Povratak na sadržaj

PREDLOG UNAPREĐENJA SISTEMA ZA KONZERVACIJU

KOTLOVSKIH POSTROJENJA U TERMOELEKTRANAMA

PROPOSAL FOR IMPROVEMENT OF BOILER CONSERVATION

SYSTEM IN THERMAL POWER PLANTS

DEJAN RADIĆ i MIROSLAV STANOJEVIĆ,

MAŠINSKI FAKULTET, BEOGRAD,
MILORAD JOVANOVIĆ,
PD TERMOELEKTRANE „NIKOLA TESLA“, OBRENOVAC,
ALEKSANDAR JOVOVIĆ i MARKO OBRADOVIĆ,
MAŠINSKI FAKULTET, BEOGRAD

U radu svake termoelektrane poseban problem predstavlja mogućnost pojave korozije na

opremi pri nastajanju kraćih i dužih zastoja. Da bi se izbegle pojave korozije, razrađene su
specifične metode za konzervaciju ovih postrojenja. Na osnovu analize najnovijih svetskih
iskustava, u radu je dat primer adaptacije instalacije za konzervaciju kotlova na blokovima
termoelektrana. Eksploataciona iskustva u našim termoelektranama su pokazala da sama
drenaža cevnog sistema kotla, ma koliko potpuna, nije dovoljna da se spreči korozija u
zonama gde zaostaje voda, a površine cevi ostaju vlažne. Ovom adaptacijom obuhvaćeno je
mašinsko-tehnološko rešenje instalacije za sušenje suvim vazduhom i instalacije za
vakuumiranje cevnog sistema. Rešenja koja su prikazana u ovom radu daju mogućnost
značajnog smanjenja korozije kotlovskih površina, a ulaganja su minimalna jer se koristi
delom postojeća oprema (ejektori) za vakuumiranje i cevovodni
drenažni sistem kotla za
uduvavanje suvog vazduha i vakuumiranje pojedinih zona.

Ključne reči: konzervacija; termoelektrana; kotlovsko postrojenje; sušenje; vakuumiranje

A particular problem in the operation of each power plant is the possibility of corrosion on
the equipment in the short and long delays. In order to avoid corrosion, specific methods for
the conservation of these plants have been developed. Based on the analysis of recent
international experience, the paper gives an example of adaptation for the installation of
conservation power plant boilers in the blocks. Operational experience in our power plants
have shown that the very system of boiler tube drainage, no matter how complete, is not
sufficient to prevent corrosion in the areas where water stays behind and the tube surface
remains moist. This adaptation included the mechanical and technological solutions of the
installation for drying with heated air and the installation for the vacuuming of piping system.
The solutions presented in this paper provide a significant opportunity for the reduction of
corrosion of boiler surfaces, with minimal investments, because a part of the existing
equipment (ejectors) is used for vacuuming and pipe drainage system of the boiler for
insufflation of dry air and vacuuming specific zones.

Key words: conservation; thermal power plant; boiler; drying; vacuuming

1
 Povratak na sadržaj

1. UVOD

U cilju konzervacije velikih kotlovskih postrojenja, poput onih u termoelektranama, a bi se

izbeglo korodiranje opreme kod zastoja razradjene su specifične metode. Jedan od glavnih
faktora koji utiče na razvoj korozionih procesa kotlovskih cevi tokom eksploatacije je kvalitet
radnog medijuma, odnosno napojne vode. Analizom bitnih parametara radnog medijuma, kao
što su tvrdoća vode, sadržaj SiO2, provodljivost, pH-vrednost, sadržaj Fe, sadržaj Cu i drugo,
mogu se sagledati mogući uticaje kvaliteta kotlovske vode na stanje korozije. Ukoliko se
konstatuje da su parametri radnih medijuma (napojna voda, para i kondenzat), tokom
eksploatacije održavani u okviru zahtevanih vrednosti, odnosno da je kvalitet hemijske
pripreme vode zadovoljavajući, to je zaključak koji ukazuje da se inicijacija uočenih
korozionih procesa (kiseonična korozija, korozija pod naslagama) najverovatnije javila tokom
perioda zastoja postrojenja, odnosno u fazi startovanja ili zaustavljanja postrojenja.
U velikom kotlovskim postrojenjima, poput onih u termoelektranama, posebna pažnja
se poklanja hemijskoj pripremi napojne vode. Rezultati hemijskih analiza napojne vode, pare i
kondenzata u našim novijim termoelektranama potrvrđuju da nisu bili stvoreni uslovi za
inicijaciju i razvoj izrazitog korozionog ataka koje se međutim ipak detektuje kod većine
kotlovskih cevi. Može se konstatovati da kvalitet pripreme radnog medijuma predstavlja
zanemarljiv "korozioni faktor", a da je takozvana "zaustavna korozija" koja se javlja u periodu
zastoja u radu blokova uslovila inicijalizaciju višestrukih primarnih korozionih mehanizama
(kiseonična piting korozija pod naslagama i u odsustvu naslaga, kiselinsko koroziono
izdubljivanje pod naslagama) [1].

