UN I V E RZIT

RZITET
ET U BEOGRADU

Branislav Todorovic

PROJEKTOVANJE
POSTROJENJA
ZA CENTRALNO GREJANJE

MAS INSK I FAKU I.TET I.TET

Ikograd O(l '1) .
Ikngrad . ~ ()(}
I 1} A ~ ,. v'
I.. :It I) , ,,

Dr Branislav Todorovic
Todorov ic

PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA

ZA CENTRALNO GREJANJE
X izdanje

ReCenze1l1i
Recenzellti
sic, dip!' info
Perisic,
Zivoj in Peri info
Mr Radmilo Savic, dip!. into
Savie, dipl. in!.

h davoc
Izd(]l.IOC
MASINSKI
M ASINSKI FAKULTET
UNIVERZITET A U BEOGRADU
UNIVERZITETA
Kralj icc
Kralji Marij c 16, Beograd 111
cc Marijc 11 120
20
Tel. 0 11 3370-350, 3302-384
11 3370-350,3302-384
F.ks
Faks 0 011
11 3370-364
s. hg.:1
www. ma s.
w\\'w. C. y u
hg .:1C.yu

I,,'
I.,' r:,
l :tllI \ 'ah"U
IO\'! ~'fI
PI\
P!u( i\ ld
lr" dr lvl (l~ Nt.:JI..'lj
ito; kll\
Nf...'J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m
IC Lld ;ul

I ~', Ii
l( I':, hul..
II I..

! )~ \1..:
!l' \1.:1,':
1- ":11111:11 h r. I ~I ' I\ It.... '.\ PI'II"
111( 1:11 () hr.ld'l\il prIll
" ,·,j,,\.'d n lk ""\Hll
l1",'J",:dnlk h 110:
,111 11'. 'l ~ /;1
/:I l/da\
I.l d:.l\ :ll' \"U ..dd:ul1
:I ( ku n ... l
k Jal lhl-.l

tl! 'II" 11.1

hi ... 1. 11111'11
.1 ,1. 11 111'11 >.lInl..
>, III !t,. 'I1 1I !I lkJ".111:
d ... I11:11
,':f:",h! n 1): 21t1j'~
•.: 11"; ", j "11:'201;'::' ' ,lt
, hIL
l l~~

J " ('~ II ) pt l llll' ! , ll.. . 1

.... ., ;'.. .
\.

//,l\"j ~' J.llh."U

/. 1 :.!
1\.IJ /.1 J.ll h.I" llklllll"li
l.: h lll "ll
t .In''!,''kll
111 .·1 •• , )" . 1lIL'l.
111\' 1,,1111 , 1.. 1 !l..•. kUl1
llt11,\·" k . !ll l' !l
t.. . llllIl·~ll.,;\
K l l1\· ~ II ~\ .1
. 1 ~I.
~I . Ik,,::I.ld
Ikll;': I .ld

/ .tlin
.<1 In II//11
"I'/ ,.,/11
I/ O 1" , ' \((/111/,,
/ 11 "\ 111/ ie'
IIIIIIIJIl/1I 1111 ; (' i {<lIi/kllllillll
t;Jlilk" "iltlllll'/;
,'\.1 ,'1"111<1
'1:.1 11 (// 11 ,.1=.Ja
:atir::'<I)'lIl11
,f WO III -:(II1r=. ::dannn~
/l~ 1I 1111/111'
II/I/ fl r
 PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge pr051 proslo 0 je jc 40 godina. Bilo Bi lo jc to izdanje sa osnovrum osnovni m
upustvima i neophodnim podacima poda cima za izradu projckta iz nastavnog programa progr ama
tadasnjcg pred prcdme meta ta Grcjanje
G rcjanje i provctrava
provctravanjc. nje. koji jc je predavao
prcdavao profesor
profcsor Milo rad
UroScvic. Svako novo izdanje je bila dopunjava
Uroscvic. dopu njava no i prilagodavano aktu akt uelnostima
elnostima u
te hnici grejanja, pa jc tako
tc taka knjiga
knj iga od tridcsctak Uu prvom pJVom izda izdanju,
nju, Uu prelhodnol1l
prethodnom
izda nju iz 2000 godinc
dcvc tolll izdanju godi nc bila mnogostruko obi obimnija.
lllnija. avo
Ovo najnovijc, X izdanjc,
obllhvata eak
obuhvata ca k 500 strana. strana. O Ono no jo doplI
dopunjcno njcno poglav poglavljc ljc m 00 da ljinskom
lj inskol11 grcjanju
grejanj u,. koje jc je
napi sao Pc.!
na p isao P c; tar VCl
V<l s ilj cvi c. diplo
cvic. d ipio mi
lll irani ra ni 1ll m a~<I ~ in s ki
k i inzc n; nj cr iz prcdu7.cca
prcduzcca Bc ooggrr ad skc s kc
klTa ll
d c klra n c, vi sc ~odi ~ llji
c , sa viscgudi; nji lll
ll1 iskU S[VOIll
iskuSIV Ol11 ii'
Ii'.. prohl cJ1l L' l1l :lt ikc dalji
;Hikc daljinskih
llski h s iste ma . Kao st s tuLl
utlt.:e nl
M;t~ill
M:I; s kng [ak
ins\.:.()g lakuullh ct..: 1a lk: ()~r: ldll
ta II UL'ogr:td icll} it;
u .... . 'tic:!!l it.: pn:a U:lI1j:l il. jL'
piTa i'I n:Ulj:1 dJlog oJ
jcdllog o J Ilajr:l
najnlunijih
iji h i/.tI:lIlja,
il'.lJ:inj a .
~1V()g:1 pil
<I llVOg:\ p il la sc ppri ri hvat
h v~ltiin
o Ja knj kojt.: Je
knjii1i' i 1iz7. kOJt.: JC Il11I.:c k<ttb
k 'td ~, tll:io
ul: io da
d a svoj do uo prin(l;-i ()pi s i v allj~
p rillOs opisiV<l 111
IIJt.: 1l1
k(lll1~
I] kl n {::lris
lll1 CI1{ lr i s anj
allj t.:
C Jll gr:l
gr:ld :-. kih
l bk ih l.cC llliilllt :-.~ i:-.tL
:ClllI lrli l.o\', lll 1 :-, { c rna
ll1 a grc
~r c i:l llj :t .o M
jallja k:to P()h~
Mce llnii,, kao lit l: lI live
po krc: la2u
kknj gc i ns
njii1!c nSllnUV llnlll :lll\
llV[1olll nJ"u it.jL:. lilllL
: llI \ orU lilllt.:. ]ltini
ul:i nill
" \'c
\\:Ilikll
iko zadovn
zat!o\'l llll:.IV{)
j:.IVo :1 huduCim korissnil.:i
hlill uCim kori n il.:i lll
lll:.t:1
k nli~t.:.
nl i ~t,; l\ ,IlI0t-
1 1ll~ I,;.!U
lI c": in
i () ua Se II1I p0'l
lll 1i' na;u
n aj u S:IS: I si, klllO
...; i'l1.."1I1 ~ rLj
llJ g.
0111 rcj :l: l nj:
nj' 1
l ku
ko jjii pn.:
pn.:II1
ll! ()d ll <J in
oUl1il bnja nis
izdanj:1 u
Il isli
.... . ;II..!Ji:L
:HJ li: Lv: :l. O
V: illl:to T,O ,lkl S~ kok
'lklll st.:. k(l k t-:t
~ :t 1\ : [[:l V: \ ~i l iL\'i(
:11"r V:t;o.ll jcvi( plidru i. ill \\'Lcoj
p l hJrll i.ill \.:~ oi gru
grupi
pi rr::ullii
lll l;i li s l uJ
l] slu c llal
J":ll aw~ 1 ij
l110liil
I1lO lih IlL nc kkadasnj
:u.l asnjihih ~~aar; l dnikJ , koji
raLlllika koji su :-. u dav:tli
dav:t! i s\'oj dopril1os
d opr inos (lvoj o voj knji zi. Nji
knj izi. ll1il S:lll1
Nj illl;[ sam St; St,;
I;dl
1.: 1I1 v;il V:ll ii ,)
t) 11
II :! pllll
:1 p HlC i ItlI p rLd
tll11t),i f,t lvn
n.:df,u r illl<t V II i V '"
vnrillla III izd :lIl j:\,, kOj:
:tJl j:t Sli i 1I
koj:1l Sll U (l VI )!1l p
OVI)111 j1l1ll ovije
O!lovlj e n:l
n: 1 na
~tr: t!J1:1111
... 11':11 : 111 1 :1:1 kOle
Ktl lt.: sle d,.;.
d ..:.
P n..:dd :ll
Pn.: :t 1'c.,: lIl
II I O\l(l0\'11 ill.Lti/d anit,;
nit: II II '':'t: l! IIPII
I:II lIJlll tltI ll,H
n:H.h d:\ d :1 l:L klljig:11 obkS:
(:c "'"jig: ttt 1111 :\SL!\'ll
Ill:I k.7;: I[1 :IS L I\ ' ll il'i
ic i m :t
n1:l
~~pn}\"(
pnl\' I Hkll
Hk[Jit.: ic 1I:lII;1 SIs1:lv llng prll.
:IVIlIl:! p rll.:!..!.:.r:II11 ;\ il pr
r :II 11 ;1 p redm ,.; II:]
t.:dll1L :I kn ii ji kk nll
l1li )..!:1
~; ! olIlhr:ldllico
lr:td tl j..: . d:l l\.: sl
d:\ (\,: . .; tu
udlh.':
e lllllil11
l i lll:l~1
j1nllltlc i ~~;; lvI
pnllltlci : tI.. li val1
\ v l:tdi v: lllii t;
L ;.!faui\
;.! ra J i\'< ;t.\. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1
pl\ ll e kl:ulll! l1:1 hi h ili l i II ve
vLkk p ri lu ruei d a ~L'
ei da l1 t.:l·L'..·f.
:-.1.: IH..:6 ~ pUb
PObL'LIC. IL'.
Inatiu
I;I(J U P( \ll:t
p (ll t <t k neopilnd:
b 'otk n t,;( lpIH l b lll
1 ll l/;ot\ I'rojL' k :!1 11.
l ,rtljl.:k:11 11,11 [..,]." 111
tll 111.;
ile lad I:!U C e i dohiitt
d(li li j u pLl p \) 1 1I.: ku 1l(IVlI
Ile Jl(lVlI
il1 lf~lnn
Jil : H:'ii II!.
I ll'rll :tl p t.
Aktl
Akl' hu
hU lk ue pn!rt.: ;\ 1I 1
/,; \ X
p nlre hht.:l..' 1:1 /.d.!.l lln jl..·
Il.d " 111111 hl ~I.:
jl,: IItl "-nll/llu ... c ,nbl:L
)hi:Lvi vil" Lt i drut-;I p~I:! I ;t v l ia
dJ'lI t!'1 J1o;,!lavli a "'oi:1 /.a Ilvn
klli:! 1.:1 tlVn
lI
1/lI.d,llli
Llli cL' IlmI'...-i U
u hilh il a dtlti l' kl
kr:q,t
:IJ .1 1:1\ , ::'1..' 11:1. .],I IIU ld
1:IVI'l:Il:1. ldltiju ,b\\. I ;~":
0.1..' knJ....1l1':!
lt;,!;.1\ ulI
ulI:qm.:Ji
;\ prl·Ji.o i\ lo lo!tJll
lllll l·il;t( )l'1..' 1i
Ci (:!llCt.:
k ..: t1l\'
I..;t II IS ll i k,.'
l...llIIS lV tl I).!.
l~ i/U:Ulj
i/ d :lllj:1:\ d:d:1l 11
n 1--:
\.. ;li
\ /(1u n:l Il :L~~:I: l L'e"'\...tO ill1 JlJ
.... h.t· 11 t lPIlII :'~ !It,;C.. klllL'
PI III' k, 'lL Ili ni iL'lI:1I1
jL'd :Ul :LlItu r. pll~IH
a ll l(l ]', p t 1!!11[1t)1\\t1
tI

II ntlhla
U , ti I.;hlll
h LI:.ti 1I.;IIlU ke kt.:,, lie
il L' 1Il\l/L' d :1 II pt)
Jl l\) / l' d:1 pll lI pU PIlIl IH"'"()~1! IIhl';,!lll.:.
I/ h q! llL' .

lJ Ik ograu ll .
ll:.!rauu.
m:II:1 .lOll
111:11:\ ~tl d ]ll ":
2( 0)) :!t1dlll e
II
/I B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

PREDGOVOR VIII IZDANJU

U prethodnom izdanju iz 1993. godine,

godinc, slozeni tckst
lekst nisam imao priliku da redigujem,
rcdigujcm,
zbog moje mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih greSaka. grciiaka. Tehnicki
Tchnicki
kvalitct starnpe
kvalitet stampe kao i harlije hartijc koja je u tadasnjim teskirn teskim ekonomskim prilikama u zemJji zcmlji
mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja.
Za ovo ova izdanje grcSke su ispravljene, ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na
modcrniju
mod..:rniju tehniku tchniku stampe, slikc i tabcle tabc\e su ovoga putajasnije, puta jasnije, a tekst tckst razgovetniji.
Ova izdanje je ixlgalijc
Ovo bogalije za poglavljc a0 (crmofizickilll lcrmofizickim osobinama osobinallla gradevinskih objckata,
u kojcm jc je posebna paznja paznj<l ukazana difuziji rare pare kroz zidovc. zidove. U ovom OVOIll lckslu
tckstu su korisccni
korisecni
racunski
ra cuns ki prilllcri
primcri i slikc slike iz diplolllskog
diploms kog rada MOlllira Vuloviea, sa odrcdcnilll
ra da Momira odredcnim korekcijama
korckcijama i
rpril;1goc1J\·Jnj
r il:lgoda\"an jim illl:Ja..
P(l~ I:1\'ljc
P0f: i ;1\'i jc 0I) pancinlll11 ~rej;lI1jll , (:iji
p:mclno ll1 1-!!"Cj;lIljll. (:iji jc
j..: <lul!)r
<lu llJr k:tbkllkn 1I \I prc
p n.: timdnllll1.
th mJIlom , t:lkll
t:lk o i 1I
\I 'MIlVIH11
H11 iztia
izd :l-·
nnju. koiq.:a
ju . koi<.: :\ i<.:k~ :lI1d
pl ;\kksa : lr Sld:1I111\·ic.
nd:lr S lcl"a nm ·iC. I n:1I1111
n:ll no je jc (\opllnje
dl1plInjc llo. no . Mcd utilll.. png
Med litilll pl lgi:wijc
l:wljc 11 0 pril11Clll
pri m c ni
~n \;trn c cncrgijc
soiarnc cIlcrg ij..: jc je iZllstavijc
iz()s tav ljc flo. jcrr r;,spo
no , jc r;,s po ioi.ivi
ln /.ivi prostor lIijc linzvllijav:11l
nije dnzvnlj av:lo dad a sc O\'a
Il\'a tCIll;ltib
tcm: lli k:t
iz lnl.i
iCl7i UU nCl1p
nC<1 p i1ntinlllllllhill1u
ll< KIIlOIll IlhilllU .
Kak(l
Ka k(1 ('\ knji~;1
<'\ a knji till~ pCV; 1
g:1 dospcv: 1 u ,Te
\TCIl1C bd :1 sc
ln c k:td UOI11 ;ll'"
se dom <lca inuuslrij;1 ohb~ li g
induSirija u Ilhi:Lqi ~rcj;llIja kii -·
l"<': jan j:1 i kli
m ;lti zaei
mati zaL'ijc je p< ponovo
1I1 0V() hudi , 1I U kllji zi su Sli illf(lrtn:lcijc
illform :lcijc i porukc mnogih proizvotiac;l,
pnrukc Illnogih proizvodac:t, UJ1UCC upu cc IlL'
nL'
projc kt:lnlillla,
kt aIllima. izvod izvntia(:im:J r;ldnva i inVcs
aCi m:l r:ldova inves litllril))
titorim :1. a.
U dodalku
doda t ku lnjigc k.11ji gc su priio;i.cflc
s u pril ozenc nllvc nove 1;lhck !allc le sa podacima
pod ac ima za dimcn7.iollisanj,·
dimcm.iollis:tnjl· o;vnc ecvnc
mrc;ic
Illrc zc poslHljc
postIojc nja nj a za ccntr"jllll
CC Illra lnn grcjanjc
grcj :mj c.. Osim Osilll labelc za celicnc
t:lllelc 7.<1 cclicIlC ec ccvi. lindal"
vi. dod a ta jc i t:lbcl
tabelaa zaz.a
cC
cC\'i\'i oJ
od haf:ra
h:lf:ra..
POIIU1)(
1'111)) )C 1I for lllir:lllj
mir;lnjllll 1:lhcl:t
1;ll1c l;l i i/.r;ld
i/.r:ld l lI()IIllvih
vi h L1l1clili
Ull c liiJ eerICz.;I,
n d .:I, prll;l.iii
prll z iii s u m mii s;lr;ldlli
s: tr:ldni ci
kalcdrc
k:l tcd rc 11.1. 1 lcrmll
tc r1110 icilll iku !\1
tcilllikll ;I;i lbkl
i\1:t;i lbJ..11g
lg fr Ir:lJ..lIli·l:i
:lkli lt c l:I., i\1;lj;1
M aj:t R ;ldlljkllVic
;ldoj kuvic i !\liiaAtil a NllV()selac,
Novosc b c,
dipillrnir: 11l1 Ill:lSillSki
diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki ill/.Clljcl
in/.c lljc l i.
R cccn/.ij
CCCIl/.i.jllu Il()vih
Il()viil dciova
dc lova kni knjl~c IIJlCIt jc
igc "pe je i/vr~io
i /vr~ io /.1 Ijin Pcri
VIljin
i .iv, Pc ri ~ic,
~i ' , dip\.
dip!. I));tsinski inz.cnjcr,
masins ki in/.elljer,
isk usSIlnii pr<lJckl:1I11
isku prnjc kta ll t iz "Fne "Fnc rgoprnje
rgoprojckl:i".kt ;I". <In ;lkn ~;IV<,:S
\lIl:lk" Il O i strUl'IlU
';IVcSlltl bn Sin
sl ruL'llCl k:to Slu jc 10to lIcini<l /~1
ucillio i 'l~l
prcll!ndl1l1
p rc t hodlh I I/d:IId: lI1j C.
SI;II11l'arij:l
S t:lI11parija T c l!nllill,kll';:
lln<ll' l'k,,!.: f:IKu
Llkli illl cl:\
ct: 1 jcje PIlk:i7
Jl<l k:i7::t!ti ;1 vc \'e ltko
liku strp1slrpillcc nj c lokolll
tukom raznii1
rawill i/.II1 CIl:1
i/m CII:J
klljc
knjc S:Ulll lllatl i p"~
S:1I1l 11lUO p",1c1c Jll
pJcd:II'
cd:qe lc.:Ic k,
k~ I:1 1I ;~l:lIlliHI
t: 1 II 1:11111"1.. N:I N;I l< lI lIIICC illl sc J~krcll()
II 11 :t.~t!lValjlljcm.
I~k re n u z;tlwaljllje m.
\'\1 1/,1.1njc
0\"(1
0 J/J,ll1 jc jc jc I1n:ISI;t!1l
:JSt:ti<l PI J1<l~1c
1~ 1c l:I
t:leC1l1l
n(l .'U ~IIJ ll t : 1 "d
.,0 gllJII1;1 oJ prV(l.Jl rV(l ~.
~. J.."jc
k" jc jc biill prelc.:cC:t
bilo prcl '.:\ ,we
\1VC

klliigc. 1'1~.1I11)
kJlji,;:c. J'1~,l n<1 je jc s:t
S: I ic
i clllllJl d: 1 ~:
ll<1111 d:1 ~; I lI ec.: illjCllIIll
il1j e lllIll i'i pr;I\'k:i
pr;l\'k;J\Il:l ma iI dOpllll:llll:1
dO PUIl:II11;1 pruzi
pru:i.i IljCl11ll1
nje nllll
ktH i'IlI(!Ill.1
k,lri,nI Cll1 l.1 Ihllrchnc Jl, )~btk e. lIPlIhl\·.1
Il< Hrehn c ih)l.btJ..c. II PUh l\':t i I1hFI.~lll
1 1h j: I.~ IIJ c
<.: nj
ni:: 1.

:;3 I.L\.
1.1\ .111%.
il)%.
 PREDGOVOR
PR£DGO VOR III

PREDGOVOR VI IZDANJU

Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja

centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno
dopuni i postane pregled ne sarno najvaZnijih najvainijih primera prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova
koji se predaju u okviru predmeta predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskom Masinskorn fakultetu
u Beogradu. Medutim, ta namera narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige
ne phodno je poldanjanje
nephodno poklanjanje pune painje sa sarnorno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje
od mnogih rnnogih obaveza. I pored ogTomne ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata, studenata ,
ta ko i svescu 0 ncopho
tako neophodnosti dnosti ispunjenja nastavnickc duznos duznosti, ti, svoj zadatak sam sarno
de
delimicnoiimicno izvrSio. izvriiio. Vreme Vrerne u korne kome jc knjiga pisa pisana na verovatno je najmanje najmanjc pogodno za to.
T dke d ke priiikc prilikc u Kojima kojim a sc se nas la ia Srbij
Srbijaa i Ilcvoljc Ilcvoije kojc koje su iz njih pro izisle izislc nisu ozvo lile OJ
ni su odozvoLilc dJ
sc knji zi L.i pOlpuno
pOlpun o posvclim posvclilll..
O bcca nj c oalo
Obccanj studeillim a da
o a lo studclllima d a CC lc ks l sya sva ka ko hili spr cma n 7.a
sprcrnan za slampu
sla mp u pryih prvih dana d a na
janu
januara ara 199:-1. 1993. gnd godillc illc ispunjaya
ispunjavalll, rn , odricuci sc zbog loga nc kih pO" poglavlja iaylja 1Iu cclini, a nc nckih
kih
JJclilllicllo.
c lirnicilo. Tako T a ko jc je iZOS
izoslao L;IO leksl leks l 0 rcglliisa n::guli sanju nju grcjnih
grcj llih ins lalacija, lalaeija , cCYllim n;vnilll vodovim<I yoooyim a i
CCY lloj arm
ccvlloj annalUri a luri ideo i oco pogla vlja ylja 0u panclnllill
pa lle ln n m grej;lI1ju.
grej:lI1ju. Mcuulim M eulilim , knji knjiga ga je d Ollci a Illnogo
jc doncla mllogo
Ilovi
novihh infnnnacijinfn fm acij :\, ;l, kojc
koj c s licnalicnJ izo a llja Ilnce sao
izuanja sad6.c 6:c u Ill Ilh.:c ri 1Iu kojojkoj(lj je jc In ooY vocd e posli
pllsli g l1111 nUllJ. 0 . To se sc
\Kinosi
udnosi nJ na iSlo iSlorijski
rij ski ra zvoj zvllj grejanja
grcj a nj a na n ~\ IlJSCIll
nasc l11 llu, uslove uslovc lI gndllosli goonosli i IlJ l1 a IXL'gled
pn:glco lIli lIlicaja
c \j :\
spo
s po ljnc ijnc klil11 klilll c na grejno g rcjno poslrojcnjc. Prorac Prora cun un po lrc hne ko
pOlrcbnc kolilicine
cinc loplolC loplo lC po najnovijilll na jnovijim
I1nCc lll ackilll no
lllack.im nOfm,Jln
rmarn a jc lIklj uk.ljull ce ccnll u lcks leks l sa S\'jlll s\' illl nco
nenpphodnim hod l1il11 POli podac ;lc illl
illl<la.. Deo
n co knji gc P(ls·
knji!,:c pos-
vcec lln jc i prilllcni pri l11 e ni cirkui;teionih
cirk lll ;lcio nih Plllll pUlllpi pi , bo i r: r:hlspodcii
podc li p riti s:lb U
pritis:lka u g!,:rcjllilll
rcjn illl sis siste lc l11im
milll ;1. a.
JJcd Cd n()cc
IH)CCvvni ni sistc illi Sli dc l;ti.j nn ra
s u dCI:ti.jnn r:l zzlll
lll :il
:lt r: lni,i, aJ lIkijucc
r:lll lIk lj ucc lln jc i lItI v\)d vo d 1Iu pril11CI1
pr inl c nllU sUllccve
s un l:CVC ecnc llc r·r-
gi je.. l'()sc
::ijc hl1illl pof!lavljclll
i'OSC hllilll pOf!.lavljclll se sc cil a i;tc lI v\
t ilai;tc \'ud)tlii 1I p,)slcdi
p' lslc.:di cc k, k' lj)jcc p il:l zc il.
rn iz/.iLt
prni i/. prck
p rd.itl:1 ili:1 ::rcj<lnj<1.
g rcjanj:1.
:"(lV
\:( 'VllS tlSII 1Iu lldll(\SlI
tld l1<ls lI l1a na s li ec ll:tn:\ izdanj
izdanjaa jc i JJCll Cll knlkn jii ~c OdllllSi
nd n,)si nna:1 kOl kOlllnvc nvc 1ll:t1 ilt bpaci
Ill a lilt kap:l ciIlel: C[;1.1.
U ;.ciji
;;.<..:Iji oa
da sc knj iga slo pre preJ;1 U
prc prcd:1 S l ~\mpll
u SI:IIllP U S\'C~
S\ 'C~ IIH)H) Sli z:ld6.ani
Z;ld r'l.:lII i svi prilllcri pnlraclIn:1
w i prilllcri pwr:lclIn :\ iz if.
prc lhodntlf!
ll Hldnof! i7 izoa nja . lako d ;1
.o :l1lja, s u i zvr~
a Ilniisu zvr ~<.:enen <.: p,1[ l ehl1c i/.m
pOlr<.:hnc il'lll<.:e llnce , kao
k:)(\ n:1na pri prilllemc r ohc k: zav:lllje
ohclcZav:lIljc
ce
c<': \'i n:u.ivnim prc
\'i nazj\'llilll prcccn niicilll
cilll :.la 1I mill mill.. 1i' .lll Cdu
J7J11 cdll osuln;.!.
osu l,,:.!. In l)SI:lj cC oh:lvcz:1
III ()Slaj Oh:I\'CZ:1 :tll a ullnLI
o r:1 I.a za slcdece
slcdc cc
i/(I:lIljc.
i/d: lIljc .
S: lrao ll l:\ sa h i \ ',·.~~ii rll
S:lr;ldl1la nl sudc ~ ud c nlim\lli rn :l.; l , knri ~ce ~c<.: l1
nllcc m: 1ll:l,lc:
i<.: lI lj:
Ij: tia k".Ic ~1I
t1 ;1 k".IC ~ 1I S:lkllpilt
s:lkllp ill Il,k()1llI" kn lll i/.r;ldil.l: 'Lkc
"\ ill dtl iplol11
';\("I'Iill ip ll)ll1sSkilli; ill r: 1 lova .- 1III cc
r:lt!ova CC I1nlll
Il I S:11ll
S: II11 ih. Ih. 1IU !l1:,nl"1
Ill:, 11 1"1 ilt iii \'cc'nj
\'CL:"j I1mc K' 1ri.i. vnditl
v( )di" - Pl p rn bl:I\'lj:ljllll
l'dSl:t\'lj:lj
.'\ lIu l,
:\ l,)rulrU p (l~c o~ch h ll () z;IJll\·n
Z~IJtl\·nlljj sslvo lvo .. T n osce:ll1
nscC:tIl.lc dU~ Ulc ln
lc du;:ul<': l lI 1l:lj ll1 l:llioj gC
n:ljmLlti(\j ~c ll cr:lciji
c r : l L' ij i w
~\(oj lj ili
ii1 s luLlc
lud c lI :l- :\-
I:\. 1
1:1. / ..,,(\r;
" r: llli l'u l)(lvil'. N
ll li ]'(\PUVil·. N;)I:al ; lI ~ i Niko
Niklllic lic i 1)1 i) J:;,'::111
':::IIlU11 KtI\";ICl'yi
Kn\: \Cl'\, icli kllji ~ II1I p".;k
cu ., knji j1l h k s\'ng S\ ' ( I ~ dip
dipl"h lllli
llli r:r:l·
l-
111'1
111 :1 n;
n:ls ls l:I\'ili
l:I \'ili S:I Ill lltlill da
sa IllIHlIll o :t ~ ::tl raJuju
raJ uju . ( in i1lllcc ni
lli ca
<.:a d:1 Ic' pp",:I:'\'ljc
J: , 1-: ,,~ I :t v lj c "Tcrm(
"T Crlll,)tii'ik: )tl/.i k:i1 i'gr:I~r: ldcldc "," , (i
ci iiji j..:
jc
i,,'l:II
k, wi\(\ II Llrr N:II: I,,:I J\
N: i\ :ls:t ~jk' l li c.
ik'lli c . u pLlslcd
p()slc dlll1jjL'1ll c lll trc
Ir-:IllluUlk lkllli i/.dq:I
i/.()<;[ :I\·II\·lj CIH)
CIIlI i/ i/o~ 1 :l; l nlIll p
pC.
,,:. 1lt.:
Il Cll1I1l1:lIljlllc
lll:lI1jll lc Il.lCIl
nj cll
IIdC l) II
Ildc" II pllp lCllli lIVC kll
l <.: lll i ,wc klltiji;:,..:.
:.:,..:. N;I;1 p ll·Jlll;.!
re·J ln:.! IILLc,' c"C I1n/C/ CIII:
Il I:l1 1(1 l)ll;:,I: I\llc'c· ce
In l)lI:.:,l;tdl <.:<.: i hili h ill I'"SC
pusc hl\(hlll )l
' IY
lY IlTotIarovif: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO
B.TodOlTlVii: C£NTRALNO GREJANJE
GR£JANJ£

Stampauo, Ss obzirom da predstavlja problcmatiku

Stampaoo, problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge
strukc..
Milko Komatina
Midw Krmatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom 0 k1imatskim kIimatskirn i metc-
rnete-
oroJoSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecrn,
oroloSkim Vermezoviecm, koji jejc diplomirao pre
pomeoutih, ~io
svih pomenutih, Za dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst
kootakt.. 'bl
ilgubio sam kootakL tckst
iz njegovog diplomskiog cada, rada, lIZ ubcdcnjc da nei:e
uz ubedcnjc ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia
moguCnooti da
ga 0 tome obavcsIim pre neg<> 510 0Ya knjiga dodc u njegovc
ncgo Sto rukc.
njegove ruke.
ZadoYoljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing.,
'bldo\'Oljstvo
svog dugogodiSnjeg
dugogodiSnjcg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca
poznavaoca nauke
naukc 0 toploti,
da napi:Se
napi:Sc pogIavJje grcjanju.. Dco koji obuhvata teorijske
pogIavije 0 panelnom grejanju_ teorijskc osnove ukljueen
osnovc ukIjueen
oi"ekivanje da Cc i ovo
je u knjigu, lIZ oeekivanje pogJavlje biti
OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto
ini. St.efanoviC
mi je inZ. StcfanoviC Cvrsto obcCao.
obeCao.
U pripremi slika pomogli su 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvcnt
apsolvent MaSinskog fakultcta,
fakulteta,
lehniear Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre
tehnii"ar MiCa Ncjkov, Termotehniku - DUSanka
Katcdrc za Tcrmotchniku DuSanka
Adna<k.--vit, dipliog..maS..
Adna<k.""\.jC, dipling..mas..
Zahvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora<injcm
Zabvaljujcm doskora.<injem stu-
dentu, Vladimiru M Petrovieu Petrovifu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri.
njegO\'Oj supruzi Alcksandri.
Uz pominjanjc svih onih koji 50 su uCcslVovali
uecstvovali u rcalizaciji
reaJizaciji ove
ovc knjigc, nc zaboravljam
zaboravljarn
dd3:t ona u vC\ikom
\"Clikorn svom
worn dclu ohuhvala
ohuhvata a::olcksl
(X(l lekst ranijih izu,lDja,
izuanja, n;\
na knmc jt: jc lako
tako prcdano
preoano
r:ltiivaqqcm
r.ldiv Br.mislav 7j\'kovic,
a"i<;tcnt Br,mislav 7jvkovic, magi.slaT
rnagistar Tdmickih naukanauka,, lllOj
llIoj najhli7.i saraonik.
najbli7.i saradnik.
Tckst
T cksl jc prcglcdao
prcg\cdao uvaicni
uv.u..cni kokga 7jyojin
Ziyojin Pcrisic,
I\:risic, koji jcjt: izvrsio n:o.:l1ZIju
reo.:m.lju knjigc,
knjige,
p..:JanUlO. sa puno
r,:Jamoo. voljc, na ecmu
puna "oljc, ecrnu mu sc zalwaljujcm.
zah\-aljujcm.
Korisnikc knjigc, Sludcntc,
Korisnlkc studcntc, a IXlS<:hno
poschno projektante, mlllim oa
projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc,grdke, ali i da
<bju Kk;C 1'1
<hju idejc za dopunu slcdro:g iY.danja, uz rom
slcdciXg izdanja, poziv oa
da - mo7..oa
mn7.A1a i oni s,uni
sami - opisolll
OpiSOlll nekog
ncko!,:
problema koii koji su prouOJi rcSil~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju (lYe
prouCiIi i rciili, ove knjigc.
~c idim da propustim
propustirn da sc w<inim
izvinirn i zahvalim wojoj porodici :.r.a
zahvaiim svojoj strpljenjc i razu-
za strpljcnjc razll-
rn,-'"\<U1jc 1'1
m,,"vanjc rnojc usJ"cdsrcdcnosti
za Casovc mojc usredsrcdenosti na pisanje
pisanjc (lve knjigc, roschno
poschno IOkom zavrsnog
Inkom 7..avrsnog
rada dcfinilivnorn uoblieavanju
racla na njcnom dcfinitivnom uobliCavanju 1'1
za Slampu
slampll .

•. Bcogrddu
Bcoo,pdu
31. dt.u:mbra
d..'CCmbra 1992
1992. J\ulor
 SADRZAJ
1. UVOD
1.UVOD
1.1. NAClNI
NACrNI GREJANJA
1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACIH DOMACrH PRlUKAPRIllKA 4
KLIMA II NJEN UTICAl NA GREJANJE
2. KllMA 21
2.1.
2.1 . UVOD 21
2.2Kl1MA
2.2.Kl1MA 21
23. VLAi:NOST
VLAZNOST SPOLJNJEG
SPOUNJEG VAZDUHA 24
2.4. SUNCEVO ZRACENJE 26
2.5. VETAR 31
3. TERMI
TERMICKI CKI USLOVI
USlOVI UGODNOSTI 35
3. 1. UVOD 35
3.2. PRIJEM TOPLOTNlI I1 NI\.DRA2:.A.JA
PRIJE M TOPlOTNlI NI\DRAZAlA 36
METAI30UZAM
3.3. METAllOUZAM 36
3(i
3.~
3A.. TERMI CKI PARAMETRl SREDl NE
PARAMETRI SREDINE -1~o
0
3.5. VAlONOV (V,'YON) DIJAGRAM
AJONOV (WYON) 45
-1 5
4.TERMOFIZICKE OS081
4.TERMOIlZICKE OSOBINENE GRADEVlNSKlH MA TERIJA.LI\
MATERIJALA 55
4.1.
4. 1. OMOTACZGRADE
OMOTAC ZGRADE 55
-1~ .2.
. 2 . PRENOS
PltENOS TOPlOTE
TOPLOTE KROZ ZIDOVEZJDOVE 55
-1n.3.. TERM!
TERMICKA
CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA
4.4.. DIFUZIJA VODENE
4A VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE
G RAD EVINSKE KONS·mUKCIJE 59
5<)
~ . 5 . PRITI
4.5. SO VOD
PRITISO VODENEENE PARE
PAR E U GRAD
GRADEvINSKOJ
EV!NSKOJ KONSTRUKCIJI
KONSTRUKCIJ I 69
(i<)
~ .6. DIFUZIJA VODENE PN{
4.6. PARE E PRl
PRI KONDENZACIJI
KOND ENZACIJ I U ZONI 1 I RA VNI Z1DA
RAVNI ZIDA 75
.n.
4.7. M MERE ZASTITE 00
ERE ZASnTE OD KONDENZAOJE S-I
84
s5.. POTREI3NA
POTR E I3NA KOU KOUCINA TOPLOTE ZA GREJANJE
CINA TOPlOTE 87
87
5. 1. KOEFIOJEN
5.1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE TOPLOTE - k ss
POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA
5.2. rOVRSINA TOPLOTA - F <)5)
lJ
5.3. UNUTRASNJA PROJEKTNA
PROJE KTNA TEMP TEMPERATURA·
E RATURA - I. 96
SA. TEMPTEMPERATURE
ERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA 9S
'.IS
5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TE TEMPERATURA
MPERATURA f(XI
((XI
5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU ZAGR EVANJU - Z. 11)3
Ill]
5.7. DODATAK NA UTICAl UTICI\J ZRACENJA 10-1
104
5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z
5.8. Z... 105
JO'S
5.9. 7.AGREVANJE
ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PRODIR PROOIRE E U PRO TORIJU
PROSTORIJU IUS
5. 1 DOOATAK NA UTICI\J
0. DODATAK
10. un CAl VI.:TRJ\z..
VI.:TRA - Z, 1116
Jllli
1I. J)ODATAK NA
5.11.
5. A UTI CI\J
CAl II 1-"1 I.TRACIJE
FILTRACIJ V:\7J)U IIA
E VA7J)UI IA - 0,
0, 1!J7
1117
VI PROJ£KTO VA NJ£ POSTROJ
B.Todorovic PROJEKTOVANJE £NJA ZA C£NTRALNO
POSTROJENJA GREJANJ£
CENTRALNO GREJANJ£

5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE

PROSTORlJE - R lOB
5.13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H 109
5.14. DODATAKNA
5.l4. DODATAK NA VISlNU PROSTORIJA - 2"z" 110
5.15. SPECIFlCNA
5.lS. KOUCINA TOPLOTE - q
SPECIFICNA POTREBNA KOLIClNA 110
5.1
5.16.6. UPUTSTVA I PRIMERl
PRIMER! PRORACUNA 111
III
5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE
5.17. KOLlClNE TOPLOTE 118
6. G REJANJE SA DNEVNIM
GREJANJE DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDIMA
PREKIDJMA 139
6.1. USLOVI UZ GREVANJA
UZGREVANJA 142
]42
UKLJUCIVANJA UZGREVANJA
6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUClVANJA 143
G REJNATELA
7. GREJNATELA 145
7.1. VRSTE GREm
GREJNlI-IlH TELA 146
7.2. RASPORED GREJNlH
GREJNIH TELA U PROSTORIJI 150
ANJE TOPLOTE PRJ
7.3. ODAV ANJE RAZU CJTIM USLOVIMA
PRI RAZLiCITIM 152
7.4. PRORACUN GREJNlHGREINIH TELA 154
7.5. OBELEZA
OBE LE:l.A V ANJE GGREJNIH
REJNIH TELA 161
S. KOTLOVI
8. 165
X.!.
8. 1. UVOD 165
R.2. KOTLOVI
8.2. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORrvAGORIVA 166
S.:l. PRIM ENJENI
83. PRIMENJ ENI MATERIJALI 1I KOTLOVSKE
KOTLO VSKE KONSTRUKClJE
KO NSTRUKClJ E 167
S
so!..! . KONSTIWKC
KONST I{U K C IJ U E K OTI.()V
O TLOV r\ 17()
171l
s5.
S S. SPI
SP I T Ir-Inc-
I ( 'OSTI K O T I.OYS K III KO
'OST I KOTI.OVSK K ONST STlnF,U KC
K C U;\
IJ ;\ 17-1
"'\ 1. npl.on-<o
, .. IflW I .(YI NO O I 'TLR
'TUZlEfI:N.lI
( I;NJ I · K n
O ll.U Sk
I I.() VS l{ U N IIII'()VR
k lll ( j;RF..IN III I'()VR SI , J\ 177
.'~..-.l
-. l ;O I) ISN.l I: O PTl
D ISNJE PT I ·cRECrN.1E
. R I I I:N .l 1' ( ;I {ZU
UNOC 11:.\1\;\
OG SIS 11:.\ /\ 17X
s.s.
SS. ~SIC;U
I ;URIZ OSN I U
'OSN UR I: \).'\JII
IZLD/\J 17'1
17')
"~ 'I I{ i\ 1. \ Iru
'J. . \\IZi\1. \{;\ VO
U R,\ YO I) DlLN cN III K ( YIII.()\'.
ll1 K() 1.0\,,\\ I S2
S. \lI . (JS
S.ili. OS IGU R,\ N JJE E I'/\
I ' /\ IZN
R N III K<YII.()V,\
K ( }\ I .OV .. \ II X')
~-I

".1
'\.1 1. .\ .\Rt--I.·\
I{!\L\ IrU U IZI\ I'A IZN
l z/\ I';\I ZN III K OTO T I.U\·/\
I.U\ ·,\ 1~5
IK:=i
f , () I11L\\{N
1I ',J) ICl c
..,\Ri" ICI: 201
"1. 1 KO 11
n .:\I ZI IC
... \I {N l e I:
I': ('
CI:N I \{/\.I.M)(;
I'. ' 1IV i\ Z I :.1
\.\. ()( j ( ;RI :.I ,\
, \ "J
~ J ,\
,\ 2(11
"-: j( IRI(l:-J
'.: ( ;( II{I()~ ICI
I (' I 2(1S
20S
",' ; .. I)I\\~J.
I) I \I~ J .. \k
\K 2111
2 111
,I
.J :' . I'IZ
I' I{ ( )I{. \(L IN "'\
I\{ . \(UN \-,:,,\1',\( '11 I:I ,\
1' . \( '111:1 kO 11_\
t\ K() 11 _\ 21(1
2111
'1"
'I <; 1/I/..13())\{
I)( K( I 11 ,,\\
I{ K() 211
''IJ c, K ( ) II.,\I{
I, K() N\(',\
II., \I {N I(,,\ 1./ _..\ I !'(NO
I ' (N() ((i(
;( lIZI
I I{ I\\ ,()
( I 2 12
( ;()) I)
'1 .- (;( lllI S J/\ I'O
SNJ/\ I'U TR ( l';NJA I ()
TI{()SNJ.t\ ( >I'I .() II
I'I.{) I L: 2 13
'I '>' . 1'(
'I \{( lS~J
I'I)I I R()S . J,\. \ (;ORiV.\
( j () I{IV\ 2 1I}
RF 1. 1·" \ '( ).
"" IZI : I .I· I"·( J.\I ZI Y
q., \1 \1 / .. \ n1'1 ·r
;(.. '0 () C()\{
C UR Il V( I) 22 1
I,I.' (,,,
')" '( , , 1\ '''11
''' 1 1 \1,(
\ 1,(lN'NII S li n "J
11 ,( 'J ... \ NJ
N J,.. \
ill I l'\'()1)
l ' \ '()\) 225
!(I: 1I1)~()I)
!Cl2 1\ I :-' I II ·N/
Il,,()I)I\\ · N/ II Sh.O
:--.K( JII S
S II ·\(
\ ("· I(l;--:
I (I~ .. \I{;\()""H
\I';\()SI I U J1...·\\N.l
f\! .1 I ·.·. ~2 7

1(1
III;; S II 1.1 '\ '>.11'
Zl IJA".I
I l{l 1 1I c\ C1 ·',Y\, I i\ \I t\
A
,r
1 I
__' -

III.":
III.":.. I'RO
PIZO I{ ,\ .. \(U
c"U .; 1':\1 ),\ IPR
1':\1)'\ ' IZITI T IS".
I:--' K . \ 2111
210
III" I Ie .\.1 1.(
II I.:' U 11(',\.1 I ( ,K
II';: ,\1
,\I .N III ( ) 11'( 11 '( liZ.
)\{ ,\\ I' 1" I S Il '/l.
1' IZ V. U .I ,\
.. \ i'I.I
i'!.lll ; U ( '1:\'1
LJ ('I:V I Ii'v\
VI ,\ 2.; 5
III.{•. 1'1':'<
111( PR ( )/{ )J{ ,\('UN
,\(Ul" I',\\) / \ I'R III SK.
/'/\1) /\ SK .\\ 21,7
1) \ ()(" I \',,\I'(
II 1)\(ICI \ . \ 1'( ISI
' \1 I{ClIl
I,() 1I ""< 1. \ (; I{
1.\(; \\ '11
I{\\ 'II .\( ·I(I;\()( (;R I ··JI:\
' \(1. '()(;j (jl{l .. \ N.1
N.I ,\ 2i I
.• ,• I• \ ','( 11 1
) 211
 SADRJ~
SADRJ-A VII

11.2. TEMPERATURE
TEMPE RATURE RAZVODNE I POVRATNE VOD VODE E 245
11.3. UPUTSTV A ZA PRORACUN
113. 246
11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM HLADE NJ E M VODE U CEVNOJ MREZI 259
12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG C ENTRALNOG GREJANJA 277
, 12.1. UVOD 277
12.2. NACINl
NACINI POST AVUANJA CEVNE CE VNE MRE MREZE ZE 278
12.3. SA
123. SAVREMENI
VREMENI JEDNOCEVNJ JEDNOCEVNI SISTE SISTEMI MI 283
12.4. DIMENZIONISANJE
DlMENZIONISANJE GREJNIH GREJNlH TELA T E LA 286
12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITAClONlH VITACIONIH SISTEMA 290
12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG GRAVITACIONOG NAPORA 294
12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO
VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE 296
12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA 298
PRIMERl II UPUTSTV A ZA PRORACUN
12.9. PRIMERI 299
12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI MREZl 309
13. PUMPE U SISTEMlMA SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 325
32.5
13.1. OPSTE 0 PUMPAMA 325
13.2. CENTRIFUGALNE PUMP PUMPE E U POGONU 326
133.
13.3. SNAGA PUMPE 329
13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTE KARAKTERISTlKE RISTIKE CEVOVODA 329
13.5. RAD PUMPI U REDN REDNOJ O J I PARA!.PJ\R J\ r. E LNOJ vEZI VEZI 333
13.6. RACV
RI\C VANJ ANJ E CEVN E MIU::Z.r: MIU-:Z !: 33('
336
14. ISTEMI G RAJ ANJA SA PRI NU
ISTE MI GRAJJ\NJA NU)) D .NOM OM CIRKUU\C IR KUU\ C IJOM IJ O M 3Yi
33<)
14
14..1. PRORAC
1. PRO RAC UN UN E VN E MREZ
EVNE M REZE I: 33')
33lJ
14.2. UPUTSTVO ZA Z A PR ORJ\ O R ,'\CUN . UN 341
3--l 1
14.3. J EDNOCEVNA
EDNO C EV NA POSTR POST RO O J ENJI~ JA A .147
.~47
IS. PRITISC
15. PRITI SCII U SIST SISTEMIMA E MIMA VO VODr: D!: 'OC O G G RI:J R UANJA ,\ NJA .,5-'
15. 1. UVOD 35.;
15.2. OPSTJ
O PST! PO JMO\lI JM OV I :153
15.3. STATI
STI\T ICKI C KI PRITI S,\ SAI( K U .ST,\ TANJ N.lU U \1IR OVA NJAI
\ 1I ROVJ\N .I /\J PRI PRlRO
PRIRODNOMD NO M
STR UJ AN J U VO
STRUJANJ VODr: DE .; 55
15.4. RA R ASSI'ODPO D E LA LJ\ I'RITISKA
PRITI S I0\ U SIS SIST["[\ r::\ lIt:
L S/\ I'RIINU
S.·\ !'R I UD !) , OM
OM
C1 RK U I.AC
CIRK I.J\C[J IJOMOM -'57
15.5. PO I.OZAl E
POI.OZAJ KS I',\ ' /.. IONO(; SL
U-:S S\ ; [)I> ·\ IR.·\
I 1{ .·\ S I'OI)IJ
I'O I) I: I.t\ PR I n S KA
.!\ 1'1{1 KJ\ .,5')
35 l )
15A
IS.Il. POM
rOM I::R.-\
IO Rt\ NJE 'J E UIN J lJ IJr':
L I'I'[{III
R II ISI · ·\ l ' \ 11I,l)
S I'-·\ llI U ) I 1{,\l) R/\I) U :;()2
3f>:!
15.7. UTI
UT I iAJ \J RE R E U US U S,\ /\ NJ;\
NJ/\ I'I{O I OK )K,\ ,\ "~ ,\\ R,\ SI'ODEL SI'O D E LU U I'RITlS KA
I'RITI. ·KJ\ :;65
-,(,)
PJ\NEL
16. PANE L 0 "~ ,J~ IEJ AN JI ~'::
:JJ\N 3(.,;
3(.
IIl.1.
16. P RI~TE(;E
1. PIU,TE(; E!)A[),\ J\SNJ ASNJI:G I;(; 1'.\I' , \ i': l:l .. .( )(; (;
I: I.:"()(; C;R[{II:..I/\
::'I,\ NJ/\
'J /\ .'(,S
."'(,S
16.2.
1C,.2. I'R E 'OS 'l"0
I' Rt:: TO 1' I'I.O
1.0TI: TI : //.I~ J{ ,\,\ ((··I·
I ·N.K I1 II ': \1
\I .'(,'1
:t(, I)

16.3. R AZ1VI E
RJ\ZM I':: /\/ \ TO 1'1.01' 1.0 I I: I· /J{
/ .R ,\ (· ( ·II·.'- II .\ 1I
:-- 11 .,71>
16.4.
lu.4. I'APA 1] U . ' 0 CRI'.I,C~ RI 'J .. \ 1" NJJ I· .'!{II
11i.5.
IIl.5. PApJ\ N' lOt.
El. KA() K.'\ O GR G RII'JNO 'J NO rEl I loU) .o I ~.I1 ~J I (;( ;( )\'
)\ . I'I'R()IZ;\(
RO I{ ,\ (UN N .;s (,
16.1l. I'R E D1"O S·111 1 .. \ N I: 1' '\!\!
16.(,. I' REDl'OSTI I MJ\ I : I', \ N 1' 1.:"( )( ; ( ; R I' ·\N .I I · I. ~()(; (;I {I' J ·\ N.I !\ .N2
I G.7. IZVO
16.7. I) [N JI: I'I\N
I7.VO[)[NJI: I'AN II:I.N()(;' I .N( )(; (dU ( ;(U ' 11,\", \,1I \ ."n
I Il.~.
[(). s. PA
PJ\ ,I IOU
r: u SA U U.I'K.I: K n,I C>il ('~ I i' i\ll (;1,1
C; I, 1 J.1 \\(( '1\1.·\
I. 1..\ .1("
. \(1 ~

Iii').
Iii.'). I'OSE
I'OSEIl III'
i\: 1I 1',\ 1\'1:
1: 1.
1.11 IIII I
~j

PJ\I{ 0 C;R
17. PARNU C;I{II:.IA
' JA '.II N I S~;
'.11 ' NIS () ( ; I'I{III
h. ()(; I'I{ I II :-'h.
:-'''. \ 1 1~. )
I II')
VIII B.Todorov;c
B. Todorov;c PROJ£ KTO VANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO
PROJEKTOVANJE C£NTRALNO GREJANJ£
GREJANJE

17.1. UVOD 409

17.2.PRINOP
17.2. PRlNOP RADA 410
SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM
17.3. SISTEM RAZVODOM 413
17.4.POVRATAKKONDENZATAU KOTAO
17.4.POVRATAKKONDENZATAUKOTAO 414
17.5. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 416
18.
) 8. DALIINSKO
DALJINSKO GREJANJE 425
18. 1. UVOD
18.1. 425
18.2. SISTEM DAUINSKOG
DAUlNSKOG GREJANJA 429
18.3. IZBOR TEMPERATURNOG
TEMPERA TURNOG REZIMA RADA TOPLANE 435
18.4. UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 436
18.5. TOPLOVODNA MREZA 437
18.6. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 447
18.7. KOMBINOVANA
KOMBINOV ANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE
ELEKTRICNE
ENERGIJE
ENERGlJE 457
18. 8. ZASTlT
18.8. ZASTIT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 458
19. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 461
19. I. UVOD
19.1. 461
19.2. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE
OGRANlCENJA GODlSNJE 463
19.3 PRORAC:UN
PRORACUN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE 465
465
:W. LITERA TURA
20. LlTERA 467
41i7
DODA T AK
DODATAK ~6lJ
46'J
T ABELA
TABE LA. I (:<:
Cdie Iic m:
nc cevi (d ill1t: nzijc, tcZina
(dil11cnzijc, tci.ina , ,;adri.aj
sadri.aj vode)
TA13ELA
T AI3 El.J\ II GlIstinll vo(k 0<1
G ustina "(lek ~O UO
O<J 40 un 100 °C
TABEU\
TAI:3 E U\ III N<I)1Of
Na po r 1Iu Pa )1ri pri tt:lllpc
t<:m pcra tu ra ma vode
raturalll:l voue Uu uS)1onskoll1 kraku <xl
uspo nsko m krakll od Y5 l)S,, lJO, gS i XU
YO, RS SO "C i
tcmpcra tura l1la Uu sibzno
tCl11pcratllral1la silaznol11 m kra ku oct
kraku 95 do SO
lid Sl5 50 °C
TAl3 ELA IIV
T ABELA V Gmja
Grcjanjt:nj c to )1lol11
plu m vodol11:
vudom: to pio tni proto
to)1lotni prot okk
TAI3El.J\
TA13ELA V Gn:j anjc top
G rt:janje to p 110m
0 m vnuo
v<ldu m: mascni )1rotok
protok
TABELA
TAB E LA VI V I a) Kocfieijc
Kocficije nt ntii Illc snih otpora;
mcsnih G ub it ak pr
o tpora; b) Gubitak i l i.~ka
pritis vod a SO
ka - voua RO "C; c) G ub itak pri
ubitak tiska
pritis ka
vlxJcna ra
- "ouena para nt
A13 I:::Ij \ VII
T AI3El.J\ G rcjanjc p~
V I i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska
rom nisku"
TABELA
T A BE LA VIII V I i I Grcja njc to
G rcjanjt: toplo vO<lll l11 sa
plo m v()dum 5.1 h"b rno l11 cc
hakarnolll u:vnlll11 mrcZolll: lop
vn()111 mrcZoll1: illtn i prutok
l O)1lotni protok
 ,.

1. UVOD
1.1. NACINI GREJANJA
1.1.1. Zagrevni uredaji
Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe dye
osnovne grope: na lokalneIokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja. Lokaini Lokalni uredaji
su oni kod kojih se topiotatoplota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje. Uredaji kod
kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu, a tro~i na v~e razliCitih mesta,
do kojih se transportuje pomo6i pomoeu nekog posrednika, predstavljaju postrojenja central-
nog grejanja. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote
okolini nazivaju se grejna tela. te la.
Svi zagrevni uredaji tre ba d a zadovolje te hnicke. este
treba es te tske i cekok o no m~k e za ht eve
kao i odredcne
odredene us love bezbednosti. Od njihove njihovc prilagodenosti
prilagode nosti ovim uslovima zavisi
pogodnost uredaja za prime nu.
Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja. To ee za-
visiti od niza Ci nilaca, kao sto su name na prostorija koje se greju, greju. raspo loziva fin a ns ij-
finans
ska sredstva
sredstva.. arhitek tonska konccpcija
a rhite ktonska koncepcija objekta, raspo lozivi energetski
obje kta, raspolozivi e ne rgetski izvori itd .
Tehnicki uslovi SII diktirani
Sli diktira ni zahtevima oseeaja ost.:C<ija ugodnosti ljudiIjudi koji boravc
borave IIu greja-
grt.:ja-
nim prostorija ma . Prvi medu njima prcdstavljCl
prostorijama. predstavlja obezbedenjc
obezbcdenje karakte ristika sredine iI
karakteristika
granicama zone zo ne ugodnosti, od odnosno odnava nje temepe
nosno odri.avanje tcmepe ratura, vlaznosti i stmjanja stmjanjil
vazdllha, kao
vazduha, k(lo i odgova
odgovarajuCi
rajllCihh te mpe
mpera ratura
tura okulnih povrSiin<l
okolnih povrs n<l i prostornog ugla zTace zracc -
nja. Pri tome je najvaznije da pros
nji!. prosto to rijil
rija bude stn ravnnmernijc
ravnnmernije zagrej;tna,
zagreja na, od odnnsno
nos no
da temperaturna
tempcratllrna polja
po lja u ho rizo
rizontnt ail lnim i ve rtik alnim presecima
vertikalnim prcsecima budu budll sto uniformnija.
uniformnij;.1.
raspodelu
Isto vazi i za raspode brJ:ine i re
lu brlinc relativne vlaznost i.
lativnc vlainost
Mozda je od svih w ih tetcrmickih uslova najteZl:
rmickih IIslova najtcZe ispuniti
ispllniti zahtev
zahtcv povoljnih
povo ljnih tempeatu
tcmpeat llfa ra
oko lnih povrsina i prostornog ugl<l
okolnib ugla zra \';c nja koji mogu biti od odluclIjllceg
zraecnja odlucuju6.:g lIticaja
utieaja na
ugodnos t. Zadovoljavajuca vrednmt
ugodnost. vrednost i raspodel<l
raspodela te mperatura.
mpera tura. vlal.nosti i brlincbrJ:inc strll
stru -
janja vazd
vazduha pros toriji kao i ne
llha IIu prostoriji utralis<l nje neugod nog dejstva rashladnih povrsina.
neutralisa puvrs ina.
moze se sc post iCi naj povoljnijim
postiCi izboro m vrste
povolj nijim izboroOl vrstc lok
lokaa lnih lIredaja
uredaja odnnsno
odnos nCl grejn
grejnihih telil
tela i
pravilnim izboro m mt.:stil
mesta na kame kome se postavljaju.
postilvljaju .
Loka lni zagrevni
zagrcvni urcdaji
IIrcdaji kao i grejna tda svih vrs t" ta.. odaj
odajuu toplo tll zracc
zral'enjem
njem i
konvekcijom. NaCin na koji Cc okolini o kolini biti pred ata veta vcCa koliCina toplo te. zavisi prve prvc n-
stveno od vrste
vrst e uredaja i grejnog
grcjnog tela a 7zatim .atim i od Olt:sta post avlj<l nj <l. Na osnovll
mesta postavljanj;L osnovu ra/.-
raz-
matranja uslova lIgod nos ti ljudi,
ugodnosti Ijudi, najpovo ljnije da sc toplot toplo taa predaje
pn:dajc ooko ko lini IImen.:-
UOlcre·

J
2 B. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENI'RALNO
TodorlwiC PROJEKrOVANlE ORE/AN}E
CENTRALNO GREIANJE

nim ZTaeeojem
Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre ncCe prekomerno zagrevati vazduh iii uticati uticali
da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna.
Neki IokaIni uredaji a ~
Nek:i grejna tela ccotralnih
poseboo grejoa ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo viso-
teIqJelaturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha. Taj oseeaj
ku teIqJt:taturu ose6ij je posledica sagorevanja i
ugljeoi->anja deliCa pmine,
ugljeoisanja pmme, orgamL-ih
oTfilnsL-ih prin:¥:sa u vazduhu i dr., koji dospevaju do sluzo..
kote disajoih organa i nadrafuju je. Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta
koie disajnih kvalileta va-
zduha u prostorij~ uticaj pojedinib pojedioih zagrevnih uredaja more mmc odavanjem ugljenmonoksida,
ugljerunonoksida,
ugljendioksida, Cadi itd, da se negativno negalivno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disa-
oja
nja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra bili takav da ~to
mora hiti ~lo manje utiee ulire na pogoclanjc 1kvaliteta . .vaJileta
vazduha u prostoriji i ccloj zgrad~ koje se !OOZe moZe pro!lirili
proSiriti i na bliZu bLiZu okolinu zgrade, sto slo sc
Opel
opet odraz.aYa
odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova
U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan
znaeaj imaju i estctski zaht(.-vi, zaht~ koji se odnose kako na gradevinski objekat, tako i na
sam zagrevni uredaj.
Zagrevni uredaji DC srneju da kvare
ne smeju bare ni spolj~nji ni unutrasnji izgled zgrade. Na
loS utisak zagrevni uredaji utifu ulib! veliCinom i izgledom dimnjaka dirnnjaka kao i dimnim dirnnim gasovi-
rna i njihovim sastojcima sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade zgradc i menjajumenjajll joj prvobitnu
prvobilnu boju. Na
unutraSnji
unutralinji izgled uticaj je dalcko veti, pa uredaje treba birati tako da ne budu budll vcliki,
da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum.
Vrlo Ccsto odlllCujuci
od lllCujuCi cinilac \l\I izbom zagrevnog uredaja, uredaja. ccnt cc ntra ralnog
lnog grl:j;tnjil
grej;lnja iii
samih
sa mih grej grejnihnih tela,
te la, imaju
imajll ekonornski
ekonomski razlozi. "ko Ako se ostali IltiC;lji IItiC;lji z;me marl: i za
zanemare htcva
zahteva
sarno
sa rno najekonomicnije
najeko no micnije grejanje, onda sc se problem ~'V()di ~'Vodi nilna iznal;1Zl:nje
iznalilzenje najpovo ljnijl:g
niljpovoljnijeg
odnosa
ud nosa izmedll inves inveslicionih
ticio nih i cksploalacionih
eksploiltacionih troskova. t roskova. U LJ tom pogledll
poglcdu je lako i/.-
lakll iz-
vriiiti izborizbo r koji povlaci manjc manje invcsticijc,
invcslicije, dok sc troskovi korisecnja
se lroskovi korisecnjil post rojenjarojl:oja ntl ud -
redujll
reduju slozenijom analizom ana lizom Pri tome treba trcba obllhvatiti
obuhvatiti potrosnjll
potrosnju goriva goriva.. rezim eeks ks--
ploatacije
ploa tacije (prekide loicnja, lo:i.enja, br/.inu
brJ:inu zagrev;tnja
zagrevanja iis!.), sl.), podobnost
podobnos t reglilacionih
reglllileionih sistema i
primenjcni
primenjeni sle ste pen rcgulacije,
regulacije, trajnost uredaja itd.
U proccni :r.agrcvnih
z.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc uslove bczbcdnosti, treba voditi racuna (ln
vtxliti raclina
mogucnosti izbijanja (Xl:i.ara,
mogucnosti pozara, prodiranja sletnih stctnih gas()va
gasova 1Iu prostorije zgrildil, zgrada, 0 zastiu:
zastia:nnsti nosti
od eksplozije
cksplozije ko tlova. lsto
kotlova. Isto tako jc je (Xltrcbno
potrcbno proocniti obczbcdenost od izliva
proccniti obczbcclcnost izlivanj;1
nja vodevodl: i
ed lektrii' .l1og lIdaril.
c ktrii::nog udara. Sve ove ovc opasnosti
opasnosli rctko dolaze dolazc do izrazaja jc: r jc
izra:i..aja jer kod svi
je kud wihh zag,rl'vnih
L.agn:vnih
urc:daja a posehno
ltrl:daja poscbno kod kOO pn~trojc:nja
pn~trojc nja ccntr,ilnog
u:ntr.i!nog grejil·rejanja,nja, poslignuta
postignllta vrio vdika tilCllost II i/.-
vd ika t;lcnust
vocknju . .los
vodcnjll Jos se rclillivno U:.~ t o dcSaVil
re lativno ccsto dcSava i izliv'lTlje
izlivanje vodc voue II postrojenjima
postrojc: njima vodcllog
voti c nog gre grc: janj,l
j;tnj;1
kao puslcdicl' ~ mr/.ava nj a pojcdinih dclova
poslediL'l: smr/.avaoja delova postrojc:nja.
postrojenja, sto se sc: pravilnim projckprojl:ktovanjem
tovanjem i
dobrom
dubrom montaZom monta;f,om moze mozc potpuno izbcCi.
Osim navcdcnih,
navede nih, u pojcdinim slliCajevima ~ l uCajevima mogll mogu se javiti javit i i pose bni lIsloviuslovi koji kllji po
po--
n(;kad
nc kad im<ljuimaju primarni znacaj. znai:aj. Tako
T<lko na primeprimer, r, IIu gotovim iii sarno grllho gruho ozidanim
OI.idanim oh-
je ktima
ktim;l,, okolnosti
okolnos ti gradevinske prirodc mogll da iskljll iskljul:c
U: primc
primCI111l1l1 nckih
ne kih 1.;lgrcvnih
z;lg,rl' vnih
lIn.:daj;l.
lIredaja . Vkol.iko
Uko liko nema mest<l Zit
nc ma mcsla kotlamiclI,, cc
za kotlarniw ccntralno
ntralno grcjagrcjanjl:njc se nc moze mOZl: primcn
primcnitil i.
a'1 sa
sarnarna kons tnlkcija zgrade, vdicina
konstfllkeija vdiCi na prozora, za zah\l,;vi arhitektc iis!.
ht evi arhitekte uslovljilvajllll iii eli
sl. lIslovljavaj eli--
od rcde nc sistcme
minisu odrcdl:nc sisteme grejanja.
Prcma to
!'rella tome
me wi ~'Vi :r.agrcvni \II\xlilji, kako loka
7.ah'Tcvni lIn.;d'lji, lokalni titko i ccntr;tlni
lni tako ccntralni ([l<lscbno
(posehno ovi dmgi). mp- mn-
r;tju
ril jll sc podvrCi analizi s oiJzimm
Sl: [l<xlvrCi olT/.imm na nil navcdenc Odrcdlljllci koliko ~'Vaka vrsta zado-
IIslove. Odredlljlllii
nilvetkne llslove.
volj;tv<l
vo ljav;1 ow ow liS love. dobijil
uslove. dohij« sc njihova vn.:dn< l-~t i [l<,dohnost
njihov;1 vrcdnost podohnost :1.Z;<1I odn:dcni
odn.:(il'ni slue;lj.
sluc;lj. rripri u: u: mll
rnll
projekt
rrojl' a nt Itr,'bit
klanl proccni koja od osohina trd)a
rl'ha da prou;ni trd)" da prevag,nc
pn.:vagnc (prilikom r"sav;lnj;1 grl'ja-
(pri likom rl's;lvanj;1 gr"ja-
 1. UVOD 3

primarni su higijemld
nja bolnice primami higijenski uslovi, za reprezentativne
reprczentativne zgrade to su -esletske
-estetske osobine,
.za komfoma poslrojenja
postrojenja - uslovi
usiovi strogog odd.avanja ugodnosti itd.).

1.1.2. Postrojenja centralnog grejanja

Postrojenja za grejanje, kod kojih se
Poslrojenja sc top Iota razvija na jednom jcdnorn centralnom
centralnorn mestu roestu i
odatlc razvodi preko tzv. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se
odatle
nalaze na me
naJaze vik razlicitih rnesta mesla u zgradi, nazivaju se sistemirna za centralno grejanje.
Uredaji centralnog grejanja su ustvari energetska encrgctska postrojenja, po~to objedinjavaju
vi~e eleroenala
vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija, medusobno spojenih u celinu. Ovi ele- cle-
mcnti proizvode,
menti proizvodc, transportuju i odaju toplotu na mestirna mestima gde gdc je to potrebno a kom- korn-
binuju se
.binuju sc sa pomocnim
pornocnirn uredajimaurcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov
ekonornicniji i bezbedniji rad. U ove pomotne
pravilniji, ekonomicniji pomoene uredaje spadaju regulacioni,
kontrolni i sigumosni uredaji.
Kao elementi
e1ementi za proizvodnju toplote najCesCe najeesCe se primenjuju
primcnjuju kotlovi koji uglavnom
iskoriscujll hemijsku
iskoriscuju hernijsku energiju
cnergiju goriva i sagorevanjem
sagorevanjcm je transformisu
transforrnisu u toplotnu. lzu- Izu-
zelno,
zetno, kada postoje narocito. narocito. povoljni lIslovi, uslovi, toplota se dobija iz elektricne energijc encrgijc
koriseenjem e1ektricnih e1cktricnih zagrejaea.
zagrcjaea . Osim toga, primenu primcnu u postrojenjima cenlralnog centralnog
gTejanja nalilze
grejanjil nitlazc i prirodni izvori lopic topic vodc u oblikll obliku r<lznih
raznih toplotnih vrela, kilo kilO i slIn
511n--
CcV(l enagija
Ccva e ne rgija . Za Z a gn;janjc
grej a nje u sklopu indllslrijskih objekala objckata vrlo jc ckonomicno korislili
je ekonomii':.no koristili
o lpadnll loplolu loplotll razlii':.itih pro izvodnih proccsa. U novije vreme javlja
razlicilih proizvodnih javljll se 5e i primena
prime na 10-
plo
plOlm: lm; pumpe . lJ LJ svim ovim slui':.ajevima
sillcajevima neposredni izvnri izvori toplole
loplole za postroje postrujenje nje ce
cc n-
Ir(l lnog grejanja
Iralnog grcj'lIlja SII razmenjivai':.i
razmenjivaci loplote.
Tril
Tra nsporl loplolnc toplolnc ec nergijc
ne rgije od kotla, cc1d,tricnoglcktricnog grcjaCa
grejilCa iii rill.mcnjivac<l
rilzmcnjivaca loplole loplol c
o bavlj
obavlj se il ~c kroz cevovode
cevovouc koji obrilzujll
obrazujll Izv. (A;vnll mrd.ll poslroje
ccvnll mrc:i.u postroje nja . Kao nos inci
ioci 10·
to ·
plote koristeko risl e sc plvenslvcno
prve nsl vcno voua voda iii vmlcna
vode na pant pilra i preko
prcko ovih f1uida f1l1ida loplnla
loplola se 5e IIu pn·
po-
lrebnoj kolicinikoli cini dopre
dllprema ma do proslorija
prostorija knjl.: koje sesc zilgrcvajlL
zagrcv<lju. Samo zagrl.:v<lnjl.:
zagrevanje Sl.: se ob<lvlja
obavlja
grcjnim
grejnim Iclima tdimil Ij. c1emcnlima
I.:k:menlima koji od mlajuaju top lotu i I<lko
toplOIU tilko z<lgrcvaju
zilgrevaju sreuinu sredinu u kojoj kojnj se sc
n<l lazc. Topla
nalazc. T o plil voda
voua se SI.: U
u njima
njimil hladi
hhldi i ziltim
zalim vrilCa
vntCa do izvora
izvor;.r loplot
loplote l.: gde
gul.: se
SI.: po
pnnnvo
novo I.a-
za -
greva dil ua hi opel hi bilaIii nsposobljl.:na
nsposoblje na za Zit prenoscnjl.:
pn:noscnje loplnle.top lo le. YodVodena e na pa parara sc U u grL'jn
grcjnim im
le lima ko
Iclima nd c llzujL
kOll(knzuj e' oshl\1i1daju
os i<liJadaj uci ci svoj
svojull lo loplo
plo lu
lU ispar<lvilnja
ispar;lvii nja (kondenzilcijl'),
(konuenl.ill.:ijc), 1;lko tako da d;1 1Iu
edemenal
le mCl1<l1 /.;1 prn izvodnju loplole
Dt proizvolinju lo plol e sla illon dol;lIi
sl ;t1n do l;l/i voda.
vmla. kojil
koja l.agrL'vanjem
/.agrevanje m ispilrav;t is parilva i po· p"-
nav
n<lv lj;1
lj<l svoj radni eikills.ciklu s.
Poslroje
Poslrojcnja nj;1I.a
/';1 ce nlalnll
nlalno greja
grcjanjenj e koja kao nosioce loplo1l' knrisl c isk
toploll' knriste iskljucivo
ljul:ivo va/.dull
iii vazd
v<lzd llh uh u1I ko mbinaciji
mbin aciji sa vodom iii pamm, pilrtlm, prcds
prcdslavljaju
lavljaju Izv. tl..V. vazdusmt
vilzdlls na pOSI post rnjc·nja
rnjl·nja .
Pos
Posto lO se nvi un.: daji ohicno
sc ovi koris1l' i za
nhicnn koristc I.a provc lnlv;lnjl' oni su
provetrilvanje Sll i/.dvojcni
izdvojl'ni iz i/. ggnntpe po ·
tpL' P"-
stroje nj;1 nj<l 1.;1
za cc nlra
n : nl lno ,::rejanjc
r;tlno II/e m smishl.
grejanjc 1I lIzcm sm isill .
PoslrojL'nja
Poslroje ~." (,'l'ntralnu
nja 1.;1 l'e nl r;lino greja
grejanje
njl' imaju ni/. nil. prL'unosii
prl'd nos li n;l<I
nitd lokaln im IIrl'lll;ljim;1
lo kalnilllllrn ; tiim ~t ;lii
ali
vred nos nosll ()vill pre dnosli Ire ila
nvih prcdllllsii l>;1 rnlCc'
prnc"njiv;lli
nji v;t li od s luillcaja ~llIcaj;t jer
(:aja do sillcajil jcr lavisi
I.avis i od urni;tj;t
urn i;lj;1
sa kojim
kOj im sc lIpornluje.
upored lljc.
T ako na prima
Tako primcr,, cc nl nlralno pOSlrtljc nje posmat.rano
ral no postmje posmalrallo prema pre ma pecimape6ma IIu kojima ~at.0 ~a go -­
reva
revil C-vrslo
i:-v rslo gorivo,
gori vo, lIskduslcd loga Slo stn Sl:sc sagnrevanje
sagorcvanjc obavlj;r
ob;lvlja Ilit nil sa mll jednolll
safllo jed nom ll1estu,meslu.
omogllcujc hnlju
omogucujl: holjll konlrolll
kOlllrolu proC proccsaCS<I s<lgorcvanja
s;tgoreva nja a lime time i VCCl:
Vl'ee iskorisccnje
iskoriscenje f,miva t.(\I·iv;] . Ishl-
ISIu-
vrc me mello ll() je i/.he)!,nulo
i/.hcgllul o i razn()se
raznllsc nje goriv;t skuplj;tnjL' r..:pcla
gori v;1 i skupljilnjc pe pda na vise mesla ml'st;t n'k cd,' I.gr; t-
/.g r;l-
uprosee niji jc
dc, uprosCl: jt: rad Okllok n (!,rcja
(', rcjanja
nja ohj,·
llhjl'kl;r
.kl;1 i IImanjlljc
IImanjujc sc' St' opasnosl
llpasnosl od 0<1 rnjaVL'
pnj;lVl' poi.a!';t
poi.;II';1
 4 B.Towbcwil ,PB01ElfJOV.ANlEPOSTROJENlA ZA CENTRALNO
B.TocboHil ,PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA CENI'RALNO GREIANJE
GREJANJE

od cen~ grejanja je OImgu6euo

Osim toga, tkod omogueeoo postavljanje
postavljaoje grejnih tela
lela i uz spolj-
ne rashladne ~
De ~ioI;. ~ ~eduje povoljnije
lto ~cduje povoljoije uslove UgodDosli.
ugOOnosti. a grejna tela zau-
zimaju mesta toja oajIRmje mogn da posltde
najmanje mogu nameni. Nasuprot tome, sve 10-
poslure drugoj nameoi.
kalne pea se povczuju sa dimnjacima !mji
kaloe koji su u unutrunjim
uuutrunjim zidovima, zidovirna, ~to oije nije dobro
rcienje sS ohlirom
IcieDje obzirom oa ravnomcmu rasporlelu,
na I3VIIOmcmu raspodelu. karakteristika srcdine. Isto tako, svojom
sredine. Islo
veliCinom DO potrebnim sIo~nim
kao i po1Icbnim sIo~oim prostorom Z,1 prist pristup,up, pee zahteva viSe korisnog
. prostora prostorije. '
Ekooomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja
Ekonomifuost a:ntI3loih gn;janja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postro-
jenja 1:00 kojib je predvidcoo i osh::ucoo
kod 1:ojih ost\--:lrcoo boljc rcgulis.mjc. Centralno grejanje obezbeduje
bolje rcguliSi!njc.
zagrevanje i sporcdnih odeljenja. ~to
sporednih odeljcnja. ~Io tookOO grcjanja peCima oijc nijc shJtaj.
slutaj. Medutim, gotovo sve
dobre stranc zagrevaop mogu docS
strane rentraloog zagrcvanj:1 dOCi u pi!anje
pi:anje ako postrojcnje
poslrojcnje oije nije uradeno ka-
ko treba tj. ako rdenje nije najboljc odabmno, odabmoo, dobro proraeunato iii pravilno i valjano iz-
vedeno. Ukoliko biIo l:oji L:op 00 0Yih us10va oije nije dovoljno strueno struCno i savremeno L'ipunjen, po-
savrcmeno io;punjcn,
root.e lako
strojenje IDOt.e tako da postanc
postaoc po'JOO DCZ2dm'OIj.c;tvll.
po'JOd OCZ2dmulj.c;tvu. .
Kada 6e ee sc primcnili
primcoiti ccntralno grej<:nje a u kom slubju drugi uredaji, OOreduje
<:culralno grcj?nje odreduje se
pre svega prerna prcma eL:onomienosti
cL:ooomienosli u ehploalaciji eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na po- po·
slufivanjc. U slueaju
sluZivanjc. slutaju L:ada
kada se sc cadi godisnjoj potro~nji
radi 0 vclikoj godiSnjoj polro~nji goriva, dakle daklc 0 velikoj
vclikoj
polrcbnoj
potrcbnoj koliCini
kolicini loplole
toplote za grcjanje loze~ju bez
grejanje i 10zeJ;lju bcz dugih prckida, investicioniinvcsticioni trosko-
vi poslaju scl.:undami a ctsploalacioni
postaju scl-undarni clsploalacioni odlucuj!!Ci. To zotlci zntlci da za svaki sian stan Stl
sa viSe
vi!ic
slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojc
prostorijtl iIi za stambcnu
prostorija brojcm m stanova,
slanova, kada sc grcjc goto-
vo neprckidno
neprck idno prcko cdc zimt:, zimc. dobzi dolazi u obzir
ohzir s<Jmo ccnlr,:lno grcj,mjc grcjanje jer jL:r pn;dnosli
pn;dJ10Sli
cc
u.:nnlralnog
lril lnog poslrojc njilnja pulpuno edemini!iu lcminisu ()SI; I : ~ urcdaje.
OSla:c Preimll~s
uredajc. Preimll ~s lva pos laju j()~ iz·
poslaju il.·
rill.ilijaa kadil
ra/.ilij kada sc rddinidi 0 vdim poslrojenJima.
postrojenJimii. pa se poslrojenja ccnlralnog cenlralnog gn;janja go- go·
IIlVO
l\lVO isk ljllcivo
ljllCivo primcnjujll /.;, zagrL:vanje vdikih
zagrevanjc vclikih zgrada, zgradil , blokova zgrada i slambenih
siambenih
nasclja.
nasclja .
I)ug jc bio pUI
Dug put u istoriji
isloriji Covci:anslva
Covceanstva do!: sc doslo do dan<Jsnjih sislt..: ma grejanja
danasnjih sistema grcjanja i
klimalil.aeijc . NilgDvcSlaji
klimilti/ilcijc. N<lg<JvcSlaji ffi(x.kn;ih
rTKxkrnih sistema j:l\'ljalijavljali su j()~~ 1I dilvnim
S li se j() davnim vrl:vn;menima.
l1lcnima. a li
Ire bale Sll
tn.- bilk SII da
d<l sc o~"ojc mnoge
SC osvojc 'ehnologij~ i znanja
rnnogc tehnologijc manja da dil bi grcjanjc
grejanjc dobilo danasnji i/' i/.-
gled.
gln l. prceiznost
prcciznost i "valitct.
kV<llitcl.
Da
I)a bibi se silgkdilO taj dugi n;lpor
sc sagkdao n ~lpur prethodnih
prcthndnih gencracij;1
ge ncracij;1 izlozic("
izlnzi6<: sc iSlorijski prl"
iSlllrijski pre·
'led fir;lZvllja
'kd lzvoja e nergc
nerge lik,,'
ti k..: i grej anja kao !~i
grcjanja l' m; grane.
:~il'nt; !!,ran~. pre s\'(;ga
s\\;ga IIu nasnj
nasoj srcdini.
s rcdini , Pri 10m
~ sc dali
ce da l i i (lsvrt
osvrl nil ~,'t: rc
na ~;\T rdc\o'an
levanlne lne liS love koji su
uslove Zil razvoj em:rgd
SII I.a cn~rgelikc ik c i grejanja
grcjanja hili
od IIliUtja.
uliUtja.

1.2. ISTORUSKI RAZVOJ

,
GREJANJA U USLOVIMA
CREJANJA
OOMACIH PRILlKA
PRILIKA
1.2.1. NaCini ~..a~vanja od pr.Jistorijc dn
Nacini ;r.a,,-cvanja do XVII veka
vcka
Kori.~{-e njc encrgctslih
Korist-e energelskill izvor:t poCinje 1I prai:;lorijskllm
iZVOr:i pocinjL: pril istorijskllm dllbu. bda su
dobu, \.;ada kllrisl i-
Sli Ijudi korist i·
Ii Suncc za su~e nje k07£ I!hijcnih
Iii suknje I~hjjenih ii nlli~Jj a pravec;
Zinlli!lj;1 prave';; scbisebi odC<:-u
o::lc<:'U i postclju.
poslclju.
I'ronalal.akk Vilt
I'ronalaza vaIn::rc prcd:;lavljao tl()~ildilj u iSloriji Ijlltlskol'
revolt:cion:lrni do:!.adaj
prcd::t;tvljao jc revoit:cion:lrni Ijudskllg roda ,.
I'ra istorijs\..i covek kori.... i (~I..O:I:I stvaranj:.:
I'raislorijski (;ovek korl.·ai (!ryo :
1 :I stvara!lj:.: vi,lre. unmi II pct'inc gde se ona
un(lsi je II peCine gdc on;, siaino
stalno
odrbva. sllli:cCi
odri.wa. sllli.cCi za :1';1 priprcm:1 h~a ne. o.w·~ tlj : lvil njc i n Jgrevanjt:.
h!'anc. oW'; llj:lvanjl' z:lg/evanje. V;llra Sl' v ;lt!"a SL: i danas wa -
Wil·
 1.CJmD
1.UWD 5

kodnevno koristi. ali je praktifua primcna primena dobijeoe loploletoplole lokom wkovavekova dobila gcr go-
. lovo neogranirene razmere. Zalo sc prona\az;lk
tovo neogranil:ene pronallWlk valre OZDaQtva kao poretak
vatre oznabva pol:etak svesne
proizvodnje toplote i prvim korakom u pro~ljenom proomljeoom korucenju encrgije.
,. Razvitak grejanja pratire Icroz istoriju Bcograda u kojoj so se
prati6e sc Irroz sc preplilali
preplitali Irultumi
name raznih naroda,
uticaji i navike naroda. od starih Kclta. Rim1jana i svega onoga ~to so doncli
Kelta, Rim\jana
German a , Ugara,
Sioveni, preko Germana,
Sloveni, Ugara. Vizantijaca, Turaka, Anstrijanaca,
Austrijanaca, do lrenutka
trenutka kada
poslao, bar ~to
je svet postao, ~lo sc tire
til:e tehnike, bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo br-
zo prenosilo. Medutim, prijem informacija i manja nije owk uvek dovoljan da sc se osvoji
tehnolo~i postupak proizvodnje, pa danas postoje posloje podele na razvijenc zemlje i one
koje su u razvoju.
N~a zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju. razvoju, l:emu
reoru je doprinco
doprineo lok tok istorijs-
kih dogadaja,
dogadaja. odnosno reOeksija
refleksija moogih
mnogih politiBcih intcresa
interesa koji so owL: mtro
uvek ootro poga-
podruqa, ~to sc d~va i danas. To mac
dati n~a podruCja,
dali mao staIno gubljenje korab koraka za tehni-
kom onih najnaprednijih.
Sa prvim svesno izgradenim zaIdonima h1adoore i ncvremena
zakIonima od h1adno6e poanje i njihovo
nevremena pOCinje
zagrevanje. Na podruCju daDa!njeg dafla!njeg Bcograda i njegove ~ire okolinc (Lepeoski (Lcpenski vir),
najslarija nasclja datiraju od 2000 godioe
najstarija godine pre D.e.,
D.C., iz vremena ncolita,
neolita. m1adeg kame-
DOg
nog doba, kada su Ijudi ziveli zivcli u plcmeoskim
plemenskim zajednicama_
zajednicama Stanovalo se sc u zeorunicarna
zemunicama
i pleterirna
plelerima - kolibama od ispreplctanog
isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote
i svetlosti koristilo se otvoreno
olvorcno ognjiSte
ognjiStc sa slobodnim plamcnom. Iskuslva Iskustva su ubrmubrLO
taha
ta!.."a da se tczi
tezi uzarenom
uzarcnom drvetu, a uveliko rurnur, Cijim sc zraecnjern
uvcliko sc koristi i rumur, zraecnjem :t.a.
za-
grevala okolina. Pri tome su se dimni dirnni gasovi sirili po prostoriji, nc ne obczbcdujuCi uvek
i dobre higijenske uslove.
Odvodenje
Odvodcnje dima van prostorijc poeinje oslavljanjcrn ostavljanjcm olvora krovu. ali sc
otvora na krovu, se na
pronalazak dirnnjaka
dimnjaka Cekalo
i':ckalo jos veoma
VCOrrul dugo, sve do dolaska Kelta i Rimljana.
U predelu usea Save u Dunav smatrd smalra sc da su sc KeltiKclli pojavili poCclkorn
poCclkom 111 v. pre
[Le.
n.e. i da su tu osnovali vea: nasclje. nascljc. Prcma Rimskim izvorima, izvorima. iz log
tog vrcmena
vremcna potiCe
potiee i
naziv naseobine Singidunum, koji je, tumaCi tumaci sc, izveden od imena imcna kcltskog
kellskog plcmena
plcmcna
kojc se tu naselilo
nasclilo - Singaja iii iLi Singi,
Siogi, i reci "dounon·
'dounon' iIi ·duidi",
'duidi', sto bi lrebaJo
lrcbalo da znaci
znaCi
oaselje
naselje iii ulvrdenje.
utvrdenje.
Pojavom Rimljana, 85. gg., .• zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu
ncprijateljstvu plemcna
plerncna na levoj
Ievoj
obali Dunava, izgradena
izgradcna su ulvrdenja
utvrdcnja dui duZ grdnica
gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije. Taku Tako na
podrucju tadasnjcg
tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jaku jato utvrdcnjc
utvrdenje a zatim sc razvija samou-
pravni rimski grad, za koji sc prel~tavljaprct:>OStavlja da sc prostrirao
prosLrirdo do danaSnjeg
danilSnjeg Zcleznika.
Zeleznika.
U ojcmll
njemu su bile podignute mnoge jayne zgrade,
rnnogc jaYne zgradc, hramovi i kupatila.
kupalila. Kua:
Kuee su bile veli-
arhilekturc, pune svetla.
kc i lepe, u stilu tadasnje rimske arhitckturc, ~-vetla, gradcne
gradene od kamena
kamcna koji je
dovozen iz predela danasnjeg T;lsmajdana
bio dovoZcn Tasmajdana i TopCidcra.
Topl-idera. I30gate kuCe su irnale
Uogate kuee ~-vo­
imale wo-
ja !"llpatila
I,:upatila - tcrmc,
h.:rrnc, dol.:
dok su za ostalo stanovoiSlvo
stanovnLStvu podiz.ana
podizana javna kupatila. Hilo ih j..: jc
viSe u gradll. Terme
Termc su bile znaeajne i kao mcsta roesta okupljanja, a irnaleimale su uvek dvostru-
dvostru -
prostorija, po.~to
ki broj istih prost.orija, mu.~karci i 'i.cnc
poSto su muskarci zene bili Slrogo
strogo izdvojcni.
izdvojeni. I'.agrcvanje
/'..agrcvanje pro-
storija je bilo hipokaustima.
hipokaustirna.
Zagrevanje
Zagrevanjc domova bilo je pomoCu pomoeu mangala i mangal (Ialin.<iki(Iatinski fukulus) je u stvari
prva pee 1Iu istoriji
isloriji tehnike
tchnikc zagrevanja.
zagrcvanja. Sastojao sc od brolV.anc bron:r.ane posudicc sa nozicama,
u kojoj sc se raspaljivao eumllr
eumur u lankomtankom sloju. Mangal je postavljan u srcdinu sredinu prostori-
proslori-
je, sa stalnom opasnoSCu
opasnuSCu ncpotpllnog
ncpotpunog sagorevanja rdZVijanja ugljenmonoksida.
sagorcvanja i rrtzvijanja
M~gaIi su se oddavali se kroz vekove parIarnent je, na primer, bio
yekove i engleski parIament
~w.van mangalima S'le
zagre.valiJDangaJima S\'e do kraja xvm
XVTII veka. Starije generacije ih parote i pritaju
prieaju da
su kod
kffif nas 0 bili mangiili ad
bill mangali od bakra iii
ill mesinga i da sri u bogatijim kueaIna
kuearna slufili
sluiili kao
ukras i 23.pripremanje
za.pnpremanje kafe. Takvi mangali imali poklopac za lof~ni dec (stika
rnangali su irnali
1.1).
,

]. J Izglcd mal/gala
Sli/W 1.
Slika

LJ ri mskim
U rimsk im kupa tilimalilima . lc tc rmama zitgrcvanjc
zilgreva njc pomocu
pomoclI hipo kallslkil llstaa u1I stvari jc je bila
pn:tei:a ce
prcteCii cc ntra lnog grejanja.
grcja nja. Loziste
Lozisle se lazila izva n zgradc
5e na lazilo zgrilde i 1I njc mu su SlI sesc lozila dr-
va . Prod
Produktiukli sago reva nja su odvode
SlI od vode ni kroz mcduproslo
med llprnstorr ispod
ispa d pod a zagrevClnih
zagrevanih pro pro--
stnrija
sln iIi baze
rija iii bazemt nil -. kada. Uvode ni su
kadil. Uvoele SlI i u
II sa me prosprostorije posebne otvo
to rije kroz poscbne otvore re 1Iu poLiu
pa dll
iii odvodeni
iIi odvode ni 1IU ail lmos
tmosferufe ru (v
(videl
idc tii poglav lje 15). Da bi sc na kriticnim pa
poglavlje povvr.sina
r.sina ma spre -
cila kokonLienzacija.
nd cnzacij il . kroz zidovezielovc tetermi je bilo s lu
rmi jc lllcajeva propllstanja
eajeva propusta nja dimnih gas gasova
ova kroz
kanille. obrazovil
kamtle. obrazovanc nc sspccija lnim oblicima
pccijalnim o blicima cigli. lako da sc prime na hipo
tako dil kaustaa maze
hipokaust moze
s matra
malra ti i pOl:e
pOCelkotko m podnog i zidnog pa panene lnog grej,mja rim~kih tc
grej'lnja . Ostaci rim~kij, te rmi i hi po-
hipo-
kallsta
ka usta nadc ni su u Bcogradll
SlI 1I Bcogradu na mes meslutll ddaa nas
nasnjc
nje Francllske
Fra ncuskc a mbasad ec i 1Iu pa rku rkll na
Studc
St udc nl sko m trgu. ali najveCi primc rci hipob
ntsko usta se nal
hipokallstil aze 1Iu SSrem~koj
mtlaze re m~ k oj Mi1rovici.
Mitrovici.
kraj I3cograd
Beograd a, a. ne kadasnjem Sirmijumll (s
kadas nje m Sirmijumu (slika
lika 1. 2).
Vcknv i su pros li do prvih daljih iz mc na 1Iu lehnici
Vekov tc hnici zagrevanja kao najrasprosnajrasprns lra tra njc
nje .-
nije m vidu
nijc vidll ko risec
risecnjanja lotopIoLne
plo Lne encrgijc.
e nergije. T ec izmc
izme nc veza
vcza ne
nc suSlI za pe riod kadil kad;t su Slo-
ve nii nascljava
vcn nasdj;1Va li podnl
podruejc cje na lISClI
uscu Save u Dunav. O ni Sll su tu dosli poectko
poectkom m VI ve ka kit i
nasdili padinu pre
nasclili prc ma Dunavu.
f)un avu . Ku KuCc primitivnc. uko
Cc su im bile male i primitivne, ukopanc d 'Iimicllo
pa ne ddimicl1n
u 7.e
1I 7,e mlju. krovom
mljll. sa krovo m odo d sslamc.
lamc. Iz log vrc,me
vrcmcna na nad e n je os tatak kucc
ostatak kuCc ciji je jc pod bio od oel
nahoja glinL'
naboja glinc ait ognjiste od pCCcnc peCe ne ze mlje. Dru
zc mljc. Druga ga nalilzis ta iz kas nijeg
nalaz islit nijcg pe riodriod"a o lkriva-
lkriva
ill
jll pcci mtprilvljc
napravljenc nc s lobod
lo bod nim rcda.njem
n:danje m kitmena.
kilmc na. onhraZltju
brilz;uiu ci
ci zi dove i obli
z iLiove o bli go rnj i clc(J
gornji IIc()
 1. UVOD 7

LoZi~ta
Lozi~ta su jo~ uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom, ~to navodi na zaklju-
tak 0 svesnom usmeravanju veteg
eak veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu kute. ku6e.
peCi ~iji je gornji den
Nadeni su ostaci i jedne peei deo u oblik-u
obliku kupole od perene gline a
lom te od redane opeke. To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini
loziste kamini
lozi~ta. U tadasnjem
i peei sa potpunim ozidivanjem lozista. tada~njem Beogradu, a ovaj naziv grada se
prvi put pojavljuje u pisanim dol,:umentima
dolmmentima 878 god., menjaju se vlastodrSei
vlastodclci od kojih
svako donosi neSto obieaja, ruseei prethodno podignuto.
nesto od svoje kulture i obitaja, .

Stika 1.2 Os/aci

o.r/aci hipokll/l.
hipokllll.\·/ll iizz IlIlC
Cklldll.l-lljCg
kllda..l"lljeg Sinllijlll/l{/
Sinllijll1llil

Prncva l Ikognlda
I3cogn,d a kao kaD g rad radskog nasl: lj a pod S rbima
s kog nasL: rbimn zabelczL:ll
zabclcZl.:n je 1Iu pc riodll riodu d l.:s po--
L:s po
13
la S Sieiefana
fana Laza reviea. rcvica. Dcspol
DL:spol S Ido ida n jc dobiodllbio l3eograd
l3cogrnd ad od Ugara na doz ivo ln lnll
o upra-
vlja nj c i loa za vrc mc njcgovc vladavinl.: vladavine o d 1403- 1-103- 1427
1-127 gad god . grad sc znatno zllalno proii pros irio. Po- Po -
dignu
dignulL: lc su mnogc j;lVne javnl.: gra d ..:vin..:, bolnic..: i crkvc.
L:v in c. bolnicL: crkv..:. Cve Cvcta la je Irgovina
lala trgovina i zaniit zanalsl slvo.
vo.
Pllsloj;do
pos lo j;lio jL: jl: Irgova
Irgovacko cko i riilno prislanis
ra ln o pris tc a grad
lanis ic: g rad je imao prL:ko pre ko :;OO()()
."iOOOn s ianovnika
tanovnik ;1..
'Lgradl:
Zgnllk su loi d anl.:
,.ida nL: na iI.: IL:mm..:c: ljima
ijima oodd iomije nog kamena.
lo mljL: lmg kamen;;, loidovi zidovi su bili od oel mlboja
naboja loe mljc
zL:mljc
a krovov
kfOVClVii od lako f.apaljivc I.apaljivc IrskL:. Irsk..:. Prc lpos lavlj 'l
lposlavlj" sc da se ela su sc loagrl.:valc: lI
zagrL:vak ug i<wnom g lavnom man -·
ga lima
li ma i pL' pc eim
c im a Sil sa nlvnrcnim
nlvorenimiozislim;1. Inz islilll;1.
Od 142(,j·ur, gn go d . po pocinjc
cinj L: opsada T ura ka i 1:;2
llpsaela Turaka goel.. l3cograd
1."i2 1. god i3eograd pad padiia 1I u njihov<.:
njihllve ruk rllke.l'.
radd Irpi vel
ira ik ..:L: prollle
vc lik p ro mc n..: broju, a pos<.:b
nL: IIu brujll, pos..: bnono u eL: lni ckom
ckum sas s;;s lavll
la vll slanuvnislo.
s tanov ni sta . Uga rs ki
z.iva lj na
ziva napll.~
plls la IIkogra kogril dd,, s rpski se uglav ug];tv no lll m nas ilno iscljava a Illllslilllansko
muslimansko :,:;lallOV- Ianov-
niiitv()
nis lvo do elO lazi
liiZi IIu g rad . I'n.;os
I'n;os la li Srbi S rbi 152R god 'ot! . poscd
posccillju ujll sa rno 62
samo (,2 kll Ce. A.
ku Cc. A 10 to j<.
j(;: vr<.:lllc
vreml' if jy
kojeg pOliCepOliu; plvi plv i plan jcdnc jednc mas inc za ndri.ava vcS tacke l;Iim(;,
udri.avil njc vdlackL: eije jc ericzc
kiilllc. cijc crlL:zL: iz ra-ra ·
el io l.A!o
dio I ,Co nard
nardo n dacia V Vinci oko 1:;00
in ci ok" '(ld .
l."i()() god
Turci pOlpun o Ill<.
Tlire i pOlpuno m..:: njajll
njaju lik i karakl ka rakl c r grada koji koj i prima iSlocnjacka
istocnja eka obclczja
obcl<.:zja . l'ost(l
Posit)
jc bi
jl: bio~) mnogo razruik raloruik n priliko osvaj;mja . po novo se
prilik o m osvajanja. izgraelujl.:: , ali se
s<.: izgraduj<. SL: prvo IIrcd ujc'
urcduj<.:
lvrelava
tv rdava . LJ U li cc sc se ka ldrlllislI,
ldrmisu, pod ii.u izu sc mnnge novl.:
s<.: IllnugL: mWL: kuce, dZnmijc i amami.
kuc<.:, di.amijc ilmami. Dnlga Druga Pt) Pll -
lavina
lavi na XV I v<.:kil v<.:b j<.: jc dodoba ba p rot..va
ro<-va la i3cograela
Ikograda pod Turc Turcima ima . (irati
( irad je pos lao
jc pus tao vaJ,na
va:/.na ras-
krsni
krsnit:;lo ] vojni h i IrgovilckihIr 'oVilck ih rllh.: pUl cva. I'o'~'()j ak- .su
v;1. l'osllJjak lI sl
s l'lInc
:II:'1C kolonijc (Cirka .I cv rcja i Du -
irk<! . .Icvn;ja
brov
brov"lI ",lnnail kokojjii Ssu
lI i najv isc Irgovali
na jvisc Irgova li po rproslran ros lrl1J)oo mlurskom
m lurskom Qlrslvll Bilo jt:
o lrslvu . Ililn jc 3700
37(l() duduell-
e,,·
 <
\
8 B. Todorovit
Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE

na, 7 earsija. hr~kih i jevrejskih crkava, osnovnih, srednjih i bogo-

Carlija, 217 dfamija, 9 hrBeanskih
slovskih n:ola kao i muslimanski
muslima.nski univerzitet - Medresa Mehmeda Sokoloviea. Deo
yaro~i uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva, pa je zbog svega toga Beograd bio
izuzetno bogat grad, sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskomvojskorn
U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turd
U Turci gradili po uzoru na rirnske
rimske
terme. Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve. Bogate kure
terrne. kuee su irnale
imale sopstvcne
a za ostalo stanovni~tvo su podizani javni amami.
amarni. To su po konslrukciji
konstrukciji bile jed no-
vi~e odeljenja: eekaonice sa ~edrvanoml,
l
slavne
stavne gradevine sa vik redrvanom , prostorijama za kupa-
nje, rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan".
Amami su gradeni uglavnom od kamena,
karnena, izuzetiio od cigala, sa obaveznom )J".-upo-..'upo-
10m koja je bila pokrivena olovom
olovorn Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak knegi-
nje Ljubice, drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave, kod koga se jasno uoCava
lozi~te
lozi~le i odzak, kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke, re- rc-
zervoar za hladnu
h1adnu vodu i kupatila - jedno za hladno,
h1adno, drugo za toplo kupanje. TreCi je
Admirala Geprata, niZe od Vaznesenske crk-ve.
u ulici Adrnirala crJ..:ve.
Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je pomoCu porn<>6.I luCa od borovine, koje se
pojavilo cim su preslala ognji~ta .
prestala da se koriste otvore.na ognjisla
.
1.2.2. Energetika Bcograda
Beograda u periodu od XVII - XIX veka
U jc:el
U jcd nom paiodupcrioclll XVII vcb, vc\.;<I, Beograd je bio bin izuzelno lepa, bogal:l bogal" i vclibt
veli\.;a isloc-
islllC-
njacka
nja ckil viims. \.;ojoj je vla.
VilrllS. 1Iu kojoj vl;I.~I.
~I. bio
bo i 1Iu cc/oj
ccloj Srbiji i na 13alkanskom
l3al\.;ans\.;om poilloslrvll.
poluoslrvu. dri:ala
Tllr~\.;a carevinii
Tur~b lAIreVinil knja koja je jc II 10 vrcme bilil
10 vrc:me bila nil
na vrhum:u
vrhunell moei.
mo6.
1ecluli
1cdu m. krajem XVII veb.
lim. veka. lacnije
tacnije od IIGRR.GRR. god. i lokomIllkllm XVIII veka.vL:\.;a. Beograd
poslajc :i.rtva
ZrlVil allslrijsko
auslrijskn - lurskih llirskih ralova sa prvim periodom allslrijske vlasli oel nd 171
1717.- 7.-
1739.. god . LJ
1739 U loku allslrijs\.;e vladavinc razvijajll sc Iri varosi. Dunavska
illIslrijske vladavine Dunilvskil II pn.:dclll
Dorenla,
Dorco Iii , II kojll \.;oju su se dose/ doscl ili iii mnllg
mnogii kolonisli Ncmci Nemei posle odlaska ndlas\.;a lurskog slanov-
slanllV-
nislva.. Dobila
nislvil Dobi lil je naziv Karlstal Karlslal iii Nemacka
Nemilcb Yaros,Yaros. Sil sa svim uprilvnim
upravnim i adminislraliv-
adminislr<l1iv-
nim 1.gfi,da
zgn luilmilm;, allslrijs\.;
il llslrijsk ·' vlasli.
vlasli. Srpska vilros
yaros se nala1.ila \.;rajll Okll
nillazila II kraju nko danasnje Saborne
dilnilsnjc Saborm:
crkvl'.
erkvc. aii In.:01
Irec, V ;'fllS. kojil
yaros. koj" sc razvijillil
ra1.vijala vavann saneil
sa nea na silvskoj
silvs\';oj padini nbllhvalalil
nbuhVillilla je kose
d(lnasnjih
d,lI1i1s IIlie ,l Srpsk ih vladaril,
njih IIlic vladara. NarodN(lmd no nogg rronla.
rmnla. Vojvoele
Vojvode Milcn\.;a
Milcnka i S(lrajcvske
Silrajcvske IIli uli -
cc . ()va. I;:V.. Nova Ikogradska
Ova. If.\! Ikllgradska VilroS, varos, jejc pn.:
premama popisll od 1733/34. god. imala 95 ku 0t
\.;\101
sa ROO slitnovnika
slanovnikil .
cm(lcb, Yaros
cmacka yaros je u delll d;lI1asnje
d,lI1as nje IIliu: Caril /)lIsilnil bila poru!icna
Ca ra J)lIsanil porusena zbog rcgulaei-
rcgulaci-
j . pa j..:
je. je to paiod
period u komc jc izgradeno izgratleno novih R5 kuca. \.;uca. prvi pul po principima cvrop- ~vrop­
skog nacina grad gradnjc.njc. Z gradc Sll su bilc
bile OUod opcke
opeke i mallera. sa visokim t<lvanicama. tavanicama. vcli-
kim promrirm'
pro/llrima i allslrijskim
iIl,sl rij.\k im l.idanirn pecim(l
I.iuanim pl'c ima . 11LJ nnvim
novim kllCama
ku0tma SrpskcSrps\.;c varosi 1.(1za 1.(1-
za-
gre a njL' ~II.
g rcVitnjc ~u. pored
pon;d n. rclkih obl<.: pljcnih peCi
: lkih oblcpljenih peei i ddalje
a lje korisceni
korisecni bakarni mangali. mangali.
Iko!!fi,d dohij(l 1Iu rclalivno
Ik ol:!rad dohija relalivnn kkral\.;om vrcml.: ns\.;om razuohljll
n llkom vrcmenskom ra1.doblju pUlpuno
plltpuno nov izglcdizgkd .
Allstrijski
Au . . lrijski car
lAIr Karko VI pOlpislije plllpisujc 1724.In-t god.
gou . ukaz 0 izgradnji Brcograda Brt:ograda i dve novo novo--
potlignlilce zgrade narocilo su sc
potii)!nlli islicaJc svojom monumcnlalnos('U.
se iSlicalc monumcnlalnosclI. To je jc bila palata
pal<lta
pnnca Ald.sanuril
prinlAl Alcksaml r<l Vil Vilcmbcrii\.;og. prcdscdnika srpske administraoije
<.: mlx:rskog, prcuscdnika administracijc od 1720-1733.

I Vod,)sko\.;k iii Ccsma.

Vodnsko u;sma. ohicno
obicl1o sa viSe lula.
Sit vise hda . sa bazenom kru:t.nog
\.;rul.nog iii visL'ugaonol:!
visclrgaonog
oblik
ohlil,."a
 I. UVOD
1. 9

. gOd.
gOO. i koja se nalazila u ulici Cara Du~ana.
Du ~a na . Zajedno sa zgradom g1avne strafe,
str~e, jezuit-
..' skim manastirom i ~kolom, ~kolo m, cinila
tinila je lepu
tepu i skladnu celinu. Druga velika zgrada podig-
nuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna. Zauzirnala Zauzimala je veli-
ki prostor u krugu dana~njih ulica Knez Mihajlove, Mihajlove. Zmaj lovine i Obilieevog Obilirevog venca.
Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata, eetiri retiri velika ulaza u1aza i 312 prozo-
ra Oba
fa 'objekta projektovali su i gradili
Ob,i"objekta gradjli Austrijanci, prema uzorima becke betke arhitektu-
arhltektu-
re toga vremena. Bile su grejane, kao i slicne
Ie Becke palate, velikim zidanim
slitnc Betke zidarum petima
prelqivenim
prelqiverum ukrasnim plocicama. ploticama. Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje
su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade. zgrade. U srpskom delu varo~i najveee zdanje je
trebalo da bude Mitropolitski dvor, medutim podataka 0 njegovom zamenju zavclenju nema.
Nije bio zavden zavmen do 1737. god. i ne zna se da Ii. Ii, je gradnja uop~te privedena kraju za
vreme austrijske uprave.
'. Od svih objekata iz tog pe preostala je sarno kuea u Gratanitkoj
rioda preoslala
perioda Graeanickoj ulici broj
JO. Njena osnova je oblika pravougaoruka,
.lO. pravougaonika. ali je dozidivanjem dobita dobila formu tirilicnog
tirilitnog
slova G. Krov je visok sa visokim prostorom pros to rom tavana. Zidana je od cigle velicine velitine 33 em
a unutra oblozena slojem kamena i maitera, maItera, sto slo govori 0 masivnosti zgrade, velikoj
mogucnosti akumulaeije toplote, kao i malim rna lim potrepotrcbama bama u eenergiji ne rgiji za zagrevanjc.
Posle kratkog pe riod a naglog razvoja pod auslrijskom
period austrijskom vladavinom, Beograd 1739.
god. po novo osvajaju Turci. Varos je u razruknom
ponovo razruk nom stanju, prljava, prljava. bez ijcdne ijedne velike
gradevine.
gradevinc. Gornjc Go rnjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd Turci su na merno
namcrno
rusili posto
pOS IO nisu ze lc li i volc
zelcli volclili d;t
dll se
sc pepc nju uz stc sle pcnicc.
pc nicc. Os OSlalo talo jc za pis,tnopisa no da:
d a: " Sarna
Sama
ya ros ima za lostan izgled
yaros izglcd voj niekih pu
vojniekih s t o~e nja
pusto!ic nj a ... M<t
M"lo lo koja ku ea im<t ima prozorc sa s<t ssta-
ta-
klo
\Jo m.m, vee su najCdCc
najecsCc oble plje ni hartijo hartijom m iii zjape ootvore ni" Kuga koja
tvllrc ni." koj<t se
5e pojavila da- d a-
la jc gradu ,we avc linjski
t injsk i izg!ed.
izglcd.
Te
Tekk pos lcd led njih dcccnija
deccnija XV II vcka doi;tzi uol;tzi douo po ponovnog mtscljavit nja grada
nov nng nascljavanja grad<t i pove-
pove -
ea nja broja hrisea nskog stanov sta nov nistv<t
nistva.. Krajem
Kr<tje m log tog vc ka I3cograd
vekit Bcograd ima oko 25000 s ta-
novnik a. O bnavlja se pOfll porllse varos Ui' l1lalll
se na yaros malu P()pll mllc drl.avnnee vl
I1l()C drl.av as ti. BeogrmJ
vlas Beograu jc u 10 tll
vreme
vre me bio bez ikakvih kn munalnih ureli urcli aaj,t,ja, uli
uliccce SllSli bile bel: bel. osve tljcnja, a vod"
osvetljenja. vod a se
uzimala
llzimil la sa Ccs
Ccsmimi koje su 511 bile rctko
re tko rasporctic
rasporcdene nc po pll varosi.
va rosi. 1)0 Do ovih mi voda sc
oviil Ccs l1li do--
se do
vod
vodila il<t starim vodov ima sa 13111buluc
sta rim vodovima Bulbll klcra ra i iz MalogM,tillg Mnkrng
Mllkrng 1.1Ig;1.l .ug;1.
Srpska
S rpska ku 6a ca s kraj,t
kraja XV III veka vc ka im;tl
im;t!;ta jL' jc' glav
glavnu nll i cc ntralnll
ce ntra lnu sllbu
sobu sa otvOfcn
o tvorcnim im llg-
og-
njistcm
njislem u ssredinire dini.. oko koga Sll su sesc sakuplj,ti
sakup lj,tlii ukuc;tni.
ukU Citn i. Ov.tjOvaj cent cenl ra ln i izvo
ralni izvorr Illplll
toplotele bio
bin
jed ini 1Iu ku ei. Nad vatro
je jedini vatrol1lm jc
je bill
bin obeSe
obdc n vcliki kol kOlm).tO IIU kOlne
kO lne sc kuva lo za cdu Celli Pll-
pn-
rod
rodiicu.eu. Z bog ovakvog na naeina grcja nj
cina greja nja. Ikograd o ll1 su vrio
a. l3eogradom vrlo Ccs Ccsto to hara
haralili poza ri. koji Sll su
unislavali cit
unistitvali ave dclove grada.
cilavc grada .
Za osvctljava
osvc tljavilnjc nje domova
do movil sve SV · dndll XV II veka vcka slu/.io
slu.i.io jc:
jc luIll e od borovinc. U
ml horovine. lJ XVII Vc' VL' -
ku . D ubrovea ni. koj
1m, kojii Sll
su imali svojll
svoju kllill
klllnnijllnij u na l)<)r60
/)orcolu. Iu. dodonnosc ose "Iukijcrnu
"Iukijernu"" - lampu.
koja jc imala
kojil ima la oblik'
oblik- !evka
levka pos lavljc
lavlj.: nog I1<mpaekc.
n;to j1itckc. Ova lampa la mpa je jc ko ristilaa ka
koristil kaoo goriv()
gnriv(l
mas t iii
J1lilsl iii ulje iIa svellosl
svellos l jc dilvao
uavall plamc
plame ni ziza ZiZitkk ou
uei plil
plalnalnil iii
ii i ku 6ine.
eine.
Dok jc je zahvaljujuei
zahvaljujuci va lri covek
valri (;ovc k veslacki proil:vlloio loplo
veslacki proil.vtluio loplolu lu ou
ud najranijih pra islo- ist ll-
rijsk ih dana,
danil. hladc njc nj e se du go svod ilo na prime
svodilll primenu llu prirounog
pri rod nng !edit, leda. snega iii hlaol1\:
hladn.:
vod e planinskih potoka
vode potoka.. iskljucivo Zit odrJ.avaudr/.avit nje njc hranc. prvc prve nslveno
nstve no ulovljenc
ulovlje ne divlja-
ci. J-irana smcS tana i u hlaone
Hrana jc smdtilna hladne peCi ne. ita poslojc
peCine. posloje nalazi cil<lvih c.":il iw ih lavirimtla
lavirinitt a i smdtaj-
smd taj -
pros torija
nih proslo zemlji od
rija u zcmlji 00 pre 5(KK) god godina. ina. koj.: jc covek cove k gradio titkodc tilkod e Zit cuvit nj.:
l:uvanj.:
os novll egipalksih
hranc. Na !lsn()VU egipalks ih rresaka
rrL'sakil i.i.l./. ]()()() golii ne pre n.e .. ulvroc
:lO(}O gmline ulvrdc no jt: je dil
da sc
se u 10 10
10 B. Todoro"i/'
Todorovic PROJEKT'OVANJE
PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

vreme znalo da Wadenje

h1adenje naslaje i kao posledica isparavanja vode. Na jednoj freski
frcski se
vidi rob koji lepezom izaziva strujanje
slrujanje vazduha iznad eupova.
rupova.
Nema nikakvih dokaza i dokumenata
dokumenala koji bi govorili 0 praktifuim
praktienim primenama
prime nama
hlade
blade nja na leriloriji
teritoriji Beograda, ali je verovatno
verovalno da su Beogradani, ako ne ranije, a
onda u XV1 veku, skladi~tili
skladi~lili led u loku
lol..-u zime, da bi ga u loplim
toplim danima koristili
korislili za
rashaldivanje hrane i verovalno
verovatno za pravljenjc
pravljenje sladoleda. Vlvrdeno
Utvrdeno je da su Turci 10
~inili 1553. god., proizvodeCi sladoled meSanjem
me~anjem leda i snega sa smol..-vama
smok..vama i drugim
voeem. Prvi zapis 0 kori~eenju led a u najblaoj
najbl~oj okolini Beograda po tire iz 1721. god.,
potire
kada je prirodni led vaden iz Tami~a i Dunava za potrebe panreva&e pivare.

