tok čestica.
Pointingov vektor je vezan za tok energije.
Navedimo još jedan slučaj. Energija elektrostatičkog polja u vakuumu u
nekoj oblasti V je Z
²0 ~ 2
W = d3~r E . (7.146)
V 2
Kasnije ćemo videti da se ovaj izraz može zapisati i u obliku
Z
1
W = d3~rρφ . (7.147)
2

33
U zadnjem izrazu integrali se po oblasti prostora gde su prisutna naelek-
trisanja. Gustina energije elektrostatičkog polja je ²0 E ~ 2 /2 a ne ρφ/2 . Niko
ne čita gustinu energije iz izraza (7.147), već iz (7.146).
Ako bi granična površina obuhvatala i izvor EMS tada bi Pointingova
teorema bila
Z I
dWem 3 ~ ~ ~p · dS~
+ d ~rj · E = − S
dt S
Z ~2 Z 3 I
dWem 3 j ~ ~ 0 ~p · dS~ .
+ d ~r − d ~rj · E = − S (7.148)
dt σ S

Koristili smo
~ +E
~j = σ(E ~ 0) ,

gde je E~ 0 neelektromagnetno polje. Takodje smo uzeli da je provodnik

izotropan. Izraz Z
~0
d3~r~j · E

je snaga izvora EMS. Iz izraza (7.148) sledi

Z ~j 2 Z 3
~0 ,
d ~r = d ~r~j · E
3
σ

tj. Džulova snaga je jednaka snazi izvora (zanemarili smo unutrašnji otpor).
Bez obzira na probleme interpretacije Pointingovog vektora Pointingova
teorema radi savršeno. To je ono što nam i treba. U svim merenjima mi
merimo energiju u oblasti prostora koju zauzima detektor.

8 Teorema impulsa
Razmatrajmo sistem naelektrisanih čestica u vakuumu. Promena mehaničkog
impulsa čestica jednaka je
Z
d ³X ~ + ~j × B).
~
p~α ) = d3 r(ρE (8.149)
dt α V

Iz (2.45) i (2.48) možemo izraziti zapreminsku gustinu naelektrisanja odnosno

struje i dobijene izraze zameniti u (8.149)
Z
d ³X ~ ~ + ( 1 rotB
~
~ − ²0 ∂ E ) × B]
~
p~α ) = d3~r[²0 Ediv E
dt α µ0 ∂t

34
 Z h ~i
= ~
d3~r ²0 Ediv ~ + 1 rotB
E ~ ×B ~ − ²0 ∂ (E
~ × B) ~ × ∂B
~ + ²0 E
µ0 ∂t ∂t
ZV h
= ~
d3~r ²0 Ediv ~ − ²0 E
E ~ × rotE
~
V
1 ~ i
+ ~− 1B
BdivB ~ − ²0 ∂ (E
~ × rotB ~ × B)
~ .
µ0 µ0 ∂t
Lako se vidi da je
~
(Ediv ~ −E
E ~ × rotE)
~ i = Ei ∂j Ej − ²ijk ²klm Ej ∂l Em
= Ei ∂j Ej − (δij δjm − δim δjl )Ej ∂l Em
= Ei ∂j Ej − Ej ∂i Ej + Ej ∂j Ei
1
= ∂j (Ei Ej ) − ∂i (Ej Ej )
2
1 ~2
= ∂j (Ei Ej ) − ∂i (E ). (8.150)
2
Analogan identitet važi za treći i četvrti član pa je
Z
d ³X ´ ³ 1 1 ~2 1 ~2 ´
p~α = d3~r∂j ²0 Ei Ej + Bi Bj − (²0 E + B )δij
dt α i V µ0 2 µ0
Z
d ~ × B)~ i
− ²0 d3~r(E
dt V
Z Z
3 d ~ × B)
~ i,
= d ρ∂j Tij − ² d3~r(E
V dt V

gde smo uveli Maksvelov tenzor napona

1 1 ~2 1 ~2
Tij = ²0 Ei Ej + Bi Bj − (²0 E + B )δij (8.151)
µ0 2 µ0

koji se može prepisati u obliku5

T̂ = ²0 |E ~ + 1 |B
~ >< E| ~ >< B|
~ − wI . (8.152)
µ0
5 ~ >< B|
Dijada |A ~ na vektore deluje prema

~ >< B|)|
(|A ~ C ~ >= |A
~ >< B|
~ C~ >

~ A
< C|(| ~ >< B|)
~ =< C|
~ A~ > |B
~ >

35
w je zapreminska gustina energije EMP. Primenom Gausove teoreme za
tenzore Z I
3
d ~r∂j Tij = Tij dSj
S=∂V
zapreminski integral (8.151) se može transformisati u površinski pa teorema
impulsa za sistem polja i naelektrisanih čestica postaje
Z i I
d hX 3 ~ ~ ~ .
p~α + ²0 d ~r(E × B) = T̂ dS (8.153)
dt α S

Iz njePvidimo da se ukupan impuls sistema koji je zbir mehaničkog impulsa

P~ = α p~α i impulsa elektromagnetnog polja
Z Z
~
G= 3
~g d ~r = ²0 ~ × B)
d3~r(E ~
V V

menja zato što impuls ”curi” kroz graničnu površ. U slučaju potpunog polja
površinski integral je nula pa je ukupan impuls sistema očuvan. Prethodno
razmatranje se odnosili na sistem naelektrisanih čestica u vakuumu. U
slučaju nepokrertne lineatne i izotropne sredine
~ = ²0 ²r (~r)E,
D ~ B~ = µ0 µr (~r)H
~

kod koje relativnna dielektrična i magnetna propustljivost ne zavise od tem-

perature sličnom analizom se može dobiti
Z i 1Z I
d hX 3 ~ ~ 3 ~ 2 ~ 2 ~ ,
p~α + d ~r(D × B) − d ~r(²0 E ∇²r + µH ∇µr ) = T̂ dS
dt α 2 S
(8.154)
gde je sada Maksvelov tenzor napona dat sa

~ >< D|
T̂ = |E ~ + |B ~ − 1 (E
~ >< H| ~ ·D
~ +H
~ · B)I
~ . (8.155)
2
U (8.154) suma po mehaničkom impulsu ide po slobodnim i externim naelek-
trisanjima, drugi član potiče od sile koja deluje na vezana naelektrisanja.
Izraz Z
~
G = d3~r(D ~ × B)
~

je impuls polja mada ne ulazeći u analizu prihvatljiviji izraz za impuls polja

je Z
~ 1 ~ × H)d
~ 3~r .
G= 2 (E
c V

36
PRIMER1 Odrediti silu po jedinici površine koja deluje na provodnik na
kome je zadata raspodela površinskog naelektrisanja.
~ = E~n = σ ~n gde je ~n ort spoljašnje normale prod-
Električno polje je E ²0
nika. Kako je polje statička to iz (8.153) sledi
I I
1 1
F~ = (²0 E 2~n − ²0 E 2~n)dS = ²0 E 2~ndS
S 2 2

pa je sila po jedinici površine

dF~ 1
f~ = = ²0 E 2~n = ωe~n .
dS 2
PRIMER2 Naći silu po jedinici površine koja deluje na graničnoj površini
izmedju dva dielektrika propustljivosti ²1 i ²2 .
Sila koja deluje na tanak sloj sa slike je

dF~ = (T (1) + T (2) )dS

~

gde je
~ = −(D1n E
T (1) dS ~ 1 − 1 ²0 ²1 E
~ 2~n)dS ,
1
2

T (2) dS ~ 2 − 1 ²0 ²2 E
~ = D2n E ~ 22~n)dS ,
2
pa je
dF~ = (D2n E ~ 1 − 1 (E
~ 2 − D1n E ~2 · D
~2 −E
~1 · D
~ 1 )dS .
2
Ako bi ova dva dielektrika bila izmedju obloga kondenzatora koji je na stal-
nom napanu V i kod koga je rastojanje izmedju ploča d sila bi bila
1 ³ V ´2
dF~ = ²0 (²1 − ²2 )~ndS .
2 d