2. PREGLED METODA KONZERVACIJE CEVNIH SISTEMA KOTLOVA U

TERMOELEKTRANAMA

Koji će se postupak konzervacije kotlova primeniti u datom slučaju, između ostalog, bitno
zavisi od trajanja zastoja. Delovi postrojenja koji su u kontaktu sa vodenim rastvorom – cevni
sistem kotla, podložni su koroziji. Koroziona agresivnost vode se javlja ukoliko su u njoj
rastvoreni kiseonik ili kiseli sastojci. Konzervacija je neophodna operacija da bi se oprema
kruga voda-para zaštitila od korozionih pojava u zastoju.
Prema tome, do korozije dolazi kada su na površini nezaštićene cevi istovremeno
prisutni voda i kiseonik. Uklanjanjem oba ili jednog od ova dva elementa, korozija se u
zastoju sprečava. Obzirom na mehanizme sprečavanja korozije postupci konzervacije koji se
primenjuju kod kotlova termoenergetskih postrojenja mogu se podeliti na:
• suvu konzervaciju s odstranjivanjem vode,
• razne postupke vlažne konzervacije s odstranjivanjem kiseonika,
• konzervaciju pasivizacijom i
• konzervaciju kontaktnim inhibitorima.
U postupcima suve konzervacije sušenje odgovarajućim metodama ima za cilj
uklanjanje što veće količine vlage. U sistemu prisutan vlažan vazduh koji se, u slučaju
dostizanja tačke rose, kondenzuje i može biti uzrok pojave korozije. Da bi se sprečila
kondenzacija vlage iz vazduha, ukoliko za to postoje uslovi, odgovarajućim metodama se
mora sniziti sadržaj pare u vazduhu. Relativna vlažnost vazduha se mora trajno održavati
ispod 50%, a u praksi i ispod 30%, slika 1. Prevelika vlažnost vazduha uzrokuje koroziju,
naročito ukoliko vazduh koji se koristi za isušivanje sistema sadrži sumpor dioksid (SO2) i/ili
čestice prašine.
Primarna metoda suve konzervacije kotlova u našim termoelektranama je uklanjanje
vode iz cevnog sistema kotla drenažom. Da bi se uklonila što veća količina vode, krug voda-

2
 Povratak na sadržaj

para podeljen je u više zona pri čemu se svaka od njih nezavisno drenira. Osim drenažom
cevnog sistema kotla po sekcijama, mere koje povećavaju efikasnost uklanjanja vode iz
cevnog sistema kotla su održavanje dovoljno visoke temperature metala tokom isušivanja
kako ne bi došlo do lokalnog orošavanja, sprečavanje stvaranja higroskopnih poroznih
naslaga i izbegavanje grešaka u montaži cevnog sistema koje bi imale za posledicu stvaranje
horizontalnih deonica sa kontrapadovima.