1.2.3. Nova arhitektura Srbije u XIX veku

Devetnaesti vek po~inje I srpskim ustankom
Devetnaesli uSlankom i razvijanjem nacionalne naeionalne svesti svesli 0 po-
novnom stvaranju srpske driave. Beograd ima lvrdavu Ivrdavu sa gornjim i donjim gradom,
yaros opkoljenu sancem i de.
varos de.oo varosi izvan kapija i sanreva. Liniju tadasnjeg sanca
d e limi~no oznaeavaozna~va pravac pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema Topli~inom i
Kosan~ieevom vencu, a prema Dunavu linijpm Skadarskc Skadarske ulicc. Izvan [zvan sanca, oko da-
nas njcg
njeg Savskog pristanisla,
pristanista, bila jc je Savska va'ros, a na padini iznad ulice G avrila Prin-
Gavrila
cipa nalazilo se se lo Savamala. lspod
selo Ispod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula, dok su
se oko Skitd
sc Skad a rsk e ulicc i Z Zd c nog vc nca
denog nalazilc dve cigansk
nea nalazile ciganskee male.
male. Na prostunl prostonJ d a-
nas njcnje pijacc na Z e kno lcno m ve neu nc\l bila jl.; jc ve lika bar,!. LJkupno jl.;
bar;!. IJkllpno jc bilo nk nkoo 25000
250()O do
~n()o() ssta
30()OO ta novnik a. Turc::iTUr<:;i su zivcli
zive li unut
unlll a r zidina
zidin a i IIII sa moj Ivrd tvrd avi ., Srhi
S rhi uuglilvlHlm
gl1lvnom na
s;) vskoj padini, do k Sll
savskoj su Jcvrcji.
Jcv reji, kojih je jc bilo dost dostail u ladas
tadas nje
njcm m Ik ogradll,
Beograd zivl.; li u .ie:
II , 7.ivc jc--
vrl.;jskoj ma
vrcjskoj mahali hali - od da d;mnasas njc 1I1icc
ulil.!<.! Ca ra f)
C ara usanil prcma
Dusana pre: ma f)unaVlI.
J)unaVlJ.
Srpski deo Ikograda Bcograd a sc se: od Ig06
IHOG god. nalazi nalazi 1Iu mk nJk a mil
ma Srba -us -lIs la
til nika i razvija se se:
pod njihovo m upravom, upravll m, sve wc do propas
prnpas ti IIsta uslankil,nkil, 18 13. god .
Iz lih
tih danil,
da nil, kada sc se: u skromnim r'l/.mCrilma pocinjalo
r;l/.mcramil poeinjil sa gradnjmTl.
lo Sil grildnjo m. po tiiX I)ositcjev
pOliCe \)osilcjev Iili ·-
l'e:j iIi Visoka sko
ccj 5ko la,
l<l, podignul
podignut 1la IIRO ROKR. god. IIu kojoj
klljOj su dit nits smcsteni
danas smcsle ni Vukov i I)nsilejev \)osilejev mu-
/l'j. Ova zgradil
/l;j. zgradit jc je najstarija
najslilrija ku6
k1l6 1, u danas
danasnje njc m Ik ogradu.
ogrildu. 11it fXxlignul
podignutail jc po jos uvek lipie- lipic-
lu rskllj ko nccpciji grade nj".
110 11Irskoj uodine 11'2.1.
nja. (iodine Ig2.1. izgradem,
v.gradem. je kllCa kuCa u uliei Kra Kralja lja I'e
I)elr"
lra bmj brtlj G, r.,
bo porodi('
k:to porodiena ; na ku6 1 IrgovCil
trgovCil N,Illl11a
Nil\lma leka Icb (d aaml.~n il.~ nj a ka fana "Kod znak"
b .rana znabl pitanja"). ( iradc na
ic
ie od opc opd.:cke sa spoljnim
spllljnim zidzidovima
ovima ckhc dcbe lim 7-1 em, a omall omallee risa na krcenim
krecnim mait mall ecrom,
fOm, dok
jc krov fXlkrive
je pokrivc n ecramido
ec ra mido m. Na krovu sc se zit pazaju dva dimnitka
7.apazajll dimnaka slo ukazujcukazuje da je za!!,rc- za/;',re·
va nj.: bilo, fXl
nje bila, po woj~'Voj prilici limcnim pcCi pccima ma uz doditlno
dodalno zitgrevitnje
zitgn:va nje mangamitnga lima, kuji koji se sc u bo· bo -
f,a tim ku6:t
f.<llim kU Ca mam3 svc ~'VC vise kurislc
korisle i kao ukrilS. ukras. (iodine
(iodinl: 182-1. sagr,HJe
silgr.lde na jc prvaprv;t veCa
vc61 zgrad a od
Ivrdog mil rrutttcl:rijala
rijala i 10tn je zgrada damL~dan ;L~ nje dlL~evne
njc dlL\eV nC IXllnil.!<.!.
bolniCl:. Islovrcmcno
Islovre mcno .Icvrc.ii
.fevrcji zidaju svoju svojll
o~ novnll
novnu sko skolu lu i obnavljajll
obnavljaju sinilgogll.
Vz Srbc, Jevreje
Uz Srhc, T urke, U
kvrejc i Turkc, u Ik ogradll i.ivc
Beogradll krmc ni.
i.ive Jcrme ni, J\lba
Alba nci,
nei, ( irei, CinoC incalri ri i Hu 1 ~ lI ga-
gil ­
ri o O ko
ku lna scla.
sclil , ncne samo Pa lillilil
lilulil i Silva ma la,
Silvil m;t! a, vee
Vl'e i Vraea r i C rve ni krst. krsl. pnstc
poskpe pc no Sl' sc
uklapaju
lIklil paju II u grad , it grad je po stilu zivo la ta jns
jos lIvck pod ulicajc ulicaje m Istok
ISlok a, prc ~'Vcga
a , pre ~'Vega lur-
skih obieaja i navikil navika.. Ku KuCc ee su bill:
bile zastrvene Cilimimil. mind
Zitst rvenc cilimima. minderluci
c rluci su sc ku rislili
kurisl iii za Sl' sc--
duseci za sspava
de njc. a dllseci pava nje. Jus nvc
njc . .los nve k sc kuva kUVil nil otvorenoj viltri. U naeinu
olvorenoj vatri. nacinu zilgrevanjil
zil /;', rl:vanja
prcovladuju milng,di, milnga li. alia li u novijim
nllvijim kuCit ku ea ma pocinje
pllcinje i uvodenje
uvodl: nje peCipcCi . Ilcogritd
Beograd i dilljl: daljc
nc ma ku cnog vod ovod a, grild
ne grad skog sao braeaja braCitjil i owc osvc tlje
tljc nja, pa sc m mil ma le prime nc 1Iu
za nats lVll , cncrge
natslVlI e nc rge tske plllrcpOlre hc se svod c iskljucivo iskljuCivo nil grcia g,rc ia njc
nje i kuva
kuvanjc njc . T Too je jc doha
dolla
 I . WOD
UVOD /I
/1

kada je lJames ames Watt Wa tt u E ngleskoj vee ko

Engleskoj nstruisao prvo
konstruisao pIVO parno pamo grejanje (1750. god god.) .) i
kada je Evropa bila na pragu vrelovodnog vre lovodnog zagrevnog siste sistemama (Perkins u E ngleskoj
Engleskoj
1831. god.). U to vreme je izvedena prva pIVa ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu pomoCu
led
leda,a, ope
opett u Engleskoj.
lako sa zaostatkom, Beograd po~inje da se priblifava priblQava evropskoj eivilizaciji. civilizaciji. Grad
menja izgled od 1830. god., kada je Srbija dobila dobita veCu slobodu i kada je porela da se
izgraduje srpska ddava. drZava. Beograd se razvija u novim privrednim i d~tveno-politi dMtveno-poLiti~­ ~­
kim uslovima, kao sedi~te i srpske i turske uprave. Dolazi do prirnetnih primetnih urbanisti~ko­
gradevinskih promena i od poluorijentalne poluorije ntalne varo~i Beograd dobija izgled varo~kogase varo~kogase­­
lja evropskog tipa. Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne drZavne potrebe i stam-
bene lruee
kuee od slabijeg materijala. Iz tog perioda safuvani saeuvani su Ko Konak nak Kneginje Ljubice
kod Sabome crkve i Konak Kneza Milo~a u To¢ideru. To~ideru.
. Konak Kneginje Ljubice, koji je u toku 1979. god. restaurisan, sagraden je od izu-
zetno rnasivnih zidova, od austrijske opeke sa kamenim poja~njima poja~njima.. Debljina spol!-
nih zidovaje 94 em, cm, ~to ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0,8-1,0 W/m .
Zgrada ima niz dimnjaka, dirnnjaka, a grejanje je bilo bito kaljevim i limenim Limenim peCima. Danas se u
ovoj zgradi nalazi uvede uvedeno no centralno grejanje.
Cetrdesetih godina XIX veka, po~to je postao presto prestonica nica Srpske knefevine, Beo-
grad dozivljava najveci skok u svom dotad dotad~njem~ nje m razvitku. Slovak Franc F ranc Janke pravi
prvi regul acio ni plan novog 13eograda
regulaeioni I3cograda na pros toru Vraea
prosloru Vraeara ra i dajc
daje plan r~ k o n s lruk cij c
pla n re;;konslrukeijc
Te razija. U lice li re sc
se prvi pUI osvclljavajll [enje fc njerima,
rima, a sia sla novnisivo
novnistvo broji oko nko 12000 Ijll Iju -
di. U 10 vrc vre me se sc zidzida;t prvi hOle
ho te l. "S rpska krunakruna",", 18·m god god.,., uU (lim;tS
danasnjoj njllj lizlln
UZlIn M Mir- ir-
kovoj uli ci br. 1, 1. uII eijoj
cijoj je
jc b1izini
blizini U u islo
iSlo vrevrc me
mc izgradcn
izgrade naa i zgr;td;tzgrildil Cvetka
Cvc\ ka Rajevi
Rajcvi6ca1
(bivsa Rea Rca lna gimnilzija).
gimnaz ija). Slamp;nija,
Sla mparij a, pos ta i apo lc ka vce Sll pos
vec Sli lojil li od
posloja1i nd 1833 -34.
god.,
god ., a voj nil sko skollaa i gimnazija
gimnaz ijil od 1839.god.
183Y.god. I'rvo pozo rislc liCe iz 184
risle po li.x: IR4 1. god .,.. biblin-
teka i ml1Zcj
muzej od 1842. god., vojna fabrika rabrika iz pc rioda 1850- 1870. god., prva pivilra
pcrioda pivil ra iz
1850., a god godincine 1863. pod ignlll jc prvi pa rni mlin.
OVll izgradnjll
Ovu izgradnju jilvnih ohjckala objckil la i zilecl"k
ZilCel<lk indllslrijc
induslrijc pril praliti zid il nj e mnoslva
zidanjc mnos lva slambcsla mbe -
nih kuca,
kll ca, ;ta li ., slo
510 jc
je poscbno
posc hno znacajno.
zniloljnn. i izgntd
izgradnjanja savskog
silvskog prislanis
prislil nis la,l<l, slo z nac
na eii i ciohi-
dn hi -
janjc prvog reenog san
janje sanbbn,racilja na parni pllgo
b lja nit pogo n.
Razvnj Beograda iJi
Razvoj lkograda hi iJill
bin i veeih
vccih raz me ril ra da
dil nije bilo nap(; nape lc le aalnlOsrcr(;
lmosi'c re kall kao pllskdi
poslcdi -
cc du
ee a liz ma izmcd
dualizmil izmed llu Srhij(;
Srhije i Turske
Turskc 1I oblasoblilSIlii pn
polil lilicko
icko - ckonmm
ekonlllmkih kih i sncija
soeija lnih od -
nosa. Vrhlln ac za lcgnulih
nasa. Vrbllnac k gnulih od nosa o be bc ld:e
kzc n jt:jc 1862. godine incide
ISr,2. godinc incicicnlom nl o m na (:lIkur
(:u kllr Cl' Ce' -
smi. Do lilzi laz i du o nJza nog slik
do OTlIzilnog oba izm0dll
sllkoba izmedll S Srba
rbil i Tliraka.
Turaka, pos poslele c0ga
ccga sc Turei Turci pOVl
pllvlacc ill:e u1I
gradskll
gradsku Ivrdavlltvrda vu i visc bis()vabtsova bnmbarclujll
bo mba rcllljll Ilcograd
Beograd kada oslcClljll oS lceujll 357 157 ku kll ea, I () n)!k
b " ail 2() ru se
do Ic te melja
mc lja..
Godinc
God 1867. iz l3cogrilda
ine lR67. Ikograda od laze pos
odlazc poslcdkdnjinji dc
cI (; lovi Ilirskih
Ill rskih Irupa
Impa prv prvimim srpskim Ppa- i)-
robrodom, ilit isle
robroclom, is\(; god incin0 I:milija
I:milijann .Ios imnvic prilvi
.Illsimnvic prav i n:gulil
regul acio cionini pliln
plan Ikogra
Ikogracl; da,), ko jijim l1l
se IIsvaja rt ogo na loi
IIsvajil o rlogo ln i sish.:
siSICIll
m IIlica hlokova. II. log pe
ulica i hlokuva. ri oda pOlice i bo
pcrioda lnie ) II1I Vid
bolniCiI V idin in--
skoj lllici (doskorasnji-l
uli ci (clos oena klinika
koras njil ocn,) klinik a 1Iu ul. I);.ordi.il V
III. I)zorcli.a Vil.~
'I.~ in gl()ni-l
glon a)) . \ J njoj 'SLi ll /a grl'janje'
Iii grei:t njc'
boles nick
niekih ih sllbil kori.\Cc ne
soba korisCc ka ljevc pt:ci
n0 kaljt:vc peci saSa lozc
lozt: njc m iz if. hodnik
hodn ik;1. il.
U pcriodll
pc riod1l1UO(,.- 117(,.- IX78.
IR7R. Srbij
Srbij;1a vndi
vodi clva
cl va rata
rala sa Tllrskom
Tursko m pos posle koji h skdi
le k()jih pri.l.nava -
slcdi prizllilvil-
nje ddrl.avnc
rzav nc nczi-lvisnns
nCf.aviSnos li, li. P,) Beograd lako dobija
pa I'kograd dohija lIs lI s lovc:
l<W(; za dm dnl gll vc ve likll
liku rawraw svoje il.-
gTadnjc.. l'odizlI
gTadnjc I'od izlI SC sc: Narodn pOf.oristc:, dvor ( daml.~
Narodnnn puzorisle. cl aml.~ nja Skupslina
Skllpstin a grad grada) a) i zelc.l.nic!;;,
zt: k/.ni e!;;t
sta nica
Sla nie t..
12 B.TodorVl'ic
B. TodorTJI';c PROJ£KfOVANJE
PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
GRFJANJE

Slikf1
Slikll 1.3 KO/wk
KOllllk Kllcgillje
KllcKilljc Ijllhicc zidllll/ridc.\"c/ih
zidllJl /ridc.re/ill godill{l
godillll dcvc/II{lc.\·/og "ckll
dCI'dllllcS/oK I'ck{l

;In>dnll
itn,dnll rO/uris
pO/.uriSI<.: s..: lagrev~lo
t!.; sc I.agrevillo Il1nogobrojnim gvozdo:nim gv(}zlknim pccima po:cim<l kojl: su hile
kllj<.: Sli l ~ro ­
hill' r; l~po
rl',kClll'
rl'd lll' po hnillvima, gakriji
pll hoillvima, gakrij i i gbJalis gll:dalistu, lli. pa o01k lk i na sarnoj
sa moj pllzornici.
rllzornil:i. ToraoTllpilll vazduh
v;v.dllh III odI
hrlljnih
hru inih pcci peci i gglt:dalal:i'.
k:dalaca. za kojl: jL' hi
Z<i koi<.:je bilo lll 7 14 ml:sta sl:tknjl: i (If)
mesla za s<':lkni<.: 6() stajanja./.agro:v;lll
slajanja. /.agrev;ll) je ohi -
lat(l
lal " lav;
lavansklI1sk i proS
proSlor pll/o rista ., p<J
lllr rlll.orisla p<l ~ 11u zanimljiv<.:
zanill1ljivl: rriu.: prl'ma
priu: rrl' m" Kojima
kojirna Sit Sli Sl: pllsk rrnJsI
se pnsle prnls l;,\'"
;t\',·
II pOl<lrisno:
II pOl.llris lavan..:: uvla
ne lavan<. uvlacc ik ilt: praljl' i/. il Suscdsl
slisedstva va daua hi bi lall10
tal1lo slisik:
susilt: I1Iblj<.:.
nlbljl:.
/.~ r ; ,d ; , s larog
/.grada laro£, dvnradvora imala il1lala j<.: jl: po slihama
sobarna i holinicirnahmlnil:ima hllgalllllkrwknc
hllgato ukras..: no: kalj"w Pl'Cj p" c i
(1(
ll tl1 11l;ljolike.
Illajll lik c po pll III.Clrll
u/.oru Ila n;1 hechecki ki d vo
vor. r. dok j<.: jl: zcil:/nitkit tani l:;1 grcjana
zci<.:l.llicbt s lanica kOll1hiIH)V;ln ll.
g rejana komhilH,vilnll.
k;tiic
k;ti il'vvill1
im i lill1c'
lill1l' llim
nirn !1c·cima
pe c irn;1.. I(;tije K;tije ve
vc' p<.:cpl:cii Sli
s u hik
hilt: 1III kitllcc larijal11a i cd..aollicallla
btm;darijama cekallilieallla pry,)!;!. prv"g
r;lI.rL'da
r;,/rl' J a a lillll·litllL"llc
ll <.: rl:c o ~ lalilll
p<.:c i IIu () I ; tiirn cdte k: a ; ltltlicall1 ; 1.
n ni <.:illll;1.
1' ,)It)\"in()tll
I'o ln\'j nll lll X IX veLI wbt It\I IkograduIk o gradll je jako ril/.vijl·n
jl' jak() ra/.vij,·n csnar "l1lumdi.ija" - w
l'Snar "Illurndi.ija" svec;rr;I.
<.: c;tr;t. kll
klliiii
s u rrlli/vodili
proi/.vlldili w w..:ce otl c istllg
·c<.: od islt'g guvedeg,
gov<': lk g. ovc ovCijl:g
ijq; iii kozijq;
kO/ijq; loja \(ilzvojel1l pcdar~
loja.. Rill.VOicll1 pcdar~tl v a
vlls l;lI1c' swc..:
o s lilnc w ce.:: zam..:nj
lalllcnjujll uiu Il.v.
t/V. lojanil:c'
Injilni(;l' i 1I u boga
bogatijim lijirn kukucal11a
c;lrna Sl:
s<.: korisll:
korisiL" ccira<.:i
ira l:i i lustni
Ilisini sa ~a
vL"l: im hrlliclll
vl'cirn hrojcl1l sVL"caw eca . SwCc Swce Sli su i/.vor sWl SVL" tlosti
los li i na prvim prl'dslavarna
prL'dstaval11a 1I pO/oristll . Ka
U pOI.OrisllI I(a -
s nijl: ula;.e 1Iu prim
nij" 1I1;1/.C pril11l:' nll
nu lamp<.
I;ll11re: na p':: pGtroicj "gas", koj<.:
l roiL-j iii "gas". koje dnbijajll
dobijaju ohlik llb lik renjna
fcnin;1.. (iodim' (iodilll'
I ~) . 1I
IX) u h"ug
bl'llg ralbkoj
ra lbkoi vil van>si
rlls i j<. jt:: hilo :l(,2 knj<.:ra. it~ lXl-i4.
] (, 2 knjaa. lXX4 . god
gu d . .ic
jt: evilil:ntirano
cvid <.: nlirano (d 1I op;'- op;' -
tin~kih
lin ~ kih i 2:>5 2~S Ill"hanu;ijs
Jl1t:handzijs kih fc njenl..
knjera
Kr~je
l( riljem l11 XIX
X IX vl:LI Ik llgra d jt:
v<.:ka Ikllgratl je In: hao bao da dohije gasno gil s nn osvl:tljenjl',
()svclljcnie. ali St' ipak ,'~
Sc' irak "~ Ialll
Ial"
knjnil11a i pclrokjll
na knjnima pl:lrokju .
() uvodenju
lIvodcnjll g radskng raLiskog ckktricnog<.:kk lr ic nog osvctljl:nja
osv<.:ll.icnja jc je hilo
bilo rrvih liogovora JX~4.
prvih dngovora IXX4. god g(ld .
~edlilirn.
~L·dutim. prva sija sijalie~ jc zasv<.:lld"
li ca j<.: zasvl: tkl a IX!m I XX!). god.
god . IIu bastibasli Karam: "Kod "!(od Skllpslin<.:",
skupstinl:". ciii.ic ciji je
s op~ lvenik
sops l venik llilhavio lokomnhilu Illkornobilu i gcnaator. g<': ll<.:ralor. T Tl:l1lciji prve l'L'kktri
<.: mdji rrve cnl: l:Cn
kklri cll<': trak Sli
<':":1l 1rak su pos-
pos -
lilv lil' lli IIX')
litvljcni X')I.!. gml.
)!.lld . i 1lL-()f,rad
Ikof,rild je jc IIX')]
x'n . gml. god . dohin Liohio ekklril'no
ckktricno oswl lIswt ljenjl".
ljcnjl". 1·. Lkklri
ld"ri c llana
eL"l1tr;tia
el"lll r" l" il' it' illl.d;1
illl,tia Iri P;lrtlL"
rarlll' 111,,\inc ukupnc' ~na
mil \ illl' IIkllpn,· ~ n" ge gc 4-11
4.1 1.1
.\ kW . /.a il'd a n kWh n'nll:!\;' n ' nll ;d;, i,' iL"
 1. UVOD
1, 13

trosila 2,8 kg sleskog uglja, uglja. Prvo jc je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! svcQi 1I 11 glavnim
ulicama i 1000 sijalica od po 16 svcQi, sveea, a prcdvidcna
predvidena je jc bila ugradnja 3000 - 5000 sijali-
domaCinstvima, Tramvaj na elektricni
ca u domaCinstvima. clcktricni pogon se pusta u1I saobraeaj saobraQij 1894. 1894, god" god ., na
liniji Terazije - Topcider, u dufini duiini od 5 km, kID, kada pocinju da nestaju ncstaju tramvaji sa konj-
skorn vuCom vueorn a elektricnom
elektricnorn energijom e nergijom se kasnije kasoije snabdevaju i gradski vodovod i za-
natstvo. U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee.
natstvo,
Godine 1889. u Beogradll Beogradu se sc pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Maki~lI Makisu,, a
1892. god. vodovod ulazi u beogradske kuee.1899. grad dobija i kupatila na Savi, sa
odeljenjima za kupanje u toploj vodi. Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seee-
nesto ranije fabrika tekstila - "Cohe".
ra, a neSto "Cohe ".
Godina 1755. oznaeava poeetak vestackog pravljenja pravljcnja leda, a rashaldna postroje postrojenja nja
se proizvode tek od sredine XIX veka. U svetu je 1875, 1875. god, god. postojalo samo sarno desetak
tal'Vih proizvodaea.
tak.-vih proizvodaea,
Prvi amonijacni komprcsor kompresor u Beogradu ugraden je 1895, god, u pivari Borda Vaj-
1895. god.
ferta ., To je bio proizvod tipa "Linde", kapacit kapaciteta e ta 52 kW, kW.
Kao posledicu razvijcne razvijene industrije mesa, koja svoj poeetak belczi belezi 1845, 1845. god god".. kada
jc
je trgovac Franjo Sozen osnovao 1Iu Be ogradll pogon za proizvodnju i preradu
Beogradll prcradu mesa. mesa,
Srbija ima 1896, 1896. god ., 20 "izote rmicnih" vagona za transport mesa, a 1898, 1898. sc se puspusta ta u
rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog dm~tva 1I 11 Beogradu ., Hladnjaca Hladnjilca jc je
ima la dva dVil amonija
a mo nija cna \;lla komprcso
kompn:s<lfa \.;;Ipacil c ta od o ko 250 kW.
ra k;lpacit kW, IlladIlIadcnjc l: lljc .ic
jc bilo sl slaa--
no m vodom
vudom i on ls., hl adc nill1
"
nim V ;Uddllh
V;ll' lihon lll.
m. a 1III kl klaa nici
niei jc jc hilo pe pCIt hladioni
hl adi o ni ea ca korisllL'
ko ri snc po-
vrsim: od XR,
vrsinc XXii 01mo..
" . sa mO" m ogli Ct H '~ C llI odrl.ava
lI cnnSCt o(\rzava nj;1 le lc mpe
mpc ralUrc 1III njill1i1njimil oJ od + 2 ddon +(,"C,
avo
Ova ras hladno pos lro lro.ic jl'lljc jc shl
njl:.ie slll i,ilo
/.ilo i /.il1.;1 ppl'llil.vodnj
rn il.vod nj ll 201 201 kda
kdil dn dncvno.
cvno. itil ra rass hlalkllo
hla lkn o
meso se
mcso sc koris
kuris lilo 1.;1
1.<1 lok ;dllli ppnO lrns
lo kitlnll II'(),~ njll II ll gr;ldli . kao i 1';1
gr;ldll.!.:ao Z;I izvol. I:r;mellskll .,
iZVOl. 1Ill I:ngkskll. I,'rimcllskll
I\ lIslrij
J\ uslrijllu,. pa cakc;lk iillII I\ frikll.l.
Afrikl
PI' 'ma
Pn' : ll1a po pisll IXI)9,
popisll IW)l). god ., Ikogr; Ikngr;l(\ jc zavr~
I<I jl' z; lvr~ i ()
o XIX
X IX ve\.:vck sa 55()()()
550()() s lanovnik
lanovni\;;t. a . koji
knji Sli~u
~ I il nova
stil novalili IIu 54.J
5-1-1 X kll
ku ca 'i i,. od ko jihh jc
IllI koji jl' :WI}X
_(l'lX hilo ot\ nd l\' gradee ., 11
rLi ..: grad
I\'rdl: LJ 10 vrc mc .i<'
vn': Il1' jt' rpnsns "illja
; jalo
ill
3 17 gos iio nica i kafi.l ka ra nil, II)X') <l lI ca n;1
n;I. I'JX<J dli ll;1 rildillniGI. 2i r;ld il Hl ica, 1 17 ma gaJ',
gal'.a i 1-1l) konjll ea. Odd
} ,W konju s ni ca , O
svih
w ih po pisan ih sla
popisanih fl OV;1 lIl vn
slanov;1 vnkn lcn l) ll j,' "51,7' ; ima
jl' da "52.7'; imil n,'t\
nl'dos l;ilkl'c IIu ,.s~mis
osl;I1k mi s luhl l.agr,'v;
I.a grl·vanjalnja", ".
In(l(\;, Siano
Ina':·c. sla novii Sll
su hili 1I"l lI"l a\'
av no m ,~;;1I jl'l
ll <Hll j,'dnll
lll n lll
m .,\ Illmm
n IHHll 1(,:"
l(':";) njillliljl'
; ) i II n,iil11a ,iI.' i.iV
z iwl·lo vi iie' od Pl'
lo visc j1n--
in..: SI;lIl1lvllik
lov inc s ia nov nik a.a,

1.2.4.
1.2.4, Razvoj ~rcjanja
~rcjall.ia 1I
II XX
XX vcku do II s\'ctsko~
S\'ctsko~ rata.
"t: 11)()
Vl'C I. !!olldi
I'J() 1. god inl' nc IIII Iko," r;Hhl i,i\'i
Ikop.r;ldli i.i\·i (,-l I-I (I ~ 1 : II1I1I1l\nikit
()-I ., I.JO 'l\ nika ., l' I' r,'
rl'm;1
m;1 ankl'a nkl'lili Ii:
II. 1')(17.
I()()7, glldi gmli -
nl' vcc'
nc vccilla slalllhl'
ina Slitllll nih ,.!;!r:,d
ll.' llih ,<!rad ;.;1 j,' jl' i' P'1l1 hi
i'pI)d h i!!
gij"i j"fl~kll
n, kng!! millimllm;1.
mi nimlll1l;l. I I slarijim ~ Iarijilll na n ; l ,~ l'ijil1la
djilll : 1 \l'\L'

jos ko
jas kn risll' Illall g;di
ri siL' m;llI .~; di 1<1
la lag l;t gl\l'c·vanj l'. II
'V; lIl jl.', II IlC )VCl/ id ;llIim:1
IH'Vllliti ;lnim;1 !..k;dja ;dj:I\·l·\',' pl'I.'
pl'cii i k;lmini.
k;lmini , a II skrollllli~kro lllni -­
jim ,~la n llv im;1
la ll<lv i m ; 1 !!o\'llllk
);!,\'o/,knL' n,' pn :i, :i.
Pilrn;1 Cl' nl
P;l rnil "I.' r; dn;1
n I rid ~ ' r,' ja n j:1
n;1 :'rl'j;ln ~l' vn"
j;1 ~,' \ ·, ...· 1I\'l.'i
u\'d ikoikol1\·Olk IIV(" k 1'P" <1 gra.~ r; ldo
d ll v iil1l ; 1 1;
1ll;1 ;;1j1;ldlil'
1p;ld nl.' 1:\'I'I'j1l'
I :\'\'1 '111.' 1I 1
Dn;/(k
Dr..:/(il' nll ~odi lll.' lIII k1jlll"'
I')(HI. goliillL'
nu jc I')()(l, kljll l'L' 1I0IHI 11II rad \11'\1' plY'l d.djin,kn
d.tljin, ko <!I" ~rl' jalljl'
ja njc Sit sa cc\'ovodolll
t'cV()VOdOlll 1,,1 IHI
10-10 III
1040 m Sit
sa IIkllpIlI
I1kllpnll' II 'I gr;lti;1. );!,l'ad ;1. (iod
( io din in,'l' 11)0
I')() 1 IIl'l Ikoglad lgl; ILi jc jl.' n;1
na pl1ll1
pllill da duhi.i"dohij" Pl'\'l) prVIll'l'll
c,' n--
traln
Ira ln oll grcj;lIljl·.
grc j;lIlj,', 1'0 IIlI).','WI
govoill llli ~ ;I fit'lll
rin llllJlllllll "I'"
"I'n hllll:lnn
hlm:ln n .1.: I\.lm~ " il
,\,: KUI-t." IllldilllpL·sll'. pOt'l'
il IllldimpcS1l', pOt"' l,, ~ l'
lo ~,'
uV(](icn jc lll rp ail mo
sa lIvolil'njelll cL· nlra
rnll ,).'~. l.'c' nlr <tlIlnll:'
HI .~ ..c~:rl·
r,' ja llj a II
j:lllja kllhhiinjl·
1I kll nj,',. pc j1l' ri,)ni p;lviljon,' (()Jp\
ril)ni c,' i paviljoll" p~ lL'
1l.'
dri,avll:lc
dr2avnal' lho o lnicl'
ln ilx 1l;1 1);1 Vr;I,';llll
\'1';1,';' 111 ,M,'dlllill1
\ kdl ili in., \'n ' 1"0"; I'I(), .god l.'lldi
'
m' /hog
inl' li lli".-' 1,',kn
Il'\k"b ' ;1 11II I'l'ali/:t
r,,;t li/ ;I,'il'
l' ijii
OVon po<l ll lwa la,
ovo" podltlwa l;l. r"~c'
rL'~L' lIj"11l
n jL'11l ,;-',lllli,J.II,lvcI
lllli,l..I,lv;, "I :llk\'ill,kihh dl'
'·I :llk\'ill,!..i tida,I... r;ld,wi
rallt\\'i '11 \lI pprd:i rl'kinllllllli i i
14 B, TodolT7I';~ PROJEKTOJIANJE
B. Todorul'it ZIt CENTRALNO GREJANJE
PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA

prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim pecima. peCima. Ova Ovo je dovelo do
razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu, pa je jo~ u toku godine obnov-
razmimoilafenja
ljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova, a odeljenje prosekture je ubareno u
plan izrade grejanja. Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903.
godine, po ceni od 87.439,65 tadasnjih dinara u zlatu, uz izmenu prvobitnog plana, za
koji je zakljureno da nije bio dobar. Novi projekat, medutim, rnedutim, nije bio izraden ni do
kraja januara 1904. godine, pa kako su se pojavili i dodatni troskovi tro~kovi za izgradnju ma-
~inske hale i sistema razvoda, dolazi do ponovnog odlaganja radova. Na licitaciji Mi-
sinske
nistarstva gradevinskih dela, 24. maja 1904. godine, preduzirnac preduzimac Vasa Tesic dobija
koncesiju za izradu masinske hale za kotlove, supe za ugalj i cevnog razvoda. To nije
dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa. teskoCa. Zbog ZOOg nepovoljnog zemljista, cija sondafa sondaZa
prethodno nije obavljena, troskovi rastu na 200.000 dinara. Sledi forrniranje kornisije
za nadzor 24. febmara februara 1905. godine. Postrojenje je pusteno urad tek 5. avgusta 1906.
godine (prema podacirna podacima i dokumentima Arhiva Srbije).
Iste 1906. godine 1I u Beogradu je otvorena nova osnovna skala skola u ulici Kralja Petra
vise Sabome
SaOOme crl.:ve. crJ..:ve. Bita
Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem.
SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva", kao prvi hotel u Beogradll
SkdcCc Beogradu sa ccntrillnimccntralnim
parnim grejanjem. Isti sistem sislem grejanja je lIgriiden ugraaen u zgradu Bcogradskc Bcogrildske zadmge zadruge 1I u KiI-
Ka-
radordevoj Ulici, ulici, koja jc je podignuta istovremcno iSlovremcnu sa hOlclom hotelom "Moskva".
U In
tn vrl'mc Beograd Bcogrilcljc razvijcn 1Iu indll~
jL: vee bio razvijen indu~ lrijslrij~kom
\.;om pog!cdll
pogkdu i 190R. 190X. goclinc
godinL: jl' imall im;Hl
22 prcdllze61
pn:duzeC<1sa masinama milsinama n;, n;1 ntcni
ntl:ni pogon. jccln\1jedllo na vodc vo(klli. ni. a -10 iHl
ml p;lrni
parni (lti
()(I k\
\.;, )jii1
)jih jl' Wil-
W; I-
\.;0 I.a ~~dx:
ko c1X' proizvodilll paru 1I ~llps l w nim kollarnio
u sllpslwnim \.;ollarnio lm;1. lllla. NL:kitko
Ncbl\.;o 1Iu IOIll
IIH11 pniotill
pe riodu ec je je
c!c\.;lrificiran
l' kklrificiran i ZL:mun. Zcmlln. kuji koji jc dobio
dubio Ic rmoL: rmoclcklranll
kklranll 1')01. IlJ() I. godinl·.
godinl'. 1I LJ 1Ilcogrndll
3l'ogrilthl Sl' po pokre
krccc ce
induslrijskil
indllslrijsk;, !cdara.
lcdara. kllja koja imilima posc
poscbanban znaeaj
znac..lj za poljllprivrL:clnll
poljoprivrctinu Srbiju .
Cc grcjilnja sc svc vvise
nlralna !,-rcjanjit
Ccnlritlml i.~c lItl gr;lt.luju.
gracluju. ali illi prcdslavljajtl
predslavljaju lIug!;lvnom gi;lvnom pri privill'!,-iju
vil q !,iju jilv-jllv-
nih zgrnda,
zgrod il . Ccnlralno
Cc ntrillno grcjanjc UtI slambc sl il mbc nim zgradalnil
zgritdama iz log vre vremcna
mcna jc rl'l\.;osl.
rclkosl. prl" prl'-
ovladujl'
oVlauujc lokalno grl'janje soba
lo\.;alno grljanjc soh;1.. .!cdml
.lcdn;1 od lakvihlak vih kll \.;u b l jc oona na sa zcknim
zc knim plocicilmn
plocicamil 11;1 na
fa
fit Sildi.
sildi. nil
nn IIglli
uglu Kralja
Kra ljit I'clra
Pclra i LJzlIn
LJzlln Mirk ovc uli cc. CL:. uII kojoj su Sli sc pmslorijc zil grcvak grcvilk
pccima lipit
"irskim" pccimil lipa "Nc ufang". millra sc da jc prva sl ;unbc
llfilng". S millril illnhcna na I-"rada
zgradil.. koja jl' im,,!;, imilla
l'l' nlril
l'c nlralno
lno gn.:janjl'
grcjit njl' sa clc c lcmc mc nlima pmizwdcnim
proizwticnim IIu M;ldarskoj, Madarskoj, hilit bilit kukllbb l knja
koja i (I;,n;,s
dan;ls
pos it)
POS lo ji na 1Iugluf'.11I ul
ulicc
icc 1)I)tIlIrc
re l)anicica
I)a ni i'ica i I)zord
I)I.t1Ttl /.a Vilsingloll;1.
aSlll gh Hl;1.
I J pniot.lu
pniodu do llit Il;tlk
lk ait nskih ra rit lovit
lova.. I') 12. gmlinl·.
godin \.:, Ikograd do ti o hijitj"
hija jl)S s nd
ndlllik\
o liko) javnih
jilv nih
I.graclit sa
I.grada ccnlritlnim
S it cc nlr;tinim grl·jitnjc
r,rc janjc m. 'I'll To su Iml L: li "Ilrislol".
Illlicii "I l rislol", 'l're":'l
Trec,l musk"
mllska gimllazija
gilllnill,ijit i dtil'. r.
Ml·c\ulim.
rvkdulim. nailazc naila:!.c ope opc l godinc
godine Ics Id kih razaranja
ra zaranj;l,. jc jcrr posk
poslc Ilalkitnskih
Ilalkanskih ritlova ralovil ICJI I1J1 2. i
1c)I:l.
I')D . godine. dolazi I svc lski ril l. l, I'JI-I.-I'JIX.
191-1.-19IX. godine, i 10 Uu vrelllc vrc m ' kadakauit jc Ikograd
pocco brl.!)
poceo brm da se sc razvij a i nadoknaclllje
nadoknaelujc propuslc propllsII.: nll,no, kada katlil jc
je bilo okonko IJO.OO()
90.0()O sianovni
slanovni -·
kit i o\.;n
kil ok n 19.000
IC).()OO kll kliCa.
ca. KlIKu CcCL: SII
su vcCinom
v<:cinom hile bile prir.l'mnc
pri/.<:mnc ., vlazncvlazne i sa spralnllm
spralnom visinlll1l visinoI1l
ispod 2 ml' ml'llra ra .
I'm.l aci 0 pOlrosnji cd lcklricne
Podaci c klricnL: clll:rr,ijc
cTll:rgije Zit 1') IlJ 13.
I]. godinll
!;odinll pokazuju
pokilWjU da je jc ilcograd
Iletlgrittl IIII
1() vre
10 vrcmcml' Ililnil 1I1icntl
lllil:no osv<:lljc
osve lljenje njc 1Ilm~
lllro ~ io ]) 1(, MWh. MWh . l)omilCinslva
L)omilcinslva Sli SII pOlrosilit
pOlnlsila -I2l! ·1211
MWh. kilTll:d
kiln{;claa rijc i lok Itlkaa li )]]] 5 MWh.
MWh, iIa svi mo mu lori i aparali svega .s.s,-l
aparilti svc!;a :):),-1 MWh. 'l'ramvajiTranwaji
najvcCi potrosilci
Sll hili najveCi polrosilci sa 499 MWh. l'roccnjL: I'rocenjenn no je jL: da
cia jc prosccnil
prosccna prodajnaprotl;ljna ccnit ccn;l
1I kWh Il' godine iznosila n.5X
tl' !;odinc O•.'i~ dimlra
dinilfa .
LJ periodll
lJ pc riotill oel pUCc lka XX vcka
tid pocelka VCbl do I SVL:lsko!;
sv<:\skog rillil, rala , Srbija sc zalazc il.!;radnjll Ci-
zillazc za izgradnjll ci -
lavog
lav0r, SiSll'lna hladnjit l:a i profcsor Dordc
siSll'l1lil hlatlnjilca Dorde S SIliinojevic.
;tnojcvi( i'izicari'izic<iT i prvi rekll1l'
rL: klor Ikograd
Ilcor,T<ld--
 I . UVOD
1. 15
/5

1>kog
-skog univerziteta, urestvuje 1903. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za
hladenje
bladenje kao intemacionalne
intemacionaIne meduvladine organizacije. On pik i prvu domaeu lcnji-
jz ove oblasti, koja je pod naslovom "Induslrija
gu .iz "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i
frailcuskomjeziku 1909. godine. Dana 19. maja 1908. godine u Beogradu je osnovan i
'francuskomjeziku
komitet Srbije za Industriju h1adenja, prvi takav komitet u Evropi.
vet 1900. godine ugraduje se i pu~ta p~ta u uradrad amonijacno rasbladnorashladno postrojenje u
pivari Bajloni, kapaciteta 93 kW.
. U toku 1910. godine p~taju se urad jos dva kompresorska rashiadDa rashladna postrojen-
ja. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu, koja je bila vlasIilltvo vlasMtvo Paje Jovanoviea.JovaDoviea.
AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW, a dYe dye hladionice
h1adionice POVrSiDU
povrSinu od 230
2
m • Postrojenje je proizvodil() i 2,5 t leda na dan.
'.I. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50.000 stanovnika. Bio je
TaZoren bombardovaDjem
'T3Zoren bombardovanjem teske te~ke artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi.
Po zavrSetJ.:u
zavrletl.:u rata dolazi do forrniranja formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Siovenaca, Slovenaca, odnosno
Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom, koja naglo raste. Godine 1919. u njemu
JugosIavije
zivi 111.000,1929. godine vee 288.215, da hi 1940. godine godiDe imao 320.000 stanovnika.
U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala,
koja je na kraju rata imala ut..:upni kapacitct kapaeitel od oko 3,5 MW. CentraJa Centrala jc je za proizvod-
nju
DjU toplotne energije za dobijanje mehanicke rnehanicke pogonske snage imala irnala 5 parnih kotlova kotJova
2 2
sa po 120m zagn;vne zagrevne povrSinc,
povrSine, kao i 9 kullova kotlova sa pu po 200 m povrSine.
povrSine, koji su radili rauili sa
pritiskom
pritisko m od ud 9 almosrna.
atmoS rl:ra.
Godine 1918.
Godinc 191 R. O Opslinski
pstinski odhorodoor lkograda
Ikogr<lda je jc odlu
odlllCio
Cio da prellzme
pn;uzme poslnve poslovl: ce cennlrale.
tra le.
SID
sto se zbogzhog spora
spnril sa koneeskonccsio ionarim<l
narimil oslv",rlljc
os tVilrujl: lektek 1926. godine.
god inl:. No.No, bczbez obziril
nbzir'" na
ovu leskoclI.
td koCli. lad<lsnj;1
tadasnjil opslinsk",
ops tinska uprilva
upfi1Va vecl922.
Vl:C 1922. godinl:
gndine iz sredslav",
sredslavil zajma lIllgrad gr"'dlljc
ujc
2
u lozionielJ
lozio ni eu cenlr",le
ccntralL: jns jos Iri
tri parn", kOllaa sa po 2(,0
pil mil kOll 2iiO m ml l.agrevm: povrSine, priliska
zagrl:vnl: povrsinl:. priliskit 13 al at -
mosrera,
mos re ra, uz dvedVl: klipne pllmpe 1.,1 nap<ljenje
Zil napiljl: nje kOllova vodom.vodom, eimecimc je jc oomoguecnn
mogucl:no nap,l- napa -
janje pamparnee turbine sa S<i gcncrillorom
gl: Dl:ril toro m snilge
snagl: 1350 kW, kW. koja je jl: lakodl:
I",kode ladatau a ugrade
ugr",d<.:n",
lla..
2
Cetjri
Celiri god godineine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od nd po 39() m povriiine
pnvrSine i priliska
prilisk",
od 13 a!mosreril.
atmosreril. kau kao i jedna parmI pilma lurbina snagc 1000 kW. Poskdnje
turbina sniigc Poslcdnje prnsirl:
prosin:njc nje prvc
prve
beogradske l: kktri enc c..:nlrille
bcogradskl: eleklricne Cl: nlrak u razdnbljll
razdoblju doll dll II svt:!skog
svc\skog ratarala, llskuilo
IIskdilo jc jc 1<)21(
192K gouigod i--
ne. O na dobija jns dv", dVil kotla
koll", zagn.:vne
zagn;vnc povrSine
povriii m; od ou po 390 m' m'~ i 11Irbim;
Illrbinu sa s'" gc ncril
nn",I<)-
lo -
rom snage 5. 100 kW.
Krajem 1932. 1<)32. godine
godinl: Ik Ikogradska
ograuska dcklriena
cleklricmt cenlrala
Cl: nlrala smanjujl:
smanjuje proizvlld
proizvudnjll.njll. ita
1933. godinl:
godine nOV<i nOV<l eclcklrana
kkl rana "Snaga i sve svellosl"
llos l" prcuzim<i
prcllzim<l napajanje
napaj<lnje beograd
beogrildskl' ske clckl
deL: 1-·
ricnc
riene mrcZe.
mrl:ze. Ce ntralll
Ccnlril lu je izgradila gru grup<l
pa banit!;a
b"nilka iz 113azcia
3azel;, knjc
koje sc pojavljuju b,o bto k"nkon -
cesionari.
cesio nari. Kapacilct
Kapaeite! (lve nove clcklricne c1e k!ricne eenlrale
ce nlra le j<..:
jc hio 19,2 MW.
bio 19.2 MW, ali itli je 193H.
193X, £nuillL'
godinl'
povec-1n na 331.7
poveean 1.7 MW.
MW, pa se sc poj,wio
pOjilVio problem iskorisCcnja
isknrisecnja viska encrgije.
c ne rgije. Opstimt
O pslinit je je'
prcko biroa 1'<1 ;r,,1 propa~itndll
propagandu edcklril.llcleklric:n<..: energije
c ncrgijc nudilit
nud ila silvn:mene
s<lvremcne cleklro-Ierlllicl..c
d e kl ro-krmi ckc
apa rate. 1'0
aparalc. Po kllkuca ma se
c;,mit dl:mon.~lrirani lIsisivaci
sc delllonslririlni LlsisivaCi za Zit prasinu i dntgi
unt gi itP,Hilli
<iparilti Zit domilcin-
dOlllacin-
stva, ailiiu se nije
Siva. nijl: posligao 1.djc i.cljcnini erek<l!'
e rebt l.
T rcei e1ek!ro-cnergetski
Trcei clektro-energetski izvor na nil podrucju Bcograda
Bcogr<ida je podignu!
podignut n<l ml mestll
meslLl da ·
naS njeg Drvnog komhinat<i
naSnjcg kombinalil "Ikogr<id".
"Beograd". TlI TLI jl:jc prvo !'l.gradenu
izgrildenll preduzcCc
prcuuzeCc ·S!rugara
"Slrugara M<I MiI--
kis".
kiS", od cijccije proizvodnje su tls oSI<ljali
tajali drveni olpaci.otp<ici. pomtlclI
pomocLi kojih je jl: moglo godisnjc
gouis nje dit
se proizvcdc 2.5 2,5 do 3,53.5 miJiona
miJionit kWh cleklricne cne cncrgije.
rgijc. lnaec.
InaCe, Zit Z<i pogun
pogon S<imcsame slru-
gare bila je jc dovoljnit
dovoljna jed nit Irecina
jl:dna IreCi na ()vih
ovih otp",d<lkit.
olpadaka. a n<..:iskorisC<:ni
nl:iskorisec ni olpaci
otpa<..:i SlI
SLi f.£lLlf.imali
zau/.imali
16 B.Todorovit
B.Todorovic PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA
PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE

ogromnu povrlinu pominu i bili stalna staJna opasnost od po~ara. pofara. Istovremeno, u blizini slmgare. slmgare, na
desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pum-
pala u g\avni glavni rezervoar na Belim vodama. vodarna. Svaka pumpa imala imaJa je svoj pose ban pogon
sa lokomobilama
\okomobilama koje su opsillfivale opsl~ivale vi§e vi~e ekipa ma~inista ma§inista i lofata, 10~aCa. smenjujuCi se u tri
smene. Nalazeci NaiazeCi re§enje re~enje u korist jed jednih drugih, 1924. godine je potpisan ugovor iz-
nih i drugih.
medu strugare i Beogradske op~tine op§tine 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako lako je st-
vorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo eJektrificiraju elektrificiraju Topcidersko Topcidersko. brdo. brdo,
Dedinje i Beograd do Mostara. Godine 1930. iz stmgare strugare se izdvaja preduzeec "Elck- "Elek-
tro- Maki§"Mak~" a.d. Beograd, koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom encr- ener-
gijom
Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu. To je bilo 1928.
Izmedu
godine. kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mcsari
godine, mesari klali
stoku. Bila je opremJjena opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu
prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20°C kapaciteta za 2 vagona roba i visc ville ko-
mora za hladenje do oko 0 O°C.°C.
ShvatajuCi da je za Jugoslaviju, Jugoslaviju. kao poljoprivrednu zemIju zemlju sa razvijeDim razvijenim stoear-
stvom, ncophodno neophodno slalno stalno povceanje
povcCanje kapacilcta kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca,
1938. godine sc osnivil osniva u Beogradu Privilcgovano Privilegovano akcionarsko drustvo. druslvo. Ono je imalo
u planu izgradnju silosa, silosa. podruma za alkoholna piCa piea i sislcm
sistcm lanaca hladnjaea hladnjai:a.. Prip-
remni radovi raclovi SlI S lI zapaccI hlaunja c~ Sll
zapoCc lii i hlaunjact.: su pr~dvidcnc
prt.:dviut.:ne na mcslll mt.:s tu clanjasnjcg
d;mjas njt.:g hipndroma.
hipodroma.
u11 ·ZI.ck:znik
L"lt.:z nikuu i :I.c Zcmllnll
munu . Z Zhog hog ra ralala llvaj pl"n jc
nva j rliln llSlao
jt.: os ncoslvarcn
lan ncoslva rcn .
Sin Sl:
SIn Iii':c grt.:janja
sc lil:c 'rcjanja,, svc svt.: vc(vceet.: /.grad koj~ Sli
f.grati t.:. kojt.: su oiJnovljl'ne
obnovljene iii podignllll' IIu pniotiu
iii podignule pniodll iz· iz-
medII
me du dva uva ra rala ta imal
ima il.:' Sli
su lIvcdeno
uwtk no ccnl Cl: nlralno
ra lno grcja
grt:ja nje nje.. 11u rrvo
prvom m rcdun:du pa parno ni ~ ko g pri-
rno.. ni~ko
I i~ka . Svc dn un I rid riu t.:sc
~sc il ih god
"od ina lIgrad ugrad ivani iva ni Sli kOllukO lluvii ncmackt.:
ncmackc proi.l.vou proi/.vod njl' nj l' i i ~k ~ k Ijllcivo
Ijlli::ivo
sc Iro~ioro ~ i o ug,ilj.
uga Ij.
U
Udti 1<):1 I. godinc gmlin t.: st.: S~ lIgradlljll
II "racllljll.. roredpored do 1;ld lad ail slailln koriscc nog rarno£.
slaiIlo koris(enog parnng g rej;tnja
rl-j;tnja . si- s i-
~ k l11i ~a 10
skmi lo rplom
io m vodom. / .gra da;, I(o lilfcevllg
votl o m. :I.grilli l;,rccvog llarndt10g
nar!l(lnll" uni 1IIlivcr/.il
vc rf. il t.:~ la jc hilil jedn;1 oti
hila juln<l 0<1
rvi h ~a
rprvih sa o Ilvivim naCinom
l11 naCi no m zagrcVitnja.
zagrt.:v;tnj a. l<.o Ko mbinovililo
mbin uv;lIlO parno i vodcno g r~janjc je rrime
votl c nn gn:janj..: prime -
nnjL'
jc l1non u palali
pa la li "Is "ls lra " na n;1 Trgu
T rgll Re R cp llbli kc.
pllbli k~ . I J kO kOII;tl l;lrnici ove zgrade
rni t.:i ow zgradc.. koja kllja jc dV;1tl V;t spr;II;1
s rr;ll;t
pud
pod IcmljnICl11ljo l11. m. hilahil a su S m c~ iL'na
s u smes ll"Il a -l
-I parna
pam" kOlla ko lla "Na "N alillna l"-nl'
lill ll ;t!"- Ill' mil ckl:
ch ' rprni/.vlldnjl·.
ro i/.vmlnj,·. ko ~1I
kojiji Sll
lui.eni koboill.
koh.so m. SiSlclll pamo!!, grl'
S is lt.:111 p;trnug gr"jj,alnjanja .il·
j,' iJi,)lI
bill lI ve VL'lkll
tkn 1I lu Ink,ilillla
k; ti iIll;t 1Iu pril.emljll
pril.,·ml jll i pmlov-pm lll -
nim pr p nll~I
l~ l {)
orfi.iilma
ij a l11a nilna m~·ml· dutllI~pr; ll ll.
~ pr;tl il. () <I d 1Tl~'
m l' dll~pr;tI:1
d ll~ pr il la ka \'i \ ' i ~ iilll
l11 spra lllvilllil lI gr:llknll
s pra lllviIlla gra lkll ll jl' j~'
gre,ia nje
greja ll,i~' v\ldom
Vlldol11 <)(}170 f)()170 "C "(" kojakojil se f.<l grt.:v;t! iI 1I rro
sc 1.,lgrevitiit li \'slrlljnil11
pnl li\'slrlljn ap a r;tlima para -vlld
illl ;Iparalilllil -vodit;1.. I I
posd)J1olll
posei> no m aparal apa ra tllll pripr..
prip rema .: maIlClna j~ pl a rpnlrosna
Inpla
jt.: lo () l ro~ ll a voda.
votia . <Iit 1III hioskopskoj
bioskll pskoj sa salili.. 1III kojoj
kojo j ,iL'jl'
da ll ;t~ rpOl.OriSle
thlna\ ozo rislc "Bosko "130s ko Buha". hilo hiln,i~ jt: poslrojc:njl'
poslro j<.: njc za Yl'll vc nllilacijll
ilacijll .
/:I.grada
.grada Skllpslinc
Skllrs tint: jc jl' i/.gradena
if.grati c na 1lcnl,. godinl:.. iako Sli prvi fildovi
<Xlii. godillc radovi na Iljoj njoj zapocL'li
zapol:cli
jos 1I prvoj prvo j U 'ce-Iliji ovog ve
dt.:ccniji vc ka . Projeklima
l'ro jc klima jt.: jc hilo pfedvide-no
bilo predvitie llo cL'nlralllll grcjanjl·. J1nl-
t.:cnlralno grcjanjc. pro-
v~ lr;t
vt.: l ra\'anjL'
Vanjl· i prva klimalit.acija,kli malinlCija , otl ud kojc Sl' nakll:,dlHl lllilisialo, j~r
na kn:tti l1o odllslalo. jt.:r SL' Slllalr;t!"
sDlalrillo da d ;t
Skllpslina
Skll pslina kli nc radio radi o ll lIgradcni
gradc ni knllcwikOllovi SlI Sli hili dOll1aec proizvolinjc, iz Z
tl oma( e rrnizvotinjt.:, Zrenj'lninsk~'
rt.: njaninskl·
rahrikc.
fabrik e . a lrosin
lros io sc uga lIga lj if. Rcsavc
Resav..: i Trhovlja
Trilov lja .
Ucograd j~
13eograd jt.: lCJ:lK
1<)3)( gndine
glllJint.: dobio
dohio jetinlljcdllll iZUZ<.
izu7.c: lnll
tllll gradevinll . To jc: prvi "oblakoder"
To.it.: "oblakodt.: r" 1I
gradu koji.ickoji.i~ podignlll na mcslu mt.:stu slare karan~ "1\.Ibanija"
start.: kafiln..: "l\Jbanija " sa 7 l10rmalnih normalnib Spral!)v",spralova, ail na
njima kula od -44 sprata, sa lIkllpnOIl1 lIkurnom visinom od mJ SCI 5(, m~t;tra
mclilfil .. I u ovoj zgradi jt.: jc bilo
prcdvid~no
prcdvid klimalizovanjc kal1t.:..:
c no klimatizovanjc kalll:l:lariskih
la riskih rros proslorija.
torija. oel nd ecgac..:ga s..: op~1 naknadno odlls-
sc: oJ1ct OtillS-
ta lo..
la lo
 II.UVOD
.UVOD 17

U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija", poznato je je da je

vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog rdenja, reSenja, koje je uradio inZenjer wenjer F.
Kne~ek. Iz prepiske nadzornog organa, inZe
Knerek. w e njera Pe Petratra Ristiea, vidi se da se u to vre-
..me
me iafunalo
iafunaIo sa periodom grejanja od 180 dana, i da je raeunato da se 20-30 dana go-
d~nje lou
di§nje lou punim kapacitetom Takode je pronade pronadeno no pismo fabrici "A Veste Vesten n d.d." iz
Celja.
Celja, kojim su porueeni radijatori. Trafeno Tr~e no je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog
(trideset)
defekta 30 (tridese t) godina, da instalacija ne korodira, bilo da se greje toplom vo-
dom ill iii pacom
parom niskog napona" ..
Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva, u
d~njoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici. Tavanice su konstrukciono izvedene
da.ruclnjoj izvede ne
od cevi malihrnalih pre
precnika
cnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine. Prvi domaCi sis tern
paneJnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici.
panelnog
klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat
Postrojenje za klimatizaciju raL To je bilo u
"M~estik" i u sali
zgradi hotela "Mafestik" sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama.
"M~estik " prvo klimatizaciono
U hotelu "Mafestik" postrojenje
klirnatizaciono postroje nje je ugradeno u hotelskom hoteIskom ba-
m.
ru. Projektant je bio inZenjer Volohov, koji je proje projektovao
ktovao i prvu laboratoriju za gre-
janje i provetravanje
prove travanje u starom delu de lu zgrade dan~njdan~njeg eg M~inskog fakuiteta. fakulteta.
Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala ame americke "Carrier"
ricke firme "Carrie r"
iz Frankfurta, koja dobila ovaj proje projekal kat na izradu preko, preko. u 10 vreme,
to vre najpoznalijegg
me, najpoznatije
ppreduzcCa
red uzcCa za projc projckte vanje
ktova nje grcjanja i provctrava
prove trava nja "ADEMP", "ADEM P", ciji je glavni stm stmc- i':-
njak bio inZeinZenjcr
nje r Muhin. Visina ulaga ul aga nja nijc bi bila
la ma la, ali su rad evi
a li Sll ovi bili izvedc
izvede ni do-
bro i na vremc. Bioskop
bra Bieske p jc je svei':a
SVCOIOO no ootvoren uinc. film
19-10. go dine.
tvo re n juna 19-10. rilmomo m "Ope rc ta" Vili-
"O pe n;ta" V ili-
ja Friea
Friea,, a ko mc me ntari
nt a ri su bili da jc atmesfera
d a je atmos fe ra bilil jake svct:a
bil i! jako svei':a na id i uaa je klimatizacija
klimatizaeija va- Vi!-
zduha
zd "funkcionisala
uh a "funk cio nisali! Ix:sprckorno".
Ix:spreko rno". Za eovo vo postro
pos troje jenje
nj c se zna zn a d;1
dil jcje koristile
kori stilo freo n 12. 12,
parne
pa rne ke ko tlovc
tlove "Strebel",
"S tre be l", 2 ke
ko mpreso ra itd . R Razvou
azvod vazd vazdllhallha je bio zidnanim kanalima. ka na lima ,
a Covek zilduzcn
zaduic n za rad pestrojcpos troje nja stanovao
s ta novao je na ma mansardi
nsa rdi iste isle zgrade. pil pa jc spro-
spro -
vee vezu sa komandnom
veo vew ko ma ndno m tablom tablo m de uo svog
svag slana
sta na i odaouatle tle mogao da upravlja pos poslrojc-
troje -
njem.
nje m.
I nt eresa
e n;sa nlno
ntno je da d a sc
se Iriuesetih
tridese tih gouinil
gad ina pojavilil
pojav iJa id cja 0 pprvom rvo m dualjinskom
a ljinsko m grejanjll
gr cja nju
u !3eogradu,
l3cegrildu. po ugledu na mnoge evro pskc grauove, grauove. je jerr DrcLuen
D rel.ue n jc imao svoj svoj daljin
d a lj in--
ski
ski sislem
siste m ou 1900. ged
od 1900. god ine.
inc, Le Lc njingrad otl od 192-t gnuine
In ·t goLi ine ~J~I Z jns 7:)0 ssisle
jos 7S0 iste ma po raz raznim
nim
gradovima ecvropskog
vro pskog ko konlincnla
ntine nt a.. :I_ dja jc
I'.clja je hil;t
hi la da se ko ris le t<.: sla ril i a mortizovana
sta ra mortizova na po po--
strojenja
slroje nja za proizvod
proizvodnju nju eclektricne
lc ktrii::ne e nergijc
ne rgije i uvc
uvedu d u lurbine
turbine sa ppro ro livprilisko
ti vpritisko m i od o duu--
zimanjem
zimanje m pa pare.
re. I eva
ova ideja jc jt: propala
p ro pa la zbog neekonomicnosli
neeko no mii::nos ti eclog cc log podllhv<l
pod uhva la ta..
I lako
ta ko sa prvim klimatizacija
klimatizaeijama ma i id ejamacja ma 0 loplifikaeionom
toplifik acio no m sisl sist e mll
mu nailazi
nil ilazi II
sve lski
tski raLra t. Beograd sc se razara
raza ra po :19.]9. pulput u svojoj istoriji
iSlnriji i po ponovo
novo gubi mnogo onog o nog
stc je urade
sto jc uradc no i izgrade
izgradeno.no, ddaa hibi oopel pocinj;tlo
pe t we poi::inja gO I()V()
lo go ispoCctka
toV() ispoi::c tk a..

1.2.5. Bcogmdska cnt~rgctika od II syctskog

Bcogntdska cnt~rg-etika s"ctsko~ rata
U pcpcriod
ri oduu od 1941. do 1944. godine. godi ne , Ikogrild
Beogra d su bombardovilli
bo mba rdova li Ncmci i sa savcznici
vcz niei
ukupno 11 put Os teec no je iii pont~eno
putita.. OstcCcno pOnlsl'no sknrn I] D.nOQ
.()OQ zgrilda.
zgrad a , tramvajske
tra mvajske mrde
8W~r,
80~(.. vodovoua
vocinvoda i k;tnaliziicije IX% . it slal1ovnislvoje
ka na lizacije IWYr,. sta novni1;tvojc smiinje
s ma njeno GO.noll Ijudi.
no Zit GO.OOO Ijud i.
17grilunjil pos/c ra
I/ grad njil posh.: rillta;1zasniv;t Sl" 0;1
zasniv;1Sl' n;1 novolll
novom gc~l"nL'raln<llll
nL'fa lnol1l ullrhanist i ck() m pla
rhiin isti(:kom plilllli.
llll, po ko -
me ~e
\C Ikograci
Ikograd siri u svim pravcima i lada pprvi plll prclazi
rvi put prclal. i reke
rc k<.: SavII
SilVII i 1)1Imlv.
D u nav. Cir;td
Cirad
18 B.Todorovic
8. PRO/EJ<.TOVAN/E POSTROJ£NJA
TodortJ l';" PNOJElI.TOVANJ£ POSTRO/EN/A ZA CENTRALNO GREJANJE
GR£JANJE

se spaja sa Zemunom,
Ze mllnom, uz koji se podiZe Novi Beograd, pre svega sve ga kao stambeno ntlsc-
ntlse-
lje.
Ije.
stanovnika u gradu bao
Broj sttlnovnika brzo rtlste,
raste, tako da Beograd stalno oskudeva 1Iu sttlmbc- stambc-
nom prostom, a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem sta-
novnika. Sarno u 1947. godini Beograd je dobio preko 150.000 stanovnika, i dok je
1939. godine po stanovniku bilo 13,9 m2 stambene povrsine, 1953. godine je sarno
9,5m2. Godine 1970. BeogrtldBeograd prelazi 800.000 stanovnika, atI od rata rtlttl do tog mome
moment nt a
podignuto je 100.000 stanova, sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene po-
vrsine. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju
od 1944. godine, a vozila gradskog saobrtlcaja
saobracaja 1970. godine prevoze 350 miliona put- pul-
nika godisnje.
U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje. grejanje. Ono
O no se izgraduje na
Novom Beogradu, ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima, koji su jos uvek uve k
bili zagrevani pojedinacnim
pojedinaenim pecima na evrsto gorivo. gorivo. Toplana na Novom Beogradu je
podignuta tek 1965. godine, iako je jos 1948. godine bilo predvideno da se izgrade
dYe toplane uglavnom za to podmeje podmcje grada. Prvi objekti koje je jc trebalo napajati 10- to-
plot nom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea,
plotnom veta, hotela
hoteIa "Ju-
goslavija", Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar". bunar". Kako je realizacija ovog
plana odlozena, svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice, sem naselja "Tosin
bunar".
Pustanjem
Pustanjcm 1Iuradrad toplane na Novom Beogradu pocinje lizaeija daljinskog snab-
poeinje rea lizacija
devanja Beograda toplotnom energijom. Temperatura razvodne vode 1Iu daljinskom
sistemu je 140 °C, a kapacitet toplane je 580 MW 1I11 delu de lll proizvodnje toplotne energi-
je i 105 MW 1Iu proizvodnji elektriene eenergije. ne rgije . S obzirom na pomenllte
pomenute temperature
razvodne i povratne vode i ravan leren, tere n, ocenjcno je da ee Ce pritisak u kucnim postroje -
njima biti niZi od dozvolje nog za livene radijaton:,
radijatorc, pa je lIsvoje
usvojeno prikljuCi-
no direktno prikljuei-
vanje, jeft inije rde
vanje. kao jeftinije ugradivani konvektori, islo
reSc nje. U zgradama u kojima su lIgradivani isla se na
indirektno prikljueivanje.
prikljueivanje. Svi kasnije gradeni objekti Sll su ovaku prikljlleivani,
prikljueivani, bez obzi-
ra na grejna te la u njima.
Osim Novog Beograda, stambena stambe na naselja
naseljtl se podau
podizu i na desnim obaltlma
obalama Save i
Dunava na kojima se stari d ~o Beograda siri. Ttlko Tako su izgradcna naselja Karaburma,
Ktlraburma,
Banovo brdo, Ktlnarevo
Kanarevo brdo, Miljakovae, Sumice Sumiee i dr. Krajem 1971. godine na lIzoj uzoj
teritoriji grada jcje bilo oko 1200 individualnih
individllalnih kotlamiea,
kotlamica, od kojih oko 700 na evrsta, a
oko 500 na teena goriva. Sarno u opsinama Slari Stari grad, Vraear i Savski venae nalazilo
se 727 kotlarnica.
Od 1978. godine u okvim radne organizacije "Beogradske eIektrane" cIektrane" nalaze se
skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu.
skora Beogradu. Osim top lane na Novom Beogradu Beogradll koja trolii
trosi
teena goriva, ovaOVtl organizacija
orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea, od kojih su 6 na ugalj,
ustale na teeno gorivo. Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju
a ostale
kotlarnica,
kotlarniea, a tamo i gde se meri, memi instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl.
merni instmmenti teenos!.
Medutim, ukupni kapacitet
kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW, sto sa toplanom na
Novom 8Beogradu
eogradu daje kapaeitet
kapaeitc.-:t oko 1160 MW. Duk Sll su prvi daljinski sistemi snabde-
pOlrosaCe iskljueivo
vali potrosaee iskljucivo energijom za zagrevanje, u poslednjim sistemima se vdi vrSi
snabdevanje i za pripremll
pripre mu topic
tople potrosne vode (naselja "8anjiea",
"Banjica", "Braca Jerkovic",
"Galenika",
"Galcnika", "Cerak").
"Ccrak").
 1. UVOD 19

Prvi objek ti koji su izgrade izgradeni ni posle II svetskog rat rataa i poseduju klimatizaciju
klima tizaciju su
zgrade Oo Doma ma sindikata
sind ika ta i Saveznog izvrsnog veea veca i to sa sarno
rno u sala
salama.
ma. Zgrada bivseg
Centalnog komitetako mite ta je sezdesetih godina prva ko mple tno klimatizovana
kompletno klimatizova na i predstavlja
prvu prime nu klimatizacionog pos troje nja visokog pritiska u ovom delu Evrope.
postroje Evro pe. Ug-
rade
radenn je trocevni siste m, oprema je firme "Carrier",
sistem, "Carrie r", a aulomatska
automatska regulacija je sa ele- e le-
mentima fabrike fa brike "Saute r". U ko kotlarnici
tlarnici su 4 ko kotla
tla "Steam block", kapaci kapacitete ta 1972
2
MW, a objeka
objekatt ima 25000 m povrlline. povrsine. Proje
Projektaktant
nt je bio dipL
dipt. ini.
ini. Ladislav Vicek.
Posle hotela
ho tela "MaZestik"
"MaZestik" koji je klimat izvova n pred rat i u kome je ugrade no po so-
klimatizvovan so-
ba ma pa ne lno grejanje,
bama greja nje, prvo ovahoovak"Vo grejanje posle rata je ugrade no u zgradi Savez-
nog izvrSnog veca. Primenjeni
izvrS nog veea. Prime njeni su panelni siste mi ko kombinovani
mbinova ni sa vazdusnim zavesa-
rna pod prozorima.
prozo rima. PanelniPa ne lni su grejali i hladili, a vazduh koji se ubacivao u pros prostorije
to rije
imao je cilj da zimi sprecava neprijata neprijatann uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne do- do -
zvoli pojavu ko kondndeenzacije.
nzacije. PaPaneLi
neli su ugrade
ugradeni ni i na parkingu
pa rkingu ispred glavnih ulaza, radi
toplje nja snega.
snega. Inace,
InaCe, zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sa sala
la i predstav-
Ija izuzetno
izuze tno os ostvarenje
tva re nje u tc tchnici
hnici grejanja i klimatizacije, na ko komeme su radili najbolji
slrucnjaci
stru cnj aci toga pe period
riod a, na Celu sa prof. Mladenom
Mlade nom Popovicem.
Popoviee m.
Hotel
Ho te l "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugos
hotelsko-ugostiteljski
titeljski objekat koji se klimalizuje
klimatizuje ve ventila-
ntila-
lor-k onvekto rima. Hote
tor-konvektorima. Hole l ima podstanicu za prikljuCe prikljuee nje na daljinski toplovodni
to plovodni sis-
te rn, ali i vlastitu
vlas titu ko kotlovsku
tlovsku centralu snage preko pre ko 2,0 MW.
Postepe no se svi novi veCi obje kti oopste
Postepeno pste namene
na me ne klimatizuju, a i u mnoge mooge postoje-
ee
Ce se lIvodi klimatizacija. Veeina VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. klimaizova na. Robne ku kueeCe
su 1Iu prodajno
prodajnom m prostoru takod e klima tizovane iii zagreva
klimatizovane zagrevane ne vazduho
vazduhom, m, a na ulazima
se pos tavljaju vazdusne zavese (robna ku kucaca "Beograd
"Beograd"" na Te Terazijama,
raz ija ma, "Beogradanka".
"Beogradaoka".
"Merkator"
"Merka to r" na Novom Novo m Beogradu).
Beogradski sajam sa svojim ogromoim ogromnim zapreminama
zapre minama bio je poseban pose ba n izazov za za-
greva nje i proveprovetravanje.
travanje. T Tuu je prvi putpUI razmalra
razmatrano no 0 prime
primeni ni toplotne
toplo tne pumpe za Zit ko-
riseenje
risee ~o plo tne e
nje toplotne energije
nergije reke
re ke Save. Po Ponudu
nudu i predlog je dal dalaa firm
firmaa "Escher
"Esche r - Wyss".
spo rlskih dvorana,
Niz sportskih dvo ra na, hala "Pionir", "Vozdovac", "Pinki" i dr. zagreva ne su vazdus-
de. zagrevane
nim pute m. I ae aerodromska
rodromska zgrada u Surcinu SlIrcinll je klimatizovana.
klimalizovana.
Prime na klimatizacije povlaci ugradnju velikog ve likog broja rashladnih postrojenja.
postroje nj a. Ug-
raduju se ko kompresorska
mpreso rska rashladna postrojenja sa freonima freo nima kao rashladnim sredstvi-
rna.
rna. Parale
Pa rale lno sa slambeslambenimnim i javnim zgradama, rasla je i beogradska indllstrija. industrija. Fab-
rike, kao "Galenika",
"Gale nika", imaju klimatizovane pogone, pogo ne, a kao energetski
e ne rge tski potrosaci javljajll
javljaju
hladnjace.
se i velike hladnj ace.
Prva hladnjaea
hladnjaca posle rata sagradena sagrade na je 1948. godine u Batajnici, Batajniei, gde jc je U1I okviru
tadas
tadasnje nje vojne eekonomije
ko no mije bila i klanica i poslroje
postrojenjenje za preradu
pre radu inIeka.
inJeka. Godine 1954.
je pocela izgradnj
izgradnjaa pe lospratne hladnjace na Vilinim vodama, pre
petospratne prema
ma Ounavu,
Dunavu, sa
skladisnim pros prostorom 2.50.0 t robe. Z
to rom za 2.500 ZavrSena
avrsena je 1957. godine, a kasnije je u blizini
podignutaa hladnjaca Beograd, pa velika
ove podignut ve lika hladnj
hladnjaeaaea "Centroproma"
"Centroproma" u Surcinu .
AUlomo
Automobilski bilski sao bracaj 1Iu Beogradu dozivljava pravu eekspanziju
saobracaj kspanziju oko 1965. godine
i grad lros
trosii ogromne kolicine be benzina goriva . Kada je puste
nzina i dizel goriva. pustenn u javni saobraeaj
saobracaj
i lIkljllcen
ukljucen u veliki medun arodni pro
medunarodni promel
mel aerodrom 1Iu SurCinu,Surcinu, pOlrosnja ga goriva
riva za
mlazne mo moto to re postaje vidna u lIkupnoj
ukupnoj po tros nji Beograda.
potrosnji Beograda.
20 B.T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE
8.To<iorrJII;c

Na leteritoriji
riloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije. Pored pome-
nute toplane na Nuvom Beogradu, koja danas radi vise kao rezervna, postoje
nule loplanc posloje velike
termoelektrane,
le npr. "Nikola Tesla" u Obrenovcu, koja je pustena urad 1970. godine.
rmoeleklrane, npr.
Godine 1970. osnovano je u Beogradu drustvo
druslvo za grejanje, hladenje i klimalizaciju
(KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih
elektrotehnickih inienjera i tehnicara Srbije, sa prvim
predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. Drustvo 1972. godine pokrece pokreee
casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene suneeve
prvi strucni Casopis sunCeve
energije
e ne rgije u oblasti grejanja. Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih struc-
njaka iz oblasti grejanja, hladenja i klimatizacije. Deseti jubilarni seminar odrian je
1979. godine u Centru "Sava", sa skoro 1000 ueesnika.
uCesnika. Na seminaru su podeljene prve
plakete za iivotno
iivolno dele u oblasti KGH.
Od 1970. godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji, posebno u Beog-
radu, imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici,
Klinicki centar, zgrada Energoprojekta, hoteH Interkontinental i Hajat,Hajat. staro Narod-
no pozoriste koje je modernizovano i prosireno, nova zgrada Ateljea 212 itd. Beog-
rad se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice
zeleznice kod spomenika Vuku
Karadiicu dobija najmode rniji ventilacioni sistem.
sistem
 2. KLIMA I NJEN UTICAJ NA
GREJANJE
2.1. UVOD
Pa rame lri unulrasnje
Paramelri unulras nje sredine
sred ine koje Ireba
tre ba da obezbeduju klimatizaeioni
klimalizacioni ssistemi
isle mi od-
red uju se pre
reduju prema ma za htevima
hlevima kokomfo
miora ra ljudi iii lehnoloskog
le hnoloskog procesa koji ceee se u njoj os-
Ivariva li. Od znacaja su za de finis
tvariva Cinisaa nje karakle
karaklerislika
rislika e leme
lemenata klimalizacionih pos-
nata klimatizacionih
lroje nja,
troje nj a, aalili ne 1I meri
me ri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploata-
eksploa ta-
cioni i inves ticioni troskovi celog pos lrojenja. Za
postrojenja. lo klima predstavlja uticaj koji pro-
Zalo
jekt a nt mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati
jektant obuhvati 1Iu proracunima i dime nzionisa-
nju klimalizaeio
klimatizacionog nog poslrojenja,
postroje nja, pa 1I 10m
tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije.

2.2. KLIMA
Ci lav niz me lcreoloskih
tc reoloskih eelemenata
lemenata karaktc
karakle rise slanje almosfe re. Ovi eele-
stanje spoljne atmosfere. le-
menti
me nti su tetempera
mpe ratllr:l vlai nosl, ve
tura,, vlainost, tar, vazdllsni pritisak, suneevo zraeenje,
velar. zrace nje, ooblacnost
blacnost i
padavine. Svojim zajcdnii:kim uticajima ulicajima obrazuju
obrazujll slanje spoljne atmosfere,
almosfe re, poznato
poznalo
pojmo m vre
pod pojmom vreme.
me.
Pojam klimeklime., medutim,
medlltim, podrazumeva
podrazllmeva prosecno stanje vremena
vre mena u nekom mestu iii
siroj oblasti, posmatrano
posmatra no u loku toku kraeeg
kraceg iii duzeg pe rioda.
rioda. Zbog toga, da bi se klima
nekog mesta
mesla upozna
upoznala, vrsi se stalno praee
la, vrsi nje i slatislicko
praeenje stalisticko obradivanje podataka
podalaka svih
meteoroloskih
meleo roloskih eiemenala.
eie menata.
U le hnici grejanja.
tehnici grejanja, od svih klimalskih
klimatskih i me le
te roloskih elemenata,
elemen,ala, uzimaju se u ob-
zir tempera
temperatura lura i ve
velar, zraee nja uopslava
tar, dok se uticaj sunecvog zraeenja uopstava i obuhvata
obuhvala korek-
turnim fa
lurnim kt orima. Za razliku od grejanja, kod projektovanja vazdusnih poslrojenja
faklorima.
(klimalizacija, prove
(klimatizacija. provetravanje,
travanje, vazdusno grejanje) obuhvata
obuhvala se i uticaj relativne
relalivne vlai-
nosli spoljneg vazduha,
nosti vazduha , a prilikom projekt ovanja klimalizacionih
projektovanja klima tizacionih postrojenja obracu-
nava se i efekat
efeka t suneevog zraeenja.
zraeenja.

21
22 8. Todorovic PROf
B.7OOo,0\';0 EKTOVA NJ E POSTROJ
PROJEKfOVANJE ENJA ZA C
POSTROJENJA CENTRALNO G RFJANJE
E,vrRA LNO GREJANJE

2.2.1. Temperatura
Spoljni
Spo ljni vazduh
vazd uh zagreva e ne rgija suneevog zrace
nergija zracenja indirektno
nja indire ktno pn:ko
preko povrs inskih
slojevil ze mlje.
slojcva mJje. S obzirom
obziro m na promenu uslova zraeenja zra ee nj a Sunea, usled
us led oobrtanja
brta nja i kre ta til -
nja Ze mlje, vrednosti
vrednos ti te mpera ture vazduha pe riodicno se menjaju
mpe rature me njaju u toku dana
da na i go-
dine. Ova prome
pro me na moze bitno da varin! varira usled
us led promcne oblacnosti
o blacnosti atmos
atmos[e(e re
re., struj a-
stfllja-
njll meSa nja
njil i mesa njll vazdusnih
vllZdusnih m masasaa rllZ licitih te mpe
razlicitih ratura, kao i pod uti
mperaturil, caje m pad
utieaje avin il.
padavinil.
U meteoroloskim os matrilnjima i pro prollcavanjll
ucavanju klime, pose bno se mere me re iii izracll-
iz racu-
navaju srednje dnevne tGmpe tempe rature, maksima
maksimalne lne i minimalJ:!e
minimalJ:le dnevne te mpe mpera ra tu
ture,
re,
srednjc mesccnc, sred
srednje mesccne, nje godisnje i maksimalne odnosno minimalne
srGdnje minima Inc godisnje te mpe-
rature.
rll turG.
Sred njil dnevna
Srednja d nev na te mpe ra tura dobija
tempe do bija se kaokilO aritmeticka
aritme ticka sredina te mpe ra raturnih
turnih
vred nos ti iz me
vrednos mcrenih
renih sva
svakokogg sata
sa ta u toku 24 Casa.Cas;!. Pos
Posto ovakilv naein
to je ovakav nacin skup
ship i kompli
kompli--
kovan,
kova n, to se srednja
sred nj a dnevna vrednost
vrednos t eesCesto
to izracunavil
izracunava na os osnovu
novu registrovanih te m-
peratura
pera tura u 7,14, 21 cas a po oobrascu:
7.14, i 21 brascu:
t"1=t7 +tI4+2t21 (2.1)
(2.1)
4

t
•4tDC)
e 1948-1962
JA/II.JAR
JA/II..JAR
2

.f!
0
' .
-4 "

2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24

Stika
Slika 2.1 Prom ella dllcvllc
dllevlle ltemperatllre II Beogradll
empcraJllre II (I J)
Bcogradll za vedar (t
i oblacafl dall (tv
(Iz) IIjallllurtl.
IIjallllUrtt.

srednjaa dnevna vrednost zanemarljivo

Ovakvo proracunata srednj odstllpa od sn:d
zane ma rljivo malo odstupa sre;;d--
nje dnevne tetemperature dobijene
mperature dobije ne prema
premll casovnim te mperaturama.
mperatura ma.
Srednja
Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa srednjusre dnju vrednost srednjih dnevnih
temperatura.
te mpe ratura. Slicno
Slieno tome,
tome , srednja godisnja temperatura
godisnj a te mperatura se izracunava kao srednja
vrednost srednjih mesecnih temperatura.
te mperatura.
Najvisa i niljniZa
Nlljvisa tempe ratura predstavljaju maksimalnu odnosno minimal-
najniZa dnevna temperatura
nu vrednost temperature
tempe rature u toku dana. Maksimalna i minimalna te temperatura
mperatura u tokll
toku
 2. KLIl>lA I NlEN
NJ£N UTICAl
UTICAJ NA GREfANlE
G REfANJE 23

n ajvi~a odnosno najniia

godi ne su najvisa najnih vred
vrednost
nost te
temperature
mpe ra ture koje su se pojavile u toh, tohl
posmalrane kalendarske
posmatrane ka le ndarske god ine.
Za
Z a sta tisticku ana analizu
lizu tempera turnih podataka
poda taka ko
koriste
riste se d0.i
du1.i pe
periodi
riod i vre
vremena.
me na,
eak
Cak i pe
periodi
riod i od vise dese tina godina.
godina.
Na sli ci 2.1
slici 2. 1 prikazan je tok temperature
tempe rat ure vazd uha u 8eograd
Beogradu u za vedre dane
da ne mese-
ca januara, na osnovu easov Casovnih
nih vrednosti
vred nos ti izmerenih
iz men:;nih u periodu
pe riodu od 1948. do 1962. go-
di ne (II)'
dine (I,). Na istoj slici,
slici , upo rede nja
nj a radi, uerta
ucrta na je i prosecna dnevna pro promena
me na te m-
peratura
peratu ra za oblacne dane (t2) istog meseea. meseca . Obe krive imaju izraz izwzitu
it!J te nd e neiju
nciju pe-
riodicne osei
oseilaeije
laeije sa pe ririodo
odo m od 24 easa
Casa i sa minima lnim vrednostima
vrednos tima te mpe rature
u ra nim jula
ranim juta rnjim Casovima
casovima pred izlazakizlaza k Sunea. Maksimalne
Ma ksima lne te mpe ra ture se gotovo go tovo
uvek jjavljaju
av ljaju neko liko casova posle pod neva, neva , odnosno posle tre nutka nutk a u kokome
me suneevi
suncevi
zraci dospevaju na ze mlju pod najvecim uglom.
zraci
Upo rede nje m krive II I, i t2 uocava se primetna
primetn a raz lika u samom toku casovnih
vrednosti.
vrednosti. U prvom slucaju,slu caju, koji se odnosi na vedre da dane,
ne, dnevni skok
sko k temperature
te mpe rature je
izraz itiji m:go
izrazitiji nego u slu caju oblacnih dana. Ova pojava je posledica
slucaju poslediea cinjenice
cinje ni ce da Zemlj
Zemljaa
tokom vedrog vreme vre mc na danju prima veeu vecu kol
kolicinu
icinu e ne rgije suncevih zrakova, a da se
noeu inte nzivnije hladi.hl adi. Suprotno tome, oblacno vre me stiti stili zemljinu
ze mljinu povrsinu
povrsinll i od
primanjaa i aod
primanj d odavanja toplote
toplo te zraeenjem,
zraee nje m, pa je te mpe raturna oseilaeija u ovakvim
danima upadljivo blaza. bl;lza.

24
22 ·
20
18

a0 U 16

5 14
S
I' 12
8.
8-
E 10
B
8B
6
4
2
0
~
1 2 3 4 5 8 7 8 8 10,11
10 , 11 12

Slika 2.2 GodiSlrji

Codis"ji tok temperatllre
temperalllre II Beogradll
Bcogradll prema
pre",a podacima ZIl
za period 1988-1985.

T
Tok
ok godiSnjih tetemperatura,
mperatura, slicno dnevnoj prome ni, takode ima svoju svojll oscilaeijll
oseilaciju
slueaju sa periodom od 12 meseei. Maksimalne te mpe
koja je u ovom sIueaju rature na sever-
mperature
he misfe ri Zemlje,javIjaju
noj hemisferi Z emJje.javljaju se obicno jula
juia meseea, kada se od SlInca
Slinea prima i najveca
najveea
kolicina toplotne
topiotne eenergije.
ne rgije.
godi~njaa promena
Na slici 2.2 prikazana je godisnj prome na te mperature
mpe rature u Beogradu
8 eogradu (period
(pe riod obuh-
vaec nih temperaturnih
vaeenih tempe raturnih podataka.1888-1962.
podataka ,1888-1962. godine), konstruisana na osnovu prosec-
te mpe ratura.
nih srednjih mesecnih temperatura.
2-1
U B. TO<forol';c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
B.Todorov;c GREJA NJE

Mcsta u pod ru cjima ko

podrucjima ntine ntalne klime imaju vecu
kontinentalne veeu razliku
raz li ku maksimalnih
maks ima lnih i mini-
m<l lnih
Lnih dnevnih te mpe mpera tura, sto nije slucaj kod primorskih gradova, kod kojih su
ratura, SlI te
raz li ke blaie,
razlike blaie . sto je posle dic.1
dica duleg zagrevanja i hlade
hladenja
nja mora nego kopna.
ko pna. Na
Naravno
ravno
da je u tom poglcdu
poglcd u i vege tacija kontine
kont ine nt alnih predcla od zn
ntalnih acaja.
znacaja.

2.2.2. Uticaj spoljne

spoljoe temperature oa postrojeoja centralnog
na postrojenja ceotraloog
greJaoJa
greJanJa
D nevni tok te
Dnevni temperature
mperature se prime tno odraiava na trenutno potrebno odavanje odava nje
toplo te postroje nja za grejanje.
toplole greja nje. Minimalne dnevne tempe te mperature
rature se, kako je vee po-
me nu to, javljaju u ranim jutarnjim Casovima. kada se obicno i ukljucuju
nulo, ukljueuju postrojenja u
rad. To T o znaci da ce Ce postroje nje u tim lrenucima
postrojenje tre nucima (tzv. period uzgrevanja) morati ne
sarno da snabdeva zgradu veeom kolicinom koliCinom toplote zato sto se sc ona u toku noCinoei ohla-
dil
dila,a, vee i SlO
sto se pe riod uz
sc period grevanja poklapa sa najniiim
uzgrevanja najniZim spoljnim dnevnim tempe ratu-
temperatu-
r<l ma.
rama.
Godisnja prome na te mpe rature odreduje duiinu
temperature pe rioda, odnosno broj
duzinu grejnog perioda,
d ana rada postrojenja.
dana Ekstre mnc te
postrojenja. Ekstremne mpe rature uticu na insta
temperature lisa ni toplotni
instalisani toplo tni kapacitet
postrojenja a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju
duzinom godisnju utrosenu kolicinu
toplo te,
toplot e, a time i na eksploatacione
eksploa tacione troskove.
pc rioda greja
G ranice p.:rioda nja odredene su onom
grejanja ono m srcdnjom
srednjom dnevnom te mpc ratu ro m
tempcraturom
pri kojoj tre ba poce ti
pri odnos no prckinuti
ti odnosno prekinuti sa greja nje m. Ova te
grejanjem. mpe ratura u daljinskim
temperatura d a ljinskim
sisle
s is te mima
mimit grejanja nits iznosi 12 °C. Prema tome grejni period obuhvala period
grejitnjit kod nas pe ri od
koji je ogra niccn da
ogritniecn nima Sit
danimit sa srednjim lemperaturitma niiim od 12 D
lempe raturama niZim c.
°C.

2.3.VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA

S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhll
Sitdriaj vazduhu neprckidno varira prema pre ma kolicini voclee ne pare
kolicinj vod
ispar<lva zc
koju ispanwa mJjin <l povrsina
zcmJjinit povrsin a i vegetacija.
vcge t<lcija. Kolicina
Ko licina zemJjinog
ze mJjinog is paravanja se menja
isparavanja
u zavisnosti od te
II mpe rature vazduha.
temperature vazduha. Pri visim te mpe mturama ze
viSim temperaturama mJjina povrsina
zemJjinit povrsin<l in-
isparava , sadriaj vlage u vazduhu
tc nzivnije isparava, vazduhll pos taje veei
postaje veci p<l
pa pa rcijalni pritisak vodc
parcijalni vodcnene
pare
pa vazduhu ras
re u vazdllhu te. Prema
raste. Pre ma lome,
tome, pritisak
pritisitk pare u vazduhu u toku danit dan a se menja
mt: nja sa
p ro me nom temperature vazduha.
prome vazdllha.
Medutim, maksimalno isparenje ispare nje ze mJjc nije praceno
zemJje prace no i najveCim
najveeim vrednostima rcla- rc la-
tivne vlainosti cp, koja je odnos parcijalnnog pritiska vodene
vlaznosti <p, vode ne pare p,!, smes i vazduh-
P'1' u smesi vazdllh-
pritisk a zasieenja
para i pritiska zasicenja pzpz za odgovarajucu
odgovarajucll temperaturu vazduha:

= P'l'
cp =
<p pvp (2.2)
pz
pz
Posto sa po ras to m te
porastom mperature pritisak zasicenja raste izrazitije
temperature izraz itije nego pritisak vo-
dene pare, to visim temperaturama
de ne pare. tempe raturama odgovarajll
odgovaraju nize
niZe relativne vlainosti. Prema tome,
najniie
najniZe rela tivne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana, u popodnevnim casovima.
relativne
D nevni prosecni tok re
Dnevni lativne vlainosti u Bcogradu, prema podacima
relativne podadma iz pe riod a
period
1951 -1 980 dat je na slici
1951-1980 slid 2.3, za mesece juli i decembar, a na slici 2.4 je prikazana nje-
na godisnja promt; na i to izdvojeno
prom<;:na izdvojcno za 7, 14 i 21 Cas, kao i tok srednje relativnc vlai-
 2. KLIMA I N] EN UTIC1J
NJ£N UTICA] NA GRElANJ£
GREJAN] £ 25

nosti
nos ti za svi
svihh 24 casa.
casa. Na slici 2.5 je prikazana kriva prolile ne parcija lnog pritiska
p a rcijalnog priliska u 10-
ku god ine (svi podaci na pomenutim
godine lieu iz period
po me nutim slikama po ticlI pe riod a 1951-1980. godine).

1ro
1Cll

90
december
dec:erTlt.

IJ.J
BO
~

J 70

j IJ.J
BO
~

o 2 4 B
8 8 10 12 14 18 18 20 22 24
...... tIII
dobe .... [IIJ

Stika 2.3 DlleYlli

Slika Dllevlli tok re/aJivlle
reiaJivllc v/nblosti Beogradll prellla
y/ai.tlosti 1/ Bcogradll prema podacillla
podacima
iz perioda 1951-1987, za decelllbar
decem bar ijl/li.

100

90

eo
~ 7h
7"
)J.. 70 Z\h
21h

If
•
60 '\ 14h
~

. 50
50

1 2 3 4 5 B 7 B 9 10 11 12
Ii a:I
Stika 2.4 Godiffrja
Slika Godisllja varijacija rewtivlle
rewtivfle vw1.flosti yodene pare 1/ 7, 14 i 21
vlai.llosti vodefle ca.s·,
2J cas,
kao i tok srednje
sredflje d"evne
dnevflc Yredllosti
vredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980. god.
26 Todoro,,;c PROJ£KTOVANJ£
8. TodofOl';t PROJEKTOVANJE POSTROJ£NJA
POSTROJENJA ZA C£Ifl'RALNO
CENTRALNO GREJANJE
GREJANJE

16
16

i
<:
<:"
14

t 12

'E 10 ·
"E
:i.
-e~8
8. 8
:t
6

0
1 2 3 4 5 B 7 8
B 98 10 11 12
~
rT-=i

Slika 2.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw

Slilw priJiska vooene
yodelle pare II vazdllhll,
yazdllhll, prema podilcima
podacima
iz 1951-1980. godine.

2.3.1. Uticaj vlaZDosti

vlaznosti spoljnjeg
spoljDjeg vazduha na
Da uslove u prostorijama
Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni ...vazduh
azduh uti&: na vlai-
nost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti. Ovo je pos-
lediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha, usled nezaptivenosti grejanih pros-
torija s jedne strane i male sadriioe
sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih
zirnskih
zimskih tempe ratura, s druge strane.
Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvalju-
juCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora. Ukoliko je bolja zaptivenost
prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu kolicinu
koliCinu vlage, vazduh u prostoriji
bi trebalo ovlaiivali
ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje.
Kod raznih vrsta klimatizl\cionih
klimatizl\eionih postrojenja iii provetravanja, kod kojih se spoljni
vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije, uticaj malog sadriaja
vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama. Jer, Jee, uko-
liko
Iiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha, utoliko su unutralinji
unutraSnji izvori vlage u manjem
stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost.
Zbog toga se vazduh u ovakvim
ovak:vim slueajevima uzlIZ zagrevanje i obavezno vlaii u toku
procesa njegove pripreme za grejanje.

2.4. SUNCEVO ZRACENJE

Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 °e,
°C, a centar
centae
unutrasnjosti Sunea,
Sunca, prema teorijskim proraeunima, irna ima temperaturu red redaa
6
6o
4O.1Q C.0
40·10
 2. KLIMA If NJENUTlCAJ
NJEN UTlCAJ NA GREJANJE 27

Suncevo zraee nje koje dospeva na spoljnu ivicu zemlj

Suneevo zemljine
ine almosfere,
almos[cre, lZv. tzv. ekst
ckstrale-
rale-
res trijsko zraee nje, menja se propo
zraeenje, rcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca.
proporcionalno
Jacinll ovog zraeenjll
Jacina zra ee nja koje dospeva na nll povrsinu poslavljcnu no rmalno pre ma ~ravcu
poslavlje nu normalno
prosliranja zrakova pri sred njoj udaljcnosti
prostiranja udaljenosti Slince-Zemlja
Sunce-Zemlja iznosi
iz nosi oko
oko1350l 350 W/m . Ova
vrednos predstilvlja lZv.
vred nos lt predstllvlja tzv. sola rnu konslantu.
konst antu.
Nakon proprolaza
laza kroz a tmos [e [eru sunecvi zraci padaju na ze mljinu povrsinu.
ru slineevi povrsinu. Intenzi-
Inlenzi-
te lt zrace nj a koje Ze mlja prima zavisi od fizickih
le fizicki h osobina atmosfere
atmosfere,, SIO sto se odriava u
slablje njnju jacine zraec
u jacinc zraee nja.
nj a. Medutim,
Medulim, koli cina c nergije
kolicina ne rgije koju prima Ze mlja za visi i od
zavisi
ugla pod kojim suneevi zraci zraci na ilaze, drugim recima zavisi od polozaja !:>unca
nailaze, ~unca i Zem-
Ije UII od rede
rcde no m tre nulku, odnosno od doba godine god ine i da na. Bas zbog zOOg loga inle inte nzite lt
slIncevog
suneevog zrace nj a koje prima ne ko mes to na Ze Zc mlji ima svoju dn vnu i godisnju pe pc--
riodicnost !itoslO se odraZava
od raiava na pe riodiriodicnoj
cnoj varijaciji dnevnih i godisnjih
godis njih lempete mpe ra!
ra ~l:Ira
ura ,
kilO nepos red
kao noj pos
rednoj ledici zagrevanja Ze mljc
poslediei mlje sllneevim
sllncevim zracenjem.
zraeenjem.
Suneevo zzraecnjc
Slineevo raccnje koje dospeva na zemljinu zemljinll povrsinu
povrsinll de
delili se prema nacinu prosti- proSli-
ranja
ra direklno i difuzno.
nja na direktno difllzno. Za razliku od direktnog, koje Zemlja prima ne posre posred- d-
prosliranje m zrakova, di[llZno
nim prostiranje difl1Zno je indirektno
indire ktno i poslediea
posledica fizickih osobina atmosfe-
reo Nairne.
reo dec direktnih
Nairne, deo direklnih suncevih zrakova IIu prolazu kroz atmosferu nailazi na mole -
kule kiseo
kiseonik a, azOtil,
nika, azota, vod e ne pare i de liee prasine, od kojih se refle
vodene re fl e ktuje iii bivil
biva ap-
sorbovan pa zatim emitovan. I na nil taj nilcin
naein izvesna kolicina zracenja ipak stigne sligne do
povrsine ze mlje . u vidu (ZV.
zemlje, tzv. rasutog odnosno difuznog zraeenja. zraeenja.
Zbir
Z direklnog
bir dire ktnog i difuznog zraccnja
zraeenja prepredstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje pri-
dstavlja ukupno
ma neko mes to na zemljinoj povrsini. povrsini. Intenzilel
I ntenzitet ovog zraecnja
zraeenja na vertikalne ravni nil na
zc mljinoj povrsini
zemljinoj zilvisi od njihove orijentacije prema stranama
povrs ini zavisi strilnama sveta.
I.Jkupno
Ukupno sunecvo
suneevo zraecnje koje dospeva na horizonlalnllhorizontalnu ravan na ze mljinoj povr-
zemJjinoj
sini, u me teo rologiji sc se naziva global
globalno zracenje.
no zraccnje.

mXDl
m:ml
9I7XJ
9GOO

.
.;;-
E
"-
BOD
8(XIJ

7I:XXJ
70Xl

..
~
., BOD
6OCO

I flIIl
5(XIJ

i
4£DJ
4CID

:IID
:IDJ .

2(XD
2CrD

HXD
HIll

0 , , , ~ ,
1 2 3 4 5 B 7 B 9 10
10 11 12
..-:I
ITBB:i

Slika 2.6 Sredlrje

Stika Sred,rje dnevne slime dijllZllog
dijllZ/lOg zracenja u Beogradll

Na slid
slici 2.6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za pe-
izraienim u k1 po jednom Ikvadratnom
riod 1961-1980. godine, izraZenim .'vadratnom
• metru, dok je na slid
slici
28 8.Todorol·ic
lJ. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'lA CENTRA L NO G
'fA ZA CENTRALNO REIA NJE
GREJANJE

d ata promena
2.7 data pro me na global
globa lnog
nog zraeenja ali svede nog na 1 cm 22 (obe krive su do
svedenog bije ne
dobije
Ijubaz
Ij no~cu H
u baz no~eu idrometeoroloskog zavoda Srbije
Hidrometeoroloskog ).
Srbije).

00

70

N
<II 60
§5
""-~ 50
~c:
.£
!'l 40·
40 ·
~
C
c
il 30
~
"'20

10

.L-r---.---r-~-~---r----r----" --,
0 -'--,.-----.--.,.-~-~--r--------r---. --.
-- , -_r, --~-,r-
-,---r---
2 3 4 5 678 9 10 11 12

Slika 2.7 Sredllje

,""redllje mcscclle slIIne glohalllog
mcscclIe slime globaillog zracellja II
/I Beograd/l
Beogradll

2.4.1. Trajanje Suncevog zracenja

Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteorologiji
meteo rologiji naziva sijanje Sunca, preds-
l<lvlja
t<lvlja pe riod u toku koga je jt: intenzite
intenzi te t dirc ktnog suncevog zracenja
zraeenja veCi od 140 W/m2
pri kojcm
kojc m predmeti
predme ti obasjani Suncevom svc sve tloseu
tloscu bacaju ostre senke. Duzina trajanja
Suncevog sijanja zavisi od geografske
geogra(ske sirinc mesta. mesta, nadmorske visine, relje [a zemljis-
re ljefa
ta , do
la, dobaba godine i oblacnosti.
oblacnosli. Na jednom islom istom mestu jacina i Irajanje
trajanje Suncevog sjaja
proporcionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci, a obrnuto proporcionalni
su propon;ionalni proporciona lni
ssttee pe nu oblacnosti.
penu
R ela tivno Irajanje
e lalivno trajanje Sunccvog sjaja predstavlja
predslavlja odnos izmedu stvarnog mogueeg
slva rnog i moguceg
trajanja sijanja Sunca. Moguce
Moguee (pote ncijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja
(potencijalno)
ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta, tj. period
od njegovog izlaska do zalaska. U labe tabe li 2.
2. I[ date relativnog sijanja Sunca
dille su vrednosti relalivnog
Beogradu a u tabeli 2.II
u 8eogradu 2.I1 casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda pe rioda
os malranja 1925-1960. godine.
osmatranja

Tabela 2.1 Rclalivno sijanje

sijanjc Sunca u Beogradu
neogradu (%)
('Yo)
Mescc
Mesec 1 11 IIII
II IV
IV V VI VlI
Vl! VIll
VlII IX X Xl Xl!
XII
Reist.
Rclat.
sijsnjc
sijanje 26 33 41 48 52 58 66 66 6t
61 49 30 23

Pre ma podacima iz tabele 2.1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najve-
Prema
Cc u vedrim le
ee tnjih mesecima, kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na
lelnjih
 2. KL1 IJE UTlC
M4. I ItVJ£tV
KU AlA U tVA GREJAtVJE
UT IG.AJ GREJAtVJ£ 20

duiinu dana. 17.Iz titbcle 2.11

lilbclc 2. TI vidi se da
d a prosccno
p rosccno traja nje
njc sunecvog
suneevog zraec nja u junu i
10, 1 Cas.
julu iznosi 10,1

Tabcla 2. 11 Prosccno lrajanjc

Tabcl a 2.1I lrujanjc doevnog ssijanja
ijanja Sunca
S unca (h)

I Mes«i I I I II 1 III IV I V I VI I VII I VIII I IX I X I XI I XII

I C.SO\; I 2..4 I 3.4 J 4,9 6.5 I 7.8 I 9,0 I 10. 1 I 9.2 I 7,7 I 5.4 I 2.g I 2. 1

Nil slici 2.8 prikaza ne

Na nc su prosecne
prosecnc mesecne sume trajanja sijanja Sunca, iz kojih se
vidi doaa jc
je period
pe riod sija nja najduii
najdui i u junu i iznosi ndneS to vise od 280 sati,
sali, za razliku od
od
dccembra kadakad a je pe riod sija nja svega 60 Casova .

350

250 ·
;S
•
Ii
c
:>
200
2(lJ

I!: 150

100

50

0 .---. --~- , -
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
~
n-=i

SLikn 2.8 MeseCtlU

Stika Meseclla proseclla trajallja sijanja Slmca
SllIlca II/1 Beogradu,
Beogradll,
prema posmaJranjima iz pcrioda
prcma perioda od 1926-1986. godine

2.4.2. Oblacnost
OblaCDost
Inlenzitet
Inlenzile t suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti
suneevogzraeenja oblacnosli neba i broja vedrih dana. Ovo jc je
znaCajan korisee nju sunecve
znaeajan dodatak, posebno pri koriseenju suneeve encrgije
energije u syrhe
snhe grejanja. Oblac-
nost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog obla- oblil -
cima. I ona se posmatra najmanjc
eima. najma njc lri
tri puta
pula u toku dana,
dana , u 7, 14 i 21 Cas
cas pri ecmu
Ccmu sc
srcdnja dnevna oblacnost izra[-unava
izrai:"Unava prema:

Nm=N7+N~I+N21
N ,=N7+Nll+N 21
nJ 3
(2.2)

Prilikom promene
prome ne oblacnosti
oblacnosli ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I
u momentu os-
matranja oblacima iii je nezaklonjeno, vee se nebo
malranja prekrive no oblaeima promatra u svojoj
neOO promalra
celini.
30 TodorOl';c PROJEKfOVANJE
B. Todorovic ZA C£NTRr1LNO
PROJEKTO IIA NJE POSTROJENJA ZIt CENTR4LNO G REJANJ£
REJANJE

Na slici prika7.l1 na je prosecna oblacnos t neba

slici 2.9 prikazilna iz nad Beograda.
nebi! iznad Beograda, pre premama os ma
matt--
ranjima H idrometcoroloskog 7.avoda
Hidrometcoroloskog pe ri odil ad 1946- 1970. god ine
zavoda iz perioda ine.. Najma njnjaa pro-
secna oblacnost
secnil oblacnos t je tokom
jc toko m jllna
juna meseca i iz nosi ako
iznosi oko 2 desetine
dcset ine ncba, sto s to se sa
SI:: poklapa Sil

najvecim
najvccim brojcm
brojem casova
CaS()V3 sija nj a SunC:I
sijanja Su nca pre ma dijagramu na slici
s lici 2.8.

10

B
_ 7
a
~

"~ 6

~u 5
.!1
.g 4

3·

2·

:Jj 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12

S/ika 2.9 Ob/atl/os/

Sli/W Oh/ac/losl II Beogradll
8eogradl/

2.4.3.
2.4.3, Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji
Posto maksima
maksimalni lni kapacitet
kapa ci tct pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a ua zado-
volji
vo lji i najt de
eZe uslove.
uslove, to su minimalne te mpe mperature
rature merodavne dime nzionisanjc
me rodavne za dimenzio nisanje
postrojenja i njegove inves investieione troskkove.
tieio ne tros ove. Kako se ove temperature
tempera ture javljaju iii iIi pre
izlaska Sunea iii iIi pos
posleh~ njcgovog
njegovog zalaska, to suncevo zracenje ne mCl direktnog
za las ka , 10 dire ktnog utieaja
uticl1ja
pri e kstre
ksln::mnim
mnim spoljnjim lempe te mpe ramturnim us lovima i u lim
turnim uslovima tim lre nucima sc
tre nueima se ne odrazava
na kapacile
kapaeite t grejanja.
grejanja. Mesta na ze zemljinoj
mJjinoj povrsini primaju zimi manju ko kolicinll
licinu sun-
ceve ne rgije nego le ti, zbog malog
i:eve e nergije rna log upadnog ugla suncevih zrakova prema prcma ho horizonlu.
rizontu.
kratkog lrajanja
kralkog zraeenja
traj anja zrai:e nja u toku dana i slabije propustljivos
propustljivosli ti almosfere
atmosfere zbog ceste i:es te
oblacnosti.
oblacnos ti. Medut.im
Medutim i ova smanjena kolicina (opIOle, toplo te, posebno
poseb no u loku to ku vedrih dana.
ved rih dana,
zagreva zidove zgrada i u njima se de delimicno akllmulise. Poslediea
limicno akumulise. Posledica ovoga je da pros-
torije okrenutc
okre nute preprema jllgu zahtevaju ma
ma jugu manju
nju popolicinu
lici nu toplote grcjanje i pri najni-
to plote za grejanje
zim te mpe raturama. nego naprime severna
nap rime r seve rna oorijcntisane sobe. Proslo
rije ntisa ne sobe. Prostorije
rije sa takvim
oorijcntacijama
rije ntacija ma treba snabdevati
snabdevali neSto vecom veco m kolicinom loplatetoplot e..
U iznelom preglcdu
pregledu dat dal je osvrt
osv rt na ulicaj
utieaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnev-
nim te mperalurama. Medutim.
temperaturama. Medulim, u loku toku dana, kada kacta su spoljne le te mpe rature vise.
vise, pa ti ti--
za htevi za grejanjem bIaZi,
me i zahlevi blaZi, suncevo zraee nje direklnim
zrai:enje direktnim prodorom u prostorije
kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj
gotovo lrenutno ve likoj meri
me ri smanjuje potreban kapacitelt greja-
potre ban k;lpaeite
nja. U takvim pe
nja. periodima
riodima trebatre ba greja
grejatiti manjim intenzi
intenzitetom,
te tom, a regulacioni urcdaj uredaj i
 2. KUMA 1
I NJENUTfCAJ GREJA NJE
N}EN UTICA} NA GlmAN}E JI

drugi prateCi
pra teCi apa rati treba da oomogua:
ra ti lreba poslrojenje bao
moguCe da se postrojenje brzo podesava prema Ire-
tre-
nUlnim Ces to
nutnim i ees lo vrlo kra lk
tk o trajnim promcnama za hl
ht eva grcjanja
grcjanja..

2.5. VETAR
U a lmosfe
lmos( ri, liS led
ri , lIs1 nejednakog zagrcvanjil
ed nejcdnakog zagrcvanja zc ze mljine povrsine
povrsinc dolazi do lempe le mpe ra-
turnih raz
lurnih razlika
lika kao i raz lika lik a 1Iu priliscima
pritiscima u1I slIsed
susednim nim vazdllsnim
vazdusnim masamasama, sto lIzrokllje
ma, slO uzrokllje
njihovo pomc po mc ranje
ril njc u svim pravcima pravcim<l . S Strujanje
lrujanje vazduha
vazdu hil u pribliZno horizo nt a lnom
nl alno m
pravell
pravcll naz nazin in se ve lar, tar, koji prcdsl
predslavlja mcteorolos
ilvlj a mc lcoroloski ki c1eme nalnat definisan pravccm
pravcc m
slruja nja, jaci jacino
no m i bainom.
brzinom.
Jr ve lar,
lar, kao i vcCiveCinana me leoroloskih
teorolosk ih e/eclc mcmenanalala , ima svojc
svoje dnevne
dncvne i godisnje kilrak-
karak-
teristicne
terisl.icne prome ne ne.. Dncvno
Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog su ncevog zracenja
najjace je u po pod nevnim casovima, kada je vazdllh nlljvise
i najjaee najvise zagrejan. U 1lo0 m rn pe riodu
dana topliji donji slojcvi
d<lna lopliji slojevi vazduha kreclI kreeu se nav ise, a go rnji hladniji nan
navise, na nile.
iZe. Hladnije
mase vazduhavazdu ha brie strujc, struje, pa je kao poslcd posledica ica loga
toga vclar
vetar uzlIZ ze povrsinu vCCe
zC mljinu povrSinu vea:
baine nego (Zv.
brzine Izv. visinski ve ta r.
velar.
U toku
loku godine, srednja sred nja brlina
brli na vetra
ve lra je veca
vcca zimi nego le li zbog pojava izrazitih izrazilih
razlika pritiska
priliska u pojedinim oblasti rna.
pojcdinim oblastima.
Pravac i brzina
ba ina velrova odreduju
odreelllju se i me re rc iSlovre
iSlovrcmeme no sa ostalim me leoroloskim
teoroloskim
ele mc nlima.
ntima. Podaci
rodaci 0 pravcupravcll dajudajll sc na os novu visegodisnjih os malra nja i predstav-
matranja predslav-
ljIj ajll
aju scse grafick
gra[i ck i 1I obliku
obl iku tzv. ruze vetrov<l.
vctrova. U tilkvo takvom m grafiku pravacc je predslavljen
gra fiku prava prcdslavlje n
pomoeu duzi
pomoclI e1l1zi koje su SlI u sraz meri sa lIces
\I srazmcri uCeslanoseu dllvanja 1I procenlima
tanoSClI dllvanjn procentima oel ukupnc du-
od ukupne e1u-
zine
zinc plls posmatranog
matranog pe rioda riod a i imaju odgova rajuci rajlll:i pravac prema stranama
slranama sveta.
syc ta.

50'1
50'/..
!
I w~-+-_.
WE-1i---Z
w ~f-- ? 100 ' .
\
\ ">---..<. ""- ISO 1.
1501.
mJ$ 1001. " _~ mi.
mi.
/
8 /'
8 /'
6
~ ~/ ~~
2
'--~-+---:':----<
N E S
5 W N N E S W N
LETO
50'_
/
1001.
W/~-l I
\ 150'_
150 '.
I
1
!

fl~~N E 5
S W N

Stika 2.10 Rllze

Ruze velrova za Beograd, za zimski (levo),
(Ievo), telllji (dcsllo) i cetogododisnji
lelllji (desllo) celogododislrji period
(dole) sa srednjim bninama
brzinama velrova po pravcll
pravcu duvallja
dllvallja
32 lJ. Tot/ura l'it PROJEKrO
B.Todull'Jl'ic V.4NJE POSTROJENJA 24
I'ROJEKrOVANJE ZIt CENTR4.LNOGREJANJE
CENTR4LNO GRElANJE

U lokll
loku god ine.ine . srednja brlina brzina ve lra je veta veCa zimi nego le li zbog zOOg pojava izrazilih
raz lika pril iska \Iu pojcdinim
priliska pojedinim obi as I ima.
oblaSlima.
Pravac i brzina velrovave lrova odrcduju se i mere iSlovre me mcnono sa oslalim
ostalim me leoroloskim
lc me nlima. Podaei
e lcmcnlima. Podaci 0 pravcu daju daj\l se sc nanit os novu visegodisnjih os malranja i predslav.
osmalranja predS lav-
Ijaju
Ij aj\l se graficki u \I obliku Izv. nIze ve
Izv. ruze velrova
lrova.. U lakvom
takvom grafiku pravac pravilc je
jc predslavljen
pomocu duz
pllmOCtl kojt: su
dlil i kojl: u srazmeri S(l
S\I II uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc
sa uCcslanoscu ukllpne du du-o
zine posm<llranog
posmillranog pe riod a i imaju odgovar(ljuei
perioda odgovarajllCi prav(lc slranama svela.
pravac prema siranama svcla.
N(l
Na sliei
slici 2.10 pribza
prikaza ne su ruze nIze velrov(l
velrova za Beograd, na osnovu me re renja
nja iz periodil
period(l
1888-1%2. godine i 10
od 1888-1962. 10 izdvojeno
izdvoje no za Z(l zimski.
zimski, lelnji
le lnji i cclogodisnji
ec logodisnji pe riod . Uz svakisV(lki
dijagram dal je i preglcd pregled srednjih brl.ina ve lra za razlicil razlicilee pravce.
pn'IVce. U cenlralnom kru· kru-
gu upis(ln
upisan je podalak 0 lrajanju Irajanju Izv. tisine, lisine , zapravo 0 periodu bez vetra. velra. Iz nIze
rule velrn-
velro-
va za zimu.. moze se l1slanoviti
Zil zimu lIslanoviti da dil IIu periodu od 1.S0 150 promila lLkllpnog
ukl1pnog zimskog perio-
dil dllva
da velar iz praveil
duva velilr pravea severo-islok prosecnom brzinom od cak cilk do 6 mls. Vreme bez
velril je zimi IIu Irajanjll
vclril Irlljanju od 216 promila. U loku leta IClil najCesCe ullvanje velra
nlljeesCe t1uvanje pra v-
vetra je iz prav-
zapada, a brzine SlI
ea zapilda. su ujednace
ujednilce ne na svim orijenlaeijama.
orijcnlacijamil.
Ruzil vetroVil
RlIz(I ve trovil daje
dajc pod(ll(lk IICcslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil,
podalilk 0 lIccsliinosli pojilvll
prilv<lc<l, ali pojava
pojedinih brzinilbrl.in(l sesc ocilava poscbno.posebno. Na slid 2.l1 prikazana je godisnja prnsecnil prose{;na
IICcs talost
lICcst,l Zl1 l3eograd,
lost za l3eogratl. Zil raz lii':ile visinc iznitd
razlicile iznad povrsine 1111 lin . Na samom till,tlu, brzinll
brzina od
J0 m/s jilvlja
10 5C u oko 7Q
javlja se 7'?0,;) cas
CaS(lVil
ova godis njeg pe riodil,
godisnjeg riod a, odnosno IIu prosecnom
prosccnom godisnjcm
godisnjem
Iraja njll od GOO CilSOVi\.
Irajanjll blsova.

40 -
41) ti~
tio

1500m
30··
30
3000m
20 - ~ 5500m
10 -

mi.

tI I I I I
o 10 20
2D 30 40

2.1 J I'rosecllu
Slika 2.1/ I'roseclla godi.fllja IIceslulo,
IIces(alost
\'1 hrzi/la
hrzi/lu ve(rova prema podacimu
velrovu II Beogradll premu podacima iz
periodu /955 -1959. godille,
perioda 1955 godilll!.

2.5.1. Uticaj vetra na uslove u prostoriji

Pri vcCim stnIjanja vazduha
vecim brzinama strujanja vazdllha raste konve ktivna predaja
konvektivnil predilja loplote
loplole svih
spoljnih povrsina zgrade pa je poveean
povrSina zgrilde povecan i ukupiln
ukllpan prolaz toplole
toplote kroz spoljne zidove i
prozore, Osim loga,
prozore. dcjstvom velra spoljni hladan
toga, pod dejstvom hladiln vazduh prod ire kroz sve ne
ne--
 2. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 33

zaptivene de love zgrade, a 10to su uglavnom procepi prozora i vrala,

vrata, i sniZava tempera-
tempe ra-
turu grejanog prostora. Na laj taj nacin, preko oba ova efekta, velar
vetar povecava pOlrebnu
potrebnu
toplote za grejanjc, pa se njegov ulicaj
kolicinu toplole uticaj mora predvideli
predvide ti prilikom odredivanja
toplotnog ucinka postrojenja.
toplolnog
toplote za grcjanje, vetar
Osim na povecanje potrebne kolicine loplote velar utiee i na raspode
raspode--
te mperature po prostorijama, sto je posebno izraieno u dclu
lu temperature dc1u zgrade koja je pod
udarom vetra. Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrSina,povrsina, i pored mesanja
mciianja
sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno
relalivno nisku temperaturu, ciji nepovoljan
uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja
ulicaj
je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije. taj nacin su uslovi ugodnosli
proslorije. Na laj ugodnosti
ugrozeni
ozbiljno ugroze ni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise.
neutralise.
To se postiZe
posliZe dobrom zastitom
zaslilom zgrada drveeem, boljim zaptivanjem
zaplivanjem procepa i poslav-
Ijanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata.
Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozcneizlozene dejstvu vetra, to
su povecani zahtevi
zahlevi za grejanjem zapaieni prvenstveno
prvenslvcno u onim prostorijama koje se
nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade. To znaci da se poveeanje povceanje potrebnc
potrebne
kolicine toplote
toplole ne menja u istom
islom odnosu u svim prostorijama
proslorijama zgrade, stoslo otdava
otezava
ravnomemo zagrcvanje
zagrevanje i poslizanje
postizanje polrebnih
potrebnih temperatura u svim delovima zgrade,
tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejslvo
lako dejstvo na poslrojenjc.
postrojenje. Otklanja-
nje ove posledice velra
vctra povlaci veee investicije, jer zahleva
vece inveslicije, zahteva podelu postrojenja na zo-
precizne regulaeione
ne, preeizne regulacione uredaje i dr.
 3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI
3.1. UVOD
Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck utica
KJ imatski uti ca li na ceo zivi sve svet,
t, pa tako inai na evo luciju
Coveka. Pods ta taknut
knut urode nim nago no m za prd prcZivljavanje, neand
ivljava nje, nea ndee rtalac "ho mo e rec-
tus", pocinje ddaa menja me nj a i prilagodava svoJu zivotnu
zivo tnll ooko linu. Oa bi prc7.iveo
ko linu. prcZiveo o n se skla-
nja u peCinu,
pecinu . pre prekriva
kriva te lo zivotinjskom
zivo tinj5ko m kozom,
kozo m. a va vatra
tra koju otkriva
o tkriva postaje
pos taje osnovno
oorud
rudee u borbi
bo rbi za zivo!.
Napre tkom te hnike , covek danas danasnjicc
njicc jc 11II mogucnosti
moguenosti da ostvari klimatskc us uslove
love
u prostrorima
II pros trorima u kojima zivi i radi, koji ce za njega biti najprijatniji . Ostva rivanje m
klimatskih
ovih klimat skih uslova. tzv. termi te rmi ckih lIslova
uslov<l ugodnosti, ispllnice se os novni krite ri-
ugodnosti. ispunice
prijata n bo ravak Covcka
jum za prijatan Covc ka 1I odrede
odredc no m prostoru
pros to ru , odnosno njcgovanjegova te rmicka
ugodnos !.t.
Osnovni
Os novni raz log pos tojanja toja nja grejne i klima
klimatizacione
tizacio ne te hnike, kilO b o i ce lokllpne
celo kupne indus t-
rijc koja se bavi, je
5e time bavi. ostvarivanjc
jc ostva rivanjc termickc
te rmi ckc ugodn osti Ijudi IIu prosto rima u kojima
zive i rade. Zasto Zalito je Ijlldima
Ijudima ncophodno da o bezbede bczbede te termickll
rmicku ugodnost?
ugodnos t? Cove Covekk je
toplokrvno biec, bi te, sa svojstvom oddavanja
svojstvo m oddava nj a pri bliZ no konstantnc tcles
pribliZ teles ne te mpe rature
pri razlicitim te tc rmi
rmickim
ckim uslovima okoline kao kil O i pri razlicitim aktivnostima.
aktivnostima . Me haniz-
mom prcnosa
pre nosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlja
toplo te izmedll uspos tavlja se te termicka
rmicka fCwno teza te la.
ravno tcza
Opseg tcrmi tcrmickih
ckih parametara
parame ta ra okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseea oseca u datom
proston!
prosto ru predstavlja
preds tavlja oblas
oblastt termicke ugodnos ti. ti. Va
Vann ove oblasti.
oblasti, i pored uspost
uspostavlje-
avlje-
termicke
ne te rmicke ravnotcZe
ravnotde covek se sc ne oseea
oseca llgodno.
ugodno.
Prc ma ASI-IR
Pre AS I-ffi AE (Americka
(Ame ricka asocijacija za greja grejanje,
nje, hlade nje i klimatizaciju) tcr- ter-
micki uslovi
lIslovi lIgodnosti odrede ne osobe su definisani kao "ono
ugodnosti odredene Mono stanje svesti koje izra-
zava zadovoljstvo te termickim stanjcm
rmickim stanje okoline". Jasno je da svaki'covek
m okoline". svaki'cove k ima sllbjektiv-
subjektiv-
nu proccnu
proce nu llgodnosti
ugodnosti za razlicite
razliCite nivoc aktivnosti, sto o tcZava td ava posao inZe inie nje ra ciji
projekti tre ba dil da oomoguee
moguee stvaranje
stvara nje llslova
uslova koji ee Ce biti prihvatljivi i zad ovo ovoljavajuCi
ljavajllei za
veti broj Ijudi.
veci
Obzirom
O bzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije klimalizacije postizanje te termicke
rmicke ravnoteze
tela u oblasti ugodnosti, neophodno je upoznati procese pre prenosa
nosa toplote
(oplote koji se odvi-
jaju izmedu Coveka i okoline, kao i procese unlltar unutar covekovog te la prouzrokovane
prollZfokovane
termickim
te rmickim dejstvom okoline.

35
.J6 B.
B Todorol'ii: C£l<TR.fL~·O GREJANf£
PROJEIG'OI·:·fNJ£ POSTROJENJA Z4 CENTR..fLI\·O
Todor01TC PROJEKrol·:·fNJ£ GREJANJ£

PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA

3.2. PRUEM
Medu
Mcdu obiljem poruka koje neprckidno neprokidno prist au u mozak. naJaze
pristiZu nalaze se i one
onc koje
kojc po-
tazuju L.-valilalivnc
L:azuju L.-vati tativDC promene termickog stanja Covekove okol.ine. OU.l.irom
Covckove okotinc. OITLirom da koiakoza
prcdstavlja jcdinstve
jedinslve n omolac Covekove Covckovc organske unutraSnjosti.
unutrasnjosti. da bi odredeni
odrcdcni spolj-
ni nadraiaj u vidu termicke promcne prorncne stanja
staDja u okolini uOpStc
uopsle stizali
slizali do mozga ncop-
neop-
hodno je da dcjstvuje
dejstvuje na koiu.
kozu. Ncrvni sistem
sistcm prima nadraiaj, prcnosi ga do mozga i
dovodi do reakcijc.
rcakcijc. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalaze nalazc u koii i koji
toji se
mogu
mogo podcliti
podelili na mchano-receptorc
mchano-receptore i lermo-reccptorc.
termo-reccptorc. registrujuCi
rcgistrujuCi odgovarajuCu
odgovarajucu Vr5- VTS-
tu fiziCl:og
lu fiziCkog nadraiaja. Covckov Covekov Culni
Culm sistem
sistcm vrSi
vrii izbor nddraiaja, prima isti isli prcko re-
ceplora toji
ccptora koji ga IransformiSu
Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplola)(toplota) u senju nervni.h impulsa ko-
seriju nervru.h
ji se prcnase
prenose kroz nervni ne rvni sistem
sistem. Kada stigne
sligne do mozga,
mozga. nervni
ncrvni impuls toji
koji ima svojst-
va elcklrienog impuL~a. kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju,
elcktrienog irnpulsa, nadraiaju. biva obraden.
Obradenc informacijc prosleduju sc hipolalamusu,
Obradcne centru u mozgu I.:oji
hipotalamusu. cenlru koji osim sto510
predstavlja
predslavlja osnovni rcgulatorregula lor telesne
telcsne lemperalure
temperature reguliSc
reguliSe i osceaj gladi,
g1adi. i iedi,
zedi. i po-
dciava aktivnosl
aktivnost hipo[ize.
hipof1ZC. tao
kao i rad drugih zlezda. Nakon obrade informacija, opel opet
pulcm
pulc mrczc neurona.
m mrezc ne urona. javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rc-
aL:cije.
al.:cije.
komponenlc rr., reakcija
Pored flZioloske komponente rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom
psiholoSkom P, p.
kao i povralnim dejstvom
tao istih R.
dc-istvom islih R
PsiholoSka komponcnta
kompone nta formira se na osnovu mcnlalnog mentalnog stanja osube, prcdhod-
osube. predhod·
nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraj..ajcm,
nadraiajem, vrslom aktivnosli kojom se
vrstom aktivnosti sc osoba lrenutno
Irenulno
bavi ild. Povratna komponenta
itd. Povralna komponcnla mje nijc uve
uvekk m:ophodna
ncophodna za odredivanje reakcije
rcakcije organiz-
rna.. Ona
ODa moie bili posledica kratkotrajDc
kratkolrajne iii dugotrajne adaptacije organizma
orgaDizma na od-
redcni Dadra7-<1j,
nadw..aj. lZV. tzv. akJimalil.acije.
aklimalizacije.

F. P

SL 3.1. SemaLski
,i5eTTUJ1ski prikDz rrokcije organivna
priJw.z reakcije organivrw fUlloploiru luuJraiPje
fUlloploine luuJrajp,je

3.3. METABOUZAM
Metabolizam naziv za proccs dobijanja
Metabotizam je Daziv dobijaDja energije
eDergije iz uncle hrdne.
brane. On se vrii
vrSi oksi-
hraoe. koja zavisi od slepena
dacijom hrane, aklivnosti individuc. Osim sto
stepeDa aktivnosti 5to se slvara,
slvara. energi-
ja sc ovim proccsom i ·skladiSti" u tclu.
tdu, Ie
te sc
se moic
moze reCi da sc metabolizam
metabotizam odvija ne- nc-
prelidno
prekidno cilavog
Citavog zivola.
zivota, pri remu mvonivo metabotizma
mclabolizma toji mirovanju, lJu
koji se odrLava u mirovanju.
lcicCem
Ieiceem polozaju. predstavlja tzv. bazalni metabotizam
prcdslavlja lZV. metabolizam. Dco energijc
cncrgije dobijcn meta-
mcla-
bolizmom koristi
botizmom korisli sc obavljanje f1zickih
se za obavljanjc aktivnosti, za funkcionisanje razlicitih unul-
flZickih aktivnosti.
 3. TERMICKI USLO FI
VI UGODNOSTl
UGODNOSTI 37

rasnjih organil
organa i sl..
s1., a deo se IransfromiSc toplolu. Upra.vo ova un~~ra~nj~
Iransfromik u loplolu. unu~ra~nj~ .prod~kci­
ja loplole treba da je uvek u lermickoj
termickoj ravnotczi
ravnoleli sa okoh no nomm stabdlZuJu
stabtllZUJu Ct 1I odrzava-
juCi
jllci le lesnu temperaturu konslant
lelesnu konstant nom.
nom. . . .
Reakcija me tabotabolizma
lizma na odredene
odrede ne tople iii hlad ne LIusloveSlove oko hne mamfest
mantfesl uJe se
opst im poraslom
opsl porastom iii sniZenjem nivoa nivOil me
metilho
taho lizma naj koji ima u o.~l as~i
lizmil u\I odnosu na oonaj as ~i
llgodnosti
ugodnosti . ZilZa hladne
hl adne uslove okoline karakte risticna je poja~a sek un?arne
karakl e risticnil un? arne :ea~cIJe
~ea~cIJe v~­
soko frekve
rrekve ntne misicne kontrakcije
kontrakeije u vidu drhtaja. ReakcIJa ReakclJa drhtaJa
drhlaJ a (akttvnlJa
(akltvmJa oks OkS l-
dacija) i misicna lenzija
tenzija dopunjuju pOlrebu Zil za loto plolom,
plolo m, koja se jilvljil
javlja kada je odava-
njc loplole
nje toplo te up rkos svodenja na najmanju mogucu me ru, jos uvek vece od lelesne te lesne pro-
dukcije loplote. Obzirom da covecje te telo
lo putem
pute m me tabo lizma stvara toplotnll
toplo tnll eenergi-
ne rgi-
odrlava nje konsl<lntne
ju, odrZava kons ta nlne lelesne
telesne lempe
le mpe raralure
ture mo ra se regulisa ti kako u od nosu na
lerrnicke
termii:ke promene od nosu na te rmi cke me tabolicke prome ne.
pro me ne okoline tako i u odnosu
Reakcije organizma
o rga ni7.ma uslovljene
uslovlje ne termickim prome nama sta stanja
nja okoline i nivoonivoom m fi-
zicke aktivnosli
aktivnosti nisu podednake na sve uticaje.uticajc. NekeNcke sesc javljaju us led vecc
vece ose
osetljivoSli
tljivos ti
na promene u me tabolizmu, neke na promene te mperature okoline, re relativne vlaz-
lativnc
ild. Skup
nosti itd. Sirup mehanizma,
me hanizma, kojim se covekova llnutrasnjostunutrasnjost prilagodava te rmickim
promenama IIu okolini predstpredstavlja
avlja teles nu termoregulaciju. Obzirom na nivo i kvalilet kvalit e t
spoljasnjih i metabolickih
metabolick ih te termickih
rmickih prome na , te rmorcgulacione
rmoregulacione rea keije kcije na takve na -
draiaje mogu bilibiti fizioloske
fizioloskc i culne (oselne).
(osetne). G lavne fizioloske rea keije kcije Sll:
su: eirkulaeio-
cirkulacio-
na reglllacija
regulaeija (vasomotorna regulacija)
regulileija) i regulacija srcanih olkucaja,
otkucaja, prome na u le te m-
pcraturi
peraturi kOle
koze i telesnog
teles nog jczgra kao i regul
reglllacija
acija nivo
nivoaa znojenja.
G lav ne culne reakcijc
lavne reilkcije su te micke
mickc senzacije (osccaj(osecaj tolote iii niskih te mpe ra tura) i
koze pri znojenju.
osecaj vlainosti kOle znoje nju.

3.3.1. Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija

KJv, obzirom da je sastavljena preldno
Krv, prctdno od vode,vode. odlikllje
odW,:uje se visokim toplolnim
toplotnim ka-
paci teto m i velikom toplotnom provodljivoseu.
pacitetom provodljivoscu. Ispod povriiine koze nalazi se rnrda mrda finih
krvnih sudova a protok krvi, odnosno prcnetaprc ne ta toplota
top Iota kozi se podesava
podeSava velicinom samih
sarnih
sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv. vasomotomu regulaciju.
regulaciju.
Kada je telo izlozeno niZim te temperaturama
mperaturama okoline, vasokontrakcijom, odnosno
skupljanjern krvnih sudova, umanjuje se sc protok krvi prema potkoznim slojevima. Us-
led toga je i nail
nih te mpe ratura koze, posebno ekstre eks tre mite ta, a samim
sarnim tim je smanjeno i
odavanje
odava nje toplote sa tela, sto jc i cilj u hlad
hladnim
nim sredinama. U slucaju visokih tempe ra-
tura u prostoru u kom se nalazi Covek, odavanje toplote okolini jt( jC( otezano. Da bi se
ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova, protok krvi je veCi a raste rast e
i temperatura
temperalura povriiine
povrsine koze, sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela
prema povrsini
povrSini koze i okolini na nivou potrepotrebnom
bnom za uspostilvljanje
uspostavljanje toplotne
toplolne ravno-
tele.
Ide.

3.3.2. Regulacija nivoa srcanih otkucaja

Nivo srcanih otkucaja
olkucaja je jed
jedan
an od osnovnih fizioloskih kontrolnih memehanizama
hanizama
koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom, a time i regulisanje
odavanja toplote za razlicite
razliCite stepene aktivnosti, termicke
terrnicke uslove sredine i kvalite
kvalitete
te
J.v
3,V TodofTJI'IC I'ROf
B. Todorm·ic POSTROJ£NJA ZIt CENTRALNO GREJANf
EKTOV.4NJE I'OSTROJENJA
PROJEKTOV.4NJE £
G REJA NJ£

odevenos
odevenastiti . Povecan
Poveca n protok krvi refle ktuje se briim
rcflektuje brl.im srca nim otku caj ima i obratnn.
otkueajima obratno. la-
ko
ka je nivo srca nih otkllcaja osetljiv
oset ljiv na ec mo tivno
t ivno stanj
stanjee individue, kao i niz dru gih re
drugih rc -
akcija sto se ovde ncee
neee razmatrati. promene u broju srca nih olkucaja
razmatrati, promcne otk ucaja desavaju se us-
us -
prome na u toplotnom optereeenjll
led promena optereecnj u iz okolinc
okoline iii promenom nivoa metabolizma.

3.3.3. Znojenje
Karakteristicna
Karak te risticna termoreglilaeiona
termoregu lae iona reakeija
reakcija na visoke te mperampe ra ture okoline kao i
LI povceane fizicke aktivnosti je rashladivanje lela
liSS love povccane tela me hanizmom isparavanja vla -
ge. Ona se ncprekidno
neprekidno vriii
vrSi u pluCima tokom povriiine koze, a po potrebi
toko m disanja i sa povrSine polrcbi i
pri pojacanom vlaienju tela luee njem znojnih zlezdi.
Glibi takk vode
GlIbita vod e sa povrSine kOle
kozc je difuzioni proces pareijillnog
proccs uzrokovan razlikom parcijalnog
priliska zasieenja
pritiska zilsicenja vodene pare na kozi koii i parcija lnog pritiska pare \Iu okolnom vazduhll
parcijalnog vazd uhu .
Obzirom da se ovaj proees kao i praces proces disa nja odvija neprekidno, Ireba treba naglasili
naglasiti da
ne spadaju u termoregulacione
termoregulaeione reakcije.
rea keije. Gubit
Glibitak
ak vode iz pluca me hanizmom
hanizmo m disanja
disa nja
zavisi od me tabo lickog nivoa u telll telu i pOlrebe
potrebe za kiseonikom.
kiseoniko m. Ukupni gubilak toplot ec
Ukup ni gubitak
isparavanjem vlage sa kozc pluca naziva sc
kOle i pluea se "Iatentno
"Iate ntno odavanje toplote".
odava nje toplo te". U mirova-
2
nju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode, odnosno odnos no oko 12 W/m .
Z noje nje koje kontrolise covekov le
nojenje termoreglilacioni siste m poci
rmoreglilacioni sistem nje kada odavilnjc
pocinje od ava njc
top lote lela
loplole te la kanvckcijo
ko nvekeijo m i zraecnjem
zrai:cnje m uz lalentno
late ntno odavanje
odava nje laplote
toplo te padne ispod nivoanivoi!
neop hodnog za odriavanje
odrZavanjc toplo tne ravno
toplotne teze. Z
ravnoleZe. nojne lzlezde
Znojne lezde koje !cze
Ide duboko u ko-
ii se aktiviraju
li pojacano
aktivirajll na pojaca lucenje
no luce poraSlom te mpe ra lure
nje porastom hipolalamusa,
ture hipo talamusa. sto je posk-
poslc-
diea boravka u loplim toplim sredinama
sredi na ma iii viseg slepena
stepena fizicke aklivnosti.
aktivnosti. Intenzivml
Intenzivna akliv-
ak tiv-
nos
nostt lzlezda
lezd a za us love mirovanja i lake odevenosti,
odevenos ti. pocinje vee vec pri te mpera
mperaturama
tura ma vaz-
duha od oko 2S d dc.
c. U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok, pa znoj
isparava
ispa rava direktno iz pora u kozi, kOla koza ostaje suva, a pojacano
pojaca no znojenje se neee ni osc -
liti.
titi. U ovakvim us uslovima, isparanje
lovima, ispara nje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe, nivoe. a da
se to ne ad.-azi
od.azi na neprijatan subjektivan osecaj_ osecaj.
Z noj je solucija od preko 99% vod vodee uz mineralne
rnineralne sastojke od kojih je najvai:niji
najvainiji
NaCI. Prekome
Prekamerno rno aktivno znojenje moze imati i nega tivan efekat na covekovo
zdravlje.
zdravlje, obzirom da bi se gubile velike ve like kolicine mine mo raju
rninc ralnih sastojaka koje se moraju
nadoknaditi kao sslo to se mora nadoknaditi i izgubljena voda.

3.3.4. Srednja temperatura koze

Temperatura kOlekoze utice
utiee na odavanje toplote oko okolini
lini koje se odvija zraccnjem.
zraccnjem.
kondukcijom, ali diktira i kolicinu isparavanja vode
konvekcijom i kondukeijom. ne pare sa tela pod
vodene
odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela. tela_
koze na ccloj
Temperatura kOle celoj povrSini
povriiini tela nije jednaka, a temperaturske
tempe raturske razlike iz-
medu teles
telesnog
nog jezgra i povrSine
povriiine koze
kOle variraju. Ove varijaeije na pojedinim de delovima
lovima
lela najizraienije
te la najizraZe nije su u uslovima hladne okoline kad kadaa mogu da dostignu vrednost
vrednosl i do
10 dc. Sa porastom temperature okoline, razliciti delovi tela i koze kOle se nejednako zag-
revaju, tako da je telu na te mperaturi vazduha od oko 32°C
temperaturi 32 °C temperatura kOle
koze goto-
ujednaee na. Opseg u kojem varira temperatura
vo ujednaeena. tempe ratura koze
koie na pojedinim mestima krecc
kreec
 3. TERMfCKJ
TERM(CKl USLO V( UGODNOSTI
USLOVf UGOD NOSTI 30
3Q

DC do 42 "C. Uko
se od 15 "C lik o se ove razlikc
Ukoliko razlike oddavaju
odrl.avaju u duzc
dllze m vrcmenskom
vrcmc nskom periodll,
pe riodu .
dolaz
dolllZii do stc lnih
tnih poslcdica.
pos l diclI.

~,2
1.4,0

)2 ,0 14.8

1J,2
Jl, Z

JO,4
JD, .4
35, 2
35,2

)0,0
36,8
111 , 8
1"

] .2. Raspodela temperatllre IIll

Slika. 3.2. Ila predlljoj stralli
siralli covecjeg tela pri temperatllrama
temperalllrama
okolille od 20 DC (levu)
(levo) do 30]0 DC (desllo).

3.3.5. Unutrasnja telesna temperatura

Unutras njaa le
Unulras nj teles
les na le
te mpe ratura
ra tura pre
predst avlja reakciju
dstavlja reakeiju tela
te la na loplo
toplo tno
lno op te reee nj
o pte njee
mctabolickog pore kl a. Teles
metabolickog Telesna
na te mpe ratura jc
je od redc na nivoom
odrcde to plottne
nivoo m toplo ne meta bolic·
bo lic·
ke prod ukcije
ukeije i pre
prc noso
nosom m [oplo te od lelesnog
toplote telesnog jezgra ka kozi i sa koze u okolinu.
o ko linu. Nor·
No r·
malna te lesna te mpera
telesna tura u mirovanju i za ugodne
mpe ratura ugod ne uslove ookoline jc relalivno
ko line je relativno konsl-
konsl ·
antn a, i kreee se u uskim granicama od 36,1 DC do 37,4 D
anln 0C.
c. OOva
va te mpe rll
ra tura koja za·
visi od melabolizma
metabolizma i vee navede nih uticaja,
ulicaja, varira toko m dana, dostiZuci minimum u
to kom
ra rum jllI
ranim jUlarnjim
arnjim casovima, a maksimllm
maksimum u kasnim veeernjim casovima.casovima.

3.3.6. Culne (osetne) reakcije

Za razliku od fizioloskih reakcija,
rc akcija, koje se mogu objektivno izmcriti, odred odrt:diva nje
ivanje
subjektivnih eulnih reakcija nisu ide nticne za sve ljude,
rulnih reakeija Ijude, a mogu biti
blli razlicit
razlicilee i kod isl e
osobe u zavisnosti vremena
zavisnosli od vre Subjektivne proccne
mena dogadanja. Subjeklivne procene Ic sta nja oko·
te rmickog sla
line sadIiane
sad dane su u dYe osnovne culne rcakcijerea kcije - le
te rmickim senzacijama i ose tnom
znoje nju .
Terrnicke senzacije (Ioplo·hladno)
Termicke senzacijc (toplo·hladno) policll
poticu od nadraZivanja
nadraZivllnja specija
spccijalnih
lnih nervruh krajeva·
nervnih krRjeva-
termoreceptora. Tenmoreceptori
termoreceplora. vi.~ih tempe ratura razlikuju se od receptora
Termoreceplori za senzacije viSih receplora
za oseeanje hladnog. U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna
mirumalna da bi se van
ave
ove zone pod odredenim razIil'U od terrnickih
odrederum nadraiajima aktivirali. Za razlil'll termickih senzacija,
scnzacija, koje
postoje
postojc i u hjadrum toplim uslovima okoline, oselno zpojenje je reakcija primen.ljiva
hladnim i u loplim primenljiva sa-
40 8.
B. Todorovic PROJEII.TOVANJ£
PROJ£II.TOVA NJ£ POSTROJENJA
POSTROJ£NJA ZA C£NTRALNO GREIANJE
G REJANJ£

mo na uslove
us lovc u top lim sred
toplim inama a pod odredenim
sredinama od redenim kombinacijama
ko mbinacijama temperature,
te mperatu re, vlainos-
ti, brzinc strujanja
stmjanja vazduha
vazd uha i mctabolickog
metaboliCkog mvoa.nivoa.
Kadaa je vazdu
Kad vazduh h takvog stanja
sta nja da
d a moze da d a primi vecu kolicinu
ko licinu vodene
vod e ne pare,
pa re, znoj
jos iz po
isparava joil pora
ra koze i sa njene
nje nc povrSine, ne obrazujuCi
o brazujuCi tecni sloj. Pod ovim us uslo-
lo-
vlainaa oblast koze je minimalna,
virna. vlain minima lna, a potrebna
po tre bna toplola isparavanja
to plola ispa ravanja oduzela
o duze ta je iz
te la
la.. Medutim, kad kadaa se poveca nivo znoje znojenja
nja iii vlainost
vlai nost vazduha,
vazduh a, isparavanje
ispa rava nje znoja
se smanjuje pa ce sc se kapljice znoja sirili
siriti izmedu
izmcdu pora na povrsini kote koze i koza pos postaje
taje
vlaina. Daljim
vla7.ml. Da ljim po porastom
ras torn intenziteta znoje nja koza Ce biti prckrivena
inte nzite ta znojenja prekrive na debljim
de bljim tecnim
slojem
sloje m sto dovodi
d ovodi dod o veeeg otpora
o tpora prenosu
pre nosu toplote
toplo te iz tetelesnog
lesno g jezgra i sa povrs
povrsine
ine is-
pa ravanja, ppaa Ce se toplo
paravanja, toplota isparavanja
ta ispa uzimati
rava nja uzima ti iz vazduha Cimecime ee smanjiti
ce se sma njili ras-
hladni efekat
e fe kal znojenja.
znoje nja. Osetno
Ose tno znojenje
znoje nje zavisi od brLine stmjanjastrujanja vazduha je jerr uve
uvekk
nova masa
mas a vazduha dolazido lazi u ko
kontakt
ntakt sa porvsino
porvsinom tela.
m te Ukoliko
la. Uko liko toga nema,
nema , sloj V3Z-
V ClZ -
duha
duh a ako
oko tetela
la se zasicuje vlagom te mogucnos
moguenostt isparavanja
ispa rava nja postaje minimalna.
minima lna.

3.4. TERMICKI PARAMETRI

PARAM ETRI SREDINE
Promena
Prome na u te termickom
rmicko m stanju okoline dovodi
oko line dovo di do namsavanja
na rusavanja termicke
te rmicke ravnoteze
ravno teze
coveka.
cove ka. Pokre
Po kre nuce se Icrmoregulacio
termoregulacioni ni mehanizam,
me haniza m, manifeslovace
manifestovace se razlicite reak- re ak -
cije a njihov obim, uslovlje uslovljeri promenljivim
ri prome nljivim tcrmic"im
te rmickim parametrima ookolinc, ko linc, odrediec
ve licinu i nacin
naCi n pre nosa to
prcnosa plo te izmedu cove
toplote covekaka i okoline.
oko line. Faktori ugo dnosti, koji de-
ugodnosti,
finisu te rmicke uslove sredine
termii:ke sredine,, a Cijom prome nom se narusava
cijom promenom te rmicka ravnoteza su
namsava termicka su::
- temperatura
te mpe ra tura vazduha po suvom suvo m le rmo me tru
termometm
- srednja
s re dnja telemperatura
mpe ra tura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka
zrace nja povrSina cove ka
relativna
- re vlaznost vazduha
la tivna vlainost
stmjanja vazduha
- brzina strujanja
Uz ove spo spoljne
ljne faktore
fakt o re na uspostavljanje te termicke
rmicke ravnoteze osccaj termicke
ravno teze i oseeaj te rmick e
ugodnosti
ugodnos ti uuticu ticu i neki
ne ki licni faktori kao slo sto su: stepen
ste pe n odevenosti,
od eve nosti, pol, starost, zdravs
po l, starosl, zdravsl- t-
veno i mentalno
me ntalno stanje,
st anje , stepen
ste pe n fizi cke aktivnosti,
fizicke aktivno sti. telesna
te lesna grad a, vrsta hra ne, dnevni
hrane,
radni rita
ritam m i dr. P ri ana
de. Pri lizi termicke
analizi te rmicke ugodnosti coveka cove ka od licnih faktora
faktor a uglavno
uglavnom m se
sc
razmatraju
raz ma traju stepen aktivnosti
ste pe n aktivnos ti i stepen odevenosti
ste pe n odeve nosti..
I aka
ako covek
cove k ne reaguje
re aguje podednako na sve faktore fa kto re ugodnosti tre treba
ba imati
ima ti u vidu da
je nemoguce
ne mo guce posmatrati
posma trati uticaj samo sarno jcjcdnog,
dnog, vee da se mora posmatrati istovremeni istovre me ni
ulicaj vise faktora
uticaj fakto ra na ugodnosl
ugodnost coveka. Obzirom O bzirom na ovo analiza uticaja pojedinih pojcdinih fak-
lora
tora ugodnosli-te mpe ra ture, relativne
ugodnosti-temperature, re lalivne vlainosti i brzine stmjanja
strujanja vazduha biee izve- izve -
pre ma dominaciji
d e ne prema
dene d o minaciji ulicaja odrede nog faklora
uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini.
sre dini.