9 Relativistička elektrodinamika
9.1 Lorencove transformacije
Brzina svetlosti c = 3 · 108 m
s je ista za sve inercijane posmatrače. Iz ovoga
sledi da je veličina
ds2 = c2 dt2 − d~r2

37
takodje invarijanta, tj.
c2 dt02 − d~r 02 = c2 dt2 − d~r2 .
Vektori u prostoru Minkovskog su
   
x0 ct
 x  x
1  
~x = xµ e~µ =  
 x2  =  y  ,
x3 z
gde su xµ kontravarijantne komponente vektora ~x u bazi
       
1 0 0 0
0 1 0 0
~e0 =        
 0  , ~e1 =  0  , ~e2 =  1  , ~e3 =  0  .
0 0 0 1
Metrika prostora Minkovskog je
 
1 0 0 0
 0 −1 0 0 
gµν =  
 0 0 −1 0  .
0 0 0 −1
Kvadrat dužine četvorovektora x je
x2 = xT gx = gµν xµ xν = c2 t2 − ~x2 ,
tj. s2 . Lorencove transformacije su one linearne transformacije koordinata
x0 = Λx, gde je Λ realna 4 × 4 matrica, koje ne menjaju kvadrat dužine
četvorovektora, tj. za koje važi x02 = x2 . Prethodni uslov daje
x0T gx0 = xT gx
xT ΛT gΛx = xT gx ,
odakle sledi
ΛT gΛ = g . (9.156)
Prethodna matrična jednačina sadrži deset uslova na matricu Λ pa su Loren-
cove transformacije odredjene sa 16 − 10 = 6 nezavisnih parametara. Loren-
cova grupa je šestoparametarska. Bust duž x−ose (prelazak iz sistema S u
sistem S 0 koji se kreće konstantnom brzinom v duž x−ose) dat je sa
t − v2 x x − vt
t0 = q c , x0 = q , y 0 = y, z 0 = z (9.157)
2 2
1 − vc2 1 − vc2

38
ili u matričnom obliku
 00    0 
x γ −βγ 0 0 x
 x01   −βγ γ 0 0  x1 
     ,
 x02  =  0 0 1 0   x2 
x03 0 0 0 1 x3
gde su uvedene sledeće oznake
v 1
β= , γ=p .
c 1 − β2

Uvodeći tanh ϕ = β matrica busta duž x−ose ima oblik6

 
chϕ −shϕ1 0 0
 −shϕ shϕ1 0 0 
Λµν = 
 0
 .
0 1 0
0 0 0 1
Lako se vidi da matrica busta duž x− ose zadovoljava uslov (9.156) tj. ona
je Lorencova transformacija. Rotacija za ugao θ oko z−ose
 
1 0 0 0
 0 cos θ sin θ 0 
Λ(θ) = 
 0 − sin θ cos θ 0 


0 0 0 1

je takodje Lorencova transformacija. Šest nezavisnih Lorencovih transfor-

macija su tri busta i tri rotacije.
Lorencove transformacije7 čine grupu:
1. Ako su Λ1 i Λ2 Lorencove transformacije onda je i Λ1 Λ2 Lorencova
transformacija jer

(Λ1 Λ2 )T g(Λ1 Λ2 ) = ΛT2 (ΛT1 gΛ1 )Λ2 = ΛT2 gΛ2 = g .

2. Jedinični element je jedinična matrica.

3. Množenje matrica je asocijativno.
4. Iz (9.156) sledi da je inverzni element Λ−1 = g −1 ΛT g. U komponent-
noj notaciji prethodni rezultat je

(Λ−1 )µ ν = (g −1 ΛT g)µν = g µρ Λσ ρ gσν = Λν µ .

6
µ je indeks vrste a ν kolone.
7
Mnogi detalji o Lorencovoj grupi dati su u prvoj glavi knjige V. Radovanović Problem
book in Quantum Field Theory, Springer, Berlin,2006

39
Iz prethodnog ne sledi ΛT = Λ−1 , to bi bilo u kointradikciji sa (9.156).
Transponovana matrica je

ΛT = gΛ−1 g −1 ,

odnosno

(ΛT )µρ = (gΛ−1 g −1 )µρ = gµν (Λ−1 )νσ g σρ = (Λ−1 )µρ .

Indeksi matrice Λ su Λµν , inverzne matrice (Λ−1 )µν a transponovane (ΛT )µρ .
Kovarijantne komponente vektora su definisane sa
   0 
x0 x
 x1   −x1 
xµ = gµν xν =   
 x2  =  −x2  .


x3 −x3

Ispitajmo kako se xµ transformiše pri Lorencovim transformacijama:

x0µ = gµν x0ν = gµν Λνρ xρ

= gµν Λνρ g ρσ xσ = (gΛg −1 )µσ xσ
= (ΛT −1 )µσ xσ = (Λ−1 )σµ xσ
= Λµσ xσ . (9.158)

Zaključak:

x0µ = Λµν xν
x0µ = (Λ−1 )νµ xν = Λµν xν .

Parcijalni izvodi po xµ su
∂ ³1 ∂ ´
= , ∇ . (9.159)
∂xµ c ∂t
Ispitajmo njegov zakon transformacije:

∂ ∂x0ν ∂ ∂
µ
= µ 0ν
= Λνµ 0µ . (9.160)
∂x ∂x ∂x ∂x
Množeći prethodni izraz sa (Λ−1 )µσ dobijamo

∂ ∂
= (Λ−1 )µσ µ .
∂x0σ ∂x

40
Dakle, izvod po kontravarijantnoj komponenti vektora transformiše se kao
kovarijantna komponenta četvorovektora pa ćemo koristiti notaciju
∂
∂µ = .
∂xµ
Slično ³1 ∂ ´
∂
∂µ = = , −∇
∂xµ c ∂t
su komponente kontravarijantnog vektora.
Dalamberov operator (Dalamberijan) je definisan sa
1 ∂2
¤ = g µν ∂µ ∂ν = −4 .
c2 ∂ 2 t
Ovaj operator je skalar tj.
¤0 = ¤ .

9.2 Četvorovektor gustine struje i potencijala

Eksperimentalna je činjenica da svi inercijalni posmatrači mere isto naelek-
trisanje:
dq = dq 0
ρdV = ρ0 dV 0 .
Sa druge strane je
¯ ∂x0 ¯
¯ ¯ 4
d4 x0 = ¯ ¯d x = |detΛ|d4 x = d4 x ,
∂x
jer je detΛ = ±1. Definišimo veličinu
dxµ
j µ (t, ~x) = ρ(t, ~x)
. (9.161)
dt
Ispitajmo kako se ona transformiše u odnosu na Lorencove transformacije:
dx0µ
j 0µ (t0 , ~x0 ) = ρ0 (t0 , ~x0 )
dt0
ρ(t, ~x)d x µ dxν
3
= Λν 0
d3 ~x0 dt
d3 ~x
= ρ(t, ~x) 3 0 0 Λµν dxν
d ~x dt
dxν
= Λµν ρ(t, ~x)
dt
= Λµν j ν . (9.162)

41
Dakle j µ su komponente jednog četvorovektora. Ovo je tzv. četvorovektor
gustine struje. Njegove komponente su

j µ = (cρ, ~j = ρ~v ) .

