Ok. Pa evo ovako...

U ovakvim situacijama starije dete obično nema lošu nameru već samo želi da
bude deo porodice, da bude uz svoju mamu i radi to što ona radi, sa željom da pomogne. Pošto sa
detetom od godinu dana mama ima “posla na pretek”, stalno nešto “radi oko mlađeg deteta”, vrlo
često se starije dete oseti zapostavljenim, obuzima ga dosada, čekanje može da doživi kao čitavu
večnost (jer ne može da predvidi koliko će dugo mama biti zauzeta, razmišlja kada će ono opet
doći na red). Kada se tome doda potreba starijeg deteta da se i dalje oseća jednako voljeno,
prihvaćeno, važno i značajno - lako je razumeti zbog čega ponekad izgleda jako teško “sklanjati
se” ili “čekati” dok mama nešto radi sa drugim detetom, kada ono samo želi da pomogne - npr.
drži batu za ručicu prilikom uspavljivanja smile emoticon

Naravno, za mamu ove situacije znaju da budu izuzetno frustrirajuće jer je teško zadovoljiti
potrebe oba deteta istovremeno.

Evo nekih ideja koje Vam možda mogu pomoći u tome:

1. Najavljivanje: Kada su na redu neke rutinske radnje oko sina, možete ćerci unapred najaviti šta
ćete uskoro raditi, i ponuditi joj da pomogne ako želi. Ako ne želi - da unapred osmislite zajedno
(ili ona sama) šta će raditi za to vreme. Na primer. “Uskoro ću/ćemo morati da presvučemo batu,
pelena je već puna. Hoćeš da mi pomogneš? Ako kaže da, možete odmah ponuditi predlog:
“Divno! Biće nam zabavnije da to uradimo zajedno, brže ćemo završiti. Ti mu možeš onda skinuti
čarapice i pantalonice, a ja ću mu promeniti pelenu…” ili ponuditi na ona odabere jednu od dve
prihvatljive opcije. Ako nije raspoložena za pomoć, možete se odmah dogovoriti šta će ona raditi
dok čeka. Na primer: “Ok. Evo ja ću brzo završiti. Ti za to vreme možeš…(da lepiš ove nalepnice,
crtaš, slažeš... ) ili da joj pružite priliku da ona odluči, postavljanjem pitanja: “Šta bi ti volela da
radiš dok ja ne završim?”, ili ograničenog izbora: “Hoćeš li za to vreme da prelistaš novu knjižicu
ili da se igraš doktorke sa medom u dnevnoj sobi?” U suštini, bitno je da fokus prebacite na
sledeće “spajanje”, na ono što ćete raditi posle, umesto na trenutno odvajanje. Za to su jako
zgodne one aktivnosti koje ona može da započne, što možete zajedno da nastavite, da se uključite
čim završite sa sinom. Npr. “Šta misliš da ti nacrtaš nešto na papiru, a ja i bata pogađamo čim
završimo šta je to? ili “Hajde ti izaberi priču, čim završim sa batom čitamo zajedno, dok bata lista
svoju knjižicu pored nas” ) .

2.Uspostavljanje nekog pravila i dogovora: Pošto se radnje oko mlađeg deteta ponavljaju,
zahtevaju vreme, energiju, pripremu i posvećenost - možete jedan dan sesti i zajedno (ili ona
sama) nacrtati na većem papiru šta sve mora da se radi sa batom svakoga dana. Tu mislim na to da
napravite neku vrstu vizuelnog rasporeda, neku najosnovniju formu koja će vam pomoći da se
dogovorite u kojim radnjama vam ona puno može pomoći, a kada je pametnije da mama to radi
sama (još bolje da ona to sama zaključi). Na primer: bata se ujutru presvlači, onda jedemo, igramo
se, užinamo, šetamo, spavamo, ručamo…"Dakle, šta možeš ti raditi kada bata treba da užina?
Paaaa... možemo zajedno oprati voće i hraniti ga". "Dobro, a kada treba da spava? Paa, onda ga
mogu poljubiti, a ti ga uspavaj. " Tada možete dogovoriti i jasnija pravila oko toga koje je njeno
ponašanje u tim situacijama prihvatljivo, a koje nije. Npr. ako bata treba da spava, trudićemo se da
budemo što tiši da ga ne bismo probudili. Ako vičemo, lupamo, skačemo tada se bata može
probuditi, verovatno će plakati, mama će tada ga morati ponovo uspavljivati i to će skratiti vreme
za zajedničku igru.

3. Podelite svoja osećanja i ohrabrite nju da izrazi svoja, na način koji joj najviše prija. Jedan dan
možete jednostavno sesti reći joj koliko je volite, koliko vam ponekad nedostaje da budete same,
koliko vam je ponekad teško što morate da prekinete neku igru sa njom da biste se posvetili bati....
Možete joj reći kako se osećate kada ne možete istovremeno da se posvetite oboma, koliko Vam u
tim situacijama znači njena pomoć i saradnja. Ovakav pristup može je podstaći da Vam i ona kaže
kako se oseća, da osvesti neka osećanja kojih verovatno nije svesna, a ne zna kako da ih izrazi.
Kada steknete uvid u njen način razmišljanja, u to kako se ona oseća biće Vam lakše da “uhvatite
obrazac”, da čitate između redova i shvatite šta ponekad želi da postigne nekim svojim
ponašanjem. To će vam obema pružiti priliku da fokus prebacite na rešenja koja obema mogu biti
prihvatlljivija.....