3.4.1. Fangerov model odavanja toplote

Energija
E ne rgija koja se stvara oksidacionim procesom u telu, me metabolicka
tabolicka energija
ene rgija M,
delom
de lo m se pretvara
pre tva ra u mehanicku
me hanicku eenergiju
ne rgiju W, delom
de lom ostajc toplota tela
ostaje kao loplota te la H:

M=H+W (3.1)
 3. TERMICKI
TERMICK/ USLOVI UGODNOSTI
UGODNOSTl 41

PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj

tennickoj ravnotezi moze za nemariti skladiSte
zanemariti nje
skladiStenje
toplote, Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H bit~ odata u ok?linu.
Smatrajuci te lo koje
SmatrajuCi da je teIo kojc se nalazi
naIazi u blizini termicke
tennicke neutralnostl
neutraInosli bez drhtanJa, da
vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno
vasoreguIacija teIesno jezgro i koza predstavljaju jedinstvenu oblast,
obIast.
jednacinu toplotnog
topIotnog bilansa
biIansa je izrazio na sledeCi nacin:

H=M-W
H =M-W (W) (3.2)

(3.3)

K=R+C (3.4)
gde su pojed ine oznake:
pojedine
H - proizvedena topIota
toplota u teIu
telu
Ed - toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu
Es..
~ - topIota
toplota odata isparavanjem znoja sa povrSine
povdine koze
Ere - "Iatentna" topIota
toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju
L - "suva" topIota
toplota odata disanjem
K - top Iota prenela
toplota preneta sa koze na spoIjnu povrSinu odeee (kondukcija kroz odecu
spoljnu povdinu
R - toplota povdine odeee
topIota odata zraeenjem sa spoljne povrSine
toplota odata konvekcijom sa spoIjne
C - topIola spoljne strane povrSine
povdine odeee
M - metabolicka energija
spoljne mehanicke efikasnosti
Ako se uvede pojam spoIjne efikasnosti"" = W/M sledi:

H = M(I-'7) (W)
H=M(l-,,) (3.5)
Kako se unutrasnja toplota okolinu kroz kozu, koja pretslavlja
topIota tela odaje u okoIinu pretstavlja telesni
omotac, unutrasnja topIota
toplota po jedinici telesne povrSine
povdine se moze izrazili
izraziti sa:

H M
- = - ( 1 - ' 7 ) (W 1m2) (3.6)
A Du A Du

U gomjem iznosu ADu predstavIja

predstavlja spoIjnu
spoJjnu povrlinu telesnog
teIesnog omotaca, odnosno
povdinu
povrlinu koze nagog tela preko koje se odaje
odajc toplota u okolinu. i koja po Dubois-u
iznosi:

(3.7)
Za Coveka prosecne visine h= 1,73 m i tezine m=70 kg, ova vrednost iznosi
ADu=1.8 m 2
Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini-
~m ~met·. Ova jedinica je definisaoa
definisana kao metabolicki nivo osooo
osobe koja mirno
mimo sedi i
IZnosl 1 met = 58,2 W/m . Za zdravu musku osobu od 20 godina, maksimalni kapaci-
!ZOOSl
-12 D.Todorovic
B.Todorovic PROJ£KrOVANJ£POSTROJ£NJA
PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNOGRElANJ£
CENTRALNO G REJANJE

le I me labolicke
labo licke e nergije
ne rgije je M = 12
M=1 mel,
2 me l, dok
do k za oso bu od 70 godin a ova vrednosl pada
osobu pad"
na M= 7 me mel.l. Ma
Maksimalni kapacile li
ksima lni kapaeile ti za ze ne su za 30% niZi.
niii.
Odala
Oda ta loplola
loplo la di ijo m vode ne pare kroz kozu Ed Uednacina 3.3) predSlavlja
fuzijo
difuz predslavlja deo
lale nlnog
ntnog oodava
dava nja lotoplo te isparava njem koji ne spada u lermo
plo le regulacio ni proces.
le rmoregulaeio
Pre lpos
lposlavlja
tavlja se da se ispa rava nje ddava
deSava sa iii ispod povrsine koze. O Ovaj loplolni
vaj loplo gll -
tni gu-
bil ak propo rcio
bitak rciona
na lan je razliei iz medu pritiska zasice
zas ice nja vode ne pa re Ps na te mpe ra -
pare
pareijalnog
turi koze Is i pareija priliska vode ne pare p, u oko lnom vazduhu :
l.nog pritiska

Ed = f(p
f(ps, , p,
p,)) (3.g)

Pri lisa k zas

Prilisa zasice vodene
iee nja vode ne pare zavisi
zavis i od te
le mpe ratu re koze i njegove vrednos
ralure vrednosltii u
o psegu adod 27 "C
°C do
d o 37 °C mogu se apaproksima predstaviti linea rnm zavisnscli
roksima tivno predslavili zavisnscll o<leid
le
te mpe rature
ralure Is,
Is. pa je:

E d = f(t ,. p.) (3.9)

(3 .0)

Ere
En: i L zajcdno
zajedno cine ukupnu loplolnu odalu dis anje llL
toplo tnu odatu m. Ova toplo lno odava njc
O vo loplo nje od-
nd -
nas i se na pre nos toplo le te i vode ne pa re sa sluzokozc,
slllzokoze, koja oblaZe respiralo rni tmkl trnkl .
na uda hnul vazduh. pluCima,
vazdub. U pluCi ma, vazduh se za zagreva
greva skoro do unulras nje njc le lesne
lcs ne lem-
tem-
ralure
pe ra lure i o bogacuje se vode nom paro pa rom.m. Izdisa
Izdisanjenje m. vazdu sna masa slmji
vazdusna slruji kroz respi-
ralorni
ra lo rni Irakt u suprolno
suprotnom m sme m.ru, usled eega<:ega se dec toplo le te delirnicno
d e limicno vraca le te lll, a
od rede na ko
odrede kolicina ko nd e nzuje na zidovima respiralivnog
licina vode kond tra kl a. I pored toga
respira\ivnog Irakl
SIO se izvesna koli
SID kolicina toplole
cina toplo tila le lu,
le i vlage vra lila lu , izd a hnut
hnlll vazduh je i lopliji i vl vlaz
az niji
od ud aahnulog vazduha. Ere funkcij a
hnulog vazduh a. E", je (unkcija plllcnog "ve nlilacionog"
ntilacionog" mase nog proloka m, i
mr
raz like u sad
razlike aju vlage izdahnulog Wex i udahnutog
saddriaju ud a hnlllog vazduha Wo'
Sta
Sla nje izda hnlllog
hnut og vazduh a u izvesnoj me ri zavisi od sta nja ud a hnutog hnulog vazduh a. a, IIel '
se raz lika u sadriaju
saddaju vlage izda hnulog i ud ahnlllog
izdahnulog ahnulog vazduha pos le niza aproksimacij;1
posle aproksima cij"
moze predslaviti (unkciji od pa
preds laviti u [unkciji parcijalnog pritiska vod
reija lnog priliska vodee ne pare udahnulog
udahnutog vazduha.
Kako plucni ve ntilacio ni maseni
ntilacioni mase ni pro lotokk zavisi od nivoa mela bolizma
melabo lizma 10 vaii:
to vaii:

E rc = f(M,
Ere f(M , p,) (3. 10)
(3.10)

Osetljiva
Ose tljiva iii tzv_
lZv. suva lo plola
loplo odala disanjem L javlja se kao posledica
la odata poslediea razlike
razlikc II1I
le mpe ra turi iz medu
izme izdahnutog
du izd ahnutog i udahnll
udahnutog tog vazduha. Obzirom
O bzirom dad a je i ovo oblik rcs-
res-
piralivnog
pirativnog gubitk
gubilkaa toplo te to i za taj sluCaj
toplote slucaj vaie cinje nice a0 zavisnos li
ti stanja
slanja izdahnll
izdahnu--
tog vazduha, kao i 0 zavisnosti ventilaeionog
log venlilaeionog masenog proloka od nivoa me taboliz-
rna, Ie
te se L moze predstavili u funk eiji pa rame
funkciji ra me lra:
tra:

f(m"l cx,
L= f(m"t ex ,tI,. ) = f(M . ta) (3. 11)

su::
gde su
tex - te mpe ratura izdahnulog vazduha
lex
ts - te mpe ratura ud a hnutog vazduha
Mehanizam
Me hanizam pre nosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu ode&:odete je komp-
komp -
likovan i sad driii u sebi ~va lri
tri nacina pre nosa loplote: zraee nja i
toplote: unutrasnje procese zraeenja
ko nvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece. i konduktivni transport
transporl kroz odc-
 3. TERAffCKl
TF.R.'vffCKf USLOVf UGODNOSTf -/3

U. Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote te la, uvedena je bezdimenzio-

CU.
nalna velicina lei. Ova velicina predstavlja
predslavlja odnos ukupnog otpora
olpora prolazu top lote od
toplote
povrsine koze povrSine odevenog te la pre ma toplotnom otporu
koie do spoljne povrline Olporu odece od
2
0,155 m °C/W, sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu
okoline od 20 0c. ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0,155 m22o°C/W.
20°C. e/W. Obzi-
rom na velicinu J[d,
d, K predstaviti u funkciji ld
K se moze predslaviti Id i razlike izmedu srednje tem-
koie ts i srednje temperature povrsine
perature koze povdine odeee td'

(3.12)

Toplolni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog

Toplotni
odece. Promene u sadriaju vlage u odeCi, usled promena vlainosti
pojedinacnog sloja odeee.
vazd uha, malo uticu na koduktivni otpor, osim ako odeca nije potpuno mokra. Pored
vazduha,
otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca, na ukupni otpor odeeeodece izves-
tan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva. Za slucaj si-
roke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu, u zavisnosti od propust-
Ijivosti materijala odeee. U tabUci
tablici 3.1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine
komplete odeee:

3.1 Vrcdnosti loplotnog

Tabcla 3.1 toplotDog olpora
otpora odcce
Vrsta
Vrsla odeee t,
I" t,
f"
Naga osoba 0 I,D
1,0
Sorts
SOrlS 0,1 I,D
1,0
Tipiena
TipiCna lcopska OOeea (sorts,l
tcopska odcCa aka kosulja - kIalak
(sorts,laka keatak rukav, lake pamucne 0,3-0,4 1,05
1.05
earape i sandale)
Carape
Laka cadna odeCa ((Iak
radna odeea pamuCni donji Yes,
Iak pamueni veS. cadne pantalone, radna pa-
radne panlalone,
mUCna kosu lja,
muena k05ulja, lake vunene Carape
earape i lake cipcle)
tipele) 0,6 1,1
1,1
Tipieno poslovno odelo
TipiCno OOelo (pamueni
(pamuCni donji Yes,
veS. kosulja, panlalone,
pantalone, sako,
kIavala, earape
keavala, Carapc i cipele)
cipcle) I,D 1,15
1.15
Tipieno poslovno odelo
TipiCno OOelo sa lakSim kapulom
kaput om 1,5 1,15
1.15
TeSka vunena odeCa
OOeea (polama)
(polarnal 3-4 1,3-1,5

Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti Stefan-

Bolcmanovim zakonom:

(3.13)

Velicine u gomjoj jednacini su:

/i- koeficijent ernisije
t;- e rnisije zraeenja spoljne povrsine odece
a -- Stefan-Bolcmanova konstanta
(J

a = 5,6697'10-8
(J (W/m2~)
5,6697' 10-8 (W/m 2
J<")
T dd -- srednja temperatura spoljne povdine odeee (K)
Tr - srednja temperatura zraeenja (K)
Aar - efektivna povdina
Aerr povrSina zraeenja
Aerr == fej(fd
Aar fel(fd 'ADJ
'AIAI
felT - efektivni
efek tivni faklor povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne
faktor zraeenja povdine
povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povdine
povdine povrSine odeee_ Vrednost fakto-
44
.J.J B. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA
CENTRALNO GREJANJE
LNO G REIANJE

ra felT
fef[ dobije
dobijena eks perime ntalno i izno$i: za sedeCi polozaj fefr
na je eksperime elT =0,696,
=O,696, a
poloiaj stajanja fef[=O,725.
za poloZaj felT = 0, 725. Faktor feff
fef[ je nezavisan od pola, tezine, visi-
ne, vrednosti Anu ADu i te lesne konstrukcije.
konstrukcije.
fd - faktor
fd faklor povecanja povrSine
povrsine odavanja toplote usled odeee - odnos povrsine povrSine
odeve
odevenog nog tela
te la pre ma povriiini
prema povrSini nagog tela.
fd=Aci/ADu
fd=Aci/Anu
U tabeli 3.1 liZ uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple kompletete
odeee.
odeee.
Prenos
Pre nos toplote konve kcijom sa spoljne povrSine odece odeee predstavljen je jednacino
jednacinom: m:

(3.14)

Gde je a c koeficijent pre·nosa

pre'nosa toplote konvekcijom, cija velicina zavisi od vrste
strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija
konvekcija,, la-
minami
rrunarni iii turbulentni rdim strujanja).
U slucaju prirodnog strujanja vazduha, odnosno malih brzina strujanja vazduha,
a c zavisi od razlike (td - t. ), dok za veee brzine strujanja a c zavisi od same brzine stru-
janja vazduha.
Pretpostavlja se da kod osoba koje se na nalaze
laze u oblasti termicke
terrrucke ugodnosti, pri
umerenim temperaturama
tempera turama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni
VeliCina E,.. zavisi od stepena aktivnosti, odnosno unutrasnje produkcije
znoj ispari. Velicina
toplote H:

H
= ff((--))
Esw =
A Du
(3.15)

Zamenom navedenih velicina

ve licina toplotnih gubitaka u jednacinama (3.3) i (3.4) jedi-
ne dYe fizioloske velicine
ve liCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata ispara-
vanjem znoja sa povriiine kombi naciju velicina ts i E,.. jednaci-
E"". Za odredenu kombinaciju
povrSine koze E,...
na toplotne ravnotde biee zadovoljena.
t (oc)
5 E
Asw (met)
3S
35 du
34
3- 2
33
32
31
30
29
H __11_
" _ (met)
28 -A-(met)
-A- (met)
du Adu
27 ~--~----~----~----~--~
2 3 2 3 4
-
Slika 3.3 Zavisnost temperaJllre kOle
Slilm kote od
ad Slika 3.4 Zavisllost
Zavisnost odaJe
adaJe toplote
flivoa aktivllosti
IIivoa a/ctivflosti isparavalljem
isparavanjem Z/loja od
od IIivoa aktivnosti
flivoa a/ctivnosti
 3. TERMICKI
TERMICKl USLOVl UGODNOSTI ./5
-15

Na dijagramu slike 3.3 i 3.4 prikaza

prikazana koze ts i
na je zavisnost srednje temperature kot.e
isparava nje m znoja sa povrSine koze E.w
toplote odate isparavanje E,.. od stepena
stepe na ak M/A~.
tivnosti M/ADJ·
aktivnosti
PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aaDo kao i mo-
Pretpostavljaju6i
gucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnos ugodnosti ti bi6e u
funkciji sledeCih prome
promenljivih
nljivih velicina:

(3.16)

ld'
Id' fd ve licine koje zavise od vrste odece
- velicine
M/AL\],
M/ADJ' 1], 1'], V - ve
velicine
licine koje zavise od stepena aktivnosti
ta, Pa, t, v - termicki
te rmicki parametri okoline
KoristeCi jednacinu
je dnacinu termicke ugodnosti (3.15) mogu6e je za odredenu vrstu odece
i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parame parametara
tara okoline, koje 6e odgovarati opti-
malnoj termickoj
te rmickoj ugodnosti osobe, u stacionarnim uslovima.uslovima. Obzirom da je jednacina
termicke ugodnosti obrazovana na osnovu osnoYU niza pretpostavki treba naglasiti da se nje-
na tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih
prome njljivih velicina koje u istoj
figurisu.
ReSenja jednacina (3.15)
Resenja (3 .15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju
pre dstavljaju li-
nije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih ter- te r-
mickih parame
parametara tara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti. Dijagrami
ugodnosti na slikama 3.5, 3.6 i 3.7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i ode-
venosti.
venosti.
Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezuItati rezultati do kojih je doSao
dosao imaju siro-
ku oblast prime
primene, ne, od analize termickih
te rmickih uslova okoline do projektovanja grejnih i kli-
malizacionih postrojenja.
matizacionih

3.5. VAJONOV (wyON) DIJAGRAM

3.5.1. Uvod
Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka, odnosno oseeaj tennicke
te rmicku ravnotefu termicke ugodnosti, tem-
peraturska promena okoline se odraZava
odraiava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka, kako
mentalne tako i ftzicke
flzicke prirode. NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom
prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu, spava60j spavaeoj sobi, kllhinji,
1..1Ihinji,
kancelariji, fabrickoj hali, ucionici
uCionici itd.
itd. Svaka odredena prostorija ima svoju namenu
odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja. U slueaju prostora za stanovanje,
prema odgovaraju60j
tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede
odredeni termicki
prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala, ucionica, kancelarija itd.)
tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak, neophodno je da
termicki
obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ uz maksimalnu eflkasnost.
eftkasnosl. Ovaj dodatni
uslov, zahtevani tennicki
termicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odrede ne aktivnosti ili
eflkasnosti odredene
(narocito u industriji), Cesto
procesa (naroeito l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti. Neka
dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je
46
-16 8. Todorovic
Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

me ntalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavljaju na te mpe raturam<l

temperaturama
koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura, medutim postavilo se pitanje da Iili je ovo ova
merodavno i pri duiem vre vremenskom
menskom pe periodu.
riodu.
Velicina i znaeaj uticaja te tempe ratu rsk ih prome na na spregu ugodnosti,
mpe raturskih ugodnos ti, kvalit
kvaliteta
e ta
rada i me ntalnih i fizickih mogucnos
mogucnostiti coveka moze se sagledati u studiju D.P. Wyon-
a "Efekat klime zatvorenih
zatvore nih prostora na produktivnost i fizicko - me mentalne
ntalne mogucnosti
Ijudi".
Smanje nje produktivnosti 1Iu uslovima normalnog toka privredivanja privred ivanja najcesee je
izazvano izostankom sa posla lIsled boles ti iii nes
usled bolesti retnim
nesre tnim slllcajem
slucajem na radnom mestu .
Klima radnih prosto
prostora,
ra, u kojima Ijudi borave trecinu treCi nu dana, sigurno da utiee na poras po ras t
iIi smanje nje frekvence kojom se navede ni dogadaji (bolest iii
iii iIi nesre
nes rettni
ni slucaj na rad-
nom mes mestu) deSavaju. Da bi se ovakvi rizici izbegli iii
tu) desavaju. iIi bare m sveli na minimum, neo p-
hod
hodno no je bilo ispitati.
ispitati, uticaj te rmickih uslova prostora na Ijude.
Na slici 3.5 prikazan je pojedpojednostavljeni
nostavlje ni grafik, dobijen na os osnovu
novu sumiranih re-
zultata
zulta ta veeeg broja ispitivanja. Na proce ntu ntlJalnoj skalili moze se procitati procentu
alnoj ska alno
procentualno
smanje nje « 100% ) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakte
smanjenje ristike. Tri prikaza-
karakteristike.
te mpe raturske skale prilagodene
ne temperaturske prilagode ne su odredenim stepenima stepe nima odeve nosti i metabolic-
odevenosti me tabolic-
koj produkciji toplote, odnosno stepenu aktivnosti. aktivnostL Skala A odgovaodgovara kombinaciji
ra ko mbinaciji la-
kog rada i lake odevenosti od I.:t= l.:t= 0,6 cIo,
clo, ka
kaoo i kombinaciji lakog rada u sedeeem po-
lozaju
loh odevenosti l.:t=1
ju i srednjoj odevenosti Id=l cIo.
clo. Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od
W/m2 lIZ
60 W/m2 uz laku odevenost 0,6 cIo, clo, a skala e C za laki rad ad od 80 W/m2
W/m2 i srednju odeve-
nost (1,0 clo).

3.5.2. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora

Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti, kao primarni te rmo-regula-
termo-regula-
cioni proces javlja se vasokontrakcija, odnosno skupljllnje skupljanje krvnih sudova. Automatski
opada srednja te mperatura koze, a ekstremiteti
temperatura eks tre mite ti gube prioritet
priorite t nad metabo licko m
metabolickom
(unutrasnjom) toplotom u korist unutrasnjihunutras njih vitalnih organa-mozga, srca, pluca, je tre
jetre
toplo tni gradijent dui
itd., usled eega se razvija toplotni ekstremiteta.
duZ ekstre dovodii do ubr.w-
mite ta . Ovo dovod ubrla-
nog postizanja nove, nile ravnotezne temperature
niZe ravnoteine te mperature ekstrerniteta.
ekstremiteta. VreVreme
me u kojem se
dostigne termicka ravnoteia iznosi 10 -15 minuta, dok je za noge po
te rmicka ravnotda tre bno i po ne ko
potre ko--
sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija, "gmblji" kvali-
liko sati
te
tett koze u odnosu na ruke, bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom).
U slucaju
slucajll da Ijudi stoje iIiiii hodllju
hodaju u toku svoje aktivnosti oni ce ee nesvesno koristiti svo-
misiee za stvaranje dodatne toplote, sto neec
je rnisiee nece biti moguce u slucaju kada se aktiv-
nost obavlja u sedeeem polohju. Za odredenu kombinaeiju sobne temperature, te mpe rature, ste-
pena
pe na aktivnosti i odevanja nije lako predvidepredvideti priblilnu temperaturu prstiju.
ti cak ni pribliZnu
studijll Lewis-a (1983. godina) tempe
U studiju ratura prstiju radnika u fabriei, muskog pola i
temperatura
bele boje koze pale su sa 34°C 34 °C (pri temperaturi prostora od 24°C), na 20°C 20 °C (pri
te mpe raturi prostora od 10
temperaturi °C). Radna aktivnost
10°C). ak tivnost se izvodila stojeci,
stojeCi, u odeCi
odeci koja je
obezbedivala
o bezbedivala te termo-neutralnost
rmo-neutralnost na 19 °C, u trajanju od po 6 sati. satL Pod potpuno istim
uslovima tempetemperatura
ratura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 34°C
°C pri 24 °C pros-
tora, na 20 20°C °C pri temperaturi
te mperaturi prostora od 16°C, brzina
16 °C. Osetljivost vrhova prstiju i brlina
njihovih pokre
pokretata veoma je zavisna od temperature
te mpe rature prstiju. Prava zavisnost brzine i
 3. TERMICKI USLOVI
USL OJlI UGODNOSTI
UGODNO!>TI 47
-17

osetljivost prslijll kod odredene

ose tljivost prsliju odrede ne kombinacije
kombinacijc le mpe ralure
lempera lure prostora, ak livnos ti i ode-
venosli,
venos li, pokazuje sma nje nje ave ove karaklerislike
karakler islike prsliju za 50%, za temperatum te mpera tum prsliju prstiju
od oko 15 0 ,nil
0
, na te mperaluri proslora
mpe ralliri pros lo ra od 6 °C (odnosi se na te mpe ra lursku skalu A).
ratursku
Regist rovana jc
Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost pokre tljivos t i spre spretnost
tnos t kod oobe be gmpe rad ni -
kil, za citav niz indllslrijskih
ka, induslrijskih ope operacija.
racija. T Temperatura
e mperatura prstiju pri reduk redukovanojovanoj ma nu -
elnoj spre tnosl
tnoslii kre tala se u opsegll od 30 - 25 "e,
kretilla "C, eak i pri te mpe rill
tempe llri prostoril
ril tllri prost o ra od
18 °C.
°C, sto je donj
donjaa gran
gra nica op lima lnih ugod
icil oplimalnih ugodnih nih te mpera
tempe ra turil. Osim navednih,
naved nih, me merere ni
su i nek
nekii drll
drugigi aspekti
aspek ti manuelnih
ma nu e lnih karak te teris tika kod kojih je registrovano
rislika regis trova no smanjenje
smanje nje
od oko 20% za isti opseg prome na temperature prostora. Pad produktivnosti prodllktivnosti se po -
kalilo
kazao i kroz broj ne isp ravnihh varova
ispravni vilrova koji se lItrostmcioul rostm cio sma
smanjenje nje m temperalure
tempe rature
prostora sa 18 °C na 6 °C. 0c.
O bziro m da mozak
Obziro Oloza k spada u oorga rganene sa visokim
visok im toplotnim prioritetom
prio rite tom 1I hlad hladnim
nim
uslovima, logicno je da d a se ne mogu oee kiva ti znacajniji z nil cajniji efekti hladnih
hlad nih uslova odrede- od rede-
prostora
nog pros tora na nil Ole
me nt alne sposll
sposo bnosti.
bnos ti . U pre thodno spomenutim e kspe rime ntim(l ntima
primecena je te nd e neija
primccena ncija ka briebriem ritmll rada i veeoj opreznosti, ali
m ritmu a li samo
sarno u umere no
uslovimil . Pri jako niskim
hladnim uslovima niski m It;mperat urama, ritam rad
tc::mpe raturama, radaa je bio izuzetno spor.
La ngk ilde je 1973. godine ispitivao
Langkilde ispi tivao od red~ ne aspekte
red.:: nc:: aspek te mentalnih
me ntalnih karakteristika za ko-
je je poznato
pozna to da Sll su ose tljive na toploto plo tu,
tu . aalili nije naiho
naiSao na znacajno sma smanjenje
nje nje istih,
ca k ni pri tempe raturama koje Sll
eak Sli bile za 4 °C ispod individllalnih
individualnih optimalnih te mpe-
ratura . Ve rno n-ova ispitiva
Vernon-ova ispitivanjanja iz 1936. godineglldine pokazala Sli su poras
porastt od 30% fabrickih
reea pri padu
nes reca padll te mperature prostora Sil sa 20°C na 12 °C (prava (prilva 1 u odnosu na nil te m-
peraturskll skalu
peratursku ska lll A). Sasvim
Silsvim je r3ZlImna
rallimna pre tpostavka tpostavk a d a je smanjena manu e lna
spretnost
spre tnost u Ve rno novim e kspe rime ntima lIZrok uzrok po porasta fabrickih
rasta fabri ckih nes reca. Naved Navedenie ni
rezultati
rezu ltati fizick
fizickihih i me nt alnih karakkarakteristika
teristika ukilzllju
ukazuju da toplot na neugod
toplo tna ne ugodnosl nosl uzroko-
vana hlad
hladnimnim uslovima
lIslovima prost ora o ra predstavlja
preds lavlja znacajan pore mecajni faktor, sto je dovo dovo--
Ijan raz
razlog ogranice
log za ogra nice no smanjenjc
smanje njc te mperature
mpe rature prostora u kojima Ijudi rad e i zive.

3.5.3. Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora

Inieijativni te rmo regu
Inicijativni laeio ni proces koji se javlja dejstvom toplih te
regulacioni rmi ckih uslo-
termickih
va, koji odgovaraju toploj stra strani
ni optimalne zone ugodnosti, je sirenje krvnih sudova. sudova .
Oa bi se odala sto veca
veea toplota
to plota o kolini.
ko lini, automatski se povecava srednja tempe ra tura
koze, a ekstre mite ti de
deluju
luju kao rasrashladna kako bi se postigla ista te mpe ratu-
hladna povrsina kalo
ra koze kao i na ostalim
os talim dcde lovima te la
la..
Problem koji se jav lja pri radu u toplim te rmickim uslovima je relativno suze
javlja na
suzena
mogucnost prilagodavanja poveca noj loplotnoj toplotnoj produkciji, obzirom da ljudiIjudi smatraju
smatrajll
ugodnim te mpe rature prstiju iznad 30 °C. Kada u toku niskog ste stcpe
pe na aktivnosti (rad
u sedecem
sedeeem po lozaju des na strana te mpe raturske skale A) tempe te mpe ratura koze dostigne
34 °C, aktivira se
vrednost od 34°C, sc termoregulacio
termoregulacioni ni proces aktivnog znojenja.
znojenja. Za vre me
vreme
traj anja ovog procesa toplotna produkeija
trajanja produkcija se znaeajno smanjuje. Ako se postigne za-
dovoljavajuci
dovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkcijc produkeije gubi se potre
pot reba
ba za aktivnim znoje-
njem,
nje m, a otkloniee
otklonicc se i pra!eCi
prateCi proble mi ovog procesa - gubitak tecnosti, poslizanje
adekvatnog isparavanja kroz odecu, odccu, higije nski problem mirisa te tela
la i dr. U termoregu-
te rmoregu-
lacionom nagonn ka smanjenju toplotne produkeije
laeio nom smislu, nago produkeijc moze biti izuzetno jak te se
nesvesno uspo
usporava
rava rit am rad a, nesvesno se zauzima ugodniji i re relaksirajuCi
laksirajuCi polozaj
-Ill 11 Tod(NU4';c PROI£KTQFAN J£ POSTRO/£,WA ZA CENTR.4 U V GR£JANI£

sedenja iii i:ak

Cak gubi motivacija za rad. Ovc nesvcsDC
nesvcsoc rcaL:cije
rcakcije mogu da budu izuzetno
fiL:as ne u smanjenju
ce fiL:asne smanjcnju produkcije
produkcijc toplole.

150
15 0 °°C zOJ 10 k rr od(~O
C zOllok od( ~O W/
W/m2)
m21 ulnorm i{1.01C
ol nol odec i{1.0J
uJnor molnol L O)
CLO) C
10 15 20 25 30 0 C

I~ 0
14

13 0
130

120

11 0
11 2" ~(iene)
~ LZe ne}

o k r od ((0,6
lLo 0,6 CLO)
C LO) polozoju(l,O CLO)
Rod u sedecem polozoju(t,O
1'o
0c0
10
10 15 25 30 DC
°C A
A

90 \
\ \y-- Men
Mentol
to lnn e osobine

8600
\ \
\
\
\
70
70
.,.
Ugo~o.n \
Ugoqon
\ \
\
\3
o secoJ \
60
'\--~
--l-- Tempo rodo
\
50 5 4\

°C zo rod u
U sedecem polozoju(60Wtm2)
polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o.6 CLO)
IJ IJ IJ J IJ B
10 15 20-
20- 25 3
30 0 ° C
Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini
 3.
J. TERMICKJ USLOVI UGOONOSTI
TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI 49

Vee spomcnuti Vemon-ov eksperi eksperimc mcnt nt obuhvalio ispitivanje

obuhvatio je ispitiva uCcstalosti fa
nje lICcstalosti fabric-
brie-
ncsreea 1I uslovima poveea
kih nesreca povceancne temperature
tcmperature prostora. U poredenju po rede nju sa freJ.,'vencom
freJ,.'vencom
fabrickih nCSrCc,l na 20 °C, pri tempera
fabriekih nCSrec.l temperaturi prostora od 27°C registrovano
turi proslora regislrovano je poveea-
nje od 30% fabrickih
fabrick ih nesreea kod ispitanika
isp it anika muskog pola (prava 2'; temperaturska
skala A), dok je poveeanjc
poveeanje za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10% 10%..
Niska efikasnost radnika u vidu pojavc pojave nezgoda moze se objasniti smanjenjcm smanjenjem
pilZnjc i opreza usled uticaja tople
pilZnje lople sredine.
srcdine. Ovo predstavlja indirektan rezullat rezultat teinje
teznje
ka smanjenju metabolicke loplotne produkcije i postizanja
me tabolieke toplotne poslizanja tcrmicke ravnoteZc bez
te rrnicke ravnotezc
ueesea aktivnog znojenja.
znoje nja . U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslo-
ve sredine, aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu nilu temperaturu
te mperaturu za
poee
poeetaktak reagovanja aktivnim znoje nje njemm pa su i karakteristike industrijskog rada bile
belje na 26°C
bolje 26 °C nego na 20 °C. Obzirom na klimll tog geografskog pojasa, karakteristi-
ke industrijskog rada dostigle su vrhunac za te mpe raturu od 32 °C, da bi na tempe
temperaturu tempera- ra-
turi od 38 °C znaeajno opale.
Efcka poveea nja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti
Efeka t povecanja moguenosti Ijudi potvden
je od niza autora, od kojih je posebno irtcresanlan i... te resantan eksperiment
ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa
skoIskom
skolskom decom od 9 do 11 godina. godina. Prva grupa dece bila je izloze izlozena temperaturama
na te mperaturama
od 20 °C, 27 °C i 30°C, a druga temperaturama od 20°C i 30°C. Deca su ispitivana
standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa, pod nadzorom njihovih
ucitelja
ucite lja.. Praee
rraeenn je eerekat
fekat temperature na brzinu eitanja Citanja i sposobnosti razumevanja
razumcvanja
procitanog teksta. U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina (brt:ina citanja
i;itanja i
razumevanje te ksta) pri temperaturi od 30°C, za razliku od tempe
teksta) rature od 20°C
temperature 20 °C
potvrdena
koja je potvrde na kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale
svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe temperaturske
raturske skale A). Za prvu grupu dece
ra tura od 27 °C je takode proizvela
tempe ratura proizve la efekat znacajnog pada u posmatranoj ka-
rakteristici ali je on bio nesto manji nego pri temperaturi te mperaturi od 30 °C.
pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je
Prava 4 pokazuje
za kancclarijsko osoblje registovan pad u konccntraciji, koncentraciji, odnosno da se za 30 do 50%
umanjila mentalna sposobnost pri temperaturama te mperaturama koje odgovaraju granici poeelka poeetka
aktivnog znojenja (25 QC), sasvim jc je jasno da ec ee se ritam rada bitno
bitnu usporiti obzirom
na teznju
teZnju smanjenja metabolieke produkcije toplote.
smanje nja metabolicke
Mentalne sposobnosti ljudi Ijudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempe[aturskih tempcraturskih
promena u pe riodima od 60 rninuta.
periodima minuta. Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prika-
zani na slici)
sLici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija temperaturskih
tempe raturskih promena veca veea
pri radu nego pri mi.rovanju, odmoru . Ve
rnirovanju, odnosno odmoru. VeLike
Like temperaturske promene (razli-
rninimuma i maksimuma do 8 °C, u periodu
ka minimllma pe riodu ad od 32 minuta) poveeale
povecale su nivo aktiv-
nosti, ali su izazvale termickll
terrnicku neugodnost. Za period duze od 60 minuta, te termoregu-
rrnoregll-
lacija zauzima stacionaran rdim rdi m regulisanja, te mentalna menta Ina sposobnost postaje stroga
[unkcija
funkcija temperature
te mperature u odredenom vremenu. vre menu.
lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena
lzlomljena
temperatura prostora, odnosno temperatllrski
temperaturski opseg ugodan, pri odgovarajueoj kom-
binaciji stepena odevenosti
odevcnosti i aktivnosti. Tako ee ce se za kombinaciju na temperaturskoj
tcmperaturskoj
skali A 80% ispitanika izjasniti "ugodno" ·ugodno· za temperaturski
tempe raturski opseg od ad 19-23 °C, a isti
·ugodnih" odgovora na skali 8
procenat "ugodnih" B odgovara temperaturskom opsegu od
50
50 B.
D.To<iofTJv;t:
TO/loro!'i, PROJEKfOVANJE
PROJEKrOVA NJE POSTROJENJA
POSTROJENJA ZA
ZA CENTRALNO
CENTRALNO G REJA NJE
GREJANJE

22-26 °C.DC, na skali C temperalurskom

SkilLi C temperaturskom opseguopscgll od 16-20 0 c. Na osnovu izloze
DC. nog moze
izlozenog moZe
da Zi!k ljuci da se oplimalna
di! se zakljuci optimalna ugodna le mperalurska zona krece
tcmpcraturska kreee u rasponu u 44"C. 0c.
lako su ideje i postavljeni mode modeliIi koji obr<lzuju
obrilzlIju osnovu koncepla
koncepta ugodnosti uni- lIni-
verl alni, usvojene projektne vrednosli
verlalni, termi cke paramelre
vrednosti za lerrnicke parametre prostora (Iempe
(tempe ratura.
ratura,
rclalivna
relativna vlaZnost,
vlilZnost, brzina
b12ina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti vaZnosti tih faklora
faktora moze
bili
biti bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko
geografsko klimalskih
klimatskih uslova
lIslova podrucja
podcucja za koji se pro-
jektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije.
klimatizacijc. Ove varijacije u "ugodnoj"
"ligodnoj" tempera-
te mpcra-
turi prostora mogu se zadovaljavajuee
zadovoljaviljllee objasniti i promenom u spoljasnjoj
spoljilsnjoj lemperatll
tempe ratll -
rio U zirnskom periodu spoljasnja te mperatura
mpcratura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l odr2avil
izabranim
izilbranim sistemom grejanja, dok je jc u letnje m periodu spoljasnja
spoljasnjil temperatura
temperilturil visa
od unutrasnje
unutCilsnje za koju se projektuje klim<llizacioni
projek tuje klimatizilcioni sistem. Pri usnjanju
usvajanju vrednosli
vrednosti
projektnih parametara unutrasnjih
u.nutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja
ispunje nja
krite rijuma ugodnosti obezbedi sto manjc
kriterijuma manje "Ioplotnih
"toplotnih sokova" koji se desavaju
desavajll usled
uslcd
velikih
vclikih razlika u termickim
tcrmickim uslovima spoljne
spoljnc i unutrasnje sredine.
sredine, pri prelasku
prelaskll iz jed-
jcd-
ne u1I drugu.
drugll .
Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zahteva u ovom poglavlju moze da
se zakljuci
za kljuci da se neutralna-ugodna
ncutralna-ugodna lemperatura
temperatura prostora moze predvidcti u zavisnos-
ti od spoljasnjih te mperaturnih uslova, te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc
temperaturnih potrcbe
temperaturske
te mpe raturske ugodnosti Ijudi. !judi.

3.5.4. Vlazoost
Vlaznost vazduha
Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost
Utieaj ugod nost coveka nijc tako delaljno
Ct..weka nije detaljno proucavana kao
proucavilna kilo
temperaturom. Ovo jc sasvim razumljivo
sto je to slucaj sa temperaturom. razumJjivo obzirom da vlainost
vlaZnost vaz-
duha ne utiee
utice direktno na toplolno oplereeenje tela lela vee odreduje kapaeitet
kapacitet isparavil-
isparava-
nja koje prima vazduh, a time i rashladnu efikasnost znojenja. Obzirom da jc te rmo-
rcgulacioni
regulacioni proces znojenja karakterislican
karakteristican za vise
viSe lemperature,
tempe rature, lermicka
termicka ravnoteza
ravnoteZa
Ic la je u
lela 1I lakvim
takvim uslovima
lIslovima zavisnija od isparavanja Ie te se moze oeekivati da ee ce na tim
lemperalurama
le mpe raturama vrednost relativne
relativnc vlainosti biti kriticnija.
Moguea
Mogllca kolicina
kol.icina isparavanja znoja od(edena
odredena je razlikom izmcdu izmedu parcijalnog pri-
liska
tiska zasiecnja
zasiccnja vode
vodene ne pare na lemperaluri
temperaturi koze i parcijalnog priliskapritiska pare 1Iu okol-
nom vazduhu. Pareijalni
Parcijalni prilisak
pritisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature
tempeCilture
koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara le temperatura
mperaturama rna koze od 33 DC °C (oblast
ugodnosti) do 37°C (znaeajno
ugodnosli) (znacajno toplolno
loplolno optereecnje).
optereeenje). Za lOp lople
Ie i vlaine uslove okoli-
ne, sa fizioloske tacke gledista parcijalni pritisak
prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno
lacan i korislan opis lIslova
tacan uslova vlainosli
vlaznosti vazduha,
vazdllha, obzirom da se direklno
direktno odnosi na po-
tencijal
le ncijal isparavanja sa tela.lela. Opis vlainosli
vlaZnosli vazduha relalivne vlainosti moze
vazdllha velicinom relativne
veoma eesto
eeslo da zavara i navede na pogresne zakljllcke.
zakljucke. Na primer.
primer, relativnoj vlaznos-
ti od '1'=
If'=100% temperaturi vazduha od 25 DC
100% na temperatllri °C odgovara pareijalni
parcijalni pritisak zasiee-
zasiee-
temperaturu koze od 33 °C. Vazdllh
nja pare koze oko 50 mbar za temperatllcu Vazduh u kontaklu
kontaktu sa ko-
zorn
zom se zagreva do temperature od 31 do 32 °C, a relativna relalivna vlainost
vlainosl istog se smanjuje
omogucavajuei proces isparavanja. Medulim
omogucavajuci Medlltim za 'I' lemperaturi od 50°C
If' = 50% na temperaturi
odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare biee bice oko 62 mbar sto slo je pribliZna vred-
prilisak pare za kozu.
nost i za pritisak kozu. Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je
nemogue. Uticaj
nemoguc. Ulicaj pritiska
priliska zasieenja vodcne
vodene pare Zitza odredeno stanje
slanje vazdllha
vazduha povecan
 3. TERMIC/(J
3. TERMIC K1 USLOVI UGODNOSTI 51
51

osceaje m vlainosli
je sa oseeajem vlaz nos ti koze
koie (videli
(vide l i "culne
"eulne rea keije"). Dok
reakeije"). [ ok jc koza suva nivo znojenja znojenj a
i isparava nja zavisi sarnosa mo od me melabolicke
labo lieke loplolne produkcije "suvog" odava
prod ukeije i "suvog" odavanja nja lop-
top-
lote. Do odredene
lole. od rede ne vlainosli
vlai nos li vazdllha
vazduha isparava
isparavanjc njc sc
se deSava
ddava sa same sa me povrsine koze a
rasWadna
ras efikasnosl
hlildn a efik as nos t je maksimalna . Pre laskom
Prelasko m odredene
odrede ne graniec
graniee vlaznosli vazduha,vazduh a,
isparavanje se sc i dalje deilava
dcSava aalili je lImilnje
lImil njc na pa se javlja ne ncpprija
rija lan
la n osecaj lIsled
usled pove-
Cane vlai nosti koze.
Ca ne vlainosli koie.
Pri le mpe ralurllma
Pri ral uril ma vazdllha
vazduh a od 20-25 °C, nivo vlaz nos nosliti ne ma lIticaja
llticaja na fiziolos
fizioloskkee
cliine reakeijc,
eulne rea kcije, lako da su prome ne rc re lalivne vlainosli
vlai nos ti od 30% do 85 % sko skoro ro nepri-
metne.
melne. Za le mperamperaturelure iznad 25 "C lIulicaj ticaj vlainosli vazdllha ocigledniji, pove
vazd u ha je sve oeigledniji, pove--
cani Slisu vlainosl koze. le mpe ralura koze i nivo znoje nja.
temperatura nj a. Na unul ras njll le
unulrasnju teles te m-
les nu tem-
peratum
pera tunJ i broj srca nih oolkucaja,
sreanih tkucaja, promene
prome ne u vlainosli
vlai nosti vazduh
vazduhaa lIlicu
utieu pri nes to visim
pri nesto
tempe ralurama
lempe ralura ma i pritiscima ire nja vodene
pritiseima zas iCenja vode ne pare. PorastPo ras t u brLini
brzini struja
strujanjanj a vazduha
ponistava
ponislava ulicaj vlaznosli
vlaz nosl i (poveca
(povecana na konveklivna
ko nve ktivn a loplolna
toplo tna razme na) le gra niee fi-
Ie se granice fi -
zioloski
zioloskihh i eulnih
culnih rcakcija
reakcija na povecapoveeanu nu vlainos
vlainoslt vazduha pome po me raju ka visim vrednos-
tima.
lima. Prihva
Prihvalljivo odrediva nje projeklnih
tljivo upulstvo za odredivanje projektnih granicnih
granienih vrednos
vrednosltii dao je
Ewe
Ewert. rt. U cilju razumevanja rezulta rezullala la do kojkojiihh je dosllo
dosao pOlre
polrebnobno je upoznali se sa ne ne--
kim fiz ioloskirn
fizio loskim od likama
lika ma res pira tivnog lrakta. Unulrasnji
respiralivnog U nutras nji zidovi nosa, respiratorni
respiralorni
pulevi, pluea, pa eak
putevi, cak i sllpljikave
sup ljikave celije-alveole
celije-alveo le prekrivene
pre krive ne Sll su Slllzokozom koja pose-
duje dlaciee
dlacice koje SlI su IIu konslantnom
ko ns tantnom njihanjll.
njiha nju. Upravo
U pravo ove dlaeicedlaciee sprecavaju
sprecavllju lldahnu-
ud ll hnu-
tu prasinu
lu pras inu da se za le pi pi za SlllZOkozu.
sluzokozu. Ewe rl rt je oolkrio
lkrio dadll velieina
ve licina proto
proloka ka sluzi zavisi
zavis i
lIglavno m od relalivne
uglavnom re la livne vlainosli ud ahnlllog
vlaznosli llda hnulog vazdllh
vazduhaa (sl.3.6). Kada re lativna vlainosl vlllznosl
zna tno ispod vrednos
padne znatno vrednosli li od 40%
40%,, prolok
pro tok se llspo rava, sluz se za
usporava, le pi za s luzokozu
zalepi
dlacica se uspo
i kre ta nje dlaeica rava. Pos iedicil
usporava. ledica ovoga je da bllklerije
bakl e rije i virusi na naiilaze
lllze na
nil po-
voljne liSus love za raz mnozava nje. Na osnovu
razmnozavanje. os novu ove sludije,
stlld ije, moze da se za klju ci da ler-
zakljuei te r-
ugodnos ti odgovara oopseg
mickoj ugodnosli pseg rela tivne vlainos
relalivne vlainosli ti izmedu
iz medll 40% i 60% 60%.. Za ZII unu tras-
unlllras-
nje lempe
te mpe ra ture u zimsko
ralure zimskom m periodll,
pe riod u, rcla tivna vlai
rclalivna nos l lre bll
vlainosl ba da se krerekreCe do maksi-
malnih
ma lnih 50%, da hi bi sc izbegao
izbcgao rizik od ko nd e nzacije .
kondenzaeije.

~ 10
-10 _10
~ 10
c
E 9 .s 9
.5
.....
...... E
B
.....
......
E PU5ACI
PU5A C I E 8 N E PU5AC I
E E
7 7
N 6 N 6
:J
" 5'.i "
:J

'" 5
~

.x
oX
4 '"
0 oX 4
0
0
~
3 0 3
a..
Il. ~
~

2 a.. 2
Il.

1 1
0 0
10 2030
20 30 40 5060 70 80 90 100 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
<P 1"/0)
'P l"!ol <P I"Io)
'P1%l
0) bl
Slilea 3.6 Nivo pr%ka
Slika protolea slll
slllzi zavisllosti
zi II zavi. relativllee vlaz,lOs/i
f llosli od re/a/ivll vlablOsti Ildahll/og
/Idahlltog vazdllfla
vazdllha
52 B.Todorovic PROJEKlOVAN JE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE
PROJEKT OVA NJE

3.5.5. Strujanje vazduha

Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko. Od br.line brline stru-
vt:licina konvektivne razme
janja zavisi velicina ne toplote kao i kapacitet
razmenc kapaeitet isparavanja vazdll-
ha, odnosno rashladna efikasnost znojenja. Pad tempe temperature
rature vazduha is pod tempera-
ispod
ture koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom isLom smeru. Vece strujanje vaz-
duhs uvek proizvodi rashladni efekat,
duha cfekat, koji se povecava sa sniZavanjem
snaavanjem te mperature
vazduha. Medutim, kada je temperatura vazduha visa ad od temperature kaze, efek ti Cc
temperalure koze,
dejstvovati u suprolnom
suprotnom smeru. S jedne slrane, inlenzivnije vazdusno strujanje
strane, intenzivnije slrujanje ce
izazvati poveeanu
izazva ti poveca konvektivnu
nu konvek tivnu razme nu toplote i zagrevanje tela, a sa druge strane
povecaee kapacitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost, jer ce u dodir sa ko-
poveci\ee kapaeitet
zorn nailaziti nove vazdusne
vazdllsne mase ciji je pareijalni
parcijalni pritisak vodene manji.. Struja-
vadene pare manji
nje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim prirodnim konvektivnim stru-
jama i infiltracijom. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovolja-
vajuce vazdllsno
vajuCe vazdusno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih te tcrmic-
rmic-
kih uslova odredenog prostora. Uvodenjem odgovarajueeg ventilacionog iIi klimatiza-
ventilaeionog iii
cionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti
eionog obezbediLi zeljenu velicinu brzine
brline vazduha
vazduha,,
obzirom na ostale termicke parametre.
parametre.
Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu ve velike
like brzine i proloka prouzro-
protoka vazduha prollZro-
kuje promaju koja se moze definisati kao pore poremeeaj
mecaj termickih uslova koze rashladu-
jucim e[ektom strujanja vazduha
juCim efektom vazduha..

26r----.----,-----r----.--~~

u
o 24r-----~~~~
or:i
..c.
::l

"od
"tJ
N 22
>
o
"-
L-

Zo 20
"-
L-
V
tV
a.
0..

~ 18~~~~--~~--~----~----~
18~~~~--~~--_4----_4----~
r-
t-

16~O--~~--~~~~--~~--~
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5
Brzina vazduha, m/s

Stika 3.7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre Vazdllha

vazdllha
 3. TERMICKI
TERMICKl USLOVr
USLOVl UGODNOSTf
UGODNOSTI 53

Kada ovaj rashladujuCi

rashladlljuCi efekal
efekat pcede
prede odredenu
odcedenu vrednost, promaja se dozivJjava dozivljava
ne ugodna, te se javljaju zahtevi za visim temperalurama
kao neugodna. prostora iii za zaustav-
te mperalurama prosloca zauslav-
Ijanjem ventilacionog VerovalnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom pros-
ve ntilacionog sistema. VerovatnoCa
tom zavisi kako ad
loru od brzine i tempe rature vazduha, tako t<lko i od vrste i slepena
stepena aktivnosti
povcSine tela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll
povrSine lela strujanju i karakte
karakleru
m vazdusnog kretanja
(kontinualno-diskontinualno). lzuzctna
(konlinualno-diskontinualno). lzuzelna osctljivost
osetljivoSI na promaju pokazuju potiljak i
nozni zglobovi. Preporueeni
Prcpomeeni opseg brzina stmjanjastrujanja vazduha,
vazduha , koji odgovara oblasti
tcrmicke ugodnosli, prikazan je na slici 3.7.
termicke ugodnosti,
Dati dijagram formiran
formican je na osnovu mere merenjanja u zatvorenom prostoru.
prosloru, za Ijude
prosecno odevene,
prosccno odevene. u sedeeem polozaju,
polozaju. sa delovanjem vazdusnog stmjanja strujanja na pred -
tela. Aka
njoj strani lela. Ako je vazdusna stmja
struja usmerena
usme rena prema vratu iii noznim zglobovima,
vrednost od 0,15 mls.
treba da je ogranicena na vrcdnost rn/s. Ljudi koji obavljaju fizicki rad cad (visok
aktivnosti) mogu da tole
stepen aklivnosli) tolerisu brzinc i do 0,5 mls
risu brzine rn/s dok bi za fizicki neaklivne
neaktivne Iju-
vrednost od 0,1 m/s bila neugodna .
de cak i vrednosl
Pri odredivanju projeklnog
projektnog opsega brzine slmjanja treba vodili
slrujanja vazduha lreba yoditi racuna 0
ostalim te
oslalim termickim
rmickim parametrima.
paramelrima, kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje
ee boraviti u odredenom prostoru,
prostom, aktivnosl
aktivnost koja ee obavljali, licni uticaj i oslalo.
Ce se obavljati. ostalo.
 4. TERMORIZICKE O SOBINE
OSOBINE
GRADEVINSKIH MATERIJALA
4.1. OMOTAC ZGRADE
Pod o mo tacc m zgradc
zgradt: pO drazumevaju se svi
podrazumevaju svi granicni elee le mc nti koji odvajaju gra-
menti
devinski objc
objckaka t od spoljne oko line i ze
okolinc lT'ljista na kome
zelT'ljista ko me je podignut: fasadni zidovi sa
vratima i prozo rima. krovn<1
prozorima. kmvna ko nstrukcij<1 kao i os
konstrukcija nova zgrade na kojoj ona Ie"Li
osnova le"Li na llu.
tlu.
Osim svojih me hanickih
ha nickih funk cij<1,, omotac
funkcija o mo tal: ima
im<l zadalak
z<lda tak da stiti
stili uoutraSojj
unutraSnjj prostOI'"
prosto("
spo ljnih visokih
od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih
niskib temperatura,
te mpe ra tura, od padavina, ve bukc i drugih
t..-a, buke
velr-a,
spoljnih nencpovo ljnos ti. Al
povo ljnosli. Alii i da istovremeno rnogueava pristup prirodoe
istovre mc no o mogucava prirodne svetlosti
svetIostj u
IInutrasnjos t zgrade kao i vizue
IInutrasnjost vizlle lni kont
ko nt akt Ijudima II njoj sa okolnomoko lnom prirodom
prirodom.
Priliko m projcktovanja
Prilikom projektova nja zgraelc mora se oaCi naei optima
optimalanla n oelnos izrnedu
izmedu samih zido- zida-
va i prozorskih
prozo rskih povrsina.
pOYrsina. s5 obziro
ubzirom m na zabt eve zgrade za cenergijom
zahteve ne rgijo m za zagrcvanje zj- zi-
mi i hlatlcnje
hlatlc njc !eti.
leli. Ovo
Ova jc potre bno je jerr staklene povriiim;
poveSim; lIZ sve svoje predoosti,.
prcdoosti. posc-
duju mnogo
mnago manji ootpor lpo r provodenju
provode nju toplote
toplo te 1Iu odnosll
odnoslI na zidove, pa sa energetsl.;og
energetstog
stanovis
stanovistata predstavljaju najs labijc elemcnte
preelstavljajll najslabije ele me nt e svake fasade.
fasad c. Ta ojihova nepovoljna oso-
njihova ncpovoljna OS(}-

bina sc ublazava ugradiva nje m kvalitetnijih

ugradivanjem koostrukcija pro'LO
halitetnijih konstrukcija ra, a !.:ada je to nedo-
pnYLora,
vo ljno. oonda
voljno. nda scse povcCava o tpar prolazu
otpor to plo te kroz zidove boljim izolacijama,
prolazll toplote izolacijarna. lako
lalm
da proscca
proSCl;i\ n otpor
o tpo r prolazu toplote kroz fasadu fasadll budc
bude uvecan.
uveean.
Sa poveea nje m sadriaja vlage u gradcvinsko
poveca njem gradevinskom m materijalu,
mate rijalu, smanjuje se ojcgovnjegov 01-
por provode nju toplo te, pa se mo
toplote. mora ra voelili
voditi ral;una
racuna 0{1 prodiranju vlage u konslrukcione
konstrukcione
ele mente zgradc,
clemente zgradc. narocito u spoljnim zidovima. Zato prilikorn projektovanja
Zalo se prilikom projektovaoja zgra-
de racunski kontrolisu
kontrolislI nje na te
njena rmorlZicka svojstva, proveravaJu otpori provodeoju
termoflZicka provodenju
prodiranje vodenc pare.
toplote kao i prodiranjc

4.2. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE

Priliko m proraeunavaoja
Prilikom pot re bne kolicine toplote za grejaoje
proraeunavanja potrebne grejanje usvaja se da je
te mpe ratura konstantna.
spoljna temperatura konstantna. Ova
Ovo stoga
sloga sto u zirnsko
zimskomm periodu varijacija spoljne
temperature tokll 24 Casa oko srednjc dnevne temperature
tempera ture u toku tempe rature nije
nile ve lil.:a. usled
vel.i1;:a. uslcd mt-
trat-
kog traja nja suoccvog
trajanja obla~-nosti zirni. Zalo
zraCeoja i velike oblal':nosti
sunccvog zr-aCcnja usIovima grejanja.
Zato se u uslovima gn:;janja.
kada sc unutrasnje temper-ature
te mperature odriavaju
odrZavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart
trampart loplote
toplote

55
-'6
56 B. Todoro l·ic
B.TrxforeJ PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO
l'ic PROJEKfOVANJE GREIANJE
CENTR4 LNOGREIANJE

kroz zidove i krovne

krovm! konstrukeije
konstrukcije prakticno
praklicno odvija u slacionarnim
stacionarnim uslovima, cime se
proracnni u znatnoj me ri uprosCavaju.
proracuni
Transpor( toplote
Transport (oplote kroz
hoz zid jc
je kombinacija provode nja (oplo te kroz masu zida, pre
toplote prc--
laza
laz a to plo te sa unutrasnjeg vazduha na
plote nCt zid kao i sa dmge
druge strane zid
zidaa na spoljni VilZ
vaz--
duh, pri cemu se vrii i prenos toplote zrace nje m. m. Z a eleme nte gradevinskih konstruk
konstruk--
i':ijc su
cija cijc dc bljinc daleko
SlI debljinc dalc ko manjih dime
dimc nzija od njihovih povriina, prolaz toplote se
praklicno pravclI, normalnom na povrsinu zida. U tom slllCaju,
prakticnn odvija u jed nom pravell, slueaju, pri
slacionarnim uslovima, prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu:
stacinnarnim

q = k (III - Ie) (4.1

(4.1))
odnosno, S obzirom na relaciju

(4.2)

(4.3)

U gornjim izrazima su korisCene

koriseene sledeee oznake
ozna.ke::

q - spccifii':ni
specificni toplotni protok [ ; ~]
vi~eslojnog
Rllk - ukupni toplotni otpor vi~es lojnog zida prolazu topiote,
toplote, cija je vrednost zbir
pojedinacnih otpora svakog sloja:

11 " o· 0.
2:-'
IJ

Rut =- + + (4.4)
au
all A;
;= 1

W
k - koeficijent
koeficijcnt prolaza toplote [ 2 ]
m ·K

1
(4.5)
k -
1
au
all
+ " 0 +
; A;
iO;
2:-;
'a
1
·a,J

a"ll -- Icoeficijent
a Koeficijent prelaza toplota sa valduha
vazduha u prostoriji na unutrasnju spoljnu
spoIjnu povr-

sinu ZI'd a [[
smu zida
y'
2W
zW ]]
m ,K
. K
 4. TERMORlZICN£
TERMORlZ1CNE OSOBIN£
OSOBINE GRAD£VlNSKlH
GRADEHNSKlH OBJ£KATA
OBiEKA TA 57

a. - koeficijcnt pre
a, laza toplote
prelaza toplot e sa spoljas ne povrSinc
spoljasne povrS inc zida na spoljni vazduh

o
~ . .'
toplotni otpo
." . . 2 ' K]
m·
m
_/ I -_ toplotnl o tporr I-tog sloJa zid
zidaa W
A·I [ VV

~ ; - dcbljina
0; dc bljina sloja "in [m)
slnja "in [mJ

A - koe ficije nt provodenja

koeficijent provode nja toplot
toplotee sloja "i" [~ ''. _m_]
"in [-VV-2=-- ~]
m ·K

"<1
;

_--tu

t us
, lcJ.u
'Id.

t ---,
t e- - - Ruj ~----~---~~Ru
f - - - - - t - - - - t - - - - l Ru

Ii [m]

Slika.4.1.
S/ika.4.1. TemperaJllrt/O
TemperaJllrtlo polje II vise.rlojflom zidll
II v;seswjflom

Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina, toplotni

toplolni
protok do sloja cija se temperatura izraeunava:
izracunava:

I - /.
J

*'
U
q= (4.6)
1 ~~ .
- 1 + .6 o·'
~ -_
all
all ;=1 A;
se izjednacuje prolokom kroz celu debljinu zida, koji je definisan jednacinom
izjednaeuje sa protokom
(4.3), odakle je:

I · -_ t
J U
- III -Ie . [ -
Rut all
1 + *'
~-
;=1
15;]
Ai
[,C] (4.7)
58
511 8. Todorovic PROJEKlOI-'ANJE
B. ZI1 CENTRALNO GREIANJE
PROJEKI O FA NJ£ POSTROJENJA ZA GR£JA NJ£

Tempe
Te ratura
mpera tura uunutrasoje
nutras nje povrsinc
povrS ine zid a moze
moZe da se izracuna
iz racuna prema
pre ma izrazu
iz razu::

(4.8)

Analogno prethodnom,
Ana logno prc thodno m, tempera
te mpera tura spoljasnje
spo lj as nje povrsine
povrS ine zida je od
zid a jc rede na pre mil
odrede mil::

I
e.l
-- I I" -
"-R
- [1
- I e' -+ 2:" -
A
15;] ['Cl (4.9)
uk au ;= 1 i

Za pra1..-ticnc
prai-ticnc-proracune, merodavne
' proracune, merod karakl e ristike
avne karakt rislike poje dinih mil
mate
te rijil la i koefici
rij ala kocfi ci,-
jenti
jc nti prolaza, pre laza i provode
pro laza, prc provodc nja to plo
plote tl tabe
datiti su (I
te da ta be lama slcdeceg
sledeceg poglavlja
pogla vlja..

4.3. TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA

lzolacioni
lzo lacioni slojevi
sloj evi povecavaju otpor provode nju toplole
otpo r provodc toplo te kroz
k roz zzidove
iclove pa se sc sma
smanjlljl:
njlljc
pro laz to plote kroz njihovu konstrukcijll,
toplote ko nstrukeijll, sto doprinos i manjoj po tre bnoj koliCini top-
ko licini lop-
lo te za grejanje.
Izolacio
lzo lacio na masa se moze ugraditi lIgraditi sa spoljne iii unutrasnje
unutras nje stra ne zid a, iii kao s lnj loj
1I njegovoj unutrasnjos
unulrasnjos ti.ti. Ako je izolacija pos tavlje na na spoljnoj spo ljnoj stra ni zida,
zida. o nd a su
te mpe ra ture mase zida nae. nae. T ime se umanjujll
lImanjuju dilal
dilat acije e leme nata
na ta fasade, ocinos no
rasad e , oclnos
loplola nap reza nj
top lo ta napreza njaa konstmktivnih
konstruktivnih eciemenata,
le me nata , cime se sp recava pojava na prslin<l u zi-
sprecava
dovim<l. U tako postavljenoj
dovima. izolaciji
pos tavlje noj izo laciji glavna mas a<I zida jc je ko ncc
nce ntrisana
ntris<l na pre ma lInlllr-
unutr-
asnjem
<Isnje m prostoru
p ros to ru , pa se
sc po prekidu
prckidu grejanja akllmlilisann
akumulisan a to plo ta 1Iu njoj post epe e pe nn os-
lobada
lobad a i pre nosi
nosi 1I prostoriju,
u pros to riju, te se cluze
dllze odrl.avajll
odrLavajll zaclovolj
zad ovo ljavajuce
ilVajuce te tempe
mpe ra ture unu -
la
ta r zgrade.
Na sslici
lici 4.2 prikaza
prik aza na je ko nstrukcija jednog jednoslojnog zid a bez izo izolacije,
lacije, ((bez
bez
"iz")) sa lIcrtanim
sloja "iz" ucrta nim rasporedo
raspo reclo m te mpe ratura za ne ku od rede nll
odrede nu spoljnu
spo ljnu i lInlitras-
lInutras -
nju te mpc
mpe ratlinI.
raturu . Ako se doda izolacija, otpo r prolazu
izolaeija, olpor pro lazu toplote bi se povecao pa Sl: s~
kroz zid transportova
transportovatiti manja ko licina toplote, to plotc, sto je i cilj izolaeionog
izo lacionog sloja. Tempera-
T e mpe ra -
tumo po lje se me nja i u takvim ta.kvim uslovima manje su raz like l.ike te mpe ratura
ra tura izmedu spo spolj-
lj-
njeg vazduh
vazdllhaa i spo
spoljne povrsine
ljne povrsi ne zida, od nosno izmedll
odnosno izmedu lInlltrasnjeg
unlltras njeg vazd uha i odgova-
vazduha odgova -
pov rsinc zzida
rajuce povrSine ida iii, drugim recima, lInlltras
unu tras njnjaa povrSina
povcSina zida ce imati visu a spo spolj-
lj-
na na u te mpe rat ratuuru
ru u slucaju
slucajll pos toja nj a izolacije.
izoJa cije. Masa
Mas a zida prema prostoriji
pre ma prosto riji ima vi-
vi -
se te mpe rature,
ra ture , s to je pn:dnos t ovakvog postav pos tavljljanja
a nja izolacije koja do lazi laz i do izrazaja
po prekidu greja grejanja.
nja.
Na slikama 4.2.b4. 2.b i c prikazana Sll su po lja tempe ratura
ra tura kada je izolacioni
izo lacio ni sloj sa unut-
rasnje strane zida i za slueaj kad a je postavlje pos tavlje n 1I njegovoj sredini.
s red ini. U poglavlju 0 po t-
rebnoj kolicini toplot
to plotee za grejanje na laze se tabeJe tabe le sa te rmofizickim karakte karakteristikama
ristik ama
razlicitih mate rij rijala merodavnim
aJa i me koefieijentima pre nosa toplote,
rodavnim koeficijentima to plo te , koji su potrebni za
primenu
prime nll jednacina 4.1 - 4.9.
 -I. TERMORlZICN£
4. TERMORIZICNE OSOBIN£
OSOBINE G RA FJEVINSKlH ODlE!(ATA
GRAflEVINSKlH OBJEKATA
59 .

i z. i z. iz .
I.
I.
tv
tv tv
tu

1.-"'-1

0)

Stika 4.2. Tempera/lima po/ja

Slika polja 1I zidu her.
II zidll iz~lacije (plllle !illijc)
bez izolilcije lillije) i sa izolilciollim s/ojem IllJ
izolacioT/im slojem Ila
spo/jlloj
spoljT/oj (a), <ida ((b),
IlIl1ltra!m joj stralli zida
(a) , ItIlIltraslljoj b), kao i IIIIlljegovoj
IIjegovoj IlII1lJraSlljosti
IIIIIlJraSlljosti (c).

4.4. DIFU ZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE

4.4. DIFUZIJA
KONSTRUKCIJ
KONSTRUKCIJEE
Od svi
svihh mogllcih
moguCi h nac nacina
ina Iransporta
transpo rta vlage
vlagc kroz gradevinskt:
gradevins kt: ko nstrllkeije (absorpci-
nstrukcije (abso rp ci-
ja, kapilarni efebt
cfekat , di(Ul.ija
difLU.ija),
), posebno kroz zidovc zgrada IIu Kojima se xc zirni
zimi ododriava
rLava
visa temperatura
tc mpc ratura od spo spoljne,
ljnc, od najveeeg
najvcteg lltieaja je di(uz
uticaja jc difLU.ija
ija vod
vodee ne
nc pare.
pa rc. O na sc~e odvi-
odvi·
ja ill
i u materijalima
mate rij ulima koji Sll nehigroskopni
su nc hi groskopni i ncsposob
ncsposobni ni za kapilarnu
kapila rnu llsisava njl: vlage.
usisavanjt: vlage .
Mo lck uli vodenl:
lekllii vodcm: pare Ide tde da se sc ravnome
ravno me rno ras raspodcle
podcle u pros
prostoru
to ru II wim pravci-
u svim pravl:i-
rna. Pri tomc,
tome, kada su Sll dYe
dve sredine 1Iu kontaktu,
ko nt aktll, ani
a ni tde
tdc da se krecll iz sredine veccg
sc krecu veceg
pareijalnog pritiska vodcnc
parcijalnog vodcne pare ka sredini naeg niZeg pritiska,
pritiska. dakle vlainije ka sllvlj
dak1e iz vlaznijc suvlj oj
uj
sredini, svc
srcdini, sve dok
dok scse ne llspostavi
uspos tavi ravnotda. U lIslovima ravnoteZe ravnotdc broj mo molekula
le kula koji
prelazi
pre laz i iz jedne u dru drugu sredinu se izjcdn
gu sredinll izjcdnacava
acava pa se llslaljena
ustaljcna vlaZvla.Znosl menja.
nos t ne menj a.
Ovaj proccs Iranspo rtaa vodenc
tra nsporl vode ne pare sa tendcn cijo m izjednacavanja
te ndc ncijom izjednacavanj a vla.Znosti
vl aZnos ti naziva
sc difuzija
di fuzij a vodene
vode ne pare,
pare , a kao njena
nje na posJedica
pos Jedica dolazi
do lazi do prodora vlage vlagc 1Iu zidove
zidovc zgrazgra--
da, kondenzovanja
da , nje nog konde nzova nja IIu slojcvima
slojevima konstrukcijc,
ko nstruk cijc, pa cak i na njihovim unutrasnjim
stranama. To povlaci
povlaci mnoge nepovoljne posledice poslcdiee:: vecc
vece gubitke
gubitk e toplote
toplo te objekata,
objc kata, rara--
materijala,
zaranjc materij mirisa, ne
ala, pojavu neprijatnih rnirisa, nehigijenske
higijenske llslove.
uslove . Zbog svega toga to ga se
prilikom projektovanja
projcktovanja zgradezgrad e mora izvrsiti i proveproverara mogllcnosti
mogucnos ti kondenzaeijc
ko nd e nzacije vlavlage
ge
koja prod ire di(uzijom
prodire difuzijom i raspolozivim tehnickim
te hni ckim sredstvima spreCiti njena nje na pojava. Za-
to projektna dokumentaeija
dokume ntacij a gradevinskih objekataobjckat a mora da d a sadRi
sad rZ i ideo koji se odno-o dno -
si na difuziju vodene pare. pa re .

Proracun difuzije vodeoe

4.4.1 Proracuo vodene pare
Oifuzija
Di(uzija vodene pare se odvija kroz vilZduh
vazduh koji cini ispunu skeleta
ske1eta gradevinskog
gradevinsko g
materijala.
mate rijal a. Kriseher
Krischer je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira
trc tira kao kretanje
kre tanje
vod e ne pare u mirnom vazduhu. On je definisao i faktor otpora difuziji P.
vodene p, kao odnos
protoka vodene pare kroz sloj mirnog
rnirnog vazduha i f1uksa
f1uks a kroz sloj iste debljine odrede
odrede--
60 B. T()(!om,.ic' PROJEKroVANJE
8.1'odort)l'ic PROJEII.TOVANJE POSTROf
POSTROJr:NJA Z4 CENTRALNO
F.NJA ZA CENTRA L NO GREfA NJE
GREfANJE

nog matcrijala.
malcrija la. pri svim jed jednnakim
ak im re leva
levantnim
nlnim uslovima
usJovima.. Na laj naein je omoguceno
taj nacin omoguce no
da se svi z akoakoni
ni d ifuzijc vodene pare kroz vazduhvazdllh prime ne na porozne
po rozne -gradevinske
mat crijalc.
malc rija lc .
Specificni protok
Spccificni p ro lok vodcne
vodc ne pare
pa re. koja prod ire kroz neki malerijal
ne ki ma difuzijom.
lerijal difuz ijo m. prema
prc ma
zako nu Fiek-a
zakonu F ick-a definisa
defi nisa n je izrazo m:
m:

(4.10)
(4. 10)

gde je:

nl difuzije vode
D - koeficije nt vodene
ne pare kroz odrede
odredeni
ni mate rij al [m 2
malc rijal / s] ;
s];

C - koneentracija vod ene pare [kg / m 3

ko nce ntracija vodene 3
];

Z bog m
Zbog malih
alih pritisaka para
pa ra se smatra
smalra idealnim gasom, je::
gas om, pa je

( 4.11)

U izrazu
iz razu (4.11) su primenjene
prime njene sledeee owake:
oznake:

v - specificna
spe cificna zapremina vodene
za pre mina vode ne pare [m3]
kg

R~
R; -- gasna
gas na konSlanla vode nu paru [ J ] ;(
konstanta za vodenu
kg·K
obra titi painju da je za otpor pro-
;(obratiti

pustljivosti
pustljivos li pare korisce na oznaka R pa je zato gasna konstanta oznaeena
koriscena oznace na
zvezdicom)

p - pareijalni
parcija lni pritisak vodene
vode ne pare [Pa]
[Pa ;1;
T - te mpe ratura vodene
vode ne pare [K);
[K] ;

x - pravac
prava c difuzije
di(uzije vodene
vod e ne pare [m).
[m] .

Ako se u jedn
jednacinu
acinu 4.10 uvedc izraz 4.11. Fick-ov zakon dobija oblik:
obJik:

(4.12)
( 4. 12)

gde je
 .s. TERMORlZ1CNE
4. T£R.IfORl7.ICNE OSOBlNE.
OSOBIN£ GRADEV1NSKlH
GRAD£VINSKlH OBJEK4TA
08J£K4TA 61

1l =- -
D - --k'oe f'"
' oe f'"
ICIJe nt propustljivosti
proPlist Ij ivos t i ne
vod e nc pare od red
redee nog materijala
matcrijala
R;'T
Wd ·T

kg ]
[m
m's'
's' Pa

p<lre 1Iu proccsu

Speeificni prot o k vodene p"re proeesu difuz
difuzije zakonom
ije definisan je i za konnm Steffan-a:

g' __ D Po
Po . ap
iJp [ kg ] (4. 13)
4.13)
- Po-P at' m 2 ·s
po-p ill'

p< < Pli.

Kako je P< PH. to jt:
je Po-(Po - p) pa za
Po-CPo -p) zakon
ko n Steffan-a prelazi
pre lazi u Fick-ov:

iJp
ap
g =-1l'
=-Jr'-- (4. 14)
( 4.14)
at'
ill'

Negativan predznak ozna&wa oznacava da se difuzija uvek odvija 1Iu pravcu smanjenja grad gradi-i-
je nta k0ncentradje. od nos no u praveu
kf)nce ntradje. odnosno pravcu smanjenja pritiska.
S obzirom na vclici
vdicinc ne pritisaka vodene
vodcne pare, moze se smatrati da dfl je f1uks
f1l1ks vodene
pare difuzijom kr)zkroz gradcvinskc demcnteclement e dcfinisan
definisan Fiek-ovim
Fick-ovim zako nom pa sc
zakonom se ovaj
primenjllje
primc njllje u praksi.
Krisherov
Krishcrov faktor
fakt o r ootpo p. koji se koristi 1I
tpo ra difuziji )/. u proracunima difuzije
difuzijc vodene
vod e ne
pare dcfinisan
dcfini. a n je
jc kao odnos otpora difllziji nckog odredenog matcrijala Rm pre
odredcnog materijala ma ot-
prema
poru vazdusnog sloja R Rvy iste ddebljine
e bljine i pri istim relevantnim
relcvantnim uslovima
lIslovima..

_
_ Rill
R'll
It
II (4.15)
R,o
R,.

gde je

Rill
R'll ==
o
-a otpor d'f
d'C ...
... vo d eene
I UZIJ!
UZIJI pilre k'°roz
ne pare .. I
roz mateflJal
mfiteriJa [m,,s,pa]
[m 2
s,pa] ;
1l
Jr 1ll
m '' kg

R o
R"v == - a otpor
d'[
olpor d'r'" ... vo dene
I UZIJI
llZlJI e ne pare k'roz
°roz vazduh [m 22
.,s,pa]
S . pa]
Jr v
1lv ~
kg ,•

Jr m --
1l koeficije nt propustljivosti
koe fieijent propllstljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku
Is kroz kocku ivica 1m, pri razlici
razliei pritisaka na nasprarnnim
naspramnim stranama od IPa
lPa

kg· m ]
[ m 2 ·s· Pa

v-koeficijent
Jrv-koeficijent
1l propustljivosti pare u vazduhu [ kg ]
m·s·Pa
m · s·Pa
62 B.Tooorov;c PROJ£KT'O ~ :A. . 1£
B.Todorovit PROJEKT'O~:A. '1E POSTROJ£NJA
POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJF.
CENTRALNOGREJA NJE

Zaa gradevi~~kc
Z gradevinskc materijale faktor
faklor Olpora
olpora jc dat
dal 11 li..abrane su vrednosti kojc
tJ tabeli 4.1. lZabrane koje
se kod vceine aulora poklapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti
autora pok.lapaju propustljivosli Jr.
Te.

Tabcla 4.1 F
Fllktor
.. ktor otpora
otporn diruziji vodcnc pore
pore,.
f'

Gradevinski
G radcvinski malerijul
matcrUal
PeSca r, beton
PeUar, belo n 8
10
Beton
Bcton sa sljunko
sljunkomm 15
. 21,2
Armirani
Armira ni beton 30
Laki beton
beto n .- 4-8
..
Z
Zid
id od opeke 6,8
9,3-10
9,3·10
Crep 37·43
Gas i peno belon • ~_ 3,5-5,5
3,5·5,5
5," 7,5
5,'·
Gips 6,2
Vrste maltera:
- krecni 9,0
12,0
- poduzni . 10,0
"" 11,'
eemenlni
cemenlni 16,5
23,0
Azbest
Azbesl .- cement ploce:
•- nepresovane 37
·- presovane 51
Drvo: ..
..
Smreka 4% lel.tei. vlage 230
II6%
"6% " 160
.." 8% .." 110
Crvena bukva
bul.-va 10% tel.
tez. vlage 70
.." 15%
15%"" 11
" 30% " 2
" 50% .." 1,9
Sperploca 100
Termoizolacioni
Termoizolaciooi mattrijall
materijali
Ploce od plute: 5-30
5·30
1,5-14
1,5·14
·- Ekspandirana pluta 5,2-9,8
5,2·9,8
.'-' Zasmoljena
Zasrnoljena pluta 2,5
Stiropor 15·50
4()'loo
40-100
8()'21O
80-210
13()'370
130-370
Staklena i mineralna vuna , 1,17·1,27
Poliuretan 4()'60
40-60
Peno staklo 00
 .s. TERMO RlZ ICNE
.f. TERMORIZ /CNE OSOIlINE G R,t DEVINSIt7 H 0
050111,111£ (;RAD£VIN5K1H 81£ KII7:'1
08J£KA7:' 1 6.1

[parka
[pa rka 1,7
Ploce od lIlekog
m ' kog Iesanila
Icso nil a 1.5 em em II
2.5 em
COl 6,8
S.Ocm
5.0 cm 4,5
10 em CIll 3,8
PV
PVC C - pella
pena 200-400
Znpth'n
Zn plh'nii malcrijnli
matcrijali
Mo ll op rell
Molloprcn 7,0
Asfall
Asrlli l 85
Krovna lepc
Krovnn nka
le pcllb 3500
Flirumc ilska
Bil'Ulllc nska cmulzija
emulzija sa vrucim bilum . prema premu zo m
zom 55 000-138 000
Bitumcn
Bil umc n po ellg!.lO ng!. anuto
ulo rima 85 ()oo- 108000
85000- I08 000
l3itum
Bitum cn-papir 0, 15 111m
c n-pupi r (l,15 mOl 600
l3itu I11CIl-ka rlOIl
l3ilumcn-karl o n 0,7111111
n.7 mlll J 500
1500
Fli lul11c llska spccijn
Bilumcnska spccijalna lilil ha rlija
harl "SOO"
iju "500" 10000-25
10000-25000000
Krovna harlija, sa obc obe stm stralle
nc bitum izimna 2 mm
bitumizirana 10 000
10000
Tcr i bilumellska
bilumc nska krovna hnrt hartija
ija sa predim l'regnir.
prcdiml'regnir. 80000
80 000
Fo lije:
PVC
PV C - fo lija 0, 1-0,2 mm
folija 30000 65 000
A1umin ij umska folija
A1uminijumska fo lija 0,05 mm 111111 700 000
Vapo rex: sa bilumenom
Vaporex: bilume nom 0,8 mm mOl 6400
no rmalan
normalan O,801m
0,8 mm 3 500
3500
Vrstc premaza
jednoslru ki 0,04
Diofan: jednoslruki 0.04 111111
mm 12000
12 000
c.Ivostruk
uvoslrukii 1,0 mm 200000
200 000
Vezivnc bojc
Vezivne 2U0-6OO0
200-6000
Dcsperzione i em
DesplOrziont: u Izione boje:
c mulzione
l3ez ulja 670-5200
Sa uljem
ulie m 210-6250
Lakovi:
hlor- kakaucuk
ucuk lak 70000-1 JO 000
70 000-1 JO
polivinilhlo rid lak la k 25000-50000
poliuretan
po liurelan lak 13 000
13000
ulja ni lak
uljani 20 000-
000-27
27 000
ulja ne boje 9800-24000
Propustljivi premazi:
Propuslljivi
Isa minera
/sa lima, tUlkalom,
mincra li01a, tutkalom, kreco krecom/ ml 180-2 15
180-215
,

4.4.2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima

Po fr-ick-ovom
ick-ovo m zakonll
zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje
odrcduje anaiogno jed-
nodimenzio
nodime nainom lransportu
nzionainom transportu topiote, izrazom;

(4. 15)
(4.15)

u kome je:
6./
6-1 B. Todaro,-it
Torlofm';c PROJEKfOVANJE Zr1 CENTRALNO
PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA GREIANJE
CENTR4LNO GR£lANJE

G - ukupna ko licina
liCina vodene pare pre ne
nete
te difuzijom [kg];
[kg] ;

KD - koeficijent
koeficije nt pro laza vodene pare [
prolaza 2 kg ];
m ·s·Pa

F - povrsina date p~egrade [m 2 ] ;

p,_. Pu
p". PII - parcijalni pritisci vode
vodene
ne pare sa obe strane
stra ne pregrade,
pregrade. odnosno 1I

spo ljnje
ljnjc m i lInutrasnje
lInlltrasnje m vazduhll
vazdllhll kada je 1I pitanju spoljni zid [Pa J
u pitanjll

r - vre me odvijanja difllzije

difuzije vode ne pare [s 1
vodene

Pri tome mozc' se de finisati i specificni protok vodene pare, s obzirom na

g =G- [kg]
F·r
F ·r m 2 ·s
kao :

(4.16)

4.4.3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom

Za difuziju
di(uziju vodene pare (4.15 i 4.16) kroz nekll
neku pregradu, zid iii membranu de fini-
defini-
ficije nt prolaza vodene pare KD •, analogno prolazu toplote.
san je koe ficijent toplote, sledeCim izra-
zorn:

1
( 4.17)
- 1 +6
" -0' + - 1
{Ju i 1tj f3e
u kome je:
f3,.,
f31<> f3e - koeficijent
koeEicijent prelaza vode ne pare sa unlltrasnjeg
vodene unutrasnje g vazduba
vazduha na lInutrasnju
unutrasnju po-
vrsinll pregrade, odnosno sa spoljasnje povriiine
vrsinu povrSine pregrade na spoljasnji vaz-

duh [
dub kg ]_
],
m 2 ·s·
's· Pa •

R di = -OJ
n
- otpor provodenJu' vo dene pare dl'fuz"IJom "roz
n ji
k-rcz SIoJ' Zl'd a
I, [m2 kg,s,pa]
's,pa] ;
 4. TERMORIZICNE
TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH
GRIfEJEVINSKlH OBJ£
OBJEKA
KA TA 6J
65

0,
0, - dcbljina
dl' bljina ssloja I
loja Iml
ml;;

1l; -kodicije
.IIi-ko 'ficijc nl pa roprovodljivoS li datog sloja [[
paroprovodljivoS kg ]] .
kg
m·s · Pa .
m · s·Pa

Kao slo 51: vidi

s lo Sl: vicli iz izraz
izrazaa (4.17) prolaz voclcne
vodcne pare difllzijom kroz zid se
sc , analngno
analogno
prolazu tnpln
lopln tc, sasloji
sas loji iz I ri osnovne pojave:
pojave:
prclaza
a) pre laza vlldl'nc pan; sa unulrasnjeg
vodenc pltrC unutras njcg vazdllha na lInlllrasnju
unulrasnju povrsinll,
b) provodenja vod e nc pare kroz slojeve pregradc,
provodcnja vodcnc
c) prclaza vodene pa n; sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa
pare
dmge
dfllge sl
st rane zida .

4.4.4 Prelaz vodene pare - konvektivna difuzija

Pri difllZiji vo ~ lene
difuziji vo' lcne pare
pnrc kroz zid, po analogiji
analngiji sa prelazom loplole. uvodi se kon-
vektivna difuzija. O na Sl' SL' j,wlja
javlja kao pre ''HZ vode ne pare iz vazduha na povr,
az mase vodene ~inu
povrsinll
zida odnosno sa povrsine zida na vilzduh.
vazdllh.
Osnovni konvektivne difuzije je
O snovni uzrok konveklivne jc rl1zlika
retzlika koncentraeija
koncenlracija vodne pare
petre u vazduhll
vazduhu
i u granicnom sloju zida. Predslavlja
Predstavljn st:
SI:: jednaCinom:
jcdnacinom:

gIl = (1,, C",s) [kg / m

·(C" - CII,S)
fl,,'' '(C" 2
. s] (4.18)
( 4.18)

u kojoj je:

/1,:
flIt' - koeficijent pre 1,IZ<I
koe ficijenl pn: mase [ ~l ]
laza masc

C,,; C",s
Cu,s - koncenlracija
koncentracija vodl:l'le
VOcll:flC pllre
pi'lrc u vazduhu
vazcluhu daleko od zida i u granicnom SIOjll
sloju

.'
zida
zlda [kg]
m J .
rn)

Uz koriseenje jednacine slanja idealnog gasa C =

jednacinc stanja f'f} iz (4.18) se dobija slede-
Rd·T
lSi izraz:
Ci

= {3 :, . ( _
{3;, ) _ {.11 . ( _ ) [ kg ]
gil R;
R;'T ,T Pu Pu.~
PU,J --IuU P" flu...
p" PU..J m 2 .s
,s (4.19)

gde je:
fl" - koeficijenl
(111 koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg
uautrasnjcg vazduha Aa
na unutrasnju povrSi-

nu zida [ 2 kg ];
1,,2·
f!' '5s Pa
66 11 TodonMc PROJEKIO.~L\:JE POSTROJENJA 2.-1 CENr~1Li\iO GREIAN JE

p~
P~ , Po..s pareijalni pritisaJ,;.
p"" - pan:ijalni priLisal.: vodcnc unulra!;-njem vazdubu na udaJjcnju
vodeoc pare u unutraSnjem udaljenju od zi-

da i u granienom ljda IPa 1·

granienoID sloju 7jda 1-
definiSc i preJaz
Analogno sc dcfiniSc prelaz vodcoc
vodenc pare sa spoljasnje
spoJjasnjc povrliine pregrade na spo-
povcline prcgradc
IjaSnji vazdub:
ljaiinji vazduh:

(4.20)
(-t20)

gde jc:
gdc je:
Pc - tocficijcnt
tocficijcnl prelaza vodenc
prclaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji
povrSinc Da spoJjaiinji vazduh

tg ]
[ m 2 -s-Pa -

Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta

tocfJCijcnla prelaza vodcne pare moie
prclaza vodenc moic sc tonslili Nusselt-
torislili Nusscll-
Lewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote
rclaciji prcnosa toplole i vlage
vlagc toje je definisana izrazom:
jc dcfinio;ana

a A
/1' - -----;-. (-t21)
(.l.21 )
Dr-(L,)J
u tome jc:
n

a - tocficijcnl prel37.3 toplolC (bc-L

prclaz.a loplote (bc--L zraecnja)
zral:cnja) pn postojanju prcJaza
prelaza mase
masc

lA - tocficijent vodenc pare u vazdubu [ W ]

tocficijcnl difuzijc vodcnc
m·K
m -K

Drr -- tocficijcnl
D kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu
difuzijc vodcnc vazduhu [ ~2]

~
L,. ==~
1-.. primcnjujc za boo Imji slueaj islovremenog pre-
- Lcwis-ov broj toji sc primenjuje prc-
Dr
nosa loplole
nasa rnase.
toplote i ID3SC_

a = -1A-
p-Cp
p·Cp
..L ficj'
. - .. .JCnl lop10lnc
r...:-
...oc.....!)Cnl
___11_
toe pnnuwJlVOSll
•_
pn..u ....JIVOSIl -
[m2]
s
._

Odavde sc DJOl.e dobili izraz za

maZe dobiti izraConavanjc fJ tao:
Z3 izraConavanje
 -I, T£RMORI
-I. Z /CW/o' OSOIJINE
TERAlOR1Z1C'NIo' GRADEVINSKIII
OSOBINE GRADEl 'ltVSKlIl OBJF.KATA
OIJJI,KATA 61

pa sc dobija
do bija

1I
a,.."
al'.11 Ov AfI,. ,. II11 ).1
(Jr,..... = R' .7"
{Jr , 7' 4,22)
( 4.22)
A.,.. (
A.... P <e...
,.. '. CP
CPr, ...... '0"
·0"
tI e ,II

gdc Sll
gde A,,,.;
SlI A",.; P,;.. i C pr
p",..... - koe ficije nt loplol
fi eijc nl lo plo tm: provodljivos ti . gustin
ne provodljivosli. gllsti naa i speeificna
specifii::na toplOlil
to plo l<l
vazduha nil
vazdllha na ailpsolutnim
p o lu tnim le
te mpe ril tllrama Tc i 7;,.
rillurama 7;.. R~ gils na ko n~ lan t a nll a za
Zil vodenu
vode nu paru
panl..
Trebil na pomcnut
Treba pomenulii dil sc se koe fi eije nti pre
koeficije lazn vode ne pil
prelaza re Pc
pilre {Jc od nos no fl .. ne llzima-
llZi ma-
ju proracunll
o bzir pri pro
jll u obzir rai::unu f1uk sa vodene
f1l1ksa vode ne pare kilo kao ve
velicina
li\'; in il vrlo niskog reda reda,. M edlltim.
Medlltim.
11 pro
1I proracunima su o buhv
poglavlju o ni SlI
raclIni ma koji slcde u ovo m poglavljll buh va~e a~c ni .,

4.4.5 Provodenje vodene pare - konduktivna difuzija

Fluks vod e nc pa re kroz pregradu
ne pare pregrad u osim od raz r<lz like parcijalnih
pareijil lnih pritisaka
pritisil Ka vode ne pa-
re IIu vazollhll
vazduhu.. sa jedne i sa dru ge ,stranc zida.
tranc zid a. zav isi
is i i od o tpo
tpornos
rnos ti mate
ma tc rijala
rij ala na prn-
pro-
puslanjc nalogij i sa zavis
pllsta njc vlage. po a nalogiji nos~u lop
zav is nos~ll top lolotnog Ouksa od toplo
lnog fluksa to plo tne pprovod
rovod ljivos ti
mate rijala,
malerija la.
Provode
I' rovode nje vlage kroz viseslojni mate mal e rij
rijal. slo je vee o bllhv
a l. sto buhvacea~e no
n o izrilzo m zaZit pro-
laz vlage (-t
lal. vlagc (4. 16 i 4, L7) je ddinisano
4. 17) de fin isa no jednacinom:
jcdn acino m:

P, ..,,-PS'
-P, .
g= ' '. ( 4.24)
4,24)
IRdi 2:
i
R rli

jc::
u1I kojoj je
p",,: fl
P,.c: p$,•...,. - parcija lni pritisci vodcne
vade ne pare 1Iu vazduhu
val.dllhu sa obc stram: zid<la [Pill
strane zid [Pal;;

R<Ii
Rdi = -
Vi.
-c5 ' - olpor
.. ...
d'I' .. ' d
o tpo r dlhlZl)l
IUZ IJ1 vodenc
vo e ne pa re ._
pll rc kroz
..
..: roz S510OJ) "I"
I
1·,_, [[mm'2
2
, s· Pll ]
s, Pa ] ;
;
kg
7l
lr i
.,
Il,
lr, - koe[icije
koe [icije nt provode pa re "i" sloja [
p rovode nja pare kg ] .,
' s·' 1'a
m 's Pa

4.4.6 Koeficijenti provodenja vodene pare

Keo[icijent
Keofieije nt provodc nja vode ne pare nekog materijala.
provodcnja odgovara
mate rija la, koji odgova koeficije
ra koefi ntu
cije nhl
provodenja kod pre nosa toplote,
ro plo te, definisan
definisa n je u jednacini 4.12 kao:
68 B. Todorovic PROJEKrOVA
Todoro1'ic PROJ£ NJE POSTROJ5NJA<Z-4
KTO VANJE POSTROJ5NJA' ZA CENfRALNO
C£NTRALNO G REJA
REfA NJ£
NJE

7C
1C = D III (4.25)
",
'" R;
R·d .· T
gde je:

v~dene pare kroz mate rijal

rija l [ ~
2
Dm - kodicije nt difllz
difuz ije ];

R,/ - gasna
gas n<l ko
konSlanta
nsta nl a za vode nu P<lru
pa ru [ J
kg·K
] Uos
Uos jed no
nomm se skreec p<Iinja
palnja da
dtt j.:
je

i za oolpor
lpo r pro
propustljivosti
puslljivosti pa
pare
re korisce na ozna ka sa R, pa je gasna konstanla
oznaka ko nstanta
oznacena
oznace n<l zvezdicom)

T - te mpe
mperatura
ra tura pri odvija difuzija [Kl
pri kojoj se odvij<l [K] .

Odnos o lportt
lpora provode nja nj<l vode
vodenc
nc pa
pare
re ne
nekog
kog malerijala
ma te rij<lla pre m<l
mCl provodc
provodcnju
nju vaz-
duha jc pozna
dllha poz na!;) vclicina
la ve preko
licina pre faklora
ko odnosa fakt ora olpora
otpora difuziji It.
II. .

1£ = R",
It Rill
R,.
/(

a l.:ako
kako je

R",:::::r:::-
RIII = -
o6
lC m

sledi iz (4.12):
slcdi (4. 12):

D" D,.
It=--
1£=--
D",
Dill

pa izraz (4.25) postaje

lC III
1/1 = ---R-"-'
D"
-R-"-'-T- (4.26)
}l' d'

U gomjim izrazima indeksi "m" "mn oznaeavaju materijal kroz

keoz koji se vcli
vcii difuzija vodene
pare, "c!"
"d" se odnosi na vodenu paru a "v" "1''' na vazduh. Pri difuziji vodene pare kroz zid koji
razdvaja prostore razlicitih temperatura,
te mperatura, J.:ao
kao merodavna temperatura T u jednacinarna
jednacinalTh1
lIsvaja se srednja vrednost temperature sa abe
(4.25) i (4.26) usvaja obe strane zida:
 (,()
n :/U"fORI Z
-I. TI-:R.""ORI
.f. Z/{'.VJ::
l r .V/:: OSOlJl I: G R4DEv/NSKI//
OSOIJI NE 081 J:K-f
R4D£VINSKIII OB! F./(,I .,:.,
7:·1

Dila hi Sl:
O Sl: odrcdi o kocficijt:
kocfi cijt: nl
nt provode nja pare jednill:i
pa re prc ma jedn ni (4.26)
ill:ini (4. 26) ko ris ti sc vi-
se ObrilZ<l C<1 od koji
obrilzacil kojihb se
5C najcescc
najcdicc prime njuju Schrimc
Schrime r-ov, 1I
II oblikll:
llblikll:

IJ =~
D ??6 . (7'
=~. - "-'(T )UI
)l.81 [~2 2]] (-U7)
( 4.27)
,.v Pn 273
PH s s

jl: 1'".
IIu kome .ie PH-hilro mdarsk
metilrskii pritisa vazd ll hil l Pa I·
prilisakk vazduha J.

4.5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ

KONSTRUKCIJI
D iruzija vodl:nl:
Oiruzija vode nc pa parere kroz nc nckiki gril devinski clement
grildevinski c le me nt zavisi od otporao tpora miltnijala
ma te rija la
pro laz lI vlage
prolazu vlage,, koji jejc me rod ava n za IIspostavljnnjc
merodavan lIspos tav lj il njc vclicinil pa rcija lnih ppritisab
parcijalnih vodl~
rilisa ka vod e ­-
ne pare u matcrijalu
ma tcrij il lu . U 1I5poslavijenom
lIsposl<lv lje no m polju
po lju pritisil ka 1I zidll,
pritisilkil zidll , vodcna
vodc na parapa ra prodirc
prodi rc
od lilcaka
tilC<l1;a sa vi!i
viiliim
m ppre mn tackama sa ni~
re ma ni~jimm pa rcijillnim pritiscimil
parcijalnim pritiseimil vodene
vod e ne ppilre.
a re. P ri
Pri
lo me ce
lome cc doci
doCi do ko nd ec nzacije
nzac ije IIu slojcvima
s lojevima II Kojima
kojimil je pa rcija lni pritisilk
jc p<trcijalni pritisil k vlldcne
vod e ne pare
veci
vcCi o odd priliska
p rilisk<l zas ice nj a na lc
zasicl:nja tc pe raluri koja je u islom
peraluri islo m s510ju
lojll lIspostavljcna.
lIspos tavljc na. Zil to se za
ZiltO
spo ljne zidove,
spllljne ka ra kl c ris tiene ckmente
zidove , kao karaktcrislicnc c leme nt e za difllzijll
diClIz ijll vode
vodenene pare,
pa re, prethodnll
pre lhodno in a-
izril-
cll navaj ll vredn
cllnavaju osli tcmpcrailira
vre dnllsti tL: mpL: ralli ril i aha p rit is kil.. Proraclini
oba pritiska Proraellni Sli baziril ni na konstanlnim
Sll bazirani ko ns lantni m
le mpcra lu Hl ma odnosno
te mpcralurama od nos no priliscima
pritiscima sa oobc be stranc
sl ra ne gradevinskog ec lc ntaa iz eega
me nt
leme p ro i-
ccga proi-
zilazi d dilil je ukllpni prnlnz
prnlilz vodcnc
vodc nL: pa re kroz celu
pare ko ns fruk eiju jcdnak
cl"lu konstrukciju je dnak protoku
prof o ku kroz
krnz
sva
svakiki od
o d njeni
nje nih slnjevfl:
h slojeva:

g,. c = gll.j ( 4.27)

(4.27)

gde je g,,,. p ro to k vlage kroz ce

gU t. prolok lu de
cclu bljinu zida
debljinu zid il a gll.j
gu j kroz bilo koji sloj, na prime r, od
od
st ra ne zida u koju
slrane kojllulaz
ulazii vlaga rilvni ''j'' uII Snrftllj
vla ga do nekc ravni sa moj ko nslruk ciji zida (slika 4.3).
konstrllkciji
Korisleci iz raz (4.
Ko risleCi izmz 16) i (4.
(4.16) 17) za di[lIzijll
(4.17) vode nc pare
difllZijll vodenc pa re kao i (4.24) p rovode nj e .
(4.2-1) za provodcnje,
sledi (4.28)

_---'I'-'~,'-'
PIt ----'.P-,
Pc"_ _ _ p" - Pj
Pi

{I
1I
+ 2: --'
- +I
{J"II7C
"0 ·
I+
;=
-
+-.
j = I;r;
l j
1
/3"
{3"
--~
flu
{J"
*'
+ -(
\
2:!i
1 +L,.
i

;=
,

1 ll ij
j = l:n
(4.28)
(4.28)

oda klc se dobijil:

odaklc dobija:

_
p" -
i+11 - 1'"
Pili"
Pil 1
p" - P. jJ,
15O..
[1 *'
l '' --{J
l
~ ;rc0;
fJ + L,.
i5 j ]]
L- :n 0. (.U 9)
(-1.29)
I -'
/I
II

- + 2:-' +-.- +- u ,=1 1,

1= 1
fi" ;=i= 1 1l
{3" 7t i PII
f3u
. U gornjim
go rnjim izrazima
iz razima parcijalni
parcija lni pritisci vlldene
vode ne pa re 1I llnlltrasnjcm
pare unutras njc m i spoljnem
spo ljne m vaz-
izracunavajll iz njihovih re
duhu se izraclInavajll lativnih vlainos
relativnih ti i pritiska zasieenja
vlainosti z<tsieenja vod e ne pare
vodene
odgovarajllcim temperatura
na odgovarajuCim te mpe ra tura mil:
rna:
70 nTnduIYJl'ic' f'f?OJD<.TO
n. 7'n</orOl 'i,' f'{?OfF:l(T I~-1NJF
OVA I'OSTROf £Nf A 2.-1 C£NTRALNOGREJANf
NfF POSTROJ£NJr1 E
C£I'..rI'RALNOGREfANJE

30))
' .30
f " ..

Nil
Na slici 4.3 prikazan
pri kaza n je ddijagram
ijagra m za vlazan
vl aza n vazduh, koji daje dajl: zavisnosl t c mp e r ~,,, -­
zavis nost tl:mpl:ra'd
e nt a lpijc IIII,, relativnc
re, entalpije rc la tivnc i apo
apolutnc
lutnc vlainos
vlalnosti cp i x i pr
ti <p pritisaka
itisaka vode ne pa pare
re 1I vazduh
vazdllhll.u.
tzv. Molijerov
Mo lijerov dijagram,
d ijagra m, Sa porastom
poraslo m te temperature
mpe rature ad od tacke
taeke 1 na 2, sadIiaj
sadrlilj vodcnc
vod cnc
pare xXli\I stanju zas
parc zasiecnj
iec njaa sc
se poveolVa
poveeava (taeke
(tacke 1" I" i 2"), a pritisak zasice nja vazduha ra ~slc
zasicenja k
od PI na 1'2- P2. Pritisei
Pritisci zasiee
z<lsiccnja
nja se mogu ocitava
oeitavatiti ddirek
irek tno sa dijagrarna
dijagrama iii ko koristiti
ristit i po-
ddaci datiti 1I
aei da 11 Tabe
Tabclili 4.1I
4.1T zavisno
za visno od tempe
te mpe rature vazd uha. Kada je 1Iu pitanjll pit a nju parcija
pa reija lr.i
lr. i
prilisak
pritisa k vodene
vode ne pare u vazdllhuvilZduhll,, ond
ondaa se 11u dijagramu
dijagra mu moze za zapaziti
paz iti da zavisi
zavisi od s'lcl
s'lclr-
r-
hja vlagc
zaja tacke I i 2), stirn
vlage ((taeke S tim sto je sadsadIiaj
riaj pare od znacaja
znaeaja za vrednnst
vrednost re relativnl:
la tivne vlal.-
vlaz-
nos li.
ti. Z a isti sad sadrLaj
rl.aj vlage
vla gc razlieit
razlicitee Sll
su re lativne
lat ivne vlai
vlaZnosti
nos ti pri razlieitim
raz licitim temperatura-
te mpe ra tu ra-
taeke 1. i 2. rcla
rna (za lacke relativne vlaznosti su 60% i 40%
t ivne vlaznosli 40%). ).

h[[ kJ!I<g
h kJlkg I
t [OC ] 60
t[OC t:=s~~r;.=\==:7\==::=:=:~
t:=S~~~=\=~7\::::==:~

125

h = 1'((0
1'Q.0 kJ/I<g
kJlkg

10
60 pritiaak
ao vodene
40 PD
pare Po
-10 u[mbar]
20

0
10 20 30 40 xX[g/kg]
[g/kg]
sadrhj
.adrbj
"'x,
dx, vlagc

SSl.l. 4.3 Molijerov

Molijcrov II-x dijagram zu VILzZWI
dijagrum za v/ai.all vazdl/II
vazdllh

G ra ficko predslavlj
Grafieko predstavljanje
a nje parcijalnog
pareijalnog pritiska se vrsi slicno le temperaturskom
mperaturskom poljn.
poljn.
prema udaljenju
ud a lje nju uoeenog sloja, obicno od spoljne slra strane
ne zida. To se moze uciniti
ucini ti i za-
za-
visno od otpora
o tpora difuziji,
di fuz iji, i u oba slucaja promena pritiska je lineama
lineam a fllnkcija.
hmkcija. Mcdll
Medu--
lim,
tim, kad
kadaa su otpo ri difuziji vode
otpori ne pare veliki, pritisak
vodene prilisak zasieenja
zasiecnja nije lineamo
line amo zavisna
fllnkcija
funkcija dcbljine
de bljine sloja vee je parabolicna funkeija
funkcija (slika 4.4)
4.4)._ Zato
Z alo se preponlclIjl'
preponlcnjl'
graficko prikazivanje promene
p romene pritisaka 1I u ko
konstrukciji
nstrukciji u zavisnosli
zavisnosti od otpora difllziji.
difuziji.
pomoeu dijagrama
pomocu dijagram a Glassa
G lassa (slika 4.5). U takvom predstavljanju je i promena
ta!.:vom predslavljanju pro me na pritiska
prit iska
 4. TERMORI2Ir.NE
-I. 0.50811 EliR4DEVISSKlII
T£RAfORIZltN£ OSOBIN£ 08J£JVtT,1
GR4DEVI.\'SKJII 08J£KAT,j 71

zasicc nja vodc

vodcne ne pare kroz sloj odrcdenog ma lcrija la prava linijil. slO uprosclIJe
malcrijala uproscuje ana-
a na-
lizu.. dozvo
lizll ljavajuCi da se
dozvoljavi\juti sc racun sil mo
r<lcu n sprovodi sa povrs im: izmedu
rno za granicnc povrsinc izmedll sloJcva .

p"
[PaaJl
[P
Pu "

Pe"

5li [mJ
[m]

Sf. 4.4 Dijagram pritiska

.'II. pritisko zasiccllja vodcllc parc visesfojllc
viseslojllc grudcvillskc
gradcvillskc komtmkcijc
kO/L\·tmkcijc

p"
p
[PaJ
P..

Pu
Puos"
,$"

Pc"
Pc"

1/13.

SI. Glas~'er-ov dijagram pritiska

Sf. 4.5 Glasser-ov pritisko ZQ.ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj
gradevimkoj kOllstmkciji

napomenuti da GJasser-ovi dijagrami postaju

Treba napomcnuti poslaju nepogodni za prikazivanje di-
vode ne pare, ako u sastavu
fuzije vodene konslrukcije egzislira parna barijera,
saslavu gradevinske konstrukcije
koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko veCe
vete od drugih slojcva. Sloga ih je ne mo-
gute zajedno prikazali
guCe prikazati na apcisi, pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli. Rdi ,
apcislI, umcsto RtJj,
nanose debljine tih sJojeva o.
72
72 13.Todorol'ic
8.Todorol';c PHOJEKTO I·:,tNJI:;
PROJE/(TOI<·I NJJ.: POSTROJENJA Z..1 CENTR4LNO
POSTROJENJA ZA CENTR·ILNO GIlliIANJE
GREJANJE

Tabcla 4.11. I'rilisak zasicenju

Tubela zasiccnja ,'odcnc
"odcnc pare

rTcmpe-
I
Tempe-
r:\ IIII
r" Ufar:1
I'ri li~~ak
Prili 1,,'si~cnj01 vIJ~cm:
ak l.;ui~cl1ja VIIU':IIt' 1' 31('(' u
1';11 IJ klJa
kl' ..

0.0 0.1
0. 1 0.1
0.2 0.)
O.J 0,4
0.4 0 ,.,$
1 0.6
0.6 0,7
0.7 O,H
D,R 0,9
O,~
(DC) 0.0

5,(,21 ~ . fi5J
\(,5J 55.fiB4
, ('~4 5,7 I (, 5,7"8
5,7'18 5,780
5.780 5,811
5,H12 5,844
5.84'1 5,87(,
5,871> 5,908
5.908
.15 5.fi21 5,7 ' "
5,320 5~ ....14,~
14 ,~ 5 . .177 5.10~
5,10X 5,4.1')
5,4 .11) 5,478
5 .478 5,499
5,0199 5,52<)
5.52') 5,5(,0
5,560 5,590
34 5.320
).1 5.057
5,057 ..s,O~7
1,OH7 5,115 5 ,I4J
5, 14) 17~
5.17~
5, 5,201
5.20 I 5.23 I 5,2(00
5,2(,0 5.289
5,289
3J 5,OJ
5.0J I
4.755 44.7R
.73 I 4,R03
4.ROR 4 .~.l5
4,XJ5 4.81,:1
4 .Hh:l 4.3~9
4.889 4,'117
4.'1 17 4.1),15
4,1145 4,97.\
4.'17.1 5.001
32
3:!
4.54)
4.543 44,.nO
•.170 4,595
4.595 4.622 44.647
,64 7 4.(,73
4,67J 44,700
,700 4,727
.1.111 11,49.1
4,49:1 ·1,518
-l.S 18

:::(:: Ii
4,440 I
}O
30 4.24.1 4 ,,2(,7
4.267 4,21}
4,2'11I 4..1
4 ..116
1(, 1.340
4.340 4,361>
4,366 4.J90 4,415 4.440 4,466

2Q
29 4,00(,
4.006 4,02R
4,018 4.05
4.051I 4.075 .,m9
4,Oryry 4. 122 4,146
4.146 4,170 4.194
4. 194 4.218

),823 ..l,R·I(,
1,8-ll, J,~('8
J,M6H 3.890
3,B90 J.912 3,9)(,
3,9]6 ),1)59
3.')59 3.932
3.981
28 .1.7HIl
.1.780 ..1.~00
\,HOO 3,823
).5R(,
3.5R(, .1 .(·07
.W7 3,(I.'!i
J.(i'!' .1,(o4M
.1 .1>4 8 3.671
3,671 J,692 3.7 JoI
3.714 3.7)5
],7.15 3.758
27 .' .565
.1.565

2(0
210 .1.1,3('1
,3'; I J,.1HO
J,.1XO J.400 .l,4~()
.1,420 I J.'I, IO
J,' I,IU ,01(,0
.1 .oJ(.O 3,'132
3.'131 3.502
, 3.527
J .527 0J ,54.1

~$
:!$
24
.1,
.l, 1(,7
\c,7
2,98.1
3, I1S(,
J,

3,001
J,OOI
R{~ ),205
3,205
3,019
J,Ol9
~!.!
•.'! 2J
.1,0.18
.1,0.18
2.1 l,l·i.l
', ,!IjJ

33.055
.055
3.262
.1.262
),074
.1,074
3.2M3
3 .283
3.09J
J.W3
I 3.301
3.)0 1
.1.111
3 ..•.121
3,DO
3.DO
I 3,.140
3. 149
J . 14'l
2.98.1
2,85'1 22.M77
.M77 2,894
2.894 2.913 2,931)
2.930 2.947
2.'147 2.965
2.%5
2.l
2.1 2,80')
!,RO'I :!.H26
::!.M 16 2.R4:!
22,(.75
,(,75 2.(,1) I1
2.69 2.70')
2.711') 1,725
2,725 2.742 2.753
2.75R 2.775
2.175 2. 79 I
2,7')
~2
:2 :Ui·U
2.(,4:\ 2.659
2,659

2,5].1
2.5).1 !.5·17 1,5 (1.1
l,S('] 2,579
2.579 2.595
2,595 2.6
2,(' IIII 2.C,:!7
2.6:!7
2211 ~ .4X(1
~.4H(1 :!.$O2
25U2 2,S 17
2.517
1,,151 22.:.166
,)6(, 2 ..UQ
U:) 2 ..1 1}5
2.J'JS 2,410
1.410 12,·.2(1
,.11(, 2.44 1
2."4 2.455 1.'171
2.·'71
20
10 22,.137
•.1J7 U51
19 2. JI)6
2, 196 2.2 10
2.210 2,12.1
2.22.1 ~.2J. K
:!.2J,K 2,251
2,2 51 2.2(,6
1.266 2.179
2. 279 2.294 2 ••..109
10') 2.313
2.323

18 2.0(0
2,06) 2,075 2,0~9
2.0~9 2.102
2,
, 101 1. 11 5
2.115 2. 129
119 2.142
2.1 42 2,1 55
2.155 2.169
1, 169 2.1~~
2.
182
1 I
17 1,'1.17 1,(4
1,1'}4'J
1) 1,96 I1
1.% ,'nil
I1,1)7'1 J .')3(,
,'}36 1/)99
1,999 2,OJJ
2,OiJ 2,O~5
2 .0 ~5 ::!,O37
2.037 2,050 !
1.050.
I
\C,
110 I,XI7
I.M17 1.82')
1.82'1 I.S'" 1,85J
I.Ms] I ,MC,S
1,8(,5 1.877 \.1:89
J,!IS'I 1.9011
1,90 I.'> IJ
1,') iJ 1.925 1I
:,
15 1.704
1.7Cl<l 1,7\(,
1,71 II 1,726
1.72e. 1,7JX
1,7.1M 1,7,1'1
1,7,19 1,760
1.7(,0 1.772
1,772 1.782
1.732 1.7<)4
1.7'14 1.806

1.(iOR 1,(1 :!f)

1.629 1,(,40
1.1>40 1,650
1,650. 1,66 I1 1,672
1.672 II.MO
,MU 1.69(,
14 I,.I'JR
I.S'JR I.ms I.r. I M
X

I I)
IJ 1,4'17
1.497 1, 50.6
1.506 1.5 17
I.517 1,5 ~(1
1,5:!6 un
1.5.17 1.54(, 1557
1.557 ,
1.5(,8
1.568 1.577 1,588
1.588
- -- - I,.I<I'J 1,458 1,463
1.468 1,477
1.477 1.488
1.4MB
12
J2 1,40.1
1.40.2 1,412 \.4211
1.42 1,4JO
1,43U 1,440
1,4·HI 1,'14'1

1,311 I,Jjo
1,3JO 1,.lJX
1,3JM 1..14.8 /.357
l,J57 1,3(;5
I,J(i5 1.374
I.J74 I,J~4
I.JH4 J.J93
1.39J
II 1.J
UI2 12 1.321
1. 2)6
1.13C. 1,244
1.244 1.2S:!
1.2S::! I.:Y,I
1.2(,1 1,2(,9
1,2(';9 1.277
1.271 1,286
J.2~6 /,294
1.294 1..104
i..l04
10 1,227
1.127
/,15(,6 I. 1M
1.164 1, 17~
1.172 1,17R
1,178 I, I R(,
I,IRC, 1,194 1.202 1,212
1.212 1.220
9 1.147
1,147 1,15

8 I.Dn
1.072 I,mm
1,080 1,IlS6
I.08r. 1,0')4
Ul'14 1. 102 1,09'1
1.09'/ !.I 17
\.117 1.11 .~
1.125 un
1.132 1,140
1.140.

/,016 1.022
1.0.12 1,029
1,0.29 1,03';
I.OJ,; 1,044
1.044 1.050
1.0.50 1.058 1.065
7 1,001 1,008
1.008 1.0.16
, 6(, 0..935
0,935 0,94 J
0,941 0.Q4
0,Q488 0,'154 0.'16 1
0.'161 0.9(oM
O.%R 0,974
0..974 0,981
0..981 0,988
0.988 0,9901
0.99"

0,901 0,909
0..909 0,916
0.916 00.Q22
.n2 0.92~
0.918
5 0,872
0.M7! 0,R7R
0.878 O,R84
0.,884 0,X90
0.M90 0 ,897
0.897 0..902
0,836 00,841
,84 2 0.848 0,854 0.,8(>0
0,8(.0 0.8(06
0.8(,6
4 0.8\.1
0.8 1.1 0.,8 18
0.818 0,825
0.,825 0.830
0..830 0,8J6
0.774 0.,780
0,780 0,785
0.785 0,790
0.790 0,7%
0,796 0,7Q9
0,799 0.808
0..808
3 0,758
O,75R 0.7(,2 0 ,768
0,768 0..774
0,72(, 0,7:12
0,7.12 0.136
0..136 0,74 1
0.741 0,74(,
0..74(, O.75~
0.751
12 1),705
0,705 0.710.
0..710 0,716
0.716 0.721 0.726
0,667 0.(,70 0,676
0 ,676 0,681 0 ,685
0,685 0,690
0.,690. 0,6%
0..696 0.701
I 0.657 0..6('1
0.6('1 ..,, -'
._
- ----
 4, TERMORlZI(:NE
4. TERMORIZ/(:NE OSOBINE GRAfJEJlT
G RADEJ'TNSKlH OBi
NSKlH 0 81 EK4TA 73

.0
.0 0,(, 10
0.(,10 0 ,(' 1_5
0,<11.5 0,(,20 O,h24
0.1> 24 O.f,lH
OJ.2H 0 .(,.1.1
0,6.13 0.(,.17
0,6 ,17 U,643
U.643 00,(04
.(,477 00,65
.<0522

0 0.(01 a
0,(01 0 0O,(.OS
.(.05 0.(,00
0,(.00 0,5%
0.5 % 0O ,591
, S~ I O , S~7
0.S ~7 O,5RI
O, SR I 'U.3 7(,
'0) 7(. 0,572
0.5 72 OJ(.7
0 _~ (, 7

- I 0,56
0,5611 0,557 5']
0,5 5.1 0,54R
0 .54R O,5
O , 5 '1~
1~ 0 .5 3 ~
O,53Y 0 5 35 o,nl
0,5 .1 I U_125
U5 15 ,511
0 .5 21

- 2 O,S
0.5 16 0,5 1.1
0 ,5 IJ 0,5 08
0.508 O,5 Q.1
0,501 0,500 0 ..196
0:1 96 OA92
0.492 O,4RR
OARR 00,484
,484 0O,4KO
.4XO , !I
--.1.1 O,H5
0.175 0.472 0,1(,8
0,4 li8 00.4(04
,4(,4 0 ,4(,0
0,4(10 () ,~
(),~ 56 0 .452
0.452 (1 ,448
0,448 O,4oJ4
0,4 "4 O,44 U
O,44U

- 4
-4 0,1.1(,
OA.1(· 0 ,1 .1.\
0,1 ,1.\ 0,429 0 ,425
0,425 0,-1 23
0.'11.) 00,4 1~
,4 19 0 ,4 15
0,415 U,4 12
U,412 U,408 0 ,404
0,404

- 5 0,40 1
0,401 0,.197
0,397 0,]')
0) ')55 0,.19 1
0,391 0)88
0']88 0,384
0..184 0,)
0 ,388 1 0,)77
0 ,.177 0 )75
0.175 0 ,)71
0,)71

-6 0,)(,8
O,JGS 0,3(,5
0,)(.5 0,) 6 1
0,)61 0.359 0)56
0,356 0 ,.152
,352 0O ,34Y
)4~ 0,34
O,J477 00,3
,)44
44 Or l40

-7
-7 0,).17
0).17 O,) J5
0 ,3.15 0,.132
0,332 0 ,) 29
,329 00.127
,327 00,J2J
)2.1 0 ,320
0,320 0,)17
0 ,31 7 00,.1 IS
,.115 00,.1
,.1 12

-8 O.JO')
O"l()<) 0,307 0)04
OJ04 0..1 0 1
0..101 O,2'1? 0.21)(\
0.'2tJ6 0 ,2 ~3
0,29) 0 ,291
0,291 0,288
0.288 O. IRS
0, 285

- 9
-9 0,283
0,28.1 U,lH
U. 2R I O.17~
O .1 7 ~ 0,17(.
0.17(.
-
0,273 00,271
.271 00,269
,209 0 .267
,267 O.l(,tJ
0.1(," 0, 2(01
O.UoI
- 10 J.26 0
1.1,2(1 0 ,157
0,157 0,2555
0.25 0, 251
0,252 0,25 1I ,248
0 .24S O ,2 ~ S
0,145 0,244
0,24" 0, 241
0 .141 0,240
0 .140

- II 0,237
0.D7 00,235
.2.15 0,1.n
0,1 .13 0,1)
0,23 I 0,230
O. D O 0,227
0.227 0,225
0.215 O,2D
0 .22J ,2211
0 .22 0.11
D. :!: 1'11'

- 12
-12 0,217
0.217 ,215
0 .2 15 0,2 fJ
O,21J 00,211
,211 (,.209
(,.20? 0,207
0, 207 O,:
W5
0,205 O , ~Q.I
O,~().I U
n :~O
;~ o I 0,200
0. 200

- /3
-13 O, I9M
I9M O,l lI(,
0.1'1 (, a,l'is
0,1 <i5 0O , 19.1
I ~.1 O, 19
0, I ~I1 0 ,,1189
89 O ,1~8
O,IRS 0, 185
0,185 ,184
0 .184 0,18.1
0.1 8.1

-14
-I' IXI
O, IKI 0 , 1'/1)
D. I '/'-) 0, 177
0,177 0 , 176
0,176 1),175
1).175 U, 17)
0,173 0 ., 171 0 ,169
0.169 oO., I(,
re.8S D, 1f,7
0,1f,7

IS
- 15 0, 1('5
O,1C,5 0,1 (>4
O,IM O,l h.1
O,lll.\ I) , IM)
I),IM) O, I.\'}
O,I.,)I} 00,1.17
,1.1 7 0, 15(,
0,105(1 0,
0 , 155 0.
0, 15)
153 0 ., 152
- I(')
IG 0,1
0,15511 0.141'
0 .1 4'1 0O ,. 148
I~ H 0, 147
0,147 00,11
.14.,11 0 , 144 0,
0 , 14.1 0,141
0.1 4 1 0 .: 40
0.:40 O,I.l'J
O,I .W

-17 0, 137
1)7 0,1 )6
0,136 0 ,13 5
0,1l5 0 , 1).1
O,I J.1 0 ,1.1 2
0,1.12 0,1)
0 ,13 I 00,129
, 129 0 ,,128
128 :!7
0 ,127
0,1 00,115
,1 25
- IR
In O, I2S
0,12 5 0, 124
114 0 ,1 2.1
23 0, 12 1 0, 120 0 , 119 0, 117
0,117 0, 11 6
0,11 0, 11(,
0,11 00,115
, 115
--I~
I <J 00,, 114 0,11 2
0,112 0. 111
0,111 0, 1 "
0,1 0, 10'1
0,10'1 0O., 10&
IOS 0 ,1 07
0,107 00,105
, 105 00,105
, 105 0, 1().I
O,f(~

- :!o
.20 0 , 10.1
10,1 0 , 10
1011 0, 10 1
0,101 0,
0 ,1100
00 O.O~N
0,099 Il,O<J<J
0,099 o,on
0 ,097 0O,U96
,096 O , O~5
O,U9S 0.U'J5
0,0'15

4,5, 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja

4.5.
Kad a sc
Kada se u dijagramu za neku gradcvinsku
gradevinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog
pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4,6) i konstatuje da sc linije njihove
promcne
pro mcne nigde ne seku,
seku. onda u uslovima za koje je vde
vrsena provcra. nece doCi do kon-
na provera,
denzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja,
zasieenja. Ako
obmuto. onda mo~e nastupiti kondenzovanje
bi bilo obmuto, kondenzovanjc vodene pa re u jednoj ravni,
pare ravni. tzv
ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije - zoni ko
ravni ndenzacije (slike 4,7 i 4.8).
kondenzacije(slike 4,8),
7~ 8. Todorovic
B. Todoro"ii: PROJEKTOV.4NJ£
PROJEKroV.4NJE POSfROJENJA 2,.1
Z,I CENTRA LNO G
CEJVfRALNO REJANJE
GREJA NJE

I .ss luj
I. loj 2 .s1oj
.• loj 3 .s
.• luj

prili s ak
z ass iccnj
za icc nj a

Po
"' r-I .......
········ 1··
". .
I
..\
' \'\........ -.
".
....... ....
ija Irli"" .-'-.
--'"
rr. .'..
parcijalrli"-'
pare
prili sa
sakk . p,
vvodenc
o denc pare
, I

r,-I
I

R d,
R",

SI. 4.6 Polje priliska vodellc gradevillske kOlLumkcijc

vode/le pare gradevinske hex. kO/lde/lZllcije
kOTLflrukcije bez kO/ldcllzacije vodef/c
vode/lc pare

I.
1. .s 1oj
loj .s1oj
2 .• 1oj 3.s1oj
3 .s loj

--- ------ --------------- --------

--- -------------
------- -------------
-------
--

----
--- ---
Po
..--------
------- --
r .. ' -' -

--- -- -
-- K
f---- i p,
-----:--
-- '---
II
p,
---- - --------------- --------------- ---------------
1/~.
1_1_~_• .yr_----R-.-,--~~---R-,2----~-----R-d~
R" Rdl
1 --~~~I~/P,
Rd3 liP.

SI. 4.7 Polje priJiska vodene ptJFe

par-e "u siutaj"
swfuju kondenzacije "II ravlli
ravn;
 4. TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII
TERI\{ORIZ /CNF. OSOBINF. OBIEKATA1
Ofl.,t fJEVINSKl l1 OBlEIiAT; 75

l .sloj
.s loj 2.s 10
1ojj 3.s]oj
3.sJ oj

..-- ----------------, -- ------------ -r--------------- --

----------------
Pu

-- -- - ,
Pu ------,
,
--- -'---- --
- -
r----r- I----------~~
-- -
- ', K1
Kl

~
P k1
K2
- -- -- __ ______ __ _ " Pc "
-... .
- - - - _____ " t'I,-P_c_
--
I - ---- ------- I
i
Pc
Pc
--
-'-- - - ----- -- --- ----- -- ------
----r ---- ---- -- --·
---- _-
_ --r----- ----------, 1-
.. - - - -- - - - - - - - - - - 1 -

Rd I R dZ Rd
Rd 3J
, II
R
Rd.
d.
II

SI 4.8 Polje
Poljc priti!)ka vodc/le pare sa kOlldellzacijom
priti.\·ka vodelle kO/ldellUlcijom II/l "zolli"

4.6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U

ZONI I RA VNI ZIDA.
Kada
Kac.Ja linija pritiska zasieenja
zasicenja preseea
preseca liniju parcijalnog pritiska vodene pa p a re. kitll
re . k<to
u tackama K1 i K2 na slieislici 4.8. onda postoji kondenzaeija
kondenzacija u zidu izmedu ravni Kojima
kojima
pripadaju pomcnllte tacke. Zbog pojave kondenzacije. protok votlene pare koji se na
pomcnute tacke.
jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazduh, vazdllh, nije mec.Jusobno
medllsobno jednak.
Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I u zidu
zic.Ju izraclInava
izracunava se kao njihova razlika .
Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini:

_ PIt
.
g,,/ = P" -- PKl
PKL = PIt
p" - PKI
PKI kg ] (4.31 )
- R
Rtiki KI o. [ m 2 ·s
+ L..i.
,,1 1 KI 0
rikl
-f3Pu +2:-'
__
u i= I 7C
;=-1 7C;;

Sa druge strane zid napuSta:

76 B. Tm/orrJ"ic PROJ EKrO J
Todof»l"ic PROJE.KTO I ·:·1NJ
~·1 NJ E.
E POSTROJENJA
POSTROJF:NJA ZA CENTRALNO
CEN TRA L NO GRFJA NJE
O RBANJE.

P K2 - P, kg ]
[ m 2 ·s ( 4.32)
el O. 1
L -'+ -{J~
i= K 2 Jrj

U go rnjim izrazima su ko
gornjirn risce nc sledeCc
korisce sle de ec ozna ke :
oznake:
P "k l - pritisak zasicenjil
zas ice nj a vodene P<1[C
p<l re na ravni koja de
delili unlltrilsnji
unlltrasnji slivi
slIvi deo zidit
zidil od

zo ne kond e nzacije [Pal

zone [Pal;;

l?,JJd
I?tik l -- otpor difuziji
difuz iji vod e ne pa re slojeva zida izrnedll
pare izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni
2
m2 . s· pa]
rn .s.
pojave konde nzeije Kl
ko nd enzcije kg .
[ kg

P" Kl -
P"K2 pritisak zasicenja
zas ice nj a vode ne pare na
nil ravni
rilvni koja de
delili zonu kondenzacije
kondenzaeije od SPll-

IjIjasnjeg,
as njeg, suvog dela
de la zida
zidil [Pal;
[Pa];

R dk2 -
I?dk2 otpor
o tpo r difuziji vod
vo dec ne pare slojeva gradevinske konstntkcije
konslrukcije izmedu krajnje

m2 , pa]]
,s ,pa
ravni kond e nzacije K2 i spoljne strane zida
kondenzacije z ida .
[ kg

Kolicina kond
Kolicinil ko nd e nzovane vodene pare
pa re koja ostaje lInutar zida data je izrazom:

kg ] ( 4.33)
[ m2 ·s
'5

Ukupna
U kupna kolicina kondenzovane
ko lici na kond vode ne pare u toku je
e nzova ne vodene jednog
dnog dana je:

gkoll .z.. =gkoll.

gkoll.z · 24· d
= gkoll. ·24·d (4.34)
gdc
gde je d - ukupno trajanje pojave difllzije vodene
difuzije vod e ne pare u danima, za posmatrano
posma trilno
vre me nsko razdoblje.
vremensko razdoblje.

U slucaju konde nzacije u ravni zida, proracun kondenzovane

kond e nzaeije konde nzovane vodene pare se vrsi
na isti naein
nacin stirn sto
5 tim s to se umesto
umes to sloja-zone kondcnzacije
konde nzacije ovde javlja sarno jednil
jedna ra-
van. Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti, onaj koji se odnosi na
tu ravan, pa u jednacinarna
jednacinama 4.31
4.31 i 4.32 treba izvrSiti korekciju:

PKl -pIQ
PKi pIQ =PK
Primer 1.
Izracunati
Izraeunati temperaturno
te mpe raturno polje, polje parcijalnih
parcijaJnih pritisaka i pritisaka zasieenja za
spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera,
malte ra, opeke, plute i cementnog
cernentnog malte-
rnalt e-
ReZlllta te predstaviti zavisno od otpora
ra. Rezultate olpora difuziji u Glasserovom
GJasserovorn dijagramu.
dijagrarnu. Deblji-
D e blji-
 .s.
4. TERMORIZ
T£RlvfORlZICN£ OS081N£ GRADEVlNSKIfi
ICNE OSOD1N£ G RAD£VINSKlH OlJJEfV1TA
OBJEKATA 77

nc
ne slojcva
slojeva su da
dattee u Tabcli
Tabcli 4.11,
4.Il, ait spoljni i unutrasnji
unlltrasnji uslovi su:
SlI: tempe
te mpe ra
rature
lure 0 ·C
°C i
20°C a rclalivne
20·C rehllivne vlainosti 80% odnosno
od nos no 60%.

TubelH 4.11 Fizickc

Tabclll F izickc osob
osobine z ida
inc zadlltog zldn

Malc rijal
Malcrijal dcblJina [mJ
dcbljina c5«5 [011 koeficijCI11 to
koeficijcnt IOpl.
pl. fakLOr
f"klor olpora difuziji
dU'uziji
rovod. ).IW/mK]
pprovod. A rW/mK] pa rc f.IfI
vod . P3
kre ~ni
krceni mailer 0.02 0.81 9.0
oopeka
pcka 0.24 0.57
0.51 6.8
plula 0.04 0.042 10.0
CCll1c nll1i maltcr
cClllcntni mall.:r 0.Q2
0.02 1.4 16.5

[zraclInavanje te mperaturskog polja jc

lzracunavanje je bazirano na toplotnom fluksu
fluk su kroz celu
eelu
prt: ma obrascu
debljinu zida a prema obraseu (4.1.), ukljucujuci
ukljllcujuCi i olpor
otpor prolazu toplote llZ
uz kocfici-
koe fiei -
je nte za prelilZ
jente pre laz toplole
to plo te prema
pre ma Tabeli 5.1:

qllk
f/"k = 1
til -
(5 .
4 ()
tt'
1 1 0,02
0,Q2
20-0
20-0
0,24 0,04
0,02 1 = 12,70
12,70
[W]
[~]
m 2

- +2: - '+ - - +-
+ - - +- - +-
+ - +- - + +--
8 081 O,O~2
0,81 0,57 0,042 U
I,~ 25
a "ll I Ai a.
U.