Primer: Naelektrisanje q se kreće ravnomerno sa brzinom ~v = v~ex . U

sistemu reference vezanom za ovo naelektrisanje vektor gustine struje je

j 0µ = (cqδ (3) (~r 0 ), ~j 0 = 0)

Primenom Lorencovih transformacija pokazati da je u laboratorijskom sis-

temu
j µ = (cqδ (3) (~r − ~v t), ~j = q~v δ (3) (~r − ~v t)) .

Jednačine za elektromagnetne potencijale u Lorencovoj kalibraciji su

³ϕ´ 1 ∂2 ³ ϕ ´ ϕ
4 − 2 2 = −µ0 cρ ⇒ ¤ = −µ0 cρ
c c ∂t c c
2 ~
~ − 1 ∂ A = −µ0~j ⇒ ¤A
4A ~ = −µ0~j .
c2 ∂t2
(9.163)

Uvodeći
ϕ ~
Aµ = ( , A)
c
prethodne jednačine se mogu zapisati u formi

¤Aµ = j µ .

Kako je Dalamberov operator skalar, a j µ četvorovektor onda je Aµ takodje

četvorovektor, tzv. četvorovektor potencijala.
• Lorencov kalibracioni uslov
1 ∂ϕ ~=0
+ divA
c2 ∂t
zapisan u kovarijantnoj formi je ∂µ Aµ = 0. On dakle ima isti oblik u svim
inercijalnim sistemima, dakle Lorencov kalibracioni uslov je kovarijantan.
• Gauge transformacija elektromagnetnog potencijala
∂Λ
ϕ →ϕ+
∂t
~
A ~
→ A − ∇Λ

42
su
Aµ → Aµ + ∂µ Λ .
•Jednačina kontinuiteta je kovarijantna
∂µ j µ = 0 .

9.3 Zakon transformacije jačina polja

~ se tramsformiše kao
Kao što smo videli četvoropotencijal Aµ = (ϕ/c, A)
četvorovektor pri Lorencovim transformacijama
A0µ (x0 = Λx) = Λµν Aν (x) ,
što u slučaju busta duž x− ose postaje
 0    
ϕ /c γ −βγ 0 0 ϕ/c
 A0x   −βγ γ 0  
0   Ax 
 =  ,
 A0y   0 0 1 0   Ay 
A0z 0 0 0 1 Az
odnosno
ϕ − vAx Ax − v2 ϕ
ϕ0 = q , A0x = q c , A0y = Ay , A0z = Az . (9.164)
v2 v2
1 − c2 1 − c2
Ispitajmo sada kako se transformiše x− komponenta električnog polja:
∂A0 ∂ϕ0
Ex0 = − 0x −
∂t ∂x0
³ ∂t ∂ ∂x ∂ ∂y ∂ ∂z ∂ ´ Ax − cv2 ϕ
= − + + + q
∂t0 ∂t ∂t0 ∂x ∂t0 ∂y ∂t0 ∂z 1− v
2
c2
³ ∂t ∂ ∂x ∂ ∂y ∂ ∂z ∂ ´ ϕ − vAx
− + + + q
∂x0 ∂t ∂x0 ∂x ∂x0 ∂y ∂x0 ∂z 1− v
2
c2
= ...
∂Ax ∂ϕ
= − − = Ex
∂t ∂x
Slično se dobija
Ey − vBz Ez + vBy
Ey0 = q , Ez0 = q ,
2 2
1 − vc2 1 − vc2
By + v2 Ez Bz − v2 Ey
Bx0 = Bx , By0 = q c , Bz0 = q c . (9.165)
v2 v2
1 − c2 1 − c2

43
Prethodne formule se mogu generalisati za slučaj proizvoljnog boosta gde se
sistem S 0 kreće brzinom ~v :
~ ⊥ + ~v × B~
~0 = E
E ~ k, ~ 0 = Eq
E ,
k ⊥ 2
1 − vc2
~ ⊥ − 12 ~v × E
B ~
~0 = B
B ~ k, ~0 =
B q c (9.166)
k ⊥ 2
1 − vc2

Za male brzine važi

~0 = E
E ~ + ~v × B
~

B ~ − 1 ~v × E
~0 = B ~ ≈B
~
c2

9.4 Elektromagnetno polje naelektrisanja u uniformnom kre-

tanju
Neka se naelektrisanje q kreće konstantnom brzinom duž x− ose. Odredimo
~ iB
E ~ u laboratorijskom sistemu S. U sistemu S 0 vezanom za naelektrisanje
postoji samo elektrostatičko polje; potencijali su
1 q ~0 = 0 .
ϕ0 = , A (9.167)
4π²0 r0
Potencijali u laboratorijskom sistemu su
    0 
ϕ/c γ βγ 0 0 ϕ /c
 Ax   βγ γ 0 0   A0x 
     .
 Ay  =  0 0 1 0   A0y 
Az 0 0 0 1 A0z

Odavde je skalarni potencijal

ϕ0 + vA0x
ϕ = q
2
1 − vc2
1 q
= q
4π²0 (x − vt)2 + (1 − v2
)(y 2 + z2)
c2
1 q
= (9.168)
4π²0 R∗

44
dok su komponente vektorskog potencijala
v 1 v q
Ax = 2
ϕ= , Ay = Az = 0 . (9.169)
c 4π²0 c2 R∗
Koristeći izraze za skalarni i vektorski potencijal lako se nalazi jačina elek-
tričnog polja
~
~ = − ∂ A − ∇ϕ
E
∂t
2
q 1 − vc2 ~
= R, (9.170)
4π²0 (R∗ )3
~ relativan radijus vektor u sistemu S izmedju tačke u kojoj se nalazi
gde je R
~ = (x − vt, y, z). Lako
naelektrisanje i tačke u kojoj se odredjuje polje, tj. R
se vidi da je
x − vt = R cos θ
p
y 2 + z 2 = R sin θ . (9.171)
Ugao θ je ugao izmedju vektora ~r i ~ex u sistemu S. Lako se vidi da je
v2 ~
q 1− R
~ =
E c2
´3/2 R3 . (9.172)
4π²0 ³ v2
1− c2
sin2 θ

Magnetna indukcija se nalazi analogno

~ = 1 ~v × E
B ~ . (9.173)
c2
Jačina električnog polja ima minimum za θ = 0, π a maksimum za θ =
π/2. Lako se vidi da za male brzine, v ¿ c (nerelativistička aproksomacija)
jačina električnog polja je
~
~ = q R ,
E (9.174)
4π²0 R3
a magnetna indukcija
~
~ = µ0 q~v × R .
B (9.175)
4π R3
Ovaj izraz direktno daje izraz za magnetnu indukciju stacionarne struje
(2.36). U ultrareletivističkoj aproksimaciji (v ≈ c)
2
q 1 − vc2 R~
~ =
E . (9.176)
4π²0 cos3 θ R3
Ovo polje je skoncentrisano u transverzalnom pravcu.