Slika 1. Brzina korozije čelika u zavisnosti od vlažnosti vazduha

Postupci vlažne konzervacije se primenjuju kada nije moguće izvesti suvu konzervaciju,
pa se umesto vode uklanja kiseonik. Fizički postupci vlažne kondenzacije podrazumevaju da
sistem ostaje zapunjen vodom i održava se pod pritiskom kako bi se sprečio prodor vazduha u
cevni sistem kotla. Ukoliko se u kotlovskloj vodi već nalazi rastvoren kiseonik, onda je
neophodna primena nekog hemijskog sredstva kojim se izdvaja rastvoreni kiseonik. Najčešće
je to su hidrazin-hidrat N2H4⋅H2O i natrijum sulfit Na2SO3 koji reaguju sa kiseonikom prema
sledećim reakcijama:
N2H4 + O2 = N2 + 2H2O,
2Na2SO3 + O2 = 2Na2SO4.
Konzervacija pasivizacijom podrazumeva da se koristi neki inertni gas, najčešće azot,
kao inhibitor korozije. Zbog visoke cene azota, ovaj postupak konzervacije se retko
primenjuje u termoelektranama. Veću primenu ima u manjim kotlovskim sistemima gde
omogućava veoma efikasnu konzervaciju.
Konzervacija kontaktnim inhibitorima zasnovana je na formiranju zaštitnog filma na
površini metala čime se sprečava njegov kontakt sa vlagom i kiseonikom. U tu svrhu se
koriste amini. Najčešće se upotrebljava oktadecilamin (ODA), C18H37NH2.
Veoma važan faktor pri izboru metoda konzervacije kotlova termoenergetskih blokova
je vreme trajanja zastoja. Konzervacija u toku zastoja od 0-72h, tj. pri kraćim zastojima
postrojenja, izvodi se tako što se održava nadpritisak u cevnom sistemu kotla i na taj način
sprečava prodor okolnog vazduha iz atmosfere. U toku dužih zastoja, od 72h do dve godine,
moguće je primeniti suvu, vlažnu ili konzervaciju ODA postupkom, a izbor zavisi od
mnogobrojnih faktora, kao što su: trajanje zastoja, raspoloživost, stanje unutrašnjih površina
bezbednost i cena.

3
 Povratak na sadržaj

3. PREDLOG POBOLJŠANJA SISTEMA KONZERVACIJE KOTLOVA

TERMOENERGETSKIH POSTROJENJA

Obim zaustavne korozije koja se javlja u zastoju blokova se kreće u rasponu od zanemarljivog
do veoma značajne korozije. Iskustva u našim termoelektranama su pokazala da se pri
prodoru okolnog vazduha u parni/vodeni prostor kotla pri zastojima blokova javlja značajna
korozija. To daje ekonomsko opravdanje realizaciji mera poboljašanja uobičajenog postupka
konzervacije kotlova koji podrazumeva što potpuniju drenažu cevnog sistema kotla.
Tehničke mere poboljšanja sistema konzervacije kotlova podrazumevaju vakuumiranje i
kondicioniranje cevnog sistema kotla. Prvenstveni cilj vakuumiranja i kondicioniranja suvim
vazduhom cevnog sistema kotla je odstranjivanje zaostalog kondenzata u pojedinim delovima
cevnog sistema kotla, i smanjenje relativne vlažnosti vazduha koji se nalazi u cevnom sistemu
kotla u dužim zastojima bloka.
Za potrebe izvodjenja postupka konzervacije cevnog sistema kotla vakuumiranjem i
kondicioniranjem suvim vazduhom neophodno je obezbediti odredjene preduslove. Potrebno
je prilikom zaustavljanja bloka izvršiti hladjenje cevnog sistema kotla i parovoda snižavanjem
temperature ispod 300oC, gradijentom 2oC/min. Hladjenjem parovoda i cevnog sistema kotla
smanjuje se rizik od pojave prslina na mestima spojeva cevnih elemenata različitih struktura
materijala i debljina zidova (kavezi gorionika, priključci recirkulacionih kanala, na
priključcima kolektora…).
Postupak konzevrvacije kotlova termoenergetskih postrojenja prema ovom rešenju koje
uključuje vakuumiranje i kondicioniranje suvim vazduhom započinje suvom kondenzacijom
cevnog sistema kotla koja se izvodi na uobičajeni način, prema uputstvima proizvođača kotla.
Pod suvom konzervacijom kotla podrazumeva se potpuno pražnjenje delova cevnog sistema
koji su pod vodom (ekonomajzer, isparivači), u još uvek toplom stanju kotla (temperature iza
isparivača oko 130oC), a zatim kada počne prodor vlažnog vazduha zatvara se sva armatura
odvodnjavanja pregrejača i medjupregrejača i armatura pražnjenja ekonomajzera i isparivača.
Vakuumiranje (odsisavanje) zaostalog kondenzata iz parnog dela kotla (cevni paketi
pregrejača i medjupregrejača), ispražnjenog vodenog dela kotla (ekonomajzer, isparivači) i
parovoda vrši se pomoću parnog ejektora turbine turbonapojne pumpe (TTNP). Vakuumiranje
se vrši sa kolektorskog sistema, iza ventila odvodnjavanja i pražnjenja cevnog sistema kotla,
vodeći računa da sva pregradna armatura na kotlovskom ekspanderu i turbinskom ekspanderu
bude zatvorena, kako bi se sprečio prodor kondenzata i pomoćne pare. Veza vakuumskog
sistema TTNP i kolektorskog sistema za vakuumiranje cevnog sistema kotla izvedena je
prirubničkim, demontažnom spojem. U redovnom radu bloka spoj se demontira a priključak
na vakuumski sistem TTNP je blindiran slepom prirubnicom. Prilikom vakuumiranja treba
otvarati odzračne ventile pojedinih delova cevnog sistema kotla, kako bi se efikasnije
odstranio zaostali kondenzat iz cevi i kolektora (na primer na mestima eventualnih
kontrapadova). Proces vakuumiranja parovoda i cevnog sistema kotla traje oko 12h. Ovaj
sistem može biti korišćen nezavisno i u svrhu provere zaptivnosti pojedinih delova cevnog
sistema, na primer međupregrejača. Posebna prednost ovakve probe zaptivnosti
(vakuumiranjem), je kod medjupregrejača, jer za ovaj deo cevnog sistema nije predvidjena
hladna vodena proba. Vakuumiranjem cevnog sistema kotla ili stavljanjem pod natpritisak
vazduhom, pomoću sistema kondicioniranja suvim vazduhom, komplikovana procedura probe
zaptivenosti međupregrejača po uputstvu proizvođača se može izbeći.
Tehničko rešenje sistema vakuumiranja kotla koje je predloženo u jednoj od naših
temoelektrana je prikazano na slici 2. Investicije u novu opremu podrazumevaju jedino
izgradnju novog cevovoda od postojećeg parnog ejektora turbine turbonapojne pumpe do