Tempe rature u karakteristicnim

Temperilture karakterislicnim slojevima Sll
su racunate pre ma obraseu
racllnate prema obrascu (4.7):

/i = /"

Temperature kao i pritisci izracunavani Sll su za unlltrasnju

unutrasnju stranu
straml zida.
zida, ravan dodira
krecnog ma malte
lte ra i eigle,
cigle, za slojeve na svakih 8 em cm u masi zida od eiglt:.
ciglt:. u slojevima
slujevima
plut
plutee na dotlirnim
dodirnim povrsinama sa susednim slojevima, kao i u ravnima gde su dcbljint:: tlcbljim:
plllt
plul e lcm
Icm i 2em.
2cm. lzracunate
Izracunale temperature su SlI prikazane u Tabeli 4.
4.V
V u1I prvoj koloni. aII
na osnovu njih su SlI odredeni
odretleni i pritisei
pritisci zasiee
zasieenjanja vodene
votlene pare
parc pre ma Tabcli
Tabeli 4. II (druga
kolona
ko lona u Tabeli 4.V)4. V)
Z
Zaa odrcdivanje ve!iCina
velicina pareijalnog
parcijalnog pritiska
priliska vodenc
vodene pare u ovom primeru su SlI racll-
ra cu-
nati
nal i koefieijcnti
kodicijcnli konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu mugu u prakticnim proracll-
proracu-
nima zanemariti.
zanemariti. Koeficijent
Koeficijenl prelaza
pre laza mase vlagevlagc sa unutrasnjeg
unlltrasnjeg vazduha na povrsinu
zida
ziti a je
jc izraclinat
izracunal prema izrazu 4.22 za koji koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobi- osnbi-
nama vazduha koji Sli su navcde
navedeni u tabclili 4.111.
ni lItabe

Tahcla 4.111
.1.1 II Osohinc "lIz!lllha
\'azdllha

Tcmpera
Tcmperaturalura Gustina Specir. top lola
Specif. Koefi. IOpl. provo
f°C]
l°c] [kg/m3J 1]
Iks:/m [J/kgKI rW/mKl
[W/mKl
1,,_20°C
lu- 20• C Pu= 11,205
Pu- ,205 C op.,,= 1005 ).,, =0,0259
A,,=O,0259
1I,=O"C
,=OOC p,=l,293 C.....
v".= =1005
1005 ).. -0,0244
A.=O,0244

vod enu paru je: R; =

Gasna konstanta za vodenu Ro
=462 JJ I/ kg'
kg· K ,. pa je kocficijent
koeficijent difuzije
difuz.ije
vodene izrazu ((4.26):
vodcne pare u vazduhu prema izrazll ~.26):
73
78 B.
D. Todorovic PROJEKTOVA
PROJEKfOVANJE POSTROJENJA
1E PO!>T ROJENJA ZA CENTR·1LNO
CENTR4LNO GGREJANJE
REJA NJE

D . = 2,26
D. Tm ))1.8
2,26 . ( Tm 1= 2,26 .,(( 28:1
1.81 283 )1 .811=
)1.8 10- 5
2,412 .10-
=2,412. 5 [rn2]
• P/j
PH 273 1.10 5 273 s
S

gdc je:
gde jt: :

T=T.+T" 293+273
293 + 273
283 [K]
m 2 2
Od ~ vd e se dobija:
Odavde dobija:

1
5
(3 =
{J 8 . 2,412.10- .( 0,0259 ) 3 =52 . 10-
IO- H
8 [ kg ]
462 · 293
" -162·293 0,0259 1,205.1005.2,412'10-
1,205 . 1005 . 2,412 . 10- 5 ' rrt ·s· p-"
rrf'S'l'-d

fl.
25
= 462.273
2,412.10-
5
.( 0,0244 )3
) 3 =18.10-
=1 8.10- 8 kg ]
[ rrf ·s· 1'-"
O,02M 1.293.1005.2,412. 10
1.293.1005.2,412.10 5

tpo ri pre
O tpori lazll vod
prelazll ene pare na unlltrasnjll
vodene unutrasnju povrsinu
povrsinll i sa spoljasnje povrsine
povrsi ne zida
iznose
iz nose :

1I 7 m2 ' 5' pa]

Rdu =-=189'10
= -fl
(3 =189
', ' 10 [
du kg
"

R,1e =
R ile= _1_ =
= 5,55 .10 6
fl .
fl.
Ovi otpori se ne mogu
rnogu prikazati u Glasser-ovorn dijagramll jerr se radi 0 velicina-
dijagramu je
niZeg reda prema
rna mnogo niieg prerna otporirna
otporima konduktivne
kondllktivne difuzije vodene
vo dene pare.
Koeficijenti difuzione propustljivosti vod
vodene
ene pare za zadati zid su izraclInati
izracunati pre-
pre·
rna (4.26) i dati u Tabeli 4.1V. Otpon difuziji vodenc pare kroz slojeve zida se izraclI-
navaju analogno otporirna provode
provodenju toplote.
nju top late. Iz
[z jednacine (4.28) sledi izraz:

2
1 o·
o.
2:- [rn ,s
, s ,pa]
Rdj =-+
fJu
f31.l
2:-'
j 1

i=1 1C ;
;=I kg

Tabela 4.1V Koeficijcoti diCnzije

difnzije 1C

Materijal Oznaka 1C fkglmsPa J

[kg/msPa
Krecni malter 2,049 . 10. 11
Opeka 2,712 . 10.11
Pluta 1,8441 . 10. 11
Cementni malter 1,118 . 10. 11
I
 ~. TERAIORIZICNt:
4. T£RAfORfZ1CN£ OS081NE
OSOB1N£ GIU()EVINSKlfI
GRAf)£V1NSKIff OBJEKrlTA
OBJ£KATA 79

osnovu kog~ su izracllnati parcija

na osnov\l pan:ijalnilni prilisci.
priti5ci. cije
i';ije su vrt'dnos li
ti dale
date IIu krajnjoj
kriljnjoj kolo-
T abe le 4.V. Prema
ni Tabele istoj tabe
I'rema isloj tabelili IIkupni
ukupni otpor .ic:
jc :

m2 , s,pa]
,s ,pa]
[ kg

pa rcijalni pritisci vodenc

a pareijalni votlc nc pare sa obc
nbc sstrane
tra ne zida SII
511::

PII=rpll PII = 0.60·2337

=0.60 =1 402.2 Pa
· 2337=1402.2 p"

Pc =0.80·611
fle=rpc 'Pc
Pe=rpc =0,80' 6 11 =488.8 Pa

Parcijalni
Pa rcijalni pritisci IIu poje
pojedinim
dinim slojcvima
slojevima su racunati pre ma izrazu (.t28):
prema (4.28):

PII - p,P. R (.U8)

( 4.28)
Pi
Pj = PII
I'll - R .. IIi
t/j
R'fllk
,I"k

i dati IIu Tabe li ·tV.

4.V.
Uporcdivanjem pan;ijalnih
pareijalnih pritisaka
pritisa ka i pritisilka zasiccnja vitli
prilisaka z<lsicenja vidi sc dil su part;ij<llni
tla Sll parcija lni
uvck
uvek mamanji,
nji, te ddaa u zadatom zidu neee doci
doei dn knntknzacijt; (slika .t.U~).
tin knntlenzacijc ~Iu';a '·
S) . U tom slll';<I
fluks vlagc
ju flub je:
vlage je:

PII - /J,
I'll 1402.2 -488.8
p, 1402.2 - 488.8 (j - 10 N [, . I 2 ] 0 ?3X [ I 2 h]
g llk =
gllk U
N t/Ilk = 1,3808'10+10 ,.(1)' -. ,.; g III ·s = ,_., g m .
dllk 1,3808· 10 +10

U grafickom prikazivanju
prikaziva njll pritisaka vod<:nc
vodenc pare
pan; knrisc<:nL'
knriscenL' 511 dvL' apsc
SII dve apsci'L': jl'dlHl sa
isL': jL'dlHl
olporima
o tporima difuziji i druga
drllga apcisa sa oodstojanjim'l slojcva ootltl IInutras
dsl ojanjim<l sinjeva unutrasnjcnje stranc
s trane zitla
/. id a (sl.
4.9).

Tabcla 4.VTcmpcralllrc,
4.VTcmpcmtnrc, prilisci olpori difuziji
pritisci zasiccnja, otpori difllziji i parcijalnii prilisci za lid
zid iz primcm l.
primcra I.

zid;] [m!
s loj zida
sloj Imj floC!
fl oC[ jPaj
fJ [pa!
fl Rd[m'·, ·Pa/kgj
Ud[mL's'Palkg! p[Pa
Jl ll'a!j
unulra ~()
~O 2:137
2337
0 11=0 18.4 22115
115.11
.0 U;')' Itl'
1.8')' III 1-I(J2.20
1·102.20
O2 =0.02
02=0.02 I!U
18. 1 2075 9.0-1') IllsS
9.C)" ') · lO IJ.vl.;\~
1.
1Y,.38
oJ= O .IO
O.1O 16.322
16. 322 1855.3 ;\.'1.\.\Il·
3.'J+lS · 10" I()" 11-l1.~.1
1 1 " 1.~ 5
0,,=0.18
0.,=0. 18 1-1.543
14.543 1655 . 1 6.S'I469· Itl"
6.11'J"69· II)" 9'1-16.
.. 6. 12
9
05=0.26 12.R
12.8 1-177.0
1477.0 ') .1:.\.\.14' 10
').1l""54· to" 75().-I1
750.41
06=
06=0.28 0.28 6.726 9R2.9
982.9 1.092')
I.OC)1') ·IO'1 0 10
IO
679.24
67C).2"
3.707 796'(, 1. 11-I7I
.. 7 13J·IO
lu
IO
6..:1.:'17
01=0.29
07 = 0.29 796.1. ·I O 6-1:1.:'17
10
,5'~sR= 0.30
0. 30 0.7 (,-IS
6 .. 5 1.20
1.201136·36. 1(\1
111 1lII75()
i)07.51l
r\n ,,= l1.:1:2
=lU2 n.)
0.5 633 US()]S'' 10 1100
I.3S!l15 ·189.
.11<9. 1 16()
'I'"lja
'1'" lja 0 Git l.()
6111.1) 1.3S()S· lOw
DSOS· In 10 ..-ISS.SO
IlS.XO
SO 11. 'N0] F.ICTO I·:'
To<lofT)I';c 1PNOJl=:J<.TO
IJ.Tor/mw';c I·:' t.vI
I NJ£IS I'OSTROI £NI, j1 ZA
POST ROJ£NJ, C loV flVt LNO G I?EIA NI E
ZIt CI::NTr&1LNOGR£JANJE

t ("C)

~ = 20

15 - c-f-

lO - r-

5 - c--
, , , t,-o
o , I0

o I I I I I I I I I I0 I

0 50 100 140 R..

p (pa)
(Fa)
P." = 2337
- -- , 2 em - cementni malter

"....
2000 ".... ".... ....
.... ,
" , ,
" " ,
" ," ,
" ,"
" ," ,
ISOO "
,,
\
= 1402.2
P. = \
\
,
\
\
1000 \
\
\
\
P: =610

SOO 2 em - kreau
krebli malter P. '" 488.8
4cm-pluta
4em-pluta

24 em.
em - ruplja opeta
mplja open
0
0 50 100 140 R.(NsIkgx1lJ')
I I I I I ~

02 10 18 262830 32 lil) (em)

Slika 4.9 RaspodelJ1

Stika Raspodela temperaJllre
tempera/lire i pritisaka /l
/I zidll iz primera 1.
:zidll J.
 T£RMORf ZfCN£
./-I. T£RMORll OSOBfN£ GRAnH
ICNE OSOBlN£ G RAIJI,:I·'l.VSKIfl 081£1(,1'1>1
"I.YSKlI I OBf£Kr1TA .YJ
,~I

Primer 2.
Izracunati
lzracun lemperalurnll
a li tcmpc poljc 1Iu vikslojnom zidu.
rilturno polje zidu, po
polje p;m;ijalnih pritis
lje parcijalnih prilisaka
ilb i pri -
lisaka zasi~l:nja
tisaka zasicl'nja vodene pare za spoljni
spoljni zid koji Sesc silstoji
sasloji od istih
islih matcrijilia
matcrijala bokao zid II
primcnl I. ali sa izmcnjenim
primcm izmenjcnim rcdosledom
redoslcdom pojcdinih slojeva.
slojcva. RllclinajuCi
RacllnajuCi od unlltrasnje
IInulras njc
slranc zida.
stranc zida, slojcvi
slojevi zida su: malter.
maller, pluta
plula,. supljit
suplja opeka i ccmentni
cemc ntni malter.
millter. Debljine
slojeva kao i parameparamc lri spoljnjcg
spoljnjeg i unlilrilsjcg
unutrasjcg vilzduhil
vazduha su isti isli kao
ka o u primcll.l
primenl I. J.
tempe rilturske uslove.
S obzirom na ncizmenjene tempcraturske us love, toplotni
loplolni nubnuks je isti kilO ill
i u pri-
rr i-
mcm
me J. i i7
Il.I 1. i7nosi
nos i

Zbog dnlgil cijeg redosledil slojeva.

dmgacijeg slojeva, tempcratursko
tempcriltursko polje je jc izmenjeno. Temperatu-
Temperillu -
rc Sll
re su racunate obrasclI ~. 7 za
rilCunate prcma obrascu Zil unutras nju stranll
unutrilsnjll stranu zzida,
ida. slojevc na rastojilnjimil
rastojllnjimil
2, 5,
od 2. 7, I~,
5. 7. I~. 23.
23, i 30 em kilO spoljnll povrsinu
kao i za spoljnu povrs inll zida. Vrednosli
Vrednosti Sllsu dale u prvoj ko -
loni 'fabele
Tabcle 4.VI.
4. VI. Koefieijenli prclaza, odl'osno otpori prclazll
Koefieijenti prelilza. prelazu milse
mase vod e ne pare.
vodene pare, ko-
eficijcnt i difuzije vodene
eficijenli vodenc pare Zil za materijale 1III zidll.
zidu, kilO
kao i parcijalni pril isei vodenc
pritisei vocit.:ne pa -
vilzduhu sa obe
re u vazduhu obc slril ne zidil.
st ranc zida, su isti kal) prcthodnom primcru.
kao 1Iu prelhodnom PoslO jo.;
primeru. Posto jc tempenl-
te mpe ra-
poljc u zidll
tursko polje zidu promenjeno
promenjcno zbog n;doslcda slojeva, pulje
rcdoslcdil slojeva. polje pritisaka.
pritisaka, kako priliska
pritiska
zilsiecnja tak o i pan:ijalnih
zasieenja parcijalnih pritisitka CC sc
prilisilka cc 5C izme nili u odnosu na primer 1. I. Primcnjujll-
Primenjllju-
Ci izlozeni postupak pomocu koga Sli
izloze ni poslupak SII izraclinavane
izracllnavane relevilntnc
relevantnc velicinc
velicine IIu primeru I.
odrcdeni su Sll prilisci zasieenja,
pritisci zasiee nja. olpori diruziji
difuziji i parcijalni pritisci i prcdslavlje
preds tilvljenini u Ta-
TiI-
bcli ~ . VI i prikazanc
prikaza ne gra(icki
graficki na slid ~ . 1O . Sa slikc se vidi da se
slici 4.10. linije prilisaka
sc Iinije pritisaka sekll IIu
lackama
lai:kama K1 KI i K2 II1I Kojima
kojima su vred
vrednosli 4. JO:
pritiskil ucitane sa slikc 4.10:
nnsti priliska

PKI = 1242 Pa

Jl ~2 = 666 Pa

Za
Zil izracunavanjc
izracunavilnje difuzije vode
vudene trebit odredili olporc
nc pare u zid i iz njcga trcbil otpon: difuzi-
difu7.i-
Zil sloj"vc
ji za slujtwo.; do r;wni
r:wni u knjoj pocinje kondcnzaeija (tacka K1
kondcnzacijil (Iacka 4.G) kao i od
Kl na slici 4.6)
rilvni zone
krajnje ravni zo ne kondenzacije (tilcka
(tackil K2) do spoljnjeg vazduha.
vazdllha. KoristeCi
Korist eCi lll
lIl-rtitnc
.. rtilnc
velicinc na nil slici
sliei 4.6 vrcdnosti
vrednosti mcrodavnih
merodavnih otpora Sll:
511:

R,lkl = Rdu + Rdkgraf = 0,0189 .10+ 9 + 2,26 '10+ 9 = 2,2789 .10+ 9

Kolicina vodene
KoliCina vod e ne pare koja prodire
predire u zid je
jc prema jednacini 4.31:
82 B.Todomt';c PR01F.KIVE·tlW£
8.Todomt';c I'OSTR01£N1A lil
I'R01F.KrOI,:·tNl£POSTROJ£NI,1 C£NTR.4.LNO GRElANJ£
Z,f C£lvTR.4LNOGRElANI£

U02.,2 - 12-12
2.2789. )0+ 9
a L;oliooa L;oja prclazi sa zida na
L:otiooa L:oja n.a spoljoi (jcdnacina -U2)
spoljo.i vazduh (jednacina 4.32) iznosi:

665-488,8
2,745,10+ 9
2,745-10+

Razlil:a
Razl.iL;a gornjib vrcdnosti
vredoosti prcdslavlja L;olicinu
L:olicinu vlagc L;oja
koja sc u zidu kondcnzovala;

Tabcla 4.. VI Vred~

Tabch.4.. u,mprnolura, prilisaka zasittoja,
Vrednosli tcmpu-alura, zasi6:nja, alpord
otpord diruziji i parcijalnih pritisalGt
pritisaka
pare z.a ;rid
,·ocknc pan::
"lMkoc prima2 2-
zid iz prima'a

sloi ;,°6
IlOCI rPa
pfJ (PalI Im l -s-l'a1kJ:I
R (ml's'PaJ1'l;] Wal
{J (pal
p
20 2337 10'7
1.89 ,- '10
~=O
<5=0 18_-1
18." 21 L~_O
2115.0 9_9498-1(1'
9.9498' Hf 1402.2
0=2
<5=2 18_1
18.1 ?J75 20795-109
20795.10 1336.4
0=6
<5=6 12..0
12.0 1.\02
1-102 26218.109
26218-10 1264_6
1264.6
0=7 9_0
9.0 1l.t2
Il·n 3_1641-109
3.1641,10 1228.7
<5=8
.1=8 6_
6.00 935 6_1139-109
6.1139·W 11929
0=16 44.2
_2 813 9.06377 ·111
9_06377 -Ilf 997_7
997.7
74 1.20136-10 10
10
802_6
0=24
.1=24 725 1.20136'10 802.6
0=30
.1=30 0_7
0.7 645
6.15 1.38025.
1..J807...5 - 10
1010
10 6Q7.5
607.5
0=32 0.5 633 R....t=L~-I010
R... = 1.3808IlI·10
1O
488.8
488_8
0 610
 · ./ E OS08l NE GRAD£VINSKlH
.t. TERMORlZlt, EOSOBINE GRADEVINSKlH OBJ/:'KATA
08JEKATA 83

=
t,to = 20

o
o 50 100 140 R..
p (pa)
p(pa)
p." :;
.. 2337
.... 2 em - cementni maller
malter
2115 ...
,
2000
I
I p'
IiIr
1500
p. = 1402.2

1000
_......................... .
. . .. - - _...
::::::::::::::
- ":..;,: ::.::::::
::.:::~::~::
......j~
...
~ :~~~ :::::: .. .
~::.:::::::::
................. . ....
............
- .~
P: = 610

soo
500 .. .......--11-
..--1r- 2 em - kr~ malter .... 438.8
P... 488.8
A
r f-- 4 em - pluta

24 an - luplja opeka
o
o 50 100 140 R.(Nslkgdoj
I I III I I
02 678 16 24 30 32 5 (an)
TemperaJllrno polje ij polje prilisaka ZIl
51. 4.10 Tempera/limo za primer 2.
 8. TotJoro,rii- PROI£KroE4_VlE POSTROI£'lV/A Zrt C£'\7Rr1 LVO GRE/AN/ E

4.7 MERE ZASTITE 00

OD KONDENZACIJE
KONDENZACljE
Da bi sc ncpoicljni prisllstva vlagc
nepoicljni cfckal prisustva vlage II
u zidll
zidu sprecio,
sprecio. prcduzimaju 51: s ~' ml
me j,'
j ,'

proliv pojavc kondcnzovanja

kondeozovanja vodcnc
v<>dcDC pare u samoj J.:oll.'ilmkciji
tOllSlrukciji i na Djcnoj
njcnoj pon'.il·i.
pon',il'i,
NajCcic..'c
NajCci<.'e prim.;;ojivana
prill1o;;ojivana mcra jc postavljanjc parot' barijcre
poslavljanjc pame toja predslavlja
barijere L:oja prcdslavlja zapl;"
zapl;' 'I i
m.Jh:rijal
milh:rijal vclikog olpord diruziji vodcnc
vodcne pare. znatno vctcg veecg od onih kojc poscduj
poscdujuu •,',-
,-
lali gradevinski
gradevinsL:.i malerijali.
malcrijali_ Taka.
Tako. na primer alurninijumska
aluminijumsL:a folija ima fak faktor
tor difu/ !o·
!n-
nog alpora
o!pora lI'' = 700 000.000, a kocficijcnt
\';'ocficijcnl propusll.iivosli
propusllJivosli vodcnc
vodenc pare llol 2.:;79,
JIa/ = 2.:; 79-"1.', "
{kglm-s-PaJ-
{tyro-s- Pal- Za bilumcnsku
bilumensku Icpcnku ove L:.araklc.ristike
IepcnL::u ave karaklcristil.:c su
50

- - 10- 111 kg ]
JI = 3500:, :-r
I' H.L =:>
;1lB_L =:>. -1 [
m·s-Pa
m's' Pa

Uvodcnjcm pame
parne barijcre parcijalni prilisd
pril&.; vodene pare se
sc poveeavaju
povcCavaju isprcd.
isprcd, a
smanjuju iza barijere u pravcu sn.iienja temperature i pritiska
sni.i.cnja lemperature zasiecnja. sa ciljc m ,I,.
prilista zasieenja. d••
u svakom sloju l.:onslrukeijc
kanslrukeije parcijalni pritisak vode/lC
vodenc pare bude
budc manji od pritisk
prilisk a I,,·
/d-

si<-'coja_
siecnja.

p[l'''1
p[l'''J (I] PI
(1) [3 J
) [4] [5)
(5)

.- (I) ·been;
[I] -been i m mailer
aile r
-m asiv n i zid
(1) -masivn
[2J
'.
PB'p"ma bbarije
(3 ) ·-PB-p"ma
(3) .... ije a
'.
'- -- [4J -lennoizolac
-l c nno izo lac ija
ij a
-. -.r P",
'-
P" ,{ T'
(5] --kreco
[5] krecoii mam a h eerr
.--.,
.---
'-
-.
-.- -.
-
----'-- -.
'-
' "

• (u
(.u PB)
PH) -
~ 1f p,,, --0
....-- '--. . . . ..
- .-. .--. .
- .-.- .-. . '-
,:
"

j -- .-.-.--. . .
I - -. .-
II p
P ~.

--...
,,

' :,
( hez PB)
(bcz , \ K KII
, ':.
..:....
-.~ ...
-.~~.:..
-.~
'.-
--:~ ..
--'-.;~ ...
'~~:'
-~:;~..... K2
'' ..~ ...
-.).
"-"',,-
~'''-
-.., . pc
'" p;'cr.
"(T ) <
':: ............
,~

'. -. _._-_ ...

~ ___PL

p.
~- . -P,-

li[m)
li(mJ

Sl4.11 PoIje priIish Dthfte pare Il ~j ~ SIl

priIida ..POtII:ac SII ; bet. parne barijm
bezparne barijue
 ~. TER.MORIZ
-I. T£RMORIZ ICNEOSOBl.YEGRAEJEVINSKIHOBJEK4TA
ICN£ OSOBIN£ GJ<r1EJ£VI NSKlH OBJ£K4 TA 85

Parna barije ra ne predstavlja toplotni otpo otpor.r, jer ma

mattee rijal
rij a l koji se nanos
nanosii kao bari-
jera imil veliki koe ficij e nt provodenja toplote A i debljinu od ne
ve liki koefieije nekoliko
koliko milime lara, la-
milimetara, ta-
ko da je otpor
o lpo r provodenju
provodc nju toplote za ne marljiv. Uslcd toga prakticno
zanemarljiv. praklicno ne dolazi do
tempcra turskog pada
temperaturskog pad a kroz parnu barijeru
barijem pa kriva pritisaka
prilisaka zasicenja za drzava svoj
zadriava
oblik kao u SIUCiljU
slucilju bez parne barijcre.
barijere, Ie se tako i erla.
crta.
Ut icaj barijerc
Ulicaj barijere prikazan
prikilza n je na slici 4.10 na primeru
prime ru jedne ko nstrukeije zida od
konslrukcije o d ceti-
ri sloja: krecni mail e r na jednoj strani zida, opeka, o peka, tcrmoizolaeija
termoizolacija i krecni maltermalte r na
stmni zida.
drugoj strani zida. Poljc
Polje pritisaka izmcdu ravni Kl i K2 javljaju uslovi
prilisaka je takvo da se izmedu
za pojavu ko kond nd c nzacije vod c ne pare.
vodene pare. Ugradnjom
Ugmdnjom parne barijere barije re (sloj 3) polje priliska
pritiska
pOVCc.1 nja parcijalnih prilisak<l
u zidu se menja i dolazi do pOVec.1nja prilisakil u delu
de lu zida ispred barijere,
b<lrijere,
ali ne iznad pritisak<l
pritisaka zasicenja.
zasice nja. U delu zida iza barijere parcijalni
parcija lni prilisci
pritisci vodene pare
poslaju znatno
postajll znalno niii,
nizi. tako
t<lko da su izbegnuti lIslovi kondenzaciju.
uslovi za kondcnzaciju.
Mcdlllim, ako bi se postavila
Medutim. posl<lviia parn
parmIa barijera
b<lrijera sa hladnije strane
slrane zida iii ugradile dye dYe
parne b<lrije
barijere re (sa obe
ube slrane
strane termo izolacije), javila bi se nepovoljna raspodela
termoizolacije). raspod e la parci-
jalnih pritisaka
prilisaka vodene pare i nastupilanilstupila bi kond enzacija unutar same izolacije, slo
kondenzacija sto se
ne sme dopustiti. Isto tako, poslavljanje vise parnih barijera
[sto taka, barije ra (sa obe strane i izmedu
slojeva termoizolaeije)
termoizolacije) maze moze dad<l ima za posledicu
pasledicll pojavu
pojilvu kondenzacije.
kond e nzacije.
 5. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE
ZAGREJANJE
zgrac1e QH predstavlja karakteristil..'U
Potrebna kolicina toplote za grejanje jednc zgracle karakleristiku
zgrade i SIUZI
SIULI kao osnov za proraeun postrojenja za grejanje. Izracunava se kao zbir
tzv. transmisionih gubitaka QT
Qr i ventilacione
ve ntilacione Qv kolicine toplote:
toplote:

Transmisioni gubici toplote Qo nastaju u odrede

odredenoj
noj prostoriji prolazom (transmi-
povrline koje omeduju i razdvajaju prosloriju
sijom) toplote kroz povdine prostoriju od prostora koji
imaju drugu vrednost temperature.
pretpostavke da se proslorija
Pri proracunu polazi se od prelposlavke prostorija za koju se vrli
vdi proraeun,
nalazi u stacionarnom stanju, odnosno da su sve merodavne velicine uSlaljene.
ustaljene. Zato
se za proraclln gubitaka toplote
toplole koriste zakoni za prenos toplote u stacionamim uslo-
virna. Oni se odreduju preko obrasca za jednodimenzionalan prolaz toplote, za svalm
virna. svaJ....u
povrsinu posebno:
n
"
2>;'
Qo = Lkj.F;'(lu-lj)
F; · (tu -I;)
;=1
(5.1)

gde je:
Q... - kolicina toplote koju prostorija transmisijom gubi kroz odredenu povrSinu
Q" povdinu
(zidovi, prozori, vra ta, pod, tavanica) (W)
2
kj -- koeficijent prolaza toplote kroz povdinu
k; povrlinu "i" (W Im K)
(W/m2K)
F;j -- povclina
F pm'rSina (zida, prozora, vrata, poda, tavanice) kroz koju prolazi toplota
(m2) ,

I" - unutraSnja projektna temperatura (0C)

Ij - spoljna projektna temperatura (t;=t.)
I; (tj=ls) ako posmatrana povrsina
povrlina razdvaja
prostoriju od spoljne sredine iii temperatura susedne prostorije, ako povr-
sina F razdvaja dYe prostorije (0C).
1
Prema NemaCkom normativu DIN 4701 iz 1959 godine, transmisioni gubici top-
lote se obavezno koriguju tzv. dodacima, kako bi se uzeli Uu obzir poveeani zahtevi za

1 Deutsche Industrie
Induslrie Nonnen
Normen - NemaCke Donne
uorme za induslriju, Cija posJednja
industriju, cja poslednja Iri potiru iz 1944, 1959 i
tri izdanja potiw
1983 godine. Doma61 proraruoa je bazirana na DIN iz 1959 godine.
Doma6t procedura proraruna

87
s,~
SS !I.'I'mlarm
II.Tmlorrm·c I' RO} ":KrO
·;.' i>I?OJF.f(I O I ~· I1 NJ
NJ[£ roSTflOJf:.YJ.-1
roSTflO} E.Y}A Z-l
Z ·' Cl::,\ TRA1L
C1::ATrv· NO G
I.NO IU:J.-l ,\ JE
1iI<tJ.·ll"-J /;;

toplotom i izvrsile druge dopune knjckoje zavise od specificnost

speeificnostii grejanog prostora.
prosto ra. Zalo
Za lo
plolee za nadoknad
se po tre bna kolicina to plol iva nje transmisionih gubitaka QT razlikujc
nadokn adivanje
gubit aka izracunalih po obrascu
od gubitaka obraseu 5. 1:

Qr-Qo( I + Zo+ Zs) (W) (5.2)

gde je:
Zo - dodatak za zagreva
ZD nje prostorija pos
zagrevanje le prekida u grejanju Zu, kao i za ne-
posle ne-
utralisanje uticaja hladnih
hlad nih spoljnih
spo ljnih zidova (Za):Zd=Zu+Za.
(Za) :Zd=Zu+ Zo· Prema aktue
aktu e l-
nom DIN standardll
stand ardu ZlI je izos tavlje no.
izostavljeno.
Zs - dodatak-korektura
doda tak-korcktura za lItieaj
uticaj orijentacije pre ma stranama sveta .
orijentaeije prostorije prema

5.1. KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE - k

gradevin~ki element kroz
Koeficijent prolaza toplote treba da je poznat za svaki gradevinski
koji postoji
pustoji raz mena toplote.
razmena Racllna se preko opsteg izraza:
tuplote. RaclIna

1
k= 1 ()(~ .. 1 1I (5.3)
- +2: - '+ - + -
all
a ll Ai A aa, j

a" - koefieijent toplute ~a lInlitrasnje

koeficijent prelaza toplote unutrasnje strane posmatrane povrsine ((ta
ta ·
be la 5.
bela 5.1), (W/m2K)
I), (W /m2K) .
o .
tf; - de bljina jednog sloja zida "i"Hi" (m)
2
Ai - koefieijent
koeficijent prLlvode nja [oplote za posmatrani sloj zida "i" (W/m K/m) (til
prnvodcnja (la--
be la 5.1I)
bela 5. II)
IJU. - ako
llko se jedan zidu sa~[oji
u zidll
jcdan od slojeva 1I s a~toji od vazdllha,
vazduha, onda nemll nema sarno pro-
vodenja toplote kao kod evrstog SIOjll,sloja, posto se u1I vllzdllsnom
vazdusnom sloju toplo ta
toplota
pre no~i
no~ i kak
kakoo provocle nje m, tako i konvekcijom
provoclenjem, konvekeijom i zracenje
zracenjem.m. U obrasclI
2
l!A predstavlja otpor prolazu toplote
toplo te kroz vazdus
vazdllsni ni sloj (m KJW) (tabe la
(tabela
5.J IT)
5.JIl)
as - koeficijcnt pre laza toplote sa spoljnc
koe ficijcnt prclaza spoljne slrane
strane posmatrane povrsim:
povrsine
(W/m2[()
(W/m2K) (tabela 5.1).

Tabcla 5.1 Koclicijcnl

Koclicijenl prclaza loplolC (W/m 2 K)
loplole (W/m1K)
unulrasnjc prozorc. bo i za podove
Za zidovc i ullulmsnjc podovc i lavanice 8
ori orelazu 1001010
10 0101. odozdo oap,o(e
naRore
Unlllrasnji kocficijcnl prcla7
Umllrasnji koeficijcnl ~J
prela7... Za podove
padovc i lava
lavanice pri prelazu
nice pei prelazlI loplole
loplote odozgo lIadole
nadole 6
loplule a,u
lo plule a
Za sool inc orozore 12
Spoljlli kocficijclll
kocficijclII prela7,
prela7.,' KocficijcIJ!
Kocfieijcnt prclaza loplolc
loplote pri srednjoj brzini velw
velra 25
loplote a,
lopl ole a.
Za slllCai
slueai dodalnih viseCih fasada.
Casada. kao i 7.3
703 ravan krov
kIov II
((
 55. 1'0
/'0 7'N1~ IIN.· ' KO Llc·IN.·
7"I<loIIN..I I.ILl.Y.·1
' I/ U
() I'/'LOTr. ZA (jRU.·
LOTl: i'A Ci!WJA' NJl~
Nlh'

Tabel .. 5.11 Flzlckc

Tallcla Fizickc osobinc
osohinc gradcvlnskih
gradcvin ski h matcrijalll
ma ter lja la
Gusti na
Gustina S,l<!cilic08
Specifi eD. loplola
(OI,lola Koelicijeol
KoefidjeDI
Malen ja l
I\ialerijal P c provodenja
provode nja
(kg/m' ) (k./lkgK)
( kJfkgK) IOl'Ioie
lopl ole
A
). (W/mK)
(W /m K)
I 2 3 4
zidovi
zidovi
pun;,
puna opckn
llpcko
uplikovoSI0- 15
(s uplikavosI0- 15%%) 1200- 180
1200-180 0,92 0,47-0,76
sll plja
slIplja opeka
(uk! jucu
(ukJ ioCu juCi
iuCi i slIpl
supl iine)
jine ) 1200-1400 0,92 0,52-0,61
0,52-0,61
porozna oopcka peka 800 0.92 0,33
0.33
k1 inker opeka
klinker opcka
(pll lla i sa sIIPl
(Plllla sll pljina ma)
iinnma) 1900 088
0,88 1,05
I>l
bloo ko\~ c1eklrofilt e rskog pepel
kovi od c1cklrofillerskOl! pepelaa 1300- 1500 0,92
0.92 0,47-0,58
0.47-0.58
sil ikalna ppUlla
silikalna Ulla opeka
opcka 1600-2000 0,92
0.91 0,79- 1, 1
0,79-1.1
, uplja opeka
silikalna suplja
(uk!jui:uju Ci i supljine)
(ukJiucuiucii supliine) 1 !00- 1400
'00-1400 0.92 0,52
0.52
pozolil 1200 0.92 0.52
lermoblokovi
lermobl o kovi od sljakc S1ja ke
(uk!jui:u
(ukl jUCujuCi juCi i supljine) 1200- 1600
1200-1600 0.92 0,52-0,64
bl okovi ad
blokovi od pcnohelona
penobelona 600-BOO
600-800 1.05 0,27 -0.35
0,27-0.35
puni
pUIli blokovi
bl o kovi od lakop,lakQR belbcl ona
ono 1600-2000 0,84
0.84 0,47-0,8
0.47-0.8
zid ad kamena
kamell" 2000 0,92
0.92 1.16
1.1 6
bel ons
onskckc blo kele sa sllpljillama
slIpljilloma 1Iu 3 reda
rcda
(ukJjlletJ jllCi i slIPI
(ukJ illell illei su pl jille)
iille) 1600 0,96 0,74
0.74
mallcri
malleri
krceni malt eerr
kreclli mail 1600 1,05 0,81
0.81
pDrodllmi
rodllzni krcelli molter
kreclli malter 1700-1900 1.05 0.85 -0,99
0.85-0.99
cemcnlni maher
ccmcnlni mailer 2100
21 00 1,05
1.05 1,4
~ipsan
gipsa nii i krcerlo
krecno - gipsani
l1.ipsani mallc
mailerr 1500 0,92
0.92 0,7
0.7
laki Ripsani
Aipsani ma ltcr
mailer 1000 0,92 0,47
Icrmo
lermo izolaeioni
izolacioni molter
mailer 600 0,92
0.92 0,19
0.1 9
Aipsallii malt
gipsan cr na Irsci
mailer I rsci 1000 0,92
0.92 0,47
0.47
Aipsani maile
mailerr na rabie mrcii 1200 0,92 0,58
prirodoi
,rirodoi klImcD
kameD izcmlja
izemlia
granil
Aranil 2600-2800 0,92
0.92 3,5
dolomil
do lomil i mra
mramor mor 2650·2850 0,92
0.92 2,3-3,5
2.3-3.5
pcSCa r, amorrlli
pesear, amorflli krccnja
kreLniakk 2600 0,92 1,74
pesak
Desak i siln
silnii S1 jurla k
sliunak 1500-2000 0,84
0.84 1.16- 1,74
1.16-
obmdiVll zemlja,
obradiva zemlia, humhumus us 1500-2000
1500·2000 0,84
0.84 1.51-2.56
mKlerij.1 z.
malcriia1 ZK iSpUDII
iSllUDU
pesuk
pes"k (suvi (suvi)) 1800 O,B4
0,84 1.16-1.74
1.1 6-1 .74
sljunak
sl illna k (5uvi)
(suvi) 1700 0,84 O,B1
0.81
drobl
drobljena opoka
jena o pek" 800 0,92 0,411
0,4
ddrobljena
robljella pluta 50 0,84
0.84 0,04
perl ilii ., nasul 100 O,B4
0,84 0,05
0.05
kcramzit
kc ramzil . nasulTI:lSU[ 400 0,84 0,22
0.22
51 rURol ina
slruRolina 250 2,09 0,09
mincralna
millcralna i stakJcna vuna vlInn 50 0,84 0,046
lie (vlamo)
(vlamo) 1700
1700 0,84
0.84 2,1
2,1
"fI\ :',r " ~.""'·'''.I,'''~I'',*·:II1\'' .. I},.,fl",' I I 1\ L!' .. .. ., . I ' , ~ ·oJ' '" ', .
(JO ' 1I,'i'u<iorTJI';C PRO F.kTOV4NJEPOSTROJENJA ZA CENTR-ILNOG R£J,1NJE

2 3 .j
belool
betoni O<J kamen 1800-2500 0,96 093-233
800-1400 I 0,29-0,58
400-800 1,05 014-029
1200-1600 0,92 0,47-0,76
1200-1600 0,96 0,47-076

lace
1800 096 0,35

2100 0,96 041

850 0,96 0.21

900 0,48 0,21

- do 18 mm 0.23
1000-1400 0,84 0.47 ,0,7

600-800 0,84 0,29-0,35

1900 0,88 1,05
1800 0.88 0,79
2000 0,88 1.05
keramicki moz., ik 1900 0,88 0,99
, stakJ.eni moz.1 ik 2300 0,84 0,7
linoleum 1200 1,88 0,19
uma 1000 1,47 0,16
rcdfabrikoV'Jlli betonski e'ementi 2400-2500 0,96 2,04-2,33
, laki betollski clementi 1200 0,92 0,47
2600-2850 0.88 2,33
,2500 0.84 081
armidlno sta . 0 " 2600 0,84 0,44
. SU I'i stakleni blokovi 1100 0.84 044
d r'll)
700-800 2,09-2 1 0.21
500-600 2,09 0,14
"
620 i,oQ. 0,13
- lake, za oulanan 'b iznulra 400 0,08
S r- 10<:0 550-600 2,09 0,14
iverica
- tvrda 1000 1,88 012
-meka 200-400 2,09 0047-0,058
-600 2,09 0.099

' 550 0
- debrine 25 mm 500' 1.67 0,099
450 , 1,67 0,093
400 ' 0,081
t.1 a ira - '1;000 1,88 0.081
or
, -0" ~nlislir£!..£ene 20 1,21 0052
~,;
35 ,H ,26 0,047
\ '
 ..
' ,' .• "f'
11(" 1A1
"
I' . ~
;'t
t . "--''' 1 ..
9/
91
5. POTREBNA KOUtINA
5. KOLItINA TOPWTE
TOPWT£ ZA GREJANfP.
ORE/AN!P.

1 2 I 3 4
oblOKe
DCMIae oblOlle
poilu
bitumen 1500 olOS 017
bilUmerulca lepcnlc!
bitumensica lepenica 1100 167 019
",volt
asvalt 1900-2100 105
I 05 07
PVC
- homORena
homOReoo 1400 096
0 96 023
- nafilen
nofilen 800 096 012
vinil-azhestne plobe
plcXe 950 096 0,16
016
tepili
tepih 250-300 123-146 007-009
daske DOd
doske za pod ·520 167 0,14
014
ruastoyoarke
hrostov parke 700 1 67
167 0.21
0·21
tvide drvno-v1.aJcnaste
tv'rde drvno-vlakn",te plobe
plcXe .' 900
90b ' 1.67 019
polietileruke [oliie
oolietilenske foliie 1000 125 019
PVC [olij. mekane
foliia. mekana 1~00
I~OO 096 (1.19
(\ 19
bitumensk~ traka sa ul~kom
bilumensk~ ulo!kom
od 11uminiiumske
'1luminiiumske folije
foliie 900-1000 1I 46 019
IaovDI
kroVDI pokrivDl
pokrtvDI mlterij.U
mlterill "
kroYlla lepcnka
krovna lepenka 1100 1146 0,19
mesloina
vi!esloina bitumenslca hidroi20laciia
hidroiwlaciia 1100-1200 1,46
146 0199
01
PIB (voIirzobutilen) trw 1600 096 026
CR (hlorpren kaublk)
buwk) trw 1300 1 0,23
023
CSM (hlorsulfidna oolietilenslca)
polietilemlca) trw 1500 1 03
EPDM (etilen - propilen
prapilen - kauM)
kaublk) traka 1200 104 03
crep 1900 088
0,88 099
plobe od !kriljaca
plcXe !kriliaca 2800 082 29
azbest - cementne plote
plcXe 1800 096 035
melall
meWI
~Iik
eelik 7800 046 5.8,5
5.8.5
Iiveno lI"OMe
lIVOMe 7200 05 46,5 .-
46.5
a1uminijum
aluminijum 2700 088 203
bakar 9000 - 380
. oIcwo
00Cl'o'O moo
11S00 - 35
cink 7100 ., . 039 110
termolzolatorl
termoliolatorl
mineraln. i stalden.
mineralna staldena vuna .. 30-200 084 0041
staldena pena
staklena 145 084 . 0056
pluta (ekspanzivna imprellJ1irana)
imprelUlirana) 120-160 '167
'1 67 0041-0044
0041 -0044
plote od
plcXe pr~ivene trske
odQlo!ivene 800 126 0046
plote·odjlresovane
presovane slame (stramit)
(strami\) 350 147 0·098
0098

- .plobe ad
.pIca:
. prskani
prslcan i azbest
sinteti&ih materijala,
od sintetillih
vi!eslojneJR poliestera
vi!esloinOR
: 400-600

1400-1500
167

1,59-169
1.59-169
,
012-013

019-023
019·0,23
,
"\ Dlo/Io
picXe od wilne .mole smole 1180 1 019
PVMD i PVC plobe
1j
picXe 1400 096 021
02.1
• DOIistirolske
poiistirolske plobe
picXe (u bloko,vima) •, 15·30
15-30 126 oOill
Oil}
I .QoIiuretanslce p1cXe izrezane iz blokova
oOIiuretanske plobe
plobe
PVC p1cXe
,
3O-4C
30-40
50
. 138
1t,26
. 2.6
0035
0041
p1cXe
urea plobe 15 126 004
ostaJo
osla\o
(10-100
voda (1 0-1 00 "C) 999 7-958 4 -4 22
4191 -422 0,574-0683
0.574-0683
vazduh (0-100
(0-100"C)"C) 1275-0932
1275-0,932 1006-1012 o0243-0 0314
()2 ';(: PfWJF.KrOI~·1NJE
II ( OdOl'01 'ii:
Il.Torioml PROJF.K(Ol ~·1NJE POS11WJENJA
POS71,OJ£NJA ZA
Z-1 CENTlvlLII'{) GJ<DA I\'JE
CENT/'..ILNO GJ<UAME

5,IU Olpor
T<lhcl:o 5,lll
T"hcl" OtPOf prolazlIloplolc l/A. (m 2KJW)
prolazlI toplotc vazdllsnih slojcva 11A.

DcbljioR
Dcblji Oil ",,211115001: sloja.. (an)
\'82""5DOI: sloj (eml 1I Z 3 -I4 5
veri ikalni sloievi 0,14 0,16 0,111 0,17 0.16
horizonl~lni slo
horizonl~ll1i jcvi pri
slojcvi pr i prolnzu
prolazu loplo odozelo navisc
lo plo le odozdo nnvisc 0,14 0,15 0,16 0,16 0,16
horizoll
ho la illi sloicvi
rizol113111i slojcvijJrijJrolazliloplole
pri.prolnZllloplolC odozgo lIalliZe
l1al1ii e 0,15 0,18 0,21
0,21 0,21 0,21

Zit gritdevinske
Zil ele mente uobieajenih milterijalil
grildevinskc elemente materijala i standardnih debljina, koefiei-
jc nli
je mi prolaza toplote izraeunati su i dati u tabelama 5.lV
izraclinati Sli 5.IV - 5.V!!'
5_VII. Prilikom korisCenja
korisCe nja
tilbe lil 1re
tre bil
ba vooili
voditi rilenna
racuna daOil koel
koo horizontalnih povrsina koeficijent prolaza toploletoplot e
zavisi od smeril loplotnog tokil,lokil, kao
kilo i da za zid od istih materijala nije jednak koeriei-
koefiei-
je nl
nt prolaza lo plote aka
loplote ako je laj iii unutrasnji, zbog razlicitih
taj zid spoljni iIi razlieitih koefieijenata
koefieije nala
prelazil
pre lo plole. Kada se koefieijent
lazll loplole. koefieijenl prolaza loplote
toplote izraeunava onda se
sc to eini
cini prema ob-
rasell
rasel! broj 5.3.

Tabc la S,IV
Tabcla S.IV Koclicijcnt prolaza toplotc k 7.8
za kro\'Ovc
krm'ovc (W/mlK)
(W/m1K)

Moteri).1 kroVIl
M.tcril.1 krov. k(W/m'K)
k(W/m'Kl
ere
crcpI' iii lalasasli
lalasaSli lim na lelvama, bez zaplivallja
lelvamn, uez zaplival1ja 11,6
11.6
crep
"cp nn no lelvama s:o 7.aptivcllim spoinicamn
s" zaplivenim spoinicama 5,8
jednost.a\110, 3-5 mm, ~~",plivcl1i
staklo jelinosl.a,"lo, .. ptivcl1i spoj 5.8
arrnirallo-belonski
arrniral1o-hclOllski krovovi pokriveni ler papirom, p"pirorn,
bez izolaeije,
uez izolaciie, debljina uctona 5 em
deuljinn uel.onn cm 4,3
arillirano-hero
nrillirano-heionski izo lacijom od 35 mm
llski kr ovovi sa izolaciiom 1.2
J.2
lerase sa izolaciiom
izolaeiiom od oel 3S
35 mmrnm 1.I
1.1

Primer 1
lzr~lcunnl~ koefieijent prolaza top
Izr:lcunnli ~slika 5.1) slcd:~g
lote kr?z spoljni zid }slika
toplote sled:~g S~s!<tv,r:
S~s!<tv<r:
spolJnt kfcenl
spolJnI krcenl mail kglm- , 12 em, vazdusni
malt e r 2 em, puna opeka gustine 1800 kg/m', vazdusnI sloJ :>) em,
3
belo n od kame
belan nog agregata gustine 1800 kglm , 8 em, unutrasnji krceni
kil menog rna Iter 1 em.
krccni mil
2 . 2
a;.=25 W/m K a u =8 W/m K
a

I
- r. /...:'· -\
".:
.~::
1
k = 1 0.02 0,12
-- +-- +-- + .
016
0 16 o;Ol ,~~i:i :~,~
0.08 ' 0;01
+--+ - - +,-
'
25 0.81
0,81 0.76
0,76 ' J "/
0,93 0,81 ..',,.'I!"<8._/ .
... , .,
~

;
..
k =_1_=164
k=....!.--=164 W/m2K
06, '

Slika 5.1 Spoljlli lid

 5,
5. POTREBNA KOU
KOLle
C:J/NA Z·j GREJANJ£
NA TOPLOT£ 2.,1 GRElANJ£ QJ
03

2
Tabcla S.V Kocficijcnt
Koclicijcnt prolaza loplotc
loplote k za prozore I vrata (W/m K)
(W/rn'K)
TI kk,
Vrala
Vrata
soolina vrala vrata - devena')
drvena) 3,5
)
sool
spoljna ina vrata l:eliena
vrala - eeliena 5.8
balkonska
balkonsb vrala.vrata. drvena sa staldom staldom, iednostruka 4,7
4.7
balkonska vrata.
balkonsb vrala. drvena sa staidom, slaldom, dvostruka
dvoslruka 2,3
unutrasnia
unulraSnia vrata 2.3
SDoliol pnnori
Spolial Drozori
drveni iednostruk prozor. iednoslruko jednostruko lastaldien
zastaldien 5.2
drveni
drvcni jednostruk
jcdnostruk prozor, dvostruJ(O dvostruko zastakljen,
zaslaldjcn, odstojanje
odslojanje
izm~du stalda 6,0
izmcdu 6.0 mm 3.3
drven;
drveni jednostruk prozor, dvostruko zastakljen. zastaldjcn. odstojanje
izmedu stakla staid a 12 mm 2.9
drvcni
drveni sooieni orozor 2,6
drveni dvostruld
dvostruki orozor 2.3
l:elieni jcdnostruk
eelieni iednostruk Drozor.
prozor, iednostruko
iednostmko lastaldzastaklien
ien 5,8
5.8
eclieni
celimi jednostruk prozor. dvostruko zas'akljen. zas'aldjen. odstojanje
odslojanje
izmedu stalda slakla 6.0 mm 4,0,
4.0·
eclieni
eelieni jednostruk prowr.
prozor. dvostruko zastaldjen, lastakljen, odstojanje
odslojanje
izmedu staid a 120 12,0 mm 3.6
eclieni"sooieni
eelimi"Spoieni Drozor prozor 3,5
eclieni dvostruki prozor
eelifui dvoslruki 3.3
nadsvetlo. jednoslruko
nadsvcllo. iednostruko u eelifuom l:elienom ramu 5,8
5.8
nadsvctl
nadSVCllo o dvostruko u eelimom l:elienom ramu 3,5
vcliki izlozi.
veliki izlozi, orozori u betonskom
belonskom dkviru 5,8
5.8
prozor od ~uol
Drozor ~uDI iih staldenih
slaldenih blokova
bloko,," 2,9
2.9
UDDlrasDji orozori
Unntrasnii pnnori
prema soarednoi
orema soorcdnoi orostoriii jednoslrulc orozor
orosloriii , iednostrulc prozor 3,5
3.5
prema sporednoi prostoriii, prostoriii. dvostruk crozorprozor 2.3
Socci \aIDO .astald
Specijalno zaslakljivaDjc
iiYan ie
'crmooan
lermopan staldo,
staklo. icdan outa puta vazdusni
vaWlIsni sloj
sloi 33
termooan staldo
lermopan staklo dva puta vazdu!ni vaWusni sloj sloi 2,1
termopan stakloi.
lcrmopan triputa vazdu~ni
stalcloi. lriputa vazdusni sloj
sloi 1.5
cudo staldo
slaldo (orema
(prema debt iini stalda)
debliini slald.;) 31-3,8
31-3.8
termoluks, iednoSlruk
lermoluks, iedncit'ruk 4,0
4.0
termoluks. dvostruk
termoluks, 1,9
1.9
staldeni bioI<, ~uoal i
blok, suPaI 3,1
3.1
stakleni blotL
Pnnor
bioI<, pun
Prozor u staldenicim» (F _"JF ., , ~))
IF ."jF .'
5,2
5.2,
.
1 5,8
1,5 4,8
4.8
. ,, !I 20 4,2
4.2
. 2.5~
2,5' .. 3.8
30
3,0 3,5
..
..
.) VaZll
Vail I za vclt.Bee mateflJaJe
vcltaCke matefiJaie
....
") Yau
"j VaZi i za ostale
ostaJc melale
metale
'J./ IJ 1"r/unJl'l I'IWJ/:.I\TO
i (HiUftM C' PIIU) I ·:'I NJI,
1:.1<.701:·1 J\~/, POSTROJENJA Z.·I ENTR·I
POSTRO} EN}A ZA LNU G REi, I,\'j r::
EAr,-/{ 1LNOGREJ.·IA'j1::

2
Tabcla
Tllbcla S.VI Koclicijcnt
Koeflcijent prolllzll lop lote
prollila topl ote k ZII POdOl'C
podo\'c i lllvanicc
tavnnice (W/m'K)
(W/m K)
---c;:tci
Crici ,"elie
~ I Vrsl. " ft _«~. "·Ii.
~nn""'~'iic I k
-. A, . . ,"r;;:;-,~;;;i·
. I'_' ''n<l' ,'~'~
konslrukcija

v...I'\; ')( ~
)(
I . Armirono
Armi rono bel onska masivna
belonska plOCa
m"sivna pl oC.1 sa 1,20
1.20
vlaknalicom
vl akll3 licom 20 mm i parkelom 1I asfaUli
u as fallll 1.20
x,; :s<'XX V

1.28

~
2. Silno rebrasla
rcbrosla konslIllkcija
konslrukcija sa vloknalicom
vtaknalicom

i ~ i
mm,linolcum
12 mOl. na belonskaj
linoleum nn
trseani
bel onskoj podlazi,
trsCani Icp
podlozi,