45
9.5 Naelektrisana čestica u elektromagnetnom polju
Sa kursa Teorijske mehanike je poznato da je za sisteme sa potencijalnim
silama i idealnom holonomnim vezama Lagranžijan dat sa

L = L(q1 , . . . qn , q̇1 . . . q̇n ) = T − U ,

gde je n broj stepeni slobode sistema, dok su T i U kinetička, odnosno

potencijalna energija sistema. Dejstvo je
Z tf
S[qi ] = L(qi , q̇i , t)dt . (9.177)
ti

Prava trajektorija sistema je ona za koju je dejstvo stacionarno, tj.

δS = 0 . (9.178)

Ovo je Hamiltonov princip. Lako se može pokazati da je prava trajektorija

odredjena sa Lagranževim jednačinama kretanja
d ³ ∂L ´ ∂L
− =0. (9.179)
dt ∂ q̇i ∂qi
Razmatraćemo kretanje naelektrisane čestice u zadatom elektromagnet-
nom polju Am = Aµ (x). Dejstvo je
Z
S = (−mcds − qAµ dxµ ) + Sf . (9.180)

Prvi član je dejstvo za slobodnu relativističku česticu, dok drugi predstavlja

interakciju sa elektromagnetnim poljem. Kako je polje zadato treći član, de-
jstvo slobodnog polja, nas ne interesuje. Dejstvo (9.180) je skalar u odnosu
na Lorencove transformacije. Česticu opisujemo sa trajektorijom xµ = xµ (τ )
u prostoru Minkovskog, a elektromagnetno polje potencijalom Aµ (x). Inter-
val izmedju infinitezimalno bliskih tačaka tačaka xµ i xµ + dxµ je
r
v2
ds = cdτ = c 1 − 2 dt . (9.181)
c
Kako je
~ · ~v )dt
Aµ dxµ = (ϕ − A
to imamo Z r
tf ³ v2 ´
S= dt − mc 2
1− − qϕ + q ~ · ~v .
A (9.182)
ti c2

46
Izraz u zagradi je očigledno Lagranžijan
r
2 v2 ~ · ~v
L = −mc 1 − 2 − qϕ + q A (9.183)
c
i on nije skalar. Generalisani impuls je
∂L m~v
P~ = =q ~ = p~ + q A
+ qA ~, (9.184)
∂~v 1− v2
c2

gde je p~ vektor impulsa slobodne relativističke čestice. Hamiltonijan je

H = ~v · P~ − L
mc2
= q + qϕ
2
1 − vc2
q
= m2 c4 + c2 (P~ − q A)
~ 2 + qϕ . (9.185)

U poslednjem koraku smo eliminisali brzine preko impulsa jer je Hamiltoni-

jan funkcija koordinata i impulsa. U nerelativističkom limesu Hamiltonijan
postaje
(P~ − q A)
~ 2
H= + qϕ
2m
tako da Šredingerova jednačina za česticu u elektromagnetnom polju je

∂ψ h (−i∇ − q A)
~ 2 i
i = + qϕ ψ .
∂t 2m
Odredimo jednačine kretanja čestice. Iz (9.183) sledi
∂L ¯
¯ ~
= ∇L¯ = −q∇ϕ + q∇(~v · A)
∂~r ~v
= −q∇ϕ + q(~v × rotA ~ + (~v · ∇)A)
~

i
∂L ~
= p~ + q A (9.186)
∂~v
sledi da jednačina kretanja

d ³ ∂L ´ ∂L
− =0
dt ∂~v ∂~r
(9.187)

47
je
d ~ = −q∇ϕ + q~v × B
~ + q(~v · ∇)A
~
(~
p + q A) (9.188)
dt
Kako je
~
dA ~
∂A
= ~
+ (~v · ∇)A (9.189)
dt ∂t
to iz (9.188) sledi
d~p ~ + ~v × B)
~ .
= q(E (9.190)
dt
Lako se može pokazati da je

d ³ mc2 ´
q = ~v · F~ = q~v · E
~ . (9.191)
dt 1− v2
c2

9.6 Manifestno kovarijantno izvodjenje jednačina kretanja

Interval ds izmedju tačaka xµ i xµ + dxµ je
p
ds = gµν dxµ dxν
r
dxµ dxν
= gµν δτ (9.192)
dτ dτ
pa dejstvo (9.180) postaje
Zh rτ2
dxµ dxν dxµ i
S = − mc gµν + qAµ dτ
τ1 dτ dτ dτ
Z τ2 h i
p
= − mc gµν uµ uν + qAµ uµ dτ ,
τ1

gde smo uveli četvorobrzinu uµ . Izraz

p
L̃(xµ (τ ), uµ (τ )) = −mc gµν uµ uν − qAµ uµ (9.193)

je Lagranžijan, samo za razliku od (9.183) ovaj je Lorencov skalar jer je

za razliku od laboratorijskog sopstveno vreme skalar. Jednačine kretanja
čestice
d ³ ∂ L̃ ´ ∂ L̃
− α =0 (9.194)
dτ ∂uα ∂x

48
dobijene iz ovog Lagranžijana su manifestno kovarijantne. Zamenom

∂ L̃ mc
= −√ uα − qAα
∂uα gµν uµ uν
= −muα − qAα
∂ L̃ ∂Aµ
= −q α uµ
∂xα ∂x
u jednačine kretanja dobijamo
duα ³ ∂A ∂Aα ´ µ
µ
m =q − u (9.195)
dτ ∂xα ∂xµ
što se može prepisati u obliku
duα
m = qFαµ uµ , (9.196)
dτ
gde je
∂Aν ∂Aµ
Fµν = − (9.197)
∂xµ ∂xν
tzv. tenzor jačine polja. Uvodjenjem impusla čestice
³ dt d~x ´ ³ ε ´
pµ = mum = mc , m = , p~
dτ dτ c
jednačine kretanja (9.196) postaju

dpµ
= qF µν uν (9.198)
dτ
F µν je dva puta kontravarijantni tenzor jer se pri Lorencovim transfor-
macijama transformiše kao

F 0µν (x0 = Λx) = Λµρ Λνσ F ρσ (x) , (9.199)

gde je x0 = Λx. Prethodno transformaciono pravilo može biti zapisano u

matričnom obliku
F 0 = ΛF ΛT . (9.200)
Zadatak: Primenom zakona transformacije tenzora jačine polja izvesti za-
kone transformacije polja (9.166).

49
 Iz definicije tenzora jačine polja je jasno da je on antisimetričan, Fµν =
−Fνµ . Potražimo F0i

F0i = ∂0 Ai − ∂i A0
1 ∂Ai 1 ∂ϕ
= − −
c ∂t c ∂xi
E i
= . (9.201)
c
Slično je i

F12 = ∂1 A2 − ∂2 A1
∂A2 ∂A1
= −
∂x1 ∂x2
∂Ax ∂Ay
= −
∂y ∂x
= −Bz . (9.202)

Preostale komponente se slično nalaze pa je

 Ex Ey Ez 
0 c c c
 − Ex 0 −B z By 
Fµν =  − Ey
c  . (9.203)
c Bz 0 −Bx 
− Ecz −By Bx 0

Potražimo sada µ = 0 jednačinu (9.198):

dp0
= qF 0i ui
dτ
³ E i ´³ dxi ´
= q − − (9.204)
c dτ
odnosno
dε ~ · ~v .
= qE (9.205)
dt
Za µ = 1 imamo

dp1 ³ ´
= q F 10 u0 + F 12 u2 + F 13 u3
dτ
³ dt dx2 dx3 ´
= q Ex + Bz − By
³ dτ dτ ´ dτ
= q Ex + vy Bz − vz By . (9.206)

50
Lako se zaključuje da za µ = i = 1, 2, 3 imamo

d~
p ~ + ~v × B)
~ .
= q(E (9.207)
dt
Dakle, jednačine kretanja (9.205), (9.207) su kovarijantne, tj. važe u svim
inercijalnim sistemima reference. Njihova kovarijantnost je očigledna iz ob-
lika (9.198).