4
 Povratak na sadržaj

kolektorskog sistema, odnosno ventila odvodnjavanja i pražnjenja cevnog sistema kotla sa

potrebnom cevovodnom armaturom. Prema tome, ulaganja u izgradnju ovog sistema su
minimalna jer se koristi postojeća oprema. Otvaranjem ventila V1 ostvaruje se vakuum u
kolektoru. Ventilima V2, V3 i V4 reguliše se koja se sekcija kotla trenutno vakuumira, preko
vodova za odvodnjavanje, prema šemi datoj na slici 2. Prilikom vakuumiranja, ventili V6, V7
i V8 moraju biti u zatvorenom položaju kako bi kotlovski ekspander bio izolovan od
vakuuma.
Kondicioniranje (produvavanje) parovoda i cevnog sistema kotla suvim vazduhom se
može izvoditi vazduhom tretiranim uz pomoć posebnog mobilnog uredjaja. Jedan uredjaj se
može koristiti za više blokova. Produvavanje se izvodi kroz posebno izvedene priključke na
parovodima, ispred ventila odvodnjavanja parovoda (do turbina), a u smeru ka kotlu. Za vezu
mobilnog uredjaja sušača vazduha i kolektora (sa priključcima parovoda) predvidjen je
prirubnički spoj, i fleksibilno crevo. U normalnom radu bloka, priključak na kolektoru je
preventivno blindiran slepom prirubnicom. Tokom produvavanja predvidjeno je da se vrši
merenje relativne vlažnosti vazduha na izlaznom delu, iza ventila odvodnjavanja i pražnjenja
cevnog sistema kotla, iza ventila pražnjenja. Po postignutoj relativnoj vlažnosti vazduha ispod
30% proces se prekida i pregrađuje sva armatura preko koje bi vlažan vazduh mogao dopreti
do unutrašnjosti cevnog sistema kotla. Kao i kod vakuumiranja cevnog sistema kotla, moguće
je kondicionirati suvim vazduhom parcijalno odredjene površine cevnog sistema kotla.
Zadnja strana kotla
Ventili odvodnjavanja i pražnjenja
cevnog sistema kotla

Desna strana kotla

Leva strana kotla

PAROVOD

Prednja strana kotla

Prema kotlu

CEVOVOD ZA VAKUUMIRANJE
PARNI
EJEKTOR

V1

KOLEKTOR

V2 V4 V5

V3

Pražnjenja-odvodnjavanja MP V6
Pražnjenja-odvodnjavanjaVP V7
Pražnjenja Isparivac, Spusna cev V8