"7 '7. '7 '7?"'7 "'7'70

= ~A

~~~
3. Monta vlakIJ31icom 12 mm, ksiloli(
Monla sa vlakualicom ksilolil na 1,40
bClonskoj
bel onskoj pod lozi

.~
./ ' / ./.
"/."'7 '/ 4. RaVili
Ravni kIov, siinorcbrasI3
silno rcbrasl3 konst rukcija,
konstrukcija, 0.87

~
m
IT lrIT rm ITT IT rrm
rrmmrrT plota
pl o(;a od drv. vun.7 em. bClonska
bel onska plOCa nano
V ~
V V"J pesku. I eSca"
pcsku. rsca nii lep
Icp
-,
R ~ i
n " ,.M l·ft_« " .Ikeiia
--;-

~
, •• #

j',; - ...
"
• ".; "!::. ~".i:l;i.
. " ..... ~,'.,"'
~
r:11 . 5. D
Drvene
na slepom
n"
up"slenim podom.
rve ne grede sa upllslenim
slcpo m podll, nasip
poelu, nas
po dom. parkel
ip ad Sljake
od !Ijoke
1,16
1.1 6

r I

Pod na
no zemlii

IY, r , ' ',' '/

rTf nII n I ( 1,1 6. Belonska plob, plob od drv.
ploi:.1, plo(;a dry. vune 8 em,
cm, 1.34
1,34
(/////
r
I
/////
(/////////, lCraco""
leraeo "" hel onskoj podlozi
pod lozi

I'rimcd~. :
Primcdb.: kada
kacJa mcduspralna
mcduspratna konslrllkcija dcrillis ~m:l. moic
Itleno dcrinisann.
konslrllkcijn uijc IlICno moze sc raeunati sa slcdeCim prosl,.'l:--
slcdeCim prosl"
vrcdnoslima:
nim vrcdnostim a:
., hladni (belon, leraco) k=I,5
hl ad ni pod (belon,leraco) k=I ,5 iii k=1.4
IOpOO pod (parkel i sl.) k= 1,34 iii k= 1.22.
.,Iopao
Manje vrednosli vaie za slubj bda je smer prolaz,1
slueaj kada prolaza loplole
topl ole odozgo nani;e prosl orija ima ni;
nanii e (donja prostorija ni1.1.1.I1
tcmperaluru). a vccc
lempcralllru), vece za peolaz
prolaz (oplole
loplo le odozdo
o<loz<lo naviSc ima nizulcmpcrnturu).
navise (gornja proslorija imn niZlllemperaluru ).
 5. POTRF:I1N.4
POTRF:IJNA KOU CINA
t h It TO/1.0
TO /I.OTl, Z~ (J
T£ Z4 /llilANJ"
0RJ:JrlNlh V5
V5

Tabe la s.yn
Tobela 5.VII Koelicljenl prolazll
prohlZII loplole k 7.3
zn 7.idove
zidove (W/m'KJ
(W/m'K)
M.lerijal
MalcriJal Koclicijcnl
Kocficijenl k za dcbliin" zida (on
debWDU zid. (em
Opcka
Ollel<. 7 12 25 38 5511 64 77
Spoljlli p - 1800
5po l jlli zid p- - 1,97 1,50 1,21 1,0
1.01I 0,87
Unurr:l ~ nji
Ullulr,,! nii zid 2.97 2,36
2.36 1.71 1,35 1.12 - -
Supl
Su ,(ia ia opcb
o pek"
Spol ill i zid pP --I1400
SPllljlli 400 - - 1,65 I 1,23 0,99 I 0,81
0,8 1 0,69
0.69
casnji
Ullllirasnii
UIIIII zid I 2,38 2,13 1.48 I 1.13 1,13 0.92 I - -
$u~ IIiiji blukovi
Sur
5 Iri rcd a p-1400
tri rcdap-1400 - - 1,43
1.43 1,05 - - --
-
Sllol iina p - 1600
SIIPI iin, - - 1,57
1.57 1,23 - - -
Kamen 30 40 50 60 70 80 100
Porozllip -2600
Po rozni fJ =2600 2,98 2,65 2,37 2,15 1,97
1.97 1,81 1.57
Tvrdi p =2600
- 2600 3,42 3.12 2,86 2,64 2,45
2.45 2,29 2,04
Bclon
Belon 5 10 15 220 25 30 40 50
M!3<
M13 < 100
IOO 5polilli
5po ljlli zid - -- - - 2,70
2.70 2,47
2.47 2,13 1,86
1.86
Unulrasnii zid
Ullulrasnji - - 2,63
2.63 2.42 2.24 2,09
2.09 - -
MU<160 Spoljni
Mil < 16051001 ini zid - - I - - 3,00
3.00 2,79 2.44 2,17
Unutmsnji
Unu tcosllii zid - .- I 2,832.83 2,64
2.64 2,49 2.35
2,35 - -
1~1ki bctoll
L1ki belnn
Spoljni zid
Soolini zidp p -=1000
1000 I - I .- I 1,57 I 1.29 1,29 I 1,08 r 0,7.1
0,94 10,74 0,60
Unulrasnji
Unu tr asnii zid I 2.34 I 1.77 I 1,4 1.411 I 1.17 1.00 I 0,87 T - -
Srakobcton
Srakobclon
Soolini zi,l p =
Spoljni zidp - 1200 I - - - 1,57
1.57 1,35 1.17 0.94 0.78
ziu
f:l Sn ii zid
nul cosn
U .tltt I 1.58
2.58 2.02 1,66 1.41 1.22 1.08 - -
T:lnki 1I1lulrasnii
Tanki lJllulfilsnji zidovi - 5 6 7,5 10 12,5 15
ipsallc
G ip' ;)lle plaCe. rabie
Sliako
SJja ko belbct oonskc nlocc
nske nl oec - 2.58 2.44 2.27 2.02 1.83 1.66
nec ad
Plocc
Pl oc.J clrvcllc
d,vene vunc - 1.63 1,48 1.28 1.07 0.91 0.79
O.N

5.2. POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPLOTA - F

koju se vriii
Povrsina kroz kojll razmena toplot
vrsi razmcna e, izraclInava
toplotc, izracunava se na osnovu unutrasnjih
mera
mcra duzine prostorijc. Za visinu zidova ne uzima se lInutrasnja
dllzine i sirine prostorije. unutrasnja visina pros-
torije
torijc (odstojanjc od poda do tavanicc), sledceeg poda. y.
tavanicc). vee odstojanje od poda do sledeeeg tj.
ulaz i i debljina med
u visinu zida ulazi uspratne konstrukcije. Vrednost povrSine
medllspratnc povriiinc moZe se u
racunu zaokruiiti
zaokruziti na prvu decimalu.
Pri proracunu potrebne kolicine toplote. za pojedine povrsine povrSine koriste se sledece
sledec:'e
oznake:
P1
PJ - prozor jednostruk PK
PI< - prozor na krilo
hilo
PO - prozor dvostruki PDZ - prozor dvostruko zastakljen
5J
SJ - svetlarnik jednostruki SO - svetlarnik dvostruki
VU - vrata unutrasnja VS - vra ttaa spoljna
VB - vrata balkonska ZU - zid unutrasnji
unlltrasnji
Z5
ZS - zid spoljni T - tavanica
P - pod.
pod .
 11. Tor/om ••i'; PIW
n.Tndomvii: EKrO
PI?QJJEK I'~1NJ
r OVA NJEr:: POSTROJ Zrl CENI
ENJA ZA
J>OSTROJENJA 'R-1 LNO O
ENI'R·1LNO (; W
I<UA,vJ I,
-J.·1NJI,

Napo me na: Ireba

Napomena: tre ba uoci
1I0ci liti d
daa prvo slovo oznacava 0 kojoj se vrsli povrSine
vrsti povrS ine radi (P -
p rozo r,r, V - vra
prozo vrala,
ta, Z - zid) , a osostala
ta la slova bliZe
blize odreduju vrslu povrs
odredujll vrstu povrsine.
ine.

5.3. UNUTRASNJA
UNUTRAS NJA PROJEKTNA TEMPERATURA - tu
Temperature
Te mpe ra ture koje Irebatre ba oddavali
od davati 1I pojedinim prostorijama
proslorijama zavise aodd na namen\:
me nc
prostorije
pros to rijt: i Ireba usvajaliti pre ma do
treba ih usvaja donjim preporukama,
njim pre po rllk a ma. lIkoliko
lIko liko narucilac zahl
na ru cilac ne za ht c -
druge
va dru ge vrednosli.
vrednosti.
Tabela
T abela S.VIII Unutrasnje
Unlltrasnje projektne
projektnc temperature
SIam b cne
St cnc zgra d ec
Naziv proslorije
Noziv ·e
·C
DneVl13 saba.
DneVl1a soba. spava
spavac., soba, predsoolie.
':" saba. predsobl je. deRazm
dej\azman.
an. kll hinja
kllhinia 20
we -
we - DOseball IS
15
Kupal ilo
Kup31il o (posebno we·
(poseono i sa W C - a m)m) 22
$usionica veSa bez provelravanja
Susionica provclravanjn 20
SlIsionica veS'
Susionica vda sa provelravallicm
provelrnvall jem [6
16
Hidroforsko
Hid poslroielljc
rofors ko postrojell jc 10
radionic.a
Prirucna radioniat 18
Slepenisle,
Slepeni' le. tloplolna podslanic.1
aplolna podstan oslava
ic..1 i ostava ne Rrc
lie j\rcill se
ju sc

p os ovne prostOrtJc
ovnc proslOrtJc
Nazi> IlCoslorije
Naziv Ilfosloriie ·e
·C
Kabineli, biroi,i, kallccla
Kabineli. biro kallcclariic.
riic. biblio lekc. anlcliei.lokali
lelici.loka li 20
KOllfercncijske sale.
KOllfcrcncijskc klijenlima,
sale , sa le 7_1 rad sa klijenlim n, trpczarije, sobe 7.a
7.3
vozacc. hodnici.
llOdnici. Cckaonicc.
eckaonicc. slcpcnista. umivaollicc
slcpe nistn. umivaonicc 18
Arhiva .' biroi
ArhiV'J 20
Arhiva .' maAmaAacini
ncilli 12
Ma!pcini 1I
Mal1,acini sldopu
u skl o pu loka
lokallaa 10
Holovi i Rard
Rarderobe
cro bc 16
Proslorije za ATC i lelegraf.
Proslorijc Icicl1.raf. POjaCivacke
DO i3Civackc siansIan icc. ",dio
r.. dio med,
urcd,1ic 20
Prostorije za
Prostorijc 2:' personal
pe rsonal koji radirad i sa ru enim
cllim lekrnllskim cclltralama
tekfollskim cclltra l"ma 20
Ga raze
G araze 5

Zdravstvenc (bolnicc, klin

Zdravstvcnc ustanovc (bolnicc, ikc , ambulante)
klinikc, ambula nlc)
Naziv proslorije ·c
·C
<::ekaonice, kancelarije. sobc lekara. laboraloriie 20
O nlinacijc. bolesnicke sobe, boksovi i poluboksovi za deCll. Irpeza rije i dnevn i bora·
ya k bolesnika. unulrasnja slepenisla i hodnici, gmderobe, umivaoniei, sobc za uzima·
IIje probe i llzo ra ka, prosl orije 7_1 razne spccijalislicke preglede, sale za Rii dijagnosli. 22
ku. pros lo rije 2.1 gipsovanje. kabilleli za snimallje, zraCcllje, lerapiju i masaiu, sale za
Icrapiju blatom, odelell ja za odmor bolesllika
Operacione sale za hill1e slueajeve, sale 2.1 dijagnostiku i inlervel1cije, pripremne 24
prosl orije, sobe za budellje, komandne sale DORonskih uredaia
O peraciolla i akllSc rska sal:" sal a za neuollosead. kupa lil. , sale za itidroleraoiiu 25
Proslorije ,.\ sterili,.1ci jll, obdukcione sa le. gimnaslicki kabincli, we, hoi radiollice [8
18
Magacini ('istog rublja i sanilelskog malerijala. tchnicka poslro ienja, pcrionice
rianice [5
15
SldadiSl a krvi 7
MaRaeini prljavog rublj. 5
S
Kuhinja
Kuhin '3 16
.
 5. POTREBNA KOLlClNA TOPLOTE ZA GRElANfE
GREJANJE 97

Apotekc
Aooteke
Nazlv pro,lorlje
nro,lorU. ·C
Izdavan ie !ckova
I zdavanic lekova i a:kaonicc
ukaonice 18
Priorem anie lekova i orirufui
Prioremanie m . ~acini
prirumi maaacini 20
Prostoriie za fuvonie
rovan ie Qotovih lekova
Rotovih 10
Pros toriie
Prostori ie za fu van ie mineral
rovanie nih voda i lako zaoal iivih materiiala
mineralnih maleriiala 8

Gaslronomskl objekh
obiekti
N.zlv
Nozlv oro, lurU.
orosturUe ·C
·C
Sal pol ro~ at.! svih vrsla
Salee za potro~at.: vrsta gaslronomsltih
gastronomskih proizvoda,
kelnersko odel
odelenie
enie 18
16
Kuhin ic DOslasl iQrnice
Kuhinie. DOslastic.rnice sladolednice sudoocre
sudooere 16
M"~a cini sllhomcsnatih
Mao.cini s1lhomesnat ih oroizvoda.
proizvoda, DOvrCa lur~iie.
povrea lur~i i~ naoit aka
napilaka 6
Hodnici WC 15
Tulevi umivaonici svl a~ion ice
svla~ionice 22

Obdani§ta
ObdaniSta i jaslice
iaslice
N.zlvproS lO~
Nul v oroslorilc ·C
'C
Sale za znimanje-
zn irnanje-rad obdani!lu,
rad U obdan i!tu, spavaonice, zaslaJd jene lerase,
zaslakljene terase,
unul ra~n i a steDeni~la
unulra!nia ste pcni~la lroczariie
troezari ie 20
Sale u jaslicama,
jaslicama. scpare; i boksovi, sobe za Z1 dojile ukaonice,
dojilc i a:kaonicc,
we za dccu
WC deC\} i urnivaonici
umivaonici 22
Th ~ evi, hmalila i svlationice
Tulevi, svlationicc za deC\}
Z1 d.cu 25
WC za ""rsonal umivaoni;:i
ocrsonal i umivaoni::i 16
18
~isto;rublia,
MaQacin ~iSlO\!
MaRacin rubli • . oerionica
perionic.:> 15
Kuhinia 16

PozorBta
Pozori ta i bloskooi
Nulv uroslorUe
Nazlv uroslorlje ·C
'C
Sale za predstave
predslave sa garderoborn, ukaonicc, scene i garderobe,
garderobom, a:kaonice,
birei i pu!ionice, unulralnja s lepeni~ta.
pillion icc, unutralnja lepeni~la . odeljenje za srndtaj
sme~laj 18
kinooocratera
uredaia kabine kinoooeralera
prostoriie
Slufbene erestariie 20
Umivaonice WC. Derionice
We. eerionic. 15
Kuhinia
Kuhin ia 16

co. internati , domovi

Hotcli<I,
Nulv oroslorlle
Nazlv oroslorll. , ·C
Sobe za stanovanje.
Sob. slanovanje. kancelarije, sale, reslorani, Wane, frizcrski
reslerani,lcafane,
saloni holovi hodnici 20
Uaonice
Uoonicc 18
Sebe u demu
Sobe slaraca
domu staraca 22
Umivaonici. WC.
Umivaonici WC_oerionice ma~acini os
oerienicc rnaaacini astOil
to\! rublia 15
KuDatil. i lillevi
Kuoalila lu!evi
25
Kuhinie
16
os IJ '1,
Tor/on)!';,' PROf EKT()I :·1Nf
}(lrJn)l'/" PIIOJl-;J;.TOI':·1Nl F
I,. POST
POSTROl l ::\,lA ZA
ROf I:'SfA Z,1 rESTR·1 L /" O G IU
r F.:\,,/,R,1 LNO I?U.'I Nl H
J.'I Nf

Za tvorcni bazcni
Zatvorcni
Nazi v IJrostorijc
Naziv J)fostOrijc ·C
Ho lovi, cekaonicc, prol."i,
lovi. cebollice. pml" i. sale U za ollm
odm or posle kupanja.
kupallja.
knllcclilrijc, frizcrski sal
knllcclarije, frizerski salOiI
Ul ' 20
Rcslorani. knfanc,
kafanc, uifci. PIISiol
ptlsiollil.:c.
lit.:c, ullutrasnjn
unutrnsnja Slcpc
slcpcnistfl,
llis ta , hoonic.:i
hodnid i 18
we koji pripo(laiu
WC pripallaju ovim pros!orijama
proslorijama
l.ckarski ka
knbincti, svalaCionicc.
binc! i. sval acionicc. sales<llc '"
Z.1 odmor DOsie kt lpnnjn
kllDania 22
G imrlilstickc
imnmilickc salc, periOllicc 15
Hale
Hole sa bazcnima
bozcnima Z. pli""njc
Z,1 Dlivanie 22-28
22·211
T lIscvi i kUpolil"
Tusevi kllDO!ila 25
Porno
POrlla kupolila
kUDa!ila 40
T aODla ""zdu~n" kIlD".il
pia vozdllsna knpa' ila" 50
Vrela
V kllpaliila
rela kup,,! la·- sa
saline
unc 60-80
60·80
Sklodislc
Sk.laciis!c sporiske
sporlske oopremcpreme IU
10
KlIhioje
Kuhinje 15

Id
I 1\ us II"
11 d US "k
rIJs
r1Js kC
c pros OrIJc
OrlJc
Nyziv IJTOslorijc
NMziv)Jrostorijc ·C
·C
Temperatura i vl:lZnosl vlnzllosl vazduha u 1I pojedillim
pojedinim proslorij.mla
proslorijama rndi
mclio-
o·
lllIiie..:.
c~. [;1urikc.
f;'1lJrikc. skl arlista, vrl ova i drugih grnllevinskih
skladi51a, gr;}dcvinskih objckala sa
spccijalnom nnmenom
l1;}mcnom odreduju
odrcdllju sc u zeJ\'isnosli (XI
tI zavisnosli exl -
!,ehnoloskoA
ehnolos koA procesa racla
rada

5.4. TEMPERATURE NEGREJANIH PROSTORIJA

izraclll1avanje pOlrebne koliCine
Za izracunavanje kolici ne toplote potrebno je poznavati te mperalurl' 1IU
temperaturl'
prostorijam<l koje nisu predvidene za grejilnje
prostorijamil (slIteren. ostava,
grej<lnje (suleren. oslava, lavan i sl.).
sl.), Za stado-
stacio-
narno taplotno sta
nama toplotno stanje
nje zgrade,
zgr<lde. ave
ove temperature se mogu mogll izracumlti
izracunati na asnovu
osnovu toplnl ·'
nag bilan~a
bilansa odredene
od redcne negrejane prostorije.
ncgrejanc prosto rije, Temperatura se izracunava po obrascu :

(5,-1)
(5.-1)

,s
"
gde je:

I2:, (k' F),

F)s - suma
slIma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju
prosloriju odvajaju
s
od spoljnjeg vazduha

I2: (k'
(k ' F)u - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvajaju
odvaj<ljll
u
od unutrasnji
unulrasnji prostorija
 5. PO
I'O TREBNA
TIIEBtVA KOLlC:INA
KOLlC:ltVA TOI'I.GTI::
TOI'I DTE ZAZ4 G
C; nr-JA
IlEJA NJE
NJ£ ()Q
() Q

I" - te mpera tura IIu susednoj prosloriji

tempera pros toriji

Is - spoljna
spolj na projeklna
projektna te mpe ratura

Ix - temperatura
te mpe ratura negrejane prostorije
U svim slucajevima kada za proracun
proraclln nije neophodno poz poznavati
navati tac;nu
tai':nu vrednos
vrednostt
tempe rature negrejane pros
temperature prostorije.
to rije. moze se nje na vrednos
vrednostt usvojiti na osnovu podat
podata-
a-
ka iz tabele SJ
5JX.
x.

Primer
Prim er 2

[zracunati tempe
te mperaturu
raturu negrejanc prostorije prikazane
prikaza ne na slici 5.2. Spo
slici S.2. Spoljna
ljna pro-
jek tna te mpe
jektna ratura je -20°C.
mperatura -20 °C. Pod IIu prostoriji
prosto riji je teraco.
te raco, a na spratu
spra tu iznad je parke t.
Visina
Vis ina pros
prostorije
torije uklju
ukljuclljuCi
cujuCi i meduspratnu konstrukciju iznosi 3 ·m. 'm.
Koe ficije nti prolaza toplote k (W/m2K)
Koeficijenti (W /m2K ) imaju sledece vrcdnosti
vrednosli za pojedine gra-
devinske elemente:
ele mente:

prozor
prozo r 2,3
2.3 vrata 2.3
spoljni zid 1.65 pod 1.4
unlltrasnji
unutrasnji zid 1.48
1,48 tavanica 1,22

KoristcCi
KoristeCi obrazac za te mperaturu (5.4) dobija se
mperatllru negrejane prostorije (S.4) se::

_0,,--8_
· 22_'_2,:--.3-::-'
I = _0,,--8_· _'_2-:.-
.3-::-·1--::S_+-::-,
1--::5_+-,-'(.(,:-.,.1.'-,::-S__
. 3:-:-0:,-,
-:-5-c' 8_'-::-2,::-
3:-:-0,..:..8_' ) ·'--::1.
::-2,:-) 5 _+-::-2_
--48_ '__1-::-5
-::1.,--48--::·_1c::- ' 22_'--,-3_
_+_2_' _'--,-3_
' 1..:....4--:8_·
1..:. .,48_
--: ' 2_0_+_1..:...
.5_·_2_ · 1..:....2_2_
2_0_+_1..:....5_·_2_1..:....2_2_· _1
8_''
_18_
1=
x 0,8
0,8'·2.3 2·3 + (1.53·3 (1.53 ·3 - 0.8·2) 0,8·2) . 1.48 1,48 + 2· 2 · 2·3
2 ·3 · 1,48 + 1,5 . 2· 1,22 1.22
l.S· 2·1.4
1.5·2 · S + 1'
· 1.4·5+ 1'1,5 . 2,3 . (-20)
1,5·2.3· (- 20) + (1,5 ·3 -1
+(1,5 ,1,5) ·1
-1·1,5) ,6S( -20)
' 1.65( - 20)
1.S. 2 ' 1,4 + 1·1.5·2.3
1.5·2·1,4 1'1,5· 2,3 + (1,5
(1 ,5 ·3 -1·1,5) ·1.65
'l,6S
I = 561.66-168
=S61,66 -168 =9.4
= 9.4 "C
°C
x 33.59 + 8,4 .
100
JI)(} n T"d"
Tor/ann -;f J>"(}JI-:KrO
"TI 'ii- ISJ r: I'OSTROJJ:.\
l'g()J F.KrO I ~ ISJr; I1()STROJr:SJ..I Z.·I CT.VTI?A
J.·I ;(·1 CF.,VrRr1 I/ .NOGI?EJASJF.
.NOGRrJA .\JF:

.
.'

0
~
@ @. .@
.§)
'-
"-
\

Slika 5.2 Osnovu iz. primera 2

negrejulle prostorije iz
Omova negrejalle

Tabela 5.1X Temperature ncgrejanih prostorija i lIa (0C)

Pri ~oi
o.ol;"oi lemoe.,.lari
IcmllCnllari a·C a ·C -9 -12 -15 -18 -21 -2-1
MOY
MOVsa I; <2.3
sa 1.:<2.3 a ·3 ·6 ·9
-9 ·-12
12 ·-12
12
PolI.:r()\oi jc
POIi.:r 0-.1 jc: KIOY sa 1.:=2,3-5.8
KIov I; - 2,3·5.8 -3
·3 ·6
-6 ·9
-9 ·-12
12 -15
·15 ·-15
15
KrOY 5.11.: > 5.8
KIov Soli.; ·6 ·9 ·-12
12 ·-15
15 ·-18
18 ·-18
18
I!.rcjanirn oroslo
I!rcianim proslo rijama
riiama occllili
oceniti.s obzirom na Icmocraillru
temperalllrn ol;oIl1il1
ol.:oInih oroslorii"
prostorija
spol jnim vazdllhom Ix:z
spoljnim bez
Suscduc proslorije
praslorijc .poIjnih
spoljnih 'TalaHata i +9 +6 +6 +3 +3 a
kojc su prcl
!.:ojc: c2nO
prel cino oodrumskc orasloriic
orosto riic
otruzcoc
ol.:cuz.:oc spol jnim vazdllbom sa
spolj_
spolj. vratima.
vralima. llpr.flPr. +3 a 0 -3
·3 -3
·3 ·6
-6
proiazlli hodnici..
prolazlli hodnici
•slcocniSla
lcocniSta
i~OOda
ispod pod, orosloriic
prostoriic +6 +3
11c uz .001
LIZ it] i zid
spol in a ·3
-3
Suscdnc ~adc
Suscdoc zgradc ccnlralnim lUcianicm
sa centralnim I!fcianicm +15
peCima
sa ocoma +10
KOIlafIJicc
Kollamicc +15 <10
rlo +20

5.5. SPOWNA PROJEKTNA TEMPERATURA

Za spoljnu
spoljou projektnu tempcraturu se ~e De uzima najniZa temperatura koja se javiJa
javila
u odredenom rncstu, jcr
odredeoom rncs!u, jer taha traje vrJo kratko i javlja se retko, pa bi
tal-va temperatura trajc
postrojenje projektovano
projcktova no na osnovlI nje bila neekonamicno,
neekonamicna, jer bi retko
retio radilo punim
kapacitetom. Zato se kao
ba spoljna proje
projektna
ktna te mperatura
mpe ratura usvaja vrednost znatno vis(I
visa
od apsolutne minima Inc temperature.
minimalne
 POTREBNA KOLle
5. POTREBtVA l tVA TOPLOTE Z4
KOLlC/NA ZA GRElA
GREJA tVJE
NJ£ 101

spoljn~ projektna temperatura se odreduje na osno-

Prema Ameritkim propisima. spoljna
~sovnih vrednosti spoljnih temperatura koje se javljaju u decembru.
vu tlIsovnih decembru, januanl
januaru i
februaru. Kriterijum je postavljen tako da se u ovom periodu, koji iznosi 2160 tlIsova
februaru. ~asova
projektna temperatura moze dostiCi iIi biti iznad nje u 97,5%
97,5 % iii 99% ukupnog broja
~ova. To prakti~no
Casova. zna~i da ce prema prvom kriterijumu spoljna temperatura imati
praktitno znaei
niZu vrednost u svega 22 easa,
casa, a prema umerenijem u 54 slucajeva. Merodavne vred-
nosti Casovnih temperatura uzimaju se kao proseene
prosecne iz najmanje pet uzastopnih go-
dina.
Raniji Nematki normativ 4701 je spoljnu projektnu temperaturu definisao kao
srednju vrednost apsolutnih lninimuma iz ~to duieg niza godina, da bi u danas vaZe-
Cern normativu iz 1983. godine uveo nov nacinnaCin njenog
njenag odredivanja. Kao projektna us us--
vaja se srednja dvodnevna temperatura, koja je u poslednjih 20 god godina
ina dostignuta iii
bila is pod nje 10 puta.
hila
Izbor spoljnih projektnih temperatura za nailenase klimatske us love su prilagodcni ras-
polozivim podacima.
podaeima. Usvojeno jc je da Sl::
se ona odreduje zavisno od srednjc temperature
najhladnijeg meseca u periodu od 10 godina (1m) i apsolutnog rninimuma (tnrin)
najhladuijeg (lnoin) iz is-
tog perioda.
perioda, koji bi trebao da je najllktuelniji
najaktuelniji.. Odnos uee!iea
ucesta ave dye temperature dat
je sIedeCim
sledeCim izrazom:

IJ =0,41", +O,61"'in
Na osnovu gomje jednacine vrednost spoljne projektne temperature za veti
veCi hroj
mesta je dat u tabeli s.x.
S.x. U njoj se na primeru
primem Beograda i Zemuna moze UOCili
uoeili uticaj
velikog gradskogjczgra na povccafljc
poveca'1jc tc;:mperalure.
tempera lure.

Tabcla S.X Spoljnc projektnc tcmcpcraturc

tcmcpcrature (za mcsla
mesta JugosJavijc)
Jugoslavije)

SRBIJA
Ada - 18 Cuprija -20
·20
AJeksandroYae (Zupski)
AlcksanilloVllc -20
·20 CaW:
CaCa!.: -20
AJeksioac
Aleksinac -16 Coka -18
AJibunar
Alibunar -18 Despolovae
Despolovac -18
Apalin -18 Dimilrovgrad -18
Arandelovae
Arandclovac -18 Divcibarc
Arilje
Ariljc -18
-18 Draga!
Dragas
Baclea
Baolea Palanlea
Palanka -18
-18 Elakovica
Dakovica
Balli Topol.
Backa Topola -15
-20 Golubae
Golub.c
Ba&o Pelrovo selosclo -18
-18 Gornji Milanovac
Milanovae
Bajina BaSla
Balla -19
-18 Indija
lndij.
Bajmok -18
-20 lvanjica
Koviljaca
Banja Koviljac.l -20
-18 Jasa Tomi':
lasa Tomic
Batoeina
Batocina -20
-18 Jo!anicka
Josanicka Banja
Bceej -20
-20 Ka~ik
Katanik
Bcla
Bela Crleva -20
-19 Kikinda
Beograd -20
-15 Knja~cvae
Knja~cvac
Boljevac
BoljeVllc -18
-18 Kokin Brod
Koldn Brad
Bar
Bor -20
-15 Kostolae
Koslolac
Bosiljgrad -20 -18
Kostolae
Kostolac
Bujanovac -18
-18 Kovilja~
Crvenlea
Crvenka -18 -17
Kovin
-18
102 8. Todoro,,;,; PI<OJ EkTO I·:·1
Todom ,,;': PI,OJEkTO NJ E I'OSTROJ
I·:·INJE ENJ. ·I1 2.-1
f'OSTROJENJ. ZA CE,YfUALNO
C E,\ rmA LNO G Ilf-.JANJ
REJA NJE E

Krngujcvac
"-,"sujc""c -· ld
1d Prizrcn ·-15
15
Kraljevo
Kraljcv" ·20
-20 Prokuplje ·-1717
Kru!evac
Krll!evae · 18
-18 Ribarska Banja
Ba nja ·20
-20
KuCcvo ·-1818 Scnta ·-19
19
Kula ·17
-17 Smcdercvo
Smcdcrcvo ·-18
18
Kurslim lija
Kur!lImlija ·1
-177 Banj.
Soko Banja ·-18
18
Lapovo ·-1818 Srbobran
Srhubr"n ·-18
18
UtZmCV:lC
L.1z arcv:ll: ·16
-1 6 Srcmska Kamcn
Kamcnicaica ·-18
18
Leskovae
Lesko""c ·-1818 Sremski Karlovci ·-1616
Loznica
LozI1iCl ·-18 18 SurduliCl
Surdulica ·-1818
Majdal1pck
Majdanpck ·-18 18 Svclozarc
SvctozarcYQvo ·-1818
Mat . rulk. 13anja
Mataru!ka J3anja ·20
-20 Svil.jn.c
Svilajnac -Ie
·le
MitroviCl
Mitrovica ·17
-17 Sid ·18
· 18
Mladenov.c
Mladenovac · 17 Tcmcrin ·18
Negotin ··1818 Topol.
Topola -15
Nil · 15 15 Trstenik
Trslenik ·20
Ni!ka 13anj.
J3anja -16 Tutin ·20
· 20
Noy; Knde""c
NoV; Kn devac · 18 Uzicc
Uiicc · 18
Novi Paza
Pazarr ·-19 19 U lzicka
icka Poieg.
Poieg" -18
Novi Sad · 18 Uroscvac
Urale""c -18
Od~.3ci
Od~.aci -18 V.ljevo
Valjevo -19
Palic
Palie ·-18 18 Varvarin ·20
PanCcvo ·-16 16 Vladii:in Han ·18
ParaCin -18 Vlasina · 18
-18
Pazova ··16 16 Vlasotince
Vlasolince -18
Pee ··15 15 Vro nje
Vranje ··15 15
Pi rot
Pirot ·-18 18 Vrbas ·19
-19
Poi.arCY3C
PoiarCY3C -18 Vrnjacka Banja -18
Podujevo
Pod ujevo ·20
-20 Vrs.c
Vdac -22
PreScvo
Prclevo -15 Zajcc,:u
Zajec.:u ·-18 18
Priboj (n" Limu
Limll)) ·20 Zcmun ··17
17
Prijcpolje
Prijepolje -20 Z iatibor ·-17
17
Prisl
Prist ina · 17 Zrcnjanin -18

CRNAGORA
l3ar
Bar ·2 Mratinje
Mralinje --1818
13ijc1 uPolje
J3ijc1oPolje -17
·17 Niksic
Nildic ··12
12
Budvd ·-11 Pljcv1ja
Pljev1ja ·-19
19
eel
Cel injc -13 Padgorica -5
Danilovgrod
Danilovgrad -12 Risan
Risan -6
·6
Hcrcegnovi
Hercegnovi ·1
-1 SUlomorc -4
lvangrad ·18
-18 SvetiStcfan
SveliStcfan ·4
Kolasin ·20 Tivat
T i""t ·6
Kotor
KOlor ·6 U Icinj
Ulcinj -4
Miloecr
Milol:cr ·4
·4 Virpa?ar
Virp".ar -6
Mojkov.c
Mojkovac ··18
18

REPUBLIKA SRPSKA
L.u ka
Ban ja l.JJka
Ballja ·-20
20 Kozarska Dubica ·20
13ileec
Bileec ·-16
16 Prijedor -20
Br~ko
Brfko ·-18
18 Sokolac
Sokolae -18
Brad -18 Srl>injc
Sruinjc -16
Doboj ·20 Trebinje -6
Gacko ·21
-2 1 Vi~egrad
Visegrad -17
Gr.diJka
G radilka ·18
· 18
 5. P0 7R£BN;I KOLle
P07R£8NA KOLlCl/tVA
fA TOPLOTIO Z·1 G
TOPLOTF; ZA 0 I?EJA .\ Jh·
I?FJ.· JSJC III.!
/0 .1

Zn
5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU - Zn
termickom pogledu vaina
U tcrrrUckom vaina karakteris
karak leristika proslorije
ti ka pros sred nja vrednos
to rije je srednja vred noslt koefici·
koefici-
jenla prolaza top lote.
jenta nosl se izracun
lole. Ova vred nost izracu nava preko
ava pre obrasca :
ko obrasca:

(5.5)

gde je:
gdc je:
Qo .- gllbitak
gubilak top lote
lOle proslorije lra nsmisijom
prostorijc transmisijo m (W)
F .- lIkupna unlltrasnja
uku pna unulras povrSina prosto
nja povrsina rije: zbi
pros torije: zbirr svih
svi h spo
spoljnih
ljnih zidova sa prozo·
prozo-
rima, svi unutrasnji
unulraspj i zidovi
zidovi sa vratima,
vralima, pod i plafon, bez obzira obzi ra da Ii kroz
nekll od ovih
neku ovi h povrSina
povriiina ne ma razmerazmenene toplo te (drugim recima,
recima, cclokupni
ce lokupni
mo ta c prostorije).
o motac I 1I ovom
pros to rije). lu ovo m slucaju se kao visina zidova uz ima odstojanje odslojanje
2
od poda do podapod a (m )
l s •- raz
I,,-Is
1,,· lika izmedu
razlika izmed u unlltras projeklne tempe rature (DC)
unut ras nje i spo ljne projektne (0C)
zavisnosti od vrednosti
U z,wisnosti vrednosli kD ko uz ima se dodatak za prekid lozenja, loze nja, kako bi posle
prekid
prckidaa 1I zagrevanju bilo bi lo moguee
mogu ce inlint e nzivnijim dovode nje m toplo top lo le,
le , preko poveca-
poveea·
grejnih
nih grej nih tcla, bae zagrejati
tc la, brZe zagrejat i prost
pros loriju
oriju na ze lje nu lempe
tempe raluru.
raturu.
Po red neprekid
Pored ne prckidnog nog rada posl roje nj
pos troje a, koje ne zahleva
nja, nik akve dodatke,
za hteva nikakve do datke, razlikllju
raz likllju
se sledeCi
sledeei sillcajevi:

1. nep
ncprekidan kratkotrajn.im
rekid an rad sa kra lko lrajnim ogranicavanjcm zagreva nja nocu
ogra nicava njc m zagrevanja noeu
2. pre
2. kid 1I zagreva nju od 9-12
prekid 9· 12 cas ova dncvno
casova dnevno
3. prekid zagrevanju
pre kid u zagreva 12·166 casova dnevno
nju od 12-1
slici 5.3 prikazana
Na slici pri kaza na je zavisnost dodatka 2"
zavisnosl dodalka duiine
Z" od duZi trajanje
ne traja nje prekida loze nja i
vrcdnosti ko-
vrednosli kD- Sa slike se vidi da se za manje vrednosti ko
ma nje vrednosli kD daju veCi dod dodaci, jerr je zadr-
aci, je zad r·
zava nje loplo
toplo le
te u pros loriji kraCe
prostoriji haec uko
lIko liko je razlika I"II/ -. Is
I, veca,
veea, od nos no kad
odnosno kadaa ko ima
imn
manju vrednos
vrednosl.t.

'""" ~ Ic>~
o~

~ .:J.>

'"
...........

-
t'......
........ 10
.....
~.
~
~ ........
~ r---.....
K ..........
10"1.
10"'<

o~
--
r- ~
-..!. ~£.t10 ~£J(. '0 1
............

i--'"
'"
--- .....,..
.....
r--.... k'
-<' K
~
:::--..
::::--...
11.l f-

"'...... ~
::::...
0o ---*-kD
kD 1.0
1.0 2 .0
tika 5.3 Zavi.l\'llos/
SSli/w 'IIosl doda/aka /la grejanja iilia
Ira prekid greja/lja /la hlad/le
hladlle povr.fi/le
povr.fille od ko
kD
10./
/0-/ B.TOtforovic PROJEKrO
B.TotIorol';c 1-:4 NJE POSTIW
PROJE K r O VA JENJ"'I! ZA
POSTIWJENJ/ l A CENTRALNO
CENTRAL NO GR£JA
G REJA NJE

5.7. DODATAK NA
NA UTICAJ ZRACENJA - Za
ZII.
Osecaj ugodnosti Ijudi koji borave
Oseeaj bo rave u nekoj prosto
prostoriji
riji ne zavisi isklju
isk ljucivo
civo od te mpe-
mpe-
ra ture koja vlada u prosprostoriji,
to riji, vee i od srednje te tempe
mperature
rature granicnih povrsina
povrs ina.. Zbog
toga se moze des iti da se covek ne oseea prijatno u p rostorija ma sa ve likim pprozori-
(oga rozo ri-
rna
rn a i spoljnim zid ovima koji nisll nisu dovo ljno termicki zastieeni,
zas tice ni, iako je prosto
prostorija
rij a zagrc-
zagrc-
jana na potrebnu le te mperaturu zbog veceg veeeg odavanja toplote te la zrace nje njem.
m. Zato
Za to su
prosto rije na uglovima
pros torije uglovirna zgrada nepovoljnije od proslorija
prosto rij a sa jednirn
jednim spoljnim
spo ljnirn zido
zidom.m.
Srednj a le
Srednja te mpe ratura gragranicnih
nicnih povrsina proslorije
prostorije zavisi
zavisi od koeficije
koefi cije nta prolaza
toplote
toplo te k,
k, pa se nje na vrednosl
vrednost ogleda vrednos ti ko-
ogled a u vrednosti k[)- Zato i dodaci Za Z a zavise odoel
vrednosli kD
vrednosti kD (slika
(s lika 5.3).
Posto oba dodatk
dodatka,a, kako Z" tako tak o i Za, zavise od vrednosti
vrcdnosti k[), oni se i pored toga
sto imaju po tpuno raz licita
licit a fizicka
fiz icka znacenja, spajajll u racunu u jedan dodatak ZD (sli-
znace nja, spajaju
ka 5.4 i tabe la 5.xII) .

.~
~ I!>-f/,.
I!>..f/,.
""'- ~
20';'
2U"

IU/.
lUI-.
............
K
"""
.' b,
."
--
?
:--.
~

-
-
ox
0%
o --~kD /.0 2.0

Slika 5.4 Zajed/licki dodalak

dodatak ZD
ZD zavimo
za vimo od kkDD

5.7. 1. Izmene
5.7.1.
Aktuelni
Aktlle lni Ne macki normativ za proracun
proraclln potrebne kolicine
kolicinc toplote
toplo te (DIN 4701 ), iz
1983 godine, ne uzima 1Iu obzir prekid grejanja, pa otpadao tp ada 2Zw
1/" Smatra se da je danas
rcglliacio
regulacionana tehnika 1Iu grejanju svuda
svud a aut omatska i cia
da je moguee programirati uklju uklju--
ce nje rada grej
grejnog
nog post
postroje
rojenja
nja u odredeno vreme
vn;:me , pre tre
trenutka
nlltka kada 1I u pros
prostonl
tOnI treb"
treba
da budu pos tignute projektne tempera
poslignute temperature.
ture.

Tabela
T a bcla S.Xll
S. X ll Dodatak Zo

z.
Za k"ku (W/m-
(W/m-K) K) <0,35 0,35 - 0,8 0,8 - 1,75 >~,75
> .1,75
1. Ne
Neprekidan
prekidan rad sa ogranicenjcm
ogranicenjc m
7~11lrcvanja nocu
zagrcvanja 1l0CU 0,07 0,07
0,Q7 0,07 0,07
Prckid rada 9-12 1:.1S0\';.\
2. Prekid CasoY;] dnevn()
dncvno 0,20 0,155
0,1 0.15 0,
0.115
5
3. Prckid roda 12- 16 Casova
Pre kid rada CasOY;] dncvno
dnevno 0,30 0,25 0,20 0,15
 5 POTREB,
5. KOI_ lc~·
POTRE8 , ,_I1 I\OU It\i~1 TOPLOTt:
t:INA Z-1 G REJANJE
TOPLOTE ZA lU::JA NJE 10 ',

Tnbela
Tabela S.XIlI
5.XIlI
(W/m' Kl
ku (W/m'K) Z.
od 0- 0,26 0,02
0,27- 0,43 0,04
0.44.- 0,60
0,44- 0.60 0.06
0,6 1- 0,76
0,61- 0.76 0,08
0.08
0,77- 0,91
0,91 0,10
0.92-1,OS
0,92-1,05 0,12
1.06-1,19
1.06- 1,19 0,14
J1,70-
,20-1.32
1.32 0,16

Kada se postroje nje

nj e za grejanje predvida sa potpunom aUlomatskom
automatskom regulacijom,
za lakve sluCajeve lreba
takve slueajeve treba umes to sa dodatk om:
o m:

ZD =Z" +Z.
racunatii sarno sa dodatko
racunal m Za
dod a tkom tabele 5.x1I1.
Za sa vrednos tima iz labele 5.xIlI. M
Medutim,
edutim, u nasim us-
ZD jos uvek treba da se uzima u obzir.
lovima grejanja dodatak ZDjos

5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Zs

Ovaj dodatak
dodalak je jc lIvede
lIvedenn je zbog uticaja razlicitih inlenzilela
ulicaja razlieitih intenzit e ta suneevog
suncevog zraeenja na
zidove prostorije
proslorije,, koji Sll
su orijentisani
orije ntisani prema slranama sveta.
pre ma pojedinim stranama svela. Vrednosti do-
LS date su
datka Zs SlI u tabe li 5. XI V. Za polozaj jl:dne prostorije merodavna je orijenla-
orijenta-
cija spoljnjeg zida, kod prostorija sa jed
klld pmstorija jednim
nim spoljnim zidum.
zidllm. Za proslorije
prostorije sa dva
vaina je orijentacija
spoljna zida val.na orijenlaeija ugla prostorije
prostorije,, a ako ima tri iIi eeliri
ee tiri spoljna zida,
uzima se maksimalni dodatak.
maksimOllni dodalak.

Tabcla
Tabel .. 5,
S. XIV Dodawk
Dodalak Zs
I Siraol:li SVC
SIr8DIt svcta.
hl J .JZ I z I SZ S SI I JI
J1
I dodalak
dodatak. -0.05 -0,05 I 0 I +0,05 +0,05 +0,05 0 -0.05

5.9. ZAGREVANJE VAZDUHA KOJI PRODIRE

U PROSTORIJU
uticajem
Pod 1I1icaje m udara ve lra,
tra, u proslorijll
prostoriju prodire vazduh usled nezaptivenosti
nezaptivenosli prozo-
ra i vrata. Da bi sc
vrala. Oa se neutralisao uticaj hladnog vazdllha
ne ulralisao ulicaj vazduha koji prodire u prostoriju, treba
predvid e li
ti kolicinu
kolieinu toplote
toplole koja
kOjil je pOlrebna
po trebna da ovaj vazduh zagreje na lemperaturu
temperaturu
prostorije.
U pugledu naeina odredivanja dodalka usled ulicaja
pogledu nacina uticaja ve lra
tra svako novo izdanje
DIN normi lInnsi
lInosi nove de lalje
taljc i prcciznos ti. Po najstarijim normama dodalna
preciznos ti. dodatna kolieina
toplot e se odreduje pre ma vrednosti lrans
loplote transmisionih gubitaka. Norme iz 1959. godine,
misionih gubilaka.
medutim, upucuju na odrcdivanje
medlltim, upucujll odrl:divanje zapremine vazduha koja prodire u prostoriju i izra-
cunavanje kolicine
kolieine loplote Qv koja je jc pOlrebna
potrebna za zagrevanje vazduha sa spoljne na
temperaturu . I lakav
unutrasnju lemperalllru takav naein proraellna
proracuna nije zadovoljio prakliene
prakticne zahteve i
llOr,
Or, lJ,'l PROJEI\II'O
l }(lnrtJl'ic I'ROJD,
U. "/ (}(lnf'<II';c I·:. IINJF. POSTROJF.NJA 7..4
O I':, rE,\ rn lA I .NO Cj
2.4 rENI'RAI r, IIFJ A NJ r:
llf-JANJr:

potrcbnu l<t enost pro ra

po trcb nu laenost r~ clina
clln a i bio je izloze
izlozenn kkrilici,
rilici, lako da je u poslednjem
pos led nje m izda njll
0D 1IN
N nonormi
rmi une ta nova me toda proracuna
metoda pro racuna .
Koreklurni
Ko rek lurni dodalak
dod a lak prema
p re ma najs la rijim no normalivima
rma livima moze se korisliti prethod
ko ristiti II pre thud--
nim racunski
ra cunsk imm ana
analiza cuk i pproracunima
rna, pa cui.;
lizama, ro r acunim~ za idejne projekle. Za svc glavm: gl;w m:
proje kle treba koristili
kte trcba ko ris lili nacin D IN - no nni rmi 4701 iz 1959.1959. godinc, koji je prihvace n i 1IlJ
novo m JUS M. EG E6.0 1O.
.OIO.
Z bog mogucnos
mogucnosli ti prime
primenc nc u idej nim proracllnima,
idejnim p ro racllnima, u dalje
da lje m lekslu
tekslu ce biti izne l i
nacin proractlna
proracuna po pomoctl
mocu ko rc kturnog dodalka do datk a pre ma starom
s laro m D IN-u,
IN-u , a d alje tIII pog-
lav lju ce se opisa ti i najaktllelniji
lavlju nati n proracllna
naja ktll e lniji nacin p ro racllna pre ma pos lednje
lcdnjc m izda njll
nju D IN-il
IN-"
J 983. godine.
iz 1983. godi ne.

5.10. DODATAK NA UTICAJ VETRA

VET RA - Zv
Z a odrediva
od red ivanjenje dodatka treba zna ti II
doda tk a Ireba u kakvo
kakvom m je predelu
prede lu zgrada
zgrad a i pri lomelo me razli-
razli -
kov;\li
kova li normalni
no rma lni i vctrovili
vC lrovili prcdeo. Os Osiim
m toga, utvrduje
utvrdujc se d a Ii je zgrad
zgradaa za klo njcnjcnil
n,l
iii iz loze na vc lrulru,, odnos no koje su proslorije
pros to rije tIu jednoj zgradi zaklonje
zaklonjenc nc od vctra
ve lra,, ;1
il
kojc izlozenc
kujc izlozc nc njcgovo m udaru. udan\.
Za klo njc n po lozaj ima pros torija to rija kojll
koju s lili
tili zaklon koji nadvisujc
nadvisuje prosto
p ros lo rijll bar ~.iI
ba r za
2f3 odsloja nj a izmcdll
iz mcdll zaklona
za klo na i prosto
prostorije. Zaklonje ne
rije. Zaklonjc prosto
nc pros to rije najcesce
najcescc sc na!;w.:
na lazl: II
zgrada
zgrad a ma u gradovima.
gradovima,
Svaka
Sva ka pros
proslolo rija sa spo ljnim zidomz ido m do bija ba barr dodatak nje n polozaj. I\ktl
zakljonje
dod a!ak za zakljo ;'\k"
jc zgrada
jt: zgrad a ootvore
tvore na na svc sve ce liri
ti ri strane, onda
o nd a sa rno pros torijc
torije orijcntisanc
o rije ntisa nc prc
pre ma seVL
seVL--
n1 , sevcro isloktl
nt ist oku do
islo ku i istoku dobbijaju
ijaju dodatak
dod atak kao prostorije
pros to rije sa ootvorenim
tvo re nim po lozajc m.
Vrlo viso ke zgrade
V rlo visokc zgradc spadaju
sp adaju tI u zgrade izlozcne
izloze ne ve tm.tru.
Tabc
T abcla la 5. XV dajc vrcdnosti dodataka dod a taka za nc utralisanje
nClltralisa nje niske te mpe rature
ra ture vazdll
v<1zdu -
ha
hit koji
koj i prodire infiltracijo m, a pre ma najstarijc
p rod ire infiltrac.:ijom. najstarijcm m ncmackom sla ndardu DIN 470 1I iz
ne mackom standardu
19-U. godinc
god inc.. VVrcdnllsli
rcdnlls li su predstavljene
predslavljc ne zaviszavisnono od tratransrnisionih gubitaka
nsmisio nih gubil a ka pros lori-
je, i mogu sc ko ris ristiti
titi sa rno u proracllnima
pro racLlnima inves ticio ticionih
nih i id
idejnih rojekat a, zbog ccga
ejnih pprojekata.
se II
1I ovo m poglavlju i po minjll. rninjll.

Dodatak Zv
Tnbcla 5. XV Oodalak
Vrshl Iroslorijc
VrShl II II III
IJI IV
No rma llli prcdcl
Normilhli prcdclii 77..,klo lljell poloz.
1kl o llicll ,j
polOZ.1i 0.13 0,09
0.09 0,12
0. t2 0,07
Olvorcn
olvoren poloz.
poloz.1, i 0,27
0.27 0.1
0,199 0,24
0.24 0.14
VClrovili
VClro prcdcl i
vili prcdcli ,,,,
Z:lklkl o njen poloiaii
nicn poloia 0,22 0,15
0.1 5 0,20
0.20 0,1 1
0,12
01 vore n poloiaii
0 1voren 0,40
0.40 0.28 0,35
0.35 0.20
0,20
gd.: je:
gde je:
I - prostorija sa jed jednim
nim spo ljnim zidon!
spoljnim zidom
II - prostorija
prosLOrija na uglu
uglu,, sa spoljnilll
spoljnim olvo
olvorin!a
rima u jed nom zidu
IIII
II - pros lorija
lo rija na uglu
uglu,, sa spoljnim otvorima
spolj nilll olvo rilll<1 u oba zida
IV - proslorija
prostorija sa spoljnim otvorima u naspramnim zidovima
 I 'OTlI1'
I I'O
1 IIN..t K()U
T IU' I/N.·1 C/1\'·1
KnL . IC Y. l TOI '1.0 r F. 7A
'I .O TT:" 7A (mWJ.·liV1F.
ilI FJ..! ,vi T:" 10 7

5.11. DODATAK NA UTICAJ INFILTRAClJE

INFILTRACIJE
VAZD UHA - Qy
Qv
Nem<lck i nom
NcmH(;J; lativ iz 1959. god
no mlaliv go<.l ine
inc tldaleko
alcko prcciznije
prcciznijc ododrcdllje trebnll
rctllljc po lrc kolicinll
bnll kolici top-
nll lop-
la
Inlete Z<I zil brev:lIljl'
Zil zilgn;va vazdll ha
njl' vaztlll hil koji prod
protliire infilt racijom Polazi
re inlillracijom POIHZi se sc od kokolicine vazd llha
licinc vaztl uha koja
dospevil prosto rijll zbog
dospcvil 1I proslorijll zOOg razlikc pril pri tisaka
isak<l izmcdll
izmedll spoljnc oko line i prostorije.
o ko linc proslo rijc. O na zavis i
k<lko otl
kaku od w Vl" 1ilicinc
~ i ne proCCpil proZorii i vrala.
procc pa prozora vril lil. lako
tako i ud razlike pritisilka
od razLikc prilisaka sa obc straneslra nc pprostori-
roslo ri-
je. "Prc re mamil lotome,m<:. nil
na ko licinll vazdllha koja kojil dospcvil
tlospcva II 1I prosto
proslo riju
rijll ima Ill
uticiljil
icaja ve
vc licina procc-
pa nil strani
siril ni koja je pod lldarom lIdarom V velril. velicina procepa nil
Clnt. vclicina na zak lo lonje noj strani
njcnoj siraru,, kao
kilO i zapti-
zapli-
ve
vc nost
nosl ovih proccpa. 1\ I\. 10 su
so osobc nosli pprostorije
roslorije koje
kojc sc uz uzimaju obzir prc
imaju IIu ob'lir preko karakte·
ko karaklc-
rist ik
risl il- et: pros
p ros lo rijc n,
torijc R, cije
cijc sc '/rcdnos liti na laze lazc u opscgu
o pscgu 0,7 do 0,9. 0.9. D mgi
rugi uti<. :<lj na ko licinll
lllicaj licinu
vazd
va'ld llha koji prod in: ire II1I rros to riju jc
pros lo je jacina
jaci na vclra. zavisi ad
vetra, koja 'lavisi od polozaja
polozajil zgrade
zgradc (zaklonjcn
ili
iIi o lvo
tvo rcre n po lozaj) i vr.;te vrslc gradnjc
grad njc (pojedinacna
(pojcdinacna gradnjilgradnja iIi blo ku). Ovaj lllicaj
iii II blol--u). uticaj se sc uzima u
obz ir prc preko karakt cristikc
ko karakl zgrade If.
c rislikc zgradc
I z racun
Iz ril ~lInaava va njc
nj c potn;:bne
pOlre bne doda tne ko
d od il lne kolicine
licinc to toplo te za
plo le Zil zagrcva nje vazduha koji pro-
ddire
ire po podd dejstvo
dejs lvo m vc ve lra,
tra, vrS
veS i se prc ma oobrascu: brascu:

(5.6)

gde jc:
a - propustljivost
propllslijivosl pproccpa p;?'-) OZnal:<IVa
roccpil u (mJ/mh p;?'-) llznacava ko li'::i
lici nu vazduha nil
na cas
C,1S
koja prod
kojil ire kkroz
p rod irc ruz proo::p duz ine 1 Ill.
dllzine m. pri razlici pritisaka od1 1 Pa,
prilisaka 01. Pa.
I - duzin
uuzin a pproccroccpapa ((m).
m).
U
R ril kt c ris
- ka rakt ristika
tik a pros torije,
pro slorije,
II
II ka rakttcc ristika zgradc
- karak zgrildc (Wh (Wh Pil
Pa2/·'/m~K)
2
1.' /m K),.
3

Z£
2£ - dodatak
do d a ta k za prowre
prozorc koji sc nalazc na I1iI uglu dva spo ljna zid Z/i=1.2.
zidaa 2 t:= 1.2. U
svim dru gim slllcajcvima 2£= Z/i= I
I(rd ), - predstavlja
2:,(11"1), prcds tavlja zbir proizvod
pro izvodaa duZ d uZiine procc;Ja.. koji sc Ilzimajll
nc svih procc;>a uzimaju u obzir
o bzir
njihovih propustljivost
i njihnvih pro pus tljivo sti. i. U slueajll
slueaju da d a se pprozori
rozori nalazc
na lazc u naspram-
zid ovima.
nim 7.id ovima, uz imilju sc se u obzir
o bzir p rozo ri sa veeo vccom m propustljivosclI.
propustljivoscu.
Uko lik o Sll su prozori u dva dVil suscdna
sllscdna zida. onda se o ba prozo
ond il sc prozora ra o buhva-
tilju proracuno
taju p m racllno m; spo ljna vril vratlila se racunaju
rilCunilju kao
kilO i prozo ri.
ri .
Propustljivos
Propllslljivostt prowprozo ra i vra la ta jc d a<l ta 1Iu tabdi
ta bcli 5. 5. XVI. po me mettru
ru'' duz ine pprocepa,
roccpa,
pre vrsti
prc ma vrs ti prozo ra i vra vrata.
ta. Za pribliZnc proracuneproracune.. kad a jos nisu d cfinisane ko
ruSIl dcfinisane k o n~t
n~ t ·
mkcije i tipovi p rozo row ra i vrata
vra ta,, mogu sc ko ristiti podaci pod aci iz talabcle
bcle 5. XVII
XVII.. 1Iu kojoj jcje
vis inc prozo ra
za raznc visine r<l i vrata navcd
navcdec n proseea
prosceann odnos duZine procepa proccpa pre ma povr-
sini vra ta oodnos
vrata p rozora (w =
dnos no prozora i fF ).
=1/F).
l OS
108 H. "/; J(lom l'ii: I'ROJEKTOVAN1/::
H.Tudoml·ii: PROl r:KJ'0I';1NJ /0' POSTROl £NlA 2.-1
POSTR01ENJA £ J\\TR,
Z ·f D "n &1
fLNO J<J::.IA,vl
I .NO G RD.-1 NJI:.'
Ie:

llJ
Tabel" 5, XVI l'ropusUjivosl proccpa a (m'
Tabela S. (m'/mh Pa liJ )
/mh l'a
Vrs ta pprozora
VrSla rozo", T i PI' nYl 0 l1l
Ti1'lll''O'lo
jc cinosl ruk
jccinosl
ra
ru kii
•a
0,7
0.7
Drvcni i od vcitackih
ad vc5lack m 3 lc rijala
ih matc r ija l ~ spojc
spojcnnii dvos
u vos lrll ki 0,6
jcdl10struki
jcdlloslruki sa garaul
garafll ovallom
ovLlllom
za plivcnoSCu
plivclloScl.I 0.4
jcdlloslruki
jcdllos trllki 0.3
Cclicni
Celielli i mCl alni sspoicni
po jclli ci voslruki
civostruki 0,3
0.3
jcdnoslruki sa garanl
jcunoslruki ga ranl ovano
ovanom m
7.a
7.i1 plivclIOSCt,
plivenosCu 0.3
0,3
nulras
U nul nja vrata
ras llja vrala ne7.i1 plivcna
nC7.a pl ivena 8.7
8. 7
7.:lpl ivc l1a
7.aplivc na 3.3

T abcla S. XVII Odnos duiin c proccpa prcma povrsini

povrSini prozora (vra la)
(vrala)
Vrst... 1"020'"
Vrsl prozora (v"'
(,'rata)
.... ) prozora odnos
Visin. 11ro20ra oonos no ..
vr81a
81a (m) w-l/F
w-l iF
0,50 7,2
7,2
0,63 6,2
6.2
0,75 5,3
0,88 4,9
Prozori
Prozo nezavisno ad
r i nczavisno oc.l bbroj. kr il "a
roja luil 1.00 4.5
1,25 4, 1
II"SO
SO 3.7
2,00 3.3
3,3
2,50
2.50 3,0
l Ia;] i prozori 1I vra
V r;:
ral vr atim;t
tim:l
du vokrilna
voluillla 2,5 0
2.50 3,3
jc dno krilna
dn o luih,a 2,10
2.10 2.6

KARAKTERISTIKA PROSTORlJE
5.12. KARAKTERlSTlKA PROSTORIJE - R
Kn raklee rislika R zavisi od propIIslljivosli
Karakl propuslljivosli prozora
prozo rn i vra la, za vazduh
vaz duh koji pprodire
rodirc u
pproslo
ros lo riju ((izraze I «(I'I)s) i propuslljivosli
izraze no sa :L((d)s) p ropuslljivosli prozo ra i vrala kroz cije l': ije proce pe vaz-
procepe
(iz raienn sa I:L(a'I),,))
d uh s lruji iz proslo rije (izraie (a-I)II))'. R se izracunava
izracunnva prcpre ko obrascn:
o brasca:

R= 1 (5.7)
2) (/
'1) ,
L(a'I)J
.;::;-- - + I
~-- +I
2)a
L(a '· f),.
l)"

Za veCinu
vecinll slambenih zgrad a uobieajc nog nacina gradnjc
uobieajcnog gradnje prozora,
prozo ra , karakte ristika R
karakle rislika
se u pojedinim proslorijama bilno ne razlikuje
razlikujc ., pa se o na ne mo ra uvek ra euna
ellna li. Me-
Mc-
d ulim, sS obzirom
obz iro m na laenosl
taenost proracuna
proraeuna potre bne ko lieinc toplo te te,, ka rakte ristika R se
IItI veCini
vecini slucajeva aodreduje
dreduje u grubim
gru bim gra
granica
nica ma, pa se kakod citavog
d cilava zgrnd a
g niza slicnih zgrad
raeun a sa is tim brojnim vrednostima R. Ove vrednos ti se tIu nnorma
racun orma lnim slueajevima
kreeu izmcdu 1 i 0,8 iii u granicama
krecli izmedu granicClmn od 0,8 do 0,6, pa se IIu tabe
labe li 5. XVIII
XVJII daju sred-
njc vrednost
nje vrednos t i 0,7 i 0,9.
 5. I'OTII.£l1.\'.·1 KOUCI. A TOP/.OTE
f'OTRElJX·1 KOUC/. Z..t vRF.J.·ISJI:.
TOI'LOTl:: i'A (jEI.F.JASJI:. Ju

kori.S6:nj<l tabclc
Prilikom koriSCcnja XVII I. R se nc odrt:duj.:
tabck: 5. XVIll. odn:dujc prcko du'ljnc pmccpa.
prcl.:o dwjnc ~<' ..:
pma:pa •.vn:
indirektno pomoclI
pomocu odnosa povP.iina demenat .. kroz Cije proccpc V37.duh
povriiina .:Iernenata Va7.duh stroJI
stmji Uu
prosloriju (P,)
(F.) i clemenata
clernenata kroz koje vazduh slmji
slruji iz prostorije (f",,). N.aj<:ciCc
prostorijc (f-..). ~uh
NajCciCc vazduh
napusta.. pmstoriju
Dapust vra la. a to j.:.
prostoriju kroz proccpc unulrasnjih vraia. jc slueaj kod
kOO SVIh
svih pmstonJ3 ~a
pmstorija ~i1
jcdnim spoljnim 7.idom
jednim zjdom iii kod prostorija
proslorija na ugl!1 zgradc.
uglu zgradt:.

Tabcla S.
5. XVIU Karaklcrislib proslorijc
prostorijc •- R
Pnuori 1l
l'i•• lns.ja vraf.
\TlIla .'Fs/F.
5<J
IF. R
,
'I
Drvcll i prozori
Drvclli
oJ vcitaooll
ad
prnrori
prozor i i pr C'l7.OCi
materij.,I.
vcSlaCbl. m.lcrij.lla
~pI i\1::
f)CZ;]pI
z;JpI in:na
:Glpl
Uil
h"Cllil
j-n :na <15
<3
<1.5 Qo)
Q~
j
Celieni pcolmi
Celie-ni prOllxi nczapt h
Ocz;lpt i'~lLa
1:1 L.1 <6
mel :tJn~
i mClalni uzo, ri
pruzori l31"~'"
13ilf n'Clla <2.5
<25
Drvcll i prozori i prowr
Drvcn p.r07.OI i 'NZl~,-clla
IMZ)OIi\'Clla OO3do9
OOJOO9
00 vcitaCklll
ad materij.,la
vcit:K:ttl. malcri£la ~1~J"1:Oa
?;JpI j"v en:l (xl 1.5 do3
(x115OOJ Q7
Q7
Celii:Ili
Celifui i mClalni pc""";
mClaln; pr"lOfi ncz'l---'p
nCZ 1Pl j\;'Cua
j\;'CIl.1 odfdo20
od fOO20
l3~""na
lailf ivcna 002.5 do6
0025006

Za prostorije kojc imaju vrlo

wlo vclikc duline proccpa prozora i cvcnlualno
ve like duiinc cvcntuillno spoljnih
Yrata. prema duljni
vrala. duijni proccpa unulrasnjih
unutrilsnjih vrata (ateljct.
(alcljei. sale;
sale 703
Z.a saslankc. shi5aonict"
sastankc . shiSaonicc
itd.) R sc
se mora izraeunavali
izraeunavilti po obrasm proslorijc bcz unutrunjih
obras..-u (5.7). Za pmstorijc zidova
unutraSnjih zido\'3
(sale. hale i dL) U7.ima se
dr.) uzima propustljivosl lJ{J'i)s
sc da je propustljivost I(a·l)s bcskonaeno velika.
velika, odoosno
odnosno d a
R=I,O.
jc R= I.O.

S.13.
5.13. KARAKTERISTlKA ZGRADE - H
IzlozcnOSI prcrna vclm.
Izlozcnost prcma vetrovitost predela u korne j.:
vetru_ vetrovilost zgrdda, kao i tip gradnjc.
jc zgr-dda.
obuhyaecni
obuhvaecni su karakterislikom
karaL.1erislikom zgradc I I.
zgrade II.
Vrednosli karaklcrislikc
karakleristikc H daju sc se za dye jacine
jacinc vetra. odoosno za normaIno
vclra. odnosno normalno i
vctrovito
vetrovilo podmeje.
podrucjc. kao i loa za zgradu u zal.:lonjcnom.
zaklonjenom. slobodnom iii izrazito iz.r.tzito slobodnom
polozaju. Zaklonjcni
ZaJ.::1onjeni po107.aj
poto-f.aj imaju zgrade u ccnlrima
ccntrirna gradova kojc suscdnc objettc objc1:h:
izrazilo nc ne nadvisuju. Siobodiln
Slobodan polozaj zgrade; u nascljima i zgrade
poJozaj se usvaja za zgradc;; zgradc Ta'i
f3.'i''
poredenc po sircm proslranslvu.
prost.ranslvu, kao i Zit Zil svc objckle u gradovima toji
we visoke objcklc koji su pri-
mel no viSi od okolnih gradevina.
met gradcvina. Pojedinaenc
Pojcdinaenc zgrade na obalama sirokib rcka. jc-.lCra
siroJ.:ib rcli:a. jczcra
i mora, poscbno ako alo jc obala vegetacije, kao i objekli na visoravnima. prcdstav.
bcz vegetaeije,
oOOla bel. pn:dstav-
Ijaju objekle iz.razilo
ljaju poloiaja.
izrazito slobodnog poloz.aja. ,,
U slueajcvima
slueajevima kada jc je sarno jedna
jcdoa fitsada
fasadil sa slobodnim poI07..ajcm,
poloz.ajcm. ooda sc 7.a za
proslorije kojc
proslorijc koje pripadaju loj fasadi odrcduje L;ilraklcristika
karaktcristiL:a H prcma slobodnom po_ po.
lozaju. Ako su dve dye iii Iri
tri fasadc
fasade u slobodnom polozaju, lada
sJobodnom polozaju. tada scse povc6ma vrcdnost
vrcdoost /.//-I
odreduje za prostorijc orijcntisane prcma sevem,
Zil proslorijc severu. severo - istoL:u isloL.-u. Za ostat.:
isloL.-u i isloku. oslak-
proslorije
proslorijc se smalra da su u 7.aL:lonjenom poloZilju.
7...allonjenom poloZaju.
Vrcdnosli
Vrednosli L:araL:lcrislike
karal.:teristikc zgrade H (tabela
(tabcla 5. XIX) odrcdcnc
odredenc su prcma blZini ~Ira
brzini 'YCtra
od 4 rn/s podruga i zaklonjen poIo7.aj,
mJs 7.a normalna podmcja tao ii 7.a
polo7.aj. 1.:30 703 vclrovilO
vclrovilo podruCjc i 7..aSti-
7..35ti-
Cen poI07..aj.
poloz.aj. L.a objcL.1C u nonnalnom
Za objckte normalnom podrueju
podrucju i sa iz.ra7jto
izra7jto slobodnim poloZajcm.
poloZajem.
kao i za vclrovila podruCja i slobodan poJoZaj.
7.-3 Yetrovila poloiaj, raeunato je. jc sa brLinom vctra ~tra od 8 mi5..
mJS..
, JO0
11 11. ;i "d",,,,
11. ,,,"""" ·,,./f 1'I'IIIJJ/' f,.TO I';
/iliJrI,TO I·; 1N) /:; I'OSTlI{))
INJE eN).·1
t O STI/OJ/; 7...1 n t·:,\
NJ.·1 ;>-·1 ·::\ "IR.·1 (i l' I:1.- I.\'J/;
T K I LNO U/iUA .\ 'J/'

Zgradc II\I vc
Zgrauc vetrov
trov itom
il om ppredelll
rcuc lu sa izrazito
S<1 izraz polozajcm.
ito slobod nim po lozaje m. imaju kllr"ktcri
imlljll ka r akte ri s ttl~
i~ ,'
izrllClinat
iz racun a tee za brzinll
Zit hrz inu ve
vo.: tra
t ra od
ud 10 mls.
m/s.

T
Tabc la S. XIX
abela Ka raktcri sllG. zgradc II (WhPa"'/mJK)
XIX Karaktcrislka (Wh PlIWlmJK)
II
Prcclco
Prctl co Pnlui
Pnlui.j 7.~" "C
Hj zeraclc btuko\'sk.
bluko\,s J:,"clnj.
kHgrHdnjH Ilojctlin l~ rH d l'
Hcnc ll.'rHch'
Ilojcllimtcne
z., klolljcll
",kloll icn 1.28 1.81t
1.8
Norl11f1!ni
Norlll fli ni predeli
prcdd i 0 1vo r CII
Qlvo ell 2. 18 3.09
ialw.ilo
iL.r:lzi I O Qlvorc
0 1vor c lt
n 3. 19
t9 4.47
1_1klonjcn
",klo nicn 2. 18
2.18 3.09
Ve fo vil i predel i
Vell rovil 0 1vorclI
\for ell 3. t 9
3.1 44,47
.47
iZr;)zilo
iZT;\zit o ol vo rclI
rcn 4.36 6.01
6.0 l

U pojedinacnim
pojed in ilcnim sill slu cajcvima.
cajcv ima . da bi se de fini sao po
dil bi polozaj
lozaj zgrade.
zgrild e. Ireba prethoclno
treba prc th ucl no
odrediti
od rediti smcr vetrn.
s mc r vc tra .
Prili ko m ooddrc
Prilikom reduiivanj
va nj ~ vrcd
vreci nOS
nos li
ti karakteristika
ka rakte ristika H treba raz likovat
lik ova tii zgrade
zgra do.: u pojcdi
n<lcnoj i grupnoj
nacnnj gru p noj (b( blokllVskoj) graclnji.. Pri to
lok(lvskoj) gradnji tome
me 1Iu grupni tip gradnje
gradnjc spadajll zgraJ,·
spad aju i zgradl'
mnobo sta
sa vrlo mnU!;ll novil.
s ta nova.

DODATA K NA VISINU PROSTORIJA - Zh

5.14. DODATAK
Ukoliliko
Uko ko su pros
511 p to rije vise od 4 m.
ros torije m, zbog poveca
povcca nih loplotnih gubilaka
to plo tnih gubil aka IIu go
gornjcm
rnj"m
delll prosto
de/u prostorije. bo i zbog vece infiltraeijc
rije. kilO d o d aj ~ se sledeci
vazdllha, dodaje
infiltracije vazduha, s l ~d ec i dodatak:
dodat a k:

2 ,,-
Z - oor
0,()?~
~) ~~ - po svakom
svako m me lru vis ine iznad
tru visine izn ad 4 m,
2,,,,,,
Z""",... = 0.20
= maksimalni
- maks visinll.
imalni do dalak na visinu.

5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOLICINA TOPLOTE - q

Ova
O va vrednost
vrednosl ddobija
o bija se kolicnik
sc kao ko bne: kolicine
lienik po tre bno. toplo
ko licine lo plo le i zapremine
za pre mine pprosto-
ros t:>-
flJe:
flJ ~:

q=Q
q= -
Q (S .X)
V
S peeificna
Spec pOlrcbna
ifi cna po lrebna kolicina
ko liein a loplol
tuplo tee slllzi
sluzi za ko nlrulu
ntrulu i oeenll loplolnih
oee nu lo gllbilaka
plo tnih gubit aka .
3
Normalno,
Norma lno , nje na vrellnos
vrednosll danas
ll a nas iznosi /m3.
iznos i 25 - 40 W /m
U daljem tekstll date
ualje m leks\ll da te Sll prosecne vrednos ti za specificnll
su proseene loplolu
speeifienu lo prostorija
plo tu prosto koj,'
rija ko jc
imajll dvos lruke
imaju lrukc prozore i lInutras
unutras nju le te mpe ratllru
raturu preko 20 °C.

proslorije
- proslo rije na IIglli
uglu 70- 80 W/mJ
W /mJ
- nezaklo
nezaklonje nje ne prostorije
pros to rije 45-- 60 W /m3
45 /mJ
- zaklonjcnt'
za klo nje ne pros
prns lorije 35- 45 W /m3
/mJ
~ I epe ni s t a
- 'Icpenista 17- 30 W /m
/mJJ
 POTREB NA KOLICINA
5. POTREBNA TOPLOT£ Z'I
KOLlCINA TOPLOTE Z4 GGRFJANJ£
IU::JANJE II/
III

3
,1

- zgrade do oko 2000 m W IT";'. ··

35- 60 W/r.(
20.000' m3
- zgrade do oko 20.0(XY 17- 35 W /m3
W/m3
- sale, hale 17- 25 W/m3
W/m3

Za prostorije
prosto rije grejane na 12°C gomje
12 °C go mje vrednosti
vrednos ti treba umanjiti za 20%. Za prosto-pros to-
rije sa jednostrukim
jednos trukim prozorima
prozo rima vrednos
vredoostiti specificne toplote uvecavaju se za oko 30%. 30% .
Za beogradsku klimatsku zo zonu
nu (spoljna
(spo ljna projeklna temperalura
projektna tempe ratura -15 °C) i nacinnaCi n
gradnje do 1980. godine (oblik i ve licina zgrada, upo
velicina trebljavani mate
upotrebljavani rijali i kk.'valilet
materijali .'va lite t
grad nje) moze se, za globa
gradnje) lna sagledavanj
globalna pribli.Zne proracune, raeunati sa ppro~ec­
sagledavanjaa i pribliZne ro~ec­
3
vrednostima specificne po
nim vrednoslima trebne kolicine
potrebne grcjanje q (W1
kolicinc toplote za grejanje 1m
m ) bruto zap-
remine u zavisnos
zavisnosliti od namene grejanog objekta, prema labeli tabeli 5. XX.
XX. Za zgrade da-
grad nje ove vrednosti lreba
nasnje gradnje treba umanjili
umanjiti za 25 %.

Tabela S. X)'
XX Vrcd nosli specificne
Vrcdnosli spccin~n c loplole

Yrst. objckta
Yrsl. objckla (W/m·))
q (\V/m'
, t, mbenc ZlUadc
tambenc ZRrndc u bloko vima 45
stambcne zgrade u nizll nizu 40
porod il:llc lruee
porodicl1c leu&: 50
ad ministrativne lj!rade
administralivne Zj!rade 50
'kole r,kullleli
skole faku teti 45
storacki domovi i detiie
stnracki domovi dcti jc ustanovc
uslanove 50
restor ani
restorani 53
kuee
robne ku&: 55
industr ijs ki obiekti
induslriiski 20 ·- 40

5.16.
5. 16. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA
Pre prelaska
pre laska na sa samm proracun,
proracun, potrebno jc na crtd ima osnovc
crtczima osnove i svih spra tova
spralova
zgrade za koju se projektuje
projek tuje grejanje, ucioiti
uciniti sledcee:
sledcce:
- up isati strane sve ta,
upisati
- obe
obc ld iti prostorije red
leziti nim brojevi
reclnim ma i upisati
brojcvima upisali u svaku prostoriju njenu lem-
tcm-
pe ratu ru, bez obzira da Ii se pros
peraluru, to rij a grcje
proslorija grcjc iii ne,
uzc ti od arhi
- uzeli tekl e podatke
arhitekl poda tke za vrs tc prozo
vrstc ra , vrata i astale
prozora, ostale elemc nte u zgradi
elemente
kroz koje pro lazii loplo
kojc prolaz ta, i odrediti prostoriju
toplola, pros ta riju za kotlamicu.
kotl amicu ,.
.
Priliko m obeJeZavanja
Prilikom obeleZava nja pros toriJa i upisivanj
prostoriJa upisivanjaa temperatura
tempe ra tura uobicajeno
uobicaje no je ddaa se to
raz lomkom: brojilac preds
cini sa razlomkom: tavlja broj pros
prcdstavlja torijc a imenilac nje
prostorijc nu lemperaturu.
njenu tempe raturu.
Kod vis
Kad espratnih zgrada, radi bile
visespratnih brzc orije
orijc nl acije, moze se
nlacijc, sc prostorija obeld iti trocif-
obelditi
renim broje m, u komc
brojem, kome revaprva cifra o7.nacava sprat, a os
cirra oznacava osttale
ale - broj prostorije. Na prime r,
primer,
017 bi bila prosto
pros torija prizc mlju, koja jc oznaee
rija \lu prizemlju, oznaeena na broje m 17, a 604 prostorija
pros torija broj '-I4
na seslom
sest o m sp ratu . .
spratu
Proracl.In potrebne kolicine toplole se izvodi
Proraatn izvodi labe lamo, slicno prikazanom primeru.
tabclamo,
J1/122 B. Todorovic PROf
B.Todorovic E.KTOVANfE POSTROf
PROJEKTOVANJE ENfA ZA CENTRA
POSTROJENJA G RElANfE
LNO GREJANJE
CENTRALNO

Primer 3

Izracunati polre
potrebnu toplote za grejanje prostorije be.
bnu kolicinu loplole br. 01 i 02 koje se nala.
nala -
zc 11 mljll zgrade cija jc os nova data na slid 5.5
u prize mlju

Ostali podaci:
- spoljna projektna temperatura
- unutrasnja projektna .temperatura
projektna.temperatura
- te mperatura prostorije na visem spratu
temperatura
- te prostorije 1I
mperatura prostorijc u suterenll
suterenu ispod prostorije 01 1= + 6 °C
- te mperatura kotlarnicc u suterenu
suterenll ispod prostorije 02 1= +20 °C
- pod u sobi br.01
poel 1I be01 je betonski
- pod Uu sobi tJr.02
ur.02 je od parketa
.- prozori su drvcni,
drveni, dvostmki
dvoslmki
- svi zidovi su
SlI od opeke
oel ope ke
- prekid grejanja je 10 Casova
- zgrada je u1I normalno velrovitom
velrovilom predclu, a ove prostorije imaju otvoren
pros[orije imajll r"--
otvorcn PI)
lozaj.

Pro racun
raclin je sprovcden
sprovcde n tabelarno po 1I0bicajenom formularu. Pri tome je dodala!;
uohicajenom [ormlliaru. dodal a!;
nil velar
Oil odrcd cnn kao procenlllalna
vl:lar odrcdc procentllalna vrednosl. Nacin odredivanja ovog dodalkct
dodalka prenlO!
prCnl;l
kolicini
ko licini vazduha
ViLzduha prikazan jc primem br. 4 (tabcla
je u primcm 5. XXI).
(tabcIa 5.
 5, POTREBNA KOLlCINA ,[OPLOT!:.·
5. TOPLOn : ZA 011fJANJE
C; JlfJI1 NJ£ JJ J
11

VI ~.o----
If)

11-1-- 0, '. --~

,
r :-
- --,
'- ' --- -,
-' -
----- --
----
on
""'I
""'1
@ 01 ' 1
0"1
$8 '0
~ '":l~ I;;
I:;

0(
00(
10
o Ve!
0..-1
",-.
"I'D
O, 'Z
58D I
0 ",, '~---,
",,'~---,
<l

2
,.;
wi
@)'~ @
on
0.', -<a.Cl.
ll)
t~ l-

01:,
Ol', ..,0
.., 0
:~
: ~ :p
:p -j-
-1-
I I

!I ~
s:!
ot.·..
OJ.'~

0(
I
@~
@
o '" ~
os',
os" n
Og'
Og'"&.
@ -
:x:
:l
't
'f
J
=>
::>
:;:
:It

., I
'" ,-,i
Stika 5,5 OsrlOva
Slika OSlIova proslorija koj
kojee treba grejali
 .
' ....
- :I.~l
1~ 1,~,""', l'rI ....
l'tI ..",})

Ii •, II
PRORAtUN POTREDNE KOUCINE TOPlOTE
POTAEDNE KOUtlNE TOPLOTE

1 2 3 ,< I 5 7 I • 9 I ,10 1 11 I 121

12 I 13 , "I
" I "\51I 16 1 17 16

0,.
0,·
naka
SIr.
Sir.
lOvel"
.!ovola
Oebtj.
Deblj.
,.ida
zida duilna
duiina
PRORACUt~ POVH~!NE
PRORACUN

~i rln3
~Jrln3
Nislnu
POVH~lNE

pCVI~ .
/Vis ina PCVlt
".
.," od·
bil;).K
bil:..k
PRORACUN GUBrTAKA

Z,
r:..lun
ratun
k .,
GUBITAKA TOPLOTE
TDPLOTE

k ·o.l/
iH),
ubitak
wbitak Zu+Za
_Z,
OOOAC!
OODACI

,m",
Z.
sIr.
, vOla
IWOla
Z.
kupno
kopno

Z
POIrebna
POIrebrui
ko~i¢tna
ko~i¢ina
loplolo

W/m~ K
. . om m
m m m' . m' m'
m' W/m'lK
·c /m22
w/m
w w %
• •
% % 1+% W

01 Kuhinja, _ 20 °c.
Kuh inja, I .. cC, V ..
• 4,7x
4.7)( 4,4X
4,41( 2,8 '" 58 rn J
sa m

P
'.' 20,7 I 20.7 1.< 19,6 '10
410 A. -.. 2 · 20,7 + 2·1
2 4.1 + 2'
·1 4,1 2, 15,0
15.0

PO
<.7 <,' 20.7 1 1,'
"
•• ~ .. 99,6rn~2
'" 99,6m

,.""" "
S 1.5 1,'
'.8 V
2.7 1 2.7 2,3
2.3 92 250
ZS S I 38 ',
'.'' 3,2
3.2 14.1
14,1 1 2,7
2.7 I 11.4
11 .4 1,5
1.5 GO 6'JO
690
ZS Z 38 ',7
'.7 3,2
3.2 15.0
15,0 ,1 15.0
15,0 1,5
1.5 60 000
kD
O ..
2200 _O,
",00
_ ~~
~ .. 572
0,572

VU 0,85 2,1
2.1 1,'
1.' . 1 1,'
1.' 2,3
2.3 5 11,5
11 ,5 ZO
20
• 10
ZU 3. 1,.
1.0 3,2
3.2 3,2
3.2 1 1,'
1.' 1,'
1.' 1,35 5 6.'
6,' 10 q .. ~
~,7
,7

22SO
Spava~a soba, 1 ..
02 Spavlltasotla.1 _ 20°C, V ..
_ 5,81(3,7
2200
5,8 x3,7 I(x2,8
1S
2,B .. 60 m3J "
19 5 1.39
1,39 3170

PO
ZS
VU
S
S 38
1,5
1.5
5,'
5.'
O,B5
1.'
3,2
3.2
2.1
2.1
2,7
2.7
18,6

1,'
1.'
1
1
1
2,7
2.7
2,7
2.7
15,9
1.8
1.'
~3
2.3
l,S
1.5
2,3
2.3
."'"
5
92
60
11 .5
11,5
,,<>
960
20 i
A.. .. 2 " 8,8 +
' 2 1,5 + 2'18.8
_ 2 -21.5
'" 103,8 rrf2
=
k _ 1370
ko
+ 2,11.8_

1370 .. 0.330
2'11.8 ..

0", 103.8 ...0'" 0,330

- 103,8,"0
zu 12
12 5,'
5.' 3,2
3.2 18,6 1 1,'
1.' 18,8
16,8 2,30
2.30 5 11 .8
,8 200
ZU 12
12 3,7
3.7 I 3,2
3.2 11 ,6
11.8 1 11,8 2.38
"6 ·2 -4,12
-4,72 .", q ..
= 34,7

I I 1370 2.
20 27 5 1,52 208<>
2000
 5. POTREBNA KOLfCINA ZA GREJANJE
TOPLOTEZA
KOLTClN·l 70PLOTE GRFJANJE 115

Primer 4

prorat unn dodataka na vetar za prostorije iz primera

Izvrliiti proratu
Izvi'Siti prime ra 3 preko ko
kolitine
licine vaz-
duha.

Rdenje:
Rdenjc:

Za drve
drvene
ne dvostruke prozore, prcma tabeli
tabe li 5. XVI, a = 0,4, dmina
duZina procepa u
prozoru sastoji se od dva horizo ntalna procepa, svaki duiine koja odgovara sirini
horizontalna
prozors, tijc su dmine
prozora, kao i od dva vertikalna procepa tije duZine jednake visini prozora. Ako
se prozor otvara po sredini, kao sto je slucaj u zadatom
zallatom primeru, treba obracunati i
treCi vertikalni proeep po kome nalezu leva
levo i desno prozorsko krilo. Prema tome, du-
zina procepa je:

I.JJ =2·15+3·18=84m
, , t

Odnos povdine
povrSine prozora prema povrliini
povi'Sini vrata isti je kako za kuhinju, tako I za
spavacu sobu i iznosi:

F, 2,7 _
-=-=1)
F" 1,8 '
Za sluCaj nezaptivcnih vrata, karakteristika prostorija 01 02, prema tabe
tabelili
5. XVIII, iznosi:

,
R=09
.
Za normalno vetrovite predele i otvoren pol02aj, obe prostorije imaju karakteris-
tiku zgrade(prema tabeli 5. XlX):
til'll XIX):

Dodatak na velar
vetar je isti
is Ii za abe
obe prostorije i iznosi:

Qv=8,4·0,4·0,9·3,09(20+20)·1=370
Qv = 8,4·0,4 ' 0,9· 3,09 (20+ 20)·1 = 370 W

Po ovom nacinu odredivanja dod atka na velar, potrebne kolicine toplote za greja-
nje prostorije
proslorije iz primera, odredile bi se po dole prikazanom proracunu, (tabela
5. XXII).

01 Kuhinja

- gubici (opIate
toplote 2280W
- dodatak ZD 0,15
- dodatak Zs 0,05
116 Bo
B.TotlarVl
Todnrol'ic
oii: PROJEKTOVA
PROJEKTOVANJE ZA CENTR4L
NJE POSTROJENJA Z4 CENTR4LNO
NOGRFJANJ£
GRFJANJ£

- dodat ak n:\ ve
dodatak tar Zw
vetar 370W
- pulre bna kolicina toplote
pulrebna 1370'1,2+370=
1370 1,2+370=
0
3110W

02 Spavaca soba

- gubici toplote 1370W

- dodatak ZD 0,20
- dodatak Zs 0,05
- dodatak Zw 370W
- potre bna koli~ina toplote
potrebna 1370 1,25+370=
1370'1,25+370=
0
3110 W
Tloh.IH 5. .\XlI
n.h.ln S. .\;(11
PAOAAtUN POTAEeNE
PAOAACUN POTREBNE KOWCINE TOPLOTE
TOPlOTE
, 1I 1I ' I , 1 ,, 1 ,, 1 121
12 1 1 15 1
" "
I\ 2 3 4 5 7 8
" 14

..
POVR~INE
PRORA¢UN POVRSINE PRORACUN GUBITAKA TQPlOTE
TOPLOTE DODACI
OODACI
Potrebna
0,-
0,· SIr. DebiJ.
DebtJ. ,tr_
oak.
naka svela
sYela ~ilina
zida du!ina tilina
Msina
N\sina ""'~. broj
00-
od·
bitak
Z,
Z.
ra~un
kk .,
6< k-t>,t
k· l>.t
ubitak Zu+ z..
=Zo
= Zo ".,
"Z.
Sir. kupno koll¢ina
top lote
loplote
Z
Z
.- om m m m' .- m' m' w/m~K
W/m~K ·c W/m2 W % % 1+% W
l
01 KuhlnJa. • 20 °C, V =
Kuhinja, t .. '" 4.1](4,4:0:
4.7 x4 ,4x 2,8 '" 58 m
--P 1.4
\ ,4 A.
As .. 2-20.1 2 · 14.1 + 2 '· '5,
2 · 20.7 + 2,14,1 15,00
PO S
4,7
\,5
\.5
4 ,'
\.8
\ .8
20,7
20.7
2.7
2,7
I\

\
20,7
20,1
a7 2,3
2,'
"
U

40
19,6
92
"0
250
2SO ~ ., 99,6
Ao '" mZ
99 ,6 m

ZS S 4,4 2,7 \,5

\ ,5 60 690
ZS Z " 4,'
4,7
3,2
' ,2 14,1
14,1 \ 11,4
\,5
"
40
40 ko = 9~,~~O
9~,~~0 -
VU
Z
"
J8
0,85
3.2
3,2
2,\
2,1
15.0
15,0
\\,8
,8
I\

I\
15,0
15.0
\,8
1,8 2.3 5
60
11.5
11,5
900
20
0,572
0,512

\,0
1,0 1,4 10 q_53,6
q_53.6
ZU
"
38 3,2 3,2
'.2 I\ \ ,8
\,8 \,4 1,35 5 6,8
" \5
0O. ... 0,4'(2- 1,5 +
0.... · (2· 1,5 + 3-
3·1,8) 0.9 ·-3,09
1,8)-0,9 3,09 ·(20 + 20) 1_
-(20 + 1_
2280
" 5 \\,2
,2 2740

'"
",

1I 1I 1I 1I 1I 1I 1I 1I 1I 1i 1I 1I 1I 1I I 3110
Spavata soba.
02 Spavaca soba, I '"
_ 2()°C, V _ 5,8 ](3,1:0:2,6:;
2QoC, V", m)3
x 3,7 x 2,8 _ 60 m
PO
PD S \,S
\,5 \,8 2,7 2,7 2,3
ZS S
I\ 2,'
"
40 92 250
2SO
A. '8,6 +
= 2 ·' 21,5 + 2 · 18,6
_ 103,8 mZ
2
+ 2 · 11
\1 ,8 ..
"

VU
"
38 5,8
0,85'
3,2
',2
2,\
18,6
16,6
\,8
1,8
\
\
2,7 15,9
\\,8
,8
\,5
2,3 "
40
5
60
11 ,5
96D
960
20 k
0
D ",
.,
1310
1370
'" 103,8.40 '" 0,330
103.8. 40""
zu
ZU 12 5,8 3,2 18,6 \ \,8 16,8 2,36
2.36 5 11,8
11 .8 200
ZU
ZU 12 3,7 3,2 11.6 \ 11,8 ,36
a36 ·2 4,12
-4.72 ·60
-50 q e~ 34,8
1370
1310 20 5 1,25 1110
1710
o '"= 0,4 -(2'· 1
0.4 ·(2 ' ,5 + 3-
3· 1.8) -0,9-·3,09·{20
1,8) ·0,9 + 20) · 1 ='"
3,09·(20 + 37D
370
2080
11 8 I;.TmlnrQvit l'IiOJEJ(TO I~,t
/) '/'",/nfVI';i: 1'1I0JEKrO I~'I Nn
NJE I'OSn 2A CENTRALNO
W Jl ;NJA ZA
POSf'IIOlHNJA ENTRALNO GREJANJE
GREJ.-1N1E

S.17.UNAPREDENJA U PRORACUNU POTREBNE

KOLICINE TOPLOTE
Da nas
Dim vazeci nor
as vazeei lIor maliv
ma tiv u .Ne mllckoj dl)ncl do net je 1983.
1983 . sa nimm
ni7.om iz.mcnjcnih detalj"
iz:mcnj<:ni h de talj,.
novih pod ata atakkail prcma
prema pre thodnom
thodno m izdanju
izda nju..
U cilju dobija
uobija nja
nj a ssto
(o reil
rca illijih
ill iji h vred nosti
nos ti pro racun jt!
jt: postao slozeniji. od ar i k<
slole nij i, a rpodari k"",
se kn ri ~ l e p
kori~(e prilagodeni
rilagode ni su Sll praksi a li ij speeificnostimil
speeificnos limil i uslovima !.:lime
klime u Ne Ncmack
mai:k u
Z bog loga
toga se oVilj
ovaj poslupak
po stupak moze pri!;valiti
pri!;va titi po svojoj metodologiji.
me todolo giji. ali
al i se za njego
nj<:go 1
prime llunu 1I u nas im IIslovima
L15lovima mo raju do dobro
bro proveriti
prove rit i dale proraeunskc
proraeuoske vreunosti.
vrednosti.
lJ ovom
1I ovo m r[lOglilvlju
oglavljll 51:!
sc oobjas
bj as njnjavilju iZ\l~k
avaju izv ne izmene
~ikne iz mene a ppravi pllt za prime
ravi put primenu nu bi bibi,.
cia se 1Iu jed no m pcrio
da perio du ra cun a prc
racun pre ma starim no rmaliv;ma i izvrSe uporc
·tarim i novim normativima uporcdI '
nja. LJ nasoj zemlji
nj'l. U ze mlj i proraclIJ1 ~ e sprovodi prt:
pro ril clI n ~c prt:ma ncmackim
ma ne normalivima
macki m norma tivima .

5.17.1. Merodavna spoljna temperatura

temperatur a
U novo m rn postllpkll
pos tllpkll proraclIna
proraclina lIvedc
uvedenn je pojam "slanda'standardru"l
rdna spoljna lempcratur;'.
te mpera lll r,'.
koia
ko ia je
jc osnov
os nov za ddi definitivnll
nilivl1l1 u1vrdivanjc
utv rdiva nj.: me mcrodavnc projeklne temperature
rodavnc projektne temp.! rature za ppror.,ror;,
po trebne
cun potrcb ko li cine toplote. Standarn
ne koli S(a nd arn llil lemperatura
te mpe ratura se od rcduje . !.ako
odreduje. lioako jc
je vee opis,\
op is,\
no 1Iu odeljku
odc ljku koji se od nosi nil
sc odnosi na spoljne
spo ljne projcklne
projc ktne lemperature,
tempe rature, kao najnife dvodncvn, d vodneVll'
sred
srcd njc vrcdnos ~poljlll.: lemperalure
vrcdnoSliti spoljnc te mpe ra ture koja je u periodu od 20 godina dostignul dostignut a iI- ii-
bi
bil" i~p
la is od lc
pod l ~ vrcdnosl
vr~d n ost ii 10 pUla.
puta. Ova vrednosl
vrelinos ( 5e s ~ korisli
ko risli u proraeunima potrebnepotre bne ko li· li ·
cine loplote
Ci ne (oplo te pproslorijit kojc pripadaju zgradama
ros(orij<t koje zgrada ma la lake
ke kokonslrukcije.
nstruk:cije. Vrsla konstruicijt"-
Vrsta konstruicij
sc dcfiniSc
ddiniSc ocinosll
odnosllm gradevinske mase M i sume
m gradevinskt: ~ume svi pomina prostorije. Z:.
svihh spoljnih povrSina Za
konstrukeiju
ko nslrukciju vece veee rnase, zbog njcllog
njenog izraie
izraZc nijcg akumlllacionog svojstva, sstandardn,:
akumulacionog svojstva., l and a rd n ~:
spoljna
spolj na tempera tura 's
te mpera lura ' s se koriguje
ko riguje na
nil vise vrevrednosti
dnosli za 615to. Is prcma:
prema:

(5.9 )

je:
gdc jc:
Is - merodavna
mcrod avna spoljna projeklna temperatura
projektna te mpe ratura
I; - standardna
stand ardna spoljna tempe
temperatura
ra tura
6to. Is - korekcija
ko rekcija

Korcktura se odrcduje
Korektura odreduje prema slcdeCim odnosima:

Za
Z a malu gradevinsku masu rz
M II F < 600 kglm
2
I. = 0
ll.I.
6.
Za veliku masu f'£ F<
600 < M fI, F < 1400 ll. I. = 2°e
6.1.= 2 "C
Za vrlo veliku
ve liku masu rz
M II F < 1400 ll.
6.1.I. = 4 "C

Masa se odrcduje laj nacin ~to

odreduje na taj ~lo se iznalazi najnepovoljoija
najnepovoljnija prostorija, ~o­
tj. ona to-
prostorija. Ij.
ja daje najniZu jedinicnu masu, slim
stirn slo
sto se uzimaju U obzir prostorije s
uzirnaju \l S DajviSe dva
spoljna zida, a prema donjem izrazu:
 5. POTREBNA KOUCINA Zrt GRJ::lA
TOPLOT£ ZA
KOU C1NA TOPLOTE G R.l:JA ,,';E
'JE Jl9

(5.10)
(5. 10)

gde je:
In t
Int - mas
masaa dela zidova od eelika
md
Ind - masa gradevinskih delova od drve la ta
Ino
Ina - masa ostalih gradevinskih dclova

II
I< - unutrasnje povrsine
povdi ne
Ss - spo ljne povrs
spaljne povrs.iine
ne
Nemacki no rmativ ne zah teva da proraclIn
zahteva proraclin kojim se izracu nava vrcdnos
izracunava vrcdnostt akumula-
cione mase bude priloze n, jer se smatra
eione smlltrll da se o na moze odrcditi
ona odrcdi ti ddovoljno
ovoljno tacno i na
osnovtl
os nOVll iskllstva prakse.
iskustva iz prakse.
Na os novu ovog kriterijuma standardna
osnovu stand ardn a spoljna projcktna
projck tna tempe ratura za I3cog-
temperatura Beog-
rad bi bila -11 ·°C,
C, sa korigovanjem za vcCe masc zgrada _9 °C i -7 · C.
_7°C.

5.17.2. Korekture koeficijenata prolaza topJotc

Osi m ispravke spoIjne
spoljne projcktne temperature, "l;tLlelna
aktuelna procedura proracuna
predvida i korekturu stvarne vre dnos ti koeficijenata
vrednosti koeficijena ta pTo laza toplote. Na taj nacin se
prolaza
dobija merodavna vrednost za pro racun. nazva
proracun, na "standardni" koeficij
nazvana ent prolaza
koeficijent
toplote:

k, = k + 6/:; k. + 6/:; k, (5.11)

U gornjem izrazu Ma sc se odnosti na pavecanjc

poveca nje koeficijenta prolaza
pro laza toplote
(oplote kako bi
se dobila dodatna kolicina toplote 1ILl ci lju
Iju ublalava nja niskih te
ublaiavanja mpe ratura hladnih
temperatura
~to je ad
spoljnih zidova, sto od Llticaja
uti caja na us love ugodnosti u prostoriji. Ovom korekturom
zamenjuje sc
se dodatak "na izjednacavanje hladnih povrsina"
povdina" iz ra nijih norma
ranijih tiva DIN
normativa
4701 (tabela 5. XXIII).
XXlII).

5. XXIII Korektura koelicijcnala

Tabcla 5_ koeficijenata prolnza
prolaza loplote
loplole spoijnih zidoVA
zidoV8
KoeficiJeDU prota
KocficiJcnll •• loptol.
prolaZ8 zldova (W/m-r;:)
loplole spoljnib lldov. (W/m'K) 0- 15
I5 I 1,6·2,5
1,6 - 2,5 I 2,6 - 3 I 32-
32 - 3,5
Koreklure'8
Korcklurc Ia sspol]o. pO\'r,IDe 61<, (W/m'K)
pol]oe po,",'loe 0 I 0,1 I 02
0,2 0,3

Vrednost srednje
srednjc temperature zraeenja sunl:evog zra-
ZTaeenja povrlina prostorije zavisi· i od suneevog
prozore, zato se u proraCunu potrebne kolicine toplote uvodi i korektura 6ks
l:enja hoz prozore. 6k,
koja uzima u obzir i ovaj ranijcg dodatka na stranu ~'Veta
OVllj uticaj, umesto ranijeg ~'Veta.. Ona obuhvata is-
kljucivo
kIjucivo dejstvo difuznog zraeenja Sunca koje se javlja u tol.:u
toI,.-u zimskih dana.
dana. Zavisi sarno
od vrste prozorskih stakala S obzirorn
ad obzirom na njcgovu propustljivosl suneevog
sunecvog zraeenja,
uvek je nega tivna i ista je za sve orijentacije prowra
negativna prozora :

/:;k, =-035
6k =-035·'(
, 'r
Za najee~cu
najecscu propustljivost l'• = 0,85 korcktura
korektura iznosi:

= -0,3
6. k,s =-0,3
6k
! 70
170 fl. -room "ii'
IU,><101 ,·ic· I'RuJ
/'I~rjJ Ff.: ro V,-1." 'J I: I'OSTRUJCNJ
F}"TOV.·1."'J1: /..1 rr EN
f'OSTROJ/,,'\/J.•r 'f .(·f EN7RA LNO (;Imrl NJ E
l'I?ALNO(';fWrlNJE

5.17.3. Gradcvinske povrsiue so zemJjom

povrsine koje se graniee sa zemljom
Posehan
Pnseoa n slucl.Ij
sluc<Jj 1I izracnnavilllju
u izracll nava nj u gubitilkil
gubililkil loplotc pn.:dstavlja
loplo le pre dstavlj a prolaz 10piolC kro~
lo plo le krU1
gratlcvinskc
gratlcvinske povrS pnvr!i in..:
inc kojc
koje su uirc ktnom
SII u uirck ll10 m dodiru Sil lc mljom, a to su pod sute
zc mljom. su lc rcnil
rc na i
zidovi koji su
zidovi stJ u cclini
ce lini iii delimic!lo llkopani
iIi dclimic':nn lI ko pani II zc mljll . r kroz pod,
zcmlju. pod. i kro7.
kroz zidnvc, toplo.
z idove, IOplo-
lil Qs iz s Ul
til Q, c~emke
llt e~ens k c pros turije sc
proslurije se prl' nos
nosii kmz I.c mljll na podzemnu vodll
krnz I.cmlju Q".. ,i n:1
vodu Q",. na
spoljlli vilzd uh Q".
spo lj lli v(lzduh Q". iz nad povr'ille
iznad mlji~ la
povr!)inc zc mljis 1a kujim jejc· zgrada okrw.e
o kr0e nil
na::

Q, =Q,1I' + QJV (5.12)

Pri lo me. kada

tome. kalla j.;j..: rrcc
'c': 00 pre nosu toplo
prenosu tuplo lete na spoljni
spo ljni vazdllh.
vazduh. zbog velike incrcijc ine reijc
7.e mlje.
ze mlje, Ile nc rilCUn
raeum\<1 st:
sc sa stilndilrno
standarnom m ~ ppolin()m
o li n() m pmjcktnum
p mjcktm:m temperaturom
te mperaturom vee sa sred· sre d-
Il,ium spolj
IIjom spoljnom lc mrcralurom
nom lcmrc ralurom iz duzeg zirnskug zimslwg pcrindil.
p..:ri odil, koja
kojil ,ie.ie znatno
7.niltno visa.
visa.
Na kudieijcnl
kll cficijc nl provodcn,i
pmvudcniaa loplote IOplolC kroz zc ze mJjll
mljtt doclo spo ljnjc g vil
spol,injcg zdllhil
vazd uhil aodd lIticaja
ulic'l,ia j<.jo.:
ve li(;ina
veli(;i na pnv
pnvrs rS ine
inc pod ? zgradezgradl' i njc njenn odnos straml,
stran<:l. kao
kilo i ud il<1 ljc
lje llos t r odze
odzemnemne vade.
va de.
GlIubitak
G bit ak top ln te bka podzcrnnoj
toplole podzc rnn oj vodi vadi racu
racunanil sc kao da dil je prenos
p renos u jednllrn
1I jed num pravclI
prilvclI .
u~m;'llno
n u~ m ;'l l no na povrsi
povrSi nti
nu knja !ezi Iezi na ze mlji. Me
zemlji. Mc rodavna raz likl.l tempe rature se d ce fini
razlika [ini ~('
~l'
pprcma
rcma prostnriji
prostoriji ciji(;iji st:
se gllhici iz racunavaju i srednjoj tempcraturi podzemne
gubiei izra(;unilvaju podzcmne vodc, vode, :1a
koC;/"i<:ijc
ko e fi cijc nt nl prol(l
pro laza to plote
7.(l toplo le sesc odn:dujL:
odredujL: lIzimajuCi
\/zimaju ci II\/ ohzir pre laz to
u hzi r prclaz topp lOlL:
lo te na povrsil1l1
povrsinll i
spnw()dc
spnwlldc njc njL: kroz. slojL:vL: do vode.
kroz sl(ljL:ve vud <;.
I z ra cunavanjc
lzra cu r. av ~ njc bubif
gllbil aka
<lka topl utc prc
toplote ma podze
pre ma mnoj vodi
podzcmnuj vadi sc vriiivrsi prem:l
prema izrawizrazu::

( )- . 1'1)
(5. .
1:1)

a
iI rrcm<l
rrema vilzd llhu kurisleCi
vilzduhu kL' rislcci obrazac:
obrazae:

(5. 1-1)
1-+)
... . .
gornJlIll
go rnJ lm IzraJ.l
1I Izrazl m mila ,lc:
.Ie:
r .- [lnvrsina
povrsina pod pOll a .s~lIl<'
lltc n' ,! iii
re n i~ iIi zid(l v:1 u dudi
ziJ (lv:1 dudiru rll sa zc
zcmljom
mljom
k"...
k"" - k(~ ct'icijl:IlI
kl~cfi cije lll prolazil
pro!;lzil tllt\)l1plotc
lo tc kroz zcmzemljll clo podzcmne
lju do vode
plldzcmne vade
k" .- kodicijl'nt
koe fieijm l pro p rn lozil
laza totoplote
rlOIC kroz ze mljll do spoljnjcg vazduha
zemlju vazduh a
I" •- IklTlpt: ratlira slltert:
'ITIrl:ratllra sutercn. n. kc proslorijl'
prostorij<.:
I.""
(WI tt: mpCr<l lura spoljcnjcg
.- Il'lllperatur<t spo l.ie njeg vazduhrl
vazduh il koja preds tilvlja
tav lj a srcdnju
srednju vrednos
vrcdnostt ij.
i/.
JUZL'g vf(;me
JUZL'S nskog periuda
vf(;mCnSkOg perioda
Ip.. -. le mpera
te mp tura podzemnc
e ratura podzc mne vuLi vuJ ec
Kot:i'icije nli
Kocficije nt i pro laz3 loplolL:
prola7.a to plOle se sc ril l:lInaju
ra (;ll naju rr..:ma
rrem,,::

I
I?" + H'
-k = H" R;,.
". + R.,
H., R,.
+ HI (5 l51
k s,' ~ - -- .

1I
k R" + Rij,
= H" n:,.
R'iJ, + ](:,. (5.1&)
(5. l&)
rn
,0'
 J. POTREBNA KO LlCINA
LlC1NA TOPLOT£ ZA GRElANJ£ 121

T (5 .17)
R,. =-
R. =-
"-' ).
z

gde vaie
vaZe sledeee oznake
oznakc::
k", - koeficijent prolaz a toplote od prostorijc ka spoljnjem vazduhu
kpv - koeficijent prolaza toplote od prostorije ka podzemnoj vodi
Rib - otpor
Olpor provodenju loplotee gradevimkog elementa
provode nju toplot element a
R,bs - ekvivalentni otpor
R.<zs olpor provod
provodenju
e njll loplole zemlje ka spoljnjem
toplot e kroz sloj zemJje
vazduhu (prema slici 5.5)
R,bv - otpor provodcnju toplote
R./.N toplo te kroz
kcoz sloj zcmlje
zcmJje ka podzemnoj vodi
au
au - koe
koeficijenl unutrilsnje strane a
fieijent prelaza loplote sa unulrasnje auu =1/ {(" (Iabela 5. I)
Nu (tabela
a,
as - koefieijent
kocficijent prclazil toplote na spoljni vazduh as
prclaza tuplote a s = 1/ I?, 5_ I)
(tabela 5.
I?s (labela
).1
)'Z koeficijent provodljivosti toplole zemlje
- koeCicijenl
T - dubina do podze
podzemne
mne vode (slika 5.6)
Prema preporuci iz ne matkogmal:kog normativa.
normiltiva. mogu se sc koristiti sledece brojne vrcdvrcd--
nosli:
nosti:

Im
I,m=,= + 15 ·C
I,

I pv =
= + 10 ·C
)."=1.2
A= =1.2 W/mK
W /mK

gdc je I,Is spoljna

spoljnil projektna
projektnil temperatura.
Odreclivanje ekvivalenlnog
Odredivanje ekvivalcnlnog olpora provode
provodcnju
nju toplote kroz hoz zemlju R.asR,a, prema
spoljnjem vazduhu vdi vrSi se uvek prema cclokupnoj povdini zgrade koja leii Idi na zemlji.
zernlji.
Ako je spojeno vise zgrada kao merodavna povr~ina poda se sc uzima zbirna podna po-
vrsina svih zgrada. Merodavna dubina do podzemnc vode. bez obzira da Ii se 5e racun
racuna-
a-
ju gubici kroz pod iii zid koji je u dodiru Sil sa zemljom, je odstojanje
odslojanje od poda do vode.
Ukoliko su podne povr~ine tennitki
podnc povr~inc tennil:ki izolovane a vertikaIrii
vcrtikalrii zidovi nisu.
nisu . onda se za
zidove uzima u obracun 50% od vclibne
zidovc otpora RIL
velitine olpora k " , prema slici 5.6.
~Iueaju da su sarno neke
U 51ueaju nekc sulercns\.:c
slIlercns\.:e p'rostorije grejane, onda pri odredivanju 01- 0[-
pora provodenju
para provodcnju toplole kroz zernlju prcma prema spoljnjcm
spo ljnjem vazduhu merodavnc su so sarno
dimenzije /lib i b te grejane prostorijc, a nc celog pooruma ili spojenih
ne cclog spojenjh zgrada. Nemacki
normativ daje posebno objasnjcnje kada os nova spojenih podrumskih prostorija nije
pravougaona. U lorn tom slueaju lreoa
treoa formirati pravougaonik isle povdine povrSine kao SIO je os-
nova prostorije, s tim da jedna strana odgovara najvecoj duzini osnove.
Ekvivalentni olporotpor se ne mo~e tacno ocitati sa ~a slike 5.6 pa se daje i obrazac za
njegovo izracunavanje
i7.racunavanje u obliku:

R)"". 0.44
0.24·' [Apd . T- O
R!..". =0,24 44
.. (( 1/
/ / b)- 0.36
O.36 r
s

u kome je povrSina
povcSina poda oznacena sa ~.
 III

"'">
0

.0 III

-- '"cE
C '"c
'"
III W>
""
....'-
«"
\I N

~
>
<{ ""-0 I II
III o

"'" '\
Q.. "-
Q..
to
'" III
~
-0
0
0.
Q.
q E:'4
~ 4
1'\.,
l',., III C>
C)
C>
to
~ III C>

.-'"c r-.~
illIII
~~
un
"" III
~,,1.'\~
~-
> '-1
0

~
E
-
a "-
t:-~ I
III
III
III
~
E
~

"~
t'. ~ rx-
t'\
r.I
I'J

-- F"'"
F""
~
"
III
IIIII

~~
N
'"\I '">to .:x
-'"
"
l-
<lJ
III
f\. 0 Vl
V>
C>
C>

-=
~~
\ C <lJ
III

'"
a
L-

"-
Q..

\\\\\
\\~ ~\

~~
~\
\ - '" /
oC>
-
C>

~
/ / _ N LJ'\
_ 'N" U'\ ~

lVV
_ U'\

_1.0
-I.D
II
lX/V
~IY
\\ ~\
\ \\ "
~\ 1\ oC>

~ ~
11\
N
\ '"
N

....:
--<
a: r'.
r\
-- - oC>
- =- '"-
C) C>
C)
.:T
=...
C>
N
C>
- C>

Slika 5.6 Ekvivaletlttli

Ekvivaletlltli otpor provodetljlltopiote
provodetljlliopiote sa tta
tILl na spoljni vazduh
yazduh Rks
Rkl
 POT
5. PO REBNA KOI.ICINA
TREBNA KOI.lCINA TOPLO TE Z·1 G f'.EJ.·
TOPLOTE R£J.· INJ£
INJE 12J

Primer 5

[zracllnati
IzraclInali gllbilke
gllbitke loplote
toplote 01 IIu sutere
sulercnll
nll zgrade (sl.
(51. 5.7) koji nas laju
taju usled pre nosa
IOplole
toplole kroz pod i zidove koji Sllsu 1Iu dodiru sa 110m.
tlom. Z idovi nislI
nisu lermicki
termick i izolovani.
Zadate
Zada le Sll
SlI sledece ve licine:

- O lpo
tpo r provode nju loplole
toplote kroz pod = 1,8 (m 2KJW)
R')b = K/W)
2
- O lpor provodenju
tpor provode nju loplole
toplote kroz zidove R")b = 1,4 (m KJW)
W)b K/W)
- Spoljnja projeklna
projek tna lempera
temperatlura
ura Is = -1 DC
-166 °C
- Unlltrasnj a projeklna
projektna lemperalura
temperatura 20 DC
I = 20°C
"
Dime nzije sul
- Dimenzije sut ere na dale
date na slici
sliei
dubina podzemne
podze mne vode is pod poda suterena
slIterena T = 2,4 m
Gubici toplol racunajll prema podzemnoj
toplotee kroz pod se racunaju podze mnoj vodi i prema spoljnom
spo ljno m vaz-
duhll
dllhll.. Za gllbilke
gllbitke prema vodi izracllnava
izracunava se koeficijent
koe ficij enl prolaza toplole
toplote na osnovu
osnovll 01-
ot-
pora provode
provodenjll
nju Ued. 5.16).

Prema tabeli 4. I je:

1 1
R =-=-=0166
" a" 6'

U normativll
normativu je naznaceno da je koeficijent provodenja toplote kroz zemljll
zemlju (5.18)
Az =
= 1,2 W duzinll T =
/mK pa je za dllzinu
W/rnK = 2,4 m:
m:

R = 2,4 =20
zv
zv 1,-
')
,-7
,'

s:nenomn u (5.16):

k1 = 0,166 + 1,8 + 2,0 = 3,966 k pv =0,25 W Im'K

/m'K
pv

proraclin gllbitaka
Za proraclln gubitaka prema spoljnom vazduhu merodavne su dimenzije celog su- SlI-
terena, kod koga je I = 16, a b =
=16, 12, odnosno lib =
=12, =1,33.
1,33. Povrsina
PovrSina celog poda je
2
A =192 m . Za ove vrednosti, prema slici 5.5 otpor prelazu toplote na spoljni vazduh
vazdllh
Rs =
(tabela 5.1) je Rs = 0,04, pa je:
= 1/25 =

Rzs =3,0
RZJ = 3,0

smenom u (5.15):
srnenom
 2-1
J12./ 1J. Tudoltw;c
1J. I'udo"w;c PI?OJF.kTO /·:·/NJf, I'OSTlW
PI?OJEkTO I'>INJt: Jf'NJ. 1 7A CF.NTRAI.NO
f'OS'lROJI,NJA GREJANJE
C ENTRAI.NOGIU:JA NJE

1
_1_ = 0,166 + 1,8 +3,0+0,04=
-=0.166+ + 3,0 + 0,04 = 5 k". =O,20 W/m'K
k,v
kJ"
Otpor
O tpor prolazu toplote kroz zidove koji se dodiruju
do diruju sa zemJjom pre ma podzemnoj
zemljom prema
vod
vodii iznosi:

_1_ = R" + Rlb

RlJ, + R:v
R!v = 0,166 + 1,4 + 2,0 = 3,56
k pv

Pri izracunavanju olpora

otpora prolazu toplote prema spoljnjem vazduhu, otpor provo-
denju toplote kroz zemlju se umanjllje za 50% jer zid nije loplolno
denjll toplotno izolovan, pa se
dobija:

1
-=R" +R)j,
+RiJ, +O,5+RJ =0,166+1,4+0,5·3,0+0,04=3,106
=O,166+1,4+0,5'J,O+O,04=3,106
kJV
k,v
kJV =0
= 0,32 / m2 K
,32 W Im

Toplotni gubici kroz po QPD su pre

Toplolni ma (5.12), (5.13) i (5.14):
prema

m = 6,0·3,8·0,25(20
QPJ)
Q -10) +
6,0' 3,8 ' 0,25(20-10) 6,0·3,8·0,2(20
+6,0' 3,8·0,2(20 -16 + 15) = 111,9 W

A gllbici kroz zidove Qsz:

Qsz = (3,8 + 3,8 + 6,0)·1,5· -166 + 15) J = 168,4

6,0) '1,5' [0,28(20 -10) + 0,32(20 -] W
Q=Qpv+Qsz =111,9+164,8=276,7 W
 125
5, l'o 'mF.IJ,\ :·1 /{OI ,Ic':I.\ : 1 TOPI.On : 7.. 1 (i UI'J, 1.\11:

02 03 8
M
M

,_ 0
.-

01

ru
v
42

T
6.00

E.-'-----
L-' T
--~---- 6.84 -. - -
'

Slika 5.7 OSlIova i poprcclli

poprec,ri prcsek
presek slIterella
.m/crclla
1 6
126 JJ.7'
/J. Hloro,',( 1'1
J,Hh"v\',c 1'1101/:,"/\10
101 /;;1\/ 0 1
1:·' ']" POSTIW JENJ..t
:'1,\ '11, CENTI~LNOGJ<J::JAM
7..4 C
JENJA 7.'1 EN f'f?rlLNO GJ<l::J.·IS JI,I,

5.17.4. Potrebna koliCina

kolicina toplote za provetravanje
Ko licini toplo
lici ni to plo te koja tre gllbitke lIsled
trc ba da po krije gubitke usled ve nlilacije
ntilacije u pos lcdnje rn
m sta
sIa n·
ddaard DIN 470
rdllll DIN 47011 pokl
pok lonje na jc
onjc n<l je poscbna pilz
paznj priloze no jc
nj a i prilozc je mnogo de la lja i novih
talja
poda laka.
t(l ka, Z bog toga ce sc se IIu ovo m
rn poglavljll
poglavlju prene ti leksl slandard a posvcee
tckst standarda posveee n gubi
gllbici.
ci.
rna us led prodora
usled vazd llha
protl ora va1.dll ha sa svirn
svim rclcva
rcleva ntnirn
nlnim podacirna
podacima za proracun. Uz napo menu rne nll
da ovaj den prnracuna
t1eo pro racuna prc marna 0 1N 4701
470 1 nije jos prihvaecn u nllsoj
nasoj praksi sa oobziro
bzirom lll
da lre trc ba prove riti me rne rodavnosl
rodavnos t poda laka domaCi
taka u do rnaCi m
rn uslovimll
uslovima gradnjc klima tskim
gradnje i klirna tski m
pprilikama.
rili ka rna.
trc bna toplola
Po trebml toplo ta za zagreva nje vazduha koji 1Iu prosto
proslo rijll zOOg prove
riju ulazi zbog provc lrava nj;,il
trava nj
se deli
de li prcpre ma
rna :

(5.. 11<)
(5 IX)

gde
gdc je :
QI'r
Qpr .- po
pOlreb na kolicina lo
trc bna to plo lC
te za prove travanje pri prirodnoj ve ntilaciji
ntila ciji
QII'
Qu, .- ko licin a loplole
toplole za kolicinu vazduha
vazdllha koja se d6vodi ntilaeio nim
dovodi ve nlilacio nirn
uredajirna
lIfcdajima
Kadaa ne pos
Kad postoje
toje poscbni ntilacio ni uredaji onda je:
posebni ve nlilacio

(5. 1<))
(5.1 9)

gde Qlmin predslavlja ko licinll toplo

Qlmill predstavlja top lo le
te po tre bnu za zagrcvanje
pOlre zagrevanje minimalne
minirnalne zaprc rni
mi·-
ne vazduha koja se mora obezbedili
obezbediti 1I riji.
u proslo riji.

5.17.5. Potrebna koliCina

kolicina toplote za prirodno provetravanje
U zgr ade lIvek
zgrade uvek prod ire spoljni vazdllh za koji Ire tre ba predvideli
predvide ti kolicinll
kolicinu to plOle
ploll:
po trc
tre bnll
bnu da zagrcje vazdllh na tc rnpc
zagreje vazduh mpe ra tllru prostorije.
raturu prosto rije. Kada je poznatll
poznata kolicina va/.-
val.·
duh a o nd a se pOlrebna loplola izracunava
iz racunava preprema:
rna:

= V 'C
Q =V p'' (I"
. c '· P (I ,, -I,) (5.20)

gde
gd e je:
je :
V .- ko
kolicina vaztluha
liCina vazduha
cC -- specificna toplo ta vazduh
vazdllhaa
p .- gustina vazduha
P
I" - unutrasnja temperatura ppp I>l>l>
Is mperatura
Is - spoljna te mpe ratura
U gornjem izrazu nepoznala je kolicina vazduha koja prodire u prostorije zgnidczgrade
procepc gradevinskih clemenata
kroz procepe clernenata i koja se sa dovoljnom laenOOCu izracllna-·
taenOOCu moze izracllna
ti preko:
 5. POTR.EnNA
POTR.EIIN.·' 1\0
KOI1ICIS.·1
ICI,\:" TOPl.OTf:
TOI' LOTF: 7 r;RFJ.·1"IE
-, r;RFJ.·'
7.·1 "JE / l7
117
-- -- -
- -----

(5.21
(5.21))

glie
gdc je:
n - koe[icijc
kodicijentnt propllstiljivosti
propustiljiyos ti prozora (yra ta) (m3/
(vrata) mhpa llJ
(m)/mhPa 2fJ )
I
1 - duiina procep"
proCCpll (m)
6p - razlika pritisaka sa spoljnc
spoljne i ullutras nje strllnc
ulllltrasnje strane (Pa)
(Pi!)
jedn:lcinc 5.17 i 5.18 slelii:
KombinujuCi jedn:ll:ine sledi:

Q = V· C · p ·. (I"
Q=V.c-p -/,)=
(t,,-t '" '\'
)= .L{n·l).(t.p)
J
2/3
LJn·l) · (I':. p) 2/3 .·cC·· pp·(t,,-/J
. (I" -/J (5.22)

Razlika pritisaka moze nastati usled site silt: Yetra

vetra i uzgona. Za niske zgradc zgrac..le (Yisine
(visine
do 10 m) uzgonske silc sile se zane
zanemamju.
mamju.
Zbog nalcla
nale ta Yetra
vetra na napad
napadnutoj fasadi nas taju natpritisei.
nuloj [asadi natpritisci. a na nenapadnutoj
nen apa dnut oj
potprilisci. koji zayise
potpritisci, zavise od brzine Yetra.
vetra, oblika zgrad zgradee i uslova duvanja. Prema tome
usloya duyanja.
spoljni vazdllh,
yazduh. bez uticaja uzgona
uzgo na ulazi sarno kroz napadnurnapadnllt e strane i i7.aziya
izaziva potrehll
potrehu
za toplotom za proyetrayanje.
provetrava nje. dokliok kroz oSlale strane
oslale s trane izlazi kao zagrejani unlitraslli
unlltrasni
vazduh. Sa visinom
Vazdllh. yisinom iznad 113 ria poyccayaju
povecavilju se i hrlina verra yelra i odgovarajllci
odgoyarajllCi pritisci vetra
yetnl .
Usled
Us led razlike gustina izmedll
izmedu hladnog spoljasnjeg
spo ljasnjeg i toplog unutrasnjeg Yazduha,vazduha, u
vertikalnim sahtovima yisokih viso kih zgrada (na primer prostorima za liftoye, stepenistll)
liftove, stepenistu)
nastaju razlike pritisaka 1I u odnosu
odn0511 na spoljni vazduh. vazduh, koje su propo proporcionalne yisini
rcionalne visini
sa hrova i razlici gustina
sahloya gustin a vazdllha
yazduha . Bez uticaja Yelra vetra,, pri pribli7.no raynomernom
ravnomernom raspo-
redu nezaptiyenosti
nezaptivenosti po visiniyisini zimi u donjem delu zgrade vlada ylada u odnosu na spoljm:
us love potpritisak, a u gornjem delu natprilisak.
usloye natpritisak. Prema tome. kroz sye sve fasade hladan
spoljni vazdllh
yazduh ulazi u donjcm
donjem delu, a u gornje gornjem m delu izlazi kilokao zagrejani lInutrasnji
unulrasnji
yazduh. Potrebna toplota
vazduh. loplola za zagreyanje
zagrevanje hladnog yazduha vazduha se jaYlja
javlja sarno u donjem de-
lu zgrade, i to na svim
syim fasadama u sillcaju
slucaju kada nema utieaja uticaja Yetra.
vetra.
Od brzine vetra
yetra zayisi
zavisi da Ii ce na napadnutoj strani neke visoke yisoke zgrade vazduh
yazduh u
gornjem delu ulaziti us led spoljnjeg natpritiska
natpriliska Yetra, iIi Cc
vetra, iii Ce tll
tu iziaziti
izlaziti uskd
usled unutras-
njeg termickog narpritiska. Tako se uopste ne moze reci da Ii iz unutrasnjeg
nalpriliska. Taka unlltrasnjeg dela ne-
visoke zgradc, na slranama
ke yisoke stranama koje vetar ne napada, vazduh yazduh izlazi zbog spoljnjeg pot-
pritiska usled Yetra.
vetra. iii preoYladuje
prcovladujc unutrasnji termicki potprilisak,potpritisak. ra usled
uslcd toga i tu,
a ne sarno na fasadama napadnulim
napadnutim vetrom, 1I1azi spoIjni vazduh. Zbog toga se prayi
ulazi spoljni pravi
razlika izmedu zgrada sahtnog unutrasnje podele) i spratnoga tipa (slika 5.8 le-
sahtnug (bez lInutrasnje
va) (sa meduspratnim
vo) povrsinama koje ne propllstaju
medllspratnim poyrsinama propustaju vazdllh).
vazduh). Zgrade sahtnog tipa
izlozene su istoyremenOm dejstvu
511 istovremenom dejslYu Yetra
vetra i lIzgona. Giayni parametar za produyayanjc
uzgona. Glavni produvavanje
propustljivosti I(
je ipak sarno odnos propustljiyosti propustljivosti I(
2:C an I), napadnutih prema propustIjiyosti L( a I)u ne-
napadnlltih
napadnutih Casada.
Preko Oyog
ovog odnosa sc lako odredllje
odreduje da Ii zgrada po Syojoj svojoj osnoyi
osnovi pripada grupi 1I i
II,, odnosno pojedinacnim zgradama iii zgradama u nizu (slika 5.8 desno).
11

Kriterijumi su:

1
Za oblik
obJik osnoye (pojedinacne zgrade):
osnove grupa I (pojec..linacne (5.23)
3
1 2.~
12.Y n T(}(loroVic
II. PR()J E:KrOl
T()(lorov,c PRO} £I(TO I '~' N}
NJI':
I': I'OSTI?01t:. Z"/' CI::,
,,./ Z
J,()STI?OJt::NJA I, m11M
I?A LSO GJI£JANJ/:;
L.\'O GREJANJE

I((/'
L (a' I),
/),
Z it oblik
Za obli k os novc
nove grllpa
grll pa II (zgrad c 1I nizu): 'V
niz lI ): "V = lI (:'i
(S .:2-l
::!-l )
L (a ' {)"
L-(a'l)"

KI...kE I
T1P I<l.J(E TIP KI...lE
Kl..lE U
kuCa)
(pojedinOCna !tuea) (kuCa
(kuCaunim)
u nizu)
8) fi d)

8)
8}
b) Uaa
~=¢ f)

u u

SehLl,; tip Spit:!'" Ii

aplt:tb ,; tip
h)

Slika 5.8 Podela l.grada obl.irolTl Ira

lIa illfiltraciju
illjillracijll

lo rije 1I donjem
Pros to do njem de lu zgrada sa htnog tipa uvek su
lipa uvck najncpovoljnijem
u najne
S li 1I povoljnijem slucajll
sluca ill i
imaju najvece
najvecc potrcbe
pOlrcbe za zagreva
zagrcva njc
nje m infillrovanog vazd uha.. Zgrade spralnog
infiltrovanog vazduha ip; t
spratnog I' ira
izlozcnc
iz lozcne S li sa rno uticajima
uticaj ima vetra.
ve lra. O ne zbog toga imaju gornje
imajll 1I go delu
rnje m de veclI pP"'
lu uvek vecu il i ·-
re bll za loploto
to ploto m za prove lrava njc od
travanjc oel zgrade
zgracle sa hlnog
htnog lipa i tll lu im se pojavljuje najtH
najIH
povoljniji
povo ljniji slu caj.
Sa m proracu
pro racu n koristi slcdecu
slecieclI jed nakos l:
jednakos t:

2 'J
c· p(fl.p )' =H,,= e,, ' [{
gde je:
H" - ka
karakte
rakte ristika zgrade na visini h
H - standardna karaktcristika
stancl ardna karaktc ristika zgrade za uti<.;aj
uticaj vetra
ve tra na visini od 10 m
E"
eil - korekcioni faktor za uticaje
uticajc vetra
ve tra i uzgona
uzgo na na visini h
 POTREDNAI KOLICINA
5. I'OTRJ:'BN, KOLle l NA TOI'LOTE
TOI'LOT£ &
ZA1 GR£J
GREJA
::./:,:.INNJ£
...:,1..:E:.--. _ _ _ _ _ _ _129
12_Q

pa sc
se potrcb na kolicina toplo
polre bna zagre~a nje
te za zagreva
IOplo.le nje vazduha
vaz?uha koji prod ire prirodnim
pri rodnim pro-
pTO-
ve trava njcm
velrava nje m za zgrade sa htnog
hlnog lipa
Ilp a odred ujc prc
odreduJe pre ma izrazu:
IZ r3ZU:

Qpll =[E: . ~
.U
'>:' (a · l) j
· J-/·R ·( I II -I .J )] (5.26)

Z a zgrad
Za zgra dee spra lnog lipa
li pa mc rodavna
rodavo a jc jednacin a:

Q prt = f"r.".0
pn! = 'JJ
"(a ·l) JJ ·J-J
"(a·f)
.~
L · J-/ · /?
R ·(
· (II ItIl -I)
- IJ )
j
(5.27)

go rnjim
U gornji lhodnih
m izraz ima vale oznake iz prc thod iz raza kao i:i:
nih izraza

t:E - korekci
ko re kcioo ni koeficijcnl
koe ficij c nl za visinu
R - karakl
/? ka rakl c rislika proslo
proslorijcrijc
s -
J - sa hlni htni lip zgrade
zgrad e
e - spralspra lni
ni (clazni
(c l<lzni ) lip
tip zgrade
zgrad e
s -- spoljna
.I' spo ljna vetrom
ve lrom napad
napadnul nut a fasada
fasa da
II - nc napa
napaddnula slrana zgrad
nllta strana zgradee
Potrcbna
Polrc koli cinaa lo
bna kolicin toplo
plolete za prirodno provc lrava lravanje
nje se usvaja iz rezultala
rezulla la dobijc
do bije -
sa hlni i spratni
nih za sahtni spra lni lip zgradc uzimajuci
uzimajuci za dalji proracun vccu vrcdnos l.t. PPropusl- roPlls l-
Ijivos lt vilLduh<t
vazduha se javlja IIu procepima
proce pima prozor<t
prozo ra koji sc se o lv<t raju, vralima,
tvaraju, vratima , ka o i IIu proce-
pima izmedu prozorskihprozo rskih o kvira i ko nstrukcije
nslrukcije zid zidaa odnos no izmedu
izmeclu pojedinih ec1e le me
mc--
nala spo ljnjcg zid
nitla spoljnjcg zido, narocilo
n, naroci prc lfabrikova nim gradevinskim
to na pretfabrikovanim c1c me nlima.
grad evinskim c1cmcnlimn.
Vrednos l L.(l/'I)s
Vrednost 2:.(w/)s za jcdna
jcdnacinu
cinll 5.22 i 5.24 i llkllpne
ukupne propustljivos li ti na fasad
fasadama
a ma
pod lld
ud aaroro m vc lra i fasadama
velra fasa da ma kroz cije procc proce pe
pc izlazi
izlaz i iz zgrade,
zgra de, bez proracuna
pro rncuna lltvr-
utvr-
dili koja
kOjil od dYe dvc merodavne
me rodavnc jclinacine
jcdna cinc dajc daje vecll vrednosll po
vecu vreclnos potrcb nc to
lrcbnc toplo te.. I\ko
plo le Ako 10 to
slu caj mo ra se
nije slucaj sc sprovcs
sproves liti proracun
pro racun i usvojili ne povoljniji rezulta
m:povoljniji rezult a l.
- za proslo
proslorijc lIglu zgrade, za oobe
rijc na Uglll spoljnc povrsinc
be spoljne povrili ne koje za zakklapajll
lapaju ugao,
uga o, sa
najvcco
najvccom propustlj ivOSCll
m propllstljivoscu
- za pros torije sa suprolno pos
proslorije lavlje nim spo
postavljenim ljnim zid
spoljnim ovima, IIu spra
zidovima, spratlnim
nim zgrad
zgrada-a-
rna .w La slra
slranu
nll sa
Sil najvcco m pro propustijivosclI sahtne
pllstljivoSCll ; za sa zgradec uzim
hlne zgracl uzimaa se za na-
padnlliu
padnulu slranustram! na jvcca propuslljivos
propustljivost, l, a za nc napadnulc slrane
ncnapadnutc stram: nc ka dru
ncka ga
druga
vredoos
vrednost.l.
Pro pustljivos l procepa dala
Propustljivost data jc
je IIu labe li 5. Xl
XIV,V, a11 za modc rnije konslrukcije
konstrukcije koje se
navode IIu aklue
aktuc lno m slandardll.
standardu. IIu labetabelili 5. XXV.

5.17.6. Karakteristika zgrade - H

Ka ralte ris tika zgrade H je de finisana
Karal-teristika finis ana IIu izne lo m pOS
iznetom pos lupku
tupku proracllna
proracuna u pre lhod-
thod-
nom de llllu ovog poglavlja,
poglavlja, prema ranije standardu proracuna pot rebne ko licine to
pre ma ra nije m standa rdu proracllna po tre bne kolicine p-
top-
1late. Prema
01e. Pre aktuelnom
ma aktlle nemackom
lno m ne standardu, naziv je izme
macko m standardll, izmenje
nje n IIu "sta
"standardna"
ndardna" ka-
rakle ristika
rakteris tika zgrade, a vrednosti se znalno razlikllju
vrcdnosti znatno razlikuju od pre
prethodnih (tabela 5. XVII).
thodnih (Iabe la
'130
.w nn.JJ'H'o"wh'
o,I" "II';c I.VJ/: PO.' '"0
I'I?(}J/:J..T() I ,. I.VJI:
I'I<Ol".AT()1 11I0 Jl,,\'},
Jl:'Sl, 1 I.. 1I 0
I 1.. ,.\11':'
('/..\ iI.,',\ 0() ''_
'" /{ 11 _'1_ I_U_._I_
Ii_i'.!_'_ .,'\_
_l _
l' :,_ _ _ __

Tahela 5 .XX1V
Tabcla I'rop" s tljil'oS lI pro~\'
,XX1V I'ropllsllji\'us pa grade,
pr(lc"pa gradcrlnskih prcma .IllS·
clcmenala prema
in ski h elemenal" .Il'S · .,"
I'rol,ustljh'osl IJeO<'el'"
l'rol,"slljivosl IlrO,'C I'.
f(~ra"h:
f' rhlik c k"Hlileia
lu.ll...h:rh,ike KGef. p«'
K<:cf. p.
Nltz i\'\' p.op. "a II
Uroj Nlt1..i ,""Hlilch.
~rocc.;p:l
~.occpa
'/J
m
In ImhP:I-
/mhP:I-
I. Otv<1r:ljuci
Otwlrajuci G ru pe 1I"".ezall
V.UDC ""f)reZa'ila la n. C.c. DDdd 0,3
0.3 -
2. PeUl.or
PrUll) r G .IIDe
n'Dc lIaD.eza
lIaorczallia llia r\ 0,6
0.6 ·
3,
3. Neol vara il u':i
Ncolvtlrajllci N or 111 ;11:'111
Normal,," OJL
D, ·
4. Vc uma z:lpt
YC Onlil z:lptiivC
vC I1Il:l.
;1. S<l
Sil ·-
7":lplivcnim
zaprivcnim obimn
ob imllim im I
OSlol lccm
OSlollccm
5. Vr:1In
VralO spoljlla
s poljna O u ell "l i kulisll;1
Ohell1<l ku lima Norlllnliw
Normol na so p . a~om
S3 pra~ t) m iii ·
d (lll io m zaOlivno
doniom mlcl
zaolivnnrn Icl vom 2
6. Norm
N alll:l
ormalll:l 20
2U ·-
7,
7. K:l rusclll:!
h.n fll sc lll :! Norm
NOfm ailiaalll il 30 ·
Z aoli vc llnao s"
ao li ve pragom
so p.aRom 3 ·-
H.
H Vea'a unutmsnj:1
Vrnl" unlll caslli" Normalll",, UCZ
Normalrw bez Drag"
ProA" 9 ·,
ProlaZl
PrOla7J li proccpi
pcoccpi
E lcm ellt i
lem cllii izmcdu Tesno
Tesl10 zaptivcn<1
za ptivcnil
spoljnjcg zi,i;,
spoljnjes zid a brikov~1I1 ill
prd:1 brikov.ul
pref:l (53 8",,,nlo"'llIom
(so sa"'ntoVilll o m IIeprop.)
ncpro p.) 0.11
0,
c1cm Cllilla
CIl:ll a
9. Bez gnrnlil
Dez gar,lII1 ovallc
0 VilnC
nronusll
p.o nusll iivosl i I
10. RoleillC
Rolc llI C i spo ljne
ljlle Mellilnizam
Mclwnizam pris- Normnlll
N ormalll;,!<l .- 0,2
0.2
zaJuzinc
ial uzill c luonean snolia
luooean snol in
Mchanizam pris-
Mclwnizam pris. Normaln;)
N o rmaln a . ~
I!lOa c.H! iZl1Illra
1I10;JCan jj".J Hll ra
II . Slnlni
S lolni ve
vc nl iln! or
nlilal O. (Z.11vorcII)
(2-lIVorell) Yearn:1 2..1
Yearn;) z:.loti vcl1a
0tivclla 4 ·
N
Noormnlll:l
.m a ill " 7 ·-

Tabcla
T abcla 5. Karaklcrislika
5, XXV Karaktcris lika zgracle
zgraclc (( aktllelnom
II prcma aktuc lnom DIN 4701
III1Whl'."'/m·
III1Wb l'."'/m· K IJni
Ilrzi OM l'cln
yctn m/s
Pudmcjc
IJodmcjc POI07.Hj
PoloiHj PoicuinJCllC kllCC
Poicdinacllc kuce Kuee 1I nizll
Kucc niZll
Sa slobim
s lo bim Iwrm;1lall
l1t.lr m :tku l 0,72
0.72 0.52 2
vclrovima
vctrovima slobodoll
slo bod oll 1.82 Utl
U 4
Sa jakim normal~11
lIorm alall 1.82
1.82 1.3
1,3 1 4
vclrovma
vcl r ovrna sl n hotl ~11l
ohotl~11l 3,13
3.13 2,24
2.H 6

S obzirom nn~~ poddu zgrada

podelu zgra da na pojcdinacnc i II1I nizu, IIu te tekstu aktu clnog
kstu aktll elnog nema
nemal:' e:·
kug standarda se napominjc
sc na pominjc njihovo razlicilo
razlici lu punasanje
punasil njc prema
prcma prodiranju spoljnje!\
spuljnj.:g
vazduha.. Standard uzima
vazduha uzi ma 1Iu obzir puvccanje brzinc velra
puveca nje brzine vc tra sa visinom i termicka pri prill is·
is,
dcjsLva ,
na dcjslva.
Kod zgrada 1Iu nizu na raspolaganju je, pod istim uslovima nnapada
is tim lIsluvima vetra,
apada ve tra, sarno jed·
na povrsina laza izlaz vazd
vazduha. Uspostavlja
uha , Uspostav odgov~ rajllCi, visi, llnutrasnji
lja se odgovarajllCi. lInutrasnji pritisak, pa
je zapremina
za pre mina vazduha koji pro prolazi, manja. Zgradama tipa I (pojedinacne kuce) smal·
lazi, manja,
raju se one
o nc iz kojih vazdu
vazduhh moze
maze da izlazi sa dyedYe iIi
iIi vise
viSe spoljnih povrSina,
povrSina. Primer za
kuca otvorena sa svih strana (slika 5.8), iii kuea
tip I: zasebna kuea kuca otvorena sa tri stranc
(kuCe na uglu niza), odnosno
od nosno de lovi zgrade (slike 5.8b
delovi 5,8b i 5.5c).
5,5c).
 PO'f'l~f.'/lN.· 1 KOLl('INA
5. I"OTlU':IlN.·' mel (n
KOu r lN.·1 101'1 IJ7 l'/- ;fA (;/~U.·
/..1 (i 1.VJ f.'
NU .. I.VJ£ I '/ I
---------------------
--------------------
Z grad e lipa
Zgrade tipa os nove II [[ (k uce u nizu) sma lraju trajll se o su pr~grilunim
m; koje Sll
om; p regraonim zid ziduum
m
pode[jene, tako da vazd
pode lje ne , taka vazduh uh moze lIuglav
glav no m da iz[az
iz laz i sarno
sa rno kroz jed
jednu
nu spo[jnu
spo lj nu povrSi-
tip II
nll.. Prime ri za lip
nu ll :
- izgrade nenc kll ce oskmj
nizu os
cc u nizlI lu nje~ nc
n e na
nil sused ncne zgrade
zgradc (s lik a 5.8d)
izgrade ni slanovi
- izgradc sta navi IIu sta
stambe
mbe nim blo b[okovima
kov ima (s (s[ika
lik a 5.8e)
5.8e )
- zasebne
zasebnc kuCe
kuCc sa svih slrana
stra na olvorem;
a tvorem; sa odnosom strana veCi m od (sliK a 5.8 f)
ud 5 (stika
-sa svih strana iii i[i sa tri stra m; s[obodne
slobodne kuce, slim slo hkroz
s tirn sto oz dye
dYe povdine
povd ine ne ma
zna cajnih propuslanja
zn acajnih propusta nj a (s[ike
(s lik e S.8g
5.8g i S.8h).
5.8h).

5.17.7. Korekciooi faktor

5,17.7. Korekcioni f'aktor za visiou - 'to[;
Z3 visinu

Uz ima u obzir
o bzir poveea nje brL brzine
ine ve tra sa visinom
vis ino m i termicka
te rmicka prilisna
pritisna dejslva.
dejstva. O ni
zavise od ud visine pos ma lrane tra ne pprostorije
ros to rije iznad
iz nad ze m[je, tipaa zgrade pre
mlje, tip prc ma s[iei
s lici 5.8 (saht-
(sa ht-
ni iii
i[i sprat ni tip zgrade), kao i tip tipaa os nove (tip
(ti p pojedinacne
pojedin acne kuCe [, tip kuce u nizu II
kuCc I, 11 )
i ukupne pro pust[jivos ti na fasa
p ro pllstljivosti fas adama
d a ma pod udaudarom velra
ro m vc tra i fasadama
fasa dama kroz cije proccpe
proce pe
izlaz i iz zgrad
iz[azi zgradc,e, bez proracuna
pro racuna ulvrdili
utvrd iti koja od dve me mc rodavne jednaCine
ro davne jcd nacine ddajc vecll
ajl' vecli
vrednosl po tre
vrednost bn c lop[ote
trebne to plo te..
Ako to nije slucaj
sill caj pOlrebno sprovesli
po tre bno je sproves raclln Uednacine 5.23 i S.2-l
ti po novni pro raclin 5.2-l).
).
Za zgrade
zgradc visine do 10 m nc ne uz imaju se u oobzir bzir uticaji uzgona.
uzgo na. Takode
Takud e se u ovomovo m op-
o p-
segu visine
vis inc pre tpostav[ja
tpos tavlja ko nstantna
nsta ntna brzina vetra.
brLin a ve tra. Z bog loga d o 10
zgradee do
toga za zgrad [0 m visine
vali:
vill i:

f IS = GfJ = 1,0 £JII = 0

Preglcd korekturnih
ko rekturnih koe ficij e nal
nataa dat je IIu labe
ta bc [ama
lama 5. XXlll,
XXIII. 5.
5. XX[V
XX IV is. XXV..
i 5. XXV
Za izbo
izborr vre dnos ti treba
vrednos tre ba napome
napo me nuti da kao visinu zgrade tre ba ko koristili
ris titi zbir visin
visinaa
svih spratova
spra tova iznad
iz nao nivoa ze mljista. Visina od 10 m se maze moze ko
koristiti zgradee ssaa
ristiti za sve zgrad
najvisc ce
najvise celiri grejana
tiri greja na sprata iznad I[a.
tl a.

kocncijcnt c" za
Tabcla S. XXVI Korcklllrni koclicijcnt Zil visinn za pojcdinacnc zgradc i zgradc 11
II niw
niZll
VlsioH ilO~l(llcrcna
Visinu iZDlul lcrcna 11II m
5 I to
10 I 15 I 20 I 25 I 30 I ,100
.1 I 40 I 50 I 60 I 70 I 80 I 90 I 100
I,D 1 1.0 1 I,D 1 1.21
1.2 1 1,4
1.4 I 1.5 TI 1,6 I 1,9 I 2,0 I 2,2 I 2,4
1 24 I 2,5 I 2,7 I 2,8
1.12 Il."I t/uw\'/('i Il '/;()J/-.I,T(}
/1."/ "ot!urr1l'l 'II()j U,-f() 1I : I.\} I'. I'OSTNOJ
1.\1 I: l'OSTkOJ C '}·I
EN} ·I 7:.·1 Cr::NT~ I/.tVO
Z.· I Cr-:.VT~ II. N(J G RFJA tV} r::
RfClA NJI,

Tabcln
Tabclll S. XXVll
XXVII Korckdoni kne/icijcnlzll "isinll t;£ za pojcdinllcnc
koeficijcnlza "isinn zgntdc
pojcdinacnc zgrade
A) Normaliln
Normalan poloiaj,
pol oiaj, IImcrcni v{'ta
velar,r, II = 0,72

Vlslna Vlalna Iznad zernl)e

zemlJe u m
rn
<
C
zgrade (m)
fm) 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 100

Cis
<Is 9,4 6,6
8,8 6, 1
8,1 7,5 6,6
6,8 6,1
6,1 5,4 4,5 3,7 2,6 1,3 0
100
<Iu
<I" 9,1 6,5
8,5 7,B
7,8 7,0 6,2 5,4 4,5 3,5 2,4 0,7 0 0

<Is
<1$ 8,2
6,2 7,5 6,7 6,n 5,3 4,5 3,6 2,6 1,3 0 0 0
60
80
C!u
<I" 7,6
7,8 7,1 6,4 5,6 4,7 3 ,7
3,7 2,5 1,0 0 0 0 0

cb
<Is 6,8
6,6 6,0 5,2 4,4 3,5 2,5 1,2
1,2 0 0 0 0 0
00
110
(Iu
Clu 6,5 5,7 4,6
4,8 3,6
3,8 2,7 1,3 0 0 0 0 0 0

(Is
cIs 5,3 4,4 3,4 2,4 1,1
1, 1 0 0 0 0 0 0 0
40
c!u
(I" 4,9 4,0 2,9 1,6 0 0 0 0 0 0 0 0

rls
CIs 3,5 2,4 0,9 0 0 0 0 0 0 0 0 0
20
<Iu
<I" 3 ,0
3,0 1,8
1,6 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Cis
£Is 1,0 1,0 1,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
10
clu
(I" 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Olvoren; p%
B) Otvoren; iaj, umeren vetar, H = 1,8
p%iaj, =
(Is
Cis 3,9 3,6
3 ,6 3,4 3,2 3,1
3,1 2,9 2,7 2,5 2,3 2,0 1,6
1,8 0
100
riu
fiu 3,4 3 ,2
3,2 2,9 2,5 2,2 1,6
1,8 1,4 0,9 0,1 0 0 0
(Is
CIs 3,4 3,2 2,9 2,7 2,5 2,3 2,1 1,9 1,6 1,3 1,0 0
80
Clu
(I" 2,9 2,6 2,3 1,9 1,5 1,1 0,4 0 0 0 0 0
---
1---
(Is
cis 2,9 2,6 2,3 2,1
2,1 1,9 1,7 1,4 1,1 0,6
0,8 0,3 0 0
60
Clu
€I" 2,4 I 2,0 1,7 1,2 0,7 0 0 0 0 0 0 0
CIs
<Is 2,4 2,0 1,7 1,5 1,2 0,9 0,5 0 0 0 0 0
40
Clu
(I" 1,7 1,4 0,9 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0

Cis
<Is 1,7 1,3 0,9 0,6 0 0 0 0 0 0 0 0
20
(lu
c~u 1,0 0,4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
cis
<Is 1,0 1,0 1,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
10
(lu
tlu 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
 5. POTI?EI1NA 1\() l.Ir l ,\ >1 TOPI.OTE Z~I G I?FJANJ£ 1J3
1.J3

Tabcla
Tabela S. XXVII Nastavnk
Nastllvak
C) Normalan
Norma la n po loiaj , ja
poloiaj, j ak
k velar, H =1,8

Vis Ins Vlslna Imad

Iwad zemlJe u m
<
zgrade (m) 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 100

f!s
E~S 33,9
,9 3,6 3,4 3,2 3,1 2,9 2,7
2.7 2,5
2.5 2,3 2,0 1,8 0
100
<3U
su 3, 4 3,2 2,9
2, 9 2,5 2,2 1,8 1,4 0.9 0,1
0,1 0 0 0

t!s
Hs 3, 4 3,2 2,9 2,7 2,5 2,3 2,1 1,9 1,6 1,3 1,0 a0
80
tsu
<su 2,9 2,6 2,3 1,9 1,5 1,1 0,4 a0 a0 0 a0 a0
t<~S
ss 2,9
2 ,9 2,6 2,3 2,11
2, 1,9 1,7 1,4 1,1 0,8 0,3 a0 a0
60
<~ u 2,44
2, 2,0 1,7 1,2 0,7 0 0 a0 a0 a0 a0 0

<SS
t ss 2 ,4 2,0
2.0 1,7 1,5 1,2 0 a,s
0,5 a0 a0 0 0 0
40
t su
<SU 1,7 1,4 0,9 0,1 0 0 0 0 a0 a0 0 0

ES. 11,7
,7 1,3 0,9 0,6 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 0
20
ESU
c~ u 0 0,4 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 0

f SS
<5S 1,0 1,0 1,0 a0 a0 a0 0 0 a0 0 0 0
10
<su
ESU 0 a0 a0 a0 0 a a0 0 0 a0 a0 0
D) Otvoren; p% i aj, jak vetar, H
p%iaj, = 3,1
<5S
tss 2,4
2 ,4 2,3 2,1 2,1
2,1 2,1 2,1 2,0 2,0 1,9 1,9 1,0 1,0
100
<su
tsu 1,8 1,6 1,4 1,2 0,9 0,6 0,2 0 0 0 0 0
t<~s
ss 2,2 2,0 1,9 1,9 1,8 1,8 1,8 1,7 1,7 1,6 1,0 0
80
£~ u
Csu 1,5 1,3
1,3 1,1
1,1 0,9 0,5 0 0 0 0 0 0 0
<ss
t ss 1,9 1,8 1,6 1,6 1,6 1,5 1,5 1,4 1,4 1,3 1,0 0
60
ESU
tsu 1,2 1,0 0,8 0,4 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 0

40
(~s
Ess 1,7 1,5 1,3 1,3 1,3 1,2 1,2 1,1 1,1 0 a0 a0
t<~su
u 0,9 0,6 0,3 a0 0 a0 a0 a0 0 0 0 0

2D
<b
tss 1,4 1,2 1,0 1,0 0,9 a0 a0 a0 0 0 a0 0
H u
Esu 0,4 0 a0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
<5.
£S. 1,0 0 0 a0 a0 a0 0 0 0 a0 0 0
10
(s
£Suu 0 0 0 0 a0 0a 0 0 0 0 a0 0
I/ .1-1
1-1 ,N""'".'" 'f;()j/:XT(}
/I I/'Hlonm,' I ""W
J; :-1 \ ; J-' 1'()S
/:. I\r(}lI :'1.\")1: I'US ri,()j
rI,(Jl/,,\'JcI n :.\T/{· II ,,\ (j
I;;,\ J, 1 Z ·I1 ('I'-'Tli.- () (;
( i/'/WI,
/-J.. IIN)I,
NM

Tabcla 5, XXVIII Ko
Tabcln Korckdoni
rckdo ni knclicijcnt
koclicijcnl r. za
lit ,'isinll l.~radc II niw
I'isinll zgradc nilll
A) Normal"n
Normalan polozaj,
poloi aj, slah
sinh ,- dar, II = 0,52
l'e1ar,

Vlslna Vlsln. Iznad zemlje u m

<
zgrade (m) a 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 100

<ls
<4s 12,9 12,0 11,0 10,2 9,2 8,2 7,2 6,0 4,7 3,2 1,2 0
,
100
<l u
<4u 12,5 11 ,6 10,6 9,5 8,4 7,3 6,0 4,5 2,8 a0 0 0

<l.
<4s 11,2
11 ,2 10,2 9,1
9,1 8,2 7,1 6,0 4,7 3,2 1,2 a0 a0 a0
80
<~u 10,7 9,7 8,7 7,5 6,2 4,8 3,2 0,8 a0 0 a0 a0
el
<4s. 9,3 8,2 7,0 5,9 4,7 3,2 1,2 a0 0 a0 a0 0
60
tlu
'4u 8,8 7,7 6,5 5,1 3,5 1,0 0 a0 a0 a0 0 a0
<h
<~ 7,2 6,0 4,6 3,1 1,0 a0 0 0 a0 0 0 0
40
Hu
<Iu 6,7 5,3 3,8 1,9 0 a0 0 0 0 0 0 0

<f.
<ss 4,8 3,1 0,9 0 0 0 a0 0 0 0 0 a0
20
<l u
<4u 4,1 2,2 a0 0 0 a0 a0 0 a0 0 a0 a0
el.
<4s 1,0 1,0 1,0 a0 0 0 a0 0 a0 0 0 a0
10
tS Il
£3 1./ a0 a0 a0 0 a0 0 a0 0 0 0 0 0
Siobodan poloiaj, slab vetar, H = 1,3
B) S/obodan
Cts
<45 5,1
5,1 4,7 4,3 4,1
4,1 3,8 3,6 3,3 3,0 2,6 2,3 1,9 0
100
<l u
<su 4,4 4,0 3,6 3,1 2,5 1,9 1,2 0,2 0 0 0 0

<ls
C4s 4,4 4,0 3,6 3,4 3,1 2,8 2,5 2,1 1,7 1,3 0,7 a0
80
Clu
<su 3,7 3,3 2,8 2,2 1,6 0,8 a0 0 0 a0 a0 a0
Cl.
<Is 3,8 3,3 2,9 2,6 2,3 1,9 1,5 1,0 0,4 0 0 0
60
Cs u
<4u 3,0 2,5 1,9 1,2 a0 a0 0 0 0 0 0 a0
Eh
<fs 3,0 2,5 2,0 1,7 1,3 0,8 0 a0 0 a0 a0 0
40
Ciu
Cfu 2,1 1,5 0,7 a0 a0 0 a0 a a0 a 0 a
<fs
<ss 2,2 1,6 0,9 0,3 a a 0 0 a0 a0 0 a
20
Csu
<fu 1,0 a0 a0 a0 a a0 0 0 0 0 a 0
cs.
Cf. 1,0 1,0 1,0 a0 a a a0 a0 0 0 a 0
10
Clu
<su a0 a0 0 a a a0 0 a0 0 a0 0 a0
 5. I'OTl{U l.V.·1 I,OU ( INA TOPUn t Z..I ( i1{/'J, I ,\If E I I;

Tnbcla
Tllbcln 5. XXVIII Nastam
Naslavllkk
Normalan poloiaj,
C) Normnl:!n jak ve lar, II = 1,3
polozaj, jnk

Vlslna Vlslna Iznad zemlJe u m

m
<
C
zgrade (m) 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 100

CIs
<so 5,1I
5, 4,7 4,3 4,1
4,1 3,8
3,6 3,6 3,3 3,0 2,6 2,3 1,9 0
100
Clu
<su 4,4 4,0 3,6 3,1
3,1 2,5 1,9 1,2 0,2 0 0 0 0

<so
CI s 4,4 4,0 3,6 3,4 3,1 2,8
2,6 2,5 2,1 1,7 1,3 0,7 0
80
60
Cl u
<su 3,7 3,3 2,8
2,6 2,2 1,6 0,8
0,6 0 0 0 0 0 0
Cis
<ss 3,6 3,3 2,9 2,6 2,3 1,9 1,5 1,0 0,4 0 0 0
60
<su
Clu 3 ,0 2,5 1,9 1,2 0 0 0 0 0 0 0 0

<ss
CIs 3,0 2,5 2,0 1,7 1,3 0,6 0 0 0 0 0 0
40
Esu
Elu 2,1 1,5 0,7 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Sil.
CAs 2,2 1,6 0,9 0,3 0 0 0 0 0 0 0 0
20
<ilu
Clu 1,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

<ils
<ss 1,0 1,0 1,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
10
Eilu
EAu 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
p%laj, jak vetar, H = 2,2
0) s/obodan pololaj,

Css 2,6 2,6 2,4 2,4 2,3 2,3 2,2 2,2 2,1 2,0 1,9 0,3
100
<ilu
<Iu 1,6 1,6 1,3 0,6 0,1 a0 a0 0a 0 a0 0a a0
<Is
tils 2,5 2,3 2,1 2,0 2,0 2,0 1,9 1,6 1,7 1,6 1,5' a0
60
fsu
<su 1,5 1,2 0,8
0,6 0,1
0,1 a0 a0 a0 a0 a0 a0 0 a0
Eils
<ss 2.2 2,0 1,7 1,7 1,7 1,6 1,6 1,5 1,4 1,3 1,1 0
60
Eilu
Esu 1,1 0,7 0,1 0 a0 a0 a0 a0 0 a0 a0 a0
Ess 1,9 1,6 1,3 1,3 1,3 1,2 1,2 1,1 0,9 a0 a0 a0
40
Csu 0,6 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 0
C5S
<ss 1,6 1,3 0,9 0,9 0,9 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0
20
eilu
£Iu a0 a0 a0 a0 0 a0 a0 a0 a0 0a a0 a0
£Is
<ss 1,0 1,0 1,0 a0 a0 0 a0 a0 a0 a0 a0 a0
10
<su
fSU a0 0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0 a0

5.17.8. Karakteristika prostorije - R

Karaklerislika
Ka rak te ristika pros lorije R
prostorije /? je de
definis ana kao red ukcioni faktor koji uzima U
finisana u obzir
smanje njc prodllv8va
sma nje nje produvavanja zgraduu lIsJed
nja kroz zgrad usled unlllrasnjih (unllirasnji zidovi sa
unlltrasnjih olpora (unutrasnji
vralima). O na zavisi, kao i karaktc
vratima). karakl c ristik
rislikaa zgradc, od odnosa propllstljivosli
propllstljivosti vetcom
vetrom
puvrsina I,(a'/
nlllih spoljnih povrsina
napad nUlih )s posmatrane prostorije, prema
I(a ·l)s pre ma propustljivosti
136 I/. 'l cHlom,';"
1I.7' }(/om, ·;c PRO} I,'I({O VA tV} I·: I'OSTlWJIoN
PROJ///CrOI''r1NJI: POST/Wi l' tV}. I 7..'1
J. 1 i'.A CEN7R·11.,vO 1?0A tV) "
CE.'\ TIiAl.,vO((Jmr:J.·INJ{'

unutrasnjih
lInutras njih vrata i ,ev.:: nlllaino
nlualno prozo
prozora, ra, na strani zgrade kojaa nije napadnllta
zgrad e koj napadnul(l velwill
vclrnm
I(a " )" kroz koje vazduh moze da izlazi. Ukoliko
L(a" propustljivosl izlaznih procepa 1I
Uko!iko je propllstljivost
odnosu na pro
odnosll pustljivost
proPlist procepa
Ijivost ulaznih proce pa manja, lItoliko