9.7 Kovarijantnost Maksvelovih jednačina

U predhodnoj lekciji rekli smo da je interakcija naelektrisanja q sa elektro-
magnetnim poljem opisana interakcionim članom u dejstvu
Z
Sint = −q Aµ (x)dxµ .

Očigledno je da u slučaju sistema od N naelektrisanih čestica ovaj član

postaje
XN Z
Sint = − qa Aµ dxµa , (9.208)
a=1

što se može transformisati

X Z ³ dxi ´
Sint = − qa cA0 (xa ) + Ai (xa ) a dt
dt
Za Z ³X X ´
= − dt d3~r qa δ (3) (~r − ~ra (t))cA0 (~r, t) + qa v i Ai (~r, t)δ (3) (~r − ~ra (t))
a a
Z ³ ´
1
= − d4 x cρ(~r, t)A0 (~r, t) + j i (~r, t)Ai (~r, t)
c
Z
1
= − d4 xj µ Aµ . (9.209)
c

Član koji opisuje interakciju ima oblik: gustina struje puta potencijal.
Dejstvo za sistem čestica i elektromagnetno polje ima oblik

S = Sc + Sint + Sp . (9.210)

Poslednji član u dejstvu, Sp je dejstvo elektromagnetnog polja. Dato je sa

Z
1
Sp = − d4 xFµν F µν . (9.211)
4µ0 c

51
Ono je Lorencov skalar (da bi jednačine kretanja bile kovarijantne) i bi-
linearno je po potencijalima. Bilinearno dejstvo daje linearne jednačine
kretanja (linearnost=princip superpozicije).
U opštem slučaju dejstvo je oblika
Z Z tf
4
S= d xL = dtL
Ω ti

gde je Lagranžijan Z
L= d3 L .

Veličina L je gustina Lagranžijana.

Neka je
φr = φr (x) ≡ φr,~x (t) (9.212)
skup polja. Indeks r prebrojava polja. Iz predhodnog izraza vidimo da je
polje sistem sa beskonačno puno stepeni slobode. Gustina Lagranžijana je
funkcija polja i izvoda polja8

L = L(φr (x), ∂µ φr (x)) . (9.213)

Jednačine kretanja za polja se dobijaju iz Hamiltonovog principa. Pri vari-

jaciji polja
φr (x) → φ0r (x) = φr (x) + δφr (x) (9.214)
infinitezimalna promena dejtva (tj. varijacija dejstva) je
Z ³ ´
δS = d4 x L(φ0r (x), ∂µ φ0r (x)) − L(φr (x), ∂µ φr (x))
Z ³ ∂L ´
∂L
= d4 x δφr + δ(∂µ φr )
∂φr ∂(∂µ φr )
ZΩ ³ ∂L ∂ ³ ∂L ´ ³ ∂L ´ ´
= d4 x δφr + µ δφr − ∂µ δφr
Ω ∂φr ∂x ∂(∂µ φr ) ∂(∂µ φr )
Z ³ ∂L ³ ∂L ´´ I
4 ∂L
= d x − ∂µ δφr + δφr dΣµ
∂φr ∂(∂µ φr ) ∂Ω ∂(∂µ φr )
ZΩ ³ ∂L ³ ∂L ´´
= d4 x − ∂µ δφr , (9.215)
Ω ∂φr ∂(∂µ φr )
8
Za sisteme sa konačno mnogo stepeni slobode Lagranžijan je funkcija generalisanih
koordinata i brzina.

52
Površinski integral je nula jer je varijacija polja na granici oblasti integracije
nula. Iz Hamiltonovog principa δS = 0 slede Ojler-Lagranževe jednačine
kretanja
∂L ³ ∂L ´
− ∂µ =0. (9.216)
∂φr ∂(∂µ φr )
Prepišimo još jednom dejstvo (9.210)
X Z Z Z
1 1
S=− ma c dsa − d4 xj µ Aµ − d4 xFµν F µν . (9.217)
a
c 4µ0 c

Jednačine kretanja za potencijale EMP su

³ ∂L ´ ∂L
∂α − =0. (9.218)
∂(∂α Aβ ) ∂Aβ
Da bi sastavili jednačine kretanja za potencijale, moramo prvo odrediti
∂L 1
= − jβ (9.219)
∂Aβ c
i
∂L 1 ∂Fµν
= − F µν
∂(∂α Aβ ) 2µ0 c ∂(∂α Aβ )
1
= − F µν (δµα δνβ − δµβ δνα )
2µ0 c
1
= − (F αβ − F βα )
2µ0 c
1 αβ
= − F .
µ0 c
Jednačine kretanja su
∂α F αβ = µ0 j β . (9.220)
Dobili smo četiri jednačine. Za β = 0 imamo

∂α F α0 = µ0 j 0
1
∂i E i = µ0 cρ
c
divE ~ = ρ . (9.221)
²0
Ovo je prva Maksvelova jednačina. Za β = 1 imamo

∂0 F 01 + ∂2 F 21 + ∂3 F 31 = µ0 j 1 (9.222)

53
odnosno
~ x = µ0 jx + 1 ∂Ex
(rotB) , (9.223)
c2 ∂t
što je x komponenta četvrte Maksvelove jednačine. Jasno je da β = 2, 3
su y odnosno z komponenta iste jednačine. Dakle, (9.220) su Maksvelove
jednačine sa izvorima; dobili smo ih variranjem dejstva.
Iz definicije tenzora jačine polja sledi

∂µ Fρσ + ∂ρ Fσµ + ∂σ Fµρ = 0 , (9.224)

što se lako proverava:

∂µ (∂ρ Aσ − ∂σ Aρ ) + ∂ρ (∂σ Aµ − ∂µ Aσ ) + ∂σ (∂ρ Aµ − ∂µ Aσ ) = 0 . (9.225)

Iz predhodnog identiteta slede druga i treća Maksvelova jednačina. Npr.

∂1 F23 + ∂2 F31 + ∂3 F12 = 0 (9.226)

je
~ =0.
divB (9.227)
Dakle, bezizvorne jednačine se ne dobijaju variranjem dejstva (9.217). One
su kinematički uslovi.
Uvrštavanjem izraza za jačinu polja u (9.220) dobijamo

∂µ (∂ µ Aν − ∂ ν Aµ ) = µ0 j ν (9.228)

odnosno
¤Aν − ∂ ν ∂µ Aµ = µ0 j ν (9.229)
što se u Lorencovoj kalibraciji svodi na

¤Aν = µ0 j ν . (9.230)

Videli smo da je veličina Fµν F µν invarijanta. Lako se vidi da je

1 ~ 1 ~
I1 = Fµν F µν = B 2
− E 2
.
2 c2
Definisaćemo još jednu invarijantu elektromagnetnog polja
c ~ ·B
~ .
I2 = − ²µνρσ Fµν Fρσ = −E
8
~ na Lorencove
Nikako ne propustite da ovo pokažete. Iz invarijantnosti E · B
transformacije sledi da ako su električno i magnetno polje ortogonalni u
jednom sistemu onda su oni orrtogonalni u svim sistemima.