Slika 2. Tehničko rešenje sistema za vakuumiranje kotla u termoelektranama

5
 Povratak na sadržaj

Tehničko rešenje sistema kondicioniranja parovoda i cevnog sisitema kotla je prikazano

na slici 3. Podrazumeva investiciona ulaganja u uređaj za kondicioniranje vazduha, cevovode
kojim se vazduh dovodi do postojećih parovoda (parovod kotlovske vodene pare i parovod
međupregrejača), kolektor suvog vaduha i pripadajuću cevovodnu armaturu. Treba
napomenuti da se spoj kolektora suvog vazduha i glavnog parovoda kotlovske pare mora
osigurati visokopritisnom cevovodnom armaturom (ventili U1 i U2) jer su parametri
kotlovske pare (pritisak i temperatura) visoki. Za spoj kolektora suvog vazduha i parovoda
međupregrejača, pošto su radni parametri ovde znatno niži, nije potrebna tako kvalitetna
armatura (ventili U3 i U4). Predlaže se ugradnja cevovodne armature identična onoj na
odgovarajućim kotlovskim parovodima što znači da treba predvideti, na primer, za sledeće
radne parametre:
• Parametri sveže vodene pare: pmax=206 bar, tmax=540°C cevodvodnu armaturu PN640
• Parametri međupregrejane pare: pmax=60 bar, tmax=540°C cevovodnu armaturu PN250.

VODENA PARA IZ POMOCNE KOTLARNICE

IZ KOTLA

Za sistem
zaptivne pare

V-P S-P N-P1 N-P2

VAZDUHA KA MEDJUPREGREJACIMA
CEVOVOD ZA PRIKLJUCENJE SUVOG

CEVOVOD ZA PRIKLJUCENJE SUVOG

VAZDUHA KA PREGREJACIMA

RB31
U1 U2

U3 U4
UREÐAJ ZA
KONDICIONIRANJE VAZDUHA
U5

Slika 3. Tehničko rešenje sistema za kondicioniranje parovoda i cevnog sisitema kotla u

termoelektranama

Prilikom izbora uređaja za kondicioniranje vazduha potrebno je definisati kapacitet i

napor strujne mašine. Kapacitet ventilatora kojim se ostvaruje produvavanje vazduha se bira
na osnovu zapremine cevnog sistema kotla i projektovanog vremena produvavanja vazduha
kroz kotao. Potreban napor ventilatora se odredjuje na osnovu pada pritiska kroz cevni sistem
kotla, tj. hidrauličkog proračuna kotla. Kako je cevni sistem velikih kotlovskih postrojenja

6
 Povratak na sadržaj

poput onih u termoelektranama veoma složen hidraulički proračun je vrlo komplikovan ali je
neophodan za ispravno dimenzionisanje strujne mašine. Naravno, veće brzine strujanja
kondicioniranog vazduha kroz cevni sistem kotla povećavaju brzinu sušenja, odnosno
skraćuju vreme konzervacije kotla ali istovremeno i povećavaju pad pritiska pri strujanju
vazduha, odnosno zahtevaju ugradnju jačeg ventilatora u uređaj za kondicioniranje vazduha.
Kako vreme konzervacije nije tako kritičan projektni parametar jer se radi o konzervaciji pri
zastojima preterano povećanje kapaciteta uređaja, odnosno otpora pri strujanju usled
povećanja brzine strujanja nije ekonomski opravdano rešenja.
Takođe, u uređajima za kondicioniranje vazduha mnogo je bitnije ostvariti što potpunije
sušenje vazduha koji se kondicionira nego njegovo zagrevanje. Pošto je cevni sistem kotlova
u termoelektranama velike dužine zagrevanjem vazduha se ne postižu veliki efekti jer se
prolaskom kroz tako veliku zapreminu cevnog sistema on relativno brzo ohladi.
Radi ilustracije načina izbora uređaja za kondicioniranje, u tabeli 1 je dat je pregled
proračuna padova pritisaka kroz cevni sistem kotla čija je protočna šema uprošćeno prikazan
na slici 4 i odnosi se na blok termoelektrane električne snage 620MW, koja kao pogonsko
gorivo koristi lignit.