uloliko je k(lrakl erisl
jc i karakt e ris t ika proslorij.:
ma n]a
nJa .
Zbog
Z bog vevelikog
lik og variranja prnpustljivoSli,
propustljivosti, dovoljnu je da se karaktekarakteristika prostorijc
ristika prostorije
odredi .
grubo odrcdi
Z(l najccsci
Za najccSci slucaj, vazduh izlflZi
silicaj, kada vflzduh izlazi samo
same kroz unulrasnja
unutrasnja vrfltavra!a (tflbcla
(labela
5. XXIX), date dale su karakteristike prostorije R u zflvisnostizavisnosli od broja i kvalileta unlll -
kvaliteta lInlll
rasnjih
ras njih vrala, ve licine L(wf).,
vrata, i velicine I(a'{)s, koje su polre pOlrebne proraclin (R =
bne za proracun = 0,7 odnosno
R = 0,9). Za Z a prostorije bez lInulras
unutrasnjihnjih vrala
vrata izmcdu
izmedu ve
vettrom
rom napadnute i nenapadnll -
te sstrane velike kanee
trane (na pr. sale, vclike larije ) R = 1,0.
kancelarije
Ako sc uporede
se upo red e tabe le 5. XVill
labe lc XVII[ is. i 5. XIX vidi se da 1Iu sustini nerna
nema razlike u vred-
noslirna karakteristike proslorije
nostima karakterislike prostorije se m rn sto
slo je izbor dat prcciznije,
preciznije, prerna
pre ma broju lInut unlll -
rasnjih vrala i propustljivosti
propuslljivoSli [asade.
Vrednosli I(a'[) koje
Vrednosti L(a·f) kojc se koristc tabe li 5. XXIX Sli
korislc 1Iu labeli su one koje u proracunu odn:-
dene: Za spratni lip tip zgrade L(a·f)
I(a'[) = L(wi)s
I(a'[), gde je sa s oznacena napadnula
napadnuta strana
vetrom a za sahhtni tip zgrade vaZi: villi:

(5.2R)

za
Zit e,,, =0
es,, =O (5.29)

Tabela S. XXIX Karaklcristika proslorijc R

Tabcla
UOlllrasnja
IJ nlllrllSnja vrala
vral. I'ropuslljivosl
Propuslljivosl r.sad
rasad... Karaklcrislika
Ka raklerisli k.
Kvalilel
Kv.lilcl Broj y.(fl' I)m' l(hPa)
y'(n-l)m'/(hP a) proslorijc R
<30 0,9
1I >30 0,7
Normalll"
Norm alll" bcz
bel. pras"
P"'S" $60
~60 0,9
2 >60 0,7
$90
~90 0,9
3 >90 0,7
<10 0,9
I >10
> 10 0,7
DihllljuCn sa prasom
DihtlljllCa $20
~20 0,9
2 >20 0,7
<30 0,9
3 >30 0,7

5.17.9. Potrebna koliCina toplote za celu

eelu zgradu
Sabiranjem transmisionih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju jedne zgra-
Sabiranjern
ukupru gubitak toplote gradevinskog objekta za ovaj dec
de, dobija se ukupni deo potrebne koli·
koli -
cine loplote. Medulim, za dec koji se odnosi na vazduh koji prodire usled infiltr(lcijc.
toplote. Medutirn, infiltracij""
to nije slucaj. Nairne racun(ll za svaku prostoriju, za uslove da .ijL'c'
Nairne,, prodor vazduha je racunal
 POTRE8NA KOU C[NA
J. POTI?EBNA ~I1 G RFJA .vJE
CfNA TOPLOTE 2, NJE I/ 17

napad vetra na odgovarajucu fasa du kojoj pripada tre lirana

fasadu tirana prostorija . G ledano za
ceo objekat. tak-vi
tak'Vi uslovi
uslovi se nc
ne mogu istovre
istovremeno javili u svim prostorijama
meno javiti pros to rijama svih Casa-
fasa-
da vee sarno u delude lu zgrade. Zbog toga se me rodavna potre bna kolicina top toplote
late za
zgrad
zgraduu u ce lini racuna
celini raeuna prema:

(5.30)

gde vaie owake

oznake::
Oz. - merodavna kolicina toplote zgrade
Oz
Or - transmisioni gubici prostorije "i" Hi"
Ow
Q w - potrebna kolicina toplote
top lote usled inrilt
infilt racije za prostoriju "i"
Hi"
~ - faktor istovremenosti utieaja (tabe la 5. XXX)
uticaja infiltracije (tabela

5_ XXX IstovTcmeni
Tabela 5. udeo lIticaja
Istovrcmeni lIdco uticaja inliltracijc
inlillracijc
~
Izloieoosl
IzloicDosl velru Vis;
VlsiDH l\!rade
08 1 'radc II
<10m >iOm
>lOm
Podrucje slabi"
slabih vclrova;
normal an polow
normalan low j' 0,5 0,7
Svi oslali SIUc..1 ·cvi
jcvi 0,5
0.5 . 0.5 .
 6. GREJANJE SA DNEVNIM I
NEDELJNIM PREKlDlMA
Postrojenja
Postroje najcesce nisu stalno ukljuce na.
nja Zit grejanje najcesee na, vee imaju
ima ju pre kid e u radu 1I
prekid
toku noei, a kada .ie je rec a0 objektima
o bje ktima opste name ne, ne. (poslovne
(pos lovne zgrade, skole itd.) itd .) i su-
botom,
bo to m, nede ljo m kao i 0 praz praznicima.
nicima. U takvim slueajevima,
slucajevima, pos troje nje ee se ukljuci-
vati pre svakog sledeeeg ko riscenja riscenj a zgrad e, tako da se do mo momeme nt
ntaa ulas ka Ijudi dos-
ulaska
tignu popotrebni rmicki
tre bni te rmi cki parametri.
parame tri. U zavisnosti od sa samog objektaa i ugrade
mog objekt ugrad e nog siste
siste--
ma, lIsled
usled pre kid
kidaa se 1Iu manjoj iii vecoj me ri umanjuje potrosnja energije. e ne rgijc.
pros to ru koji se greje, odriava se te mperatura
U prosto mperiltura vazduha koja najeesce 20 °C.
kOjil je, najcesce
Pri to me i srednja te mpe ratura zrace
tome zracc nja povrsina koje kojc okruZlIju
okruZuju grejanu
grejanll prosto riju,
prostoriju,
treba da dostigne
dosligne L tee mperilturu
mpe raturu koja osigurava
osigllrava uslove ko kornfora
mfo ra i koja trebatre ba da je jed-
naka te mpe raturi prostorije.
prosto rije. Posto se u tokll prekida greja grejanja gubici to
nja gllbici toplotc
plo te ncne na-
doknaduju, dolazi
doknadllju. do laz i do hlade nja nj a vazdllha 1Iu prostorijama
prosto rij ama.. Dolazi uspost avljanja te m-
Dolaz i do uspostavljanja
peralurske raz
peraturske razlike
like izmedu zidova i vazduha pa gradevinska maS<l odaje toplotu Lo plo tu aku-
mulisa nu tokom pe rioda
mulisanu ri oda grejanja. Hl ade njc zgrade 1I celini bite
Hladenje brze iii
bice br.lc ~akle
iii sporije, dakle
odvijace se 1I kraeem
LI kraee m iii duze m vre menskome nsko m periodu
pe riodu , zavisno
zavis no od njenih
nje nih te rm'ickih
rmickih
osobina, trajanja
traja nj a perioda
pe rioda grejanja
greja nja i duZine
dliZine prekida.
pre kid a.
Ako
Aka se pode od uo bicaje nih uslova koriseenj<l
uobicajenih ko riscenja poslovnih objekata,
o bje ka ta, sis te rni za gre
sisterni gre--
janje uklju
ukljuceceni toko m pet radnih dana, sa nocnim pre kidima, od 20 casova do 7 sa-
ni su tokom
ti izjutra, sledeecg da dana.na. Od pe petka
tka u 20 cas ova pre
casova prekid
kid se produzava na celu subotu i
nedeljll, da bi sistem za greja
nedelju, grejanje odredeno
nje bio ukljuce n u odrede no vre
vremcme kako bi se zgrada za-
grejala do ponedcljka
po nedcJjka II1I 7 casova, kada pocinje njeno nje no sledece koriseenje.
ko riseenje.
Za lakse razumevanje
razumeva nje problematike uzgrevanja, uzgrevanja. pre tpostavlja se da je u sedmod-
nevnom pe riodu spo spoljna
ljna temperatura jedn aka spoljnoj proj~ktnoj
te mpe ratura stalna i jednaka proj\(ktnoj temperatu-
te mpe ratu-
ri oZa takav slucaj, pro promena unutrasnje
me na unutras temperature
nje te mpe rature kao i po potrosene
trose ne energije
e ne rgije grejnog
sistema imace tokove prema slici 6.1.
siste ma imaee 6. 1.
trenutku
U tre nutku A je iskljuee
iskljuecno no grejanje, zgrada se hladi i temperatura
te mpe ratura vazduha u gre-
prostoru
janom prosto ru se sniZava tokom pe perioda prekida
riod a pre kida A-A-B. B. Uspostavlja se raz razlika
lika tem-
perature zidova i vazduha u prostoriji pa se i zidovi hlade, pri ecmu ce mu je te temperatura
mperatura
zidova visa od te tempe
mpe ra rature
ture vazduha(A - B'). B'),
trenutku
U tre ukljllcuje izvor toplot
nutku B se ukljucuje toplotee i pocinje zagrevanja zgrade tako da unut-
ras nja te mperatura raste
rasnja ras te sve dok ne dos dostigne
tigne svoju proje ktnu vrednost od 20
projektnu 20°C°C sto
s to

130
/ 3Q
1.f0
J.fO B.Todorollic
Todarol'i,; PROJEKTOVANJE
PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO
CENTJ?ALNO GREJANJE

se poddava da se ostvari u tre

trc nutku poec tka nje nog korisce nj a, dakle u 7 casovil
ujutru.

SREDA CETVRTAK
CElVRTAK PETAK SUBOTA NECEWA
NEa:WA PONEO_
PONED. UTORAK
t[ DC
"-- I- " 0 I?_ ----- - ---- _ .- ~ HI -\-_
__ §rf-I
-- 'r-- - i --
\
~ \ 1\ I
,,/
I
f" !\
I I
~
['1
1\
~
~~dnjE

/
~·
Srednj

~
en pere~
nril<ttllrijB
""""njB
Z
, ......- ZI'

~~'-"""I'=--
temperature
C8r'4a

t:::::::----
----
/!p
- P
1\ J
I!lhI
I
"f F
I
-1--'

I I I
I

I I II
t\--
%
I I I I I
d I I
170
I
t- Be
1--1'-' - -

I/
--- F G J

1ml--~ - - -
100 \ \1 \H ,I
DI
E W~
<i
<{
--,
-,
~
w
W
Z
w
__ _ _ ____ _ __ __ ' - _ __ _ _ _ __ _
-- -
~._L...

- --~----~~~---

6_ J Promclla
Stika 6.1 1I1111/mI'lIje
I·lIje temperatllrc i potro.fcllc cl/agije
Promella 1I/11/lra. cllcrgijc II tokl/
lokll sedmodl/evl/og
sedmodllevllog pt:-
p c-
rioda grejal/ja
grejallja sa lIobicajellim
lIobicajcllim prekidima tokomlokom dalla ij IIcdelje,IIZ
lIedelje,IIZ pretpostavkll
prelposlavkll kOlls/all/ lII:
kOlistall/ lll:
spoljlle tempera/llrc_
temperaillre.

lzvorr toplote
[zvo toplot e radi svojim milksimalnim kapacitetom,
kapacit e t.om, koji jc lIvek
uvek veci od toplotni
toplutnil>l'
gubitilka
gubit aka zgrade za spospoljne
ljne prnjeklne
projcktne uslove_
uslove.
Duzina pe riod
riodaa uzgrcva nja njil i 10k
tok prome ne tempe temp e rature prostorije zavisi od m a ~ l'
rna,,,
zgrilde
zgrade i velicine inslalisil
ins la lisil nog kapil citeta toplo lnog
kapaciteta tnog izvora
izvo ra ._ Dijagram na sL sl. 6.1 odll\1~ i
6_1 OUll\Isi
kapacite t koji je za 70% veCi od vre
se na kapilcite vrednosli
dnosti potrebne ko kolicinc Odgll-
licinc toplot e koji ougo-
varil proje ktnim uslovima (100%)_ (100% ). U tokuto ku IIzgrevilnjil,
lIzgrevilnjil, zilvisno od vrst e grejnug
gcejnog SiS/l'-
sisk'-
rna (v3zdusno,
ma (vazdusno, rad ijato rs ku, ko, ko nvc ktktorsko
o rsko grejanje), dolazi
dolaz i do bneg za ~­' -
brie g iii sporijeg Zitl
revanja
revanj a prostorije, a kadakad a nje na te mperatura
mpe ratura postane visa od te mpe rature povrs illc
povrsinL'
zidova (tacka B') poci nje pre nos toplote toplot e sa vazduha
vaz duha na zidove,
zid ove, cije se zagrevanje dl" de·-
sava sa odredenim
odrede nim za kas ka s njenje m_ U trcllutku
njc nje m. trcnlltkll C tempe
te mpe ratura
ralura vazduha je dostigla PCll- pro-
vrcdnost od 20 "C
je ktnu vrednost uC ali m.ne: i okolne povrs ine sto Ce
povrsine ~ se dogoditi te lekk 1I
u momen/II
momellill
0D._ Prema tome, ako je 'l~ 1 ~ vrc me poee
vrcme poec tka koriscenja
koriscc nja zgradc, za pune liS love ko
uslove komfllra
mflll'il
cekati do Ta-
Ce se eekati D-
U lre T", ll.:mpl.:
tre nutku T< tcmp<.:ralura vazdllha je dosligla
raturil vazduha ktnu vrednost od 20 °(,
dostigla proje ktnll 0
ug-
( : j II g-
raden
rad e naa alltomatska konlrob ~ l1lanjuj
tlutomalska kon/rob l1lanjujcc odava
odavanje
nje toplote
toplole izvora, kako ne nl.: bi d().~ I() dol
njegovog pregrevanja_
pregrevanja . Od C grcja nje m se
grcjanje sc ntldllknadlljll
nad()knaduju gubicigllbici loplot Sli ,io'
toplot ec , koji Sll jll';
lIvd veci aodd proje klnih.
lIwk jer sc lko
ktnih, jcr tko loplutl.:
toplOle koristi
knristi za zagrcvanje
zagrcvanje:; mase zgradc. stu
masc zgrade, sio Ir.1
trc nutka 1'
je do tre 7'00- O
Odd log mur'1l-llta,
tog mm''lL' nta, Zit pre lpostavljc llli
nll sla lnu spoljnll
stalnll spoljntl tetempenlill
mperalll ru rt!
 GRElA NJ£
6. GREIA SA DNEFNLM
1£SA DNEV 1M I N£D£ U N IM PREKlI'YfA
NEDEUNIM PREKIMA 141
14/

jednakoj spospoljnoj p rojekt noj, av~r ostaje na stalnom

ljnoj projeklnoj, stalno m kapacite tu (100%
(100%)) jednako
jednakom m
projekt nim gubicima toplole.
projektnirn toplo te. U trenutku E korisec nje zgrade je zavrSeno
koriseenje siste
zavrseno i sis m za
tern
s\'! isk
greja nje se iskljucuje
ljucuje pa po ponovo
novo nastaje period hl ade nja. nja. Tempe ratura vazduh
Temperatura vazduhaa i zi-
dova opada po linija ma A - B i A - B',
linjjama 8', ako je rec 0 radnim danima, odnos no po E - F
daruma, odnosno
i E - P, ako je greja nje isk ljuceno u petak uveCe.
iskljuceno uveee. Tako nastupa prekid u sledeca dva
dana, pa duie iSkljucenje
isk ljuCenje cini
ci ni da se zgrada hlad
hladii na nau
nilu temperaturu
te mpe raturu nego radruh
radnih da-
d a-
Cc sle deee uzgrevanje trajati duie. ZiIlO
na, te ec Z illo uzgrevanje
uzgreva nje po nede ljkom
ljko m pocinje ranije
nego ostalih radnih dana dana,, a te mpe rature vazduha i zidova dobijaju tokove F - G - H,
tj F' - G' - H. Pri lome to me se moze desiti da se te tempe
mpe ratura povrsi ne zidova od 20°C
povrsine 20 °C
postigne te k u ut orakk iii cak i kas nije, sto zavisi od mase zgrade.
ulora
Te rmicka reakcija mase zgrade iskazuje se vreme
Terrrucka vre me nskom konstantom,
konstanto m, koja kod
sloze nih sislema
slozenih siste ma obuhvata
obuhva ta konstante
konst ante svake od ko mponenata. Proces hlade
komponenata. hJade nja takvog
visekompone ntnog sis,ema
visekomponenlnog sislema je pokazan
pokaza n na slici 6.2, na kojoj prvi dec pad padaa te mpe ratu-
temperatu-
karakte rise sobni vazduh i sam grejni sistem,
re karakterise siste m, srednji se odnos
odnosii na hlade nje grade-
hladenje
vinske mase kod nocnih prekida u toku radnih dan dana,a, a krajnji dec krive je hlade nje
hladenje
subotom i nede ljom ljo m (51 6.2, tabcla
(sI6.2, tabc la 6.1).
6.1).

Tabcln 6. l. Vrcmc hladenja

Tabcla hladcnja u zavisnosti od mase
masc zgrade
dementi ",(
elementi I'd ulicaja
UticajR 08
ns vrcmeDsku
vremensku kODSIIIDlu
konstHntu ma SH
mH. S!I
laka tIcSka
eska
hlatldenjc vaZdU:'3 i I:reinOl!.
hladdcn ic vazdu:-'a ArejnOl: sistema 30 min . - 2 It
30min. do 10IOhh
sadr U! i prosto
sadrZa prostori ic, namcsta
rijc. namdtaii 2 -8
2·8 40 h
hl adenie
Itl zl!.rJde
ade nic mase zp,radc 8 - 12 120 h

15r------------------------,
15,
r ------------------------,

:J
•
~ 10

100
'.,at4E~ h
""EtEH..ADJEHJA

Stika 6.2 Dijagram temperalltrl-lcih

/emperalllrl'kih razlika vazdllha pros/oriji i zidova kojije OkruZlljllll
vazt/llha II prostoriji okmzllj/lll
zavisllosli od vremenQ hladenja
vremellil hladellja
In
1-12 8.7ix1off)l'ic PROJEKIOVANJE
B.Todorol'ic PROl E/(TOVA Nl E POSTROJENJA
POSTROl ENlA ZA CENTRA LNO G RElA NJE
CENTRALNOGRr,JA Nl F;

Vre me nska ko nsta

Vreme nta hlad
nstanta hl adee nja zav
zavisi
isi od svih uticaja na prenos to plo te iz zagrcja.
pre nos toplote zagn:jil .
ne prostorije u siru oko linu : spoljne
okolinu: spolj ne te mperature, infiinfiltracije
ltracije spoljnjeg vazduha,
vaz duha, pn:-
prl'.
nosa toplote sa unutrasnjih
unut rasnjih povrsina na vazduvazdllhh koji je posled ica infiltracije itd .
poslcdica

6.1. USLOVI UZGREVANJA

hl<ldee nja zgrad
U toku hlad zgradee te mpe
mpera ratura
tura postaje
pos taje svc bliZa spoljnjoj,
spo ljnjoj, pri ee
ce mu duZe
duZl::' Ira .
janje prekida grejanja namece
na mece kraCi pe riod uzgrevanja. Medlltirn,
kraci period Medutim, u takvim usloyima
uslovima
Ce morati da sc korisli
koristi izvor
izvo r top lote
lo te vece instalisane
insta lisane snage, koja se ddefinise
e finise odnosom:
od nosOIll :

p= instalisana
insta lisana snaga
(6. 1)
(6.1
potrebna
po trebna ko!.
kol. toplo te u projektnim
proje ktnim uslovi
uslovima
ma

r T2 ~
~
>--.--"-----~,f"'_'iI
::.......----l~;_~
. ~

;~ 1--'- - pocetak
pocelak korlscenja zgrade
~r.
T33
T . .-
t ,
"'!;
kraj i...;" .~::
\(; :! D

ts_ ____________________________L-__-L____L

Slika 6.3 Tok temperatllre II zgradi za vereme prekida grejallja i II periodll IIzgrevallja Z<I
za
raz.liCite illstalisallc silage izvora
razliCite PI <p2<p]
il.vora toplote PI<P2<PJ

T
kraj pocetak
pocelak
korlscenja korlscenja

,L~J.L.----------,- 12
t 12

6.4 Tok temperature

S/ika 6,4
Slika temperatllre II zgradi za l'lllcaj
l'/Ilcaj vete
vef:e gradevinske mase
muse
 6. GREJANJ£
G REJANJE SA DN£VNIM
DNEVNIM JI NF.DEUNlM
NEDEU N IM PREKIMA f.lJ
f.JJ

slici 6.3.
Na slici 6.3, dat je tokto k tempera
tempe ratureture vazd uh a i mase grejane prostorije
vazduha prosto rije u pe riodu
periodu
izmeduu dva korisce
izmed ko risec nja zgrade,
zgrad e, ddakle
ak le u vre me nu kada je izvo r toplo
vreme top lo te isklju een i u to-
iskljueen
ku
kU uzgreva nja prostorije
pros to rije radi postizanja
pos tiza nja po tre bnih uslova za nje
potre nj e no sledece
sledeec ko risce nje.
koriscenje.
Ako su kapaeit
kapacit eetiti izvo
izvora toplo tee PI <
ra toplot P2 < 1'3, onda
<P2<P3, o nd a ce pri kraee
krarem m pre kidu
kidll grejanja
tempe ratura 1Iu prostoriji
temperatura opas ti do tacke BI kada se lIkljucuje
pros to riji opasti ukljucuje uzgrevanje
uzgrevanjc koje ec tra tnt--
jati T],
jati Tio uz srednju te mpe ratu rs ku raz
sred nju temperatllrskll razliliku iz medu pros torije
kll izmedu to rije i spo
s po ljne oko
o ko line 61 1, Za
Zil
slueajeve duieg
d\lzeg hlad
hladeenja
nja zgrade, tempe
te mpe ra rature
ture u prosto riji (tacke B2 i 8i3:J)
prostoriji postilju ni
3 ) postaju ni--
ze, a srednje te mpe raturske
ra turske raz lik t: 1:.1
likt: 6.1 ] i 1:./]
6./] manje.
Na sslici
lici 6.4 prikazana
prika:tana je prome na te mpe ratura 1I
mperatura u obje ktu veee gradevinske mase .
gradevi nske mase.
Hladenje
Hlade se, u odnosli
nje se. od nosll na objekat
objeka t ma nje rnase,mase. sporije
spo rije odvija, pa su linije promeneprome ne
tempe
tempera ra ture ABIo
AB], AB2 i AB) AB3 kao i BIC,B IC, B2C i B3C znatno blaze.

6.2. OPTlMALAN
OPTIMALAN TRENUTAK UKLjUCIVANjA
UKLJUCIVANJA
UZGREVANjA
UZGREVANJA
Kada je dimenzio
dimenzionisan
nisan izvor toplote
to plote za odrede nu zgradu dcfinisan
definisa n je odnos
o dnos P
(6.1), a zaht evani pe
zahtevani period
riod lIzgrevanja
U:tgrevanja za odrede
odredenini dan varirace zavisno
va rira ce zavis no od srednje
spoljne te mpe rature u periodu
spo ljne tempe nja. Kriva hladenja Ce
uzgrevanja.
pe riodu uzgreva ee imati tok prema spolj-
nim lIslovima
uslovima od kojih Sll su najznacajniji brzina ve tra i spoljna temperatura.
vetra tempe ratura. Naravno,
ponasanje toka hladenja
hlade nja ce se menjati od sobcsobe do sobc.
Na osnovlI
osnovu dimenzionisanog to plote P i karakteristika zgrade (Iaka, sred-
dime nzionisanog izvora toplote
ukljucivanje
njl), teska), lIklju ce pOCe ti u ne
civa nje grejanja ee nekom
kom optimalnom
o ptimalno m mo momentu,
me ntu, tako da se
uzgrevanje zavrsi u trenutku
tre nlltku kada pocinje koriscenje
korisce nje prostorije.
pros torije.
Slika 6.5 pokazuje linije hladenja i uzgrevanja liZ pre tpostavke da je spoljna tem- te m-
peratura ko nstantna i da je u jed nom slucajll
pe ratura konstantna slueaju niZa (1S1) a u drugam
niia (lSI) (1s2), ada su
drugom visa (ls1), Sli
optimalni tretrenuci ukljucenja
nuci ukljuce kotla u BI odnosno u 8B2.,
nja kalla

isldj.
isklj. ukJ~ Tp1
TP1

Tp2

A c
C
'0.
~ti2

ti1
82 At2
81 A~
ts2

ts1

Stika 6.5 Uobicajella varijacija OSIIOVIIOg

Slika optimalllog pocetka IIzgrevallja
osnovnog optima/nog IIzgrevanja
1./.1
IN B. Todorovic PROJEKfOVANJE
B. PROJEJ<.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTUALNO
CENTRALNO GREfANJE
GREJANJE

isldj.
isk/j. uk/j.
uldj.

A C' c
za ts = t sa

""f-- s::
s - - - -----=:;;o....+- t sc
"""I-s=-------:::::-O-+-

---.L""'.~ ................................................

Slika 6.6 Utica} spolj/le

SliIw spoljlle temperature
temperatllre

U prvom slucaju prostor u zgradi Ce se ohlnditi

o hlilditi do tacke B"
B}, u kojoj pocinje
poCinje \Izgrc·
uzgn··
vanje koje ee
ce trajati TpJ casova. Pri visoj spoljnoj temperaturi, os taje visa i unutrasnjil
ostaje unutrasnjil
tempe ratura, pa ee isti izvor toplote zagrejati objekat za kraee vreme Tp b sto znilli
temperatura, znn li
ukljucenje
kasnije ukljllce nje izvora u trenutku 8 2.,
U stvarnosti spoljna temperatura nije konstantna,
konst antna, vee varira tako sto 1Iu ranim jll jll·'
tarnjim casovima kada pocinje uzgrevanje, dostiZe najniZu vrednost (sl (51 6.6). Krivil
Kriv;t
promene unutrasnje temperature ima nesto neilto dmgaciji
drugaciji tok (puna linija na slici 6.6), jL'r
jcr
tempe
spoljna te ratura postepe
mperatura no raste, pa se pot
postepeno rebna lInlltrasnja
potrebna unutrasnja tempe ratura dost
temperatura izL'
dostiZt·
ranije (tacka C'), nego sto bi bio slucaj da je u periodu
pe riodu uzgrevanja spoljna temperilW·
temperatll -
osta la neprome nje na (ls=ls8).
ra ostala (lS=t S8)' U takvom slucaju ukljueenje grejanja moze poccti
kasnije. Proizilazi zakljucak da se na osnovu
kasnijc. os novu prace nja radradaa grejnog sistema i ponas;t.
ponas,l-
nja objekta za svaki prognozira ni tok dnevne tempe
sva ki prognozirani temperature,
rature, moze se odrediti tre nlltak
nutak
koji daje optimalno uzgrevanje.
 7. GREJNA TELA
U sistemu
siste mu centralnog
ccntralnog grejanja, grejno telo predstavlja element postrojenja pre ko
preko
koga se zagreva odredena prost o rija. To je u stvari razmenjivac
prostorija. razme njivac toplot
toplotee izmedu zagre-
vnog fluida kojim se prenosi toplota toplo ta od ot! tuplotnog
ta plotnog izvora kroz cevovode do grejnog
zagreva. Odata toplota od strane grejnog tela treba da odgo-
tela i prostorije koja se zagreva.
vara trenutnim gubicima
gllbicima toplot
toplotee prostorije,
prustorije, a njegov maksimalni kapacitet, gubieimagubicima
toplote
toplo projektnim
te u projek tnim uslovima.
Grejna telatcIa treba da ispune citav niz zahteva, pa se po njima i vrSi poredenje razli-
citih konstmkcija. Od njih se tra7.i tral.i da
cia ostvaruju
os tvaruju ujednacenu raspode lu temperature
kako po visini, tako i po dubini
clubini prostorije; da se l11koIliko ciste kako se po njima
njimll ne bi ta-
lozila pra~ina koja bi bila pone ta stmjom vazduha i knlzila prostorijom. Tre
strujom vazdllha ba da
Treba
imaju veliku povrsinu preko koje se prenosi toplo ta, sto znaci i visoku efikasnost ali
toplota,
da su kompaktna i zauzimaju mali prostor. pros to r. Svojim oblikom i izgit:clom
izgledom treba da se lIk-
uk -
lapaju u enterijer, da su male td ine, ali postojana na visokim temperaturama, da su
teiine,
otporni na visoke pritiske i na koroziju.
ko rol-iju. Vaina karakteristika je njihova cena i lako
ugradivanje.
ugradivanje.
Prenos toplote sa grejnog tela na sobni vazduh vazdllh je direktnim putem, konvekcijom,
zrace njcm. Konvekcijom
kao i indirektno, zracenjem. Konvekeijom se ostvamjeostvaruje u dodiru vazduha sa povrsi-
nom grejnog tela koja je vise temperature
tempe raltlre te se vazduh zagreva. Pri tome dobija ma-
nju gustinu i kao laksi struji na vise a u dodir sa grejnom povrSinom dolazi nova, ne- ne -
zagrejana masa mas a sobnog vazdllha.
vazduha. TakoTaka se ostvarujc
ostvaruje neprekidna cirkulaeija sobnog
vazduha oko grejnog tela i njegovo zagrevanje a time i nadoknadivanje dela gubitaka
Dmgi dec
toplote prostorije. Orugi deo se nadoknaduje razmcnom razmenom toplote zracenjem izmedu
povrsinama koje ga okruzuju
grejnog tela sa povrSinama okruiuju i koje su niZe nile tempera,ture. Zagrevaju se
apsorpcijom, a absorbov;ma toplota sc s\: provodi u masu kojoj povrsine pripadaju ali i
prenosi konve kcijom na sobni vazduh.
konvekcijom
Odnos prenosa toplote direktnim i indirektnim putem, odnosno predaja toplote
konvekcijom i zracenjem u ukupnom odavanju oclavanju toplote nekog grejnog tela, zavisi od
ko~.trukcije
ko~:rukcije tela, temperature njegove njcgove povrsine, kao i termickih uslova u samoj pros-
ton]1.
tOrl]1.

145
/45
146 /3 TodolVo
B. T"darvl ';c PROJEI<TOI~4 NJE
·it PIWJEI<.TOVA NJ£ POSTROJENJA ZIt
ZA CENTRALNO GRElr1NJE
CEN1'RALNO GREJANJ£

7.1. VRSTE GREJNIH TELA

7.1.1. Radijatori
Naj raspros tr
Najraspros lr ~ nj en
e nija
ij a grejna
grej na lc la su radijatori,
tela radijato ri, koji su dobili naz iv pogres pogresno s m~ l ­
no smal·
rajllCi
raj uCi da najveci
najveCi deo lop top lo le odaju zracc
lolc zraec nje m (radijacijom). Prenos top lo le
loplo te sa riltlija
radija.-
tora je IIu najvceoj
lora najvccoj meri meri konvektivnim putem 70 -. 85 % a zrace.njc
konvcklivnim plllem zraeenjem m svega 15 .- 30%30%..
Rad ija lo ri Sll
Radijatori su tzv. clankas la ta grejna lcte la od ce licnog
li cnog lima iii live gvozdi!. Prvi ~ lIu
nog gvozdil.
livenog
laks i i jev
jcv liniji,
tiniji, dru gi Icli,
drugi tcli, Skllplji
skuplji , o lporniji
tporniji na korozijll
koroziju i izddljiviji
izdrZljiviji na visoke pritisk
prilisk
Spaja njcmnje m pojedinilcnih
pojedinacnih cla naka dobija se sva ka zc ljena lje na povdi
povrsinana grcjnog
grejnog te le la.
la. Cianci
C lilnci
Sll
su talalasas
lasas lih
tih povrs
povrSinaina kako bi sc povceala povrsina
bi se pa vrsina razmene
raz me ne lop
top lo le
te sa vazdllhom
vazdu hom II1I
rc
rclala livno
tivno mamalomlom pproslo
roSlo ru . Islovreme no. sa llnlllrasnjc
Istovreme no, unutrasnjc slra stra ne
nc ove savije nc povrs inc
savijenc in.:
formirajll
formiraju kan kanalea le za struja
slruja njc
nje nos ioca loplo lc,te, vode iii pare (slika 7.1). Ka Karaklerislit:-
rakte ris lii'; ·
nc dimenzije radijalora
rad ij alo ra Sll
su visina cla nka B, B. raz ma k izmedu
razmllk iz mcdu priklju
prikljllcaka
caka E,E. sirina
sirin a C ic:
dllz ina cla
duzina nka D. Sa povecanjem sirine
clanka vcCi dec
sirinc clanaka vcti den povrsine radija lo to ra je okr,··
okr,'-
nul jeda
nut jedann pre ma drugom, pa ud eo od avanja loplote
co odavanja zraee nje m opad
toplote zrace opada.a.

c 40 D

., I
I, .,
CQ
CX::) I.
~
Lt:l I .' I
I Ii
0
~
oJ

~ D

Sliku 7. 1 hgled radijalora

Slikl.l 7.1 rudijutoru i popreclli pre.\'ekjedllog
presekjedllog Clall/ro
CIaIlIaJ

Spajanje
Spajanjc pojcdinih cla clanaka
naka je pomocu nazllvica
nazuvica kojc
koje imaju cilindricnu iii konusnll ,
desnu zavojni cu
levu i dcsnu cll i koje me
metalno ptivaju. U seriji clanaka jednog radija
lalno za plivaju. tora pro
radijalora pr-
vi i poslcdnji C1anak kaku zbog prikljllciva nja na cevnu rnrclu,
cla nak sc razlikllju kaka mrcZu, laka
taka i zbtlg
Zbllg
zalvaranja oo tvora
zatvaranja lvo r~ ce pov ima u kojima mogu hitihili i ventili
ve ntili za odvode nje vazduh
odvodenje a.
vazduha.
 1-1 7
7. (jREfNA
U REfNA TELA
TELA

Nazuvica

c______-------:c
c"-----_--:c DrZac
Driac
Konzola

Slika 7.2 Elem ellti za spajallje cltlllaka

Riemellti C/w/aka i tlCvr.l:tivallje
IlCvr.\:civallje radijatora

Ce licni radijatori
Cc rad ija to ri SlI lIpOlll laksi od livc
su upola live nih. Njihovi cianci
cia nci sc formi
fo rmiraju zava riva -
raju zavariva
prav illl sc koristc
njcm i po pravilu ko rislc iskljucivo
isk ljucivo ako
ll ko se radi 00 greja
grcja njll vod
vodom.o m.
G rejna tcte la sc pos lavljaju
tavljaju uz zid. zid, tako sto s 10 izmcdu
izmedu radijalora
ril dija to ril i zid
zidaa mora
mo ra dad il jc
je od-
od -
stojanjc naj manje 40 mm a prema
najmanjc pre ma podu 70 mm, rnm, kako bi sc se oobczbcdila
bezbedila cirkcirkulacij
lilacijaa do-
voljne ko licine vazdllha
voljnc kolicine vazduha i pos tigao efikasa
posligao e fik asan n pre nos 10plo
toplole.te.
Ugradnja radija to tora
ra se vrsi
vrsi popomocli
mocll specijalnih
speeij alnih e le me na la koje svak
nata sva kii proizvodac
pro izvodac
izraduje Zit
izradllje Zil svoja grejna
grej na te la. T o su konzole
la. To konzo le kojc koje se iii ugradllju
ugraduju u zid iii su u vidu no-
fica, kao i drLaci
drlaci koji priC-vrSl-ujll
pri(';vrScuju radijator
radijal o r po visini. Broj konzola drfilca zavisi
ko nzo la i ddaca zavisi od
ukllpne duzinc
ukupnc dllzinc radijalora,
ra dij a to ra, ndnosno broja clanaka clanaka.. O bicno se ko ristt: po dye konzole
sc korisle konzo le i
dva driaca
drfa ca na grejna te la do 12 cla clannaka,
aka, a nilna svakih sledeCi
sledcCihh 6 Clanaka
clanak a po jedn
jednaa kon-
zola vise.

~c + 40,-
C ..... ... C
..
,
,
u
<..J

I ...
o

0 u
,I

<..J
,
..
t
u o

- 8B "·'"."
• ..... '0 tJ/u
•, ..::
..:: 15
'5 ~'I"
"1"

Stika 7.3 Mere otlsillpa,rja

odsltlpallja za Ilgrad,rjll
tlgradlljll maskirallilr
maskirallifl rat/ijatora
ratlijalora
J.l8
1-18 B, Todorovic PROJEKTOVANJE
PROJEKTOVAll/JE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GREJANJE
CENTRALNO GREIAN JE

Radijatori sc pre mazuju osnovnim pre mazom u cilju zastite od korozije korozije,, a kasnijc
i lakom koji sc uskladuje sa enterijerom, pomina grejnog tela gJatka
ent.erijerom. acini da je povrlina glatka stu
sto
je povoljnije za oddavanje njegove cistOCc,
cistoec, Radijalori se najeesee
najeesCe postavljaju u pro-
zorske nise kada sa gomje strane imaju preklop
prekJop koji shere struju zagrejanog vazduha
pre rna
ma prosloriji.
prosloriji, U tal.-vom
tal-vom slucaju iznad radijatora
radijalora mora postojati prazan prostor
proslor vi-
najmanje 65 rom Mnogi smatraju radijatore minim delom enterije-ra pa ih
sine najrnanje ib sakri-
vaju ispod tzv. maski (stika 7.3) koje su od drveta iIi iJi lima, izradene prikladno names·
taju u prostoriji. To umanjuje odavanje loplote toplote radijatora jer je spreCeno
spreeeno njegovo
prednje strane. U tal-vim
zraeenje sa predDje tal.-vim slueajevima pri dimenzionisanju treba povecati
povrlinu radijatora za najrnanje
povciinu najmanje 20% da bi sc se osigurao veti pre nos loplote
prenos toplote konvekci-
konvekci·
jom Sarna Ql3ska
Ill3ska mora da je tako konstruisana da dozvoljava cirkulaciju dovoljne
(sitka 7.2).
kolicine vazduha oko radijatora (slika

7.1.2. Ploeasta grejna tela

Ploeasta grejDa
grejna tela (shlca
(stika 7.4) predstavljaju,
predstavljaju.. za razliku
raz.liku od clankastih, jedinstvenu
celinu koja sc odlikuje glatkoffi
glatkom prednjom povrlinom
pominom i vrlo maJom dubinom Odava-
nje toplote sa glatke prednje povrline
pomine je u najveeem
najvereffi delu zraeenjem, a sa zadnje koja
je oKrenuta
okrenuta prerna ridu, konvekcijom
konvekcijom.. Proizvode sc od Celicnogeelicnog lima koji je neSlo
nesto
razloga stabilnosti i izdrLavanja veCih pritisaka,
deblji iz razJoga prilisaka. Za veee kapacitete
kapacilete grade se
iz dYe iii tri
Lri paldlelne
pa",leIne plaCe sa medusobnim odstojaDjirna
odstojanjima radi formiranja kanaJa za
strujanje
slrujanje vC'.zduha kuji se zagreva iskljucivo
v?.zduha kvji iskljuCivo konvekcijom
konvekcijom. U ciljuciJju poveeanja
povecanja grejne po·
mine, na strani preprema
rna zidu iii u prostoru izmedu dYe ploCe, zavaruje se lim u obliku
koji obrazuje vcrtikalnc
vertikalne kanale,
kana1e.

s
-flC;-
-1:C;-
il.l
iJr- It--
'tt-
It

T
-.Uc
4-- ,,-rr
s
- - . I So_
___
_

't~~·
~~.
----
__ t_
-~-
I -. •

,i ,I' ,,

I I I
I II'I
~I',
h2 ; ~h.
' '
hl
+j Cl I

1 .,I
!
,
'
i Jt
z. 77, ~y;:,' ..
z .z.//I!?Y7,'··
,z '"// -,/':
- ' , . ".
~, '.
. , .,
' ,'
. ,',
, ',

SJiJ:a 7.4 PloCasto grejNJ tela (hI (111 - odstojanje gOmje i dotrje revi;
cevi; hl - virina; I - dll]jna;
dutina;
cJ -- Iirina
CJ prole; s - odstojanje oJ
Cl - firilla plo&;
Jirina tela; C2 zida; t - Sirina oS'lfOvnog
od zjda; oS7UJvnog elementa)

rom, kao i 600, 800 mm

Visina ovih grejnih tela su 100 mm do 300 mm, rnm i vece.
vecc, Dnline
DliZine
mogu biti i nekoliko metara. Uglavnom
UgJavnom se postavljaju liZ zidove,
ridove, jer zahvaljujuCi dubio
dubi-
nj ad
od nekoliko santimelara
santimetara ne zauzimaju mnogo prostora, a odstojanje na koje sc
postavljaju od zida je 50 mm.
rom
 7. GRONA TELA
TEL-1 f.l9
/49

7.1.3. KODvektori
Konvektori
Konvektori predst<lvljaju
Konveklori predslavljaju grcjna
grejna le la koja sc sas toje lojc od cevi na koje su nanizane la-
me tako da jc dobije n raz
mc lc. lako razmcnjivac
mc njiv<l c loplo
toplo le
te sa velikom dodirnom povrsinom preko .
kojc slmji
struji vazdllh.
vazduh. Rilzmenjiv<lc
Razmcnjiva c se nalaz ku c i .s~ lll
nalazii u kuCi tu IIu kome je otvor
olvor za lliaz
ulaz vazduha
pri podu a za izlaz zagrcjanog vazdllha 1I najvise m delu kucista kucisla (slika 7.5). Visina ku-
Cisla, odnosno razmak donjeg i gnrnjeg otvo
Cista, otvora
ra direktno utice na silu uzgo uzgona
na koja ost-
05t-
varuje
vamje cirkulacijll
cirklilacijll vazduha
vazduh a..
Zagrevallje vazduha j.:: jc skorn
skoro u potpunosti konvekt:ijom, po eemu remu su ova grejna te-
la i dobila ime.
Cevi Sli najcesce celiene.
cclicnc. okruglog
okmglog iii ovalnog oblika oblika,, na koje su Sli navare ne limene
lame le. Lamele mogu hiti biti Oimizane
nanizane na jcdnll
jednll iii viSe cevi, a da bi se dobila glatka po-
vrSina grejaca i dobar ko ntakt lamda
vriiina grejaea lamela i cevi, konvektori Sli ~1I po pravilu pocinkovani.
Ako jcje konvektor od bakitrnih
bakarnih ccvi
cevi pri eemu
ce mll Sll
su obieno
obicno lamele od oel aluminijuma,
aillminijuma, dobar
kontakt izmedu
izmedll eevi
cevi i lamcle
lamele se pos tilc
til.:: sircnjem
sirenjem cevi poel pod prit
pritiskom.
iskom.
Kontakt lamclame la i ccvi je
jc vazan zbog dobrog provodcnja
provodenja tuplot toplot e sa ce vi kroz koje
struji para iii voda. na povrsine lamcl;,lame li! koje imaju vccu VCCli zagrevnll povrs inuinll od samih
cev\.
cev!.

Stika 7.5 KOllvektor

KOllvekJor (a - kaM/ ZI1 strujallje vazduha i Ilspostavljallje efekJa
kalla/ Zfl cfckta "dinllljaka",
"di11lIljaka",
b - kOllvektorsko
kOllvekJorsko te/o, c - kueiite)
Iwcisle )

~fikas~o~t. konve~tora, odnosno.oelavanje.

odnosno.odavanje toplote zavisi kako od broja osnovnih
~VI
~Vl tako 1I visme
VIS me kuCtsta.
ku6sta. Podesavanje
PodesavanJe odavanja
odavanJa se moZe
moze vrstiti kako sa "vodene" tako
I "vazdusne"
1 'vazdusne" s.trane. Prvo se ostvamje
oSlvaruje regulacionim ventilom a dmgo
drugo zaluzinama koje
se na~~e na IZlaz.no.m otvom
otvoru konve~tora. Putpunim zatvaranjem OIVora
otvora prestaje cir-
kulaclja vazduha 1I "Jegovo
kulaclJa njegovo zagrevanJe. bez menjanja protoka vode kroz konvektor , ei-
ci-
•
150
150 B.Todoro";'; PROJEKTOVANJE
a.Todaro";': POSTROfENJ. It 2;1
PUOJ£I<TOV..I NJE POSTRUfF:NJ. z..1 CENTRALNO GREJANJE
GREJANJ£

me sc ne utice na hiJ hitl ra ulicki rezim

rd illlllu cevovodu
ccvovodu . To nije slu eaj Caj kada se regulisa njc
kad a sc nje OS
nSII -
va ruje ve ntilima,
varuje ntilima. pro mcnolll
mc no m pro lokatoka njihov
nj ihovilll
im prit vare
va rcnjem
nje m iii o tva ranje
iIi otva ra nje lll.
m.
Prcdnosti
Predno nvekktora
ti ko nvc lora 1Iu od nosu
nosli na radijato re rc nije sa me u cinje
cinjc niei reglllis~­
nici da se regulisil-
vrsitii bel.
nje moze vriiit bez utica njil
nja na hidraulick
hidrauli i:kii rdim
rd im cevne mreze.
rnrde. Konvekto
Konve ktori, ri. s obzirom
obziro m
da su 1I os novi. od cevi, izdrhwaju
u osnovi izdr1.avaju visokc
viso kc pritiskc,
pritiske, male su masc
mase i sadr1.e
sadIie male koli kolicinc
cinc
fl uid a pa nisu inerl
zagrevnog f1uida ine rtni.
ni. Jcvtiniji
Jevti niji su ali ne pri svakoj vrsti kuCista, koje je naj- naj -
Ccsce
Cesce od lima ali moze biti i od drve drvctata iii mate rijala.
iIi dru gih pogodnih materija la. Ko nvekt ori su
Konveklori SII
ma lih dimenzija
malih dimcnzija pa su mogucnos
mogucnosti ti ugradivanj vdike u nisi is pod prozora, lIZ zidovl!.
ugrild iva nj a vclike zidovc.
u kanalu u podu,
1I podu , u kombinaciji sa na namcS tajem itd. (slika 7.5).
mes lajem
G lavni nedos
Glavni tatak je otela
nedostatak o teza no ciseenje
cisCc nje konvektora.
konvekt ora. Izmedu la lame
me la koje su na ma-
100m medllsobnom
m med usobno m odstojanjll
odstojilnju do laz i do lalozenja prasine. kojll
talozenja prasine, koju u toku zagrevanj
zagreva njaa nosi
nos i
vazdusna masa 1Iu grejagrejanini prosto
proslor.r. T sa rno kuCiste
[ sarno kuCis te je pogodno mes lo to za taloze nje prasi-
pras i-
ne, posebno u toku periodape riod a kada se ne greje. Sve to lIpucuje upucuje na to da ko nvekto re nc
konvektore ne
treba ugrad ivati 1Iu pros
tre ba ugradivati prosto to rima koji se ne odlikujll
od likujll cistocom (sko lski hodnici, pro lazi)
(skolski
kao ni u prostorija
pros torija ma sa naglasenim
naglase nim za zahtevima
htevima za cistocom
Cistocom (bolnice, obdanista).
obdanista ). U
cilju povreme
povremenog nog cisce nja prepo
preporu cuje se da kllciste
rucuje kllCiste i maske konvekto
konvektora ra budu de-
mont aine.
aZ ne.

grejua tela
7. 1.4. Cevna grejna
U prostorijama sa malim toplotnim gubicima,
gllbicima, 1Iu raznim pomocnim odajama male
kvadrature, vrlo Cesto
tes to se primenjujll
prime njuju grejna tela od cevi. Umesto ddaa se pos tave radija-
postave
tori
lo ri od nekoliko clanaka iii ca k sarno
iIi cak ugraduju se cevni registri iIi tzv. cevne
sa me jednog, ugradujll
zmije. Regista r je grejno telo u kome Sll neko
ko me su ncko liko para lelnih cevi spojena sa svojim
zavrsnim krajevima sa spoj spojnom
nom cevi koja o mogucava paralelno strujanje kroz sve cevi cevi
7. 6). Ako je grejno telo formirano savijanjem
(slika 7.6). tako da grejni fluid ulaz i 1Iu
savija njem cevi lako
jednom
jed no m kraju,
no m nje nom krajll, a napusta je na drugom,
drugo m, oonda zmiji".
nda se radi 0 "cevnoj zmij Mern-
i". Mero-
povrsina
davna povrsi na odavanja toplote je spoljna
od avanja loplote spoljnil povrsina cevi, a precnici cevi koje se ko-ko-
riste za ovakva grejna tela su do 100 mm.
risle

a) b)

Slika 7.6 Cevna

Cevlla grejna cevna vnija i b) cevni regislar
lela: a) ceVlla
grejlla tcla: registar

7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI

Kada se govori 0 rasporedu grejnih tela u prostoriji, prvenstveno
prvenslveno se misli na radi-
jatore, pa lek
tek onda na ploCasta
ploeasta grejna tela i konvektore.
konveklore_ Za cevne zmije i registre je
 7. G Uli.li 11 TI:.1A
1//;;1Nil 1'/:,'1...1 lSI
151

vee pomenuto
pome nuto da se oni primcnjujll
primenjujll u malim i sporednim sporcdnim prostorijama, pa se smesta- sme~ta­
ju lamo
lama gde ima raspo ra~-poloz ivog mcsln.
lozivog mesla.
Os novni zahtcvi
Osnovni za htevi koji treba da Sll SII ispunje ni prilikom izbora mes meslata su mogll cnos t
SII mogucnost
prilaska zOOg cisec nja, ncsmelana
cisCenja, nesmetana cirku laeija vazdllha.
cirkulacijll vazduha, slobodan prostor pros tor za odavanjc
odavilnjc
loplote uilCc njem i koriseenje mcsla
toplote zrai:-cnjem mesla koja nisu nisll pogodnil
pogodna za Zil postavljanje dclova
delova name-
staja.. To je obicno prostor is pod prozora sto je
slaja j(' povoljno i S obziroobzirom m na raspod
raspodclue lu
tempe rature u prostoriji (slikil
lemperature (s lik il 7.7). Povrsina
rovrsinil rad ij atora svojim zrilccnje
radijatora zra ccnjem m prema
pre ma
prostoriji ne utralise lIticaj hl
utra lise uticaj aelnih povrsina prozora
hladnih prowra i spo ljnjcg zidil i dcluje
ljnjeg zida deluje povo ljno
povoljno
na osecaj ugodnosti Ijudi u prostoriji.
Z agrcjani vazduh od slrane s lra ne grej nog tela
grejnog te la ispod
is pod prozora izd:zc izd:ze se liZ lIZ prozorsko
mciia se
staklo na vise, mcsa sc sa vazduhom
vazdllhom koji prodirc prodire kro7 procepeprocep.:: prozora infiltracijom i
stmji prema tavanici. Dn Da m;ma
nema grejnog le te la, infiltrirani spoljni vazeluh kall
spo ljni vazduh kao i rashladc-
ras hlaelc-
oi
ni koji je bio uz sam prozo
prozor, r, spustali hi bi se pn:
prcma pod ll i sslvara
ma podu tvarnlili IItisa
utisakk promajc fo rmi-
formi-
rajuCi hladnu zonu u donjcmdonjc m de delu pros lnrijc.
lu proslnrije.
Top
Topla la masa vazduha koja kojil sc usposlilvlja zahvaljllj1l6
se uspostnvlja zahvaljlljuci grejnom
grcjno m te lll is pod prozora
stmji prema
slmji prcma tavaniei kmzi pre
tavanici i kruzi prema ma suprotnom
slIprntnom ziehl zidu nel proZOril. On,\
uti pro7.0nl. O n;. sc hlildi
hl adi posle pc-
pe-
nado knadujllCi gubitkc lop
no nadoknadujuCi loplote proslorijc i sp
lote proslorije usla prema
spusla prc ma pnLiu
pndll d01 polom daljo
daljom m eir-
cir-
kulaeijom
kulacijom ponovo grcjnll ldo
po novo nailazi na grejno (s lika 7.7 Icvn).
lelo (slika Ievo) .

Stika
Slika 7.7 Cirklllacija
Cirkl/lacija vazdlllltl
vazdl/llll zavi.rno
zavisllo od mesta Ilgradl/je te/a
Ilgradllje grejllog tela
,

Ako bi se grejno telo postavilo uz zid naspram prozora. prazonl, hladan vazduh
vazdllh koji se
spusta
spllsta niz prozor i spoljni zid struji po podu prema grejnom tclu, tclll , tako da je u donjim
slojevima prostorije
prostorijc vrlo niska temperatura koja izaziva osecaj hladnoCe hladnoce na nogama
Ijudi. [z
ljudi. lz grejnog tela zagrejan vazduh je znatno vise te mpe rature nego u sslucaju
temperature lucaju grej-
nih tela ispod prozora, papa' struje lIZ
IlZ samu
samll tava nicu, prema
tavanicu, prcma spoljnom zidu. Temperatu-
re vazduha po visini prostorije je neujednaee na_
jc izrazito neujednaeena.
Postavljanje grejnih tela viSe iznad poda, blisko tavanici, lltice da se izrazito izdvo-
ji gomja
gornja zona sa pobudenim strujanjem vazduha i donja, koja je ujedno i zona borav-
ka Ijudi, sa hladnim vazduhom (stika silicajevima gde se radijator
(slika 7.7 sredina). U slucajevima radijalor mo-
H2
152 8.
IJ.TodorOl
TodofVl 'ic J'ROJFf..-rOiI ~1 NJ £ POSTROJEN],
·ii: I'UOfl,I\(O POSTROJ£NJAI &
Zrl1 CENT
CENTRALNO
RA L NO G RElANJ£
REIA NJE

ra poslaviti
postavit i visnkn,
visoko, lIiska hladn
hladn:!n zonaZOml se moze ugradnjo
maze izbeCi ugrad ploCe za [o
njo m plaCe rmi ranje
[ormiranje
ka na la za eirkulaeiju
kana"l cirk ulaciju vazuu hil iz najnizi
vazduhil naj niZ ihh slojeva prosto riji (s lika 7.7 desno).
slojcva u prostoriji des no).
Raspodda
RlIspodcla te mpera ture po visini treba da je
tempera ujedn aeenija oko
jc sto ujednaeenija o ko unutrilsnjc
unutras nje ppro-ro-
jektne
jcktne vrednos
vrcdnosti. ti. Najravnomerniji
Naj ravnomc rniji pro filt e mpe ra tu ra ima pa
profiltempenllura dno grejanje (s lika
padno 7.R).
li kil 7.8).
G rcja nje
Greja njc radij a tn rima. ako
radijatorima. ispot\ prozo
ak o SSlIli ispot! prozora ra dajl: odstupa nje ad projek
dajL: odstupanje proje ktne
toe te mpe ra-ra·
ture od ± ]I 0c. Kad a su radij ato ri pos tavljeni
Kada tav lje ni uz unutrasnji zid,
zid , te mpera
mpe ra ture pri po-
du mogu bitibi ti i 4 °C nize a uz tnva
U • ni cu i 2 "C iwad
t:lvanicu iznad proje ktne
ktne,, IIspostavlje
usposlavlje ne u sredini
prosto rij e na 1,5 m iznad pod
prostorije poda. a.

2.7
2.7

m (;
(/ /'
V 2.7
2,7

2 2

a- \
b

~.
j,
((
~:::::,..
~~
6
116 1188 20
Slika 7.8 Verlikailla
Vertikailla raspodela lempe/'llillre
temperatllre kod razliCilih
razliCitih vrsla greja/lja i lokacije grejllih
vrsta grejwrja
tela:
lela: a) pod/lo;
podllo; b) plafollsko
puljo/lsko grejallje;
grcja/ljc; c) radijator
radijalor liZ lpolj/li
spoljlli zid;
d) radijllior
radijator liZ IIIl11tras/lji
IIIll1lrastrji zid

7.3. ODAVANJE TOPLOTE PRI

PRJ RAZLICITIM USLOVIMA
toplote koju odaje neko grejno lela
Kolicina loplole telo zavisi od njegove konstmkeije i veli-
povrlline preko koje se zagreva vazduh prostorije, kao i od temperaturske razlike
cine povrsine
izmedu zagrevnog fluida i sobnog vazduha:

Q =A·k·(1
. - I IIII )=A·k
III -/
III · ~1
)=A·k·!lt (7. 1)
(7.1)

gde je:
 7. GnElNA TEl.A
GREINA TELA 15J
' 5J

Q - toplo
top lotni ueinak
tn i uCi grcjnllg
nak grej tela
nog te la (W)
k - kocficije
koefieije nt prolaza top lo te (W/m2K)
loplote
'm
1m -- srednja te mpera tura '·/ agrev
temperatura agrevnognog fluid
f1uidaa (K)
II,." te mperatur<I
- tempera tu ra proslorije (K)
prostorijt: (I<)
22
A - povrS
povrs ina grej
grejnog
nog tetela
la ((m
m )
Kada se ko
Karla korisli para
risti pa zagrevnnii fluid
ra kao zagrev nu id oonda
nda se ne radradii 0 sred njoj te mpempera 'm,
turi ' m ,
raturi
raluri zasiee
vee 0 te mpe raturi zas ice ne
nc pa
pare odgllva rajuceg pritiska.
re odgovarajuceg pritiska . Kada je voda nos nosioe toplote
inc to plo te,,
ond 'm
jc srednj
ondaa je srednjaa vrednos
vrcdnostt te mpera tura lura vode na ulazu i izlazu grejnog te la. lit.
Koefieijent
Koe Cicije nt proprolaza
laza to plo te k n('z
toplote ncznatno zavisii od te mpe ra
na tno zavis raturskih us lova samo kod
lllrski h uslova
povrsina . Radijalori.
ravnih povrsina. post.:bno grcjna
Radija to ri , a poscbno grejna te la sa la lamelama
me la ma i dm dmgim vrstama
gim vrsta ma
orebre nj
njaa to svaka
sva kako nisu. pa je ovaj koefieije
ko nisu, nt zavisan
kocficijent zitvisan od razrazlikit
li ka te mpe r<llura
ra tura sa
jedne i dm dmge strane grejnih tda.
ge stranc tdit. "re
Pre ma to tome, odavanje
me, nd avanje totoplote
plot e grejnih tclatela nece
neel: biti
propo
pro reionalno
poreio na lno razlici mpe ratura
raz liei te mpera tura vee ee ce ta zavisnos t biti izrC'le
izr?J.enana eksponeneijal-
ekspo ne neija l-
nom
no funkcijom:
m funkcijo m:

( ))
Q ~I '"
5"
-=--
Q" = :,:,
~/ "
( 7.2)
(7.2)

U gornjem izrazll Q
go rn,ie m izrazu Q je odavanje lo toplo te pri raz liei
plote lici le mpe ratura 6'
te mperatura ~ I a indeksi
ind e ksi II/I se
odnose na nc ne ke poznal
poz na lee us love, pr;lkticno
uslove, pra klicno o ne koji odgovanlju no rmnim. Za primc nu
odgovilrflju normnim. nll
u grejilnju
1I to plo m vodom
greja nju toplom vodo m to 10 su le mpc ture od 90 "C i 70 "C a ak;) je u prestoriji
ra lurc
mper<l p ms to ri,ii
20 °C.
0C, 6~ I"
I,. = GO60 "C.
Ispitivanja su pokazala
Ispi tivanjit SlI pokaza la ddaa krivn
kriva zav isnos ti promena
isnosti prome na Q lcii (s lika 7.9) ispod
Id i (slika is pod prave
(m = 1) id i dila je eksponcnl
ekspo ne nt m>m > 1.0. LaZa radijat rc,. prosecnil
radijilt o rc prosecna vreunost
vrcdnos t je m = 1.33. I\ko
=1.33. Ako
bi !ie
se rezultati
rew ll a ti ispilivanja
ispiliva nj a predslavili
prcdslav il i u dvostrukom
dvos lruko m logaritarnskom koordina
loga rita rnsko m koo rciin:l tno m sis-
temu
te mu ondil
ond a jc:

Q ~I
6'
log - =
log- ' log--
In ·Iog-- (7.3)
Q" ~/"
6'"
pa se In dobija iz prave nagiba 13A 131\.
ko nvckto ra je prosecna vrednost
Kod konvektora vn:d nos t e kspo ne ntanla m=
m=1,1,25
25 za radijatore
radija to re i plocasta
grejna tela
te la m= 1,33 za sve vrste ecvnih
m = 1.33 ccvnih lela
tcla m=1.25
m= L 25 a kod konvektord ekspllnenl
ekspone nt zavi-
si od konstrukeije
ko nstmkcije i kllCista
kuCis ta pa je m= m = 1,25 do 1.45.
1,45.
Razliciti
R azliciti eksponenti
e kspone nti lIkazuju
uk azuju da raznorodna
raz no rodna grejna teli!
te la ne treba
tre ba lIgradivati
ugradivati u isti
siste m odnosno
grejni sistem odnos no u isto eirkulaeiono
ci rkulaciono ko lo lo.. Sva grejna tetela su dime nzionisana
la SlI nzio nisa na za
projektne
projek tne liS love i 1Iu takvim onao na zadovoljavaju.
zadovo ljavaju. Medutim sa porastom po rasto m spoljne
spo ljne te mpe-
mpe -
za htevi za grejanjem
rature zahtevi greja nje m ee se proporciona lno razlici
5C smanjivati proporcionalno razlici izmedu unlltrasnje
spo ljne tempe
i spoljne rature , pa Ce
te mpe rature. ee se regulaeioni
reglliacio nim mom
m siste mo umanjiva ti razvodna te mpe ra-
m umanjivati ra-
tura vode. Zbog Z bog utvrdene
utvrd e ne eksponcncijalne
e kspone neija lne zitvisnosti
zavisnosti odavanja toplote lIZ razli cite
liZ razlicite
ekspo ne nte za pojedina
eksponente poje dina grejna tela,te la, ne moze se sa istomis tom te mperaturom
mpe raturom razvodne vo-
postiei potrebno odavanje [oplote
de postiCi toplote kod grejnih te la razlicitih konstrukcija. Zalo Zato se
izbegava ugradnja razlicitih grejnih tela te la u istu
ist.u mreZu, posebno kada je ekponent ekpone nt
m> 1,4.
In> 1,4. U tahom
takvo m slucaju regulisanje
regulisa nje odavanja
odava nj a pri niskim te mpe raturama vode nere neee
zadovolji ti.
zadovo ljiti.
154
154 IJ (,hi"",..,,'
r"I"",,.,; I'IWnXrO I·:: 'I"'J£
I'ROJU.-t 0 1 !vl£ I'CIS7'ROl!;
I'OSTROJH 1.-1 7..·1 l0 ii; T
J.-I 7.1 /IAL
crR-I NO G
LNO II£J.-I .VJ!;
GRO.·I ,Yn ;

m • tgy

o 6li t
og
l og -
li t
-- -
t;
I lnt
t II lI n
lI

S/ika 7.9 Pr omcl/a odavalljll

Promclla odllvlIllja lop/olc
l op/ol c gr ejllih Ie/a
grcjllih lela pri rraz/ii:itim
az/icitimlcmperall/rskim ILf /ovillltl
tcmperalllrski", ILf/ovilllll

7.4. PRORACUN GREJNIH TELA

Zagrcvna povrs in a grej nih tcl
povrsina a. bcz
tela. bez obz ira na vrstu.
vrslu , racuna se
sc po opstcm
o pste m obras\:u
o brasl:u::

If=
A
Q
Q -- Q
k'( /", -I,,)
k'(/",-I,,) k ··f,.
t.11

gdc je:
je:

Q - po trc bna ko
potre li cina lo
kolicina plo te za greja
toplote p ros torije u (W)
nje prostorije
grcjanje
k - koeficije
koeficijent nl pro laza loplOle
prolaza za llsvoje
toplo te VI usvojenono grejno le la (W
te lo /m2K)
(W/m21()
1m srednj a te mpera
- srcdnja mperatura tu ra grej nog fluid
grcjnog f1uidaa u grejnom
grejno m telute lu (OC)
lu - le mpe ra tura pros
temperatura lo rije (O
prostorije C)
(OC)
Kocficije nti pro
Koc[icijenti laza lo
prolaza plo te za live ne i ce
toplote licnc radij
celicnc a lo re ddati
radijatore ali su u labc li, 7. I a z;,
tabeli. ~:I
ccvi
ccvi u la be li 7. IV.
tabcli IV. V rednosli k su navede ne za pil
Vrednosti rno grejanje
pnrno greja nje niskog pritiska i vu(k vUlk ·
no greja njenje..
V red nos ti za koeficijent
Vrednosti koefi cije nl pro laza toplote
prolaza toplo te IIu tabe li 7. I vaie za klas clanka~l
icna clank
klasicna asl ;r;I
grejna te la. Posta
tela. Pos lo se danas na Irzistu trlistu mogu naci naei grejna le razlicilih ko
te la sasvim razlicitih nstru k··
konstruk
cij a i oblika, po nov
cija ijim no
novijim rmama DI
normama DIN,N, proizvodac jc je duza
duzann da II pros pe ktll naznaei
u prospektu nazna i'i
ucinke svojih grejnih le te la po jed no nom m i vise clanaka. Ovi podaci treba da budu pro w-
provc
re ni u nadleZnnim instilutima koji za ispilana
nadleznnim institutima ispil a na grejna le la izd
tela aju aateste.
izdaju teste .
U labeli
tabe li 7. II da datili su podaci
podaci za livene radijatore lipa tipa "TERMI
"TERMIK" K" koje pro izvndii
proizvnd
fa brika kOllova
fabrika kotlova i radijatora Z re njaninu. Fa
radijato ra u Zrenjaninu. brik a je publikovala
Fabrika publikova la ucinke svih lipnva
ovih radija to ra za sve brojeve clanak
radijatora clanakaa koji dolaze u obz obzir ir za prime
primenu.nu. U pomenut
po me nut ojtlj
tabe
tabelili su,
SU, medutim, d ali prosecni ucinci po jed
dati jedno
nom m clanku.
 7. G RElNA TELA
GR£JNA / 55
155

Podaci 0 toplo
Podaci lnim ucincima 1Iu ovim
lop lolnim tabe lama vazc
Clvim labelama vazl:! za lop vod u tempera
top lu vodu te mpe ra ture
tu re
90nO °C i te mpera tu
lempera m prostorijc 20 °C. Ukoliko
lunl Uko liko su projeklni
SII projek us lovi za koje se di-
tni uslovi
me nz ion
menz i o ni~e
ise rad ija tor dm
ijalor gaciji, Ireba
dnlgaciji, tre ba izvrsili ko rekciju
izvrsi ti kore kciju pprema
re ma obrascu
obrascu::

t!. I)m
q = qll (6 1)'"
q".' ( 60

Vec je rereno
Vee reee no ddaa je za cla
clankas
nkas la grejna le la, m=4(3 m =4/3 . U Ukoliko
ko liko se radi 0 dmgim
drugim vrs-
lama
tama grejnih le te la, onda
o nd a sc ppre
re rilcumwa
raclIn ava nje loplo
lo p lotlnog
nog ucinka za nove liS us love
lo ve izracuna
izraclIna--
pre ma go rnje m ob rascu, a sa vrcdnoslima
va prema vred nos tima ekspoe ks po nc
ne nla m :
- clank
cla nk as la i plocasla
asta p locas ta grejnil
grej na lela
le la m =4/3
=4(3
- cevna grejna le la ((pribliZ
prib liZ no i sa oreo re bre nje m) m = 1,25
konveklori
- ko nveklo ri zavisno pre prema vr~ li
m a vrs ti maske
milske m=
m=11,35,35... 1,45
Za lal ak~e preracunavanje lop
kse prerilcunavanje IOplo radijalora,
lo lnih ucinaka radijalo ra, u labe
tabe li 7. II dale
d a te su prora-
Sll pro ra-
cun ale
cuna vrednoslii ko re kturnih
te vrednost klurnih koekoefifi cijenala raz licile ssrednje
cije na ta za razlicite re dnje le
te mpe ra lurske
turske raz like
razlike
vode II grejno m le lelu
lu i ppros t!.
ros to rije 6 1,I , prcma
pre ma vrednos
vred nosti ti raz like od 60 K za koje vaie vaze la-
III i 7. IV.
bcle 7. lIT
bele

Tabcla
Tabela 7.1 Kocficijcnti
Koeficijcnti prolaza toplote za radijlllore
ru dijatorc
Vrsta rHdij.lora
Vrs la rHclijalora Grej.njc
G rci.njc
vodeno
vodcno parno
.~in·lIn 100 mill
~~irilln mm
Razmak
Razm ak Olvora 300 mm 9,3 10,6
Ra2I11aakk OIVO,"
RaZIll Olvora 500 mm 9,0 10,2
Ra2I11ak
Razmak Olvora 600 mm 8.8 10,1
10, 1
Razmakolvora
Razma k olvora l 000 mm 8,5 9.8
Sirillo 50 111m
Siri"a J150
Ra2I11 ak 01
Razm vor. 300 mm
olvora mm 9,0 10,1
10, 1
Ra2I11akk olvora
Razma o lvora 500 mm 8,5
8.5 9,5 .
Razmak Olvora
olvora 600 mm 8.4
8,4 9,4
9.4
Razmak
Razma k oolvora
lvora 1000 mm 8, 1 9,2
Sirinn 200 111111
Sirina mill
Razm
Ra zm ak olvora
Olvora 300 mm 8,6 9,7
Razmak
Razm olvora
ak olvo ra 500 mm 8,3 9.3
9,3
Razm
Razmak ak olvor" 600 mOl 8, 17
8,17 9,2
Razmak ol olvora
vo r" 1000 mm 7,8 8,8
Sirinn 250 111m
Shinn mm
Razmak olvora 300 mm 8,3 , 9,3
Razm.k
Razmak olvora
Olvora 500 mmmOl 7,9 9,0
Razmak olvora
olvo ra 600 mm 7.8 8,8
Razmak
Razm ak oolvora
lvora 1000 mm 7,4 8,5
/ 56
156 B. Todorovic PROJ£KTO
R.Tot/ortJI'ic PROJ£KfO I':4 1/;; f'OSTROJ£
l·'ANlc. POSTROJ£ NJA ZA CENTRALNOGREJA
CENTRALNO GREIANJE
NJE

Tabcla
Tabc1a 7.11 Korektll
Korcklure t raz li Cito od 60 K
r e za 6 1
61
/:;. / 0 1I 2 3 4 5 6 7 8 9
40 0,588
0,5 0,60 0,62
0.62 O. (j~
0.6~ 0.66 0,68
068 0,70 0,72 0,74 0.76
50 0,78 O.KO
0.80 0.83 O.x)
0.x5 0,87 0,89 0,9 1 0,93 0,96
0.96 0.98
60 1,00
1.00 1,02
1.02 1,04 1.07 1.09 I ,ll 1,13
1.13 1,16 1, 18 1.20
70 1.23
1. 23 1,25
1.25 1.27 1.30 1.32 1,34
1.34 1.37 1,39 1,42 1.44
80 1.47 1,49 15 1
151 U4 1.56 1,59 1,611
1,6 1,64 1,66 1.69
1,69
90 1,7 1 1,74 1,76 1.79 1.82 1.84 1.81 1,89
1.89 1,92 1,95

Prime
P rim e r 1

D ime nzio nisa li

ti livcni \.; oji tre ba da odaje 2600 W, ako se zna da je gn:jni
live ni radija to r koji grejn i
fluid
nllid lopla t e mp~ratura
to pla voda 90nO °C i da lempL'fa tura 1Iu prosto
prostoriji 22°C.
riji tre ba da bude 22 °C. Radija tnr
smes titi ispod prozo ra ciji je parape t 0,9 m. m
Pos to je te mpe ratura
Posto ra tura vode na 1IiaZlI to r 90 °C, a na izlazu 70 °C, to srednj il
radijato
ul azu u radija
te mpe ratura
ra tura vode 1I u radijatoru
radij a toru iznosi:
iznos i:

= 90+70
90 + 70 = 80
80 .C
T
/1/1 =
tl/l 2

Tempe raturska razlika 1m - tIl iz nos i:

I" iznlls

- III =
11/1 -I" 80 - 22 = 58 ·C

para pe ta ispod prozo ra 0,9 m, lIsvaja

Za visinu parape usvaja se vis ina radijatora 680 mm
visina mm. lz po-
da taka za live ne radija
radijattoo re "Te rmik" moze se vide ti da sa ovom visinom postoje rad
"Termi\.;" ra d io
i-
ja to ri raznih sirina. Za tros
jatori tubni firildijato
trostubni ldijato r sirina je 110 mm, pa je na osnovu tabc
tabck le
2
7. TI,, k\.; = 8,8 W/m K.

509 m2
A = 2600 = 509m
.11=
88,8
,8 ·58
'58 '

Jedaann cla na
Jed na\.;k radijato ra Te rmik
rmi\.; III povdinu 0,213 m2, pa jl'
Ill,, visine 680 mm, ima povrSinu
po tre ban broj clana ka:
cla naka:

/I = 5,09 =23
=2399
0,213 '

Usvaja se broj clanaka n = 24, pit

pa je grejna povdina
povrSina radijatora:
radijatora:

2~ '' 0,213 = 5,112 m 2

A = 24
 G /~FJNA
7 GRF
7. J NA TElA
TElA 157
157

Tabeln
Tllbc1n 7.111 Li veni radijatori
Liveni radijntori TERMIK 2- "Fahrikll
"Fabrilol RADI.JATOR Z renj ~nin·
RADI.IATOR - Zrcnjanln"
\\ bblna
ln . Jobll • •k
Runallk Slrll1
Skilll1tl II lJu tln.
U"tln. SlKJr bJ
SIHIr-bJ Ma . ..
~h'. (.",j"'
Crf'Jna Od'~ nJr
Odn~tnJC"
Karakkr
K.r. kkr ol''On
0'\'0'-:' lthl,.akl
lanl klll \odr
lodr (l Ian a ka
Janak. ppOtT~nll
o n~ln li topJolt
toplolC"
rHIJa.or-a
rHU alon (nllll))
(lIun (111111
(IIIIII)) lllll il tt
{\lUll (1111 11 )
(111111) (I)
(I) (kn)
( kX ) (I n! ,,
( III! (W)
n t:~ c \)
\)

580 SUO
500 110
11 0 60 0.88
0.88 4.4 0. 185
0.185 q8
'18
Sa 3
Sa 680 600 11 0 60 0,90 5,3 0,213
0.213 114
slllbo
slllba 880 SOO
800 I I 0(J
11 60 1.21
1.2 1 7,1
7.1 0.278 143
430 350 160
IbO 60
60 0,80 45
4.5 0,188
0.1 88 100
So 4
Sa 580 500 IliO
160 60 1,15
1,15 6.0 0.258 134
1:14
slubJ
slllUJ 680 600 1(,(1
160 60 1.30 7.0 0.304 152
MBa
880 800 IG
160 O 60 150 9.7 0.398 193
Sa 66
slubo
slu bova
v, 280 200 2S0
250 60
(,0 1.92 5.04 0.185 95

Primer 2

Z podalkc iz priml:ra I dimctrl.

Zaa podalke illnisalili liwni
dimcll/.illnisa live ni rmJijal o r lipil
ratlijato ~l'l'rmik",
tip il 'Tl: rmik", pre ma ta-
beli
bcli proizvodaca.
I~abrano grcjno
[zabnmo grejno telo jc visinc 6~() mm i ~sirim:
visine 6XO irinl: 110 mm, pa je prcma labdi 7. [II
prem<l tabcli III lI(;inak
ucinak
clanka Il-t
jednog (';lanka 11-1 W. POSIO
Pos to ovaj plldalak
pocLilak vazi za srcdnjll
srcdnju tempcratumll rilZli.kll :
te mpcralumu rilzlikll:

/",
/m - /"
I" =60 "C

grcjno te
a grejno le lo trebil
treba da rildi
radi 1Iu lIsloviln<1 slvarne razlike
lIslovil11<l stvarnc razlikc od 58 °C (videti
(vid c ti prclhodni
prc lhodni pri-
mer). 10 treba izvrSili
to Ireba izvrsili korckcijll
kord:ciju podatka
plllintka iz tabe le. Prema labeli
labele. tabcli 7. [II
III korckturni koc-
ficijenl iznosi 0,96, pa jc sstvarni
tvarni lI(; inak jcdnog (';lanka:
ucinak clan.ka:

= 11-t'0,96
qq= = 109,44 W
11-l'O,96=I09,44

Potreban
Potrcban broj clanaka je:

2600
= 2600 = 13
23,766
109.-14 - . ,7
1/
/I
109,-W

Usvaja sc broj clanaka 11 = 2-t

2-1..

7_1V
Tabcla 7.IV
cI<1-33,7
33,7 I
T d ~8,3
11--18,3 II-51,S
<I-51,S
Za pam olskog prilis'"
Dam Diskoe pri lis ka
ooiedinaenc
pojcdinaenc revi
cevi 1~ .9
14.9 14,3 14.0
vi~c cevi
vik revi 13.3 12,0
12.0 11 ,22
loplu vodu
Za lootu
ooicdill3enc
POicdiJlaenc revi
cevi 13.7 13.1 12.8
viSeccvi
viScrevi 12,2
12.2 11,0 10,2
/.'is
ISS II. To(/oro,.,.'
nT,xlorol I'nOl/::I<.TO I ·'~I.\'JI-:
'II' i'nOJE"rOl ~ ISll-; POSTR011::,VJ.-1 %..1 CF:NTI<ALNO
POS7'ROJI; NJ,·I I'A GI<FJA.vlF:
CF: rl'l{·fLNOGT<FJA ,VJF:

'['abcla
Tabcla 7.V
7,V !'I{lcasli radijalori r"brikc
I'locasli radijatori r"brike 'Terma!" Lopar~, Ucinak Za
'Termal" ·• I.oparc. la N=20 0('.

TV " ,.,
.:~
300
"""
110(

36:
.....
'040
47:
0
d,,1Jno u _ _

' 2A<J
'UI(J

58<,
, u __

.>2.
'520
69<
..,""
''7''''
."..
7Y8
,.-
• """
5 "'1 69(] 9 " 6
400

$on
$ 0<1
n,
v.J
0 ,534
404
0 ,5711
475
'7'
.7.,
0.74,
"«,74
,740

,09T.
(
616
6 ••

750
aO m
,~l
77:5
;59
',' 9'
~
I , ' !Yo
92;
92.:
,',"'"
.()JJ,
?11
"'"
1.42'
'.4 2
.09.
109<
.
'.=
L 2.S:
"""
I US()

' ,2(,.
.M•
1.646
.U9
' , 424

...
"""
' ,87(l
;
5'"
0 ,64< 0 ,92.5
0,925 1,2<>:
1 .2<)] ' ,,"
48" 1.75
' ,7 5 8' 2.036
2.036 2..3'3
2.3 ' 3
~ 'HI
~'"' 47 5 671 88' 108.< 1.26' '492 . G?6
1(,96
0 ,774 ',105 1,43' ,768 2 ,'00
,1 0< 2..,,:
2.43, 2.76:
2.76:0
,,
.,. 703 '''''S zn:
000
" K'H1 K~' 11 61 14 29
,02< ' . 462 1,901 2.34C 2,776 3,2" 3,656
11-°":
II·": 3 00
300
"
,n ,6 5 . 1 ,964
• 1=

4 ( 1Il Yo
'03'
" .S oO.... -l--'!':'---jl-.!!..o~,
1---0-= '.%

!t
, ~,
~~-4-~~'~~'
,.uo
... 0 Yo
~ • 9: . 206 ,4K'" , 75< 2m I 2'21
22 ,
.<."~:
:>S'P'

:-'1,
.:lj,
:)I . HOO
000 "-
2 .966 3,.5 : 4,33Y
2280
.708
3()04
6 ." "
: ... <~
• ~
'UBI 3,
•• 4 ,.86 5,920 6,RS< 7 , 7"" 6 . '0,
2" 31H)
3tH) W 16."
,,~
%4 I,'44
I
~' . R3<J 2; n : 2 .....~9 ' .2n
'r-~Q),

r'
w
400

• UO
500
~.
• •
.50
122
2 ,·10 I
ISO:
2,85
.78.
"
" ,2"
26."
",' , 85ft 2,4 " 2 ,975 .3,530 4,64'< ' .:W I
6"0
"'H) W III '44: 1778 2 11 2446 2776 'In.,
~~-,,·2"';;,~'::,:~·4~2"';;,::::-'7=of.9-'-'·~"""''''9.,44r.==+-''':~=;,~'''
2, "79
'3'''t-.
,_",4~'':':':;,r;;~f---''S3!",;.~",'~37f.·:--'("':';'lI";::",~I
'
",'

RO<'
HO< ' \N
.n! 2,05 0 2.929 3,"". 4,8':
4,."- S,
5.S6S 7,32:1 .",20.
,:'<1. '
3001
.:J0e. 02' 103' >4, If.... " 1?6l1 =>1 2StIO " " .

j~ ......
soo
iii
,I ', .737
'" ",
.:i; ~ oro<>
. ,;,
iiii MOO
t,; : ' .'( (',2.' S H ,,La Y,97 ' .II .....
, '" 7 I. 7'H
13. . S .S "" '' 7,
7,~
'~"
0.:;
300
3 00 !Po "I i ~ 99< '4'9 .ISo
.... 2-'
217 , :>.23
, .. 3547 7 . 1,
19>7-
rill

~ . 3, ".(\08 '0.91H 12,:=<

W .4m 2.< 2729 3: 39119 ...... 5249 587.
, m'
~ ,3.9" 5,.'7 7 .:>0 ' 8,987 ' 2.35' H ,04: " .72:
60U w- 23 H9 ' 5 39 525" SO n:
6 0<'
,".o. •' "
• 6'"
4.808 6.870
:>106
_,930
8.9'0
3 H2.
10."'"
10,Y91 13,OS:
13.05: "1 5,. 11
1 : .'7,
17.174
600
0"" W 21U3 3005 3906 41107
4\j()7 5 710
7 •0 66 t: 7 51:
! ~'. 6.'"
6 ,>55 9..36,
9.365 L2, 74'
.2, . 7 "14 .984
,9H4 17.793 23.412 '
23.4"

Primer ~j\
I>rimcr

LJsvojil/
Usvojil/ plo':asli
plo';asli rlldijalor radijalora ,~ lcnnickih
r;,dij~lor proizvodnjc fabrike radijaloril Il~ rmickih u urcd;oja
n:d<ljll
TERMAL
T E RMAL iz Lupa Loparil, ra. ako jc pOlrdma
pOlrcona kolicina loploleloplol e za grcianjc
grcjanje proslorijc 1200 \Y,
12()(l W.
vis ina proslora ispod prozora 800 mm, a raspoloziva nlspoloziva sirinil
si rina za ugradnju 1,5 m, rn.
Prema
Prcma labdi
labc::li 7.7, V sa ppodacirna
od acima ploCaSlih
ploCaslih radradijilloril T E RMAL zbog
ijalora fabrikc TERMAL zOOg ograni-
ogr;lni·
eenja
ee proslora /,a
nja proslura / .;0 ugradnju oJ od 1,5 m rn dulaze
dulazc IIu obzir
o bzir sarno radijalori
ratlijalori QlJzina
Qviina 560, ~n() i
560. K(l(!
1040 mm,
Za raspo loiivll visinu ud
raspoloiivu uti 800 mm proslora is pod prozora, najvc6t ¥isina knjH
najvc61 .yjsina kllja dll
dnlala:
ooz ir jc 600 mm,
zi Uu obzir mm. LJsvajil
Usvaj<t Sl.: rildij~lor lipil
5C rildijiltor lipa 1PI<, visine
visinc 600 mm, tlulinc 10-10
rnm, duline IO.!!) mill
mill II
UCinkil IlOG W.
ucinka 1206
Tabela 7.VI PIOCDS
P locllsti rndijatori J UGOTERM
(i nadijatori UGOT ERM - Gnjilane. Toplotnl kllpucitet
Gnj ilane. Toplotni kapaci tet IIu W.

.. •..
'i'
'"
SAMMIe
SOM/IAI? @ --gg
fij- --Ig itEE!*X-
!&x-W 12
'. ""'"' "" .. "",., '",.. ".'" "..'"' ""... ..., ,.,'"., '" ".'ro "'I'" .."".. '" . ".'" ., ""•• '""" '" ". '"' '" ...
o.OIJ ... ., ....
I>obljlllO """ 0.01, .. IT
0.11(, H .....
""" 0<101, ..
0.1>1, ... IfI
In """
m... Do""'...
0.1>1, ... 11
11 ....
... ~ 0...,
Do~ ... lJ,
I" .....
......
li~ n m
m lir n
,.. " ~
'" ~~
" ~

,m
.... ''"" ,.•••• ., ". .,...,. -.. ..."' ..... ,.,,•. ., ',.".'"" ... '" - ., -.... ,.,"."" .., ,,",- ". ",.,"'••.-, ".".".--... .......,., ...
~
~. ,m
,. ..
no ,~ oro
=1'"' ,~ ,~

"" '"
.., '"
~ ,~
,~

." , ••
..,
"" '"m ~ "
1 ~:
16. lit m
~ w
~ m
'" .
.~

"' ••'"Jll
'" ,'" ''', mn. m
~

w '", "' '" '" 111.

."
'"
IU' ':!>OJ ,m
~ ~ ~ 1171
II'!
"' ~
U ,~ ,~

,
Illl
I~J
"
101.

... m w )1'
J!' m m
'" '"m ••
"' m ~
~ IIU ",
~
"' ~ ~ 111. I'll ,m ,~ ,m 1JI<
l JI'

., . .. ... '".,", ••
,*" •• ••
". ,61'
". U"
,w

.
m m r • on
g on ,Ill "n ,~ lao ,~ ..n >on
"' '" , J:"" ,
'" !IIJ
:u::> "m ,
Wt 11~
lI:J ,~
11Cl 161' 161 ,~ ~,
~.

,.,
Jill

.. •• ,.,
.. ... w»

"" -
..
w mo !tr..
me

. •
no
''''' "', '" ,'0 , W "'1
U'J ,@ Ull
1I1l I:"..
11.\.1
"" ~ 1!).4 I'll
I'll
'"' m.
,,~ !l!O :7.10
lUO ~. ~
~,,

....
"'"
""' ~ w.
...
.. '"' O. "nIllG
1110
"" ''''
, ,,<I
1<'1 1001 1311 :,"
1.:1
11<1
". ."
1<11
..,
m'
ml ,m 1I1I 1!'16
1:"16 1111
!1J? ~. JSI.
II " 'n' !IOO w, ~
,~

"' '"
- '"' ""
'M llOO
,
""00 .,w ,". ,m m ,-
,., ... ••
..
'w
...
". .., ,m
"" .,. ."
•• ,m ,r., ,
:,.,
. -
'"J
,-
ml
Ln. ':ll
....
~ ,~ 1111
UlJ 1671 ,~ 1<11
I'll ,~ 1126 11)1
11:6 lUI :U'
Illl
11J1 ,~ 111< ,l! I ~(J!' ,~ l~l '10J !In
'101 1I1~
111'7 :'16
"" 10111

In' ""
Ill' '1 "

,"'" - ".". ,..

'''''~ m

"'" "'no ,-,-

"'"
,."

". ,., "" ".

~
IIU
LlU
'"
,m
,.,
,m 'w ,W
'"' "n
n"
,w "10
.~
"~I' lUI
l UI
.. ".
!l IS)

~
m

,"".
l1H
"'I
,~
,~

,~
loil ,w
I:" 1611
11"
, IIIJ =
101 '
,W

- ..
....
.,
lllJ ,~

, -
11:1
,.,
,W 'M UO
:0'" ,m
:01< !tl'7
lUI HI>?
."
\17.
lITo
'"'
11\. 1;"
-
'm
1611
16'71

1'" ,w 1'"
X~

...
~.'" ~"
-
1111 I£"J
11:1

HI<
,~
,~
,
...
".
...
,m on ,W
_. -
" .
••• !1ft 'M m, "m
." 'M
~

;>.\11
:1-116
~10

1111
'Om
l!JJ
~,

!I~
1119

~
~.
~o

)'nl1
l1!
~

~!I
~: IO
a
.w
.~ :
Ill.
J:l' lIll
lIl1
Jill
J ln
,w
J101
110'
H•
.1$'
.n

IJl6
SJ" ~.
~,

'!:f
0':9
,~
.~

,m
DC
~

"00
".,

u"' ,.,
""
~

.,
""
11l1li

".
Ill'

..
'm
""
..
1111

mo ,W l11'
1'n0 ,~ lill ~

-
..
lUI

..,, '"'
I!Jl
I!ll
,~
,u1l
Ill..
111
1m
II7!
IIll
,,-
."
""
.u, ...
m. J.m n.
:11.
,,,.
lJI'
l'
l >I' 1,.1
!OlO 17'1
u.
l'
,n,
""
.n
$ )
l""J

...
""
...
190J
l"'J
,.1)

""'
.~

."
""'
Jo! '
"""..
••
!!

- .-
.-
.." ".. "".... ,., -"l' ".
m. H_

..
~.
"" u" ""
..
ll<ll
..
1m H • . m

,
,...
"...." ,-
JJll
JJl..l

lol <
lJl$
..~
hl
' .,1
hl'
~, ~
~.

,.,
1/07
n. ~
~,

u" m .
oJl, T"o!'
~, .n
1111 t!11
!I:lli

... " .. -'"... ....'" ".. ."."" ... .". ""'" -"., '"' ". ".""'" ..- "..... ..". ..."."n -....."..""." .." -...••
n. n' mo :.71 n" 11., .n ,m ••• }.\
S' ll! m. am ,."
,..
"'" H" ".
"'" ,,~
n"
10:9
1' :'
~
"" ""
1116 ,
"n 1>61 ,
n~1
l!~1

." ~. ,e, ,.,

n"
lD:l~

:&1,
211"
110
!&Il
1611

lIll
,
,~~

)1¥S
•
lILO

•• "" '"'
.n
'"~
l'r. ..
MJ .m
UTI
•• 71
,~)~
I~J:

'11'
!'"
,~ xc.
11.9
ma
J'Il. I:"
)11i'
,~
,~

~, !:IO .~
101t
7611
.m
OJlI ,~ ~"Q
1<.0 .u n"
IS" 101"
\I1JJ
\llll
,., "" = 111 '
'Ull
"., ,m
- ll" ' ue un u" m,
"'" ".
u.
'"" '"'"' " "
w , "n ~, >111 ,~ ),111
).01: ,~
11 "
,~
,~
J!J' ~ ~.
~. .~
, ~ .•w
""
~ mlO
\:$70
WM , n. u
'" , ,c n, 'M
,, ~IU
'" n' "
no , "
'"
~ III ". U.
lH l!! .9.1 119
"' :'.1
.9.1 .u
.u lI'I,w;
•• CJ ~
~
" " 12.1
'" 'M
" JI.!. liZ
160 11. Todorol'/·"
13. PROJE/(TOI'~1
Todoro,'it' PROJf.Kf NJE f'OSTROJENJA
OVI1NJE l'OSTI?OJENJA 7.A CENTRALNO
7..A CENTRA L NO GRF JANJ£
GRJ::JANJE

7, VB
Tabcla 7. Cc"a
VII C C"<ls~ la grejna
grcjna lela
tela fabrikc
rabrikc .JlIGOTERM
.JUGOTERM -.. Gnjilanc
GI,jilanc
Visina Sirinl Tetina
Tctina Zaprernina
Zapremina B1ekttifui
B1ektribti OI>Jotni ufinal;:
TOI>Jotni
T ~n.ak
"",ia~
I!reia~ 9O!70120
9O!70rlO 70155120
70155f11l
mm rom ko
ka L watt
Wall wan
walt wan
watt
800 535 123 4.5 300 540 345
800 635 14.5 5.2 600 640 410
800 735 17.4 6.1 600 800 512
800 835 20 .3
20.3 73 600 920 589
1220 535 19.1
19.1 6.8 600 815 522
1220 635 22.0 7.8 900 845 605
1220 735 26.4 9.2 900 1225 784
1220 835 30.8 103 900 1505 963
1780 535 25.8 10.0 900 1215 778
1780 635 31.5 11.4 900 1440 922
1780 735 38.7 13.4 900 1710 1094
1780 835 45 .8 15.8 900 2040 1306

/ "I
-=- I
1

:r
:c

~
~
B
B
1)
. _ ._ 0_ 0_ 0_ _ · N
N

-
o

Primer 4

Za kupatilo sa potrebnom kolicinom toplote islom,istom, kao u prethodnom prime

primeru.
ru.
(1200 W) predvideti cevasto grejno tela
telo koje bi se koristilo i za susenje peskira. Ras-
Ras ·
po loziva visina za smestanje grejnog tela je 1,5 m, a sirina 800 rnm.
poloziva mm. Usvojiti grejno It:-
le -
10 za tophi vodu 90nO °C i temperaturu prostorije 20°C.
20 °C.
 7. GREJN,l
GRE) r l T£ L, I
TEiJl 16
1611

Z itll vodu kilo

kao zgrcvni fluid prcdvida sc ccvasli
cevasli radijalor
radijCllor (Iabela 7. VII) visine 1220
mm, sirinc 735 mm,
mOl, w. OVO
mOl, ucinka 1225 W. Ovo islo grcjno lelo
isla grejno clcklricni
tclo isporuccno kao elcklricni
grcjac
grejac imalo
ima lo bi ucinak 900 W.

Primer 5

Dim nzionisa li ccvni

nzionisati cevni rcgislar.
n.:gis la r. koji I reba cia odajc 28ll
280 W. ako jc gn:jni
grcjni fluid
rIuid para
niskog priliska.
pritiska. Vis proslorije jc 2.8
iml prostorije
Visina 2.R m.
m, a h; mpcra
ll.:mpc prostorijc 15 "c.
lura proslorije
ratllra
Srcd nja temperatura
S rednja tempera lura grejnog fluida je: jc:

1//1 =
1/11 100
LOO ·C

pa je
jc srednja lemperaturska
temperatllrska razlika:

1/11 -I" =
1//1-1" 100- 15=
100 -15 = 85 ·C
·C

usvojimo registar od glalk<.:

Ako lIsvojimo gialkl' eevi spo Ijncg precnikil 51.5
cevi spoljncg povrsi nc
51,S mm, pllvrsinc
2
0,1618 m</m.
0, 1618 m /m, kocficije
kocfieije nl prolaza lopio
loplo le
te jl'
jc (prema
(premn labeli
la bcli 7. IV)

Pol rebna
I'llt rebnil povrsinil grejnog
grcjnog le la iznosi:

A= 280 =0,235 m 22
=0235 m
14,0,85
14.0· 85 .

Potrcbna
POlrcbnil duzinn
duzina cevi:

0,235 = 1I ,'+;)
L = ---''--- ..I1 -?_ m
't;)_
0.1618
0,16IR '

Usvaja 50 jed nocevni

Usvaj<l se noecvni rcgistar duz ine 1,5 m.
registar dllz

7.5. OBELEZAVANJE GREJNIHTELA

GREJNIH TELA
usvajitnja visine radijalora
Prilikom usvajanja raoijalara treba voditi rar<l cuna mcsluu gdc ce
ClIna a0 mest t:c se
sc post<l-
posla -
viii radijator.
viti radijalor. Aka
Ako S0
se rad ijator pOSlilV~1I
radijator postavljll ispod prozora, onda njegova od
njegov<l visina zavisi ad
visine ppaa rape la. Radija
Rad ija lori nisu ispad
tori koji nisli ispod prozora Ireba
treba da cia blldll maksimalne posto-
pOSlo-
jeee visinc kaka
kako bi najmanji deo zida bio zauzet (izllzev (izllZ0V ako<lko naru cilac projckta
nilrucilac projckla nl'
nc
zahleva
za hteva drugacije).
tdili da se iz jedne vertikalnc
Treba IcZiti verlikillne cevi (llsponskog
(usponskog vada)voda) snabdcvaju
snabdevaju grejnim
grcjnim
f1uid om dva grejna
fllIidom grejnil lela, dil bi se
te la, da S0 dubio
dobia najmanji broj usponskih vodova.
Hi
16 8.TodOffll I'/?OJFXI 'O I·:·I
·;r PROJEk.TO
8 , T",lornl'if: I-:·t N1E
NIE I'OSTIIOfEN1..l
I'OSTUOJ ENI.·t 2,1 e El 1'1IA II.NOG
Z,1 CENTRA /IJ.;}ANI E
.NO G RNAN1E

LJ crtc7 .u sa raspo
crtc7.lI redn m grej nih te
rasporedo la,, wa
tcia sva ko grejno te lo treba d
daa bud e oz
uz naecno
naccno
.I US M.EG.05
prc ma .IUS M.E6.05J1 na
nil sledcCi nacin:
naei n:

/I X
/I III I "
X "I / "
+Rz(D)
RI +R2(D)

gde je:

/I
/1 - broj cla nakil
naka
II , - raz mak prikljucnih olVNaotVNil tIu mm
"b - s ir)na
irjna cla nka (de bljina grejnog te la) u mm nun
R, - preenik
prccnik razvodnog
razvudnug prikljlleka
prikljucka
R
R,J -- precnik povriltnog
povra tnog prikljllcka
prikljucka
VLJ - oznak
llznak a za dijagonalno postavljc
dijago na lno pos prikljuckc, koja se d opislije
tavlje ne prikljueke, opislIje
aako pr ikljucci
ko su pri kljlleci dijago nalno pos tavlje ni.
ni .
.,(.:a
:Za gn:jno
grej no te
tclolo iz prime ra 1.I. i slu caj da Sll
SII o ba prikljucka
oba prikljlleka sa cevima nazivne
naz ivne mer,'
3/4
3 /~ . o bcleza
bclcza va nje t re ba d a bude
bud e :

24 x680
24x /1 10
6801l 1O
3 / 4"x 3 / 4"

Priliko m obe
o be lcZava
lezava nj a cevnng
cev nog regist tre ba na ertezll
regist ra, treba crtezlI d a bud e oznilcen
oznacen broj c('cevivi .,
dd1l2in
liLinaa ccvi
ccvi ( m), spo ljljni
ni prccnik
prcenik ( mm), debljina cevi. kao i precnici
de bljina ccvi, prcenici oba prikljllcka
prikljucka . II'.a
.a
cevni regista r iz prime m
ccvni ra 5.,
5. , liuzZ pre tpostavkll
tpost avku da su prikljllcei 318, o be ld
SII prikljucci avanje
ldava bi biln:
nje hi bilo:

Lx 1.5
1:\1 .5 - 5 ,5 /I 2.9
511.5 2,9
33/8"
/ 8":x3/S"
x3 /8"

Pro raeun, od nos no dimenzio

raclln, odnos dime nzio nisa nje grcjnih
grejnih tc te la izvodi sc se tabda
tabelarno
rno po prilny.<:
priln;;.l·--
rmlli a ru ., s tim sto
no m ro rmula sto tre ba ko ristiti naein
treba nacin pre ma toploto plo tnim ucincima,
ueincima, pa 1I
u tom
sillcajllll ne tre ba po
silleaj popllnjavati ntbrike za k'
pllnjavati mbrike c,,1 i A.
k ' C,1 A
 PRORAtUN GAE
PRORAtUN JNIH TELA
GAEJNIH
, V q k '6
·6 't Q A AadijalOrl
Aad ijalOfl Pr~ nik
?r~ Q
Broj Naziv prostorijB
proslorijB
·c m'
m' Wfm3
W/m Wfml
Wlm2 w m' ". pOVl~..
lanaka pow!
b,.
povr~.
lanaka povr!. m m' w
W

.
.-

I --
.-
 8. KOTLOVI
8.1. UVOD
Ko tlovi predslavljaju
KOllovi preds lavljaju uredaje u Kojima se vrsi vr~ i sago reva nje m go riva pre tva ranje he-
pretvaranje be-
mijske e nergije go riva u to plo plottnu
nu eenergiju.
ne rgiju. U njima se razv ije na toplota toplo ta predaje rad-
nom fIuifluidu
du koji sluzi
sluz i kao pre nosilac toplo te do mes ta nje nog ko
nos ilae toplote riseenja.
koriscenj a. Radni fluid
je uglav nom voda iii vode vodena na para.
para, a maze
moze bit bitii i vazd
vazdllh.
uh.
Od ko tlova koji se koris te 1Iu siste mima cc ee ntralnog greja nja i klima tizacije
grejanja tizaeije za ht eva
sigu rnos t u rad ll,
se sigurnost u, jednostavnos t u ru rukkova
ova nju
nju., male dime nzije i viso
dimenzije visokk s tepe n ko ris-
koris-
nos li.
li. Uz stalnu teZnju
td nju da se snize tros kovi proizvodnje a time i ee
troskovi na ko tlova, moder-
cena mo de r-
na ko tlogradnja je uslov lje na. kako e ne rge tskom krizom tako i zastitom
uslovljena, zastit o m zivo tne oko-o ko -
line, pa Sll kara
su ka tkcristike danilsnjih
ra tkeristike da nas njih ko tlovs kih ko nst
tlovskih nslrukcija
rukcija sledecc:
- poveca nje ste pe na ko risnos ttii raz nim konstrukcionim
ko nstrukcio nim unaprede njima koji se pr-
venslveno
vens tve no od nose na isko risce ne toplote toplo te izlaznih gasova
iz laznih gas ova i na rad sa pre nos iocima
toplo te sa pro me nljivim te mpe
promenljivim mpera ra turama;
tura rna;
- proizvodnja specijalnih ko tlova prilagode nih odrede noj vrs ti goriva cime je o mo-
guce
gueeno no dostizanje
dostiza nje visokih efek tivnos tivnosttii;;
- poveca nje ste pena ko risnos ti ko tlova koji se istov
korisnosti re me no ko rist
istovre ristee za pripremll
pripre mll
toplole potros
toplote pOlros ne vode prime no nom rit e tnog zagreva nja po tros
m prio ril trosnc
ne vode II odrede nim
vremenskim
vreme inle rvalima;
nsk im inte
- prilagode nos lt smeli ta nju na krovovima zgrada sto diktira
smdtanjll diklira sku ecCe ni i skupi
skup i ko risni
pros lorr u zgradama ve likih
prosto li kih gradova posebno u1I gradskim eentrima; centrima;
- lIsavrsava
usavrsava njc kOllova
ko tlova za korisce nje tecnog tcenog i gasovitog goriva koji Sll su zOOg
zbog relaliv-
relativ-
no niske ee ce ne i jed
jednostavnosti
nos tavnos li u ruk rukova njll imali vecu
ova nju vccu po pOlrainjll na'triislu
trainju na'td istu od kotlova
ko tlova
za [vrslO
Cvrsto gorivo;
go rivo;
sagoreva
- sago revanjenje goriva u fluidizovano sloju , kada se postiie
fluid izova no m sloju, pos tiZe potpunije
po tpunije sagorevanje
sago reva nje
a time veec
vece isko risce nje ali i ma nje zagade zaga de nje spo spoljne okoline
ljne oko line produktima sagoreva
sago reva -
nja, sto je zahtev koji se pre svega odnosi otlnos i na vece ko tlove.
kotlove.

165
166
/66 8 .7ixloml·;C PI?OJ£Kro
8.T(}(/o,.m·;c PROJ£KroVA
VA NJE
NJ/; POSTUOlENJ,
POSTROJ£NJAt Zit
ZA CI::NTRALNO
CENTRALNO GREIANJE
G FlEJANJ£

8.2. KOTLOVI
KOTLOVl ZA RAZNE
RAZN E VRSTE GORIVA
Svaki ko lao je svojo m ko nSlruk
SVilki nslrukcijo cijo m prilagotle
prilagodc n vrs liti goriva kojoj jc na me mc njnjcc n. P"pi!
se raz likuju ko tlovi tlovi za evrs
ev[S IO to (s lik 8.1),
li kaa 8. 1), leeno
teeno i gasovil
gasov it o go rivo (s lik all 8.3). McCl Mcdul lll im.
sva ka kokonslm
nstmkcij kcijaa ima i svoje osobenOS osobenos li ti u zavisnos li ti od he mijskog sas lava tava od reLkrelil' -
nog go riva.
riva . Za o na koja su boga la ispa rljivim ma malerijama,
te rijama, kao slo su do maci ligni l i iii iii
mrk i lIuga
ga lj,
lj , ncophod no je prisustvo sekunel se kund arnog vazeluhvazd uh a, koj
kojii se dovodi salllll~
el ovodi iz nad salll<Jg
ssloja
loja sago rcvajuceg
revajuceg go riva koje olllogli olllogucava
cava pu polpunije revanje.. Ako sc kkor
tpllnije sago revanje orii ~ 1 i
uga lj sa Illanjim
manjim lId ud ec lo lll
m ispa rljivih
rljivi h supslanci (ko (koks,ks. anl racit,, ka me ni
ant raeil ni lIuga lj), o nel
ga lj). nd il;1 'c'
ko mp le lno sago rcva
kumpk revanjcnjc obavlj a 1I u lIza
uza re no m sloju
slojll go riva.
riva .
[(od
Kod tccnog i gasovilog gasovi tog go riva lakse sc os lva tva mjc
rujc po tpuno
tpllno sago reva nje, nje. pos tii.,::
tiz~ St''c'
vcCi sle
veCi stepepe n auta ut o ma tskng
lskog regulisa nj njaa i pprogramiranog
rogramira nog lIprav uprav ljanj
lj anj a, ko tao se za krile,' krat:C'
e1ovod i 1Iurad
vre me dovod rad pod
pu d punim pllnim ople o pte rece nje m a llloguCi
mogll Ci Stl
Sll i ces li ti prekid i Pt1goflll.
pllg()nil.
zn a tno ma nje njc je zaga de nje o ko ku lin
line.e.
U siste mima ktl kll cnih ce nlralnih greja nja prime njuju njlljll se i ko tlovi nil
kOllovi na c le klri
ktri cnu
cnll eC IlnCl'-
LJ' -
giju nc lIz uz imajllCi
imajuCi tIu obzir
obz ir ce nu e le klri cnt' cne e nc ne rgije svisv i os tali po kazil
kaza lelji idll 1Iu p rilllg
te lji ielu ril (l~
ko riscc nja ovih ko tlova: jecinos
koriscc jcd nos tavnos t ruk ova nj njaa i odrZilva
oci rZava nja
nja,. prccizno
prcciz no ev evidid e ntir<ln
ntirilnj,' jc'
po tros nje, nezagadiva
nje. nezagaCl iva njc zivo tne oko o ko line ., laka
lak a mo nt aza, aza. ma le dimcnzije.
dimcnz ije. Da Oa bi '~l'l'
e lckl ricna e nc ne rgija ko risttililaa u lok
koris to kllu da na ravravno mc rno, iz raduju
no me akumul1,,-
rad ujll se ko tlovi sa aklllllu ,, -
cijo m loplo
to plo tne c ne rgijt:
rgije pro izvede ne 1Iu pe riodu ri odu ma njc po tros njc s lo to se bc neficira III 111 -
zo rn
m tariro
tar iro m.

S/ilw 8. J Livclli
S /ilw 8.1 Livelli kolao za evrslo gorivo so
sa prc.I'ckolll
presekolll izmedll
izmcdll dva (pO/II) c/allka
Clallka
 s.
,~. KOn OVI
KOnOVl 167

8.3. PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE

KONSTRUKCIJE
Pre ma vrs
pn::ma vrsttii ma
malerijala
te rija la ko tlov
tlovii mogu biti bili live ni
ni,, kada se izraduju
izrad uju od sivog liva liva,, iii
iIi
ce licni.
celicni.
Live ni kokotlovi
tlov i za ce ntra Ina greja
nt ra lna nja, proizvode se za ka
grejanja, paeite te do GOO kW. Fo
kapacitete For-r-
mirajll sc
miraju se spaja njem
nje m odrede nog broja os novnih e le me na natta,
a, tzv. cla
clanaka
naka,, do doslizanja
dos tiza nja
potrcbnc zagrevnc povrsine, od nos no lraienog
potrebnc zagrcvne traie nog to plo tnog ka kapaciteta
pacite ta (slika 8.1).
SVllkii cla nak predslavlja
Svak predstavlja supa lj e le me nt koji je tako blikovann da se sspaja
tllko o blikova ~1JJ for-
p aj a nj ~}]J fo r-
jedinslvcnii pros
mira jedinstven prostor
tor koji se ispunjava vodom, a spo ljni delovi clan aka uobli cavaju
C1a naka cavajll
komonl za sagorcva
komom sago reva nje goriva, ode ljak ko
odeljak kottla
la za skuplja nje pe pe la (ako se radi 0 ko kotlu
tlu
za ugalj). kanale
uga lj). ka nale za stslnljanje produkala
mja nje prod uk a ta sagoreva nja i eve ntu nlualno
alno bunker
bunk e r za punje nje
gorivom.
Spaja njc cla naka se vrsi
nje elanaka vrsi pomocu
po mocu ko nicnih nazuvica suprotnih navoja a za
konicnih teza nje u
zateza
celinu
ce linu pomocu posebnog aankera nke ra (s lika
tika 8.2). Svi
Svi cianci
cIa nci su isti, sem
isti , se prednjeg
m pre dnjeg i zadnjeg.
U prvom
prvo m se nalaze vrat vrataa za punje
punjc nje go gorivom, ka o i olvor
rivo m, kao o tvo r za izvlacenje pepe
izvlace nje pe pe la i dovo-
vazduhil
denje vazd uha za sago re reva zadnjem,
va nje. Na zadnje predslavlja
m, koji preds tavlja zavrsni
zavrs ni clanak kOllovske
ko tlovske
jed
jediinice, nalaz i se prikljllca
nice, nalazi priklju ca k za dimni kanal. kana!. ZaZ a kutlove
ko tlove veCih dime dimenznz ija i kapacile
ka pacite ta
ko ris te se cIa
koristc nci iz dva de
l:;Ianci la, odnos no fzv.
dela, tzv. po lu clanci.
cla nci.

I
e
I d

4 - .--------'
i/-- c
- - --/_.
.-1-- - -
8. 2 Obrazova/lje ~l!tlovskejedillice
Slika 8.2 ~l}t1ovskejedi/liee .Ipaja/ljelll
spaja/ljelll ClIlI/aka
cla/laka a) pritez/la
pritezlla poll/ga
polllga b) zavrla/lj
zavrtallj
zatezallje c)
za zateza/lje e) sredllji cla/lak kraj/lji Cla/lak
cUlI/ak d) krajrrji C/allak e) kOIll/slla
kOlllls/la spojllica
spojlliea - lIazl/viea.
IIQZ/lvica.

Zagreva nje clanak

clanaka.a, odnosno kojom
odnos no vode kojo m su
Sll ispunje ni, posledica
ni , je pos ledica pre nosa top-
lottee goriva kojc sago
lo sagoreva,
reva, zrileenjem plame
zraeenje m pla me na i ko nvekcijo m preko
pre ko produka
produkata ta sagore- .
vanja koji slnlje pro teza nja dimnog kanala (slika 8.1).
stmje oko clanaka u pravcu proteza 8.1).
prilagode nom konstnlkcijom,
Sa prilagodenom ko tlovi mogu biti i za leeno
ko nstmkcijom, clankasti kotlovi ili gasovito
te cno iii gasovilo
gorivo (slika 8.3). U tom
to m slueaju
slu caju umesto prednjih vrala
vrata nalazi se otvor
o tvor za gorionik ko-
ji ubrizgava gorivo a cianci
cIanci su lako jedinslve nu po-
tako oblikovani da obrazuju loziste kao jedinstve
1M 11 TOr/Cllvl 'le I'IWJEf(I'O I '~ I NlI, I'OSTI?Oll, }.. , Z4 Cr-::vTRALNO G /?EJ,/NJ£

vrs inu oblozcnll

vrsinll o blozc nu sa elonj.:;
clonjc stra
sl ra nc sa motnim
samo ln im plocama, POSIO
pos to kod primcnc
kael prim.:; nc Icenog gil ~lI
Iccnog i g;I \(1 .­
vitog go riva m:
vil<lg goriva nt:: ma pe
pc pdil
pl" l<1 .

Slika 8.3 Clallka.

\·ti livelli koillo Zll (celio
Clallka.l'li t ef:IIO gorivo

nkasl i kll
C la nkast kotlovi
llov i se ~c proizvotk
pro izvotk II1I w vdliki
ikimm sc rijama
rija m<l . M ogu
Ogll scse poveeavil
povceavil li ti II Slll
s lu bljll
bjll
pros
prosirc ircnja
nj a grcj nog postroje nnja, lilk o sc tnm
ja, lilko trilnspnrlujll
spnrtuju i sklilpajll,
skl ilPilj ll , o lpo
tpo rni sS lIu na nil knroz
kn roz ijll
ij ll
sigurn i SlI 1Iu pogo
i sigurni pogonu. nll. Elt::mc
E lt:: me nli su v':;CL: mase
SlI vecc masc sS obzirom
obziro m ela cia SlI oel li va , s lo
uci liva, z naci da
to znaci dil Sl'
Sl'
ncs lo
ncS to sporije
spnrije zagrcvaju,
zagrcvilj u, a li li i dllzc hl il dc pri prestilnkll
d1l7.e hlilde pres la nku loze nja nja..
UJ prv
prvimim prprime
ime na nama ma ee cc nt
ntmlnih sis te ma grcjil
m lnih sislema greja nja nisu ko[islili
nislI sc koris tili ee li eni kOllnvi
ce licni kOllovi kn- kll.
ji s u sc
j i su iz radiva
S(; izrad li sa mo
iva li mn za ve likc kapa cit e le.
likl.: kapacil te. Kilsnijim
Kils nij im izme
iz mc nama
na ma II nstntkcijii is
\I ko nslrtlkcij iSpll-
po-
ru civa li SlI
rll Sli sc
51.: cG!i cni ko
c\:l icni tlovii (s lika 8.4) prilagoclcni
kOllov p ril agodl.: ni za koriscenje
korisce nje u kll ku ec nim grcjnim
grej nim in-
sta lacijama
s lil lacija mil .
(:clil;ni tluvi Sll
C cl icni ko llllVi s u Ill;osc tljivi nil
ncosL: lljivi n;1 nccios
nedos la lak vode voti e i ciopllnjavanja,
do pll njilV;tnj a, ima jll ju vc liko spc-spc·
ci ri cno lop lo lno o ptc
cil'il;no ple r' recc njL:, lil ksi su od
ce njc, oci live
liw nih a kapaci teti kOl
b'pilcileli kot lovskih
lo vskih jcd inica mugll
jcdinicil
bilii i 15 MW. Izdr7.ljivi
bit Jzdri ljivi su S ll na visokim lcmperaturama
tcmpe ratura ma i priliscima
pril iseimil.. U sllll;aju
slu caju pprskanjil
rska nja
mogucc
moguce Sll s u o p nwke
ravke zilva zavarivanje
riva nje m. prllzilju i vecc
m, ita pruzaju moguenos lt i ob
vece mogucnos oblik ova njil
likova nja pros t" ra
p ros llIra
za
Zil sagoreva
sagorevil njc. Me Medll tlulim.
tim, oselljivi su na koroz
ose tljivi SlI iju,, ne moze im se
ko roz iju sc povecilva
poveeava ti kapaci kap aci lci
dograd
ciogradnjo njom m novi h cle d e mcmCnna<1 ta,
til. kompl
ko mplikova ikova niji Sllsu za tra ns porrlt i ugradnju.
transpo ugraclnjll .
liminisanja
U ciljll e liminisa nj a pojave korozije pri snizavanjll s nizava njll temperature
te mpe ra ture izlaznihiz laz nih gasova is· is-
pod tackctaeke rose prime njlljll njllju scse plcme
plL:rne lliti
niti i e majmajlirani eeliei.. To o mogll
lira ni celici moglt cava povt)ca povecilnjc njl'
slcpcna
s tcpc nil ko korisnos
ri5nos ti. ti, dakle
dilkle r: lcio na
r:lcio lizaciju ko risce nja ec nergije.
nalizileiju ncrgije , slo s to spada
sp ad il u grupu pri- p ri-
ma rnih za hl evit
marnih cVil danasnjc
da nas njc ce ne rgc likc likc.. lzradlljll
Izra d uju sc se i kllllovi
kotlovi sa vise pproslora ros t o ra Zil sago rc-
Zit sagorc-
vanje podde ni tako da
vil nje poclek cia St'
se 1Iu istoj
is toj jctiinici
jedinici mogu lIpo upo tre bljava ti li raz
rilzlil;ite
licite vrs vrste goriva
tc gori v<1
bcz pre pmvki i prila
bel. prep ravki prilagodavil godava nja same
sa me ko nslrukcijc.
ns truk cijc. Na sliei
sli ci 8.5 prikazan
prikaza n je jed an i::di e-
jc jedan ( di '::-
k0 (;10 koj
ni kOI;]o kojii u do donj nj ec m ddu
delll ima lozis lozisle te za ltlI ga lj sa rde tko m koja se hladi vo vodom.
do m. I'IJri ri
vrhu kOlla
vrhll je druga
ko tl a jc clruga ko mo mora sagorcvanje
ra za sagorcva njl' 1Iulja
1ja iii
iIi gasa.
gasil.
 8. Ko
\~ Kon0 1'1
n OI"[ l o(}
1(j<J

, ·1iI.II
FI.rl 8.-1 (\
8..1 (\:Iiclli kotao w
/ielli ko((/O Z(l Itcello
cell o goriv()

Slika 8.5 KOtilO

Stika 8.5 .m ddrc'
Kollw .I'll ~IJ!II" I'L· ,Ir
r .../..UfJl,lf't' I II .I'ufjorevllllje
.mgorevtlllje evr,ftog,
evr.l'log, teCllog
leellog iii
iii gllsovitog
gtlsovilog goriva
gorivtl

Kotlovi sa
Kotlovi sa vise
vise komo
kOmOri! 1. :1 ~~ilg,lIl"l'v
ri! /.:l ilgllr l' vanic
anic mogu
mogu imati
imati posebne
posebnc iIiiIi zajednicke
zajednicke grejne
grejm::
povrsine.
povrsine. Kotlovi
Kotlovi sasa pOSCh
posL'hn illl p<lYr.~
1l i11i pm rsina i !lamil
ma dostiZu
dostizu veci
vcCi stepen
stepen korisnosti
korisnosti jer
jer se
sc prak-
prak-
!icno
ticno radi
radi 00 dvema
dve ma celin aillil,
cclinali :,,,.IL
lil. :,\, I~"r plldd il:nil
pocJC!iL: nil odredenoj
ocJrccJe noj vrsti
vrsti goriva.
goriva.
170 IJ
IJ.Todo".",i' I'"OJl, K7'() I·:·INll:
Todorrwic' I'l\OJlOkT() POSTIIOJl::Xl It Z I 0
I-:.I.VJI-: POSTI?()jEXl rE..\7Rt
:"\"1 II I L YOGREl.·IX1F:
YO GR£JAX1F.

8.4. KONSTRUKCIJE KOTLOVA

rKao
ao flllidi koji prilllajll IOp
koj i primajll toplolll
lolll rilzvijcnu
razvijcnu silgorev;tnjc
sagorevanjem m goriva i preprcnos<: je dillj..-
nos.: jc dOllj<:
do Illesla
mes la ncpos
ne pos n:dnc
n:dne pOlrosnje.
pOlrosnje, ko risle sc lopla
koriste topla i "n:liI
,'rda voda, para niskog vis"k,,;!
ni. kog i visoku;!
pritiska
priliska i vazd llh.
Voda zagn.:j'lIla 10 °C prcdslilVlja
zagrcjilll il do J110 tophi vudll
predsl,wlja lophl vollu.. a kolllVi
k011 vi koji jejc koristc
kllrisk n;v.iv"ju
n:v.iv"ju
toplovoll nilll.
sc toplovoonim.
vodil ima le mp
Vrela vuela mpec ralum prcko 110 °e, kotlovima jc usleel
°C, i u kOllovima usled loga
tuga veCi tlmll
Until ·
rasnji prilisak
prilisa k.. Kotlovi
KOllovi sc nazivaju vrelovodnim.
Voelena
Vod pa ra razvrslava
e na para ritZvrslava kOllove
kotlove na parnc - niskog do
nil pame elo 0.5 bar nadpritiska) i vis,).
vis" .
kog prilisk<1
priliska (nad prilisa k veci od
(naelpritisa oel 0,5 bar).
vode ni i parni
I vodeni pami ko kotlovi
llovi mogu bili Cclicni
celicni i livcni.
Iiveni.
Kollovi
Knllovi za loplll
toplll vOelli
vod ll imaju
imajll ceo svoj unutrasnji
unllt rasnji proslur ispunjen
ispunjcn vodom koja k ~a s,'
I.'lgrcva
zagrcva do el o le
Ic mp e ralure nes lo nize
ra lure ncS nizc od kljucanja. Takav kOI<1o
kljueanja. Taka\' kO\ <1o jc
je poven
poveza n sa eks
ckspan
pan .-
zionim slIdo lll
zio nilll slido m kujikoji prima elilillacijll voelc
dilill ac iju vode pri nj.:nom zag.revanju
njcnom zagrc"a nju od tcmpcr;lIur~'
tempe rature kojll
pllnjc njll do le mperature
illla pri pllnjcnju mpe rature krajnjeg zagre anja. cirn.;
zagrcvanja. ciJTh: sc osigllfava
osiguravil kolao ,xloll n;,-
n,, ·
prczania
p reza nja i evcevcnllla inog prskanja .
nlualnog

Slika 8.6 Livelli kolao sa izdvojCllil1l dobosastitn

dohosastitn SftdOfll
:mJol1l pant --
lJl pant prr:dnja i l/ultrja
lJldltja slrona
strona

Para niskog priliska se dobija IIu kotlovima

kOllovima koji prcdslavljaju prilagodcnc
prilagodcne konst -·
nlkeije vodenih kotlova,
rukcije kotlova. ali se pune vodorn
vodom sarno do odrcdcne
odrcdene visinc
visine !;:ako
kako bi osla.)
oslal1
 s.
S. ,;an.OI
k"OTU) 1'f./ 171

slobod a n pros lor

sleboda tor za Z;l forrniranje pare. S oobz
fo rmi ra nje pilfC. iro m ddaa sc
bziro so po prckidu
prekidu rad radaa ddeo
co kOllovs-
kog pros
prosla ra iispunjava
tu r;! 'pu njavil vazdvazduha uhu rn.
m, naizrne nicna smc
naizmc nii':na s me na pare i vazdllha
vilLd uha duvudi
dovodi dodCl ko-
rozije. Za la se
Z il ill d il nils
so II11 dil nas njoj kO llograd
llogr;ldnjnjii izdvajil
izdvaja pilpilrrni pros lo r II11 pose
ni proslo poscbil doboSllSli
bll n doboslls li
pil jc
sud, pa ose llj
je osc skupa pov
tlj ivil i SkUpll povrS in a ko ll;t
rsin ll,l slil
sl;tilno
no ispunjc
isp1lnjl: na vodo
vod e m, m, ai1 same
sa rno izdvejcni
izd vojc ni
sud i dclim
tlclim icicno
no pa rnm rom (s (51.l. 8.6).
Pa ra viso kog priliska
P;ml pri liska pro proizvod
izvod i sesc kao svcl.a
sVCl.a PM;]
par;] 11u pa rnim
rn im kOllo vima bi lo
kOllevimll la knjc
kaje
lojecc ko nslruk
pos lojccc nSlru keijc, li sa os
eijc, a li oS igura nje
njc m za izd ri.avanjc visih prili5akil
pri lisaka .

/t
t
--=----=-::~ -= =~-:
:::--=-=~= =-~-:
=-------
- -- ::- ----- --
SR SV

-- - - -

[]
I I
I'- _ _ _ _ _ J

-' ...T...... ~ ..... ~ .... ';:::":::':6+';:

~ II
§l.uy~==='~""'-?" " :~ ~
AI r--E:'::':;"::;,.-:-: ~J' "'' ...
•.. j __"'
__ . :::.'~.
\!_u_... :::::~:.~:::.:.:.?~j
=-:.,.--- -----
=-:...--------
[]
I I
+ L----- ___ ~ ________ J
Stika 8. 7 Odriavallje
Odri.avallje priliska
prili.rka II kkot/II:
ot/II: a) POI/I
I/lOCII sops/velie
OCII sopsl velle pare II ehpallziollom
ekl"pallzi oll om slIdll;
slldll;
b) gasolll
g a\"Ol/l p od pri
pod l iskOITl;
priliskOITl;

Vre lalll vod

VOd all se prip
pripre
re ma u vode
vo de nim ko
kOllovima
tlov ima koji
ko ii su poveza ni sa za lvo
tvo re nim e ks-
panzio nim sud o m radi odriava
panzionim od riava nja zzna
nalno ve6ih pritisa
tno vecih prilisa ka od
o d a lmos(e
tmesfc rskog.
rske g. D ila laoija
taoija
vod e se rtizuje na razlieite
51:: amo rtizllje razlicite naeinc.
nacine. To moze bitibili po moclI sopslve
pomocll pa re (s lika
50pstve nc pll tika
/ 72
172 8, Todnmv;c PUOJr:lGOI
B.T(}Ilnrov;c PUOJEkTO I':'fNJC
:·INJE f'OSTUOJl:.NJA v i CENTI?AI
POSTUOJ/:.NJ.1 Zlf .NOG
C£NTUA I .NO RFJA 'JE
GUEJANJE

8. 7-gorc)
S. 7-gore) knja koja sc 5C na/azi
naiaz i II prosprostllru
tllfll e kspanzionog suda ~uda iznad nivon vo
izn<ld nivoa vode. Cdce sc
de, Ce!ice s..: II
tll svrhll
tu svrhu ko risliristi ne nc ki inc rtni gas, ciji se pritisak odriava iii pomocu pomocll boce uII kojoj jc gil\ gil \
pritisko m (slika R
pod pritiskom .7-dolc) iii radom
R.7-dolc) r<ld o m kompresora ., Kada kori ~ t e ovakva
L<nda se koristc OV<lkva rde rciil: nj a.a,
U
u ec ksp,lnzio
ksp<lnz io nom SUdll slILili voLia
voda i gas g<lS Sli
su razdvoje
ra zdvoje ni ecl<lsticnom
lnsticno m membra
me mbranllm. P05tajc i dru -
nom. Postojc
rese nja koj
ga reScnja kojaa se od nose nos nil na kot
ko tlove
love velikih kapaciteta.
ka pacite t<l.
S obzirom
o bzirom da se 1Iu ko t lovima koristi lopla topla i vrcla voda voda,, odnosno para visokog i nis- nis -
kog pritiska,
pritisb , s le di poLida
ledi podda kotlov<l
kotlova i po radnom pritiskll pritisku ., Z a potrebe kucnih grcjanj;1
kllcnih grejanjil
prime njujll
njuju Sl.'· iskljucivu kutluvi
s/.'. iskljucivo kollovi niskog pritiska . [(otlovi Kotlovi visokog pritiska n<llaZL' nalazc pri p ri -
me nu kod daljinskih sistema.
menu
«ot lovi sc
Ko tlavi se raz razlikllju
likuju i prem<l
pre ma pritiscim<l
pritiscima u prostOnI sagllrevanje, s to proizi
proston! za sagorevanje, proizilazilaL,i if
na cina
ci nil os tvCiriv<l
lv(lri va njanj<l cirkulacije Vilzduha
Vilzdllha i produkat<l
prodllbta sagorevanja, odnosno od o d uv.
tzv, pro -
maje.
maje , PriroLilla
Prirodna promaja sc se primenjuje
prime njuje kod kocl kotlova
ko tlova manjih toplotnih kapacit e ta a ra rav-.
dOVlld vazcluha
no me rni clovocl vazdllha 1Iu komon! komom za sagorevanje obelobeLiuje se blagim podprif
sagorevanjc obezbedlljc poclpril i ~ ­
ko m 1Iu komori,
kom komori . Z bog niskog stepena
Zbog promaje plame n mora iCi na gare,
stepenil promajc nam( ' ..'c''
gore. slo nam"l\
lIslov
us lov cia se ova ovakvi kvi kOllovi proizvode iskljllciva
ko tlovi proizvoclc iskljucivo 1I u vidll
viclll ve rtikalnih konst rllkcija .
konstrukcija
Te mpe ratura iz laznih gasova mora da
izlaznih cia se odriava visokom zbag zbog veceg efe efeklkt a p priri--
rodne promaje,
promajc, s to dovodi clovodi do lImanjenja
umanje nja stepcnast e pena korisnosti kotla kolla .,
Ta,
To. medlltim,
med utim, nije slucaj sillcaj kod kotlova koji su konstmisani loa topIotne kap
za vecc toplotne kilpaaci ci-·
te
tc te kod kojih
kocf koj ih se os tvnrujtv:1ruj e prinudna promaja nadpritiskom pomocl1 ventilator<I.. ventilatoril" ". I(IJd
).1
nji
nj ihh se na ta.i ta.! nan;1(Ci
';inn pos
postize
tizc ve6veCi stcpcn korisnos ti, a troskovi
slt:pen korisnosti, trosk ovi eclektricne
le ktric ne e nergijc
nergije 1/;. 11
poga
pogonn ventilatora
vcnlilatora iz iznose svCgil 1-2% ood
nose svcga d cene
ccne goriva.
goriva, Brzina stmjanja produkala \~il;1
strujanja proLlllkala
gu revil njil
goreva nj a jt'
jt" i do pCI pUla veca
pet puta vcca u od nosli na ko tlove sa prirodnom
o dn()su prirodno m prnmajol11
p ro majom pCl pil je in ill
le nz ivniji
te nzi prcnos
vniji prc nos loplLllc
tllpiL)tc ko kanve
nve kcijom. Time sc 5C smanjuju
smilnjujl1 diml.: nzije prese
dimenzije presekitka kan
kan;t1 ;d ..
kroz koje strllje gasovi kao
kojc strujc kil O i lIkupni
l1kupni gClbariti kntlCl .
gabariti kotla
Rn spodc la inlenzitcta
Raspodcla inl c nzil<::lil promnje pritiskil kod prirodne i vdtackc
promaje i pritiska vcStackc promaje prikaf prik;lf ;1 il
Ilil
nil je na 51. 8.8. 8.8, Posloji
Pos toji pad prit iska 1Iu gorioniku.
pritiska gorioniku, a u lozistu,
lozistu , nil gasnoj strilni
str<1ni grcjni
gn:jni illl
pllvrsina
povrsina i \Iu samom dimnjaku dimnjakll se javlja nje gov prirastaj. Kod priro
njegov dne promiljc
prirodne promajc rad rallii w ~l '
l1uglavno
gl<1v no m 0 podpritisku,
podprilisku, a kot! vdtil';ke vcStili:';ke promaje podprilisak
podprifisak vlada Silmo sa mo u dclud<.:11I " d."i
poce tka pa do
pocetka d o kraja c1imnjadimnj nka. ka.
Sagorevanjc Iccnog
Sagorevanje tccnog i gasovitog go riva jc je uve k 1Iu mlnloll mesavinc gasa iii 10;'
mlazu mdavil1l: \llja ,."~ ilI
loz. ulja
vazdllhom
vazd uhnm kaji koji se lIbClCUjU
uba cujll u\I lozisni deo kolla. kotla, Mcdutim,
Mc clutim, ako je jc 1I pitanju
pilanju cvrstn
cv rstn gori
gnri -
vo. oLl nda se kotlovi
vo, klltlovi dele na n:1 one
llne sn dllnjim i gornjim sngllrevanjem.
sa donjim sagorcvanjem. Prvi S\l prilag(1lk ll i
5\1 prilagmkn
gorivimn bogalim
gorivimn bogatim isparljivim mal matec rijamn
rijama (Iignit, mrki ugalj) lIgalj) i izradl1jl1
izradlljl1 sc Zil srcdnj.:
srcdnjL' i
plotnc
vece to plllt kapa ei tee tc
nc kapacit te., Sagorevanje
Sago reva nje je 11 donjim do njim slojevima
slojcvima goriva,
goriva. Sil o be stram'
sa obe strane !..
zista, pri cemllce mu se 5C gasovi vod vollee kroz kanalc koji Sl1 pllstavljeni postilvljeni iznad ovih loz lozista
ista ., Vl'l
VL·IIl
prednost ovakvih kot
ka prednosl lova je 1Iu odrtavanjl1
kotlova Ddfzavanjl1 \lvek uvck stalne
staIne visine lIzarellog
uzarenog sloja lIf,ljd lI <!Ij,1
ri me se omogl1cava
omogllcava postizanje ravnomernog kapacitcta kapaciteta i vrlo male oscilacijcoseilacije SIL'
stL' PI'
pl' Il;'
n; '
korisnosti (slika 8. 8,1),
1).
Kod gornjcg sagoreva nja vazduh strllji
go rnjcg sagorevanja struji kroz resetku
rese tk.-u pa produkti sagorevanja ppnl- n l-
laze kroz celu lIzare uzare nu nli masu
mnsu goriva
gorivil pre ma gornjemgornjcm sloju koji jc u plamenu (slika R,(lI R.(».,
 8,
8. KOTf.OVI 173

P
1 2 3 4 5 6

1\
I~
~ I
+

lIPN
6PN

It, 6P
lI PO
D smer gasova
0 t-~
.-1--- _
.-~ --
_
-- -- ---- 6P
lIPp
~
i'-...
6PD
lI PO
- --
- -- -- - --
--

tika 8.8 Raspodcla

SSlika Ra.lpodcla priti, \'ka dill
prifi.fka dill. pilla sfmjallja vazdllha i gasOI'{j
pllfa slruj{lllja ga.HJI'a .,lm'lIgorcvallja
gorcvallja
pi.
pl . goriollik;2. komorll .mgorcvallje; 3. doda/Ilc
komom za .mgurcvalljc; povr.'fillc; 4. elimillatur
grcjllc povr.'fille;
dodaille grcjlle elimillalor bllkc;
5.dimlljacaj
5.dillllljaca; 6. dillllljak; I kulao
kolao .sa Ilacipriliskom; lJ
m lIadpriliskolll; II kolao
kolau.\'U
sa prirodllum pramajum;
prirotillo/TI proll/ajolll;
L1 PN pad prili~'ka od loi.i. 'fla do izul.\'ka
[oi ma hla.l·ka gasova kotla .m
gllsom iz kot/a lIadprifi.fkolll; L1 PI' pad pritiska
.flllladprili,fkom; priliska
II kat/II
11 podpriliskolll; L1 PD
kot/II sa pocipriliskolll; p /J {[cjslvo
dejslvo dillllljaka.
dil1llljaka.

Stika 8.9 Ko/ao

Slika Kolao sa prolTlajolll kroz //lam
II/lIS/l goriva (.I'll
(sa "gomjim" .mgorevlllljcm)
sagorcvllllj cm)
17-J
174 1). Tadom";c
1J. Todom,';'; P"OJ [J<.TO I~ ..r Nfl-: POSTROl
PI'()JFJ<..TOJlANfl·; ENlA lA
POSTROfENfA CENTRA LNO G R/:JA Nf
ZA C£NTRAtNOGRl:JA Nll;'
£

Top
To plo lo la koja
kOjil se razvija
razv ija sagorevn
sagorcvilnjemnje m gor iva prenosi
go riva pre nosi se na kOllovskc
ko tlovske povrsine oku
Okll
loz i!;
istata zrace
zracenjenj e m itil iz
iznad
nad go riva Sli
goriva grejne
SlI grej ne povrsine koje primajll loplolu i zraeenjt:m
zraee njem i
ko nvekcijo m.
konvekcijo
Kotlovi sa go rnjim silgo sago reva njcm Sll kapacileta koji znalno
Sli manjih kapaeileta zavisno
Zil<ltno varira z<lvisno
nzite ta 1I1.a
od inte nzile lIz.a re nost
nos lii,, sto
slo povlaci
pov l<l ci i nes tabilnos t Slepe
Slepena korisnosti. Kotilo
na korisnnsli. Kotao se zag-
rev a 1I u re
relalivno
l<ltivno kratkom
kr<llkom vremenskom pcriodu pcriodll a kao
ka o gorivo korisli se koks. anlracir
anlmcil
iIi kilme ni lIgalj
ugalj..

8.5. SPECIFICNOSTI KOTLOVSKlH KONSTRUKCljA

KOTLOVSKIH KONSTRUKCIJA
U ciljll
cilju boljeg iskoriscenja
isko risce nja goriva,
goriva. e fikasnijeg prenosa
fikasoijeg pre toplote, bolje
nosa toplote. bo lje konlrole
kontrole i po-
po-
deSavilnjil
dcsavanj<l radil,
radil. go tovo sva
gO IOVO posebnos t 1'<l
sYil ka konslrukcija ima neku posebnost ko posloje i kon51
T ako konsl -
rukcij ec sa skre lanjem
laojem plilme
plame na knie
koje oomogllcavaju
mogucavajll bolje iskorisce nje toplote
iskoriscenje [oplote dimnih
gllsova, SIO
sto se postize
poslize Yodenjem
Yode nje m produkitta
prodllkilla sagorevanja prcko
preko dodatoih
dodatnih grejnih povr-
pov!"-
sina . O ne Sll tako profilisane da se ostvaruje lurbllle
su tilko turbule no slrujanje
stmjanje vrelih
vre lih gasova koji
poSti7.1I intenz
posli7.1I inl e nz ivniji toplol e.
ivlliji pre nos loplol
VeCi slepen
YeCi stepen korisnosli
ko risnos ti ko lla
tla se poslize
postize pomocu veceg
veccg broja "promajil". Ove kons-
"promaja ". Qve
trukcij su nastale lIsilvrsavanjem
trukcijee SlI usavrsavanjem kotlova sa skretanjem
skrelanjem plamena, tako lako sto su kanali
za strujanjc
strlljanjt: gnsova
gasova pos lavlje ni oko komore za sagorevanje a brzina strujanja je vcb
postilvljeni w':a
nego kod ostalih tipova kotlovil. kotlova. Yeza
Veza izmedu
izmed u prostora za sagorevanjc
sagorevanje i dimnih cevi
izvedena skre lnim
je izvedcna rama . Takvi kotlovi (slika 8.10) sc
tnim ko mo rama. se izradlljll
izradujll 1Iu kuCistu doh-
kuCislli dob-
izolovanom
ro izo minc ralno m Y\lIlom.
lova no m rninc vunom.

I==~===~~

Slika 8_10 Kotao za tcello

Stika 8.10 tCCIlO gorivo sa skretalljclll plamclla
skretalljcllI ptalllclla

Premil svojil11 osobc

Prema svojim o50bc nostima
noslima 1I
u pogledll
pogledu reglilisanja
regulisanja i opslliZivanja.
opsluiivanja, lipicni
tipicni primer
speeificnih osobina jc
specificnih je automatski
alltomatski kotao za evrsto gorivo.
gorivo_ Po svojoj efikasnosti pOlpu-
no je lIpore ljiv sa kotlovima za gas i loi
uporeddljiv no ulje. Konstrllkcija
lozno Konstrukcija ovakvih koUova je spc-
kotlov<l jt: sp'':-
pllnjenja gorivom, koje se postepeno dozira na rdetku.
cificna po rdenju punjenja re!ietkll. Kod ve<5ih
veCih
bpacite ta to se postiie
pos tize posebnim trasportnil11
trasportnim mehanizl110m
mehanizmom (slika 8.11). Gorivo je jt'
droblje no, sto
prethodno drobljeno. 510 omogllcava lakse punjenje
pllnjt:nje loiista,
lozista. ravnome rniju
rnijll raspodclu
na rdelki
resetki kao i stabilan rad i pri niskim toplotnim
toplolnim oplerecenjima.
opterecenjima.
 Ko n OVI
8. KOnOn 175
1 75

J
.••.'
•
..",",".....
• 0

~
... ....
.... ... .
1"
.:;;,:-,:,.:--:
~;,:.,: .:.~ ..
•.•
. .•..
..

Stika 8.11 ;i/ltolllatski koloa

If.11 ;illtomatski kotao Z(I
za evrslo gorivo

Ka tlllvi
Ko tlovi nilna gasnv
gllsnviitto gorivo
o go rivo bez vc ventilillara tilkade
ntilit! o ra tit kodc predstilvljajll spl:ci fi cno reSc-
predstav ljaju spccificno reSc-nje.
nje .
Kod njih pos
Kad tlljiji nil
pas to na dll njoj strani postoji
dllnjoj poslaji oalvar lvo r Zit
Zil ulaz vazd
vitzdllh
uhaa nco phoci nng sa silgO-
ncophodnng sllgo-
rcva njc. Gilsni
rcvanjc. l ias ni go
gorio ri o nik (bez vc nlilal o ra) karakle
vcnlilalara) kllraklc rise bcS lImni rad uz ppn~tizan.ie
bcSumni ll~ li:atni c ve rli -
verli-
koI
blnelnc pro
promajemaje sa visko visknm m vazduha do. ci o 30%. KOllovi
Kallavi Zit ma manjcnje ka pacillce lc
kapaci le Sli
su po luaulo-
poillalllll-
malski i rcgulisli se prc premama tcmpelc mpc ra luri 1I u kOllu. dak do k su ve1 iki kOllovi
SlI vcl kallavi pU pUlpuna
lpuno a ut uloo--
malizovani.
ma lizoViln i.
U kOlao
kalaa su Sli lIu gradeni (;l<l nci koji imilju
'raci c ni cIanci imitju na svojim grcj grejnimnim povrs inama na
pnvrsinama live ne
mdive nc cvo
cvo--
rove.
rovc. Za hva ljujuciljujuci njim"njima ij po n:u slabc promajt:
pored promaje i malog rna lag inkozil
inlenzil ec la slrujanja
slrlljanja pprodllkil-
roduka -
Iii sago
la rcvil nja slva
sagarcvanja slvara ra sc
se llirbulcncija
lurbulencija i visaki visoki speci[ic
speci[icni ni pre nos lo to plol e. Koso pos lav-
pastav-
Ijeni kOllovski
Ije ni ka llovski e le me nti nli ao mogll
moguCiwaju
c;wajll da voci vadaa dabra
dobro "ispira" gn:j grcj nu povrsi nll .~slo
nll povrsinu I O .ic
je adod
karisti za ee[jk<lsa
korisli Cikasann prc pre nos
nns lo loplo
plo le . Kod veCihvc6 h ko tlovil is pod nad o lc su
ka llova Sli na livc ni ruk<lvci
rukavci
kroz kojekajc slruji voda oa ko ka ko ka mo
ma re za sago sagarcvanje
revanje uma njujuci lak lakao odavanje loplol laplol e
zrace njcnje m pre ma pos to ljll kolla
poslOlju ko tla sto je od a d znacaja kad kadaa se ko tlovska
kOllavs cc ntrala nalazi na
ka cenlrala
krovu zgrade.. Izna
krovlI zgrade Iznadu clanil
Cla nilkaka na lazi
laz i se skupljac
skllpJjac produkata sagoreva sago reva njnjaa sa os iguranje
iguranjem m
slruj anja sa rno
slrujanja rna u pravcu d imnjaka.
dimnjaka.
E le klricni ko
leklricni tlovi svak
kallavi ako spadajll
sva kilko spadaju u pose posebnu bnu ko nslrukciju.
ka ns lntkciju. O ni mogllmogu bili sa ee1ek- lek-
troo tpornim zagrevanje
troolpoenim zagrevanjem m vode iii iIi po
pa moclI
macu e le ktroda.
lcklroda.
Na slici
slici 8. 13J3 je jc prikilzan
prikaza n prese presek k live nog clankastag
clankastog ka ko lla
tla u ka
ko me svaki cla nak imll ima
svaj
svoj grejac uVl1 uvu eeCc n u paseposebnllbnu eev cev o lpoenu
tpornu na n<l koroziju. E lektricni
ko roziju . EJe ka tlovi su kompakt-
ktricni kotlovi
ni,
ni , poseduju magucnoslt ste pe nastog
posedllju mogllcnos naslog reglilisa
regulisa nja kapacile
kilpacite la magu se korisl
ta a mogu korislili dire kl -
iti dirck!-
nim
njm prikljueenjem
prikljuce nje m u grejni grcjni sistcsislcm m iii pavezivanjem
iIi poveziva nje m sa akumulatorom
akumllla torom loplo to plo te radi ko-
risee nja
risce nj il e leklricne
lektricne slntje slnljc iz pe riod riadila niZe
nae la ri fe pri ce mll mu se kao akllmlilacio
akumulacianil na masmaSila
najcesce
najcesee koristi vada. voda. Tehnicki podaci padaci ne kih e lektricnih kOllava
nekih kotlova doma
domace ce pro izvodnje
proizvodnje
paslednjim stranicama
dati su na poslednjim slranicama ovoga ovaga poglavlja.
176
/76 11.
8. TnrlnrrJl'ic
'{",Iorrwi': f'1I0 JEFcrO 1';·1
P{IOJE!<.TO NJ" POS1'ROJ
I':'INJI' ENJ, 1
l'OSl'IWJENJ, I 7.11 /::,vTRrl I.,vO
7../1 C/',VTRrl G RElA ,vJE
I.NO GREJANJE

U
U ce lcklr
le ktriicnim kll linv inw
cnim kllliov imil sa II graliL;nim ~ l c kltroda
gratk nim e.lck ro d a mil
m a (s lika 8. (4) voel
vodill! lIzim<1
uziml! 1I1(w
1I1o" 1Ili
otpo
o tpo rnik a i zagn;vil d irc ktnim proru
zagn;va sc din:ktnim ~ tilnjcm e
prnruslanjcm c1ektri
le ktri cne struje.
s truje. Ve licina eo tpora
Velicina tpo ril 1.;
/'iI-
1·
visi adod vrstc i kll ku liclicim:
im; so li 1I vodi,
vod i, l\Oja
koja sc kll risli
ris ti b
kilo ciL;klro
o ckk tro lil ka o i oel
lit , kilO a d te tcmpe
mpera ralli
turerl'
vodc. I<a pa
vode. r at:iICI ko llova sc
c it e t kotlova mlrl'd llje
se ourc'd lljc rpolllzajcm
o lu7.ajc m nllite e lek Ick lroelc
trod e iii izo ladla c ioonog
nog zaslil.
zasli l-
nika rpre re ma
m a fa l'<lz7. nim ek:
e ld kltroclam;1.
roli am;1. Volia
Voda ko kojaj" sc n,da7o
n,tl ilz i Uu kOIIIl
kotlll ., morl!
mor<1 sc ra7o raz me nji v;Il'.i.
v; ll:i-
mil lop
(WI lO rlo
lo le razdvoj
ra7odvoj ili iti od
Del vmk koja'l ct:irklilise
vod e koj irkulise kro7o
kro7. grejr1il
grejilil le te la.
la . Kad
Ka d a Sli
Sll II1I ril.ilnjll
pitilnjll rp,lrni
ami
kotltl ov
ko ovii o nda se sc kapacil
kar ac il c i rpooddava
ddiav,l izdiza njc njum ulcklroda
m clck lro da iii spllsta njem nivO
spus ta njcm nivoa<l V(l
V!!lle-
tk-

lik a R.iS).
(s lika R. l ) ).

Slika 8.12 Kotil

Kolaoa za ga.1v" bez vel/tilatom.m
vell/ila/ora.1'll "a/mo4er.\·kim" loti.
"atmo4er.\·kim" l:lcm
loti.vtcl1I

10
0 1)
44 - --1 0
fr 'fr
0
0 u 0
u

Slika 8.13
IU 3 !;ema/.
S Cl1Iat.vki prikaz clektril-tlOg
cleklricll og livcl/og kotla spoljl/i poglcd i pre.
prolobrag kot/a
[ivcl/og prolocl/og prc.\'ck
·ck
 8. KU
$. KUTLO
T LO I··/
"" /177
77

II 1
'\ '''''-;
~

Slikn 8.14
Slika 8. 14 Spoljlli iz.~lcd kolln
Spuljlli iz..~lcd kol/a .m S/ika tU
Sliku 8.155 l'opreclli
/'opreel/i prcsek
presek k1'lll
krol c/eklrru
cleklrodc /c
c1ekJrodul/lu
clcktroda lila i izvllcelli
ilv/lcel/i IIIll
III/Ie/uk
el{lk .w
.m clektrodt/l/lt/ I. ft/
cleklrot/al/la 1. fa Zll
l l/I!e
c/eklroc'e; 2. Nt/lta
c1ektrOl'e; Nalla eleklroc/a J. ilO
e/cklroda 3. izu laciolle
/ucioJlc
plol'e
plo!':e

Vod
Vodaa koja se na lazi uII ko
nalazi lill mora se razmenjivacima
k0111l razmc njiva cima IOpl()
IOp lole:l..: raz d vojilil i u dti v()d
razdvnj VOlk e
koja cirkulise
cirklliise kkroz
roz ggrejna
rejna Ida.
Pod aci 0 od n:d
Podilci n.:dcc nim kOllovima ne nc kih ddo
om a~ ih proizvod
macih proizvotiailca
ca (" I:a bri \.;a ratiij
("I;abrika ratiijaloa lo ra i
kOllova"' - Z
kOllova Zrc njanin.
re nj ~rJPO"
a n.in. ~np o' -
- I'k
Rl:ograd. "Zavarivai:" - Vra nj
ograd. 'Zavarival:' njl:. ".Jugo
c . "Ju lerm" - li
go icrm" ( injilanl')
njil a nl')
prilozeni
priloze ni Sli na krajll ovog poglavlja.
SIl nil

8.6. TOPLOTNO OPTERECENJE KOTLOVSKIH

GREJNIH
CREJNIH POVRSINA
Pod lotoplo tnim upt
plo lnim optcrcecnjc
e rccc njc m kokotla
lla,, po
podrazlimeva
drazumeva se sc dl'fcktivl1ll prl:data
e kli vll ll pr..:da la lo lOp Iota
plola
radno
radnom m Ouidu
nuidu koji sloji na raspo la ga nju
laga njll za Ira ns po rl prc
transport ma pOlrosacima
prcma pOlrosai:ima.. O On;lna sc
Sl: iz-
raiava 1Iu vidu srcdnje vrcdnos li svcd
srcdnjc vrcdnosli svcdc ne e nc na jcdinicII zagrcvne
je dinicu zagrcvm: povrs pov rs ine \.; ()
kolla .ll a.
Z
Zaahva
hvil ljujuCi
ljlljuCi c(e klu zraecnja
efektu zraCcnja pla me na najvece oop
plame plcre~c
lcrece: nj
njl:e imaju pllvrsinc
pllvrs im; 1IU ko ko--
sagorcva nje. Po
mori za sagoreva Po napllslanju
napuslanju loz isla is la dimni gasov
gasovi. i. c ija tetempera
mpe ra lura oopClda, pad a.
pre
prc nose lo plo tu
loplo lu iskuljuCivo
iskuljucivo konve kcijom pa lo
konvekcijom lopplo
lo lno ooptereccnje
pl e recc nje oopacla
r ad a tll \.;o m sSlru-
Illko lnl-
izlasku iz kOllil.
janja gasova pre ma izlaskll kOlla. Sva
Svakako turbule nino
kilko da turblile nlno s lrujanjc
lrujanj c o mogllCava
mogucava ve Yeei
ci
178 /1 '/ ' Hl w () l'/,' I'!iW /,'/..T OI :·I,\ :J/: I'OSTRO} E ·\ :t.·1 /~ I r:".N,.,?/! I .NO G RD.·I N} E
cfd;a l prc
dd;a nosn lor
rrcnosn lop lo le i dnprinnsi
doprionsi vc.:ce
vccc m slepenu kuris nosti knl
slcpc nu kurisnnsli kn tllaa pa sc konSlrllldi\
konslrukl i\..
nim rck
rde njima Id i vc':e
vcccm slcrC
m slc nU lurbu
penu lurbll lc ncijc.
lencijc.

l oz
o z i ste
s te dodatne
dodat n e pov r s i ne
povrs