54
9.8 Invarijantnost Maksvelovih jednačina na prostornu i vre-
mensku inverziju
Prostorna inverzija je definisana sa

t → t0 = t, ~r → ~r 0 = −~r . (9.231)

Matrica ove transformacije je

 
1 0 0 0
 0 −1 0 0 
Λµν = 
 0 0 −1 0  .
0 0 0 −1

Ona je Lorencova transformacija jer zadovoljava uslov ΛT gΛ = g. Ova

transformacija nije povezana neprekidnom transformacijom sa jedinicom.
Pri prostornoj inverziji brzina i ubrzanje menjaju znak
d~r d~r 0 d~r
~v = → ~v 0 = =− = −~v . (9.232)
dt dt dt
Slično se vidi da ubrzanje menja znak pri prostornoj inverziji. Iz F~ = m~a
sledi da i sila menja znak pri prostornoj inverziji. Iz izraza za Lorencovu
silu
F~ = q(E
~ + ~v × B)
~
sledi da pri prostornoj inverziji električno polje menja znak (pravi vektor) a
magnetno polje ne menja znak (aksijalni vektor). Dakle:
~ 0 (~r 0 = −~r, t0 = t) = −E(~
E ~ r, t)
~ 0 (~r 0 = −~r, t0 = t) = B(~
B ~ r, t) . (9.233)
R
Sa druge strane iz invarijantnosti naelektrisanja q = d3~rρ(~r, t) na pros-
tornu inverziju sledi zakon transformacije gustine narelektrisanja

ρ0 (~r 0 = −~r, t0 = t) = ρ(~r, t) . (9.234)

Vektor gustine struje ~j = ρ~v menja znak pri prostornoj inverziji

~j 0 (~r 0 = −~r, t0 = t) = −~j(~r, t) . (9.235)

Sada je lako pokazati da su Maksvelove jednačine invarijantne pri prostornoj

inverziji. Npr. ako podjemo od
~ 0 (~r 0 , t0 )
∂B
~ 0 (~r 0 , t0 ) = −
rot0 E (9.236)
∂t0

55
dobićemo
~
∂B
~ =−
rotE . (9.237)
∂t
Vremenska inverzija je definisana sa
t → t0 = −t, ~r → ~r 0 = ~r . (9.238)
Matrica ove transformacije je
 
−1 0 0 0
 0 1 0 0
Λµν =
 0 0
 .
1 0
0 0 0 1
Ona je Lorencova transformacija jer zadovoljava uslov ΛT gΛ = g, ali kao i
prostorna inverzija nije povezana sa jediničnom transformacijom. Pri vre-
menskoj inverziji brzina menja znak
d~r d~r d~r
~v = → ~v 0 = 0 = − = −~v . (9.239)
dt dt dt
Slično se vidi da ubrzanje ne menja znak pri vremensdkoj inverziji. Iz F~ =
m~a sledi da i sila ne menja znak pri vremenskoj inverziji. Iz izraza za
Lorencovu silu
F~ = q(E
~ + ~v × B)
~
sledi da pri vremenskoj inverziji električno polje ne menja znak a magnetno
polje menja znak. Dakle:
~ 0 (~r 0 = ~r, t0 = −t) = E(~
E ~ r, t)
~ (~r = ~r, t = −t) = −B(~
B 0 0 0 ~ r, t) . (9.240)
Zakon transformacije zapreminske gustine naelektrisanja i struje pri vremen-
skoj inverziji je
ρ0 (~r 0 = ~r, t0 = −t) = ρ(~r, t)
~j 0 (~r 0 = −~r, t0 = t) = −~j(~r, t) . (9.241)
Pokažimo da je (2.47) invarijantna na vremensku inverziju Iz
~ 0 (~r, −t))
∂(B
~ 0 (~r, −t)) = −
rot0 (E (9.242)
∂t0
sledi
~
∂B
~ =−
rotE . (9.243)
∂t

56
9.9 Kovarijantnost Maksvel-Lorencovih jednačina
Zapreminska gustina vezanih naelektrisanja i njihova gustina struje čine
četvorovektor
∂ P~
µ
jvez = (cρvez , ~jvez ) = (−cdivP~ , rotM
~ + ). (9.244)
∂t
Koristeći ovo prvu i poslednju jednačinu u (4.93) se prepisuju u obliku

∂µ F µν = µ0 (jsl+ext
ν ν
+ jvez ). (9.245)

Uvodeći tenzor Mµν sa

µ0 jνvez = ∂ µ Mµν (9.246)
gde je  
0 −cPx −cPy −cPz
 cPx 0 −Mz My 
Mµν = µ0 
 cPy
 . (9.247)
Mz 0 −Mx 
cPz −My Mx 0
Iz (9.245) sledi
∂µ (F µν − M µν ) = µ0 jsl+ext
ν
(9.248)
odnosno
∂µ H µν = µ0 jsl+ext
ν
(9.249)
gde je
 D 
0 − εD0xc − ε0yc − εD0zc
 Dx 0 −µ0 Hz µ0 Hy 
 
Hµν = µ0  εD0yc  . (9.250)
ε c µ0 Hz 0 −µ0 Hx 
0
Dz
ε0 c −µ0 Hy µ0 Hx 0
Jednačine (9.249) su kovarijantni zapis prve i četrvrte Maksvel Lorencove
jednačine. Druga i treća jednačina u kovarijantnom obliku su date sa (9.224).
Iz zakona transformacije tenzora M µν lako se nalaze zakoni transformacije
polarizacije i magnetizacije pri prelasku iz sistema S u sistemS 0 koji se kreće
konstantnom brzinom ~v
P~⊥ − c12 ~v × M
~
P~k0 = P~k , P~⊥0 = q ,
2
1 − vc2
~ ⊥ + ~v × P~
~0 = M
M ~ k, ~ 0 = Mq
M . (9.251)
k ⊥
v2
1 − c2

57
Analogno zakon transformacije H µν daje zakone trensformacije
~ ⊥ − 12 ~v × H
D ~
~0 = D
D ~ k, ~0 =
D q c ,
k ⊥ 2
1 − vc2
~ ⊥ + ~v × D~
~0 = H
H ~ k, ~ 0 = Hq
H . (9.252)
k ⊥ 2
1 − vc2
Zadatak: Dugačak valjak radijusa R rotira oko ose simetrije konstantnom
ugaonom brzinom ω ~ = ω~ez . Polarizacija u valjku je data sa P~ = aρ~eρ gde
je a konstanta.
a) Naći raspodelu vezanih naelektrisanja pa na osnovu toga odrediti raspodelu
vezanih struja.
b) Naći gustinu vezanih struja primenom zakona transformacije (9.251).
~
c) odrediti B
Rešenje: a)Iz P~ = aρ~eρ sledi ρvez = −divP~ = −2a. Na omotaču valjka
normalna komponenta polarizacije trpi skok koji daje vezana površinska
naelektrisanja σvez = aR. Odavde je
~jvez = ρvez (~
ω×ρ ~) = −2aωρ~eϕ
~ivez = σvez Rω~eϕ = aR2 ω~eϕ . (9.253)
b)Iz zakona transformacije polarizacije i magnetizacije sledi da je mag-
netizacija u laboratorijskom sistemu
~ lab = −~v × P~ = aωρ2~ez .
M (9.254)
a polarizacija P~lab = P~ . Gustina struje je onda
~
~ lab + ∂ Plab
~jvez = rotM
∂t
odakle se lako nalazi
~jvez = −2aωρ~eϕ .
Iz graničnog uslova za skok tangencijalne komponente magnetizacije dobija
se ~ivez . Amperova teorema
I Z
~ · d~l = µ0 ~jvez · dS
B ~

daje
~ = µ0 aωρ2~ez
B
~ npr. krenite od izraza
unutar valjka. Smislite još neki način da nadjete B,
~
za cirkulaciju H.