Tehnicki podaci kotla: Deo VP

Proizvodnja pare 1880 t/h
Koncesioni pritisak 206 bar
Temperatura na izlazu iz pregrejaca 540 0C

Ciklonski
separator
Cevi sveže
pare

Isparivac
nosece cevi

Pregr. 4

Isp. 3
Ubrizg. 3
Isp. 2 Flaša

Isp. 1 Pregr. 3

Ubrizg. 2

Biflux

Pregr. 2

Ubrizg. 1
ECO

Pregr. 1

Cevovod
napojne vode
Slika 4. Protočna šema kotla

7
 Povratak na sadržaj

Proračun pada pritiska je urađen uzimanjem u obzir pada pritiska usled trenja i usled
lokalnih otpora. Pad pritiska usled trenja je izračunat korišćenjem sledeće formule za
određivanje koeficijenta trenja:
0,25
⎛ ε 100 ⎞
f = 0,1 ⋅ ⎜1, 46 ⋅ + ⎟ ,
⎝ D Re ⎠
gde su:
ε ,mm, - hrapavost cevi,
D ,mm, - unutrašnji prečnik cevi,
Re , -, - Rejnoldsov broj.

Tabela 1. Skraćeni prikaz rezultata proračuna padova pritiska u cevnom sistemu kotla
Sekcija kotla Brzina strujana Pritisak vazduha na Pritisak vazduha na
[m/s] ulazu u sekciju [bar] izlazu iz sekcije
[bar]
ECO 1,324-1,520 1,050 1,041
Spusne cevi 3,746-4,412 1,041 1,039
Isparivač 1 2,268 1,039 1,028
Isparivač 2 1,055-1,238 1,028 1,027
Isparivač 3 1,008-1,602 1,027 1,026
Od Isprarivača 3
0,588-3,919 1,026 1,025
do Pregrejača 1
Pregrejač 1 i
0,863-0916 i 3,776 1,025 1,024
ubrizgavanje 1
Pregrejač 2 0,785-1,024 1,024 1,023
Biflux, Vezne cevi
3,547, 1,375 i 3,547 1,023 1,022
i ubrizgavanje 2
Pregrejač 3 i
1,468-2,180 i 3,547 1,022 1,020
ubrizgavanje 3
Pregrejač 4 1,220-1,528 1,020 1,019

Pri proračunu pada pritiska uzeti su u obzir svi lokalni gubici i protok vazduha
2000m3/h. Na osnovu koeficijenti lokalnih gubitaka i izračunatih brzina strujanja gasa kroz
pojedine deonice (podaci su dati u tabeli 1) pad pritiska za svaku deonicu je određen iz
formule:
ρ ⋅ v2
Δp = Σς ⋅ .
2
Ukupan pad pritiska pri strujanju vazduha kroz isparivačko-pregrejačku sekciju kotla,
prema podacima iz tabele 1, iznosi:
Δpuk = pul − piz = 1, 050 − 1, 019 = 0.031 bar = 3100 Pa .
Prema tome, usvojeni podaci potrebni za izbor uređaja za kondicioniranje vazduha za
konzervaciju ovog kotlova su: napor (pad pritiska) koji treba da savlada uređaj: 4000 Pa i
kapacitet 2000 m3/h suvog vazduha.

4. ZAKLJUČAK

U literaturi postoji puno podataka o razlozima pojave korozije na kotlovskim površinama u

termoelektranama. U ovom radu je dat predlog mera koje treba da omoguće smanjenje
korozije koja se javlja u zastojima, zbog prodiranja okolnog vazduha u cevni sistem kotla. U

8
 Povratak na sadržaj

dodiru sa vlažnim površinama, posebno površinama na kojima ima kondenzovanih kiselih

gasova i čestica, ovaj vazduh stvara takozvanu zaustavnu koroziju koja može biti tih razmera
da doprinosi značajnom smanjenju pogonske spremnosti postrojenja.
Mere koje su predložene, a koje pored klasičnog odvodnjavanja cevnog sistema kotla,
podrazumevaju vakuumiranje i produvavanje kondicioniranog (suvog i donekle zagrejanog)
vazduha će doprineti značajnom smanjenju zaustavne korozije. Pri projektovanju ovih mera
vodilo se računa da se u što većoj meri iskoriste postojeća oprema i cevovodi u objektima
termoelektrana, odnosno da se postojeće postrojenje i procedure rada što manje menjaju.

LITERATURA

[1] Kitto, J.B., Stultz, S.C., Steam its generation and use, The Babcock&Wilcox Company,
41st Edotion, 2005.
[2] Šašić, M.: Proračun transporta fluida i čvrstih materijala cevima, Naučna knjiga,
Beograd, 1989.