~~~------~\'------~
----,~ 1\
\
3 'N"
3 - f--- -- .
~
.;,l E
E
120 - f--- c--- - -+---I--.-
- 1---!-- t-- +-+-+----1
Q)
c
..- -- - f-
---- -I---l--l - - t· ---j
"">
'VI
I...
'-
o0 100 - - 1 -~----1 --~~-+--4-4---1
100~- 1 1-~--
0-
0.
Q)
. -~ -
.-
..,
..,
C
Q) 80 4 ~ -- 1\
'-
• ~
I... I
01
r '
..,
..,
.,
Q)

c
f,2)
60 - ,-; , ,-I,H - --I - _ 4 - --I--f--+-'-I-- 1
'U
Q)
i', prosecno

','-'~
_ . - - f---
-I"V
./,!_I--.-~.!I\;
Q)
'-
I...

..,
Q)
'-'
40 _ \-~
- -. +-1-:::.:::!:::-.4--
~-
----

. ..- -I _::
'33""--.- _+_.-
opterecenje
te;:c en j e
0-
0.
o0 I, -
:. . - C
,(
-- -
35 kW

20
20-
I
L
t-- -
II

- -+"--
- 1-_

l\.
-,-"\.-~;
.e"
1~~~~~Q=O~'=i~~
\ .0)
't'
", "-
'-
' .... ,-........ '
~~
- .. . ~~~~..u~ 88
""""
-- -- ---+--4.-
.---
-, j2) -
-
--
W -22
i- 22
m
22
kW
m2
m
2
kW
m
kW
......
t
0o~.__ I
~~~::;:~I::~~~~==~:;~
• m2
2
o 20 40 60 80 100
grejnaa povr
grejn povrsina
s ina kotla u %
lika 8.16 Prn.l"ccllo
SSlika Pro.\'CblO loploillo
/oplo/,/O oplcrcCellje
op/crcccllje grcjllih
IIrcjllih povr,\l:illa II
II livcllo/ll kot/II J. livelli kol{w
livCIlOIII kollll ko/a o
rilJliji!l kO/l.\'tmkcija 2. livelli ko/ao
rlll.ijil. kO/l.\'lrukcija kolao lIlodemih
lIIodemil! kOllslmkhja
kOllslmkicja sa prirodllOIll
prirodllom prollllljOIll
prolllajulIl
3. livelli ko/ao
kolao mudemi!.
//Iodemil! kOllstrtlkcija
kO/l.\'lmkcija ,m lIadpriliskol1l
sa lladpri/iskol1l

Na fU 6 prikazan
N" slici fU6 pribzan je 10k tok lop
to plo
lo tnog opoptcrcccnja
lercec nja povrsinn nom
po vrsi nn 1Iu live no m ko tlu i I"
III
kntlnve sta
za kOllnve starijih
rijih i modernih
mode rnih ko ns nslmkcija prirodnu promaju i nadpritisak. R aspo
trukcija uz prirndnu aspll
(kl
dela.. op lercec
h; rccc nja
nia IIlI ce licnim
l':c lil' ko tlov ima je
: nim kOllovima jc sliena.
slicna . ali sa vccirn
vecim vrednostima
vrednoslima u prvomprvo m (IL-.
dc -
III grcjnih
lu grejnih povrsina
pnvrsina., a nizim u krajnjcm.
krajnjem.

8.7. GODISNJE OPTERECENJE GREJNOG SISTEMA

Kapacilct kUlla
Kapacilcl kut la jcd
jc dnog grcjnog siste
nug grejnog sisle ma odrcdujc sc spoljnim proje
odred uje se projeklnim uslovima,
ktnim uslovirnil,
c1 ,lkk za vrlo niskc spo
c1;lkk spn ljnc kojc su ekslrernne
ljne te mpe rature koje c kstremne i javljaju se retko.
rerko, samu
sarnu 1I\I
 8. "KOTI.OVI
OTI.OVI 179

nckoJiko ddana
ana iiiii i cal-.
l:llk u pe riodu
pc ri ncko likn cilsllva.
od u (lei neko l:ilSllva. '1(1tl praklicnn
pr;d'; lil:no .r.naci
I.naci (hi kolao
da J,.ola o IIu
loku najvceeg dda
lOk u najvcecg elela grcjnog period a radi raeli pod dtl e' limi (lplcr~6cnjl'
cnim ()pl<:re
Iimil:nim c njc' m
m odnd okn GO%
llkn 60%
svog !;ap.aeil
kap.acilce la pnpa sc modc rn ih kOllnvskih
se kod modernih kOllovski h knnstrukcija
k() nstrukcija raz lika knrisli
razlika kllrisli za zagre-
Zilgrc-
va nje top ic pO
vanje lros ne
pOlros nc voelt'.
vodt'.
Nil
Na slici R. 17
l 7 prikazann
pr ikaza n() je opten;ce
op tc rccc nj.:
nje ko tl a lokolokom gn:jm: sezo
m gn:jn<: sezon.: nd 2:10 d aimil
ne otl na sa
nizom
najnizo
naj m spolj nom tc
spoljnom mperalurom
te mpcralu rom od - 15l5 "n ••..

maks imalno opterecenje

maksimalno opterec e nj c
- 15 gou
900 ;ft. lOa
"' 100
__ ._._0_. __ ._0_0_
.--- 0-
.---.--_.--- .-- kC'tt 1I a u
3 kC'
Q
Q)
pogonu
--10
10 -0 ~ 90
80 g 0

u
.,
<J
-5
70 <=
.:g :;
u
0
80
-'" 7Q
-"
2 kO
kOll II a u
0 -0
0 pogonu
rn I
'" 60 ~ .~ 60
Q)

,, ,,
~
:>
" 5 c:
<=
rn
.~

, I
I
u
~

rn '"
~
Q)
'U 50 I I
'"
~
50 rn
50 '"
Q)
~ 40
I
II
I
i<V,
~
I
,I
I
~ 10
~
fa .- -.-
E
":>
~
Q)
u
~
.- . ....L-.r!-.~
....l-.p..~ . - . --- 1
I kotao u
Q)
40 ~ a. 30 11(1) ,I '0
(1),1 0 'I
.'"
u
~

..,
.c:<=
15
30 ~
30 a.
~
Q)
0
@
I
I
I
I
I
I
, I
I (i)
Q)
.~ E
Q)
II>
u
~
,,I
I
I I

0
a.
0. 20 20 0
~
Sepr./.
Sep OKT. NOV.
NOV . DEC. JAN. FEB. HART. APR
APR.. HA.l
HA.!
grejni 'V 230 dana
9 rej n i per i ad '" da na

S/ika 8. 117
Slika 7 Godi.\·lIje
G odi.l:llje optcreeclljc
optercf:elljc gmpc k ot/a 1. - 2W/o
/:rtlpe od tri kotla 2(Y/o opteref:clljc =
optercf:cllje ( = 35 dalla);
dall a);
2. - 40'10 optcrcecllje (50 dalla ); 3. - 60% opterecellje (I/O (1 10 da lla);
lla );
4. - 80% opterccclljc dalla);; 5. -100'10 optcrcccllje
opterccelljc (25 dalla) opterecelljc ((10
/0 da lla)
dalla)

Da ko tao ne bi IIu vcce vecc m de

ele lu grejnog pe rioda rad io da
rioel a rael ela leko
le ko ispod
ispud svogwog nllmin
nomi naa lnog
optcrece nja i uslcd loga bio bi o neeko
ncc ko no
nomi';a
mi ca n IIu radu ., vt:l
vcl icin
icinaa loIllpln
plo tnog ka pacilpaeil e la
izabra
izabm nngnog ko tla se IIsvaja
usvaja ispoel
ispod izracllnatog.
izracuna tog, pa cc ce se IIu pe riotlll
riodu na jnizi
jniz ihh spo ljnih le m-
pe ra tu ra ko lao
tura tao ko ris liti
lili sa preopt e rece
rcce nje m.
m. Uko liko se rad ra d i 0 vccim
vcCi m pos pox lroje
lrojc njima
njim<l,.
cko
eko no mica n fa m d kotla
ko tla rnicc pos tiZe llgradnjo
rnice se poSlae ugradnjo m vise vist: ko tlova a op opttcc rcce n je raspore
n:ccnjc raspmt: -·
duje pcap .. a leci klimatskc lIslovt: pod ne blj a. Mo
uslove podne Akll ko llarnica
tlarnica ima dva ko tl a. u nd nci a obicnu
nbicno
jetl an pokriva 60% maksima lnih po treba a dru
jed tlru gi 40% i ukljncuje
ukljncnjc se sa mo u pcriocli- pc riocli-
ma najniZ
rna naj niZ ih te mpe ra tu ra. U slu';aju
tura. slui:aju kada ko tlarnicil
tl a rnica imn
ima Iri
tri ka
kOlla. moze da st'
t la, maze Xl': lIsv0ji
usv0ji
da syaka jctl ini ca
jc uini cil zadovolj
zadovo lj ava treCi nu maksima lnog kapa
trecinu kapacite
cite ta grejoog
grejnog siste ma ma.. 05-
Os-
nov no oopplereecnje
tereeenjc prihvala
prihvata jedan,
jeda n, dok se lIklju
uklju ';iva
civa nje os lata lih ko llovskih
t1ovskih jedjcdinica vrs i
inica vrsi
pre ma tre nutnim to plo tnim pOlrebama
prc po treba ma s to se najc fik asnije ci cini
ni pracc
prace njem spo ljne
tem
tempe pe ra ture.

8.8. SIGURNOSNI UREDAJI

Sve kOllovske jedinice se obezbedllju
obezbedlljll sigurnos nim uredajima koji sn su pril agou eni
prilagod
radnom
rad nom fluidu ko tla.
flu idll ka tla, pa se razlikuju llfedaji
uredaji za vode ne i parne ko tla tloye. Z a prve to su
ve. Za Sli
e kspanzion
kspa nzio nii sudovi,
slldovi. a za druge sigumos
sigurnosnini ve ntili
ntil i iii adusne
odusne cevi.
 so
I SO n.Tex/orQl';c
I). Todaro";" I'ROJEKro
PRO} l'Xro lJ ··~I.v}
~I.\'JE
E POSTI?OJENJA. ZIt CENTR·1LNO
POSTRO} EN}.'! ZA CENTR·1 '-NO G RFJANJE
RDA NJ E

8.8.1. Otvoreni ekspanzioni sud

Kotlovi koji rad e sa lo plom vodom os
loplom iguravaju se od poveca
osiguravaju povcca nja pritiska
pritisb koji nas-
lajc zagreva
laje zagrevanjem vade. Os iguranjc jL:
nje m vade. jl: pomocu e kspanzianog ~lIda
otvorenog ekspanzionog
pomoclI olvorenog ~uda koj
kojii pri-
pri .
rna poveca
ma njc zapremine
povecanje zapre minc vode koja ispunjava kOlao i ceo grejni sistem. sis te m.
Voda
VOdH ima najmanju
nHjma nju zapreminu le mp c ra turi od 4 "C,
za pre minu nil lemperaturi °C, a pri 100
lOO "C poveca
poveea njc v()-
nj e vo-
lume na jc Z11 4.3 % . Pre mil
je za c kspa nz io nog suda
ma tome, velicina ekspanzionog sudil se izracunava prema
ukupnoj z'lpn:
lIkupnoj vodc u\I kOllu.
zapn: mini vode kotlu, grejnim te lima i cevovodima celog grejnog ssistema:is te ma :

v = 0,045 . V;
~'()([c
'utlc (lilara)
(Iilaril)

gde je V,all'
gdc za prerilina vode
V,t>k' zapremina vade u celom
celo m poslroje
pos truje nju
nju..
Mcd\ltim, takav
Medulim, tilkilV nacin
na cin dimL:w.ionisanja trazi oodredivanje
dimcnzionisilnja Irazi drcdivanje zapre mine
minc vode
vude ne sarno
ku llu i grcjnim
\I kotlu
II grejnim telima
tt'lima vee i \I svakoj cl:vi
vec ill cevi i cevnom
cevnum prikljucku, sslo
to je zamasan
zamaSan pOSilO.
posao,
jc prorilcun
pa je pro racun suda
sud a podesen
podese n loplotnom kilpacitclu
ka pacitc tu kolla
kotla Q(W) i vrsti grejanja:

Radijal o rsko grcjilnje

Rildijalorsko grejanje v = 1.2 -1.5 W- 3J
-1,5'' Q. ]0- (I)
Podno grejanje
Padno greja nje V=l ,5
,S -2 ·Q· 1O- 3
·Q·1O- (1)
(I)
Grejanjc
G konwkt o rima
rl:janje konvckt V = 0,5 -O,S'
-O,8'Q' 10- 3
Q .10- (I)

Eks panzio ni sudovi malih zapremina su najceSce cilindricnog oblika (slika S.lg)
Ekspanzioni lUg) i
pos lavljaju se u ho rizo nlalnom dok
horizonlalnom do k seSL: veti
veci ugraduju u vertikalnom polozaju.
polnzaju. Uslcd
Usled
sta lnc promene
stalne pro mene nivoanivua vodevude u slIdu
sudll i naizmenicnog
naizme nicnog kvase nja de la suda vudom a pOlom
slIda vodom polom
do la7.e njc:m u dadir
dola7.enjcm dodir sa vazduhom, postoji pojava korozije, pil pa se sud pocinkuje.
pocinkuje .
E kspanzioni
kspa nzinni sud se prikljucuje sa dye sigurnosne cevi razvodnc: razvodne i povralne a snilh-
smlh-
deve n je i pre prc livno
livnom m i "odzracnom" cevi koja sluzi za odvodenjeod vode nje vazdllha
vazduha koje Sllsu naj-
CcSCL: na
ccScc nil jed nom isto m prikljllckll
prikljucku . One
O ne osiguravaju da se ne nc isp\lni
ispuni ceo sud vndom
vodllm
k;io almos(erskog priliska
\;;to i odriavanje almos(crskog pritiska u sudll.
sudu. Mora postojali i poklopac
poklopae Zil reviziju
za revizijll
kao i kra lka tka veza izmedll razvodnog i povratnog povralnog sigllrnosnog
sigurnosnog voda radi obezbedivanja
stalne ci rk\ll acije vode
cirklilacije vod e kroz ove cevi, 510 sto je od znacaja pri niskim spoljnim lcmperalu
Icmperalll--
ra ma, kilda
rama, kada bi 1Iu mirnoj vodi volli moglo docidoci do njenog
nje nog smrzavanja (slika
(sUka 9.1S).
9.18). Izmctill
Izmedll
ko tla i ekspanzionog suda
kotla nes me poslojati
slida nesme poslojali nikakav zaporni osigurnl n
zapurni organ da bi se osiguraln
da
dil vode ni pros lo torr kotla llvek
IIvek bllde
bude IIu vez
vezii sa sudom.
Za tvore ni ekp
Zatvoreni anz ioo ni sud
ekpilnzi ovi se koriste kod vre
sudovi lovodnih kotlova.
vrelovodnih kotlov<l . U njima je ugra -
de na elasticna
e1asticna membrana koja rilzdvaja razdvaja vodeni prostor
proslor od dc
de la suda IIu kojem
knjem se pro-
livpritisak odriava nekim ne kim ine rtnim gasom.
inertnim gilSOm. Postavljaju se neposredno liZ kOlao pa su
uz kotao
im kratki
kralki ssigurnosni
igurnosni vodovi.
vodovi . Olaksana
OlakSana mll je ugradnja i jednoslavniji
jednostavniji S\Isu za kontrolu,
konlrolu,
ssto lIcinilo da se da
to je llcinilo nas prime
d imas njuju i kod toplovodnih kotlova.
primenjuju
Za lvore
lvoreni ni e kspanzioni
ksp anzioni slldovi osiguravaju veCe veec pritiske pri Kojima
kojima ne dolazi do dn
kljuca nja vode ali
kljucanja a li vrlo visoki pritisci ogranicavaju njihovu prime primenu. nu. Zbog povisenih
povise nih
te mpe
mpera ratura
tura mora se vodili racllna racuna 0 izboru
izbom membrane kako ne bi doslo do nekog os-
tcecnja.
teee nja. Sud je obezbeden i sigmnosnim ve ntilom za slueaj slucaj pr~koracenja
pn~koracenja pritiska it iI
 8. KOnO!?1
K01'LOVI 181

polozaj me mbrane je obavez no horizont alan IIu cilju

ciljll njc nog ravno
rav no me rnog optcreee nja
(slika 8. 19) i lIsled
llslcd toga duzeg
duZcg trajanja.
traja nja.

5
Slika 8.18 Olvorclli
Otvorctli ckfpanzioni
ckfpanziotli .\"IId (1. slui; izoiacija ; JJ.. iziaz
slid; 2. izolacija; izlaz vazd;t/ut
vuzd;t/ut :; 4. prcliv;
5. sigllrlloslla
5. sigllrllosna puvrailla eel'; 6. prigll.
puvraflla CCI'; prigll.\·cllja;
l'C/ljc; 7. cirklliaciolla cay; 8. sigllmo.
cirklliaciullu CCY; razvodnQ cav
sigllrllo.m a razvodlla cCY

M.mb"n.~
. 3
A.zolnl JlSluk .

S/ika 8.19 ZalYorclli

Slika Zatvorclli ekrpallzjoTli
ehpullziolli mdovi
s/ldoYi
o
Kao gas koji odriava ravnotdu pritisku radnog f1uidaf1l1ida najcesce se koristi azot.
azol.
Kod manjih instalacija sa toplom vodom gas je pod stalnim pritiskom. Kod vecih kilo kao
. i kod vrelovodnih sistema pritisak sc odriava i regulise pomocu kompresora a zavis-
no od temperature vode.
Zil kotlove sa evrstim gorivom jer u slucaju porasta pritis-
Ovi sudovi se ne koriste za
ka i temperature u sudu iznad dozvoljcnih
dozvoljenih vrednosti i kvara sigumosnog ventila, rad
ovih kotlova se ne moze tre nutno obustaviti.
obustaviti. Zatvoreni sud je delimicno ispunjcn
ispunjen vo-
182 13.
IJ.Tor/orO\'it paOJ/o'
Tor/orol';'; PIWJ I \TO.:-INJF.
EJi.TO POSTROJE, 'M 2.4 CI"NTRrIl.,
l-:-INJIO POSTROJENJ,I CI"NfRr1UvO 0 GRDANJE
G RElANJJ:;

dom a zap rc minnaa Vs ssudn

re mi udn mont
mo ril prilwa
prilwilliti vo lu me nn od nekih
liti povecanje volumena mi ni maln ihh
ne kih minim<llni
(Pm.1) do m
(POlin) maksimn (PIli"") priliska,
aks ima lnog (PilI"'.) pritiska. Vs se izraCllnava
izraclInava po mocu
mo cll formu le :
formule

Vs y ., _-,P,-"""l1.""x
Vs = V _--,P,-,llC _ _ ((I)
lI '""X__ [) (H.
(8. I )
Pili"
I'll'" - Pmin /lmin
u
1I kojoj
kn jo j je
je: sa V oznai::e
nznacena na llkupna
lI kupn a kolicina
ko li i::inil vode
vod e u celom
ce lom grcjno
gn:jno m ssistemu
isle mu .,

8.8.2. Sigurnosni
Sigurnosn i vodovi i povezivanj
poveziv3njee ekspanzionog sud
sudaa
Sigllrnosni vocl
Sigurnosni vodovi kojimil jc
nv i kojimit je obezbecle
obcz becle na veza veZil izmedu
iz me du ka kottlit
lil i ekspa
e kspanz nzio nog sud
ionog sud;!a
mo raju biti
mnrilju bit i lako
tako lIgrade
u gracl e ni dadil se veza ni ka kvlm greska
V\:za nikakvlm mil iii
grciikilmil iIi ssmetnjamil
me tnj ama ne moz..: prL' prl'--
kinu t i.. Kocl
kinuti Kod insta
insla laeija rnj im rilzvodom
lil cija sa go rnjim razvoclo m razvo dni vod je istovre me no i gl'lvna u\
ist ovre mc u ~­-
po nska verti
ponska kil la grejnog
vcrtikala g rejnog siste ma. ma . Ovaj
O vaj vod izlazi
iz laz i iz najviSc
najviiic taeke
tilcke ko tlovskog prostnril
kotlovskog pros lo ril
do k se povratni
dok povrat ni vt:zlIje
vezujc IIu niljnize m njcgovo
njegovom m deill
clelu . Pri lome
tome tre treba obezbediti ko
ba obezbecliti tall dil
kOlall dil
pri powca nju priliska ne:
pri powcanju ne os lane be:z
ostane bez vlld
vllcle.
e.
D ime nz ije cevi mo ra
iJime:nzije jll da omoguce
raju o moguce nes me t,tllO struj il nje fluida
t,lt1o strujanjt f1u ida tako
tilko dil da IIu kU lllI Ill'
kOllu Il l'
dodee do povec<l
dod pnveb nja prit iska radnog
pritiska rild nog [luida
[Il1id il izna
iznadd dozvo
dozvolje ljenog.
nog. Najmanji pre6nil; prct';nik ovih
eL'vi
ccvi je
jc 25 mm a d imc nzio
dimcnz nisil njc
ionisa nje se vrsi premaprc m<l rdacijama
n.: lacij <l mil koje ukljuClljU
lIkljll i::Ujll ""pa
kap aCil
ei ll'l'1l
ko llovil QCW)::
llova Q(W)

Razvodni votl
vod DR = 15 + t.5~Qkolla
t,5~Q kOll" / 1000
Pov r<l tni vod
ratni votl 0Dp" =1 5+
= 15 + O,9'J~QkOI,"
0,91 ~Qkolb //1000
1000

U kn likll Sl:
koliko SI: jetl
jcdana n pil
parr sigllrnos
sigurnosnih nih voclova korislikoristi 1Iu postrojenju
pos troje njll sa vise kOllova koli ko li
i::ina to
cina plOIl.:c Q prcdslavlja
toplOl prl.:dstav ljil zbir
zhi r kilp
kapaacilc
c.:it e ta svih
w ih kotlova.
kOllo va.
LJ
U sl1l6ajll Ll tvo re nih sistema
slut';aju lltvorenih siste ma greja
grcjanja nja cirkulaciona
cirkulacio na pumpa moze se lIugraditi gradili is[m
isprcd '"
sa lTIog ku tl a iii
mog kntl iIi Ollma
mlmahh izaiz a njega,
nje ga, pri ccmllcc mu se raspo
rilspodcla
dela pritiska pril kti6no m:
pmkticno ne ml.:nja.
mcnja.
Povo ljnije jc
Pnvoljnijc je dciai'! sc
se s obz iro m na
o bz irom nil trajnos
t rajnostt pllmpe
pumpc dc..Iaa sc
5t: o na ugradi IIu vod ni7.c
ona niZc lete mpc
mpcrilril--
lure. dak
lure, cl akllee isprccl
isprc cl ko tla IIu povralni
kOlIn povra lni cevovod,
ccvovod. Prepllrucuje
Pre pllr1l611je se da visina olvorenogo lvo re nog sud ;,;1
iznad
iz nad najv is..:g grcjnog Lela
najvis..:g tcla ocl gova rll
odgova ra napo
naporu ru pllmpc:
pumpe kako ka ko nl:: bi c.tl.I os lo do
nt: bi tl o s lmja njil S; I-
lrujanj(J
mo u kra
rna tkoj vezi
kralkoj vczi ko laotao - ekspil nzioni sud
t: kspanzioni sutl us led milnjl.:g otp o ra u njoj,
manjcg ot.pom njoj. Ina6e
Ina(;e Sil
samm Pll-
po-
lo7.aj
Ioz.aj ekspa
e kspanz nzio nog sud a ad
ionog presud nog jc uticaja na ras
od presllclnog podce lu pritiska
raspnd priliska 1I sistl.: mll grl'
sistcmll g.rc·--
janja pa se 0 lome lo me mor<l
mo ra votlili
vocliti racllna
ra(;lIna (vidc
(vidclili poglavlje
pogla vlje 14).

8.9. ARMATURA VODENIH KOTLOVA

KOTLOVA
Porctl sigllrnos nog uredaja.
Porcc..l sigurnosnog uredilja. vlldcni ko tlovi su
kotlovi s nabdeveni i odredcnom
S li snabdeveni odretleno m oprcmonl
o prCm()nl
iIi lzv.
iii armatu ro m koja omogucava
tzv. armaturom o moguc;lVa pripremu
priprc mu kotla
ko lla za pogon
pogo n i prace
pracc nje njegovog
njegovl1g ril-ril -
da.
d<l , U il rma luru spatl aju sla vinc
armaLurli spadaju slavinc za punje njc praz njenje. hidromc lar, tc rmo me
punjenjc i praznjcnje. hiclromctar. tcrmome lar " ,I
kotlova na ugil
kod kOllova uga lj i regul ato r sagorcvanjil.
regulator sago rcvanja.
Siav ina za
Slavina ispuslanje votl
Zel ispustanje voc..l e je u najniic
najn iZcm
m dclll ko tla a kod dvodelnih
c..Iclll koUa dvocle lnih ko tlova mda-
kOllova nah -
Zl.: sc
ze se i dve ova
oVil kve slavine.
slavine, UkoUkoliko liko cevi grejne instal<lcijc
instalacijc ima ju nae
imaju po lozajc od
niZe polozajc Del 1;ko01l-
 Ii. KOnO I'"
8. I\OTLO I·"/ ',V3

lovske sslav
lovskc lavine
ine.. mora sc se posc
poscbnobno ob obezz bc diliti ppra7.njcnjc
bedi rilZnje nje lug tog de la ecvne
dela cevne mrcze.mreze. Punje Punjc--
nje ko ll a i ec
njc kotla ce lag
log grejnog siste sis temama scse vrs i s lavino
lav inom m koja je jc IIu hl iz ini kotla
hlizini kOII;, i koja se sc
nes
nesmcme ootvara
lvaratiti kad
kadaa jc IIu 1u k'u pogo
to ku pogonn., dll 0.;
m:: bibi d os lo ddLlL> ko nl
doslo ak1 a hladn ec vodt:
ntakta vo dt: ssaa vre
vrc--
lim grejnim
grejn im povrs inama kotla
povdinama klltl a i mogucnos1i
mogll cnos ti njih ovog prsbnja prsk anja lls ll.:d 1C:
usll:d f'ni ckih napre
kr'11ickih napre--
za n,,\.
n]a .
Zita kontrolll
Z pllnjc njil ins
ko n1rulll pllnjcnjil lll lacijc vodom
instalacije vod n m ko ri s li sc hidro
koristi mc lar a zagrcvanje
hi drometar zagn ;va njc vode sc se
pra
pratili po mocll Ic
pnmocli mClra . kn
tc rmo mctra. knjiji sc lIugrad
gra duje
uje 1III razvlldni
ra zvlllini cc vovod . Kori
ccvovod Ko ri sno jL' jc pn.:dvid
pre:: dvi cl c li
ti
i jcdan
jedan Ic rmo mdar
tcrmo ml:l a r 1III pov ralnnm vo
povratnnm dll kak
vodu kakon bi sc 5C p pra
ra lil
til a raz
razlika
lib rilzvodnc
razvoclo.; i pov povn,lne
riltne
Ic mpe ral11rc vocle.
tt:mpcrat1lrc va de.
sagnrcvanju
Pri silgo (';vrs log
rcva nju cvrs tog gnriva
goriva na jljt dcci.c je
jc reglllisil
rcgu lisanj nj ec lc mpe ralurc vod
temperature vOlk;c 1I sis lcmll
tcmu,.
zbog o lcZanog doz iranja ko licin(;
otczanog lici nc lIuglj
glj a Zit
za Sit gorcvil njr,
sagorcva nje, s lo nijc slll
to Ilije caj sa Iccnim
S III caj tecnim iii iIi ga -
sovilim gor
sovitim ivo m. Za
go rivo Z aloto sc primc njllju reglilal
primcnjujll rcgulat o ri promajc koji direklno direktno lIli lIti clI
cu na inlc int c ll-
n-
zil e t sagorevanja
zitc silgorevanja u loz is lu tll p ru mt' nll m ko li cinc vazdllh
promenom val.clll haa prilvaranje
prilvitr;lOjc m iii iIi olvaranjcm
n tvilranjt:m
vrat
vral a na oolvo tvOni
ru loz i!;ta.
isl" .

,
100

8,20 Regulator .I'agorcvallja

Slika 8.20 sagorcvallja vodcllog kot/akat/a (1. opmga; 2; poillga; 3, tarmostat
pOlllgll; 3. lermo.ftat
4. lallac
lallae za koji .I'll
.1'11 zakacclIll vrata loii.fta)
zakacclla vratll loi.i:fla)
1114 8.
B-7T",lo",I';( PROJEKTo I'ANJE
,,,J,,,,,,,;; PROJEKTO r~.1 1£ POSTlIOJF.NJA 2.-1 CENTHALNO G JI<EfA
F'OSTJlOJF.NJA Zrl NJE
<ElANJE

Regulator je
Rcgulillor jl·.. II1I slvn termos tillsk ~ cev kllja
slva ri . lermostalska kOjil je pnt ooppljena
jc pnl voclu koja ispunjava
ljen a II1I vodu ispunj ava
kOI;\(). Pri pO
Kolao. pllVcC<injll
\:Canjll le mpe mperalure izdizc se dcsni
ralure izdiz<: dcs ni krak njcnc polugc poluge pri cemu se SPll
cc mu sc S Pll ~­
la levi
levi.. 0n koji.ie zakacl:
za k" cc n lanilelanae veZil
veza n za vra vril lil
ti) loList,!.
loz istil .
1.-ilIlile
Lanile se SPlISI
SPll SIil. il. vra
vrillIan za IVi
ViiI raj
raju.
u. "a ko licin,l vilzd
kolicin;1 vazd llha Zil sago rcva nje
u ha za njc se sma njlljl"
njujl:
Regu lisa nje
Reglliisa njl: pro maj.:
maje lTInzl'
moze bili Plllk- ~ av;lI1jL'm
bi li i plllk il V; lnj l' m vdic
vdi 6illCim; Olvo ra nil
o lvora na dimno m kanaili
kanaill .

8.10. OSIGURANJE PARNIH KOTLOVA

l'a rni kn
l'il tlllV i se lls iguravajll
knll11vi iguravaju od prcko race nja prilisaka.
prckoraccn.ia Kocl parnih
prilisa ka. Kod pil rnih kOllova visn
knllov;1 vis!)
kog priliska
p ri liska.. (naclpritisci iZIlild 0.5 bar). obezbcdc
(na llprilisci iznad obczbcclc njc se 115lvil ruje pomocll
oS lva rujc po moclI venlila
ve ntil a si
gllrnos
gurnos li ti koji sc o lvara tva ra na
nil ollclrecle
urcde noj ve licini priliska i propusla
propllsta parll
pam II1I almosfl'rll
almosfcrll
Os igllranje piHnih kOllllV:l
Osiguranjc kotlova niskllg
niskog pritiska
priliska sc
5C ll glav no m vvrsi
glavno mocu odllsne
rsi po mocll ocl llsne ecvi
ccv i (s lika
8.2 1 ). l'iji
l'iji .ic
jc kraCi krak "a' powzil pOWzil n sa pa
parnim prostorom kOlla
rnim proslomm kotla i kllj
kojaa ne ncma nika kilv
ma nikak av
7za
.alvil ra cki organ
lvaracki orgiln II1I svojoj
svOjllj "ezi
\ocz i sa kOlloln.
kOllo m. DlIzi krilk "b" je poveza
D llZi krak povezann Sil z;l.~ tilnll
sa zils tiln a m PllSll
pnslI -
kOjil s.~preCava
lIom koja
dOIn p rccava gllbilak volle vod e pri prodoru pare iz ka
proclorll pmc kllLla
tla kacla
ka da Sl' prckorH l'i
se II1I nje mll prckoril
pritisa
prilisilkk.. .

ffi
P
II

lI Pk liP k
lIPk
I c b
t-------
--- - -
.-- - - - --
- --
a
~--------=- ~~
~-- - - --
- - - --

I- - - - -

j- -- - ---
I

Stika ,'1.2 1 Odll.rlla cev

Sli ka (f.2

Cev
Ce v jc
je ispunjcna vndom. a visinska
is punje na vodllm. visi nska razlika vlldcnih slilbova odgovara
rilzlika vlldenih pritisku II1I
llllgovara prilisku
\;nllu i oclrl.ilVa
kllliu odr/.ilva pro liv tezll pari. Uz dllZi
tiv lezll krak "b" odu
clllz i krilk o liu sne cevi mdazi
s ne ccvi nalazi sc m~
se i eev 'c' nm
njcs prct:nika
njcg precnika k(lja
knja jjt!t! priktjucc
prikljucenn
na na
nil nd ln negn ccv "b".
lO vccoj visini nego "b". Kada
Kadn kotao ne [il
kotilO n(' r;l
 S. I\OTI
KonO .o I"
I '/ l1.'15
S5

~v..: Iri
di u SV\: tri cc
Cl' i voda jc je na iSloj
istoj visini dok pngonll kul
clak pri pogonll kotl~l ~ uspllstavlja
USposlilvlja razlika
raz likil nivoil
D. Jl knja
tJ. koja odgovaril
ndgovilril Ilnadpri
nclprilisk
tiskllu pan:. Ako pritisak
p<ln: . t\ko prilisilk po ras lc iznad
pnraste iZll ad dnzvo lj(; llog, spllsta
uozvoljenog, spliSla
SC nivo vodc II
se 1I kraku "a" i pri prdasku ispod spoja krnka
krakll "a" kraka "l:" paril .;.:
"c" panl .;.:: prus lrujali prcma
prostrujati
zas lililom
zastit nllm SUUlI
sud II i prilisak
pritisak ';c sc sn
ec se iziiti
sniz li 11a voda
vuda koja je jc dospc
dospcla la IIu sk
skuplj
uplj ac
al': POIlOVO
ronnvo 6';1,;.: se
Sl,;
slili
sli ti u odnd ll snu ccv. Ukn
sn ll cev. liko ovo
Uknliko OVtl probijanj(;
probijilllje pa parere nije bilo dovoljnn
dovo ljllo cia sc s(; s niz
nizii pritisak
prilisak
na pOI r<.:b nll me
pntr"bnu meru nd~ ';c
ru , o nda ce Ili
ni vo
vn vode 1Iu ccvi "a" "it" da opada
o pacla i dalje,
ualjc, pn pa ';c
ee do';i
doei do procli -
ranja
ra njn parl' i kroL kruz glavn
gla vnllu ccv cluZcg kraka
cev cillZcg krnk a "b" ocills
oci lls nc
ne ccvi.
cevi. Os igura njc kollov,l
Osigllranjc kotlovil niskog
niskng
pritiska
pr tak otie mnze
iliska lakndc mni,e bili
biti pomocu
pomocli s igllrnosnog
igllrnos nng ve ventila
nlila (slika
(s lika 8.22 desnn).
desno).

- -- e- 4
\
....\-.
\
--~-- -
. -'. ~

\~~:;:JI ' '

\

.V.22 RC~/lialor
Slika 8.22 RClil/la/or slIgorcvlIllja
sagorcval/ja pamil!
pamill kot/ova (1(1.. vrata sigl/mo.m i vClltil;
vralll kot/a; 2. sigllrtlo. vClllil;
J. regl/lntor
regllialor slIgorcvallja; poillga .m
stlgorcvallja; 4. poll/gtl .fa lal/ccm)
lallccm)

DlI/.ina
D vceeg kraka ad
u;.in a ve';eg us nc ccvi
od lls ccvi je odreclcna
ouredcnil raclnim
rilclnim prilisko
pritisko m kotla. veeim
kOlla. Pri w ';im
priliseima k~da jl'
pritiseima kada j.: nje n" vis inil lakva
visina cia se
takvil da sc ne mozc
maze smcslili "oliarnicli primcnjlljll
smcstiti 1I !"otlarniclI primcnjuju
se cl:vi
cevi iz vise krilkovil.
kfilkovil . Precnik odusnih
od lls nih ccvi
Cl:vi sc
se IIsvaja
u5vaja pre kapilc~tctu kOlla
mit k<ipacill:11I
prema kotla .

8.11. ARMATURA PARNIH KOTLOVA

Kao kotlavi za VOdll,
KilO i kollovi taka i pa
vodll. tako parni
rni imaju svoju oprcmu
svojl1 op l':iji su ncki ck
remll ciji cle mcnti spcci--
me nti spcci
li~nii i prila
ficn gode ni osobina
rrilagadcni m~~ vode
osobi n a m nc p~rc.
voclcnc p~rc_
Punjenje
PlInjl,;njc i pntznje
prilinjcnjenjc kotla vadom
vodom llbl:zbcduje
llbezbcdl1je sc clvcma sillvi na ma b~s
dvcma shIVinama k~o i 11
bas kao U s lu -
slll-
Caju "koll tlova za vndu
eaju Kaa spccificni c le me nti u gr~dllju se
vnuu._ KilO sc vodokaz
vodokaznn ntl s5taklo,
taklo , mano
mallo -
me lil r, ,Iit ccSlo
mctar. l':csto i "vll Clla signa
LVllcna lizacija za lIkazivanje
sign alizacija lIk az ivanje na ViSllk pritisak iii nizilk
nink vmluslaj
v(}(lostaj..
18n
IS6 8. T,x/or(JI'ic PROl
8 .Tot/oro,';, PROJ£E/au :4 NJ£
KTO I A NJE POSTROJ£NJr1
POSTROlENlA ZA CENTR·1LNO GRE/,f
Z ·1 C£NTR·1LNO Nl fi
0 1U:.JANJE

Vodo
Vouokazno kaz no siakslakillio spaja vodc ni i pami prosto r kolla
parni proslo ko lla i pnkazllje
pokazuje Irc nulni nivu vo- Vo -
de
d.:.. Spojc nll je kot lo m prcko dye probnc s lavine.
jc sa kotlom lavine . Zvucna signa lizacija S(" s(' oS
nS lvarlljl'
lva ruje
pista
pis ljaka ma knje
la ljakama koj.: su ugradugradee ne nc posred pos rednono ispod naj najnizeg dmvo ljc nog nivo
niZeg dO'lvoljcnog nivo;,a votk
vntk i
iz nad visi
iznad visine vode nog sHlba
ne vodenog stu ba kojikoj i odgova
odgovara ra prilisku kOll
ko tl a. Katl
Ka d a ko tan izgubi
kolan izgllbi lolikn v,,-
lo lik n v,,_
cl e da nivo oopacl
cle padnc ispod najniz.:g
nc ispocl najnizcg dozvoljenog.
dllzvo lje nog. par"pa ra prod
prodirc pista ljkll
irc II pisla Uku i lIc1 o0 Iiii'
lazii do
d"
zvucnng
zvu cnng signas ignal".la. Da lje gllgublje vode se mora sp
blje njc vouc sprecili
rcci li je
jerr mozr
moze cloci
doci do prskanj" grcj- r-rlj-
nih povrs
povrsina ina koje Sl' sc prt'grevajll,
prt'grevajll , ca k i us ijavajll.
ijavaju. Pri povratku
povratkll ko ncl e nzilta iz odusn"
kondenzata lldw;nl'
eev i iii
c.:vi ii i ppri
ri dopllnjavanjll
dllpllnjavanju sVcZo svrZom m vodo
vocl nm m lermicka
lc rmicka na preza nja nj a su lakva da do lil/.i <1"
cia doi;,zi uo
prs nll ca. Z alo
prsnllca. a to se
sc IIu lakv
lakvim slu cajevim oblls
im sll1cajeYim obus lavlj
tavlj a pogon
pogo n kOlla kako bi se o hl auio. adio.
Zvucna
Z vucna signa lizacija za visok viso k pritisak se pos lizc tize povez iva nje m pistaljke
povczivanjem pista ljke sa parnim
p" rnim
pros to ro m ko
prostorom kOllatl a lako
tako d" d " pis la ljk a reagllje na odrede
pislaljka odrcdenu nu ve li cinu
cinll pritisb
pritiskil ppare, koj;, sc
are, koj:.
poddava ko
podcSava nlra lego
knnlra tcgo m.
Z vu cna signalizacij
Zvucna signaliz acijaa lIukbzujc azlIjc na ec kstrcmne
kstremne pril priliske
iskc a manoma no meta
me ta r se ugrad
ugradllj..:
uje b -
ko bi mognomogao IIu svaknmsva knm Irc nuLkli da sc ocil ava prilisa
I re nutkll pritisa k.
Regullaator
Regu lor sagorcva nja ima isli za da lak koji ovi imaju
zada imajll kod vode yodenihnih kokotlova
Lloya,, a li dnklink
kod vodenih
klld vode nih reagujll
rcagllju nn na po ras t tcmperature.
p0rast te mpe rature, kod parnih sc se to cini premapre ma pritiskll pa- pa-
re . intcnz
n.:. Inte nzitit ccll sago
sagorcvanja
reva nja IrcbaIreba da ti n prali Irc
tre nllinu
nulnll potrosnju
po trosnju pare, s lo sc se kod kniiovil
kn llov;,
na i:i::vrslo
:vrs to go rivo os oSlvarujc
tva rujc rcglliisa
regulisa njc nje m klllicinc yazdllha koja ulazi
ko liCi nc vazdllha 1Iiaz i 11 proslor
pros tor za sa go- g" -
rcva njc.
njc . R egulisa n jc sc vrsi vrsi pomocu
po mocu urcd ured aja koji preds lavlja posudu
predslavlja poslIdli povezanu
poveza nu sa par- p;,r-
pros to rom
nim proslo k() lla. Na
ro m i;()tla. Nn me mbranll
mb m nullu suclusudll os lonjc
lo njc na jc po luga koja sc pri pOVl'ca powca nju njll
pritiska izdizc
priliska izdize i p ritvara vrata
prilvara vrala ko kOllatla splistajuCi
sp uslajuCi ih po mocu la nca nea nanil rUZc.
nae. Tako Sl: SI: lima
lIm;, -
njujc
njlljc int ecnzit nzil cl
ci pro
promnje n:dukujc ko lici
maje . n.:t1l1kujc licina vazduha 1I
nil vaztlllha \I loz isisnom
no m pros lo rll i sma
to n! smanjlljl'
nju,il'
s~go revllllj a .
inl c nzil el sitr-orcvanja.
inlenzilet
Rcglliator i sagnreva
Regulalori sagoreva nja mogu bili biti razli cilih ko nstruk
nstrukcij cijaa:: sa plovko m, sa e kklric- kklrit·
nim se servorvo momotoro
toro m i d rll gi..
drugi
 " KOTU JI-'I
KOTl.(JFI 187
iS7

I·
1-
.\
.'·1 ,.

K otlovi iz
Kallavi i'z :«"'njc /YfA G-G
.sc n]c kfA lop/ollado; kollov;
G -G s u lop/Dvadni koliovi .k; rdimom f:Jd,l
.f41 rciill10m f<Jd:J WI70
WI7O"C.
Q
C. milksim:Ul1c tt:!l1perolUre
maksim:llllc tC!I1pelillUre 'l(rc
litre
i (,;d/1og pn'tii k n do J
mdl10g pdtiskn J/xu,
bar, prcdvidcnj Z.'I yci lIJje nlil/yin
predvideni ZIIJICj:wjc poslo vnih j ss(~1I11bem11
man/ih pas/avnih ploslonj:,.
t..1mbem1J plo.'.lonj:l.
Dye scrijc
Kolno iz oye djl11l1(}(x l'ni
serijv j f:t: dinmocc l~j kol;1O
;'01. 10 kvm;rruisilfl
kO/1$(ruisan Z:I
ZJ sngorcv;lOjr.: lecnih ij G,uDv;(i"
sllgorcv:mjc: lccl1ih god"., do nje
g nsDvi(i/J gon'i','
(vp/o/m.! m oei' ud
mod tXXJ U
od 41 (}(X) /kg (xlJ1OSflo
kJ/kg 35{)(}() Ufoi.
oc1Jrosno 35000 U tni.

,v."
Nt' poscb.1n Zllhttl'
Zl,htt:I' mogu lI~;J .,',diti
Illogu Sst:I! uSJ ,diti clekllu gn;;uci k.70
cleklJo gre;uci k:l0 dod:Jlni
do duln i izvDrc:nc:rgijc
kvor c:nc:rgije

Uz od;;ovor.1j·uCc WIIellt!
Uz od;;Ol'Br.1jUCe kama sc
iZJlIcf1(; .ko(flp so izradujc:
izriJdujc kilO p.1rni k0(;10
Imo p.lln; pdlJ~·k.l do 0,5
mdJlOg po'lisk.1
kO(;Jo IiIdJIOg 0,5 b:lI: U abc: "urij;m/(:
....llrijilnle
wai e sc
OlDi se ugr.,dili izmcnjil'1'1(; top/ole
ugmdjlj iZI11enjil7lc lop/ole rad; do bi;~1njn topic:
radi dobiilnjn potrail1c vode.
tople potrainc

tehni~kc
telll1it kc knrnktcristikc
komktcristike
MAG MAG MAG MAG MAG MAG
r.,
<'1 r.?
r; ? r;, r..
r;, n.
r;, n<
<'6
tQQ!otni k;'loacitct
toplOlni kapacitct kW 50 75
'"
100 l50
150 , 200 25U
250
dozvoljeni pritiS:lk
dozvolieni pritis.,k bar 3
slepcn korisnosti
slcpen korisnosti % Il8
88
OSNOVNE A l880
1880 2020
DlMENZlJE
D1MENZlJE B [200
1200 I l300
1300 I 1400 1600
l600 l700
1700 l800
1800
KOTLA C 500 525 I 555 625 670 720
[mm]
[nun] D 750
E 600
tiOO

"'f;>
f-.> TIP 0 KOTI.OGRADNJA
KOTLOGRADNJA 11210
ll 210 Beograd.
Beograd, Kmjac • • uL
Kmj"ca, ul. Grsc
GrS" Ad.ijaflovic!a
Adrijanovic!a 27 pp 13
188
IS8 lJ. Todof(J\'I"(
1J.1'odOfr.J\·if PROJEI\TO
PR0 1EI(f'O I':-1NJE
I<·1NJE I'OSTROJI,.vl i'~ 1 ('
I OSTI?OJ/;.Vl.. 1 i'A CEN"!
EN'! 1{ ·I1..\"()
f{ /, R1:JASJI:
f/ ..YO (,I<t:JA.'V1:

1-.\ -- ,\
.1
f .1

f.

TopJavodni
Topl kamu
ovodni kotao MAG·R
MAG-R
"}\ollvn' jz senj"c: IvIAG-R
ollvl'; iz NfAG-R !iu toplovodni korlo
su top/ovodll; kat/oil;vi S.l rczimol/J r.lda
S.l rcziflwIII lu.7k~Jne tc:znfVr.Jw:~
9O.· ;;'fJ "C ilJ,.?k3io&aJne
m da do 90!ifJ lanf'C'f:J 1W~
flf) .iC i f'adllog
{If) "c pn'tisk.'l
me/nog pn't isk:1 do
do.3J b:u;
bar, prcdvidcni Zil
ZiJ gn /lwlyib isrcdnjiiJ
.:.f:mjc: 111i11yi'/}
gn.:j:mjc: pos!oFall1 iiSlaa!OeaHt
j srr::dnjiiJ poslovnih prosro.cij:l.
SI :Jl!!betlm prDtSJor:ij:l.

K O/;IO iz ov:.;
Ko/:IO sc:nje je
ove scnj"e jc dimnocc
dinmoccvni
J-'lli kO/.7D
kO/,7D k 0 otJstruis,1n s/1,gorc:vnnjc
I1Slruis.-1n Z.1 s~1,goreV;Jnjc evrslOg g()rj' 71- upIj donjc
evrs{og goril7l- doni e tOP/o(11"
rap/o(Jl:..'
lJul(.:i ad
1JI()c.7 16(J(}()-~(XJOO kJ/kg
od 16(J()()-:fX){)() kf/kg gr:lIwl;/cijc
gr:mu/:lcijc
ortlh-}';ock,
omh drvnih iipoljopn"'~rcdllih
1: drvT1I71
-),;VC}.:11: orp.,d."Ik.7, b<X
po/jopn"t red"i" ofpad.?k.7. s-ciib izmcnR u Ioi-;;w
bvtz nxib /oiJ..)fll
S;lg()r~\t.1I1jc gorivil
S;lgO[r;;v.lf1jr.: jt: fI;I
gori" il jt:: nt:pokretnoj r:evnoj
fI;I nc:pokrelnoj cevnaj rm
mt'nvj FcS(" rk£
/J/,7dcllOjrcictk.£
'nvj hMdclloj

/\~'I pO~'ebml Z:JiJ l cV nlOgtJ

pOSeb'111 z:JhfeV Dlog u sc ugmdJii C/cklro
se ugradili c!c:k lro g rcj:u!i low
grcj:'/{!i )';;10 dud/It.J1;
dud:ltni izvor cllcrgije FIJi
izvor cnergljc Qmc"jivac
r /"Ji c.ncnj i vac topJor,,', ~.
trJpio(c:. ti
l'ock'l1ol11 prostol1J,
l'Oell.'llOl11 p ad; dobji1JlJ~1
rostol1J, fr~1dj dobii1Jlj~1 (ople pouosnc
pofIosnc vnde.
arodt:.

~I , \G
~I,\G MAG
fo. IAG I\.l ..\(j
I\.L·\(j MAG ;.t':'G
MA G ! ;(' .!r.G MAG ~ I ·\ G
~I.·\G
I ¢ hl\ i~ k
kcc kamklc:rislike
k ar;'\kL~ri s l i k e
R L
Rl R~
R ~ R3
R3 R4 It
R )5 f ;to
R6 R7 RI'
R~

lopiolni k:lp;"Icite
top/olni kl1p;'Icite t kW Sf)
50 75 100 150 :ltl I 350 /iOO :-Su
7S!l

d07 .volje
clo/.vo ni pritis:lk
ljeni bar 3
slepc!1I korisilosli
s tep!! 11 kori snos ti % 76
A 1350 1420 2200 I 2600 :;000 32!X1
3200
OSNOVNE
D IlvlENZIJE
DIMENZIJE
B
C
1250
600
1330
700
1770
860 ,II :mo
I
I
960
96Q
2L~
:ll.<{)

1110 C.W
CJO
'}'>50
""':;0

KOTLA 0D 1040 1110

1J1O 1560 ~
:?nil} I-- 2560
l360 I-
[nnn)
[nun] E 640 740 900 1900
1Il00 I L<;Q
IL"O !2§0
L!§O

F (11.10
()()() IlOO
800

,¢i,
'p
~ TIP 0 KOTLOGRADNJA
KOTLOGRA DNJA 11210 Beograd, Kmja~a, ul.
8cogr~d. Kmjaca. uL Grge Adrijaopo::. '!7 pp 13
Adrijanp'(j6 '!:l J3
 8g KOTl.oI'/
KOTI.O 1./

1- ,,,.
,d. -_ ., ,- 11--1
1

"a• (.., 1

h
--- --

J:QPlo.Y.Q.dlJilQJ..lo.Y.A.I-T

Kor/o\'!'
K senft: \lA
or/ol'i iz scri;{; T~· T :;a
\1....1 T SlI fop/()\Iodni kvlkwj "':I
fOp/ul1odni kullovi rdimom md;)
S:I rciimol1l mdl1 !X)/7U -c,.. 1l111J.;simIllIlC
9OI7U ·C IlII1A·.'iiJIIllftU..· 1t,.'lIIpcr.:IlUl
I Clllpc:r.'Jtulc C II/O
II) "~c
c
ij mon08
md",og pI ia's}(.l
iask.l do (,
fi {).1/: pr,,;ddvitfcni
{):tr ; pn: Zil l.rni""jc.:
vidcni ZIt ,gn:j""j,; m:I1IJi71. " i ved/J
srcdnJi'h
m:IIIJi71. srcdl1Ji' pD.rlovl1Ih ij s/flmbenih
ve6h poslovlJih prns/OI if"
s/lIm iJel1ilJ prns/m ij.,.
z:r svoj F:ld
A.'O/.lD Z:l
A'-O/.lD j,;ud rti e/~klIicllu
r.Jd koristi c/~klIj6 1U t.:f1,·rgi;iJ
cIJ,·rgij u..

VAT vA
vATl vA lI'
VI~~I' VAT VA',,
vA ':.':\I
\, VAl
\iAT VAl vA,
~.
'J''~I I'
V": VA ' V"':I' V
Ichnickc kamktel
k:lr"ktci iSlikl!
istikl! "-(\'
TI T2
T2 1' 3
1'3 '1' 4 T5
TS To T7
'1'7 T
T~S "T\'
"1-\' ~:~I:
Till I
topltltnl bpaCllc t
tOJ!!II II''U bPrlCllcl k\l:
.\1; btl IIX' 15u ",.1
'.!1M) ::>,1
';:'u JUU
JUJ ~IJU )lJ(}
)11\1 ow
bUU SIXI
.'(AI IlXX)
IlKK)
£,ozv"JJcm
dozvoll COI PrittSiJ'"
pnttsak ba r
bar
lX'
"" h
.'1\1

PI-'!~J
P11k l_t_Cn l ll:l X JII
l llU;nlll:lpOII V
v J~U
J".U~
S
S ICPCI1
I~_C " Imnsnosll
io:onsnQStI 'Y.
7.
((uU .!- ( 1)(
".,
'IX
_ 0
II
J\ tu) U I ", 1I .! IJU
OSNOVNE tl
"
••
ON)11) )>to,
i') ,"',
)()41 ,ro
)hU ",11
b~" /)0
/)11 mu
~U
,""
~ hU ~ ~t1
y ~(I

DIMENZIJE
DINIENZIJE c~ • 0jO
" 11 &'<(1
&'<0 ~ ,3{1
Y311 YjU
YJU llJ.lU
lU ,U jU
IIJU .w
lI.';O I!~O
U~U I .,!il)
:'XII
KOTLA
lmmj
llnmj
SI D
)il
I::
t:
D (HI]
(H(l bW
oW
1)11
}~IJ
I
~
7.j()
IlXK)
lKK)
''Il'
~ /oIU :;..IU
""U ".u
Y4U
I.
'!'.x,
'I')(J
, )
I: ,"
Ol,A,
1lI'!!1 II""I
'AI

).
J' X~(l
X) II I )IIUU
IOU X)"
XSII

1) TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd,

KOTLOGRADNJlI Bcosmd, Krnjac.1, ul. Grgc
Grg" "<h
i\dJij:II\ov ic'o:7
ij:lI\ovic'o pr 13
'27 PI'
100
IQO 11. T'Hhm",i,' I'I~OJJ;J\I O I ' , I "'Jr:: I'OS7"1101/·;.\1.1 7..·1 n : .\ 'Tn·1LW) (; n O .·1NiE

1- .\
..,
- -; __
- -"" -- ---
-

..... ' .
", .

,Ic _ _ . _ _"" _ _ ___

C _ .

Kntlm'ii J:~
KOIlm" i;: .-"crilL'
.crijc 11.
H. \K
t K su IOplm'odni
lop/ol'Odni kotlov; kotlovi 5.1 rcti.mom
S.l rCD r:Jd', ru"
1l10m md.', 70 c
!tl'70 c. m.1Xsim.llnc
cC, lcmpc:r:llun: JI J(J'
JTJ:lksim.l/nc: lc:mpf."r.tlur,· If)' e
(' i
r,'"if/oy p(i'/~'k:J
1,'ldllOy du 6 b,'Ir.
pfil.i)'k:l UO b..,r. ptC:Lb 'idt't1iz.7 sl(..'ilJljc.:
p, c:d"iuc'niz.7 m:m;i7, iS/(.'unjilJ
S,l c.."iIJ I)C: m:wji1, i s/ c.'ufljilJ pos/u"
pus/vl"nill ~1;lmbr.;IUh p,o~·lonil.
'nilJ i st:lmQr.;l.lm proj'{onj:'l.

K%w
K O(;IO iz on~ scn;"c
iL on!' sc.ni"c ie
it.." c:ihi,dncu;
cihi,drict1; i.;O/.70
kOt.70 S.1 d l'c prnm;J/~.
S.l dl'c k0I1Sli"uis.1n 7.0-
prnm,",/f:., kOJ1slruis:w 1.."' s.1!!Orr: vlIl1jc fecI/oJ!
S.1.1fOI t:VlIl1jC tC(:lIog ilili !.::I:;PIII.
J.::J:>'{1\ /I. '::
gmi"
smi, ';';1donie ruploll/t:
rup/(J /fI(: nJOc; .JUXXJ kJlkg OUIIOSI/V
nJOci od .JI(}(XJ /.:J/ur1•
JSOO(J J,;J/ur'.
odlloSl/v JS(X)(}

'ode:.
I 'ode:.

..
ldUllcl;
tdllllckee ka r:lkt
r;) kll.!riMik..:
,,,:l'isl ik.: 11 ,\'"
11,\ '" Il 1f.\K
Il AK ~ II A~ :;
j ItA"'''
l oplCl
oplo(ni
ini k:lp:.citcl
k:'p:1CltCl kIN
kW ::!uu
:!Ot ) ""0
olKJ ,\UO
(,UO IJOO
1)(10

dozvoljel1i
dOi:voljcl1 i ptitiSilk. bar 66 I
lrepen
Jrt l)C11 kOrlSllosli
kOl'lS11 0Sli
uSNuVNE
u SNuVNE
D1MEKZIJE
%
A
B
1
90
1>'(10
YlXI
~j O
R50 9!XI
9!Kl
SS
20(l()
200() :!..351J
::!.350
13,0
1350
87
~50
1.150
IJ50
·1 I
i
DIMEKZlJE
KOTlA
KOTLA C
C lCHO
ICHO Ji()(J
1700 21:)1)
:!l~n ~30
~3 0

[mOl']
[mOll D 9511 I IX~)
ItXXI 14511 15511

.-]
E IjflO
1, 00 IJi(~l
7f)f' 1050
2050 :250
-

~ TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd,

Beograd , K rnj:l¢."", ul. Grgc
Krnj:H!. Adrij~lH)\\ica 27 Pi> IJ
Adrij~tlUvica
 KOT/.OJ·I
N KOTI .OI"I 19 1
191

LlVENI
L1VENI CLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE
ZA CVRSTO GORIVO "MR"
FABRIKA "RADIJATOR" - ZRENJANIN

560

4
(c!"
(, . :3
~~
;; ~ - jj o ~~
W 00
...."
J
- . 1-.
- 1-.\ ( [ J/
' " J
~'/ 2
.... -""
~
~~
) ~ '""
'<

~ 8 '"
.....x: -
'"
.... ~ ( <>
<:)
~
h. l5!
lI!
6 r' 0

- ~&-
~e- 7
]9 6

...'"
1. Vrala pepeljare
Vrata pepetjare 5. Dimnjaca
Vrala ubacivan
2. Vrata ubaeivanja ja 6. Prik ljutak
ljucak za poyra lni vod Rl
povratni R1 1/2
1/ 2
33.. Prikljuta
Prikljucakk za
z a regula
regu la tor promaje R 3/
3/44 7 . S iavina
iavi na za punje nje i prainjenje kotla
kot/a A 3/4
4. Prikljutak za razvodni vad vcd Rl
R1 1/2 8. 0plala
0plata

Kapaciteti
Kapaeileti (kW) Quiina
ouiina
Oznaka Broj
ko tla
kolla
peei t lanaka
tlanaka
L
Cvrsto gorivo
go rivo
rnm
MR·6 6 23 ,3
23.3 ._-_. __ . ..._._-
_. .--.---.-.-- 520 -
_._-- -
MR·7 7 27,3 600
MR-8 8 31,4
3 t ,4 680
MR·9 9 35,5 760
7GO
--
---. ..-.
- ~----
~-- -

MR· l 0 10 39,5 84b

MR· 11 11
11 43 ,6 920

vecih kapaciteta ad
- za potrebe ve6ih od datih u tabeli, katlavi
kotlovi se mogu vez·ati .u
tako da prema potrebi rade pajedinacna
bateriju taka grupno
pojedinacno iii grupna
- kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg
toplovodni, statickog pritiska do 4 bar
- kotlovi rade kao toplavodni.
taplu potrosnu
- izraduju se i sa bojlerom za toplu patrosnu vodu
vadu sa oznakom
oznakam MRS.
}<12 Jl Tor/orr" '''' PJ?OiF:KrO I : l ,viE }'OSTl~Oi },,\'j, 1 / ..-1 CEN r R I ' : 10 (i /~FJAN}f,

LIVEN r. ' / nSTA ~ O

L1VENII CLAN KASTl KOTAO "NEO VULKAN NV3" ZA ,x.'/ilSTA P.IVA
OP.IVA
FABRIKA "RADIJATOR" - ZRENJANIN
ZRENJANI N

, ..
a
1rmm
1~ I
:~I
"
. ·:·. . .1'··( r
1 ,,,
i ~i( - ..
! I i iiI : ,
' .
I
~:It.
I I I
r =-=- t-- -L - , -- -I- -J.
II ..
, .
- . ~.•. .•.~ .. ,' -r j" 1' ,
I I I I I
,
I : /I I , ,, ..
I 'I' 1 , I ,
,I . It" · I 'I

'
, I I

1
I
I
, ,
1
I
I
I
'I
I
I I I I
I I I I

l
I "
I ", I
I
I "
" "",
:,,- ;;
,"(

~ r:' ~
II " ,
i : ~ .,'fr. i - - ., I
- il6Z
L _ _ _ _ ::
llaL.__
_
I I
J ... I. _ L • ......I last, . j" J' ~'

Kap aci tet kotla (kw)

Kapacitet
Grejna Duzina
Voda Para povrsina (L)
m' mm
koks mrki ugalj koks mrki ugalj
208,4 145,9 182,3 127,7 22.4 1.000
235.4
235,4 164,8 205,9 144,2 25,3 1.125
262,3
262, 3 183,6 230,0 160,7 28,2 1.250
289,3 202.4 253,1 177,2 31,1 1.375
316,3
3 16,3 221,3 276,7 193.7
193,7 34,0 1.500
343,3 240.1 300,3 210,2 36,9 1.625
370,2 259,0 324,0 226,7 39,8 1.750
397 ,2 277,8 347,6 243,3
24 3.3 42,7 1.875
424,2 296,6 371,2 259,8 45,6 2.000
451,2 315,5 394,8 276,3 48,5 2.125

kotlovi se mogu vezati u bateriju tako da mogu da rade pojedinacno iii grupno do
- kollovi
12 komada kapaciteta od = 4000 kW
- kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg; ako se loze kvalitetnijim
ugljem kapaciteti se srazmerno kaloricnoj moci goriva uvecavaju
- kollovi
kotlovi mogu raditi kao parni niskog pritiska do 0,5 bar iii kao toplovodni do pritiska
pritiska
4 bar
- za staticke pritiske vece od 3,5 bar a za toplovodne instalacije centralnog greja-
nja potrebno je ugraditi izmenjivace toplote: para - voda iii voda - voda.
 S. 1\(17LU I··/ / QJ

SPECIJALNI LlVENI
LIVEN I GLANKASTI
CLANKASTI KOTAO
''VULKAN SU PER - VS'
SUPER· VS" ZA GVRSTO,
CVRSTO, TEGNO
TECNO I GASOVITO GORIVO
FABRIKA
FABRI KA "RADIJATOR" .- ZRENJANIN
ZRENJAN IN
~ ______ ~'~
Il.
111 0 _______ -- -~
- ~ ---
._-
11 00
,
r I
-
$I'

I~~ - - - "':"" -HI --

Or '
-

~ -0~ @' -
I~
r~o ·
§
1'); .,•
m Wij~8W,,='
~ ;;=,t'
,,
i ~ ~ ~r
1" .Do I
''''0
)10

kapaci lcl (kW)

kapacilel
...:.....~------- sadriajj vorJe
sadrz3 masa
mrtsa du zina
duiina
voda para glejna
grejna (I)
(I )
povrs in a koll
kollaa ko lla
kolla
povrsin a ____________
cca L
lecno
tecno i mrki lecno
l ecno i mrki m' voda para (kg) (mOl)
ga • . gor. uga
"galjlj gas. gar.
gor. ugalj

254,0 177 ,8 222

2 ,2
22,2 155 ,6 27 ,3 640 380 3660 983
289,3
289 ,3 202,6 253. 1
253, 177 ,2 31,1I
31, 710
7 10 420 4020 1108
11 08
324,7 227,3
22 7,3 284,
28 4, 1 198,8 34 ,9
3 4,9 780 460 4380 1233
360,0 252,1 3 15,0 220,5 38,7 850 500 4 740 1358
395,3
3 95 ,3 276,9
2 7 6,9 345,9
3 45,9 242,1
242 ,1 42,5
4 2,5 920 540 5100 1483
430,7 301,6
30 1,6 376,9 263,7
2 63,7 46,3 990
9 90 580
580 5460
5 460 1608
466,0 326,4 407,8
40 7,8 285.3
285 ,3 50, 1 1060 620 5820
58 20 1733
501,4
50 1,4 351,2
351 ,2 438,7
438.7 307,0
3 07,0 53,9
5 3,9 1130
11 30 660 6180
6 180 1858
536,7 375,9
3 7 5,9 469,7 328,6 57,7 1200 700 6540
654 0 1983
198 3
572, 1 400,7
400 .7 506,0 350,2
350 ,2 6 1,S
1,5 1270 74 0 6900
6 900 2108
2 108
607,4
607 ,4 425 ,5 53 1,5 37 1,9 65,3 1340 780 7260 2233
642,8
6 4 2,8 450,2 562,4
562 ,4 393 .5
,5 69,
69. 1 1410 820
8 20 7620
76 20 2358
678,1
67 8,1 475,0
475 ,0 593,4
593.4 415,1 72,9 1480 860 71180 2483

- kotlovi
katlavi se magu
mogu vezali u bateriju taka magu da rade pojedlna~no iii grupna
tako da mogu grupno doda
12 komada
kamada kapaciteta ad zavisnostl od goriva (~a
od 5700 - 8100 kW, u zavisnastl (~o iii te~na)
te~no)
- kapaciteti 58
S8 adnose: ugaJj sa Hd =
odnose: na ugalj = 17000 kJ/k~ na tetna goriva sa
Hd == 41000 kJ/kg i gasovila
gasovita sa Hd = = 35500 kJ/Nm
- kollovi
kollavi mogu raditi kaa
kao parni nlskog priliska do
da 0,5 bar iii toplavodni
toplovodni do priliska
3,5 bar
toplovodne instalacije centraJnog
- za taplovodne stati~k8 pritiske vece od 3 bar,
centralnog grejanja, za statitke
polrebno je ugraditi izmenjiva~e
izmenjiva~8 !opiate:
topiote: para - voda iii voda - voda,
vOda.
/0-1
10-1 nB.TCH/om";"
"{<xlort",;.. PIIO//:'i<TO I ::tS/1'
PR01EkTO IS1 I, /'OSTR01 1,S/A Ztc 1I CJ!I\T/~
POSTnOJl',\~A CE,\T/I- II 1-,VO
LNO G anD.·IN/1-"
I?EI. IN1F

L1VENI
LIVEN 1 CLAN KASTl KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE NA
GLANKASTI
LAKO TECNO
TEGNO 1GASOVITO GORIVO "TERMIK 1"
1"
FABRIKA "RADIJATOR" - ZRENJANIN

R I II;
- -j r---
,
I'
~) J----rt-r
,,
' ~H'---r+-r -....,
r----
'IfiiI ~t
QIl -
a
I1
- -'
f-.

-0 -
- .-0. I, I1 f-"
.--'
~~~ ,

o J
:2 , ~ ...
V')
V)
I V)
V')

- -o
V')

L....J
L..J L -'
!o L.

Oznaka Broj Kapacitet L 0

kotla clanaka KW (mm) (mm)
T-13
T - 13 3 17 - 24 400 125
T-14 4 25 - 31 500 125
T - 15 5 32-38 600 125
T -17
- 17 7 39 -49 800 125
T-19 9 50-60
50- 60 000 153

- za potrebe vecih kapaciteta od datih u tabeli, kotlovi se mogu vezati u

pojedinacno iii grupno
bateriju tako da, prema potrebi, rade pojedinal':no
tecna goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita sa
- kapaciteti se odnose: na laka tel':na
3
Hd = 35500 kJ/Nm
- kotlovi rade kao toplovodni, statil':kog
statickog pritiska do 4 bar.
 8,
8, KOTLOVJ 195
/ 95

tLANKASTI KOTAO ZA TEtNO

L1VENI tLANKASTI GOAIVO "GH-7SR"
TEt NO I GASOVITO GORIVO
FABAI
FAB RI KA "RADIJATO
"RAD IJATO R" ·- ZRE NJANIN

,os
HlS

nominalni
nomina In ; kapacilel masa sa
kapacitet dubina dubina sadri in a sadriina ambala-
broi kotla kotla pro sstora
lora gasa vode
voda
clanaka
clanaka (m »)) zom
(kW) T (mm) It (mm)
(mm ) (m»)
(m ') (m'
n oko (kg)

,1 2 581,0 1200 940 1,07

1,0 7 0,608 3 200
13 640,0 1290 1030 1,16 0,650
0 ,650 34 30
3430
14 698,0 1380 1120 1;25 0 ,692 3660
15 756,0 14 70
1470 1210
12 10 1,34 0,7 34 3890
16 814 ,0
814,0 1560 1300 1,43 0,776 4120
17 872,0 1650 1390 1,52 0, 8 18
0,818 4350
18 930,0 1740 1480 1,61 0,860 4580
19 988,0 1830 1570 1,70 0,902 4810
20 1047,0 1920 1660 1,79 0 ,944 5040
21 1105,0 2010 1750 1,88 0 ,986 5 270
22 1163,0 2100 1840 1,97 1,028 5500
23 1221 ,0
122 1,0 2190 1930 2,06 1,070 5730
24 1279,0 2280 2020 2,15 1,112 5960
-
- kotlovi
kaUavi sesa mogu
magu vezali
vazali u baleriju
balariju lako
laka da rade
rada poJadinatno
pajadinaCna iii grupno
grupna do 8 Kom
Kam
od 10230 kW
kapacilala ad
- kapacileti se adnase; le~na goriva
odnosa; na le6na gariva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita
gasavita sa
Hd = 35500 kJ/Nm3
- kotlovl
kallavl mogu
magu raditi kao
kaa parni niskog
niskag priliska do 0,5 bar,
bar, iii kao
kaa loplovodni
laplavadni do
priliska do 3,0 bar
- za loplovodne
laplavadne instalacija
instaJacije centralnog
centralnag grajanja, stali ~ke prltlska
grejanja, za stati6ke prltlske vece od 2,5 bar,
potrabno izmenjiva~e loplale:
patrebna je ugraditi izmenjiva6a vada ill voda - voda,
toplote: para - voda vada,
106
lOr, r
II. [.,dort,,·,,' P/?OJEAT()I<
or/orr"".' PRO} NJ/:' "OS
£ I\TO I-: IINl,.. I'OS mOlESl.
rHOJ IoN}, 1
IZ "i,NTR f U;O GRU
/.. 1 l.·I·.NTR ,1NJ'JJ:
G I?f:JA J::

TOPLOVODNI KOTLOVI NA GVRSTA

CVRSTA GORIVA
ULJE I PLiN SA BOJLEROM ZA TOPLU VODU

ZTK
AI --~ ' --l
@
@ 4
@
13
@
15

@'rr'iiiXt-n

(Qr ._ I

rt"
'"
N
I
I _.!§
I -I---
o I
LJ'--j:::J==A~='i
A / '0·-
ij ....;
•.--
-- -'T.,---
',-;---1-!

1. loziste
loiisle 12. usmeravajuci poklopac
2. dimni kanal 13. sigurnosni izlazni vod
3. cev za odvod dima 14.
14. regulator promaje
4. (topla
izlazni vod (Iopl a voda) 15. rueica za usmeravajuci poklopac
rutica
5. povratni vod (rashlladena voda)
povralni 16. prikljueak
prikljucak za punjenje i praznjenje
prainjenje kotla
6.
6. oplata sa izolacijom 17. bojler za sanitarnu toplu vodu
sanilarnu loplu
7. prikljueak
prikljutak za regulator promaje 1B.
18. vazd~h a
prikljucak za odvodenje vazdt..:ha
8. prostor
pros lor za pepeo 19. elektrieni
eleklricni grejac bojlera
9. resetka
reselka hladena vodom 20. sonda lermoslala
termostata bojlera
10. zamenljiva vrata
vrala 21.
21 . tople vode iz bojlera
izlaz lople
11 . vrata za loienje
vrala 22. ulaz vode u boiler
bojler iz mreze

TIP KAPACITET KAPACITET ZA KAP .,

L=L 2 L, A=A, H, H2 H3
H3 H4
H4 H
KOTLA
KOTlA ZA UGALJ ULJE I PLiN
PUN 80JL.
BOJL.
ZTK kW MJIh kW MJIh
MJ/h Vh mm mm rrm
ITYTl mm mm mm mm mm
27 27 97.2 35 126.0 600 637 860
B60 580 1115 801 504 500 1720
32 32 108,0
108.0 40 144.0 750 757 960 580 1152 801 519 494 1760
37 37 132,2
132.2 45 162,0
162.0 750 757
75 7 960 580 1205 801 519 494 1760
42 42 151.2 52 187.2 800 822 1085 670 1285 964 530 450 1500
52 52 187.2 64 230,0
230.0 800 897 1100 800 1152 934 697
69 7 450 2050
 I\OTL0I7
S. I\OTLOJ."f
S. 107
/ 07

TOPLOVODNI KOTLOVI NA ULJE I PLiN

ZSK
E
E
I F 4 4
\
\ l -
+-
j .... ,

I .--_ _ _ ._ 1--11
JI--1I_ __
- j -'
1I \.,!1) rI
I1 _~
.~ . ~ ,~
__ 66_
I

- , -" i," ·ff ,"

1 ..

0 'I I
I '.
:: _.- -{-
'f' .,.;
oQ : Ii , ', . , I
((I j ,
, .
--l---r--+t==~B=::=-~ 7'J'[~
A __ \ Z o
I
1. prirubnica za gorionik
2. otvur za posmatranje
3. vrata kotla
4.
4, prikljucak za odvod tople vode DN 80. NP 6
ON 80.
5.
5. prirubnica za ekspanzionu posudu 14 x d 100/d34
6. cev za odvod dima
7. prikljucak za dovod hladne vode DN
ON 80.
80, NP 6

T1P
TIP TOPLOTNI KOlJONA
KOUCINA OlVOR OlVOR
DIIiNOG
DIMNOO 2A A B C 0 E F G H 0
KOTlA KAPACITET VODe
PRllCUUCKA
PRIKUUCKA GORIOHIK
GORIONIK
ZSK kW I mm mm mm mm mm mm mm mm mm
mm mm nun
25 25 45 145 107 822
B22 575
740
140 ; 70 300 53? ~2 120 570
35 35 95 145
1~5 107 946 912
635 758
75B 395 470 90 140 596
45 45 110 160 107 910 789 '
900 71ry 3£5 505 ICO 140 675
100 100 175 217 110 1042 102(\
900 1020 ti20
620 540 2JC 160 570 890
690
2SO
250 2SO
250 362 217 125 1640 1380 1189
11B9 714 650 250 1 3~
13:; 660 990
350
3SO 3SO
350 600 217 140 2150 1900 1375 750 650 300 185 680 1100
Il QS
OS /3.Todorol'ic I'I<OJ
T",lnrOl'ic 1' £kTO I';·
lm JEJ..TO I·:·I,vJ POSTIiOJnil, 1
I,vJE I'OSTIIOIE.'v}, eE,\ TR· I/.NO G IIElA
2,,1 CE,\'TR·I/.,vO
I 2.'1 F.
,vJI':
IIr-JA,vJ

TOPLOVODNI KOTLOVI,ELEKTRICNI

ZEK
,
.• 1 0.... .....
.. ---
........

•v'

~r'
N .l...
.;~ •
-.~
_ M N

NO
_
_
M
M
,.
., ';w
_
~ M
~
_ M

Jl '1, NO
"''''
""
ww
W W
NN
NN ..-.,
_ M

o •
"N "N
-~
"''''
""W
ww
W
N N
•" •"

. ...'-.
00 . > • 0
N N
MM
"'t-- - J....

~
1O .... oo
~~

o .... CD

I .// L.......,;:o----...
L.......,~--.-.-.--.:;- -'----'
.- .-.""--"----l
-'~'-- ,I m
. .! '

~J _I
J../' 700 -
--++ 230

h-:
~i~I r
: '~-'
l ··. .
j-t·-: . :-- . 1'' '"~
.. 1
<-
_.._1111''
='.. I II ' 1I 5

r( o±
~'r'~--~--~$~~~'~

ff=-
7::F
, ' r-~~~----L~~~~

-- ~, 470
l1J
4?'Q
---_. !i

1. ulazni vod precnika 5/4" 6. uvodnica prikljucnog voda pp.y

2. izlazni vod precnika 5/4" 7. cirku lacione pumpe
uvodnica kabla cirkulacione
3. odzracni ventil 8. uvodnica kabla sobnog termostata
4. regulator izlazne temperature 9. osigurac
5. prekidac za pustanje kotla urad 10. dugme za reaktiviranje termostata

TIP PRIKLJUCNI
PAIKLJUCNI ZAPR.
ZAPA.
KOTLA KAPACITEl
KAPACITET O~GURAt
OSiGURAC OltAENZlJE
OIUENZlJE lEiINA
TEiINA
VOO KOTLA
KOlLA
ZEK kW MJIh rrvn 2 L mm kg I
12 12 43.2 5 ., 4 25 700'
700 ' 550 ,' 190 30 12
18 18 64.8 5, 6
5, 35 700,550,190
700 , 550 , 190 31 12
24 24 86.4 5,
5, 6 50 700 ,' 550,190
550 ' ,90 32 12
30 30 108.0 5 , 10
5, 63 700 , 780 ' 190
700,780 44 18
36 36 129.6 4 :, 16+
16. lxl6ix I6 63 700 , 780,190
700,780' 190 45 18
 S Konon
8 KonOVI 199
/ ()9

TOPLOVODNI ELEKTRlCNI
ELEKTRICNI KOTAO "VEK"

- - - -- - -- , --
- , - - 0"""".
r~:~ rc;el~'
~.

....
'

no ",-"""
6nog,. opt.rec.nJa Grejatl
6noga opt.ntc.nla Crelatl grupe
NopalMI
N apalnl
.........
0 .......
O"glJ~ • _n, M .
a"gur;: ...
..
TIP
mm
n"" I(IV
KW
-A
KJ/h KJ}h KW 1(\'1
1(\'1
'"'"
mn,'
mn"
•A A kg
,
- ,. ---
- --
,-

'''' " .,
, .G ,., J<25
~

,.. ,,' :;, I <2

" " "'-"'00 ''''
.... l~ll
I' 14 5 ., 45(.0100
245 CK~tl00 <1."00

" .....
I' ::"". !.$ ....
"••
,.. 0'6'G
0.6 . 11 ,.,5 'J
"'. ,.,"
". <J
w
w ~~

-- -
1I y: ... il:'O
.,,~"(iI)tI 2' ...00 :wi
"
.... I'
"~~ " 2-t.s_. ~100
" "
2"5'''$6Jr ]OO .. 21 ..... "'"
",. D.,
!h9 ,.,
'0' ""'. J<), .~
.,
.... ,.
... ~ 2~ ,.
',...'''S.
, .4

-- "
""
.....""
~7'Il?
('YL7Tl? 31
.. .'"
'w 12 6 HS
1 2 ~- (j tS ·,,6
0; ·6 -Wl
.l.QO ..,
' .J .,••
-.. ,.,
•• ~ :n
~
,- --- -
24s.,.o&sa- on
700
2"s..JS(b, 100
" ""'"..
,. .- ,......,.
.. . ,.
J."

.., .
9.9
c.H9 ..
~9 !) SolO
5 . 11) 3.050
:b5O ~
&,:I

..,
..,
",ol'
nJol' .... s.. l !>6.. 7«)
,",~.J!i05

"
7('() 36 ... 18 ' ~H~
:J I~ SItHJ
SIt Ul 3,.,
J," 6.J ••••
..... ..
.... 11 ••
." "
::N!J.clsuw.100
;N!:i415vc700 172800 88..,S . 'I~
? .
? ~ 11 2
. 1J ,.,.
'.l'S 3.""
''''0 '~,
.J ...

~JUGQIBtM
~ JUGQIBtM
: radllatora II
Fabrlka radl)a19r8
klima uredaJa
GnlUane
GnilJane
 9. KOTLARNICE

9.1. KOTLARNICE CENTRALNOG GREJANJA

Pod kokOllllaa mico
rnico m se podrazumcvn
pod razumevn pose bna prosl o rija u kojl1 sme~til jeda
koju sc smdla jedann iIi vi -
se kotlova koji sluie
se slttie zaZil ce nlralno zagrcva
cc ntralno zagreva njc gn;jnog
grejnog sislema.
s is te ma. Dimenzije
Dim\.:nzije kuko tlarnice
tlarniee
lreba
treba da o mogu
mogl1Cc Cc nes mclanu
mctaml monl mont aiu ko llova,
tlova. lako rukovitnje,
rukovanje , popravke i dmge in-
terve ncije. Zbog loga
lervencije. toga su propisil
propisanitna minima Ina ras lojanja
toja nja od susednih
sused nih zidova, sve svc za-
ZiJ-
visno od sirine kOlla 13 i njegnve duzine 1.
njegove duline L (slika 9.1) . Kada
Kadil se l1graduje
ugraduje vise kotlovil
kollava
ond a su odstojanja
odslojanja iz izmedu takva da .it'
medu njih l,lkva jc obezbc
obezhcddcc n nes me lani la ni rad i opsluzivanje
jediniee.
wa ke je dinicc.
Kotlovi
Ko tlovi se pos tilvljaju prcma
poslavljaju pr\.:mn osvclljenju
Osvclljcnju iIi prnzofll
prnzoru , lako da e1a njihova 11r\.:dnja
pn:dnja stril-
slril-
budee dob
na bud dobro ro vidljiva a .wi wi inslrumenli
inslmme nti llocljivi.
uocljivi. O ni sc se postavljaju
pos lavljaju na [undamente
fundament c
koji su odvoje
koji odvojeni ni od
ud zidova ka ko se ne bi prenos pr\.:nosiila
la bub
bukil od
tld oscilacija i same (lscilacije
oscilacije
pokre tnih ele
pokretnih e lc mcme nnla
nala 11 slmkluru
s lruklllrll zgrad e. Fundamenli
Fund a menli Sl1 S\1 vcCih dimenzija
dimcnzijil odoel same os-05-
nove ko llova i izdignuli
kOllova izdignl1li su Sl1 ooLl poda i SlllZC
d pOdil s luzc ne sarno
sa mo kao
kilo evrsla os llsnova
nova za kolao i za
prigusenje oscilacija vee i zaslilu zastilu oel
od prodnra topIc vode, kod praznjenja
proelnra topic si~I,' ma .
praznjcnja si~":

, /. ///,/'/
/
////
/~ ~ ~,
/

L + 100 - - -
- - - - L+l00

~ f
~ CD

oL~LIF===1:I
'---L-
-,'"
p
·L+6... 1O-
!O ·
"
o
1'::--=-.= ==="fjl ----JY
I' 'I
I' III
I
II
LI.:..-_-====~J
,I

Slika 9.1 PoiOv.1j

Siika Polotaj kot/llil
kot/a /I kot/amici
kallamici (B-.i·irillll
(B-.i·irilla kat/ll;
kat/a; L-dllZillll
L-dllzilla kilt/a)

201
202 II "/",Ioll"';; 1' f{Ol EkTO / : I.\J I, I'OST NOl 1..Vi. I 1'.,1 CE.\ 7 R ·11.1\ '0 GRElA Nll:

9,1.1.
9. 1. 1. Podrumske kotlarnice
kotlaroice
KO lllarnil:<'
Knl a rn i<:.1 Ill;
111; smt:
sme bilib it i II1I d irt;kllmj vczi
dircktnnj VGzi sas" prostl)rijam~
prosill rijamil lJu koji kojima ma boraw
boraw Ijlldi Ijll di ",I
njc
nj enn polol.
po lol.aj aj II zgradi Irebatreba dil dn jt:j.: laka
t"ka v da sc moi.c mOll: obezbcdili
llbezbed iti ncs ml' lan ta noo dOpr'
doprc'l11<1 llld nj,'
nj,·
gur iv;1. U llci
gor iv,l, nd noSll
nosli Ilnaa dimnj
dil11njak. lo7.. a j klltla
ak, po lllzaj kll lia sc bira I" ko da bude Sio
t;,ko kr~';; , d
s to kril':a dimni1l1 nj;".,
i; " " a,!
sa 111 ddimnj
Sill" imnjilakk Ire trcbaba dacia ima
illla Sll'
Stll mimjc
mimjL: promep Wlllcn;1na pravL:i1
pravea,, kilokilO ida ziluzima
za uzi mit pravil:o
pravil ;lIn, 1" I'" _
Inzaj
Inzllj na k m VIl.
krovu.
O vi Ils
Ovi II SILlVi SII prin~: , rn i II ",)circci
lovi Sli oJn.:ciivanju po lozaji1 ko
iva nju plllozaja kOlltl a rniec illliljllU rm·d""
rni(;c i illlilj pn.- dlhl ".
.1 1I
drugim kil kao n sin
s tn jejc dllzin:,
duzin :, ('lTV Il C 1l1r,.ze:
C' V Ill' mr.-z.: iii ii i po loza j ekspanz
polozaj e kspa nzio io nog suda
sud,, ._ 1'0 Ill" Ill "~ ;!,• . !,"
.,"
ko llarn
t larn ica
iea sc pos lavljilt avlj n Uu ,x
":l' nl
nt ra Inom
ln" l11 dclu
delu zgrad c kil kakokll bi ko lao tao imilO
imilo s rL p .I.i.,;
dii ~ l11l11 11;
rl'·d ,i. i,';
u odnosli
II ocinosu n'1 na ho rizo nla nt a lni razvml
razvod ecv Ce:Vlll1 C
e mr6c.
m rczc. V Visi
isi na same koll a rni(;c IIITh
sa me kotlarniec rchita dol (I;. I'I. 1I .. li.-
d ll
kil
ka da oel od gornjc
go rnjc ivi(;c
iviec ko tl il do lil
kotl;, Va niL:l:
tavitn ie.: ima l.5 - 2 m
illla ['5 rn slobodnog
s lobodnog pros proSloril.
toril , 1'0 1,11 . ,~ "I
'01.,/,
larni(;c
la miec .it:je inilcc dcfi nisa n pLlsc
ina e.: dcfinisa poscbbnim nirn pmpisima.
pmpis ima .

2211 11
11 Filler 10

Slika 9_
Sfika 9.22 I'odrtllll.l'ka
l'odrtllllska kot/amica
kolillmicll 1111
lIa tecllO gnrivoo .m
tcello goriv rczcrvoarolll II zgmcli
.WI rczervourom zr:radi ((Il J( •- 1'1,,·,·.;111'
/If( ;!'IIfI"' ....
azvodlli vod; 1- l//uZlla
/I V - rrazvodfli
vod; IlV vratll; 2 - O
fllaZlla vrata; .l'vctljclljc; 3 - efcktriclli
owctljclljc; kabl; -I
elektriclli kahl; ..J - prd. iJ' i;
I' I'I:J.';,/,
egl/latol'll; 5, 6 - rrcgltlatori
rreglllatora; kollll; 7 - kotao; 8 - rreglliaciollll
temperatllre kot/a;
eglliatori temperatllre kllll'fI" :
egl/faciolla kiaI'll"
9 - gor i ollik; 1()
gorioflik; 10 - sigllrll
sigflmo.mi vClllil; 11- si{lllmo.\·1I11
o.mi vClIlif; sillflmosflll cay; cev; 12 - ppovrailli
ovratlli vod ttccuo,!;
CCIIO.!: gllri ... .. ,,:
,:
13 - razvodlli
razvndlli vod tcclltccllog goriva; 14 - zat
og lIoriva; Z(llVllraeki
varacki 1 ll!IItil; 15 - za.l:tila
vClltil; zaWila od ad pprcpIIllja vllfljlf :
rcpIIlljIlVIllIj":
1166 - IIw/lOllletar;
I/IWWmelllr; 17 - odll.flla / .~ - prikljl/cak
odll.l:lla ccv; 18 prikljllcak za Zll PlllljC
PlllljClljC; /9 - l'L'?cI'Voar
lljC; 19 re:crvoar za gll'-;'·":
Zll gllri ll,:
20 - lI.\'is;
IIsis; 21- zLL\·t
zlLvlitllll kadll)
itlla k(u/a)

Provc
l'rove lra vanje m ko
tra v;mjc kollt larniet:
il rniL:O;; se
so;; obezbL:dujc
obczlll.:dujc pOlre knlicina svezcg
po tre bna kolieina sVeZcg vilzdllha
vazdllita '" /:1 lill-
Ijll '
de kojii rad
dc koj radcc IIu ku ll arni(;i a za kO
kOllarniei ko llllVC
t[oVt: sa pri rnuno
rou nom pfllrn~j()111
m pru miljo 01 i dovo lj na k"
d ovo ljna li'::in:1
kllli.::i n;l '01/ ' ,,,1-
duha
cluha za
Zil sagorcva njc. O lvor
silgOf(;Va nje. tvor zaz~ pwv,;
provG lrava
travil nje Ireba
treba poelesili
pod es iti lak.o
lako da jc njl'govll
njL'guv" /I .11':1
,Ii':I ·'
r<mjl: ooncmogll
ranj.: ne:mogll cc no. Za kOllove ko tlove ve vc lik
[ikih k a p ac itct~.
ih kapacilc la. 1I ciljll bu ljih le
cilju bo[jih rmicki h 11,
tcrmickih u, 1,,1<'.
I,,\';1.
wcZ vazu
svcZ vilzd uh s.:se dovod
dovodii iza ko llt[aa gdc guc se predgrcva lako tako da je oso blje zas
llsobljc liccno "d
zasticcJ1(} od Ithl:ld-
bd -
nug V<1.r,dll ha . Olvo
nog vazduha O tvo r za dovou
uovod vazduhav~zduhil ima najma nju povrs
najrnimjll inu od 0,3 m
povrsinu 2
2
sn1l"~Ll
rn i snll' \1.1 " .
 9. KOT'-·
~O T'-· lII~.v/CF.
n,V /C F. 20J

2
blizc
blize pa uli . Najmanja
Niljmanja povrSpovrii ina o tvu r~ za odvud vazu
in a otvurn ll hil jc 0.2 m 11a Plls
v1lzu llha pns tllvljn
tilvlj<t se SillS i ll
blize tavanici
blizc tava nici cimccim ' scse llmogliCava
n mogllCav<t najbonnjbolji lji ec fcl;
rel;al provl:lravanja
al prnvc lravanja.. Za I;ollarnicc
I; o llil rni cc II1I I;oji-
I; o ji-
ma 5C I;oristi gaso
mil 5e vitu go rivu
gasovito r ivu.. o tvo ri za ve nli laciju mor;ljll
nl ilacijll mO[;lju bil bilii na spo lj n je m zidll
spoljnj.:m ziti ll . E li -
mi nisanjc vodc
minisanje vode iz I;o llarni
ll arnicccc pri prilz
praz nje njenjll s i ~ t cma sc postiLe
njll sistema pOS IiLC pr pril;ljllc.:
il; ljll cc njc m odvo ndvndd ail
vode na kana rnrcZlI iii
kanil lizacionll fnfcZlI iii sc lIII graclllj
graduj ec poscb
pos.:bna na jam;]
jama cijai::ija jc zaprt'mina
zaprl' mina po pravi-
III veca
In veea iii j e dn a l;~ radnoj zap
ii i jednal;a zn premin
rc minii I;otla.
I;o t la.

9.1.2. Krovne kotlarnice

kotIarn ice

~-- -------------------,
~,- 1 :
I

2 3 4 !

~=
5
!I
I
6 I
I
I
I
7 19
i9 : 18
~
!to=::?E":
~8 i
10=:::7~

rr:--~' -=---11
I -

17
1! i 1
' [1.'-::':!J'--=;b.-ro: 16
20

9~K13
. 1
14
I f ____ ______ ____ _____ ________ ____ J

l:i
.
12
11

il _r
(~_6 10

Slika 9.3 Krovlla kOlwmica (1- kolao; 2 - Roriollik

Krol'lUl kot/amica ; 3 - fill
J.loriolliki.1 jiller za I/lje;
er Zll 4 - klldll
IIlje ' 4- ZCl II(je i
kada ZlIlI(jC
vodll; 5 •- lIivo
vodl/; I/ivo krova; (,6 - aps(Jrber
apslJrber bllke kot/lI ; 7 - po vrall/i "od
bl/kc kot/ai za I/ljc; 8 •- razvodlli voti
,'od ZlI vml w zu
IIlje; 9-
9 - vClllil IIlldprili.mk;: 1
velllil za lIadprili.mk. () - rczcrvollr
10 rt'Zervoar za IIljC; 11- jiller
ZlI I/ljc; IIIjC; 12 .- pl/lIIPll
fill cr za IIljC; pllmpa za IIljc;
I/ljc;
I J •- zulvaracki
13 4 - vClllil
zalvaracki vClllil; J 4- prailljclljc; 15
vel/Iii za praiJljclljc; J:; •- dllevlli
dll cvlli n 'Zcrvoari 16
rczervoar; J 6 .- siglla
sigllllilli IIrcdllji
illi IIrcdaj;
17 --Ia.flcr
taslcr zu
za iskljl/civalljc;J8
iskljllcivwljci J8-- ZVl/clla sigllaliZllcijll; 19
ZVI/clla sigllalizacija; 19-- SigllrilOSl1lI
siglll'llo.m a cay; 2{)·- "ivokaz)
cCV; 20 lIivokaz)
20-1 H. Todoml,i(;
II. / 'ROJE1\TOII ~:-I.\lJ£
TfI(/oml'l'" 1'J10JEkTO I.VJE f'OSTROJEVJA Z·t CF.STR-I
f'OS TROJE.VJA %'-1 CF..\TR-lLVO
LVO GREJANJI';
GREJANJI-:

Rasp()lozivi prostor
Raspnlozivi proslor 1Iu gradskim
grad sk im Hcdinama
Hcdin<lma je jc svc
we skuplji i suZcn,
sui.en, pa jejc prosfor
prostor Zil I ii
smdlilj
smdtaj kOllovakOllnva do kr<ljnosti
krajnosti ograniecn,
ograni(;cn, pogo pogotovll
lovll SIO
slO sc podzcmni delovi zgrilde sve
se podzemni ~"C
cd6~
cd C.; korist
korislec kilO
kao garat.ni prostor.
ga ra l. ni pros tor. To svc lIpliClIjc
upu cuje nil postavljanjc kOflova
na posfavljanjc kotlova u ce nt r;dc
cc ntrak
'm.:Slem;
Sll1cSt krov\l i 1Iu 10m silleaj
e nc na krov\I slucajllu koriste
kori Ie 5seC iskljueivo tcena i gasovita goriva. Kou
iskljllcivo feena
kOlloVil koji kor isle leena
koristc ICena gnr ivil pOlrcbno
gorivil pOI rcb nn je jc n(troeilll
nilrocitll painju posvefifi
posvctiti problc mu mll ell-
ClI -
rcnj<l
re nj il gnr iva pa p<l sc pn.:dvidajll
pnxlvidajll poscbnc pllslItie is pod kOlla,
poscb ne PllSlIlit: kotla, gorionika i ccvnih
cevnih vodov;1
vodov;\
u K
1I oj ima se
kojill1a sc skllplja eve cve nlllaino
nill il ino iSkk
iSkklo lo gor ivo.. Rczerv,la
go rivo Rezcrv,)Mr za gorivo se sc nalazi 1Iu podrtl
podru -
mll iii c;lk
Il1l1 ca k van
va n zgriluc
zgrilue pa se ono pllmpall1(1 transporlllje
pllmpama transpor lllje dirc klno
ktno do gorionika iii dll do
dncvnog
dn evnog rczc rC7.crvo;]
rvoOlrara smd
smeS te nog u1I krnvnoj
krovnoj koll;]
ko[l a rnici . Ccvi Kojima se sprovodi gori goriv()
vll
su poveza nc
SlI povezit ne sa sabirno m poslIcl poslielom koia
o ll1 kO jc obezbc(kn
.ia je obezbeckn a lako tako da sc u slueaju
slueajll prskanj;\
prskilnja
ccvo vOelil prekinc
ccvovoua duvod goriva.
pre kinc dovod gorivil .
Uko liko se sc koriste kOl kot lovi na gasovi fo to go rivo sa prirodnom prornajom promajom koji su Sli
ose llji vi na ckjs
osc tljivi tvn velra
dejslvll vetra kojckoje jt:jc na krovovima ja jakog
kog intc
infc nzite ta lre
nzifeta ba obezbcdili
treba obezbcditi klll-kol -
larn ieu od prel
larniClI pn.: lce ranog
ra nog prouiranj<J
prouira nja spoljnog vazd llha. llha.
Prccl nnsl i krovnih
Prl'd nosli krov nih kOlla rniea su:
kotlarnica nepos toja nje dimnjaka eime
SlI: ncpos cimc se postize lIsl ed" 1Iu
lIs leda
prLlstnrll troskovill1a oddava
pmstllrll i troskovima odriava nja , le mpera mpc raturil izlaznih
lura izlaz nih gasova moze biti bili znatno nii.;!
nii.;1
jc r ne posluji
jcr pos lllji pot
pol reba
re ba za lIzgo
uzgonskim cfekloll1 za
nskim cfeklom Zit sl
slrujanje
rlljanjc produkala
produkata sagorcvanja
sagorcvanjil.. Nt'-Nlo-
dosta
dos taci ci Sll:
SlI: otdana monlaza i od
oleZana montaza riava nje
ocl rZ<lva njc pos lroje
tro je nja 1I kollamiei,
kotlamici, znalno
znatno vel:i
veCi sigllr-
sigur-
nos ni za hl ht cv
cvii narocit
naroeit o akoa ko sesc ko risli lee
koristi leenono gorivll,
gorivo, potrcba za dodatnim vodovima vouovimil Iii / ;,
Ira nsporl gor
t ranspnrl go rivil,
iva, pOlrc
pot re b<l
ba za dllbrom
dobrom izo lac ijoll1 od hllke_
lacijom bllkc.

9.1.3. Zvucna izolacija kot)ova

kotlova
I<od
Kou ko tlova nil tceno
kO llova lceno i gi1S0vi
g<1sov illO gorivo
o go rivo glavni
glilvni izvor
izvo [ sumova predstavlja sarno lozis- loz is -
Ie Zvuk .ic
Ie.. !.:vuk jc pos
poslcu ica intcnzivnc
lcdica inte nzivne turblliencijc
turbllie ncije go rive smcilc smde kaobo i promcne
promene priliska
pritisl..a a;1
lo7.i~lll
lozis ill prilikom
prilikoll1 silgo reva nja ., U
sagoreva koliko Sll gorio
Ukllliko gorionnici ici oprcmljcni
opremljcni ventilatorimil
vcntilalOrimit njih llV w
rad prcustavlja
prl'dSlavlja poscban izvor buke l:iji ~ iji inlcnz
inlenz ilit ec l 1Iu lozislu zavisi
J:avisi od saslava goriw
goriV"
mdc, kall
sSll1l:!i0, vc licinc i po
kil o i vclii":ine poloZaja
lozaja rasp
rasprsrs ivabl.
ivaea.
C irklllacio
irkulaeio nGnc pllmpc
pUll1pC mogll pre dstavlji1ti izvo
mogu predslavljati izvorr bllke
buke kada rade u1I kavitacionom
kavitaeionom rl' rc--
zimll lIskti dugotrajnog
zimu iii lISleU dllgotrajnog raclarada kada UO oslcccnja
kael a do laz i do Iczajeva. Prilikom
llstccenja Idajcva_ Prilikllm slarlllVil
slilrloviI--
kOlla sUll10vi
nja kolla slImov i Sll
SlI poslc
posledi
di ca na
n<1 glog poras
porasla ta prilisk<1
priliska i temperature_
te mperature.

Stika 9.4 Pre/lOs buke iz kntlamicc

Prc/lOs b/lkc knllamice vazdl/,fllim pulem i kroz 11UlJerijal
vazdll.fllim p"tcm (slilm levo);
nwJerijai (sli/CJl lelia);
prigll,fclljc
prigusellje bllke
buke (dcsllo)_
(dcsllo).
 o. KOTL4RN10:
Q. KOTIARNICt: 205

Zvtlk
ZVllk se sc prenosi
pn:nosi 1I vilill
vidll slmklurnog
stmklurnog i :(.Vucnog
zvucnog laiasil. Slrukturni
Struktumi lil til l;lS
lilS imll
ima isliisti Cizicki
Gzicki
srnisao kao
smisao kau i vibracijc
vihrildjc samo jc ddmgcrug frckvencijl·.
frekvencijl'. Strl.lkturni
Stmklllrni tali\,';
tala:; pprcnosi
rcnusi sc se fllndamcntorn
Funclamcntom
preko zid a. poela,
prcko poda, kmz zidowzidoVl' dimnjakil,
tiimnjakn. ccvnim
cevnim voelovima
vodovima i prcko grej grejnog
nog lcia.
Iclil . Zvucni
ZVllCni 1<1In--
las naslajc cmi emitova
tovil nje
njemm stnlklurnog
slnlk lurnog zvub nil na grnnicnim
grn nicnim povi"Sinama
povrSinama (s lika likil 9A).
9.4).
Pr igus iva njc strukturnog zvuka
PrigusivlI zVll ka vriii
vrii i se lI graelnjo
gradnjo m " plivajueeg"
plivajllCeg" be lonskog
tomkog funclil Funcla--
me
menta ploca ma iii e lils licnim os la njilnjem
nta , sa prigl;snim plocamil nj a njem knlla
kntla i a.wovocl
revovoclaa . Z vu cni lal tal il-
ll-
si sc prigusliju apsorpcio
se prigusuju nim prigusivacima
a pso rpcionim prigusiva{;ima 1I koj ima se
I I Kojima sc zVll cna em;rgijil
zvtlcna c m;rgijil lIs leei lre
lIsled nj il
trcnja
pretvara 1Iu toplOlli
toplOIU . Obicno se silslojc
sils toje od cc ce licnog
li cnog kucislil
kutistil 1I kn knme
mc se nalnzinalazi poroz
porozni ni
matc rij a l, nnajCc.~Ce
matcrijal, iljCc.~ee sla
stilklena
kle na vuna.
YUna. Svakako da ti rnate ma le rij;ili
rija li Irc
Ireba
bn da Sli
5U nczapaljivi.

9.1.4. Smdtaj
Smestaj goriva
Dimenzijc
Dime nzijc pprostora
ros tora zaZ1l evT
evrslo
slo go rivo trebil du su !ito
tre bil elu sIn je magu
mogu ee cc vee..:
vecc jcrjn sc izdaci
izdaei
nad uju time ~lo
nadoknaduju
nadok ~ t o se preko le ta mogu nilbavili
nilbilvi li godis nje ko kolilicilll'
cil1l' suvog
slIvug i znalno
znatno
jeftinijeg uglja.
jeFtinijcg
Od vrstc zgrade, a narocito od toga
Oel tOgil ecmu svc w e podrum
pndrum Ir('l111 cia s~llIzi.
trchil da hrli, zavisi
zilv isi velici-
ve lici-
na pros loto ra koji sesc moze izdvojiti za smdtaj go goriva.
riva. Obicno
O bicno se Idi tdi <ia
<la naj
najmllnji
manji kapil
kap il--
citet sk ladiSla
cilel sklad i5 ta bude dovoljno vetikiveliki za lromesecnu
tromesecnu zn zillihu.
lihu. Naslaga
Nasiagil 11u skiadislu
sk ladislli za lIgalj
ugalj
je visine 1,5 do najvise 2 m i po moguCstvumoguestvu gorivo sc se lilge
lageruje
ruje u viiic
viiie izcivojc
izdvojcnih nih ododelja-
e lj il-
ka. Kod
ka. Koel malih kotlova
kotlOVil 1I\1 koje se gorivo ubaclIje
ubaellje sa prcdnjc
pTednje slr1lne,
stTane, I1ga
uga lj se5e nal az i nil
istoj visini sa5i1 kOllarn ico m. U veCim postroje
kotlarnicom. postrojenjima
njima ubacivnnjc
ubacivanje lIugljagIja jr ~a go
je 'ia gnrnj
rnjce st
sl rane
pa je pri tome
to me pod skladisla
skladista obicno
ubicno \I\1 visini gornje
gomjc iviee kotla.
ivice koHa.
Tecno
Tecnn gorivo
go rivo se smdta
smeS ta u reze rvoa
rvoil re cija
cijn vd
ve licina
icina znvzavisi
is i od viSt'
vise cie
d e mcme nata . Najpo-
voljniji
vo ljniji su
5U rezcrvoari
reze rvoari koji mogu ela da prime cellicelu gocl
godisnju
is nju pntros
pntrns njll
nju go ri riva
v<l a 10
10 SII o onini
koji se kokoristc Zil postrojc
riste za poslrojcnja nja millih
malih kapacileta I na Ce minimalnil
kapacit e ta . Ina minimaln a zaprcmina
za prcmina rCZl: rCZl:rvo(l-
fVll il -
ra Ireba ela
da o obczbcdi
bczbceli har
bar z1llihll
zillihu gorivil
goriva od mesec dan dana. n. Rczcrvo;Hi
Rezcrvoari mogll mugu bit i celicdicnic ni i
sinle ticki.
sinte tick i. Ovi
O vi dmgi
drugi su skllplji
skuplji ali su znalno
znatno laks
laksii i ne
nc kowciirnjll
korndirnjll .
,
I

9_5 Rezervoar za lec/lo

Slika 9.5 sa za.'ftit/l;m
Jec/lo gorivo .\·a zaJtit/lim korilolll i cevillla <.a
4a odvod/ljava/lje

Rezervoilri
Reze rvua ri sc
se najecscc
najccSce ukopilvaju
ukopavajn II zemljll.
ze miju. Ak
Akoo SlI
sn cclicni onda
unda sc ugrilduju
ugraduju 1I
u be
bc -
lonsko
tonsko korito. Podzemni sinteticki
sintelicki reze rvoari proizvodc
proizvode sc od
uel policstcr
policsl e r smule
smolc sa ar-
ll r-
maturom
matllrom od slaklenih
staklenih vlakan
vlakanaa.. Svi podzcmni
poclzcmni reze rvonri
rvoari morajll
moraju se periociicno
pc ri odicno ispiti-
ispili -
 01> /1 T"d""",,{ / NO}U,TOI : 1.\ ) /.: I'OS ""I()J/" \~. I 7. 1 C E\7 RA L \ O GREl. I.\'J/·.

li 1111~~ 7.1I
v<l li
vil l.apti
plivcl1o,
vc l1()s 1. (:<:Ii~ni Ilad/
l. ('dit:ni nad/..:.; rnll
mnii rCI..:rvllari
rl'l..; rvlla ri imaju
imajll 7.azapn:m.inu d o 2000 I (~Iib
pn;minll do (~Iil."
9J))
9,(J) i p()s
pns lav lj<lju
ljaju Sl'
sc u bil bah::ll: rij..:
rijt: nd m: m:: ko liko ka komada
mall a.. (C:C
:c licni rClcrvoari
rczcrvo ari vc
vclikih
lik ih za
z"pp rc'.
rl' o
l11in
mill ail Sc
s<.:' iz ra
raduju
dll ju zavil riva njc' m ilna;1 liell
ri vil lljc li t'u m..:s
rn<.:s lil
ta i 1I
u ob
o b likll
liku su pravouga
pravougaonibl.
o nika. SSinkli'::ki
inkl;'::" ;
ro .l' rvo;l
rvtla ri r i mogu
mugu i ma rn a 1I i 7.'1
Zil prc'
pre-mimi IlU
nu doci a 10000 I sn sa ugradc
ugnldcnim nim ececlicnim
licnim profi
profilima
lima zaZ'I po·
po-
vcc;lIljl'slilb
vcca njc' slab ilnos li t i..

i spustan
s pustan j e vazduha
va zd uha Punjen
Pun j en j e

I I
Usii s ni vad
Us vod

\
I
I

~ /
,I
I
I
.-'

S tika 9.6 Nadzcllllli

NadzclJllli rczervoari
rezervoari

7
9 8
J
1 .-- --
i I
r-
L ___ _ _ _ _ _ _ _ _ ...JI
..J
1I
Ii
, 5 6
4
I
-'
-1

Stikn 9.7 ZaJ:revlllljc

Stilw Zagrevllllje tc!okog
leJkog IIlja
Illjll IIII ccvovodll
cevovodll za IralLfporlovanje ad rczovoara do gorilmi/w
IralLlporlovallje oil goriollilw
( / . podll;
(1- ccl'lIi grejac; 2 .- rclzvod
podlli eel'lI; kOlldellVI; vad; 4 - p~grejac;
r<lzvod pare; 3 •- kOlldellv,i pndgrejae; 5 izolacija:
S - izoladja:
6 · clckl
0

c1eklriclli ac; 7 ·- voda"i

riclli grej llc; vodovi Zil /llje; 8 .- e1ektriclli
Z{l I/lje; grejaci; 9 - grejoe
c1ektrib ri grejaCi; gnjac fW lIIo
I/I0 111,uisal'lllljll
1l1rLl'isavmrja
1I1j1l rczervollra)
/llja iz rezervollra)
 9. KOTf...,II?:\'/('/'
KOTLrlil.\'/C /: 20 7

(:c
Cc licni
ti i::ni rczl.:
rczcrvoari
rvl.lari SU Sli podtoz
po dloz ni ko koroziji
roz iji koja
koj" jl.: jc obii::no
obieno IIz uzrok
rok ova na vl.ldomvudom kOj;l koj;' jcjl:
postcclica ko
poslcdica k o m.l
mJ cnzllcijc.
e nz~cijc . KomJcnznt
KondcllZil t je tczi tel i (ld
nd gnrivil
goriva pa sc sskuplja kllplja na dnu dnll rClcrvoa
rczcrvoara ril ,
gde jc je korozija
koroz ija i najkritic
niljkritie nija . Zas Z ils tita o d ko korozijc
roz ijc se vrsi vrsi prc m az ima im~ i 10 to popu dnll reZL"r-
rezt'r-
voara,, dodavanjcm
voaril doclavanjcm aditiva il ditiva koji V vC~ lIju voclu.
Ct lljll VOd ll , iii
iti ka tocl
tod no m zas z<ls titom.
titom. Provera
Provcra za ptivc· pt ivc -
nost
nostii se vrsi vrii i po moclI
mocli cluptog
dllplug zid a Sil sa ko nt ro lno m tccnoscu tccnoscli kojil koj~ u s ill tU cajll
Ci'jU prmJ
prod O[ilo ra gori-
gori -
va clajc
d a je zvu cni signa l. Tdiko Tdko loz tnz uIjc
IIljc ( mazut
mawt ) sc se koris ti II vc vclikim
tikim sis sistemimil
te mima ee ccntraln()g
ntratnog
grcj ~nja
grcja nj;1.. Nil lIuobut-ajc
obli caje nim tc mpc mpcnllllrilma vco ma jc gus
r>'tllri,ma vl.:omil glls to i nc povo pnvo ljno
tjno za trans p() rt
transport
pa jc po pntrcbno
trcb no dil d a SSL'l: uljc zagre vi' va cimc postaje
pos taje tccljivijc.
tcctjivijc. Rezervoari
R ezcrvoa ri sc Sl.: pr;,vl.:
pr;lvc sa tllP -
lot
to t nom
no m izo la cijn m a na njihovo lll
ta cijolll m dnll nal n a t~zi
az i se g rcjacrcja c IIu oboblikll
tiku podnc z mijl'. mije . Na Sil sa--
mtl m mcs tll uzi lIzimanja
manjil gnriva
gnr iva natazi
nalilz i SCse cloclatni
clndiltni prcclgrcja
preclg rcjacc kojim sc zagrcva zag rev~ go rivo rivn na
ra tllTli 100- 20D
tc mpc ratllTu
tl.: 200 °C knja koja <'nlOguclIjc
<'nlOgllcuje njcgovo ra sprs ivanjc iva nje IIu gorionikll
go ri o nikll . Oil Da bi SC'
obczbccl ita
obezbecl ila potrl.:b
potrcb na visknz nos t mawta mazut a pogodna za njegov njcgov transport,
transpo rt , Zil z ~ duzc ceVOV()-
CCVOV()-
dc, us im izo la ta eije
cijc vvrii
rsii se
sc i grejanje
grejanjc sa mih vodova (stika (slika 9.7).
Sv;li.ki.: i rezc
Sva rezcrvoar
rvo ar ima ootvor tvor za punjcnjc
pllnje njc gorivom. Cl'V ce v za o dvodc
dvo denje prodllbt a isp;'
njc prodllkat iSP;l--
r;,v;1I1j~
ra vanja i "clisa "disa nj nja"
a" rczc l'Vo;,r;,
rvoa ril uII slu
stu caju
cajll visokih
viso kih te mpe ra ratura
tura k<lda
kada dcl o lilzi
Jazi dod() isparava ..-
nja go goriva,
riva, ccv i za transport transpo rt go goriva
riva do goriogorionikanik a i me rni stap, od o dnosno
nosno I1lc mc r:J
ra ce zidiha
z;liiha
ulja ,5s tim s to IIs
lilja, us is ni vod trcba treba da dn jt: najmanje .'i em
je najmanjc cm iznad dna rc;:c rezcrvorvoara
aril zhog
z hug tatoZl:-
t;dozc-
nja YOlk.
YOlk . Ugr<td Ugraci lljlluju sc sigurnosni
s igllrnos ni IIledaji
uredaji ko kojjii s tit
lit ec od
o el pn:
prc Plinja
punjavanja
va nja rezcrvoa
rczervoa ra (s lika tika
9.R)..
9.R)
Z it trans
Z" tra ns po port tcenog goriVil
rt tecnog gnr iva iz mcdll
medll rc.zervoil
rcze rvoara ra i go ri rioo nika primc njujll se Sl;: poscbni
cevovocli. jccinoccvni.
jcclnocevni, clci v()cl:vvllcl;:v ni i prs tc nas ti. l'rvi
I'rvi se sc ko ristc
rislc ko kodd matih
malih ins tata talacija
cijil kot!
kod
knjih st' viiia visakk gnriva nl: nl;: vrilca
vra ea na nil \ISis
IIsis pumpc
pllmpe za go gorivn
rivn,, vee
VI;:C se rcglliisa njc klllicinL'
kutii:;illl.: gll-
v r.~ii promc nu
riva vr,:; nll m rd rdimaima rada pllmpc.pumpc, Kod Knd vccih Sl;: primc njuju dV(lccvni
51.: primcnjuju dvoecvni sisll;:mi,
sistl:mi.
kocl knjih je jcda
kod jcdann vod razvoclni
razvocini i vezlIjl::
vezlIjc rezc
rezcrvnar
rvnar sa gorionikom. drugi je jc puvratni
pllvralni i
vraca visa!.:
vracil visa k goriva IIu rczcrvnar. rezcrvnar. Ovo stoga, slnga, sto je jc IIu razvodll
rilzvoelu live IIvc !.:
k veca
vcea koticina
kolicina gorivagnriva
neopho dnc,
od ncopho unc, kojoklljom m sc SL' odrLilva
mlrLava s t;llan
talan pritisa
prilisa k IIu go rio nikll nikll.. i1a ka
kakoko scse pntrcbni g rl'j rej -
ni lIcinilk
ueinak menja mcnja , to sc 5C pojavtjuje
pll javljuje. visak koji povralnim
pov[atnim vod vodom o m cirkutise
cirkulise natragnalrag pre ma nl<1
rczervlla ru . Prila
rczervua t'ritagodav;1Ilje
godav;1I1jc kolicinekotici ne go riva vrsi sc promeno m prcse!.:a preseka mJazn rn.Ia z nicl::
iec go gnrio-
rio -
nika, i:;ime ,e
nika , cime 'c :JJ d.
t!,J.;lVa
/.ilva s t;dan
tnlan kvatit
kvalil elc.t rilspr:i
ras pr:iivanja
ivanja..

4
2 3

---
-----,
-
-- I
I
. 5

max. 4 ,5 m

I It
L
L ___ ...J
-.J

9.8 Dvocevlli sislem

Slika 9,8 sistcm za trallsport
Irallsporl/akog
lakog tcblOg
lecllog goriva od
ad rczervoara
rezervoara do goriollika
(1- cev za vazdl/II; 2 - ccv plllljellje; 3 - kOlllrollli
cav za plllljelljc; slap; 4 - goriollik; 5 -_}ilter)
kOlllro/lli stap; jiller)
20S
208 8.TodofUl
Todoro.·;c Z4 CENTRALNO GREJA
PROJEKT'OVANJE POSTROJENJA ZA
·ic PROJEKTOVANJE G /?£IANJ£
NJE

Sam transport goriva se ostvarnjc ostvaruje pumpom, koja je za viskozna ulja u lja zllpcastog
ZIlpCilslog li- ti -
pa. Ona je visokog pritiska, usisava gorivo iz rezcrvoa rezervoa ra pri cemu cc mu visina usisilvanja
visinil UsisilViinja
mo~e bit
moze b il i 8- 10 m, aalili se u praksi ne prevazilazi vis ina od 4,5 m. Za ve
prevazi laz i visina like visinc
velike vis inc i du dll -
zi ne ccvovodil
cCVOVOdil koristi korist i se jednil
jed nil medu-pumpa
medll-pumpa . Brzina
Brz ina sl ruj aanja ulja je 0,2-0,4 mls.
nja Uljil m/s.
U ovim ccvovodima ugradujc
U ugraduje sc fill
filler najeesCe u zajednickom
er za gorivo, najees6:: zajcdnicko m kuCistll sa
pumpom, koj kojii obczbcd
obezbcd uje gorionik a posebno mlaznicu mlilznieu za rasprSivii
rasprSiva nje od zaeeplje nj ;1.
zaeep ljenj;1.
Svaka
Sva ka kOllarniea
ko tla rnica na gasov ito gorivo
gasovito go rivo lre imil regul ato
ba da ima
treba atorr priliska
pritiska koj odJ1~vil
kojii odl'1~vil
ko nsta il n ppritisa
nt an
nsla nl ri t is~ k gasa, sigurnos ni lIredaj
uredaj za zatvara
zalvaranjenje koji dnpllsta ro lo k gasa ~~a­
dopu sla p roto ;l­
mo pri besprekornom
bcsp re ko rno m funk funkcionisanju
cio nisa nju siste ka o i ve
sis tc ma kao ventil ispustanje
ntil za isplIs ta nje gasa II SIU sillcajll
(;;ljll
kvara na poslrojenjll. Os im toga se lIugraduj
posl roje njll . Osim gradujce kokontrolnik pritiska gasa koj i isk
ntro lnik priliska iskljll
ljll l"lIjl·
t'lIjl'
gorio
gorionnikik 1I s luillcajll
caju sma nje nog protoka gasa koj
njenog kojii moze bili
biti uzrokova n njc gov im isli\;,I-
njegovim iSlica-
nje
nJem.m.
Obavcza n je i ve nlil za prekid a nje
Obaveza dOloka
njc do to ka gasa IIu sillcaju
slucaju opasnosti
opas nosti van sClmog
sa mog pos· pos-
troje nja
lroje nja..

9.2. GORIONICI
9.2.1. Gorionici
Gorion ici za tecoa
tecDa goriva
Sagon,:vilnjc
Sagon,:vil njc tecnog It.:i:nng go ri va je veo vcoma ma sloze n heterog.e ni proces koji se 5C sastoji
sas loj i iz m:· nl· -
koliko
kotiko [ilza fill.i1 koje se vremenski
vre mc n5ki pn.:klapajll.
p n;klil pnjll. Oil bi silgo"rcva njc bilo SIO
sago'reva nje s to efikasnijc
e fika snijc pll pilll ·-
rcbno
rch no jt.:jc gnrivn
gnri vo rasprasprsiti
rs ili na sto silnije
sitnije kaplj
bpljiceicc i o moguciti
mogll61i njegovo intc inlc nzivno
nz ivnll mC ml· .~iI
\iI ·­
njc vazduhom.
nje sa vilzduho Rasprsivanje
m. Rasprs iva nje i mesa nj njee go riva sa vazduhom
vazduho m se mozt.: pplls
so:: moze lls tiCi
li ~ i njcg"
njL'g"--
vim
vi isparava
m isp a rava nje m, rotacijom
njem, rOlacijom i llbilciva
Ubilcivilnjcnje m pod pritiskom.
p ritiskom.
Kod pprocesa
rocesa ispa isparavanja toplo ta
rava nj a loplo t.a sc dovodi
dovod i go rivurivll koje ispa
isparava
rava i na (aj laj nanacincin ~IV,IV;; I·
I'
ra smeSlI
smesu za sago silgo reva nje.
U gorionicima ra sprsivanjc m, IIljc
go rio nicima sa rasprsivanjcm. uljc se pod pritiskom
prilisko m dovod i do mlilz ml az llin' kllj;1
ilicl' koj;,
imil
ima m ma..Jle
le nlvorc
n tvo rc kroz koje pro ti i:c go
t icc rivo i rasprsbvil
gnrivo rasprskava sc 5C na naj finije kapljice
niljfinije bpljice p"(1ul pO pll 1
milglc . U
magic, LJ siste
sistc mima ccntrillnog grcjanja
cc nlra tn og greja tovo iskljucivo sc
nj;t go lovo se kokorist
ristcc ova kvi
kvi go rill ri ll llil'i.
l1iri.
Mcdlltim, ra
Mcuulim. rassprsivanjc
prsivil njc gorivil mozc se USpeS
go riva maze uspd lltlntl izvrstili i lIk
lIkoliko vaztluh dO\'\J(
o liko sc vazuuh t! o\,\)( li
pod vccim
vecim pritiskom
priliskom ka btlad a 1I1je
uljc im
imn n mali pritisak
pritisa k., VVazdllh
azduh po potre bnn I.a
tre ban Zil silgo
s<lgo rcva
n;va njcnjc: de-dL"
liIi sc na prima
primarni rni koji rilsras prsujc gorivo
gor ivo i sc kundarni koji ncophocla
kllji je ncop hocla n za pprnn:sroccs .S;I('.Il-
q ;!"-
rcva njil
nja (s lik likail 9.9).
Kod rotacionih
ro lacio nih gorio go rio nik
nikila gorivo
go rivo sc 5C dovodi u konu ro l i raju ~u posudu (;iji
ko nu snu rotirajllcu ciji jc w \'rhh
o kre nul prcma
okrcllul lozis tli
p rc ma loziS tll . Pod dejstvo
dejslvo m cc ccntrifugalnih
n lrifuga lnih ssila gorivo
ita go rivo se lalozita lo7.i po hUl:n bOl'nilllinl
ivicama
ivica ma i biva oodbact.: dba ce no 1I loziste.
lozisle.

9.2.2. Gorionici
Goriooici za gasovita goriva
Gorio ni
(jorio nici
ci za gasovito
gasovilo gorivo mogll bili a lmos
go rivo mogu tmnsrerski
re rski iii sa nadpritisk
nadpritiskom Z;J r;1
o m iIa za /.liku
r;1I.liku
od sago reva njil evrstih
otl evrslih i lccnih
It.:i:nih goriva, sar:1 ppruCC5
go riva . sam roccs silgorcvanja
sago rcvanja gasa.it: mogc n.
gasa je ho mog\.'n.
Stvarilnje sago rivc smck jc iii
Slva ra nje sagorivc iIi IIu samum
S<l mll m gugurioniku
ri n niku iii Uu loziiitll. Kod
Kud almost'
alll1ost'cfski
\.'l'ski h
gorionika vazdllh
gorio nika vazd uh se injckto
injcklorskim
rskim dcjstvnm uVllui IIu go rionik (slika 9.10).
dcjslvo m lIvodi 9. 10).
 9. KOTLARNICE 209

II
23

Slikn 9.9 Gorionik sa rasprSivalljem

Sliko vazdllhom (1- motor; 2 - kolo vClllilatora;
raspdivalljelll goriva vazdl/llOlII vell/ila/ora;
3 - sigllrlloslli I/redaj; 4 - kOIl/ro/t1O
sigllrllosni IIredaj; s/aklo; 5 - osigllranje od IIvlaeclIja
kOlllro/t1O staklo; IIvlacellja plamella;
6, 7 - magnetni
maglle/lli venJili mlaZllice; 8 - jlallsa
veil/iii za 1lIlaZllicc; poddavalljc; 9 - elek/roda,
jlansa za poddavallje; elcktroda, svecica;
svceica;
10 - zauslavlla ploca; 11- plnmella
zaus/avlla ploea; p/amella cev; 12 - mlamice I/lje; 13 - lIlotor
mlaZllice za I/ljc; m%r za podesavallje
koliane vazduha; 14 - klaplla za vazdllh; 15 - plllllpa za IIlje;16 - povra/lli
koliline povratlli IIljlli
Illjfli vod; .
17 - razvodlli I/ljni
IIljni vod; 18 - trallsJorlllator svef:ice; 19 - prikljllc:ak
/rallsjorma/or za svet':ice; prikljll<:ak za s/rujll;
strujll;
prekidae; 21- osigurallje
20 - prekidac; m%ra; 22 - knbl
osigl/ralljc lIlotora; svecice; 23 - pri/islli
kobl za wcCice; pritiSlli vod za Illje)
IIlje)

11'W11
'U'I'; ~~~rt-
u~Btt~~r'"
4
I II ,
O:~~o".o°.
o O:oqo;'O.
o• of·
of · 0,
0 '0 d '
0,
• 0 •• o
0 c
0: ~~·
•o0 a.o
r;; •.Y ° ••a pC.
~·J.:o~ 0

6
Stika
Slika 9.10 Injektorski gorioTlik 0- cev za raspode/II
atmosjerski gorionik
Injekiorski atmosJerski raspodelll gasa; 2 - glavl/a
glavlla ",laVliea;
mlavlica;
3 - primami vazduh;
vazdllh; 4 - me'Savina s~k/l1ldami vazdl/h)
mdavilla gasa i vazdl/ha; 5 - plamen; 6 - s~kll1ldami vazdl/fr)
210 B. Todorovic
Todoro";c PROJEKfOJlANJE
PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA 7.A CEWrRALNO
CENT RALNO GREJANJ£
GREfANJE

Natprilisni
Na lpritisni go rio nici imaju dovnd
rionici dovod vazduha
vazdu ha ve nlilatorom
ntilil to rom a po tre bna ko licina
potre V~/ _·
ViiI.
du ha za sago
sagoreva
rcvanje
nje se talacno
cno dozira.
doz ira.

9.3. DIMNJAK .yJ

Di mnj
mnjak ak ima zada lak tak da prod
produkte.
u klC sago
sagorevanja
revil nja spsprovede
rovede u atmosfe
a lmosfe m. ru. a kod kotkn l·-
lova sa prirodnom
prirod no m pro promajom
majo m i da svojsvojim
im uzgonskim
uzgonsk im eefe fe klo
ktom m uvede u loziste
lozisle dovo
dovoljnljnuu
kolicinll
ko liei nu vazd
vaz duh llhaa za sago revanjc.
reva njt:.
Slruja
St ruja njc produka
produkata s~goreva nja
la sagoreva nj a kroz dimnjnk
dimnj ak naslaje
nas taje liuslcd
S led promaje koja sc se stva
sIva·-
ljllju6i razlici
ra za hva ljuju6 raz li ei izmedll
izmedu specificne
speeifi cne gustine
gus tine top lih gasova i hladnog vazuu
toplih vazduha ha.. Pro
Pro-·
maja di mnjaka je da
milj a dimnjaka dakle
kle u loliko
to liko veca llkoliko
uko liko je jc ddimnjak
imnj ak visi i llko uko liko
li ko je
jc veea
ve':a razli
raz li b
izme duu le
izmetl mpera tu
tempera ture
re produk
prodllkala
a ta sagoreva
sago reva nja i oko okolnog
lnog vazdllha.
vazduha. Kolicina
Ko licin a oviovihh prod
proCitlu-'
kala ko ju d
kata data
a ta pro
promaja
maja mOle
moze da tl a izvu
izyu ce. zavisi
zavisi od svih otporao tpora na ce loj duzini slrujanja
a na koju ulice
iI utice os osiim
m duzine
duz ine ddimnjaka
imnjaka,, njegov presek i hrap hrapavos
avos t unut
unutrasras nje pov
povrsin
rsinl'c:
kao i broj i ostrina
ostrin a prome
p ro me na pravca
p ravea strujil
struja nj a.
il.
Za
Z a kollove
ko llove sa pri prirodnom
rodnom p ro majo m mo moraju
raju se savsavlad
lad a ti i otpori
o tpo ri u sa mo m knt kn llIIIu..
ra7. liku od ko llova
za raz tlova sa nad pritisko m guc gde go rio ni nikk savlad
sav laduje
uje olpore ko tltla, a, takn
ta ke) da
dil
dimnjaci
d imnjaci mogu ima imati li manji presek.
prcsek.
V isin a dimnjaka
Visina d imnjaka zavisi od visine visinc zgradc
zgril de,, a prcsck od koli cine dimnih gasova. Pre:· I'n: -
sck
se k ddimnjaka
imnjaka moze se sc gru bo odrediti pre ma obrascu: obraseu:

F = {{.Q (em' )
..fj;

gdee je:
gcl
Q - ka kapacite
paeite t kokotlova
tlova prikljuee nih na ddimnjak
imnjak (W) (W),,
II - vis
visina
in a dimnjaka
climnjaka od rciie
rc!le tke uulozistu
lozistu kotla
ko tla (m).
(m),
{{{/ == 0, 17 za teeno go
0.17 gorivo. = 0,026
rivo , {/{{ = 0.026 za koks, = 0,034
koks. {{n = 0.034 za
Zil mrke
rnrke ugljeve.
Presek dimnjace se uzima 10 .- 20% veci ve':i od preseka
prese ka climnjak
dimnjaka. a. DDuiina
ui ina dimnjacl'
pri
p ri pri
prirodno
rodno m odvodcoclvocle nju gasova m: ne sme bi
bili duza od I !3 visine dimnj
li duzil dimnjaka.
aka. Zil
Za preciz.
preciz-
odredivanje
no i kore ktno odrccliva nje pprcse
resc ka dimnjab
dimnjaka lreba
treba poznavati ko nstmkcione
nstmk cio ne de laljl·
la ljl'
dimnjaka.
tlimnjaka . pad priliska
prit iska i odgovarajuce
odgovaraj uce karaktcristike
ka rakt cristike kolla,
ko lla, brzinu
brzinll stmjanja
s tmja nja gasov<l
gasov<t
njihovu pprosecnll
rosccnu temperaturll
te mpe raturu ild
itd._

vJ
9.4. PRORACUN KAPACITETA KOTLA
Kao osnov za dimenzionisanje
dimenz ionisanje kotla kulla sluz
sluzii lIkupna
ukupn a kokolicina
licina toplole
toplote knju
koju otl
odaju
aju sV<t
SVOl

grejna te la.
la . O
Ova
va kolicina
ko li eina loplote
loplo le se povccava za loplot
toplot ne gllbitke ko lla i cevne mr",z..:.
gubitke kotla mrl'z..: .
postroje nja za grcj ~ nje zgrada, poveca
Kod postrojc pove':a nje se dodaje proccntualno
proce nlu a lno od kolicin
kolicinl·
l'
IOplote
IOplo te koju odajll la. a u zavisnos
ocl aju grejna te lll, zavisnosti
ti aodd nacina vrst e lo
naeina vode nja i vrsle loplo zasli
plo tne zas li·-
te cevne mreze.
Po
Potrebni
tre bni kapacit el e l ko
kOlin
tla odrecluje
odreduje se po obrascu:
obrascu:
 9. KOT/ARN
KOTL4RNIC£
leF. 211

·( 1 + (/ + b) (W)
Qk =Q ·(1
Qk (91
(9. 1))

Qk
Qk - kapacill'
kapaeitetl kot
kolla
la (W)
Q
Q - kolicin
kolicinaa loplole kn ill
top lote ko te la (W)
odajll grejna le
ju odaju
{/ - dod<llak za loplolne
toplotne gllbitke
gubilk e kolla vodova (13;')
kotla i vodov<l (% )
Iib - dodalak
dod<llak na brl.c zagrcva
z<tgrevanje postrojenja (%)
nje vode i mase poslrojcnja
Dodaei iz nose:
nose:
{/ = 0.
(f to -za
0, 10 -Z<l postrojenja
pos lrojc nja ciji SlI vodovi slabo
cij i su zilsliceni,
s labo zas lice ni , IIspo
uspo nski vodovi na
spo ljnim zid ov
ovima, ho rizo nlalna
ima, horizo nt;tln<t mreza izolovana
izolova n<l i pos
pos(;wlje
lavlje m,
na na
nil
hladnom lava nll ;
tavanu;
{/ = 0, 15 - za poslrojenja ciji su vodovi pnlnzcni
(f po lozeni.. sirokn
siroko r<lzgra nali, us pnn.~ki
nati , uspo nsk i
vodovi u zljebovima spnljnih
voclovi zidova.
spo ljnih zid horizonla
ova, ho rizo nt a lna mreza izolovana i
poslavljena na
postavljena nil hladno m lavanll.
lavanu.
Dodillak
Doda lak b Irebatreba dodavali
dodavati sarno
sa rno 1Iu slucaju kada kad a se predvida svakodsV<lkod nevni pn::k
pn:k id IIu
loze njll
nju i pri niljveCi hlad noca ma i iz
najveCi m hladnoca iznosi:
nos i:
- za grejanje
Zil greja vndnm b = 0,20
njc vndom
- za greja njcnje paro
parom mb= O.LO
= 0.10

9.5. IZBOR KOTLA

PO~ lO
Pos ln se prema obrascll
obrascu (9. 1) l) odn:di kn licina lo
udn: cli ko plole Qk
In plnte Qk koja lrebaIreba da sesc proizvodi
kOllu , pre
u kOllu, prclazi
lazi se na izbo
izborr kolla
knlla . To se sc ci
cini
ni na osnnvu
os novu kapaeil
k<tpaeil ":e la
l<l koje proizvodac da dil -
je za svaki lip i velicinu
velicinll knlla.
koll<l .
Prilikom
Priliko m izbora ko ll a lreba
kn lla Ireba ima imali u vidu
li 1I vidll da je prnizvndac
proizvodac naven
naveo poda podalke prcma is-
lke prema
piliva njima 1I
pilivanjima u labo ra lo rijskim lIslovima
ralorijskim uslovima id a je jc pri lome ko risce no gorivo visokog kva -
korisccno
lile la.. Ovu cinjenicu
lilela projeklant
c inje niclI proje klanl mora mo ra dacia uzme u obzir.
nbzir, lIkoliko
ukoliko pos loji vcrov;Jlnoca
posloji vcrovalnoC<!
da ce se Itslov
IIslav i pri kor
ko risce
isce nju ko knllalla razlikavati
raz likova li oodd onih
o nih Zit kaje je pproizvndac
Zil koje naVC'll
roizvoclac naven
podalkc,
podalke. s ln to se praklicnn
pra kticno moze dognditi sarno sa rno kod kokOllova
llova na
nn evrsto
L-vrslo gorivo.
U svim slucajevima
sillcajevima kada se ne raspolaze kapaeiletu, kao
ras polaze podacima 0{l kapaeilclll, kan i kada pro-
jeklanlt navedcne
jeklan navedene kapaeilete
kapacitete zc zelili da proveri.
proveri, ko lao sc se bira prema po polrebnoj
trcbno j grejnnj
grejnoj
povrSini
pov,.sini,, a po obrasclI:
obrascu:

A=Qk "
(9.2)
K
gde je:
2
A - grejna povrspovrsiina kolla
na ko tla (m )
Qk - po tre bni loplo
pnlrebni to plo lni
tni kapacite t kalla
ko tla (W)
K - no rma
rmalno oplcrecenjc
lno op lla (W/m2)
kolla
te rece njc ko
Normalnn
Norma lno oplerecenje ko tl a K zavisi
o pt ereee nje kOlla zavisi ad vrsle goriva, konslmkeije
od vrste konslmkcije ko kolin zilgrev-
tla i zagrev-
nog fluida
[Ill ida kao nosiocil loto plo te za sistcm
plnte sislcm grejanja. Z(I K dale
vrednosli za
grcja nja . Srcdnje vroclnosti d a le su II ta-
Sit 1I \a-
beli 9.!.
9.1.
212 11. adorVl·it PROf
/I. T O(/orol'ic EJ<..TOVA N!
PRO! E!l.TOV/I Nf E POSTROJ
POST RO! ENfA
I:.N !A ZA CEN1'Rr1 L NO G REfA Nf
CENTRA LNO N! E

9.1
Tabcla 9.[
VRSTA kOll ovi
Mali kotl nvi • Srcdn
Srcdniiii kotlovi"
kollovi " Veliki korl
kOll ovi'
ovi'""
GO RIIVA
GOR VA vnu~
\ICI J~ para
pa ra v()(la para
parn voda
vod~ Dara
p~rn

Mrki
Mrki IIgljevi vc ~c
IIgljcvi veee
llopl
oplolne
olnc moCi
moti
9300 8100 9300 8100
8 100 9300 8[00
8 100
ugljevi
Mrki lIslj manjc
evi O1 nnje
lloplolne moc;
oplolne O1oCi 7000 5800 7000 5800 7000 5800
Gradski
G radski gas LI 600
11600 10500 9300 8100
8 100 9300 8100
8 100
Teeno Rori vlI
Ao rivll lI GOO
11 600 10500 9300 8100
8 100 9300 8100
,
' ) KOl
0) KOllovi povrsillc
lovi povrs illc do oko 5 Ill
111-'
•• ) KOll ovi povrsine do oko 20 01'
ovi povrsinc 01 '
• ")
" Ko ll ovi povrsinc do oko 20 .75
' ) Koll 01°
· 7501'

9.6. KOTLARNICA ZA TECNO GORIVO

KOlla rnic!.: sa
Ko tl nrnicL: kll ilovima koji ko rislc IcenO
sn kOllovima Iccno gorivo
go rivo za htcvaju mnnje
zahtcvaju ma nje prosto
pros to ra S obzi ·
rom
ro m da i ~; prcd
d a i. pre d kOll ait nij!.:
nijL: pOl
potre re bitl1
ba n pros lo torr za dzaranjc
dza ra njc i eiseenje. Isto lako, 1I ovum
ciseenje. Islo ovom
silleaju.it:
s IlIcaju jt;; ne po treb na pros proslorija
l.o rija za smdlaj
smdi laj go goriva,
riva, jejerr se avo
ovo cellva
uva II specijalnim
1I specija rc:ze r·
lnim rcze
voarima, koji Sll obieno va
SlI obicno vann zgrade
zgrad e i ukopuk o paa ni 1I
u zemljll
ze mlju..
S obzirom
obz iro m na sspecificne
pe ciric ne ured uredaj a jee kod kotlarnica
ko lla rnica sa lakim leenim lecnim gorivom treba
go rivo m Ire ba..
osi
os im m kolla, dimenzio
kotla, dime nisali
nzi o nisa rcze rvoarr i cevovod za lecno
li rczervoa teeno gorivo ulje) od rez
go rivo ((lllje) reze
e rvoar~
rvoa r ~
do gorio nika,
nik a, i odredili
o dre diti liptip i kapacit
kap acilee lt gorionika.
go rionik a.
Go ri o nik se ddime
rionik ime nzi o nise pre ma maksimalnoj
nzionise ma ks ima lnoj casovnoj pOlrosnji goriva. goriva . Slieno
Slicno jL:
jt.:
sa cevovodima
i Sit ce vovo d im a za go rivo , kod kojih se obicno raellna
gorivo, racun a Sitsa brzinom
brzino m llija
ulj a od m/.~ .
o d 0,3 m/s.
Cevi Sll su b<lkarne
bnka rne iIi iii cclicne
ccIicne sa pre c nicima 3/8 " - 1 ".
pre{;nicim<l n.

O dred ivn nje ve licinc

dredivitnjc rczc rvoa ra za gorivo,
Ueine rczcrvoara go rivo, sc vdvr!iii pre ma
m<l prosecnoj
proseenoj godiSnjoj potrosnji
go Potrebna o~j
riva. Potrcbna
goriva. as nje nj a i podaci
o~jasnjenja poda ci ddatia li su lIZ prime r 9.3.
liZ primer

9.1
Pri mer 9.1
Primer
Usvojili ko lao za ccntralno
Usvojiti ce nlralno grcja njc lo
grcjilnjc: pIo m vodom
loplom vod o m aako
ko sva grejna tela
te la Ireba ci a
Ire ba cia
odaju 42.S00W. Horizonlalna
Ho r izo nl a lna cevna
cevn a mrda je izolovana,
izo lova na, vodena
vode na kroz suteren,
sute re n, a vc
vcrti·
rli ·
vo d ovi su veGi
bini vodovi veCi nom \lZ spoljne
uz spo ljne zidove , vidno poslavljeni
poslavlje ni i neizolovanL K<lo gorivo
ne izo lovani. Kao
pre dvida mrki ugaIj
se predvida ugalj ma
manjenje toplOlne moCi.
toplotne moGi.

RcScnje
Rc!icnje
Dod aci:
Dodaci:
((=0,10
((= 0, 10
b=O
b=O
No rma
rmalno
lno opterece
o pterece njc ka
kotla
lla
K = 7000 W/m2
W/m2
Po trebnn gn:jna
Potrebnn gi"ejna povriiina
povrii ina KOlla:
 9. KOTURNICE
9. KOTLARN1CE 213

9.7. GOpISNJA POTROSNJA TOPLOTE

Potrebna kolieina
kolicina toplote za grejanje jednog objekta je racunski podatak koji je
merodavan za dimenzionisanje postrojenja. Ona se razlikuje razli.kuje od stvamo potrebne,
odnosno stvarno utrosene kolicine
kolieinc toplote, koja je osnov za izraclInavanje
izracunavanje eksploata-
cionih troskova a odreduje se merenjem utrosene eencgije. negijc. Proscena potrosnja toplot-
ne energije mo~e se dosta tacno i predvideti, i nju projektant obavezno 1treba reba da pro-
racuna. bez obzira da Ii se radi 0 postrojenju
racuna, postrojenjll ccntralnog
centralnog grejanja sa sopstvenom kOl- kot-
larnicom
lamicom iliiii sistemom prikljucenim na mrezu
rnrezu daljinskog grejanja. Jer to je podatak na
osnovu koga se sc izraeun;IVa kolieina goriva i odreduje velicina
izracunava potrebna kolicilla velieina prostora za
smdtaj goriva. -eksploatacioni
goriva, a od nje zavise i prosecni -cksp loatacioni troskoyi od cije visine cesto
centralnog grejanja.
zavisi i definitivna odluka investitora 0 ugradnji ccntralnog grejanja.
Zbog valnosti ovih pod ataka za
podataka Z1I svako mesto postoje
posloje merodavne vclicinevelicine za izra-
eunavanje
cunavanje proseene godisnje potrosnje loplolne
toplotne energije
en<.:rgije,, i tn k je zavise iskljuei-
to one koje iskljuci-
va
vo od klirnatskih
ktimatskih prilika.

9.7.1. Racunska i stvarno potrebna koliCina

kolicina toplote
Racunska kolicina (opiate
toplote sastoji se od gubitaka liS usled
led prolaza tc plote kroz sve
gradevinske cclemente
lemente kl ji ogranicavaju
koji ogranieavaju grejane prostorije. Ona se izracunava prcma
izraclInava prema
toplolno-fizickim
toplo tno-fizickim karakleristikama
karakteristikama objekala i spospoljnoj lemperat uri. GlIbi-
ljnoj projektnoj lcmperaturi. Gubi·
ci toplote scse zatim, kao sto je vee objasnjeno,
objasnjeno. uveeavaju
uvecavaju u cilju obuhvCltanja
obuhviltanja infiltraei-
in[iltraei-
je spoljnjeg vazdllha
vazduha i izuzctno ncpovoljnih
nepovoljnih slucajeva koji doprinose poveeanju
povecanju gubi-
gllbi-
taka toplote. Ovako korigovani gubicigllbici predstavljaju
predstavljajll rai:
l lnsku potrebnu
racunsku potrcbnu kolieinu
kolicinu lOp-
top-
late, koj
lote, kojaa se koristi kao osnovni podatak pri projcktovanju
projektovanju poslrojenja.
Kako spoljna temperatura varira i IIu toku jednog dana kao i tokom godine, spolj-
na i projeklna medusobno retko podudaraju.
projektna temperatura se mcdusobno podudaraju. Osim loga,toga. nepovoljni
slueajevi
slucajevi koji su proracunom obuhvaceni dodacima ne deluju jednovremeno i 1Iu svim
prostorijama. A to sve znaci da je postrojenje dimenzionisano za izuzetno nepovoljne
uslove koji bi mogli da deluju na grupu prostorija, a ni.kakonikako na celu zgradu, te da je
racunska kolicina toplote za grejanje jednog objekta uvek veea po(rebne.
veca od stvarno potrebne.
Medutim, oni obuhvataju i rezervu za sva odstupanja gradevinskog O'bjekta o'bjekta u odnosu
projeka t koji je bio osnov za proraeun grejnog sistema.
na projekat
Prilikom izracunavanja stvarno potrebne kolicine toplotc toplote povremeni i detirnieni
delirnicni
uticaj nepovoljnih uslova (vetar, dmi prekid grejanja i dr.) se uzima u obzir preko ko-
rekcionih koeficijenata, koji predstavljaju .opste strucnoj
opste podatke i koji su poznati u struenoj
literaturi. Medutim, uticaj spoljnih temperatura je specifiean
specifican za svako mesto i oce- oee-
njuje se preko tzv. s t e pen - dan ft, koji se izracunavaju na osnovu statistieke
statisticke ana-
lize datoffimesw.
Iize temperatumih promena u datommestu,.
21-1 II
/I T"tlnrfmr
Tot/orm';f PROJEKfO
PROJI:.-;;fOV4.SJE
l(·1NJE POSTROJENJA C£NTR~LNO GRFJANJE
POSTROJt:NJA Zrf CENTR4LNO GREJANJE

9.7.2. Stepen - dani

Ako se5C sa q oznaci
oz naci kolicina foplole
loplole koja je neophodna
neophod na za grejanje
greja nje jednog llbjl- ~I
obic· ~I". '
pri razlici uunul
nulras nje (I,,) i spoljnc
rasnjc spo ljne lemperalure
temperalure (I,) ravnoj jedan Slepen:
stepen:

1,,
I" -- 1, =1
I, =]

nmJa sc
nnda se stvarno pOlrebna kolicina toplote (Q.) po pojedinim d anima moil-
slvarno pOln:bna mOZl' iJ:r;t/
iUM_ili
sledrcim jednacinamil:
slcdcCim jedna cinamil:
- za prvi dan Q/QI = q '-((I" l sI )-24
/,, - lsi)' 24
d a n Q2 = q'
- za drugi dan q -(I" - ,Is7)- 24
s1 )'24
d;1n Q" = q '-(I,.
- za n-li dan (I" -1",)-24
\I kojima su
1I 511 sa 'si. I s-z,
1" . 1, __ _.,119 " oz
2> ... nnCcne srednje dnevne te mperalure odgovarajll
oznaecne odgovarajuce g d,,
cl:g dil ·-
net..
nil
Sabirajuci ?o
SabirajllCi ?olreban
treban broj dnevnih kolicina kolieina loplote
toplote Uednacine analognc
annlogne gornjim
gllrnjim )
izraeunava
izracunaya se stvarna
slvarna kolicina loplOle od Z dana:
Q8 za ceo grejni period ad
loplo le Qg

z
Q
Qgg =24'q· :2)" -I",)
=24-q- 2:(1"-1,,,) (W-h/god)
(W·h/god) (9
(t)_..3)
1)
II :;::: I
n;;:

iii S obzirom
llbzirom da je lInutrasnja
unlilrasnja te mpe ra lura I"
temperatura I" konslantna
kooslanlna velii:ina
velicina lokom rad
rad;,a gr,'I"''''
gr"I"""
poslrojenja
pos trojcnja ., sledi:

Q~ =24- q -(Z -I,,- Il

,,= 1
s ,,) (W· h/god)
(W-h/god) ( L). .11
l ), _I I

Izraz (9..1)
lzraz (9.4) se mo:
mozl:
k Iransrormisal
transformisa lii na
nil laj naein slo se 5um3
suma srednjih Jnt'vni
Jnevni "h 1, 111 ,-
I, Ill
pnatura (drugi clan izraza u zagradi) zamenjuje srednjom
pcralura srcdnjom temperalurom gr.:jnog 1"I'" -
tempe ralllrom gr"jnog
rioda (Is):

Z
2:1,.
2:15'
,,=
11 =
= Z/~
I
If , ' I

pa se
5C dobija:

Qg =24-q-Z-(/" - l g ) (W-h/god) (CI_11I> )

(11,

U nawdcnim
nawdenim izrazima korisecna
koriseena jc
jt: jedinicna
jediniena vrednost Casovne pOln: pOln; bnc
bne kolic'Jllc'
koli'- II1l'
loplul.:. odnosno ona
loplole. una kolicina
kolii:ina loplole
toplolc koja se dobija pri razlici Slc Pl-lI.1 i/-
razliei od jednog Slc'pc'n.!
medu spoljne i unillrasnje
medII unutrasnje lcmpcralllrc.
lempcralurc_ Ova ve lii:ina (q) se moze lako od
vc!icina odrt:J lli r "llh'-
rc' J l!i 'lla. '·
~1I raclIoske
~u racunskc kolicinc lopIo!e QI.
ko liCinc loplole Qh proraeunate za projektnu lempe raltJrskliraturs~LI rd rd/i l,ll "II
I" - '1.,,_
I" ¥'. lun Zit izraclinavanje
Izraz za vrednDsli q .ie:
izracunavanje vrednosli je:
 9. KOTLAUNICE
KOTlAUNICf 215

q= Q" (W/K.)
(WfK) (9.7)
'1I- /
11l- / Jp
Jp

ko me je sa I", oznace
u kome oz nacc na spaljna projekktna
spo ljna proje ln a lemperalura
It; mpc ralura za dato
da la meslo.
mes to.
Po mocu re
Pomocu ladjc (9.7) i uvo
reladje uvodc njcm
dc njc m ko rekcio koc fi cijc mlla,
rckcio nih kocficije go di~ nja ko lii:;io
nat a. godis licin a
IOplo le pos trojc oja koja
te poslrojenja kojll rad
radee pri
pri razlicitim
raz licilim rdimima
rcZ imima .e'kspo loa
loatacije. moi.c se izracll
tacije. mo/.e izracu--
nil
nattii prcko
preko ops lcg obrasea:
opsteg obrasca:

I - I
Q~ = 2-1
24 . Q" . Z·"
Z· " K.
g . y' e (W· h/god)
h/gml) (CJ.R)
(9.R)
I" - I.
'I/ I ,tp
tp

U go rojoj
rnjoj jed
jednacini koeficijcnt e obuhvata slu
na';in i kncficijenl sill cajeve
cajcve kada pos postlrojc
roje nja nem: r<lde
radt: sv ih
24 casa u tokuto ku da na i ka
kadada postoje d rugi prekidi
postojc i drugi prckidi grejanja
grcja nja (s lIubo
botala.. ned
ncdce lja, prllz
praz nici)
nie i)..
to r y jc
Fak lo ustva ri kocficije nl jednovre
je uslva jcdoovre mcme nosti
nos l i de lova nj a posebno
poseb no ne povll povo ljljnjh ul ica-
nih lItiCil-
ja, koj i se proracuno
proracllno m lI zimajll 1Iu obzir a nik ad ne dellljll
nikad de luju islovrc
is tov rc me no 1I u svim pros lo-to-
rijama.
rijama.
U jedoacioi
jed nacini (9.3) izmzizraz koj
kojii je pod sumo m odnosi
odnos i se na spo ljne ljnc Ic mpc rillurc
te mpe rature i broj
dana grej nog pcrioda
grejnog pe rioda koji jcje [un!;cija
funk eija bas tih spo ljnih te mperampe rattura. POS IO
ura. Pos to su to ec le-
menli
me nti koji ne zavise od samog sa mog oobjekt
bjckla,
a, vee isklju
isk lju civo od klime koja vlada u posmatra- pos malra-
no
nomm mes
mestu,lU, po me nlilim iz razo m se dcfinise pojam
pomenlltim poja m "sle pe n-dan"
"stepe n- dan" koj uved e on za
kojii je llvede
oceojiYa
ocenjwanje nje klimatski
klima tskihh 1Ilieaja
ulicaja na sslva
tva roo
rno pOlrebnll
pOlrebnu ko li cioucinu to plo le te za greja nje
nje::

z
SD =
Sf) 2:(1"
I (/" -Is,,)
- Is,,) (9.9)
n::11
n:::

Ste p e n-{j ~ nj (SD)

Stepen-dani (S f) se mogu iz ritZ iti i po
izrazili moclI srcdnje
pomocu Hcdnje te mpe rature pe rioda
ri oda grejaoja
grejanja
od Z dana, a prema
pre ma jed nacini :
jCdnaCini:

5D=2' (I,, - lg) (9.10)

Po sme njiva nju (9.10)
njll (9. 10) 1Iu (9.8) dobija se kkrajnji
rajnji oblik jed
jednacine izracunava
nacine za iz oje
racunavanjc
potre bne ko
potrebne licine to plo le:
kolicine te:

24 · QJ,·
Q = 24· Sf) · y'
Q" . SD y ·e
Q (W· h/god) (9. 1
11L )
g
g -I
1,,-t,1'
I" sp

9.7.3. Prakticno odredivanje step en - dana

(9. 10) tre
Posto u izrazu za s tepe n-dane (9.10) ba pre
treba pretthodno
hodno poznava
poznavati ti srednjll
sred nju te mpe ra--
mpera
Illru grejnog pe rioda
Il1ru riod a koja se izracuoava
izracunava po mocu
pomot u srednjih te mpe raratura
tura svih dana
da oa koji
pripadaju grejnom periodll
periodu,, to se za prakticou ka risti je
prakticnu primenu koristi jednacina
dnacina (9.9) u trao-
tran-
sformjs anom obliku:
sformisanom obJiku:
2/ 6 R. To(/(}frJl'lc
B.TcKI"" I'IWJEf..T()J
JI'Ic PIW ~~ NJE
f E kTm -:-I, I E I'OSTROJE NJ.·1 Z-j
POSTROf ENfA Z·1 CENTRAL
CENTR-1LNOG /?EJANfF.
NOG R£lANJf:

z
SD = Z(/" -Igg )+ I(lgg - Is,,)
,,=
11= 1

je : 2
u ko me .ie: Z - broj dana
d1t na grejnog pe ri oda od a,, I" tc m p e ra tura
III - unutras nja prosecna t.empera tu r~ grl' j- j.
nog objek
nng ta,, 'IE
obje kta lIB -
- temperatura
te mpera tura koj kojaa ogra nicava pocetak
ogranicava pocelak i kraj grejanja, "" -- ssrcd
greja nja. 'ISiI rc:dnj"l1j,1
te mpe
mperatm
raturaa svakog pojed
pojediinog da na u to
nog dana ku pe riod
tokll riodaa grejanj iL
grejanja.
Posto se eclokupa
celokllpann ppros torr uII jed
ros to jednom objektu
no m obje ktu ne greje
grejc na
n a istu te mp e ralllru
ra turu ., IItp, "w
kao unut
lInut as nj
njaa te
temperatura
mpera tura me rod rodavna
av na za izracunavanje
iz racun ava nje stepen-dana
st.c pe n-<l a na uz
uzima
ima sn:dnja
l'L'tin ja
vre
vredd nost te mperat
mperaturaura svih greja nih prostorija
pros torija,, a koja se izracllnava
izracun ava po obraseu:
obrasclI :

('i. 13)

u
1I ko me su Vi V; zapremine
za pre mine pros to rija, a I; Ii odovarajuce
odova rajuce te mpe mpera ture. Medutim, unllll ~'­
rature. n~·
nj e te mpe
mp e rature
ra ture po pros to rija ma va riraju
prostorijama rirajll 1Iu granica
granieama ma od 15 - 22 °C. dc. A pos to Sl ' 1III
prosecnim o bje ktima najveCi broj bruj ppros
ros to
torija
rija greje na 20 °C i viSe vise je o nih cija je te tem mpl'-
pe"
ratura
ra tma ispod ove vrednos ti (hodniei, (ho dniei, pomocne
po mocne pros torije) to rije) nego iznad (kupatila
(kupa til a i sl s!.)) i
to se bbo srednjaa te mp
o srednj mperatura
e ra tura administrativnih.
adminis tra tivnih. sta stambenih
mbe nih i dmgih zgrada zgrad a slicl1l:
slie/1 c 11 :,· ;, -
me ne moze usvojiti te mpe ratura ra tma od 1199 °C.
ra ni cna te mpe ra
G rani tura grejnng
ratura grej nog pe rioda
riod a 'IE'
lIB' koja je jc pot
potrerebna
bna za ko risce nje jCtlili'l'i-
korisce jcdn.'l'i.
ne (9. 12),
12) , ppredstavlja
redstav lja po d a tak koji moze da se razlikuje od sillcaja
podatak slucaja do slucaja
sluCaja i lIil<i vj,j vi,i
prve nstve no od nname a me ne ohjckta
o bjc kt a (Iabo ratorije,
ra torij e. bolnice. sko le itd .) . U d()sad
bo lnice. skole d os a d <ilI ~ I II " .i
pra ks i za najveci broj
prilksi broj slucajeva,
s lucajeva , pose bno za gradske gradskc to plane,pl1t ne, vazio rijum d .,ol ~l'
vaz in je krit e rijllm
pocinje i zilvrsa
pocinjc zav rsavava sa grejanjem
grejanje m onda o oda kilda
kada je prvi,p rvi, odnosnn
odnoson pos poslednji
lednji put u seZOll sezon l1 Ii l i-·
me i pre
prelazlaznim
nim mesecima
meseeima srednjasrednj1t tempe uz as to pna dana iznosila 1122 °(:
te mp e ratura tri uzastopna °C: ii i ihi,i·-
niza oodd nje.
la niz<I nje_
Ovaj krite
kritc rijum je bin u dircktnoj
d ire ktnoj vezi
vez i sa primenom
prime no m kotla kotlarnica
rni ca sa cv cvrs
rstim
tim gnri \, \ .."'1n,
1.
kod kojih nije nijc tak
tako o jednostavno
jednos tavno pusta pustanje nje pos troje nj njaa II
1I rad i pre
p re kidanja
kid a nja lozcnja.
Inze nja, 1,1" k",'
SIO je to sslucajlucaj kod velikog
ve likog broja danasnjih
da nas njih ko tlarni
kOlla rni ca koje koriste
ko riste gasoviln
gasovit n iii ii i l\l.I
I" "
go riv() i imajll potpllno
gorivo po tplIn o alltomatiwvan
allto ma tizova n pngo pogon. n. Kod postroje nj njaa prik
prikljllcc
ljllee nih nil na iL:'" ,
ko t la rni ec, pnce
kotlarnice, poce tak i zavrs..:
zavrse takt"k grej nog perioda se sc po mL: ra prema
pomc:ra prcma viiivisim
im spllljni m :;
pera turama. eime.
peraturama. cime sc povecava duzina uuzina traj,l
traj,lnj<1
nj<l grejnog
grc:j nog period<1
peri oda ali a li se
sc i puho
pullOljs l.is ..
uslovi
us lovi ugod
lI god nos ti Ijudi. koji ppri ri niz
niziimm gr<t
gr;,nicnim
oicoim tempetL: mpe r<1turama
ra turnm<l nislI bili bil i Z<ldovlllj"
Z<idOvllli, '
danimil
dnn ima pred pre d poce tak i pos le zavrse zavrSctkatka grejanj
grejanja. a.
Za .Iugos
Ju go. lnvijll
lavijl1 su
511 stepcn-
stepe n- dand a nii raclln3ti
racllna ti za gra ni cn u lL:
nicnu t<: mpc ratucu
ra turu od ud 1.2I. :! "('
0('
prosecoa te mpe
prosccna mpera ra tura grej nih pros
grejnih torija usvoje na jc vred
prostnrija nns t 119
vrednnst 9°C DC,, pa ~;c';c 5n;'
S1l' , ,. ,
nvih ve licina
li Ci na IIu jcd
jcdn<lcinu
nac inu (9.12)
(9. 12) do
dobija
bija iaaz
il.f<lz za stepen-dal1l:
ste pe n- d ane 1Iu komeko mL: kall nl'p" nq1" j,Il /.I' ,
ostajll
ostaju sarno
sa rno sred5rednje
nje dncvne te mpe rature i broj dana da na grejnllg
grejnog pe rioda
riod n::

z
Z
SD
SD=2(19-12)+ 2)12- 1,,, )
= 2(19 - 12) + 2(12-1,,,)
11 = 1

J ed naeina (9. 14) jL:

e d nacina jc graricki
graficki prikaz<1n<1 lika ma 9.1
prikazana na sslikama 9.111 i 9. 12 pre ma Il'te mpcr
mpC l"""
kim podacima
poci ;lci ma za Beograd i Podgorieu. kilO preds
Podgnriell. kao prcds tavnicima
tavni cima J..llntine
kll ntine nt a lnc i me
I11l "'
 9 f{OTIARNICE
I\OTLARNICE 2 17

r~nsk
r~nske' klime.
klime. Na slici 9. 11 je
jc dat spoljnih
dal proseca n tok spo ljnih tcmpcrat uril Zit II
te mpera tllr;1 U ogr;]d
ogr;] d,, itit n<: nil

slici
slid 9.12.
9. 12. za Podgo
Podgoricli. ricu. pre ma mit me teoroillskom
t(;;oro loskom osmatranju
os mal ra njll u toktokull pc rrii daria 1925 -
19~O i 1949 --1968
19-10 1968 god inc. ine . Tacke 1\ !I. i B na nil krivoj promen(;;
promene tc te mperatur
mpe rature od & f,ovariljll
lwarajl
vrednosti
vrcd nos ti od 12°C 2 °C i 117:nacavilju
llznacavajll pocctni
poce tni i krajnji dan sew sezom;
ne grejanja .. zm;,k iJ.-
grcjanja.. ;,n [r"zm"k
medu ovih ta tacilka
ea ka duzintl
duz inll grejnog pe pcrioda
riod a 1III danima.
uanima.
Prvii Clan
Prv jednacinc
cla n jed na cine (9.14) (9. 1~ ) odgovara
odgov:tra povrs ini 11
pnvrsini Ill,
1, koja jc nd ndrcde na iwtcrmam<1
red e nit i7.0 te rmama
unutrasnje (I" = 1
unutrasnjc 199°C)
°C) i gra nicnc tc
granicne te mp era turc pe
e rature perioda
ri od" ggrcja
rcjanja (118 = 12°C),
nj a (/18 2 °C). a drug drugii
clan povrsini A 7),• ciji
povrs ini 11 S lI okviri dcfi
c iji SII nisa
d e fini sa ni izo termi1ma
tc rmama grani cnc i krivo krivoil1il1 proITIcnc
prornc nc
spoljnc
spo ljne temperature.
te mpera ture. Z bir pllvris povrisinil AI i /1
in<l /11 A2 2 odgova
odgovara ra rdc nju jcjcdnacim; (9. 1~
tlnH cilll.; (9. 14)) i rred-
pn:cI-
stavlja
stav lj a broj stcpen- dilna .
slepe n-<i<lna

9.7.4. Tabela stepen -dan

-danaa za .Tugoslaviju
.lugoslaviju

Na 05n0\l11 utvd e nih kritcrijtlrna

08n0V11 utvde kriterijuma i me metod
lodaa izractlnati
izracunati su slepen-
s te r e n- dani (SO)
(SJ) za ndn.:-
7.<1 otln.:-
dena
de na mcsmestata koji se
5C nalaze tabc li 9.T
na laze tIu tabc1i !. U istoj
9.11. ist oj labeli
tabeli su
S li dati i dt;zina
cl d inil grejnog periodperioc!;1,1
(2) II1I danima. kilO
kao i srcdnja
srednja lempcrilluril grej nog prioda tllll (0
te mpe ratura grcjnog (0C). ).
Ukolik o se II1I neko
ne ko m slucajll
slucaju utvrdi
ulvrdi da je srednja
s re dnja lemperalllra
temperatura grcjnogg rcj nog objdta
objck ta ra 7.-
r<l7.-
lici la od
licitil oel lIsvojcne vrcdnosltii oel
t1svojene vrednos I<J °e,
nd 19 °C, moze se izvrsili
izvrs iti korcktllf:l stepcn- dcl ;tna.
korck turil stepen- na os-
ill1 il. Oil
n()VII jcdnacine (9. 12),
novu 12). mcnjajllci
mcnjajuci podiltak
potlalak za tll
tu i ut
utvrduju
vrdujuCi ci razliku
razlikll samo
sarno prvog Clan;!.