58
10 Integralne teoreme
Integracija prve Maksvel Lorencove jednačine (4.95) po zapremini V daje
Z Z
~ ~r =
Dd 3
ρsl+ext d3~r . (10.255)
V V

Primenom Gausove teoreme dobijamo

I Z
~ ~
DdS = ρsl+ext d3~r , (10.256)
∂V V

što je integralni oblik prve Maksvel Lorencove jednačine. Slično, iz (4.96)

sledi I
~ · dS
B ~=0. (10.257)
S
Fluks vektora magnetne indukcije kroz ma koju zatvorenu površinu je nula.
Integracijom Faradejevog zakona (4.97) po površini S dobijamo
Z Z ~
~ S~=− ∂B ~ .
rotEd dS (10.258)
S S ∂t

Primenom Stoksove teoreme dobijamo

I Z ~
~ · d~l = − ∂B ~ .
E dS (10.259)
C S ∂t

Ako predpostavimo da je kontura C = ∂S nepokretna onda je

I Z
~ · d~l = − d
E ~ · dS
B ~ . (10.260)
C dt S

Kao što smo ranije rekli cirkulacija vektora jačine električnog polja je elek-
tromotorna sila. Slično se dobija i integralni oblik jednačine (4.98)
I Z Z
~ ~ ~ ~ d ~
H · dl = jsl+vez · dS + D · dS (10.261)
C S dt S

u slučaju nepokretne konture.

Jasno je da se u nepokretnom provodniku smeštenom u promenljivo mag-
netno polje indukuje struja, ali takodje struja se indukuje i u pokretnom
provodniku u stalnom magnetnom polju. Zato ćemo sada analizirati slučaj
kada je kontura C pokretna.

59
 ~ r, t) vektorsko polje. Nadjimo vremenski izvod fluksa ovog
Neka je A(~
polja kroz pokretnu površ. Po definiciji ovaj izvod je
Z R R
~ + ∆t) · dS
A(t ~− ~ ~
d ~ ~ = lim S(t+∆t) S(t) A(t) · dS
A(t)·dS . (10.262)
dt S(t) ∆t→0 ∆t

Primenom Gausove teoreme u trenutku t imamo

Z Z Z Z
divAd3~r = − ~
A(t)dS~+ ~
A(t)dS~− ~ · (~v ∆t × d~l) . (10.263)
A(t)
S1 S2 om

Koristeći
~
A(t ~ + ∂ A ∆t
~ + ∆t) = A(t) (10.264)
∂t
imamo
Z Z Z ~
3 ~ ~ ∂A ~
divAd ~r = A(t + ∆t) · dS − ∆tdS
S2 S2 ∂t
Z Z
− ~
A(t)dS~− ~ · (~v ∆t × d~l)
A(t) (10.265)
S1 om

odnosno
Z Z Z
~ v dS
~ = 1 h ~ ~ ~ · dS
~
i
divA~ A(t + ∆t) · dS − A(t)
∆t S2 S1
Z ~ I
∂A ~
− ~
dS − (~v × A(t)) · d~l . (10.266)
S2 ∂t

U limesu ∆t → 0 dobijamo
Z Z Z ~ Z
d ~ · dS
~= ~ S~+ ∂A ~− ~ · dS
~ , (10.267)
A(t) ~v divAd dS rot(~v × A)
dt S(t) S S ∂t S

gde vidimo da se fluks polja A ~ po pokretnoj konturi menja zbog toga što pri
kretanju kontura prolazi kroz oblast sa izvorima i ponorima polja A ~ (prvi
~
član), zbog toga što se samo polje A menja sa vremenom (drugi član) kao i
zbog toga što fluks curi kroz omotač (treći sabirak).
Primenom (10.267) u formuli (10.259) u slučaju pokretne konture imamo
I Z I
~ ~ d ~ ~ ~ · d~l
E · dl = − B · dS − (~v × B) (10.268)
C(t) dt S(t) C(t)

60
odnosno I Z
(E ~ · d~l = − d
~ + ~v × B) ~ · dS
B ~ . (10.269)
C(t) dt S(t)
što je Faradejev zakon za pokretnu konturu. Sve veličine u ovom zakonu
meri laboratorijski posmatrač.
Pretpostavimo sada da je brzina konture mala v ¿ c. Za posmatrača S 0
vezanog za konturu Faradejev zakon ima oblik
I Z
~ 0 ~ 0 d ~ 0 · dS
~0 .
E · dl = − 0 B (10.270)
C dt S

Veličine koje meri laboratorijski posmatrač (sistem S) su neprimovane i za

njega Faradejev zakon je oblika (10.269). Kako je d~l 0 = d~l i dt0 = dt to
poredjenjem ova dva zakona dobijamo
~0 = E
E ~ + ~v × B
~
~ = B
B 0 ~ .

Dobili smo nerelativistički zakon transformacije polja jer smo predpostavili

da se kontura kreće malom brzinom. Izraz
I
ε= ~ 0 · d~l 0
E
C

je EMS. Sve veličine se odnose na konturu.

Primer: Kontura kvadratnog oblika kreće se brzinom ~v = v~ex u xy ravni
u magnetnom polju B ~ = B(x)~ez . Sopstvena dužina stranice kvadrata je l.
Proveriti važenje Faradejevog zakona u sistemu konture i u laboratorijskom
sistemu.
Neka je sistem S 0 vezan za kvadrat, postavljen tako da mu se koordinatni
početak poklapa sa jednim temenom kvadrata, a x0 i y 0 ose su duž njegovih
stranica. U ovom sistemu postoji električno i magnetno polje:

~ 0 = − qvB(x) ~ey
E
2
1 − vc2

~0 = B(x)
B q ~ez .
2
1 − vc2

EMS u sistemu konture je

I ³ ³ l + vt0 ´ ³ vt0 ´´
ε= E ~ 0 · d~l 0 = − q vl B q −B q . (10.271)
v2 2 v2
1− c2
1 − vc2 1− c2

61
Sa druge strane je
Z Z
∂B~0
~0 = l l
∂ ³ x0 + vt0 ´ 0
dS q B q dx
∂t0 1− v2 0 ∂t0 1− v
2
c2 c2
Z z2
lv dB
= q dz , (10.272)
1− v2 z1 dz
c2

gde su granice integracije

vt0 l + vt0
z1 = q , z2 = q .
v2 v2
1− c2
1 − c2

Na kraju dobijamo
Z ~0 ³ ³ l + vt0 ´ ³ vt0 ´´
∂B ~ 0 = q vl
dS B q −B q . (10.273)
∂t 1− v2 2
1 − vc2 1− v2
c2 c2

Dakle važi I Z
~ 0 · d~l 0 = d
E ~ 0 dS
B ~0 (10.274)
dt0
Ako je v ¿ c onda je

ε = vl(B(vt) − B(l + vt)) . (10.275)

Za posmatrača u sistemu S kontura je pokretna pa on primenjuje (10.269).

Leva strana ove jednačine je
I r
³ ³ 2´ ´
~ · d~l = vl B vt + 1 − v − B(vt) .(10.276)
(~v × B)
c2
Lako se vidi da je to i desna strana. Prethodni izraz se u nerelativističkom
slučaju svodi na (10.275).

62
11 Rešavanje Laplasove jednačine u sfernim koor-
dinatama metodom razdvajanja promenljivih
Laplasova jednačina 4V = 0 gde je potencijal V = V (r, θ, ϕ) u sfernim
koordinatama je

1 ∂2 1 ∂ ³ ∂V ´ 1 ∂2V
(rV ) + sin θ + =0 (11.277)
r ∂r2 r2 sin θ ∂θ ∂θ r2 sin2 θ ∂ϕ2
Rešenje parcijalne diferencijalne jednačine (11.277) predpostavicemo u ob-
liku
R(r)
V = P (θ)Q(ϕ)
r
što zamenom u jednačinu (11.277) daje

d2 R RQ d ³ dP ´ RP d2 Q
PQ + sin θ + =0 (11.278)
dr2 r2 sin θ dθ dθ r2 sin2 θ dϕ2

Množenjem prethodne jednačine sa r2 sin2 θ/(P QR) dobijamo

h 1 d2 R 1 d³ dP ´i 1 d2 Q
r2 sin2 θ + sin θ + =0. (11.279)
R dr2 r2 sin θP dθ dθ Q dϕ2
U prethodnoj jednačini prvi sabirak je funkcija θ i r a drugi samo od ϕ a
kako im je zbir nula za svako r, θ, ϕ onda oni moraju biti konstante. Prvi je
m2 a drugi −m2 , tj.
d2 Q
+ m2 Q = 0 (11.280)
dϕ2
odnosno
1 d2 R 1 d³ dP ´ m2
+ sin θ − =0. (11.281)
R dr2 r2 sin θP dθ dθ r2 sin2 θ
Iz (11.280) sledi Q ∼ eimϕ . Konstanta m mora biti ceo broj da bi funkcija
Q bila periodična sa periodom 2π

Q(ϕ + 2π) = Q(ϕ) .

Jednačinu (11.281) prepisaćemo u obliku

r2 d2 R 1 d³ dP ´ m2
+ sin θ − =0, (11.282)
R dr2 sin θP dθ dθ sin2 θ

63
gde smo sada razdvojili promenljive; prvi sabirak je funkcija od r a drugi od
θ. Kako im je zbir nula to oni moraju biti konstante. Prvi sabirak je l(l + 1)
a drugi −l(l + 1). Dakle dobijamo
d2 R l(l + 1)
− R=0 (11.283)
dr2 r2
1 d³ dP ´ h m2 i
sin θ + l(l + 1) − P =0 (11.284)
sin θ dθ dθ sin2 θ
Jednačina (11.283) je Ojlerova diferencijalna jednačina i njeno rešenje tražićemo
u obliku R ∼ rk . Zamenom u jednačinu dobijamo

k(k − 1) − l(l + 1) = 0

odakle je k = l + 1, −l . Dakle rešenje jednačine (11.283) je

1
R = Arl+1 + B , (11.285)
rl
gde su A, B konstante. Smenom x = cos θ, (−1 ≤ x ≤ 1) jednačina (11.284)
postaje
dh dP i h m2 i
(1 − x2 ) + l(l + 1) − P =0. (11.286)
dx dx 1 − x2
Ovo je tzv. generealisana Ležandrava diferencijalna jednačina.
Razmotrićemo prvo specijalan slučaj m = 0. Tada je Q = 1, dakle
potencijal ne zavisi od ϕ što je slučaj kod problema koji poseduju azimutalnu
simetriju. Jednačina (11.286) postaje
d2 Pl dPl
(1 − x2 ) 2
− 2x + l(l + 1)Pl = 0 , (11.287)
dx dx
što je Ležandrova jednačina. Rešenja (11.287) su Ležandrovi polinomi Pl (x)
dati sa
1 dl 2
Pl (x) = l (x − 1)l , (11.288)
2 l! dxl
što je tzv. Rodrigova formula9 . Da bi Ležandrova diferencijalna jednačina
imala konačna rešenja mora l = 0, 1, 2 . . . .
Zadatak 1: Pokažite da (11.288) zadovoljava diferencijalnu jednačinu 11.287.
9
Jednačina (11.287) se može rešiti predpostavljajući rešenje u obliku reda
∞
X
Pl (x) = xs cn xn
n=0

gde je s konstanta.

64
 Prvih nekoliko Ležandrovih polinima su

P0 (x) = 1 ,
P1 (x) = x ,
1
P2 (x) = (3x2 − 1) . (11.289)
2
Ležandrovi polinomi su ortogonalni na intervalu −1 ≤ x ≤ 1 pa proizvoljnu
funkciju definisanu na ovom intervalu možemo razviti po njima. Relacije
ortogonalnosti su
Z 1
2
Pm (x)Pn (x)dx = δnm . (11.290)
−1 2n + 1

Zadatak 2: Pokažite relacije ortogonalnosti. Pomnožite (11.287) sa

Pn (x) i integralite po x na intervalu [−1, 1]. Za pomoć konsultujte J. D.
Jackson, Classical Electrodynamics.
Zaključak je da je opšte rešenje Laplasove jednačine u sluǎju azimutalne
simetrije
∞ ³
X Bl ´
V (r, θ) = Al rl + l+1 Pl (cos θ) . (11.291)
r
l=0
Konstante Al i Bl odredjuju se iz graničnih uslova.
Vratimo se sada opštem slučaju. Da bi jednačina (11.286) imala konačna
rešenja potrebno je i dovoljno da l = 0, 1, 2, 3, . . . i m = −l, −l+1, . . . , l−1, l.
Rešenja su tzv. asocirani Ležandrovi polinomi dati sa
dm
Plm (x) = (−1)m (1 − x2 )m/2 Pl (x) . (11.292)
dxm
Ova formula važi i za negativne vrednosti m. Može se pokazati da je
(l − m)! m
Pl−m (x) = (−1)m P (x) . (11.293)
(l + m)! l
Sferni harmonici su
s
2l + 1 (l − m)! m
Ylm (θ, ϕ) = P cos θeimϕ . (11.294)
4π (l + m)! l

Oni čine skup ortonormiranih funkcija na intervalu 0 ≤ ϕ ≤ 2π, 0 ≤ θ ≤ π

Z 2π Z π
dϕ sin θdθYlm Yl0 m0 = δll0 δmm0 . (11.295)
0 0

65
Prvih nekoliko sfernih harmonika:
1
Y00 = √
4π
r
3
Y11 = − sin θeiϕ
8π
r
3
Y10 = cos θ . (11.296)
4π
Dakle opšte rešenje je
m ³
Blm ´
∞ X
X
V (r, θ, ϕ) = Alm rl + l+1 Ylm (θ, ϕ) , (11.297)
r
l=0 m=−l

gde se konstante Alm i Blm odredjuju iz graničnih uslova.

66