Z·PER
Z- tCD GREJANJA
PERICD GR EJANJA U O.A
DANI ,',\A,
NI.\\A, -
Z-PfiUOO . REJAN JA U DAN
GREJANJA
Z PEx 100 G QAN IIMA
MA

,
gl ': f-i7Ib,/
7/-n
, 7/,/
7,/,
'71;,""7:
/./n-7,/. 7V,
7/*, V
,///,,//// / / ' / / V// /.
-,,+-+-H
/ 1 ~I : /.::Y/ .
/. '//. / / /
7/./////./ /.//- '///
'It·
/./1V/////./' 'lv / / /
• 1-. 'V, (///;// /. V/ ' / /
//V//////1 ' / / / / / J
' / ' / / / / / / / // / ' '//, I
, /./1)'////./ / / //. ., // ' ..,,
A \'(
""""" """,,",,'.
~:-.." "''',"........~ ' :.......,,".......y
B

"
B
"\ ." """', A~ ~",,'\.'\.V
','\........\ . . . . . "., ......." ....... V
-

,
'\."''''''-'S'\YI
~'\."'\........" y
,
~'\.'\.:Y
,

,
o • r--1---4---+t ---+---+---+---1
XI XII II
1/ II( IY .r
X KI
XI .til
XI/ I /I
•• IV

DANI DANI

Slika 9.11 GraJicki

Grajicki prikaz stepclI
stepell - dalla za Slilw
Stika 9.12 GraJicki slepell - dalla
Grajicki prikaz stCPCII
Beograd za PodgoriclI
21S
21S 11. (}(lorOl'ii: PI?OJEKTO
TodorrJl'if
13. T PROf EK{'() I-:,
I·:·IINJE
NJ E l'J>OSmOJENJ; z.t CJ:NTRALI
OSTROl ENf A1 ZA CENTRA LNO0 GREJANJE
G REJA Nf E

Tabela 9, 1\
T"bela \I

Srbij;t
I\I cslO
McslO SD Z ',m
t,m McSIO
Mcsln SD Z I,.
t,.
Alcksill:1c
Alcksilli\C 2492 176 4,7 Kli rsumlija 2892 198 4,4
l:3a~ki Pel royue
Backi cavae 2778 186 4, 1 Lcskovac
LcskoVilC 26 18 18L
181 4,5
4,5
Bela Crk""'rk"" 2593 179 4,4
4.4 Pozarcv;)c
Ljuuiccvo- POz.1 r CV3C 2592 181
181 4,7
4.7
Beograd 2520 175 4,6 Milrovac
Mit covac nna3 Tz
T:lui
ci 4484 272 ?-.)
1 -

Bei:ej
Flei:ej 2797 184 .'\.8
3.8 Ml a(il.:novac
Mlaclcnovae 2866 193 4,
4,11
130r
Bo r 3090 200 3,5 Negalin
Nesolill 2845 183 3,6
3.6
Bosiljgrad
BosiljSro" 2968 196 3,9 Nis 2613 179 4,4
13l.1ja
l3uj:l nov;tc
IIUvac 27 16 L87
187 ..~.5
.5 Novi Kncievac
Knczevnc 274 1 183
L83 4,0
l3ukovicb
BukoviCka Ballja Banja 2743
27-13 189 4,4 Noyi
Novi P:lzar
raza r 3100 203 3,7
Valjevo
Va ljevo 2782 192 4.5 Novi Sad
Nov; 2680 181
181 4,2
Veliko
Ve liko Gra G radnisle
i<le 2708 185 4,4 Palic
Pa lic 2830 188 4,U
4,0
V ladimirci
VI3di mirci 2612 175 4,1 P:mccvo
P;mccvo 2720 182 4,
4.11
Vlasin;l
V ltlsin;l 40-14
40~4 257 3,3 Pclro\r,\c
Pel Mlavi
rovae na MI:wi 2640 L81
181 4)
4,~
Vr~lIljc 2674 182 4,3 Pee 2634 186 4,9
4,9
Vrbas
Veuas 2847 188 3,B
3,8 Pifot
Pirol 2670 180 4.5
Vrcoc;
Vrcoci 26 19 184
IS4 ,1,8
4,8 Prcdcjanc
Prcdcj'H1c 2626 189 5, 1
Vrnjacka
Vrn jacb Ba llj a
Ballja 2784 194 4,7 Prcscvo
Prdicvo 2643 190 5,1
5, 1
V rsac 2560 180 4,8 Prist
Pristilia
illil 29 15
2915 195 4, 1
Gomj i Milanovac
Gornji Mibnov;lc 3076 208 4,2
4.2 Pr izrcn 2397 190 6,-1
6A
itrovsrat
D im il rovge.,( I 2826 193 4,3 Prokll plje
pljc 2606 186 5,0
DivcibaTc
D ivi::ibare 384 1 243 3,2 Rekovac
Rc kOl'.IC 2726 188 4.5
45
Dilkoyic.1
Dako vic.1 2692
2691 195 5,2 SCill
Selll a 2822 187 3,9
3085 202 3,8 Sjcnicl
Sjcn ica 4133 25 1
251 1 -
25
Zaguhi<.::l
Z aguhic:l - .)

Zajcc:u
ZJjCC:lf 2BXB
28~8 192 4,0 Smcdcn..:vo
Smcucrcvo 2641 180 .15
.15
Zcmunll (siari
Zcmu 2468 177 5,0 Smcdcrcvska
Smcde revska Palanka 2632 182 4,5
45
ae rodrom)
rodrom )
Z ial iuorr
ial iuo 37 19 239 3.4 SokolJalljo
Sokoba nja 2875 194 4,2
4,2
Zrcnjanin
Zrcnj;)l1in 2746 182 3,9 Somuor
Som bor 2865 190 4,0
Jarmcnovci
Jarm cllovci 2797 193 4.5
45 Srcmski K., r1 ovci
Kilrlovci 249& 177 4.Q
4,9
Kik itld;1
Kikilld:-. 2762 183 3,9 Srcmska Mitrovic.1
Milrovic.1 2740 185
185 4.2
Knj:lzcvac
Knj:l'zcvac 2862 194
19 ~ 4,2 Svcto7.arcvo
SvclO1...1fCVO 2606 L78
178 4,4
Kllviljac.1
KllVilj:lC.1 2613 181
l SI 4,6 Topola 2475 180
IRO 5,3
Kovi l!ll 2590 179 4,5
4.5 Uziec
Uzicc 3036 201 4,0
Kokin OrodBrad 3590 229 3,3 Uroscva..:
Uroscvae 3044 200 3.8
Kopnollik 5337 311 1,8 Coe:.k
Cai:ak 2752 190 45
Mil raviea
Kosovska Mil rovica. 2848 194 4,3 C:uprija
Cupr ija 2667
2647 163 4,-1
4,~
Kr:1gujcvac
Krasujevac 2620 180 4,5 Sabac 2586 ISI
lSI 4,7
Kraljcvo
Kraljevo 2635 180 4,4 Sid 2685 184 4A
4,4
Kru5cWlc
KruSe""c 2662 183 4.5
e rna Cora
Crna
L97
197 - 1
Ba
BtUr Jl 67
11 124
IH 9,6 NikSic
NikS ic 271 7
2717 J. _
).-

Bijclo Poljc 3132 216 4,5

4.5 Pljcvlja 3323 21 9
219 3,8
BlIdva
Bud"" Jl 42
11 121 9,6 Podgori<='1
Podgorica 1618 142 7,6
Virpazar 1800 155 7,4 Ulcinj l301
L301 L29
129 8,9
lvangrad
lvansrad 3093 209 4,2 Herceg
He rceg Novi 1113 120 9,7
Kolasin
Ko laSi n 3698 244 3,8 Cetinjc
Cet inje 2830 205 5,2
Rcpublika Srpska
Luka
Banja Lu ka 2774
2774 188 4,2 Prijcdor
Prijedor 2919 201 4.5
BileCa
OileCa 2265 L80
180 6,4 Sarajevo Srpsko
Srpsko 3077 211
21l 4,4
Visegrad
ViScgrad 2761
2761 190 4,5
4.5 Srebrcnic.1
Srebrcnica 2950 206 4,7
4,7
Douoj 2801 190 4,1 Trcuilljc
T rcuillje 18n
18n 164 7,7
7.7
 9. KOTURNICE 219

9.8. POTROSNJA GORIVA

Godi~nja potrosnja teenog odnosno evrstog

~rstog goriva predstavlja polazni podatak za
odredivanje proseene godi~nje eene
cene grejanja, za dimenzionisanje
dimen2ionis anje rezcrvoara za teeno
gorivo, iii pOlreboe
potreboe vt:!ieine
vr.lieine prostorije za smestaj Cvrstog goriva.
Koristi se obrazac koji sadrii godisnju
godiSnju kolicinu
kolicinll potrebne toplote:
B= 24·3,6·e·y·SD·Q
24·3,6·e'y·SD·Q
(kg/god))
(kg/god
(l u -I,)H
(I" -I,)H"u 'l]
'17
ograni~nja i sastoji sc od koeficijenta tempera tur-
e = e,'eb - predstavlja koeficijent ograniknja
nog (e,)
(e,) i eksploatacionog (eb) ogranirenja.
ogranieenja. Prvi obllhvata
obuhvata dnevne prekide lozenja us-
led kojih je srednja dnevna temperatura grejnih prostorija nua od unlltrasnjihunutrasnjih pro-
jcktnih tempe
jeklnih ratura. Koeficijent eb
temperatura. itb uzima II
u obzir slueajcve
slueajeve kod kojih ulllltrasnji uslo-
vi grejanja nisu svakog dana isti jer se grejanje
grcjanje obustavlja
obustavljil iIi prime.tno
prime tno smanjllje
smanjuje subo-
10m
lOrn i ned eeljo
ljom,
m, za vreme prilZnika
praznik a i raspusta (sko
(skole
le is!.
i sl.).),
Koeficijent lempcriltllrskog
temperaturskog ogranieenja
ogranirenja se izracunava po obrascu:
obrascll:
tum - / Jm
e, =
Jnf

lu -Ism
-/ JnI

gde je sa I,,", oznarena

oznaeena srednja unutrasnja temperatura zgrade u toku 24 easa, sa lu I"
unutrasnja projektna te temperatura,
mperatura, a sa Ism srednja spoljna temperatura u toku grej-
nog perioda.
Vrednost za lum zavisi od dnevnog grejnog period a i mogucnosti
moguenosti hladenja zgrade IIu
toku noei. Ako se ne raspola1:e sa potrebnim temperatllrnim
tempcraturnim podacima, mogu se ko-
ristiti pribliZne
pribliine vrednosti za e, prema tabeli 9
9.III .,
,III
ogranieenja je predviden sarno
Koeficijent eksploatacionog ogranirenja same za objekte IIu Kojima se
u tokl!
tok\! pojedinih dana obustavlja iii smanjuje grejanje, sto zavisi od namene zgrade.
taJ..:virn slueajevima se smanjuje iii broj dana grejanja iii
U takvim iIi efekat grejanja, sto se od-
raZava na godisnju potrosnj~
potrosnju goriva

tcmperaturnog ogrRnl~enj8
9, III - KoencUent temperaturnog
Tabela 9. ogrRnl~enJ8 e,

Vrsta zerade
Vrst. zl!rade e,
Bolnicc i wade slime namene
Bolnice "
100
weianiem svih prostoriia
5tambene wade sa !Ueianiem 095
>grade sa izrazitim noenim
5tambene 2&'ade nomim ograniunjem
ogranilenjem u
grejanju: administrativne 2&'ade, ~:u6: i drugi slimi
>grade, robne I(lICe sliooi 0,90
alrumulacionih sposobnosti u podru~jima
objehi velikih akumulacionih
objeleti
urnerene kJime ~kole sa velerniim
Idime !kole veurniim kursevima
kursevimh
Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj
Administra!ivne
~sobnosti i u podru~ju o!tre
o~tre kJime
klime Ikole sa dyedYe smene 0,85
jednom smenom nastavo.
Skole sa jednOOl akum\ll~Qm
nastavo.i,i akumlllaciwJqm.
~obnolfu
~obnol6J 0,80
Skole sa jednom smenom nastave i malom
maJom alrumulacionom
~obnolfu
~obnol6J 0,75
220 n.
!1.TOflorm·;r
Tor/arm ,it' IWOJU<. TO 1
f'ROJJo:f;.7() I >I
:'INJE POSTlWJE.vJA 7".1
NJ£ POSTI?OJJ::NJA 7.,.1 CENTR.-1L,\'O G RUA NJF.
CI:.NTR·1L.\'O GRFJANJ£

nos tii 7.a

Vrcd nost za e" lI~vajajll sc
e!, lIsv;ljajll Sl: pre ma labe
labelili 9,IV,
C).IV.
I<o
I<n rc
re kturni kodicijent Y
ktllrni kodicijcnt y 1IU oobbrascll
rascli 7.a od n.:drcdivanje potrosnjc goriva
ivanjc potrosnje gllriva od nn\i n o~i \l' ~ l' 11 Il "il
cinjcniclI
c injcnicli da da.ie je pntrc
pnlrehna hna ko lilicina toplote rilClIna
ciml loplotc raclIna ta prema pre ma 17.v.
tzv, lr<msmis
trans misionim io nim glibiguhi l'il'im;1l11"
koji Sli pov('ca ni 7.a clocliltk
su pOVC'Cn cl oda tk c na rrc pre kid lozenja,
lozc nja. lIliuti caj vc ve lr;]
tra i elr.
elL Posto
Pos to se sc lISlllVi
us lovi Iho Iho!:!g
koj
kojihih SlI
SU ovi elodaci preclvidcni
nvi clodm;i preclvideni ne javljajlljavljaju lIuwkve:k i is istovrc
tov[e:meme nono., clolil7.i
clolilZi sc clocl o I.ak ljl lil"
l.<lk ljll ll;1
ddaa jc vre clnos ~tv<lrno pOlreb
dnosll stvilrno potrc bnc ne toplOlc
toplote: za grcja nje 1Iu prosek
g n::janjc proSek llu ispod
is pod racuno
raClII10 1llm od ot!I\'lk
r,' dl".
ne
nc ., cilk
c<l k iil
ia ko hi bi spoljne
spoljnc tc mpcr<l
te mpe ra turc
ture bile bliske projektnoj vrcdnosti.
blis kc projcktnnj vrcd nos ti ,
Kodicije
Kodieijc nt y iznlis iWllS i:
- 7.il
za nonormalno
rm a lno vetrovitc prcd e lc i za klo nje n po lozaj y = 0,63
predele
- za norma
no rmalno lno ve trov ite predek:predek i olvoo tvo re n po lozaj y = 0,60 0.60
- ve trov
troviiti ti predeli
predcii i zil po lozaj y = 0,58
klo nje n polozaj
za klonje
- ve troviti
troviii predeli i o tvo tvoren po lozaj y = 0,55
rcn poloz<1j
Oslall:
Osta le owake obraseu za pot
oznake 1I obrascl1 potros
ros nju
njll goriva Ssu: lI:

SD - broj slepen-da na
/"
I" - lInlltras
lInulrasnja nja le
te mperatura
mpera lura prosloprosto r" ril koji se greje ("C),
sc grcjc
I,
I, - spo ljna projektna
projeklna temperatura (0C),
te mpe ratura ("C).
Q
Q -- po trcb na koli cinil
potrcbna ci na toplo te za grejanje (W),
lo plote
H" - donja
do njil lOp lo t nil n<l moe goriv;)
go riva (kJ/kg)
'1
'I s t c pl~
- sle pe n isko ri see
is ko ris et: nja postroje
pos trojc nja koji se sc sasloji od ocl slepe
stcpe na k o ri
n<l ko s IlIl~ li
risnos l i kill
k'lli;, I;,
(Ilk), slcpc
(Ilk). s tepe na korisnosti
korisnos ti eevne mrdc (Ile')
ccvne mrde ('le') i slepena
ste pe na kokorisris nost rcglll ;l c i o
nostii reglll () l1Il"11 ~
siste
sislema ma (/7,)
('7,) sa lIzaja
lIzajamnomno m vezom 'I 17 = 'lk'
1/k" 'ie
l e"T
'I]

Tabcla 9.1Y
9,lV Koclidjcnti
Koclidjcnli cksploalacionog
cksploatacionog ograniccnja Ccb
r-------------------~~----~--------------------_r--------------___,
.-------------------~--------------------------.----------------,
~~----~~~~--~--V~r~'='a~l~ , g=~=d~c~~~--------------_+--------~e~.-----~
VrSla zgnulc c~ i

Slollio
$ ' 01110 grcjani
grcjal1 i ohjckli slam belle zgode.ooilliec
o hjckli ( SI:Ul1uelle zgode , boil de" i 51) 1,0
ZA rade sa ogr:lIlii:cllim
Z grnde ogr;lIIii:c llirn grcjanjc
g rcj""jcml1l SlIbOIOm,
slioolom, Ilcclcljom
IIcdcljom i 00 pro zni·
promi·
cima.(Ka liccla rijc i :Ullllillisiralivlle
cima,(Kallcelnrijc "dmillislralivll e zgradc,
zgradc.oollke kllcc i sl.
ro lme klltc
unlike toune sl.)) 0,90
Sknle
Sknlc 0,75
0.75

Primer 9.2 9,2

IzraclInati godis
izracllnati godisnju
njll proseenll
prosecnll popOlros
tros nju mrkog = 17000 k.T/kg) i I;,kll~
mrk og uglja (fill = I;lkll~
loi-ulja (fill = 42000 kl/kg)
loz-ulja (fI" kJ/kg) za manjll
ma njll s tambe nu zgradu 1Iu Beogradu, za koiu je i/.racl!
koju.ie i;ral'\I·-
na ta po trebna
pOlre bna ko licina loplotoplottee od Q = 30000 W. W,
Zgrad a imil
Zgrada illla olvorcn
otvoren polozaj. Prekid
Prckid loze nja jcje 10 easova. od lil i\,l:n(}~
casova , Kotao je (lei \'<.: n{)~
gvozda. U aba
gvoida. oba slueaja
slucaja rcgul acija postroje
rcgulacija poslroje nja je automatska,
a utomatsk a, cevna mrda dobro
dobrn il.oll!-
imln·
va na i izvedena sa do
vana njim razvoelom.
clonjim razvodom.

Resenje
Rcscnjc
Ste pe n isko risce nja
Stepen nj<l se bira na osnovu tabe
tabele
le 9.V.
9,V.
Za evrslo
evrsto gorivo iznosi:

'7c = 0,98, ,,,

l]k= 0,68, 1"/c
']k= '7, = 0,95, 1"/'7 = 0,63
Za !eeno
teeno gorivo iznosi:
 KOTG4RNIC£
O. KOTiJ.1RN
9. IC£ 22 1

'lk= 0,75, '7e '7, = 0,95,

'7c = 0,98, '7r 0,95"7'7 = 0,70
Koeficijcnl
Koeficije nl lemperillllrnog
le mpc r<l turnog ogritniccnja
ogra ni ce nja jc (ta be la 9.1II)
(labe e, = 0,90, ait kodicijenl
9.1lI ) e{ kOl:fi l:i.jc nl
eksp loa t a~io nog ograniccnja
eksploala~illnog ogranicc.: nja jc ( Iahela 39.IV) e" ==1.0.
jc.: (Iabcla 1,0. Z a no
norma lno ve
rmalno velrovilc
lmv il c predele
predc.:le
i olvoren lozaj y =
polozaj
olvo re n po = 0,60.
0,60.
Za
Z a Beograd, prema lahc ta hc li za slepc
sle pe n-d ne SO = 2520 a sspo
n- daane po ljna
ljn a pprojckl na Il:mpc-
rnjcklna kmpc-
ralura
rat _15°C.
ura je _15 °C. Na (lsnoYU
os noYU oviov ihh podalaka
pod a laka prosecna godisnj
godisnj<1<l po
pOlrosnja mrkog
tros nja mrk lIglj<1:
og uglj<i:

2520 30000 kg
8 = 86,4 · 0,9 · 1,0
8=86,4·0,9 ' 0,6 '1 9 +1 5 17000'0,63
1,0'0,6'19+15 9686
god
god..

a lecnog
teenog goriva:
go riva:

2520 30000
300l~ _ kg
8 =86
= 86 4· 0 9·
9'110 · 06G·_-+
0·0 · - -+ 15 · = 3)30
=3)30
, , , , ]9
' ]9 42000· 0,7
42000·0,7 got!
god .

Tabcla 9.V
Tabela 9. V Stcpcn
Stepen korisnosti

1. KoU o\'i
KoUovi
Livelli
Liyeni kOll ovi bez reglJlisallja
kOllovi rcp,lJlisan ja 0.65
do 60000 W sa o biclIom ruenom
obiclIom rU Coom regulacijom
rcp,lIlacijom 0,68
0.68
gorriYo
Cvrslo 80 ivo preko 60000 W sa boljom
prcko bol iom rucllo
rucn o m rcp.ul
regl.llacijo
aciiomm 0.72
spcci ia lni ko
spccijalni tl o vi do 175000 W(mehanicko dobrn
kOlloyi rc~ulisanic)
do bro reguliS:lIIje) 0,78
pre ko 17500 W (mch
prcko ll nic ko dobro rcgulisa
(mel,"nicko reAulisallie)
nje) O,XO
O,XO
Live ni ko
Liveni tl o vi sa lIaknadno
kOllovi lIal<lIl1<1no uArade
uRwdenim nim RoAo rioniko
rio niko m 0,7)
0,75
Teena
Teeno i gaso vilo
gasQvilo D,7X
lUX
gorivo Specijalni koll ovi do 175000 W
Spccijalni
Spccijailli
Speci iailli ko tl ovi preko
kollovi l75000W
prckol75 000W {J.xn
O.XO
mrc7.M
CcvDa mrc-i.ll
2. Ccvnll
Vrcdnost stcpcnOl prcnw vclicini postrojcnja.
slcpcllOl korisllosti sc ccni prcma postrojenja. vrsti
vrsli izulacijc ij lIill:inu razvlxlaa
lIil{:inu rilzvod
(donii
(donji iii Rornji)
Aorni i) i iznosi
iznos i : 0,95 - 0,98
3. Regulacionl sistcm
Rcgulacionl sislcm
vrsla regul acije
regulacijc podcJom na zone
sa podclom bez podcJ
poclclee na
nn
zone
Z(lIIC

autom:lI skn
autom ntska 1.0 D. <))
O.<J5
obiena
obiena ruclln
ruena o.n
0,92 , U.'IO
U,'10
fuena,
fU m;}, sa sl:llnom
staJllom
kon lrolom
kontrolom 0.95 n.n
0,<)2

9.9. REZERVOARI ZA TEeNO GORIVO

Prilikom
Priliko odredivitnja
m odrediva nja vclicinc rezervoilril
ve licine rezervoa ra za lel:no niljbolje bi bilo prc.:dvideti
tel::no gorivo najbolje prcdvideli ga
Zit ceo period grcjanja.
pe riod grcja Tal.."Vi
nja. T al..-vi reze rvoari
rezervoa SlI velikih zapremina
ri Sli zapre mina i izisl..l.lju
izisl..-uju odgovarajllci
odgovarajuCi pros·
lOr za smeslaj,
lor smes taj. ait i cena
ce na im je visoka. Zato Z ato scse obicno predvidnju
predvidnjll rezervoari man.!' ·
reze rvoari za man!"
kolicine goriva, koji sc se liS
IIsled
led loga pune dva
toga pllne dVil iii vise pula 1Iu lokll
loku sezone gTejnnja.
grejnnjil.
222 ' '"Ioml'l'' PRO} 1':KIO
/I. 'Tml,'''''''''
Il. I·:KIO I'~1N1"
1'~1 N}" POS
I'OSTUO} f.N}A 2.-1
mOl EN}..! C£lIlTRA LNO GREJANI
Z,I CENTI?A GRElANJ££

Vc li'::i
licina na n:zcrvoara
rCZl:rvoara sc
s.: nd n.:dlljc
n;dujc prcma pOlrosnji gnriva
gori va U lo ku cclog
u loku <:clog grcjnog Pl',
Pl'-
rinda a~ pO llbr;lsclI
rilllia llbrascu::

B" .- prosccna d ncvna pOlrosnja

13" pOlros nja go riva (kg/dan),
goriva
Z - broj dana za knji sc obezblldllje
Zit koji obezbcduje rczc rva goriva,
p - guslina
gUSl ina go riva
riv<1 (kg/m:')
(kg/nr ')

Tahcl"
Tahclll 9.V\ RCl cn'oa
9.VI Re1.c n 'oa r 1.a
za leono
lceno ~()riYO
~oriYO

Z ;lpn:l llin:l
Z:lpn:lll1l1a I
(J
(111
JJ
II )
I 3J 5 7 iO
10 \J)
( IJ) 16 20 25 )0
30 ,10
·10 50 60 so
~o II)()
100
Spolini prd pn.:l' nll.:
1.00 1.2i
1.2' 1.60 1.60 1.110
i .flO I.GO 1.60
I.GO 2.00 2200
00 200 2.50 2.50
2.5 0 2.50 2.90
290 1.'>U
1.9(J
(/ filii
(1(111)
l l!':lI pn., tlufi
ikllPfl.1 ua
tiufi ll:l
)5 1
15 2,7'11
27 2.~2
2.H2 J.7·11
3.7 5..15
5.35 6,96
(I,W, 8.57 6.96 8.5,1 10.12
8.5·1 10.1 2 8.80 IO.S
10.8 12.8 L2.75 I'
128 1275 I ':;; q$
QS
IJ (III)
\lisma
Vis lII:l dcI :lIlC'.1
;III C':l "
f 11\ J)
(III
O.IS
O. IS 0.22 0.26 0.26 0.26
0,26 0.26
0,26 0.26
0,26 0.3
0.J 2 0.32
0,32 0.32
0.J2 OAO 0.-10
0.-10 0.'10 0.·15
0 ..15 It 1,
~t I :;

I)cbljina lillla
Dcbljill a lillln
,-.
(111m)
(111111)
5 5 5 5 5 5 5 6 6 6 7 7 7 8S I;
/:

Prdnil.:
Preeni!..: el
ol var:!
VOfa
2R (111111
2U( I1I1I1 )
500 500 son
500 500 500 500 500 600 600 600 600 600 600 600 61_'
€IfXl

~ I :u.a Sil
j\ las:l $:1
il.ol3ri jolll ("e)
il.olacijolll (I.:~) 265 525 700 885
RE5 1200 1500 1800 2300 2750 3300
JJOO 4200 5 100 6100 I)()()() 11 000
9UOO 11000

3500 2R
I. . II I
.,
L . 1

~ ~
_$,s,!f .,
I
.~
-..!-.r-- ~
I..
-
1:1
r-
.-
r,
rL
--- - IL
I•
- - .- .- .-

,•
\}
\) J
h -
III
In
h
I

Slika 9_13 Rezervoar :z;a

9.13 za (cello
ICC,1O gorivo

9_3
Primer 9.3
O
Oddredili dimcnzije rezervoa
redi li dimenzije reze rvoara
ra za lro mesecni pe riod grejanja,
lromesecni grejanja. ako koristi lakn
al::o sc korisli
loz-ulje specificne gust od 800 kg.
ine 0,86 kgIL. pri mesecnoj potrosnji ad
gus line
zaprcmina tromescCne polr'oSnje
Posto je mesecna potrosnja 800 kg, to je zapremina potroSnjc goriva:
 KOTURNICE
9. KOTLARNlCE 223

800
V = - ·3=2800L=28 m l3
V=-·3=28ooL=28
,
086 '
Prema tabeli 9.VI usvaja se rezervoar zapremine 3 m3 sa dimenzijama:
- spoljni pretnik
preCnilc dl = 1250 mm
d,
- ukupna duiina
dufina = 2740 mm
I=
 10. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA

10.1. UVOD
Proll cava njc m slruja
Prouc3va nja de
stmjanja liea f1uida
deliea f1ui da 1I1vrdc
utvrd c no jc da SII o ni vrlo pok re lljivi
tljivi lako
tako da da
je i naj
jc najmanja
ma nja sila dovoljna
dovo ljna da izazove
izazovc kl klizanje
iza nje jed nih dclica
dc liea po dm
d ru gima. Medutim,
Med ulim,
ovo svojs lvotvo nc majll svi deliCi
ncmajll de lici f1ui
f1uiddaa u isloj mc ri. Uzrok toga je sto
istoj meri. stu se de lici med
medusob-
usob-
no la
ta m slo jc sila
nl i sto sil a koja se lime
time pro izvodi raz li eita.
cit a. To sc moze videti
vid e ti posmatranje
pos ma lranje m
slmjanja f1l1id
stmjanja f1l1i daa iz nad raYne, cvrsle
cvrst e povrsine
povrs inc i 10to u ne ko m odrede nom no m tre nutkll vre-
nul kll vrc-
mena. sliksli kaa 10.1. Merenjcm
Me re njc m brzbrzine
ine IIII pravclI
pravcu osc koja jc no rmalna na slojeve f1uida, f1l1id a,
zapaz ice se da na ploei
zapazice flu id miruj..:,
ploci fluid mimje, a da sa udaljavanje
uda ljava nje m od nje
nj e brzina pos te pe no
postepeno
ras le.
raste.

7I
7I
v(y
v( y)) /
7/
7/
7/
/
/'
./
./'
,-/
//
// / '' 7
// ////
// / / / / / / / / / / /
o-------
SlilU11
Slika J 0.1 Prom ella brzille s/rtljallja
slrujallja

osnovu
Na os novu toga promena brline se oobjasnjava
pro me na br.dne bjasnjava delovanje m me!;lumolekularnih
me!Jumoleklllarnih sila
Ouida i ploce i f1uid
fluida f1uidaa medu
medll sobu m. Zbog
soborn. Z bog ovih sila prisustvo evrstih povrsina IIve uve k se
ispoljava kao kocnica
koenica kre tanjll.
tanju. Sila koja koei
koci kre ta
tanje
njc f1uida
f1uid a predstavlja
predst avlja otpor
o lpor trenja
tre nja..
Velicina tog o tpo ra zavisi od prome ne brzine, gu
Ve!ieina stine f1uida i dubinc
gustine dubine do koje prodiru
usporenih
molekuli uspo re nih delica. Koeno deJovanje
de lova nje evrste povrsinc
povrsi nc f1uid
f1uidaa i f1uida medu
medll so-
born izraz io je Newto
Newtonn sledecim
sledeCim odnoso
odnosom: m:

(10.1)
( 10.1)

225
 226 8.Todorol'ic PROJEI<.TOVANJE
8.Todof'C)I'ic POSTROJENJA ZA CENTRALNO
PROJ/' I<.TOVANJ£ POSTROJ£NJA CENTRAI.NO GREJANJE
GREJ.-1NJ£

gdc je
gde je::
tange ncij aalni
- tangcncij lni napo n
I] - di na micka viskoznosl
viskoznos t
alii
--< rclativna
- re lalivna prome
pro me na brz ine po norma
normalili nn
nil s lojeve fIuida.
fl uida.
iIy
Ovaj uti caj pokazao se kao do min ant a n na pojedine pojed ine fiz icke ve lii':inc
licine cije pmm,
promCnt: n,
proui'
pro ; ava gra
u';ava grana (izike koja se od nosi
na [izike nos i nil
na po lja fizickih lici na.
fiz ickih ve lii':in a. Posmat ra njcm struj,,-
strllj ,,-
nja rca
rcalnih
lnih Eluida,
luid a, uoce
lIo';c no jt:
jc da pos toje::
t.ojc dva strujanj a. Kod jednug se primecujc oJ odrL"-rl' -
de
dl' na prav ilnos t, cestice krecu u sllljevi
ces ticc se kreclI ma, ne me!laju
slojevima, mesaju sc.se_TaTakvo
kvo st ruja nje flfIuid
uid a nan,,--
ziva se la
ziVll mina rno. Drugu
laminarno. struj a nje izgleda hao ticno,
Drugo slruja ti cno, ces tice flllid
flu id a izvode oscil atorl1l1
ato rnll
kre tanje u visevi~e pravaca, mesaju se. se, tako da je pravac struja nja sa mo rno u njegovoj srcdsrL"di- i-
ni pravolinijski. Ta kva vrs ta slrujanja
Takva slruja nj a naziva
naz iva se turbule ntno
nlno strujanje::.
struja njc. Kod tllrbuh:nt
turbule nt ·-
nog struja nja, ni u jed
no g slruja jednoj
noj tacki brzina ne os taje kons ko ns ta nt na ni po pravcu ni po vc lici
ntna licinini
i mc
me nja se to ko m vrc
toko vre mc
me na. Upravo su te vre me nske prome ne IIzrok teskoca ppri
uzro k tcSkoca \'c() -
ri tell
rijsko m i ekspe
rijskom e kspe rimenta
riment alnom prollcavanju
lnom proucava nju turbulencijc
turbule neije pos to kre ta njc oije us ta taljc
ljc nll.
Me::dutim, pokaza lo sc da
Mcdlltim, brLine 1III jednoj tacki oscilllju
d a brline osciluju o ko ne ke sred srednje vrednos
nje vre dnos li ti
tzv. prosecne brline.
tzv. Prusecna brzina predstavlja
brzine. Prosecna predslavlja ne kll vrstu srednjc
srednje brl ine inc u od
odrcre d ~­
no m vre me nsko m razdobljll
razdo bljll.. Obc
O bc vrs lete strujanja mogu se poj avili aviti i u cevima i IIu kakana na--
lima pri
pri ccce mu lamina rno m slruja
la minarno struja nju rajll obicno male
njll odgova raju ma le hrllm~ inc
ine., a lurbule
tu rbule nt
ntnnomnm
vc like.
vclike.

--.
~

" ......\
\"-.
.......
........
I'-.,
.- - 1·-'- ~b.0:ii!:
rurbult/l t. -r-
~,-, ' -
laminar.
- '!!~'f!:'T". r.-
_ ._f-
.- -

../
II V
./
....., P"
I(..-'

:.--
f-:: ./
./
- -
W,
W, mls

SliIw 10_2 Lamillamo

Slika 10.2 Lumillumo i IllrhlllclIlllo
il/rbl/tellino slmjallje
simjalljc

Pro fil brzina kod

ko d turbule
lurbule ntnog strujanja s plj o~ le n,
struja nja je spljoste n , a s rednj a brLina
brzina stmjc
struj<: j<:jc
ltI m = (0,8 - 0.85)w
W O,85)lVnrrr
nrzr .· Kod la mina rnog struj aanja
nj a profil
pro fil brzina je jc pa ra bo lic,
rabo licaa n pri CCcC ITlI
tTlltI
srednja brzina iznos i oko 50% od maksimalne brzine u os
srcdnja osii struje (sI.1O.2.
(sl.1O.2.).
).
Na pre laz od lamina rnog na turbule
prelaz tllrbule ntno stmja
struja nje uticc tre nje fluid
nje:: uti&: fIuid a koji struj;
struji ()
cevovoda,
zid cevovod a, prome na brzine i precnika cevovoda
cevovo da kao i kine matski viskoz viskozitit c t flui
tllli ll;t
li;1
Sll poveza ni Reynolds-ovim broje m:
koji SlI m:
wd
JIId
Re = - (10 . ~ 1
(10.21
v
II

gde je
v --
II kine ma tski viskozite
viskoz ite t (m2/s)
 10. OSNOVNI ZAKONI
ZA KONI STRUJA NJA
STRUJANJA 227

Vrednostii Re<
Vrednost Re <23202320 od nose se na la l<l min am
amo ~ njc, a Re>2320
o st ruj anje, Rc>2320 na turbukn- turbulc n-
tno. Medu
Medutim,tim. prava gra nica pOCcLkapOCclka turbulentnog strujanja je dermisan"definisana sa Rc Re >3000.
f1uidaa je funkeija
Gustina fluid funk eija te mpe rature i priLiska.
pritiska. Promc
Promen<l na te mpe raturskog stanja
povlaci prome::nu
pro mcnu gusti gustinen de lica fluid
f1uid a i izaz iv<l
iva njihuvo
njihuva kretanje uz ppro romeme nu pritiska.
pritiska .
Kako jcje u dime
d ime nz io nisanju
nisa nju cevovoda ec ee ntra lnog greja nja jedan
jed an od zad<l
Zada taka opis i-
tak<l opisi-
va nje stnljanj<l
st mja nja u mreiimrd i ssiste
iste ma,
m<l , neophod
neophodno no je uvesti
uvest i pre tpostavku kojo kojom m se iz daljeg
e1aljeg
raz matra nja isklju{;uju
razmatra isk ljucuju prome ne te mpe raturskog
ra turskog polja. Bez oobzira bzira koj
kojii je sistem
sis te m u pi-
tanju , sigmnn
sigurno pos toji toj i od rede
red e na prome na te mpe rature radnog
temperature rad nog [/uida
fluid a na putu od pum-
pe do grejnog
grej nog te la. la. Ova pro me na te mpe rature zavisi
OV<l prome zav isi od vrste radradnog [/uid a,, brzine
nog fluida
stnljanja f1uid a,
sLrujanja fluid a , duiine
duz inc mrde, nacina vodcnja vodc nj<l i izo laeije mrde,
izolacije mreie, velicine i ob ub lika pop-
recnog preseka
prese ka ccviccvi i niza dmgih cinilaea. Medutim. ta promena temperature je do-
drugih cinilaca.
vo ljno mala da d a ne dovodi do znacajnih pro promeme na drugih fizickih velicina. Tu T u se prve n-
stve no mis
stveno mislili na propromeme nu gustine kao jednog jed nog od cinil aea u hidraulicko m proracunu
cinilaca pro ra cunu
mreZe. U od redenim s licajevima. korekcija
odredenim ko rekeija u proracunu je nuz Ullinnaa jer
je r su te mpera
mpe ra turs-
ka odstup:mja
odstup:ll1ja zna tna. tna, kao sto je [to0 slucaj kod vode vodenog gravitaeio nog greja
nog gravitacionog grejanja
nja sa go r-
njim
nji m razvodo m.
lz is tih raz
islih razloga
loga isklju cuje se ulicaj
iskljucuje utieaj promene
pro me ne pritiska na promenuprome nu gustine, nalme naIrne:: ,
smatra
sma tra se da je jc fluid ncsnes tisljiv.

10.2. JEDNODIMENZIJSKO I STACIONARNO

STRUJANJE
prime nje noj me haniei
U primenjenoj f1uida ces to se
hanici fluida se:: srccu
srecu lakva
takva slrlIjanja
strujanja kod kojih su pro me- me -
ne brzine u jed no m pravcu praveu mnogo vece od prome na u os ostala
tala dva pravea. Ova Ovakvakva
strujanj
slmj<l naz ivaju jednodimcnzijskim strujnim tokovima. Dakle, jedno dime
nj a se nazivaju dimenznzijsko
ijsko
slrujanj"
struja nj e je takvo strujanje koel kojeg fizicke
slruj<l nje kod ddinisu stanje fluida
fizi cke velicine koje dcfinisu f1uida zavise
zav ise
sa mo
rno dodu jcdne
jcdnc proslornc,
prostornc. pravo linijskc krivolinijske
linijske iii krivo linijske koo rdinate usme re ne u pmvcu prav<:u
s truj
st ruja~ nj a.
H. Tipii::an
Tipi ca n prime r jednodimenzijskog slrujanja strujanja pre
preddslavlja slrujanjc kroz
stavlj<l stmjanje kuoz s truj-
no vl<lkno,
vlaknn, ciji i::iji je presek infinilezimalan.
infinitezimala n. U lakvom slucajll se promene
wkvom slucaju pojeelinih fi-
prome ne pojedinih ri-
zickih 'fc li ci na koje oopisuju
'!cliCi stilnje fluida
pisuju slill1je nuida po preseku mogu za ne ma riti. rili, pa ce se5C smat-
sma t-
rati
rat i da sc 5C o ne me njaju njaj ll sa mo dui vlakna.
vla!;na. Uz UzimajuCi
imajuCi IIu obzir uops
uo pslavanja
tava nja koja su izvr-
n ~, dolazi
se na, do lazi 5C se do jednostavnih algebarskih
algcbarskih oblika osnovnih jednacina strujanja slrujanja samo
samn
aka
ako jcje s5lrujanje
trujanje stacio slaeionarno.
na rno. Na srecu, posloje
postoje i takvi primeri
prime ri nes la<:ionarnog
tacio na rnog struja-
nja na koje je moguce prime niti ove OVC jednacine. Jcdan od prime r~ prcdstavlja predslavlja slucaj
struja nja kada sc
struj anja SC izmedu pos posmalranih
ma trani h preseka nalazinalaz i ne ka slrujna
ncka strujna masina. !\ko Ako je pe-
riod pos malranja struja nja znatno duzi
posmatranja e1uzi od pe riod a ponavljanja
period po navljanja perioelicnih
pe riodicnih promena
prome na
visoke lIccst
ll ccs taa nosli, ndaa se proble m moze smatrati
nos ti , o nd sma Irati kao
ka o da je stacionaran.
staeionaran .

10.3. STRUJANJE U CEVIMA

Slruja nje kroz stmjnu eev
Slmj<l cev je 1Iu opslem sillcaju
opste m slu caju ve isedime nzijsko,
nzijsko , je
jerr se 5s jed
jcdne
nc Slfil-
s tm-
nc nc mogll
ne ne prome ne pojedinih fizickih ve licina po presekll
mogu zanemariti promene preseku eevi.
cevi , a s druge
slra ne, nije lIvek
slrane, uvek moguCe formirati
moguee fo rmirati presek cevi tako da on bllde pribliZno ortogonalan
o n bude ortogona lan
228 8.TodorrJl·ic
8. Todorovic I'ROJEKTOVANJ£
PROJEKTOFANJE I'OSTROJ£ Cl:.NTR4 evo GREJANJF.
2;1CI:.,VTR4LVO
fA Zil
POSTROJ£ l.·j

na stsl mjnicama.
nljnicama . M edutim. postojc i takvi slucajevi
Medlltim. silicajevi za koje kojc je 10 mogumoguCe Ce lIucinil
cinilii., L,da
bcl a
sl
slnljanjc nije jed
ruj anje nijc nodimenzijsko ali ima jednodimcnzijski karakt
jcdnodimenzijsko karaktee r. U slucajll OVilkvogOVil)..Vllg
slrujanja mogu
slrujanjil mogll scse nann pogodan nacin lIves uves li tzv. sred nje
ti lzv. njc tj. konslanlne
konstantne vrednosli
vred noSI i POjl"
poil··
tlinih fizickih vc licina.
dinih li cina. U slucaju turblile ntnog
slu caju turbule nlnog slrujanja brzi brlinana u proizvoljnoj
proi7.voljnuj lac"i la l'~i
prescka prcdslavlja prosec nu,
preso.;ka prt:dstavlja nu. dakle
d<tkle vrcmenski
vrc me nski sreclnjll
srednju brzinu lj. podrazumeva
brzi nu tj. pod rilzlImeva sc <I"
jc pre osred
je oHcdnjava
njavanjanja po presekll
presc ku vee ra rannije
ijc izvrseno
izvrscno osrcdnj avil nje brzinc
osrcd njavanje st mj anjn
brzine struja njil flO
vreme nu nll u pojcdinim
pojedi nim lackatackama ma pre
prese 'cb.
ka. Is to se moze lIurad
Islo iti i sa clrl.lgim
radili drugim fizickim
fizickilll vl·li·
cinama koje de finislI stanje
finisu sta nje flu id a. Uvode
Uvoclenje nje m sre dnjih vrednosli cini se od otl relkna
redcn;o
grdka,
grdkll, jer jcr sc
se 1Iu opstem
o pslc m sslu lucajll
caju polja (izickih
fizickih vclicina
vc1icina me njajunjaj u ad
od lacke
tacke do lacke tacke.. T"To
se najbolje vidi na primcru prime m brzinskog po lja lja..
Na os novu
novll napnapred recenug,
red recc nog, uvodc
uvotl e nje m sred njih vrednosli,
srednjih vre dnosti, os novne jedn acim.: di·
jetlnacinc di ·
namikce jed
namik jednodimenzijskog slmjanja, koje strogo llzcvs
nod imenzijskog strujanja, uzevs i vaZe
ValC za slucaj stmjanja
strujanja kr')1kr, ll
sslruino
lrujno vlakno.
vlakno, mogu se so.; prime niti
nili ill
i u silicaju slmjanjaa kroz eev.
sillcajll strujanj ceV.
Jcd nodime nzijski karakler
Jcdnodimenzijski ka rakl e r strujanja
sl rlljanja sc se u praksi
praksi veoma ces cesto to narusava.
namsava. Ral.l og
moze dil da bude prisllsivo
prislistvo ne neke slnljne
ke st rujne mas ine bkaoo sio slo je pllmpa. Do naru .~ avanjil jnl.
naru.~avanjil jeci.
nod imcnzijskog karaktera
nodimcnzijskog braktera slnljanja
slmjanja dolazi S led promt:
dol azi i LIusled promene ne preseka, pravca pravea pmi.<l nja
pru z;onja
promenc prolok;]
iii promene prol ob 1I cevi odnosnoudnosno ka nalu. I IIu jedno
kanalu. jed no m i IIu dmgo
drugo m slucaju mOlt' molt- d: d;,,
dode
dodc do pojave odvaj;tnjaodvaja nja f1uida
fluida ad granicne pov rsi rs i i formiranja makrovrlloga.
makrovrtloga. (lw ( lw
pojave znatno ko mplikuju mplikujll proracun s obzi obzirom postojanje vise projekdj
rom na poslojanje proje kdjaa brlina
brl.in;o . lt I'
ssilicaju
luCilju kadl1
kada se izmcdu
izmedu pos matranih
malranih presebpreseka nalaze oblasti ublasti sa na nil ruse nim jed jcdnlld
nod i. i·
mcnzijskim brakterom slrujanja,
me nzijskim karaklerom stnljanja , njihov ulicaj lIlicaj ce se u os novnim je
osnovnim dnacinama din;,·
jednacinama din;o ·
mik
mikee jednodimenzijskih
jcd notlime nzijskih sslrujanja
lmjanja lIzimati
IIzimati u obzir o bzir koriscenje
koriscenjem m raznih e kspc rinll'nl ,d
rin1l'nl :oi
nih i drugih poda laka, taka.
Zaa proucavanje slrujanja i prome
Z promena na njegovih fizickih ve licina. pre svega brl.inl'
velicina. brl.inl· i
priliska, ko risli se jed na cina ko ntinuit
5e jednacina ntinuitelaeta i zakon a drianju
za ko n 00 odria nju e ne rgije,
rgije. U cilju prihli.
pri hli.
zava nja stvarnim
stva rnim lIslovima
uslovima u cevovodu i lakseg razumt:vanja razumevanja slrujanja, uvcd uved e n jl' rn· p".
jam idealnog
idea lnog f1uida
Ouid il.. To je jc neviskaz
neviskoz ni fluid, unulras njeg Lre
Ouid. bez unutrasnjeg tre nja i neprome
ne prome nljiVl'
nljiw
gusl inc, odn05
gusline, odnos no za pre minc koja oslaje
z<ipreminc ostaje konstanlna
ko nstanlna bez obzira na promc prome ne nc u pre~"k
prcsl'huu
IXvovocl ii . ['re
ccvovodil. I'rcma jednacini ko ntinuite
ma jednilcini nlinuitela ta je:
( l!1~ )
(W3)

gdt: su
gde A"I, .11 2
Stl A A j pres~c
2 ,, Aj presecii cevovoda,
cevovoda. a w"
"'. brzine stnljanja
"'2, "'3
"'20 tim presccima
slrujanja 1III Lim ,,1.
presecimil 1'1.
HU.). O
1O.3.). Odavde
davde sledi siedi da
dl1 se pro
prome
me na brzine me nja obrnuto propo
pro po rcio nalno
nalnll odnusu
odnosll 1ll1
IH I ··
gova rajuCih
rajuci h presckil
prescka::

"'I
"',=.112
- A2- -
A-
=.111
"'2= _
- ."I 1(1.-1)
( Ill ..!)
"'2 A,
AI "')
1V3 .112
.112

•
2

~ - -,-"> .__ .. _____ .. _._ .... _. __ .. ____ ___ .... ~---'..;;:-.

c..====:-
r::..=-===~ .- -_. -. ---- .--.- ~ .. -. _... ________ ._ c - ----',,;;.-.

•
2

S/ilm JJO.3
Slika precllika ccvi i brzillc
0.3 Promelle precl/ilm hrzil/c sin/jal/ja
stmjallja
 10 OS,\'U
/() ()S,vUlI S Z·IKO.VI
:V1I /..,1 s n ,cJ.
/{O,VI S rm
'I Il s\'j,
/.·1
1

r~ma
IPrc ma 1I3crnlllij<:vllj
3~rnllli.i<:VC1j j<:dnal'ini za l.a
j<: dn;":'ini 701 lVurcn<:
l.alvun' ~ruznl!. cevovlltk:
: l1l: krui.n Cl'vllvm k :

111.5)
(( 10,5)

iIi :
iii:

((10.(»
IOJ,)

oc\nosnn
od nosno
2 2
"'2P "'1/) ((10.7)
10,7)
/1 d
-I) .\ 2 -
-
- 2- - -2-

, 1
"'2- p
"'- n
/' = /).d +_11_
/I 2
' = /) " + __
\'" 2 (IO.K)

. ') . "'~r)
gornjl' m izr~zll
U gornjC' i z r~zu 1',1 j1,2 prcds
jJ,1 i /i,2 l~vljajll
prct\slil slalic~l! prilis~c
vljaju slalick..: I i 2.
prcsC'cima II
priliskc 1I prcsccima - ."a 2
2
TIV~P
IV2P cdinamic~c.
I'lOilnlll;
" ', . d naclna
pa Je
~ C . pOI "
jcdnacina I b"1.1" ()
(\nbijil
() t1I"·
obliJ.::
I,,:

((IO.()
10,9)

~u ga slctli
iz kuga sbJi dill.bir Slalic~lJg i dinamil:kog
cia /.bir Slalickug (\inamil:~og priliska \l~lil
priliskil (lS j e ~(ln
liljl: S lanlan
ko nSlanl an prc·t\slavljajuci
pr,'dslilvljajllci
lzv. ukllp an prilisil
ukllpan k.
prilisak.

-r
I" ·.....
I"
1..
I" ..
. . . .'
1... .
,f-I--11
··1 - - l
t-I

1I •
,
- _• .." .........
. . . · . . . .".,.

1I -
'
• --
I.· .... ·.. .. . .
.
I32]~~f
• l · .... · " . . . . . : : . "'.~ . . ,
I· .. ······· -. ":':::
····A "A ....
. 2
•• • '
...'
2:-:-::-
- ''
.........::.·
.::::',:'
:. :
I:: :.
'':':':''
--::1......
:.:: '+
!
'
::-:..'11---_
._
..
•
..-----<. .--,- ""
,:: •.....
• i "1 =::::-:-:T!
I"·,
1.• . '
"1
-f-.......- -.... .. -r
::::::, ':"' ''1
--r
}
,...
- t ' . . ),
l
t
I.... '1 •I I .. · . . . . . . . . . . : '::. ::::::....... ·f-I--..,

_~"I •
' " .. ·11----<I' .• ,
1"'1 1I ..
· ·.
· .· .·.·.·.
· .· /··
0o---_• ·····1

0--_
0--_
-I""
,
o •• •IV ]

Slika lOA
Slikll 10.4 Stmjllllje
Stmjallje idellillogflllida kroz
kroz ccvOIlod
ccvovotl prolllclllJivog
prolllcllijivog precllikll
230 IJ.T"durrJl ·;i I'/{OJEI\TO I':-INJf: POSTI?OJENJA 7..-1 e El rRALNO GREJA NJf:

Sta tickii pr
S ia lick pritisak
ilisa k ,c se definisl'
derin i!k kao unlltras
un ul ras nji
nj i pritisilk
pril isak f1uitla
f1uida koji stmji pr ~ vo lin
st mji pravo ijsk i .
linijski.
daklc
dakle pritisa
pri l isakk koji hi pokaz<lo pokazao l1lL: mernirni instrumc
ins tnllTIc ntnl koj i lJiJii sc
se IIu struji f1l1id a kkre
s truj i f1uid tan zajCd-
rc lao ziljcd -
nu
no sa njilllL:
nj ime istllm
is lom brzinnm.
brz ino m. Sta S ia lick i prilis;ok
pri lisak jc i onnaj prilis;ok
naj prili s ak koji na zzid id ccvovod"
cevovoda vrsi vrsi
f'illicid s51t rujcei
flui rlljcci para
pa rnklnkln ,) l) zidll
zid u..
Dinamicki pritisa k iii za llstavni
Di na m icki prilisak us lavni ppritisak
rilisak jc je ppritisa
rilisakk koji
kaji sesc IIu sstmji
l mji fluid
f1ui da" jav lja isp-
red sred s redis ta ncke
is la ne kc pprl'prekL',
rcprekc, aravan
a rava n jc jl' o nn
nom m prpritisk u, koji
ilis ku. kaji bi bbio potreba
io po tre ba n da
d a Sl' tn;-
Sl: Ic:c.
nos
noS It iz sta s la nja
nj a Illirnva
mi rova nja dt1 0vcdellVC <i C do hrzinL:
hrz ine kojolll f'iuid struji.
kojo m fluid slruj i. G rafieki
ra n eki prikaz pprol1ll'nc
ro mc nc
din alllickog
a mi ckog i stati l': kog pritiska
s i a li i::kog priliska dat d a l jl:
jc na slici LOA. na knjoj
s lic i lOA. knj oj SL:
sc vidi dci a sa pOvccillljl'
povcCillljcm m
br£inl:
brJ.:im; sledisled i poras
paras lt dinami i::kag pritiska
d in a mi';kog priliska kajikoji odgovara
odgovil ra smanjcs m anjc nju stati p r i li.~ka i
ckog pritiska
slillickog
ob rnlil
rnul ao .

aa))
I: II) I <)
<I
1P .iI , P JI

p--j ==-I -;-i +-'- C=W ;-~ l-p~ -w-

-w- ·-t
.r" p"fl r
to r - - - --i
ro ,I Po P" P

.',
.i

.' -
p
P J.
- "1 ~lr~
~l'=lr
.lL
'1>-.<' , .
......
PS I

'"
'. P
" P"I! P
PSSI
I "
'.
,,. L
p • •.
'J
Stika 10.5
IIi.5 M
Mercllje statif:kog i dill(llllil:kog
ercllje slalil:kog dill(llllit kog prili.l'ka
prili.l'ka

Na os novu
novll ddinic
ddinicija ija s lal
tatiickog
l': kog i dinamickog
d ina mic kog pritiska
prilis ka s ledi i nacin njiha vog Ilwr,-
njihovog Illl'fC'
nj;1.
nja. I\ko
Ako s(; pos tavi lavi o lvu
tvo r Pit u-cevi ((PPilitot
Pil o-cevi o l)) 1Iu sstruju (s lik a 10.S.
nuida (slika
lruj u fluida 10.5. a)
01) na dcsnnj
des no j slr,,
sir,,·-
ni (;cvi isb zujc se sc razlika
raz lika ukupnog priliska priti,kil i atmosfcrskug_
a lmus J'c rskog. Na slid s lici 1O.5b. pOkil!.""!.'
to.Sb. pukilza nc
Sll razlikc
su raz likc sstatickug
la lickog i atmosfcrskog
a lmosfcr5 kog ppritiskariliska mc rc renog
nog popomacu
m ocli Pito-ccvi
Pil o-ccvi sa bocnim
bo';ni mlll- 01-
vornm
voro m iii Sil sa U ccvi ciji jedil n kraj povcza n sa ao lvo
c ij i jc jeda tvo ro
ra m 1Iu zidll
z idll cevi. Na Nil sl
sliL:i
ici 10jc.
JOjc.
prikazano
prik aza no jc mL: mc re njc statickog.
s lalickog, din dinamickog
a mickog i ukupnoglIkupnog priliska
pritiska ssaa PiIO-ccvi.
Pito-covi. koja imil ima
odvoje
o dvoje n spoljni
spo ljni i lInlltras
unulras nji deo i povcza pavcza na sa Iri tri U eevi
cevi mcme ri sva tri pritiska
prilis ka IIu fli'luiull
uiull
kaji
koji struji
s l ruji .

10.4. PRORACUN PADA PRITISKA

Kada pitanju
Ka d a jc u1I pil a nju rea
n;a la n fluid
[Juid , ao nd
ndaa se radi 0 visviskoznom
koznom fluidu
fiuidu kad
ko d kogil postnji
kog" poslllji
unutra
l1J11 llrassnje tre njc, narocito
njc lrenje, narociLo Iretre njc a0 zidove cevovad
cevovod a. a . U la
takvom
kvo m slucaju
s lucaju ukupni
ukl1pni priti-
prili-
sa k se
sak sc s manjujc us led gllbitka
ma njl1jc l1s gllbilk a stati ckog pritis
s ta lickog pritiska
ka na racun savladiv3nja trenja.
savlad iva nja Lrc pa dijil'
nj a , pn dijil -
gra m promcnc
p rome nc ppritiska
rilis ka za primer ccvovo d a sa 51.
prime r cevovoda 5 1. 10.4. dobija
dabija izgled pre
predstavljcn
ds tavljc n Oil
na
sl. 10.6.
 :0. OSNO
:0 OS,vOVN
VN I 7A
Z"f{ONI S TlWJ.~ ,VJ.· 1
/{ONI STRUlANJ.·' 2J11
23

AP
~p

Pd3 ,I

Psta

Slika Promclw priliwka

Stika 10.6 Prollll!lW prili<ako pri .ffmjwrjll
stmjwrjll reabtng
rl!l1uwg j1l1idll
flllidu kroz cevovod prikaZJJ.lllw .\./.
ccvovod prikazJ1IIIIU .I{ 10.4.
lOA.

Bernulijcv~ jcdnat'ina
a Bcrnulij':\,il j.:d na t in a bi
bi imala ohlik:
nhlik :

((10.10)
10.1(1)

gdc jc guhil~k
je 6pp guhil ukupnug pritiska us
ak IIkupnug lIs lcd
led sav laclivanja (J<l lp"
lpn nr"l lrc'
Irc' nj
njaa i c'vcnlualno
L'vc nlLI a lno
drugih otrora.
o trnra . Za pnw.)
prav\) to jc
je pritisllk
pritisak knji
koji sa mor;,
mora prora
pro ra i::un a li.
i::umll ul~zii kan velii'
i, jcr ul;,z vc lii::in
: in a<l
za dimcnl:io nisanjc napord
napora pllmpe.
pumpc. Taj T "j gubilak
gubil ak priliska
priliska.. pad priliska
pritiska iii raz lika prilis-
razlika
Ulazll i iz
ka na ulazu izlazu ccvovod~,
lazu iz ccvovod zavisi kako aodd brl:
a, zavisi brl:ine
im; sslrujanja,
lmj anja, l<lko hrapavosll i
t,lko i od hrapavos
zidovil C
zidova c' vovLl(ia, prome
C('vovoda, promcncnc pn:sek
pn:sckaa i dodatnih o tPO[,l ka
dodalnih olpora kaoo i (ld duzine ccvovoda
od duzinl' ceVOVOd ll..
Prilik o m ddinisa
Prilikom dcfinisa nja mal
ma tcc malii::ko!;
mali cko!; iz raza za gubil "akk priliska,
p ritiska . lluvnkn
w d" n je poja m .ie-
jc rojam jc-
dinicnog rpada pritiska:
ada rritiska:

6{J = R
6{J
I/ C:
(':')') ( 10.11)
10. I I )

U slueaju
s lueaju ho rizonl alnog -:cvovoda
horizonlalnog ccvovoda o vaj pad priliska zav z~visi (1(1 dinamickog pritiskil,
isi (ld pritiskll,
prccnik<l
prccnik a ccvi i koc ficije
ficijcnta ,1 , kuji
nl a ,1, koji se odnosi
odnns i na Irenjc
lrc njl: fluida
rIuida II idtlve eevovoda:
(l z idnvt:: ccvo vod a :

(10.12)

Obzimm
O bz imm da u gornjoj jednacini prci::nik d ima nc
jcdnacini prci':nik ncposrcdnn ulica),. Iz
pos reda n utica) Izracunnvnnjc
racunava njc
pada prilL~ka sc vrsi za waki den
priliska se deo ecvovoda
ccvo vod a ncpromc njc nih karakl
ncprnme nje brakl c ris IV,, dip,
tikrt lV
rislika d i fl, iz-
dvoje no , odnosno za svaku
sva ku av. dco nicu posebno.
IZV. dconicu posc bno.
Iz gomjc
[z duzine I jc :
jcdnacinc ukupni pad priliska u dco nici duzint:
gomje jednai':inc

A.) =
t ",_
R .t= ). _ 2P
I ? (10. t:J )
(10.13)
L¥' ,
( -
gdc jc:
je:
IIp,
/lp, - pad prit iska usled
pritiska uslcd Itre nja,, Pa
rc nja
It - dw.ina cevi, m
nR jc dinicni pad priliska
- jcdinicni pritiska lIslcd
usled Irc nj a,, Palm
trcnja Pil/m
lJ2 n 1' )(/r>m l';r /'UOfl,KfOl':' 1SJF: /'OSTNOJE,vl.·1 Z ·I CIO,\ T R. If.:v Q U RD, I/\'J F:

A kodicije ll l Irc
- kodicijc trc njnjaa.. bezclime
bczdimc n7 nzi.ioo nalan
d - hidra
hidrau ulilicki
cki prc:cnik.
pro.!cnik. m
1
p .- glls
gusttiina fluidd ".
na flui ,l, kg/m"
kg/m·
III - brzina strujastmjanja,nja, m/s
D aklc.
ilk k. d ail bi ro rmul a ( 10.13) mugla
bi rormula mogla cia sc 1Iu svakosVilkom m ko konkre
nkre lno tno m Sllls lu Ciljll
caju upou po lrc
lrc- hi
za ooclre
clre diva
cliva nj.:
nje pacla
pfl cl a pritiska
p riliska pOlre bnll jc j.: raspo lilgill
lagalii pOllzd
pOllz cl annnim im pocl:lcima
plld ilc ima 0 zavis· zavis.
nos li
ti ko ec firicijc
cijcnt
nl ail lrcnja otl od Rcynn
R.:ynnld lds-\lvog
s-llvllg bbroja
roja i rda re lalivm:
livne hrapavos li, ti , A = A( Re Rc· ,A).
).).
E kspcrime
ksp.: rime nlima ntima j.: je utul vvrde
rd e no dci a ccviecvi mogu
mogll dacia sc po ponasaju
nasaj ll kao ka o hidhidnlllli
ra lllicki
cki gl"lkl'
gl;l tkc
,1 = A(
,1= A(R Ree ).
), hidraulicki
hiciralllicki hril p;lVL' A = A(
hrapilVl: A(Rc,k)
Re,k ) i hici
hiclraulicki
ra lllicki popOlpuno
tpuno hra pave A=A
hr<lrave (k). N"
A= A(k). Na
os r1OV
novu II is pitivanja
piliva nj a je jc lIutvnl
tvnlee no ci dOla se ulIlieaj
licaj hril
hra p
pavosti
avos ti isro
ispo lj;w
lj ;lV<I<I lei;
tck rpOSIO
os ln Reyno lds-" lds-I""
broj dosli
dosl ignc
gn.: nc ku ocl odrcdenll
rcclc nu vrc vrcdnost.
clnos t. Z alim. da ci a pos toji
loji lIt
utiicaj
eaj i viskoznos
visk oznos li ti i hrap
hra p;!.
;,-
VllS
vns li, d a nakon
ti, a da n a ko n toga dominira
tl o minira uticaj h ra pav(lSli
raravos ti . Dn mina n lan IIu lieaj
Dnminanlan ticaj hra pav(lSltii pre
hrilravos plT ·-
ovlacluje
ov lacl llje kada la lamina
mina rn rnii gra
granicni
nicni sloj ne pokriva nerav neravnine
n ine n a zzidu id u,, ppaOi sc
se iza
iZIl ne ra vni-
vlli·
nil rroizvodc
na p roizvod e vrllozi
vrllOl,i ciji je (l lpOr mnogo veCi
otror veci l1\:go
m:go otpor o lpll r usl
us lee d vis koznas ti Ollidil
viskoznosti Ouida .
U Slll
slucaju
C;ljll laIil min
millarnog
arn og st slrujanja
ruj a nj a pri ka kome
me se eevi cevi pllponasnasaju
aju kil kaoo hidraulicki
hid ralllicki gla g lat~c'
lkL'.,
ko eficije nt
koeficijc nl trc nj a dobija
do bija se iz odgovllrajueeg
o d gova rajlltXg taenog
lai::nog reSe rc!ie nj
njaa Navic
Navier-Slokes-ovih
r-S to kes-ov ih jed jn l·-
nacina:

64
A=-
, 1=- ((IO.I~)
I O . I ~)
Re
O vaj obrazile
o braz;lc prcdsprc dsta lavvlja
lj a jedan
jed a n od
o d rc lkih
tkih obrazac;1
obr;lz aca za iz raclln
izra avilnjc kodicijc'lll
cunavanje kodicijc lll ;,;t
trc
tn.: nja koji Sc S l ' mozc
mnzc do dob ili lcorctskim
biti leo re tskim plli c m. M
putem. nogllb rojni el;s
Mnogobrojni ckspcpe rime
rimentinli po lvrd il i SII
potvrdili 5 11
ispravnos
ispravnlls tl i ovog
nvog nllbrasca
brasca .
U sill
slucaju
cajll 11Irbllicntnog
tllrbuknlnog slmjanja, struj a nj a. bez obzira
o bz ira dci a Ii se
sc eccevv po nasa kao hidrallli'
bidraulii::: ki
ki
gla lk a. hidra
g"'tka, hiclraulicki
lilicki hrapava iii iii hidraulicki potpuno
po lpllno hraphrapava,
ava. dcl obija
obijanje
njl: lacne
la cne zavisnnsli
zavis nm li
A= = A(Re,k)
A( Re.k ) nijc nije moguce je jerr se ne rasporaspolaze
laze tacnim
lacnim re!ic
reSt:lljcm
njl: m Reynolds
Rey nolds-o -ovih
vih jcclll;I':
jodn ;,': i-
i·
na. Z ato
na. <t to Sl:
sc 1Iu slucaju
s lu cajll lllrbllie
tllrbule ntnog
nlnog stmjanja
struja nj a ne
ncpotpuni
potpuni leor leorijski
ijski rezullali morajll
moraju do- do·
puniti ec kspkspcrimc
c rime ntalnim
nl a lnim podpOtlacima
acima . E kspe rimenlima
rime ntima Ie te vrst'e
vrs le prvi se 5e sis
sistematski
te matski bi! ba ·-
vin Ni~urad
Nikurad ze. ze . Rczullati
RczlIlt a li ko koje je je dclobio
obio oomoguCili
mogll cili SlI
su o dredivanjc unive rza rz ;t1nih k o n~­
lnih kom·
lanti
ta nti u R e ynold
yno ldss.ovim
-ovim jc jcdnacinama
dna cina ma i do dobijalljc
bija nje za
zavisnc)s
ViSnL)s li ), =
ti ). = A( R,' ) i A =
A(Re) = A(k). I :b ~b ·­
pe nlima sa Izv.
pc rime ntima tzv. kokomericijalnim cevima bavio se Co
ml: ri eij a lnim eevima Colebrook,
lebroo k. a na os osnovu
novll njcgovi il
n:zullalaa Moody je ko
rl:zlIltat konstmi
ns tmisao sao dijagra
clijagram m koji ima ve liki znacaj za proracun prorai::un ccvovnd"
ccvovnda
u kojima ppad ad pritiska lIslcd liSled lrc trenia
nja do
dalazi s likil 10.7. Zit
lazi do izrazaja ., slib Za R Rc<2320
c< 2320 prava Ii- Ii·
nija na clijagramu
d ijagramll je nilcrlana
n<tcrlana rrcma prc ma foformuli
rmuli

64
A=-
,1 =-
Re
 10. OSNO VW
V.VI 7J
7AI KONI ST
STRVlA
IIW,f ,\J.-I
,\'1..( 2/ 1

Tabcla 10.1
Tabela 10.1 Empirij
E mpirij ski ohra sci za i1.ntcnnam nj c koclicijcnla
izntCllml\'a njc Ircnja lA
koc li cij cn la lrcnja
.-
!.). -= ;.(Rc,k) Obl"sl
O blnS! primene
primelle Vrsl:1
V rsl" POlmls:l
Po las~ lljc
l ljc ;.\111
A ntOl Of
Red.IH
Red.I" i.(Rc,k)
Sl rllJ""
slr"Ja"ia ja -
). = 64
A=- 64 l<es2320
Re:s2320 i.Llmi ll ~rn o
. . :mli ll:UIlO
Hidr,," licki
Hidra"lii:ki -
I.
Re
Rc ~I"I
~I " I k:I
ka
Prcl:lzlIll
Prcl:IZlIll
2. 1. , ooor
I.. -
=:., :"I p
- , 0 •0025 P', (,CU,J]
O.J] 2320<l<c< 4000
2320< Rc<4000 I~m .·l
lam .· lllrb
llru..
NCfXlll7.dnllo
NCPOII7.dO IlCl Zajccllko
- --
--
I Rc.fi.
Rcli Il iJrau lii:k i
idraulii:ki
3. Ii
.fi. =~ 2,0
2.0 1log
0g
2.5 1
2.51 4ooo <l<c<
4000< 10'
Rc<IO' ~I '11rbl llcllll1C1
-,'urblllcnI I IO
glal'ka
glal kn Prnlltill
Pr;l lldi l

23 560
J~
I
I ; _ 2J , OJuA
---=- O l o~
(k
--+
- 2,5fi
+ 2.5 11 )) - <Rc<-
k
< Rc < -
k TIIrh\llcnlno
Tllrhl UC111110
Il idr"u
idrnulilii:ki
!trapav:!
l:ki
Colchro,,1-
Colebronl.
Ii
.fi. -. 3,71 Rcfi
Rc ;. IIrnpawl

r
1 HiJraulii:ki
Hiuraulii:ki
A= juO
5 ~O
polpuliO
10g~f + 1,14
\<e>-
Re >- polp""o
K:1 fm
5. k T llfbulcill no
Tl1Ibulcilino
IImpav"
hmpa vtl K;lr rn an
;m
2,0 10g
((2,0 l,l4
---
Tabcl a lO,I1
Tabc!a Apsoluln a hrapal'osii
lO.1I Apsolulna hra pa"os li razlieilih
razlii'ilih vrsla
l'rsl" ccvi
cCl'i

Vrs(a
Vrs lH('c\'i
('cvi .\11<011l1n8
'\psollllnft hnlll.vos
hrftll.vosll
Pncin knvanc ccvi
Pocinkovanc 0,1
0,155
Cclil:l1c ccvi
Cclil:llc cc vi 0.1 5 ... 1,0
0, 15 I,D
nd lilivc
Ccvi 0<1 ll og gvozda
vc llol!. Avozd:! 0,14 ... 0,6
0.14 ... 0.6
C cvi od livC lloc. gvol.d;t
li vcllog nvuzda z.z,'~ 1 iCCllC biltllilom
1slicCIlC billil il om 0.1 25
0. 125
I've
PVC 0,0
0.011

Apsolutna zaviSnoSli
z3visnosti pojedinih
pojcd inih mat
matcrijala
e rijala aodd kojih SII
su cevovodi dllta
dil ta jc na slici 10.7.
slici 10.7.
U ovoj oblas
oblastiti pad pritiska liS liS led tre
trc nja je linca rn a (unkeija
jc linearna funk cija brzine
brz ine strujanja. Z" Za
2320<Rc<4000
2320< Rc<4000 vrsi v r~ i sc prc lazakk iz lamina
pre laza laminarnogrnog strlljanja IIu turblllcntno
turbulent no., St:-ujanjc
St:-uj anjc IIu
Oyoj oblas
ovoj oblastiti je vco
veo ma neslabilno.
nes tabilno. rewltati
reZllltati koji su Sli dobijcni mcre
dobijl: ni me re nje
njem m nepouzda
ncpollzdani ni Sli
S II i
OVII oblas
ovu o blastt na svak
svakii naein
nacin tretreba
ba izbegava ti. Z Zait Re~4000 strujanjc
strujanje je lurbule ntno i cev
turbulentno
moze da d a sc
se ponasa
po nasa kaoka o hid raulick i glatka. hidralllieki
hidraulieki hidraulicki hrapava i hidrallli hiuraulicki pot pun"
cki potpllnll
Krive kojc
hrapava. [(rive koje daju vrednosti koe koeficije
fieije nta tre njanj a za A =A(Re
=A( Re)) de definisa
finisannee Sll
su 1Iu ta-
belili 10.1 za raz
be lici tc uslDve
razlicitc us love struj anja.
strujanja.
Navcde
Navcdeni ni ob razci
razci za izracunava
iZral:llnavanjenje kocfi
koeficijc nt a tre nja u tabe
cijl: nta tabel;li 10.1 su dosta
dos ta glo-
mazni
maz ni i nezgodni praktica n pro
nezgod ni za praktican raclln. neki
proracun, ncki od njih moraju mo raju d daa se radc
radl: ite rativnim
pos tupkum sto slu dodatno otdavaotdavil proracuD.
pro racun. Za racunanjc
racunanje u praksipraksi izrade
izradenenc su tabde i
dijagrami koji daju d aju fun kcionalnu z3visnost
funkeionalnu zavisnost izmedu protoka odnosno Im licine toplo
knlicine toplottee i
brLine slrujanja,
brLine strujanja, precnika
precnik a eevi
cevi i je
jedinicnog
dinicnog pad a pritiska IIsled us led ttre
re nj a.
nja.
 ,
-
,~

t:

O
0,,le ~
10 '\ II I JiIt II _I_I 1I ~I ~, 1I I i' I I I ~Jl
I II I I I 1I I 1I I II I1I1I I - I JI

~ O,OB
o,oa
I I
d\
I .t..
"-
r- ,
J IiII I
u... , I CR.. ' ", ; ) d~ -. 200 I
, J I '~:n
I (R
'~-rrT I 1I I
I
I
I
J1
''I IuI
IIq,o;..""q;
q,o;-.;>".'l;,f-/
I I
~, I I
I
1
I
IU '
I I 11"
I I I I edl<lk '10
' 101,
---,
'"
~~
l~
'c:- Il IitH--.
' ~¥.
~b " .<>...../. Ist~~'
~~,. i~'"-1S I 1
I I 1 I:1.?. :. •... (/,qr.;>,o":,,
~ I~ Wave 1 II I II ~
S
-:-:1:'i
OJ "O.....9/. 1" /q/'d

\' 1 II;l..,K.f'..
iI;P

c:c: 0,06 I':\ -l .,~ I'"'-~~/

I''''~ l',~/ I, 1, I I II
11!.1 - " 1>/g .{• C"v,.'
I '''' "v,.' I1 I IIII
c;' I ' <0;
<0' "
,~
,~
<:;
""
oM
0,05
0,05
.
I --.1.
0,0473
'
I '~
00'7J~'N
~t"-,,,,,
~\ ,I ~
I'" r-
~ t- t--
1'
1' ~
~
..
..
~~
<r? "G 'I
~
%-r
-.. '/
r-.' '• -+.,.~
r--::
~ I
'-,"'~
"'<::!>
""
;:"'' 3>/.
'It
I II
•
"
lI
'I "
•,

I
(? -,
I I I
"
II

I ._.-
1
,
-o-
8~."
~
mm
~ .>~ ~
'OOr- 0,05
O.OSmm "';
00'
00 ' 1\ c>"'"
'"'
v,
V'! '" "' ~.\ IIIi I "~
I" '>.,' ,
i""
I r-.
t---,
J ""'",
J I .I <"'
, ,
3;>
. .;~> I I ~
1
" "
I I I 'I
1 , I I J I1
I .1'
d •
e· ::)

""~
~

~;,\I
I~,,!I I~, It
I 1 '' !I
. ~r~~</.;.
~~, I I I I I 1 200,
1 2001 J
',
', '

~\tR'''' '. ..........~r I I ''l.::""~· 2-

3:
-- I ' b.;o",
IOmm
-.
~
>=>
003
0,03 I, "I" R •• ",- ""-~'
~r--
~ r--
I
II ,.~~ 1
. . I 1'~Q>,.
I' I I" I II I
,, '"
:-::
-.,
......
~ I ~ ,
,
' 0,0276

I I I ~
I I'~ cl+
II

! I
.
1f-5~~.;>v.
17~-,
,- ...
~
d.i . . , ! •
500'-
2.5mm g'"(5,;
.....
~"-,- 1111 11,000!
,000!
~
I 1 ~
~ 0,020
0,0 20 I
t--r l ;,i 1
r--I '1+
i'lr t-
t- ;-
rt-- ~ l TT '-t- I .. 1 1 I '~CO...
-"';'0' C 1I 1 50mm l;?
S?
,,'",''"
.:::' ~ II :"
~
t ...... .:,:
0:::'
- III II ~ " , ! ,v,. -200(
J' 1 1 0001
?::
-a
~

::.
::. 0 016
,
0,016 t III i
I I
I il'I
I
\ q/~::--,
q/Oi:~~ ' .I ! I 1,1
'.s5000
OO!
J..
""
~
i):
~ I I
/~m/n8rr:o IIII I I ,,~-;:;
~ •" vq
." /g 11;>. Q~tf: :-;:: - .
.;>"6 , ~~
.'l2'.-.' ~
Q~tf:"'i;; 'IJ I 1
I II
'.~ I 500m",
'- I
2S0
250 mm
.:::
..:::",'
)...>
0,012 lamlnamo
0,0121 strujanje
strujanje
,I
:1
mlII' I
I I
turflu/en/no
turbulentno
stl1Jjanje
strujanje !,
- "1>
j . ' ...

II
I.lto
'V
•

I ,,'I.I "" , .,,'),_"';>-C"'"

co..... ~..L
I
"
, : :I I1-:I I
'>.
oouo
TO DUD

20 000:
SOOm",
1000 mm
- :)
<')
~
<;
2-
soDOD , -1 tOOO mm ?J~
I I II I1'1
IU i ':"-::-:- '
0.010
0,0
1
°" IIJl
,1
I 11 I
I '
III
II
1 I
I'JII
1 I "I
, I
I I i ' .
, ) • 0
"~ l ', e
0e
I ~ I ......, , ' I IU O"~'-
:-
r-
. 1 ,i lIl ' I I I I 1',\I I I I ~ ll .1I I I I I I I I II I I I I I CI:b,U
li-l-W..l i l] :;;-
oOOOB~'
ooa I I I II
I
I'
1:1
I IIII I I I I I:~~J I I I I I I I I I II I
I
I
I I I
I I
I
1J Ii I I1 11 1lll ~ .
11,1 7' ;;;-"
O'j"-l o<:
0.
III TI ;1 rrlllll~~ T rn ITfTl II I rTr
:;:
:;,
I 11I !.
I. II n T I II I I ~
:..
0.006 6 810J]
0.00C 6810 2
2 33446 86 180 ·
TO· ~ 2
2 33 446 86 1B010)s 2 3-l
3 6810'
6 B 10 ' 2
2 33':
468 6 1 0 1I
BIO 2 -""-~:
"0,---1
, 10 , --1 "0,---1
' 10,----l "0.---1
' 10 , - - - - l
Rejnoldsov broj -, Re
,,0'
,, 0' • ! "O
,-.J-, '0' _
, ,0' • 1-,, 0' -
~
".

'aS,5, d= Sam,
Prime- : za R e=6 ' 10 SoJm , k:O
k=0,,OS.."
0 5 -., re!a
re !a tivn
li vfl a hrapa
h rap a vos
voslt d/ i,; 0,02
d / k= 1000 ad ),= 0, 02
 10
IO OS.VO
OSVO I··.\
I··.' ·I ZA KONI S'I'RWA
Z-1"'C,v1 STRUlA .VJ.·1
.YlA 231

lO.5.UTICAJ LOKALNIH OTPORA PRI

PRJ STRUJANJ
STRUJANJUUU
V
CEVIMA
U lIvod nom
no m dedelu r~ce n!)
lll jje' rcee no d d~~ prisustvo
prislI stvo strujne
st mjne mas
masine.
ine . promena
prome na presckn
preseb i pro -
m" n~ pr~vl:il
mc pravlAl pruzanja ccvi. grammj narus~v~ju jednodimcnzijski
gra n,mj c i spajilllje namsavaju jcdnod ime nzijski karaktcr
karaklcr
s trujanj~
slruja nja u (xv
ccv ima.
inln. Ti me jL' je primc
prime na os novn novnihih jednaeina
jednacina struj;lnj
stmj,lnjaa dovedcna
dovede na 1Iu pita
pil a--
nje. Ulic"j
Ut i.:aj viscdi
viscdimcnzijskog
mc nz ijskog karakar~kt e ra slrujanja na promene
kt era prome ne pojedinih
pojcdinih fizickih vcv 'Iici-
li ei-
na uz im,l
ima se 1Iu obz ir lIvode
uvoue nje
njcmm dopunskih elanova clanova u jcdnacinama eiji ciji oblik zav
zavisi
isi ou
ud
loga
toga da Ii jc jcdnodimenz
jcdnodimenzijski ijski k~raklLT
k~raklcr strujanja izmedll izmedu posmatranih prescka
presck.. naru -
sen
se n iii nr
nc;; to se pre svcga
svega odnosi
od nos i na 13e l3c rnolllli-jevlI
rnoulli-jevu jednaCinu
jednacinll.. Kao ilustracija
ilustra cija napn;d
napn.:tl
rcce nog mOle
rcccnog moZe pos luzlul iti
ili primer nilJ1il slici 10.8.
10.8.

11

7
1

G
C\I
N

Stika 10.8 Ulicaj

Uticaj proll/cllc prcscka lIa
prOIllCIIC prcseka karakJer .flntjallja
Ira karakler stmjallja
,

Bez obzira
obz ira da Ii je strujanje
stmjanjc laminarno iii tllrbulcntno
turbulentno i koliki je Rcynolds-ov
Reyno lds-ov broj,
broj.
de
delici nuida koji se kreeu
lit i fluida krecu u ne posrednoj
pos rednoj blizini zida tUe usled inercije
uZe cevi, lIsled ine reije kojum
kojom
raspolaZu. ne mogu
raspolazu, mogll da slede naglo poveeapovcca nje
njc preseka ccvi, nego se odvajaju ad od zida i
pOnovo
po novo "Iepe" za zid lek te k na nekom
neko m rastojanju od mesta promcne prescka. prese ka. Njihova
pUlanja
put anja ima pribliz no oblik krive linijc linije I\B
/\B koja sc naziva granicnom linijom; ocigku- ol:igkd-
no je da se celace la oblas
obillstt slmjanja
strujanja moze
maze u ovom
uvom SIU&1jU
sluCaju podeliti na nil dYe
dve zone, nilna lOnu
zo nll
izmedu granicnih linija, kroz koju se vrSi vdi proticllnje
proticanje fluida
fluid a i koja se
sc naziva protocnum
protocnom
ZOnom
Zonom i zonu izmedu granicnih linija z id~ cevi, koja se naziva mrtvom lOnom.
Linija i zida zanom. U
prOlocnoj zoni izmedu
protocnoj preseka 1-]
izmed u prescka 1-1 i B-B se srednja brzina smanjuje
smanjujc a pritisak pove--
pove-
Cava.
Cltva. DeliCi koji se u mrtvoj za ni nalaze u blizini granicne linijc bivaju us led trenja
zoni tre nja
236 II.
/I. T",lo" ...it ('Ra
T'KlofTw;t I'ROJ/,kTO
J I :K f'O IJ·:·1.YJ
:·I NJEI~ I'OSTROJENJA
I'OSTROJ ENJA 7...1 CI:,\
7...1 TR·I LNO
CEK{J<-I L NO G {"'
.fA SJ I,
fWJASJ/,

pnvll ce ni ka la
pnvui':l:ni lacki
cki 13, a li m;
11. ali mogu cid~a dospeju
ne mngu dosp.:ju \Iu UVlI
nYU lai:ku
tai:ku je jc r m:
ne rarass po iazli
lazu duvo
d ovo ljllClll
ljlHl ll1l
kinctickum
ki n.: licko m cenergijom.
ne rgijo m. Za Zaustavljaju
lls lavljaju se tacke 13 i krc cu
sc pre lackc clJ k,l
k" ml'
mcsstlltu gd ec jc pr pritil i.i.~itk
\il k
ma nj i;; lIslcd
manji toga dolaz i do Corrni
us lc d loga Cormiranja
ra nja IlliIkro-Vrlloga.
nU.lkro-vrt loga. Stnlktura
S lnlklllrii ovnv ih vrllog,'
vrtloga s, Sc' Ill,··
111, '·
dusobno raz razlikll.jc
likujc 1Iu zavisnosti
zavisnosli od loga toga da Ii jc stnljanje laminarno
slnlja nje la min a rna iii tllrbllk
tllrblll c nJn o. I '
nl nll.
lu i:ajlJ turblllcntnog
ssillcajll lurbu k nlnog slmjanja
s lm janja makro -vrtlozii koji nastajll
milkro ·vrlloz mrt
nilSlaj u 1Iu m rl vuj zu ni
voj zo n i pro tiiru II pi"
p rodiru pill
toi:nll
IOl: nU zo zunll
nu gti
gll c se raspildaju
ras pildajll nil niz strujnih
slrujnih vrtloga. Na Nakon llvoga. pos tavlji1
ko n ovoga, tav lj a sc pi ;l11jl'
;I njc'
k"ko pos
kako postaviti 13crnolllli-jevujl'dnai:inli
lilvil i 13crno ull i.jt!vuj,dn al:inu za prcsckc
p rcsckc 1·I-I1 i 2-2.
2- 2. Za turblile ntnn
Z a turbuien lno slru ja ll jl
s lru jallj<
n cs l i.~ lj ivog lluidil
nl'stisljivllg vazii ssledc:&::
Iluida vaz lcd.:Cc:

",2 1 ,.,2 _
-PI+ - 1+,, __ 1 2 + - Z+,,_+Aj.
" ~ I-- ,, ~Z 0 '1 ( 10. I"' 1
P 2 P 2

gd
gll.:c: sc
sc: po
pod d DE,
t::.E1 podrazumeva
pod razu meva dl'od eo ,'ncrgijc
l'nc rgijc potreban
pOlreba n za ro rormiranje
rm ira n jc makro vrt vr l loga
l o~a II
rclat
rcla livnoivno kralk
kratkoj mrtvoj zo
oj mrtvuj zuni
ni i Silmo
samo onaj o naj deo
d co energije
c nc rgijc makro-vrtloga
makro -vrlloga koji se krccil
5e krc clI ili/ -
med u prcse
mcdll ka R·lJ
p rcsckit B-I3 i 2-2 koji dovodc
dovode do poveca pOVec,1nja
nja tilngeneijalnog
ta nge ncija lno g naponil
ni' po na na I.id ull II
llvoj ob
ovoj nblasti.
las ti. Ovim
Ov im sc se gubilak
gubitak encrgije
e nc rgijc lo lokalizujc:
kiilizuj.: nil
na odreden
od red.: n kakarakteristicni pn;sl'k
rakt e ris lil:ni pn:sd
I Jpravo zbog loga se sc ovakav gubitak
ova kitv gub il a k nazivil
naz ivil mcsnim
mcs nim iii ii i lokalnim
lo ka lnim glli>ilkom.
gllbilko m. S OIYL iir<l111... lI11
na izv
nil r~e nll lokalizaeijll
i/,vrscnu gubitakail ecncrgijc
lo k;;l izacijll gllbilak m: rgije na odredc
odredcnn presck. visinska
presc k, vis inska razrazlika
lik a pnlk
pril kli,"li,'-
nIl Ile
nil pos lo ji (z
ne pnsloji ( Z 1, =zJ ., dubijil sc::
dobija se

2 2
P"',
PI +--=
P,
pili
+ _ _1 = 1'Pz2 + P"'z
p IV2
+ - --- +!::.tJ
+D['I 111. 1(»
( 10. 1(')
1
22. 2.
gdc D['I
gdl' !::.tJI pre
pn:dslavlja
dSlavlja promcnu dinamii:kllg pritiska
pro me nu dinamii:kog pritiskil na krilkteristicnom
kra kt c ris lil:no m prcsl'kll
prest:k u.. i(ol'i'i-
KIll'ri·
eije
cije nlnt proporcionalnosti
pro poreio na lnos li pomocu ko kojeg se izracunava promena
jcg sc d ina mi l:k o ~ prili,k
p ro mc nil dinamickog pril i\k"..
nazivil
naz iva sc se kodicijenl
kocrieije nt mesnog
mes nog (lokillnog)
(Iokalnog) olpora
olpo ril koji se sc odrccill.jc
odre dujc el'kspcrimcili
kspc rimc nl aalinilll
nilll
p" le m. S obzirom
putcm. o bziro m da d a je udeo
udco lrctrcnja odnosu na lIkupa
nja 1Iu odnnstl gu b it ~k p
lIkllpann gllbilak priliska
riliska na I1ll'''tI
I11l"11;
lokalnug
lo ka lnog o lpora lpo ra eliminisan.
c liminisan, In jc koeficije
10 je kocficijcnl olpora
nl otpo nezavistan llli
ra nczaviSlan nd sstanjil strujilnj.t
tanj a sl rlljanj"
l'osmalrajllCi
Pns ma lrajuCi rigo rigorozno
rnzno 10 to ipak nijc ssluc.1j.
lul:aj, ali
a li sc obj il~ njava pOldkncn
prilvdaa i objasnjava
se pravd potdkocn m d"
Sc' gugllbici
biei lIslcd
us lct! lrcnja la~n(} odred
Ire nja la6no odrcdec i izoiliju.
izoillju_ Ovo sc najvisc oseca oscca pri pmml-ni
p ro mc' ni pnll 'c'"
pnll',,,
pnlzanja
p ruza nj<l ccv ccvii odnosno
od nos no kanala, gde gdc scse javlja dodalni
dod a lni 1Ilicaj
ulieaj trcnja
trc nja liS led dl'jstva
us lcd dcjs tva cl'1l1
celli ri-
ri o
I'ligainc
ruga lne sill' s il.: na delice
dclice Illiida
Iluid a.. lzuzimajllCi
IZllzimajll Ci ove ssllli::ajcvc
lul:ajcvc kocfieijenl
kocfic ijc nl lltporil jc 1'1Inkcij"
n tpo ra jl' ru nk cii"
nc
nckc gcome lrijs ke karaktcristikc
kc gCllmctrijske prcseka
kam klc ristik c prcsc kii na kome jc narusen
ko me j.: na ruiic n kakaraktcr
raktc r jcdnlllli
jcdntll li l11u
ml'lll
I.ijskog
/. ijskog sslrlljanja
tnlj a nja i stflljnih paramelaril::
strtljnih paramclara

2
~ IV
Z- =I,.p-
Z = I,.p-
2
gdcje
gdc je
Z - pad pritiska prouzrokovan lokillnim
lokalnim otporo
olporom. m, Pap~

~ - kocficijent
kodieijc nt lokalnog
loka lnog oolpOnt n a ru ~c nim jednodime
prtsck sa narusenim
lpo ra za prt;sck Jlzijskil1ll
jcdnodimcnzijskill
karakterom
ka ra kt e ro m stmjanja. bczdimcnzionalan
strujanja, bczdimcnzionil lan
3
p
P - gllstina,
guslina. kg/m
IV - brLina stmjanja. rn/s
struja nja, m/s
 10.
/0. OSNO VNI Z,'KONI
OS OVNI ZrIKONI STRUJANfA
STRUJA NJA 237

Koeficijcnt
Kocficijent lokalnog otpora
olpora zavisi
zavis i od oblika ele
c le me nta
n' a koji proizvodi olpor, dok je uti-
gustine.. brzine i viskoznosti neznatan, pa se za
caj od gustine z<l nc
ne mamje.
maruje. Zavis nos li
Zavisnos ti koeficijenta
koeficijenla
atpora
olpora od oblika drugih spcciCicnosli
l1blika i dmgih spcciricnosti ad
od zna o lja za pad pritiska date su u la
c-Ija tabelama
bclama uz
primcre
primere proracuna koji su ko riseeni u ovoj knjizi i tabeli
koriseeni tabcli VT
V1 u prilogu knjige.

PRITISKA
10.6. PRORACUN PADA PRlTISKA
Pri strujanju
slmjanju rea
r 'a lnog f1uid
f1uidaa h oz cevovod lre
kroz Ire nje dovodi do gubitka
gubilka s lalickog
tati ckog pritis-
prilis-
ka.
kil. dok se dinamicki
dinamieki pritisak menja
mc nja usled bilo kakve
ka kvc primene
prime ne preseka,
preseka, pravca
pravea struja
slruja--
nja iii
iIi protoka duz strujnog
stmjnog puta.
savlad iva nje o tpora koji sa javlja pri sstrujanju
Pad pritiska za savladiva tmjanju fluida
fluid a u ne ko m ce-
cc-
vovodu
vovod u se izra ellnava prema :
izracunava

t,p = 2,RI + 2, 2 (1O.1R)

(lO.11l)
gde je
DtJ
t.{J - pad pritiska IIu ccvovodu
cevovodu (Pa)
2,RI - den
deo pada tre nja
pad a pritiska usled Ire nia fluid
f1uid a u pravo linijskom delu
de lu
mrcze (Pa)
cevne mrczc
2,
2, 2
Z -- dec
deo pada priliska
pritiska lIslcd
lIsled lok a lnih otpora
olpora..
!zraz
Izraz za pad pritska se moze prcdslavili
predstaviti II
1I funkciji brLinc
brLine i prcenik
preenikaa kroz cevovod
istog preenika:
islog precnika:

( 10.19)
(1O.l9)

Posta st!. pre':nik

Pos to se precnik cevovoda
ccvovoda memc nja od deo nice do dean ice. prora':un
deo nicc, pro racun se
sc sp rovo di za
sprovodi
svakll deollicli
svaku deonlcll poscbno.
posebno. Pri lome,
tome, priliko m proraclina
p ro ra cllna u praksi, b'lina
brlinn f1uida nije poz-
na ~a alt sc
na~a se ~ na ?rot~k u .u svakoj deonici
deo ni ci.. Za ta
to se LILIZZ jcd
jedna':inu
nacinu u kojoj pad pritiska
priliska za-
Zil-
V'Sl a
VISI d brzllle
od brztne I precllIka
prcentka cevnvoda,
cevovod a , zavisnost moze i7.raziti
izraziti i II odnosu na prolok
protok i
preenik.
precnik. [zIz izraza za protok:
pro 10k:

(~~g )
(k~g) (10.20)

dobija sc
se brzina IIu fUnkciji protoka
proto ka i preenika:
precnika:

4Q
IV
d 2:n;p
;rp ( 10.211))
(10.2

pa iz (10.20) sledi da jc
je pad pritiska IIu deonici:
2J8
23S B.T()(/oro,';c
TOl/OrOl ·ic PROJ I:."KrOVA II~E
PROJEKrOVA "~£ POSTROJ£NJA 2,.1
POSTROJENlA 2.-1 CEtvTRALNO GRElANJE
G RElA NJE

I ) 8Q
8Q22
~fJrI=RI + L Z =A
tvJ,,=RI +LZ=A-+( - + L ~ 42
4 2 (Pa) ((1I()()22)
22)
d d 7C P

N~v(! d enc
Nnvedene nacinc ((10.21)
jcdnacinc
jcd to.2 1) i ((10.22)
10.22) predstilvljaju
predstavljaju os osnov razli citih postup~k
nov razlicitih postIl P"h."a I ;,
p ro ra cun ~va njc cevne
proracunavanjc cevnc mrcie. Prv~ povezuje
mrcZe. Prva povezlljc pa pritisk a i brzinu sstruja
padd pritiska tnlj a nja
nj ~., dru g;1
g;, pild
p" d
pritiska i pprotok,
roto k. naravno za od rede precrtik cevovoda.
rcci e ni precnik cevovoda.
Protok
Pro jcdnacini
tok u jcd poj ~v ljujc se sa dmgim stepe
nacini (10.22) pojavljujc slepe no m. Ako bi bi se zeit-I"
SI;! zeit- I" d"
dil
5e u iSlo
se islom m vod u dobijc
do bije povceanjc
poveea njc proprotoka z~ 20% prilisak
to ka za pritisak bi po
porastao
ras lao za 44 %. ;';VI ,,1.c lill
du
tim, lIticaj
tim. llticaj precnika jc sa pe pctim
lim stepe nom. to, ako bi se
no m. I za lo, 5e lIrncsto
umcsto prc6ni
prc6nib bt ",,,dI
150 mmmrn ugra dila ccv
ugradila cev prccnika
p recnik a 125 mrn. sma njc nje precnik a bi iznosi lo 17% a P"[""
mm. smanje por;,,1
p~da
pada pritiska uz ima nja IIu obzi
prit iska bcz lIzima o bzirr pnjedinacnih
pojed inacnih o tpo
tpora cakk 251 %.
ra ca %.
proracunavanju
Pri prn ral:lInava nju cevne mreze IIu praksi sc javljaju
javljajll tri razlicita silicaja:
sili caja:
I. Poznata je cevna cevn a mrcZa
mrcza sa S~ svi
svim m detaljima,
de taljima. duzin
dllzin ama svih pravih delova,
de lova. prl'clli
prl'cil i..
c im ~ cevovoda,
cima cevovoda. broje m i vrslo vrstom m poje din ~c nih o tpo
pojedinacnih tpora
ra , prot ncima odnos
prn locima od nos no Im:in"llliI
brl. in am"
struja nj
strllja njaa slO
sto je isto.
islo. Trazi
Trazi se izracunavanjc
izraclinava nje padpadaa pritiska:
priliska:

6p=f( d· Q, L ~)

2. Na os novlI
novll pravca cevovoda
cevovoda., duiina vrstc i broja lo
d uiina deonica cevovoda, vrslc loka lni h "I
ka illi <, I ·
p o r~ i protoka,
pora zad~ ti
proloka. i za zada li pad pritiska lreba
treha odrcditi
odrcdili precnikc cevnc mrezc:
mreze:

d = J( Q,Z,tvJ)
f (Q .Z ,6p)
3. Uz poznatc
poznate svc
sve e le
lement
ment e kao 1I
II prc
prctlhodnoj
hodnoj la
ta cki.
cki, lraz
wlzii se izracllnavanjc: k","
izraclinava ll,ic k"!-,,
prccnikaa cevovoda
prccnik cevovod a tako gubitka pritiska:
tak o i gllbitka

slu caj se
Prvi sill rdava
sc lako rcSa va po jed no nom m od dva d v~ oblika jednacina (10. 19) i ( 10.221
(10.19) 10.2 2 I. ""
javlja sc kada cevovod pos loji. a~ liIi sc vrsi
postoji, rckonstrukcija
vrsi rcko nslrukcija zbog pro mcnje
promc nje nih za llblle'''''
c'va 1/ .,:1
grejanjc
grejanje m i lIsled
usled toga nov novihih prot
pro toka oka i brlina
br,/:i na strujanja.
Kada su poznatc
pozna lc svc ka karnkteristike cevnvoda se m njcgovog precnika.
rakte rislike cevovoda precnika , IIkup
IIku p:ln;II' I'ad
I,,,d
pritiska treba
priliska pril agod iti precniku ccvovovda takn
trcba prilagod tako da pad pritiska odgova
odgovara ril ,,,,"111
011 " 111
koji sloji
stoji nil
na raspo laganju
laga nju . To jc sIlIcaj
slu caj kod gravitacio nog grejanja toplom
gravitacionog toplo m vodol11.
vodolll. ",." b,·d
sis le ma kod kojih sc pad priLiska
siste pritiska pril agodava
agocl ilva vee pos postojecoj kod svih Si, lc
tojcooj pllmpi i koel lc lll;
Il l"'
razvoda pa pare pamog greja nja.
re kod parnog
Trcti slllcaj
sillcaj je najceSci. Trazii sc
najcesci. Traz dimenzionisanje
se dime llzio nisa nje cevnc mrde odrediva njl' l'1,;,,1:1
nlreZe i odrediv;lIljc' iltI:t
pritiska, s lo
pritiska. to je zad
za datak
atak kod svisvihh grejnih pumpnih sist ema. e ma,
I drugi
drugi i treCi
treci slucaj
slueaj su ko komplikova
mpl ikovani. ni, je
jc r resava jcdnacine (10.19) iii
rdava nje jcdnacinc iIi ((JO.:!
J O.~ 2~ l) 1'''
l'"
precnikll je nemoguce, posto o lpor
Ile moguce. pnsto tpo r trc nj a zavisi
tre nja ~)(Iredll.ic i ,,,I
zavisi i od precnika koji se odrcdujc ,,, I
brline stmja
brzine nja. Iz tog raz
strujanja. loga mo
razloga mora ra sc prvo usvojiti neka vrednost brzinc iii pad 1"'1i·j.
iIi pild
Liska
Liska kroz de delovc
love cevovoda koja je fakticki jos nede[inisa Z~ to
na , pa za
nede [inisa na. lo i nCplll.n:tli
nepOl:nal ihh
prccnika, brzina i koe kocficije
fi cije nata tre njll . Za
trc nja. Z a ko korisce
risce nje pome nutih jed nacina rilzl'iju
nlllih jcdnacina razl'ijl·II'i<
Sll dye metodc
d ye me lodc proracllna:
proraclIna: metoda
mCloda smanjc nja brline brl ine i me toda konstantnog
mctoda ko nsla nlnog pad ail 1'1"1 i·
tiska.
 10. OSNOVNI
OSNO VNI 7AKONI STRUJANM
7.A KONI STRUJA N}'( 239

10.6.1. Podela na prethodni i naknadni proracun

Bez obz ira po kojem
obzira koje m se od dva pomenUla
pomenuta naci naei na vrsi dimenzionisanje cevne mre- rnre-
ie, proraelln
proracun sc deli na prelhodni
prethodni i nak nad ni . U pre
naknadni. thodno m proracunu
prcthodnom proraeunu vrsi se di-
menzionisa
menzionisanje nje cevovoda
cevovoda.. smaleajuCi
smatrajuci da jcje pad priliska posledica
pos lcd ica iskljucivo tre nja flui-
iskljueivo Irenja
da 0 zid ovc cevovoda.
cevovllda. Kada sc prora
proracuncun bazira na pozna 10m tom raspolozivllm
raspoloz ivo m naporu
(grav
(graviillaciono
acio no grejanjc
grcjanjl:,, pllmpno silleajll
pumpno IIu slll Cajll da je zada ta
la pumpa),
pumpa ), o nd a se izdvaja deo
napora " a" za loka lne lnc o tpo re, a dimenz
tpore, dimenzionisanje mreZe se vrsi sa osta
ionisanje mrcze tko m napo ea
os tatko ra
(I-a).
( I-a). Na os
osnovu
novu reccnog
reccnug sledi da je " rezervisa n" deo napo ra ea za loka lne o lpo re
re::

(10.23)
( 10.23)

a deo koje sc
se od nos
nosii na rayne ddove
dclove deoniea:
deo nica :

L R{ = ( l-a )6p = L A-'..'{.(-{2-'-

l\,z p
(10.24)
( 10.24)

reuivanjc precnika se vrsi jcdnacino

Pre thodno od rellivanje jednacinom m ((10.24),
LO.24), IIu kojoj se pod suma-
sllma-
rna podrazllmevaju
ma podrazumevaju zb iroviirovi padova
pad ova priliska
pritiska u svim dcodeonicama
ni ca ma cirklliacionog
cirkulacionog kruga ko-
ji uimenz io nise.
ji se dimenz
Kod proracuna daljinskih vodova, ud eo loka lnih o tpora je ma nji i iznosi iz nosi
a= = 10-20%.
LO-20%, dok jc je u kucnim
kll';nim insla
insta lacija ma lopiovolinog grcja nja a == 33%.
to plovod nog grcjanja 33 %. Kod ce-
tupaju od prosccnih, ovaj ud eo se nc
vovoda koji ods lupaju ne moz<::
moze precizno proceniti.
procc niti.
U me lod
todii konstantnog
ko nsla ntnog pad a pritiska,
priliska, kada sc
se raspo laie
laze sa raspolozivim naporom,
na poro m,
odnosno
od nos no zadat
zadal im pad
padom 6;), izra
o m pritiska 6/1, izracllnavil
eunavii se
5e prosecni jedinicni pad pritiska R
prosccni jedinieni R
za ce lo cirkul acio no kolo:
kolo :

(10. 25)
(10.25)

poznatili prol
pa sc za pozna ok deo nicc prc
prolok prethodno od red uju prd:nici
thodno odrcduju prt'cnici d<::o od recl e nog
ll eo nica odred
cirkula cio nog kola (ccvovocla) pre ma (10.26),
cirkulacio (10.26). sto slecli
slcd i iz izraza (10.24).
(lO.24). prime njenog
nje nog
za svaku deo
deonicu posebno:
nicu pos<::bno: '

( 10.26)
LO.26)

Li,; ukupn3
gde je 21,; ukupna duz
uuzina cevovllda do odrellc
ina cevovoda od reuc nog grcj nog tcla
grcjnog tc la i nalrag ko tln, a {I
natrag do kOlla,
duzina odredcne
odredc ne deonice.
prethodno
Sa prelhod odredenim
no odrcdc nim prc prccnikom naknauni
cniko m sc radi nakn proraclln w.imajuci
allni promenn uzi majuci IIu obzir
we loka lnc
svc lne olporc
otporc za
Zit deonicu
dconicu prccniprcenikkaa odrcdc
od rcde nog pre tl hodnim pospostupkom.
lllpko m. Ovaj
naknad
naknaclni proraclin se vrs
ni proracun vrsii., j<::r
jer Sll
su prc
prclhodno
lhod no lIsvoje
usvojeni
ni prccnici
pn:cnici manji iii nes neil lo
to ve';i
veCi od
IzraClina
Il.racli naltih,
ih, zbog skokova vrednos
vrcdnosliti stamlardnih prccnika ccvovoda.
stanll a rdnih pIcenika
240
2-10 8.TodorOl·;' PROJ£KTO I'~1 NJ£POSTROJ£NJA
B.Todoro,.;, PROJElI.TOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNOG
CENTRALNO GREJANJE
RElANJ£

Ve licina lo ka lnih o lpo ra se

kalnih sc lakode mo ra prove to je 1111 pre
p rove rili pos ta pr"I,'
prc lhodno m pr' lI d ·
cunl1
C l1nll proce nje na vrcdnoscu "a" , koja va rira 1I
vrcdnosclI "a", u zavisnosli
zavisnos ti od konfiguracijc
ko nfiguracijc trase QVI)
Cl \ '" .
vod a i nje ne specificnosli.
specificnos ti.
Me todd sma nje nja
Melo njil brzinc svodi
svotl i se
sc na usvilja nje bo:i
usvajanje brz ine
ne s tmja
tmj a nja 1Iu deo ni cam;t
cami' !'C).
p" .
ccvs i od o ne koja jc prikljucc na na ko tao. U sva koj s ledecoj deo nici ce se umanji uma njivali
vali
brzina do najma nje brzine u deo nici koja spaja grejno grej no te lo sa cevovo do m. m. Kod vcli
vl' likih
kih
i srcdnjih
srcd njih cevovoda
cevovod a brzinc
brz inc su:
su:

grcjni fluid - vode na ppaa ra 20-70 m/s

grcj ni fluid - lo
grcjni vrela
to pla iii vre la voda
vo da 0,5-3 m/s

Najbo lje je napraviti upored

napravili upo redee nje pro
proracun
racun avajuCi pad pritiska za lri tri razlicit e Im br/ii··
ne
nc slmja nj a i l1svojiti
lIsvojiti o plima
ptimalno
lDo rese nje
njc uz ima nje m Uu obzir
o bzir troilkova
troskova male
mate rijala
rijal<l i l'Cl1l··
IW'
pOlre
rgije po bne za pogo n insla
trebne insta lacije.
izmedll je dinicnog
Zavisnosl izmedu din icnog pad
padaa pritiska
pritisk a i proto ka o dnos no brzine stmjiln
strujan j;, i
precnik a prc pre ma
m<l je dnacina ma (10.22) otlnos
odnos no (10.26)
(10. 26) d ata jc u la be lama koj..:
tabelama koj<.: Sc k,,·
S<: J,II·

pro racunima, za gustinu vode aodd 80 °e, slo

risle u1I proracunima, sto odgova ra sslucaju
lucaju najcesce
najceSce pri prililV
ll1" '
nj iva nih te mpe ratura
njiva ra tura raz.vodne i povra
povratne vod c 90n O0
tne vode c.
0c.
P rora
Pro clln zavisi od
racun nd ssiste
iste ma grejanja. pa ce bliZa upulstva
uputstva i prime ri lIslediti Z r
llsledili lil1Z ".~''
p".~
lavlja koja se odnosc na pojedine siste sisle me.
 11. DVOCEVNA POSTROJENJA
GRAVITACIONOG GREJANJA
11.1. UVOD
Kod dvocev
dvoccv nih grcjnih
grejnih sisl
sislema
e ma sva
wa ko grej no le lo je spoje s p oi ~nono sa cev no m mreZo
cevno mrezo m
pomocu dva prikljucka
pomoclI prikljuckn:: jedan
jed an jcje rilzvod
rilzvodnini iii dovndni
dovodni i kkroz roz njega
njegil slnIji
slruji voda u grejno
lelo;
lelo; po mocu drugog je veza
pomoclI no sa pnvra
veZilno lnim cevovodo
pnvrnlnim cevovodom m kroz koji voda iz grejnog le -
la slnIji nalrag pn:
la struji premama izvo
izvornm [o plo le.
toplol e. Na taj nac na cinin grejna le la, la , IIu Kojima sc 5C vod
vodila hl adi
hladi
odaju6 to plo [u
odajuCi toplo tu o ko lini koja se zagreva
zagre va,, predslavljaju
predstavljaju vezll vezu izmedll
izmeclu razvodne i povrat-
nc cevne mrde, sli cno k<tn
mrde , slicno kao slo
s to izvo
i7.vorr loplo
loplotele poveZllje
pove7.uje pov povra ra tlni rilzvodni cevovod .
ni i r<17.vodni
Yod a, kilo zagrevni fluid , moze ima
voda, li ra
imilli r<l zli cil
cit e lemp e ra lure aalili za
te mperature Z;l grejno
grcjno pos t-
roje nje je vilzno
rojenje vaz no da Ii je pro jeklnaje klna radn
radni!a le mpe ratura vocl
temperatura vod e iznad iii is pod pnd 100 00c.
c.
U prvom
prvo m slu caju rtc
slucaju rec jc 0 lZv.
tzv. vre loj, u dru g()m slucaju 0 lo
drug()m ploj vodi
toploj vocli..
Kod lo piovodnog grejanja najvisa radna icmperatllJ"n
toplovodnog tc mpe ra tura vode je ispod te mpe ra ture
is pod temperature
isparavanja pri atmos
isparavilnja fe rsko m pritisku.
atmosferskom prilisku. Zbog toga tuga se ovi ssistemi
isle mi mogu izvoditi otvore- nlvore-
ni prema almosferi. Kada je temperatura
pre ma atmusferi. lempera lura vode iznad iznild la cke ispa
tacke ravanja na atmosfers-
isparavanja atmosfe rs-
kom pritisku, grejni ssistemis le m mOril
mo ra da je "zatvoren",
"zatvo re n", kilk kako o bi se u cevnoj mrdi mrd i odtiavao
od navao
visi
visi pritisak a lmosfe rskog i lako s precilo isparavanje.
pritisa k od atmosferskog ispa rava nje. Ovi sisle siste mi grejanjCl
grejanjo se zalzatoo
nazivaju i sisle mima visokog priliska.
sistcmimil priliska , ail velicinu
ve licinu priliska
pritiska u njima diktira diklira lete mpe ratura
vade.
vode.
Cirkulacij
Cirkulacijaa vode kroz ccvnu mrd mreZu u moze se os tva ril i pod ulicaje
ostvariti uliciljem m ze mljine leZe
zemljine teze
zahvaljujuCi raz li cilim gllstinama
razlicilim gustina ma vade vode u razvodnnm
razvodnom i povralno povralnom de lu cevovoda. U
m delu
lakvom slu eaju se radi 0 gravilacionom
lakvo m slueaju gravilacio no m grejanju. Ako .ie je IIu cevovo
cevovod' d' ukljuce
uklju ce na pumpa
koja po buduje slrujanje
pobuduje slruja nje , lada se korisli
ko risli naziv - pumpno grejanje. grcjilnje.
U ovo
Ovomm poglavlju i izlazeizlaie teorija prineipi gravita
teo rija i principi eio nog grejanja
gravitacionog grejanja,, cijim proucava-
njem se vrlo de laljno moze upoznati zavisnos t dimenz
up07.oa ti zavisnost dimenzija ija cevovodil,
cevovoda , brzine strujanjil
struj anja
vode, padil
pad a pritiska i raspolozivog
raspo lozivog priliska sto je jc preduslnv za uspeS no projektovilnje
Zil uspes projektovanje
kako ovih tako i pumpnih siste sistemama grcjanja.
greja nja. .
o bzira dil
Bez obzira da Ii se radi 0 dvocevno
dvocevnom m pumpno
pumpnom m iii gnwitaciooom
gravitacionom greja nju, cevlla
grejiloju,
mreza moze biti izvedenll
izvede na sa do njim iii go
doojim rnjim razvodom.
gornjim razvod o m.

2.JI
242
2-12 B.Todorovic
B.Todorovic PROJEKTOVANJE
PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRElANJE
CENTRALNO GRElANlE

11.1.1. Prirodna cirkulacija

prika2ana je ~e mil
Na slici 11.1 prikazana ma grejnog sistema, uz upro~Cenje
upro~Ccnje da je zagrevanje
zagrevilnje
ko tlu i hJade
vode u kotlu nje u grejnom teln
hJad enje tackama K i R.
telu koncentrisano u taekama R.

F
~.::. E

R
A

Pp
h
Pr
B
hb
C
K
.Stika 11.1 !jema grejnog sislem~ sa Ulgrevanjem
5·ema grejrlOg vode koncenJrisanim
zagrevanjem i hladenjem vade koncenlrisanim 1/

. lacka",a
lackarr/Q K i R.

Voda zagrejana u kotlu struji kroz razvodni

ra2vodni deodec eevovoda
cevovoda definisanirn tackama
KAR, do grejnog telalela R, dok je povratni cevovod oznaeen Sa RECK. Temperature raz-
oznaeenS1i raz·
vodne i povra tne vode su I, i Ip a gustine p, i pp.
povratne taeki A uspostavlja se statiCki priti·
pp. U tacki priti-
sak Pa koji je jednak zbiru atmosferskog pritiska koji deluje na nivo vode u ekspanzi·ekspanzi-
onom sudu E i visine stuba vode iznad tacke taeke A, pri cemu
remu velicinu
velieinu pritiska vodenog
stuba definisu temperatura, odnosno speeificna
specifiena gustina vode.
vade. Pritisak P. je konstan-
Pritisal p. konstan·
tan bez obzira na us love eirkulaeije
cirkulacije vode u cevnoj mreii.
mrezi.
Ako se uoeiuoci neka proizvoljna tacka B, i posmatra pri zaustavljenoj cirkuJaciji
cirkulaciji yo·
vo-
pritisilk u njoj se moze odrediti od taeke
de, pritisak tacke A Au u smeru strujanja vode prema tacld B, B,
kao i od ta eke A suprotno smeru strujanja vode, pa sledi:
tacke

(11.1)

(11.2)

pritisakaa
Uporedivanjem ove dYe vrednosti proizlazi da u tacki B postoji razlika pritisak
koja je definisana sledeCim izrazom:
 I I . OFOC/;''N.'f
II J)FOC I::VN.-I I'OSTROJE.NJA
I'OSTROJE.iWA GR-tl·TTA
GRA I·TTACIOXOG GRFJ, V ..OJ..
ClOXOG GRElrll JA.f U.J
U J

( IU)
I LJ)

Posle
pos le srcd iva nja gomje
srcdiva jcdDai':inc
go mje jed dobija
Dai':ine do bija sc vrcdnosl ra7JiL:c :
vrcdnost ove r:vliL:e

( IIA)

Gornji
Gomji izraz jjee do dobijen pre tpastavljajuCi da jc u u:vovodu
bije n prclposlavljajuCi ukoi:cna (:id-uJacija
u:'Vovodu u1:oecna cid.-uJacija idai da
Ce bar 1Iu jed
Cc no m Ire
jetlno Irc nutku
nulku posle
poslc zaustavljanja
zauslavljanja kruienja
kruZenja vode lemperalu.rc 1'3Z\>OCI-
te mperalun:: Uu 1'3Z\\'Od-
nom i povralnom .adriali ~voje
povra tno m cevovodu 77.adriati ~'Vojc radne paramctrc.
paramclrc. Pod lahumIah<om prelposlav-
prclpos1av-
kom dobijc
dobije no jejc da posloje
postojc dva razlieila
razlieita priliska
pritiska u jcdnoj lai±i Ta r.uliL:a
isloj lafri
jedooj istoj r.uJiL:a prilis-
ncslaje
ka ncsl aje eim scse lIsposlavi
usposlavi cirkulacija vode ciji je smcr slrujanja
<:iji jc strujanja u pr.n-"CU
pr.n;'CU pada prilis-
ka
k3 kuji jc prouzrokovan
koji je prollZrokovan savladivanjcm olpor<lolpord slrujanjtL
strujanju. PrilisaJ.::
Pritisak Imnslalovan
L:oOSlalm'3o ilr.u.om
izra7.om
(II A). sc do bija za
(11.4). Zit bilo koju
kojll tacku
t<lekll pa prema
prcma tome posloji
postoji DC prilisal; laCte
nc kao prilisaL: "-cC
taae . "'cc
rilspolozivi pritisak cclog cirkulilcionog
kao raspolozivi krug<l.
cirkulacionog kruga.

11.1.2. Gravitacioni oapor

napor
U dosadasnjem
dosad asnjcm razmatranju vclieinc prili.~ka
rilZmatranju velii:ine priliska koji naslaje g,ravilaciooc sile.
usk:d gravilaciooc
nastaje usled
smatralo se da se
smalralo zagrevanje
sc ;u hladenjc dciava
.grevaDje vode i njeno hladeojc dclava u lafri SlVamosti ODO
tai±i U .sIVamosli
se ostvaruje po ccloj visini kotla
kOlla odnosno
oonosno grcjnog
grejnog Icla. Ako sc prclpostavi
tcla. Mo pn:lpostavi da sc tem-
lem-
perature
pcrillllre i gusline 1IU njima menjajll
mcnjaju linc<lrno.
lincamo, i ponovi iZC3eunavanjc
izcaeuoavanjc prilista
prilisL:a sa abe
abc
laeke n,
slrane laekc
strane B. dobijaju
do bijajll sc
se slcdcCc vrednosti (sL
sledcCc vrednosli (sI.I1.2):
11.2):

.::::.::=
E~
--
f=--
lrjJr
IrjJr
A
he
-r----- - r
-..------ R hr
ha D

h -- .,
tpjJp
hd
B
- _. .
-

J,
hk 1-' hb

Serna gr~jnog
Stika J1.2 Sona VlgrtPanjDfl i hlatImjenr
grejnog sistema sa Vlgrr:vanjem .,od~ po .,;m,;
hlatJDrjem .,ode btItJ i; ##4
risiJri btIa j "&
•
tda.
tela.
2-1-1 1l7'ot/orcm"i PROJEkTOI'~
/l Todaro.';t' PRO} EKTO I'~I1 I 'JE
1E POSTRO} Z.1 C£NTRALNO
EI 1.4 ZA
POSTROJENJA G REJA tV} F.
C ENTRA LNO GREJANJfO

p, + pp ) I II J,)
PI>, =Pn+ g/rop , +g/rk( 2 - g lb Pp ( 11.6)

U llvo m slucaju raz lika pritiska u la cki B jc:

tacki

P" • - P" 2 == g/r([l p - p,) ( 1I I. )

tim sto " oznacava

s lim oznacav<l vis insku raz liku izmcdu
izmedu srcdina ko tla i grejnog te la.
lil, koje li Z pr,
pre t·
pos tavku linca rne ppro
tilvku linea nc te mpe rature po visini ko tla i grejnog le
ro me ne te la predstav
preds tav ljajll
ljaill
taeke zagrevanj
tackc zagreva hladt:nja.
nj a i hl ade nja. Uko liko pro me na nije linea
line ama krivolinijska
rna nego krivo linijska., onnd
nu a
bi t<l
bi cnil fo rmul a za izracunavanje
tacna priliska bila sloze nija.
iz racun ava nje raspo lozivog pritiska

11.1.3. Cevovod sa vise cirkulacionih krugova

U pra ksi, s ~tcmi
ksi. sis tc mi ee grejanja
ce ntralnog greja nja se sastoje iz vise eirkulaeio
eirkulaeionih krugovil koji
nih kmgovil knji
imaju IIu jcdno
jed no m d e lu zajednicke
zajcdnicke vodove. Za gTejna grejna te la RI>Rio R2 R~ na semi
Rz i R3 nn sl.llJ
se mi na sJ.1 1J
vod GKAGKAB B pripad
pripadaa svim kru govima. a vodovi Be i FG onima
krugovima. o nima u kojima su tack tackcc (Ida·
(Id a·
V ilnc
Vil m : top tom
loto
to plo m R2 i R, coer
R3 ., a vod COEr sa mo kru krugu gll koji se odnosi na tacku R 3.
blv sloze ni siste m se moze izdvajati
Ova Kav u tri
izd vaja ti II tri nezavisna
nczavisna (slik
(s lik a 11.
11.3.
3.-- des nn) \.·i rkll
no) -:i rkll·'
Iilcio km ga
Im;io na kru ga., pri (;e
Ce mil
mll Ce 6~ plljedine ddconice b ili zajednicke za sva tri o U njima Ct'
eo nice bili Ct· 11' 11 \ ·
lovi struj ailnjil
nja za
Zit sve bi l i jednaki.
bili jed naki. pa su jed
je dnak
nakee te mpe ra rature
lure i gustine
gllst ine vod
vode. \ ;Iiii i
c. Tn v:li
za princip ssttruj rujaa nja
nj a vode
vod e.. slo mat i da su i priras laj
sto znaci tajii odnos no gubici pritiska.
pritiska, t;d,
tal- dtk
Illk
jed naki.
Z anc
Za ne ma rujuci hlad e nje vode
ruju ci hlade vod e u cevovodima
cevovod ima i zadrzavajuCi isti temperaturni
te mpcraturn i pad II
gn:jnim
svim grej nim tdima
tclima iz se sc me sa slik a 11.3. raspolozivi
ras po lozivi prilisci
pritisci grejnih tela su raz lil' itil i i
razlil'
iz nusc:
lZnosc:

rn - ---
I

B C D
I
-
~=-~
--
I

A
-
R1
RJ RJ
Rl --<
-r---<

L.
R2
R2 hI r
T
h2
h3

ri
K G F E K
Slilca 11.3
Slika J 1.3 Grejlli sis/em sa vi,
vi.fe
re cirklliaciollilz kmgova
 II . V I'VCFYNA
1I. I·VCFYNA POSTROJf:NJA GR4
G /?-1 VITA CIONOG
C IONOG GRF.lA ~A
G RFJ.-1 INJ.·j 2-15

I' ll, =g"l

I'll, (P j , -p
= g", (pl' -p,, )
=g"2(P pp --p,
I'll, =g"1(P p, ) ( 11.8)
11. 8)
= g"3(p" -p,
PIIII )J =gh3(Pp
P - p, )

Ovi
Ovi pnpntisci
tisci ostva mju cirklllaciju
ruju cirkul vode
aciju vo de s tim ssto wei ras
to wei po loz
ra5po lozivi pritisakk imaj
ivi pritisa imajuu
krugovi visim
knlgovi sa vis grej nim telima
im gn:j tclima u od odnosu
nosu na izvor
izvo r toplo
to plo te, pa tako kru g grejnog tela
R3 ima
imn vcCi pritisakk od
w ei pritisa nd kmgil
kmga grej nog te
grejnog la R2z.. Med
tela Medutim,
utim, kmg la R3 je duzi pa vod
tela
h ug te vouaa
duz i put
prelazi duzi pll t struj anja. Za to se mora pad pritiska 1Iu svakom
anj a. 7,a kru gll prilagoditi
svako m krugu prilagod iti ras-
polozivom,
polozivn m, ssto sc cin
to 5e pode.sava nje m pprescka
cinii podesava reseka cevovoda, od nd nos no br brzine
zine struja
s truja nja.
nja . T()
To
prakticno
prakti cno zn ati ddaa ee
znaci Ce de
dc lovi ccvovoda
lovi ccvovo da koji pripacl govima biti pod
pripad aju svim kru govim<l pocldc
cSe ni
najne povo
onom najnc lj nijc m (vid ec ti lIputstvo
povoljnijcm uput stvo za dime
c1 ime nzionisanje
nzi o nisa njc cevne
cev ne mrek).
mreze) .

11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATN

POVRATNEE VODE
Izbor
Izbo r tempe
te mpe ratura razvoclnc I, i povratm:
ra tura razvodne povratne I" vod vadee je us ustva
tva ri o ptimisa nje uzimajuuz imajuceii
1I obzir sledece
II s lcdeee pos posleclicc
le dicc ovih te mpe ratura:
1. Te
I. Temperaturska
mpc ra turska razlik raz likaa 61= I, - I" utice uticc na povrs
povrSinuinu od ocl nos no vclicinu
vel icinu grejnog
grejnng
tela, a time i na njegovu cenu. ce nu.
2. Tempe
T e mpe ra tura razvodne
rilZvod ne vade va de iz nad 100 °c QC Cini
cini da je siste prit isk<l , s~ tn
s is te m visokog pritisk;t, t ()
za hteva pose bne me re oobezbecle bczbede nj njaa i tzv. za
zatvoren
tvo re n siste m.
3. Vise !t:mpcrature
te mpe ra ture razvodne i povra povratnctne vad
va dee cine cia d a je srednja
srednj a tempe ratura ra tura
viso ka, i da
grejnog te la visoka, d a covek koji koj i ~c
~e nalazi
na laz i u njegovoj bl blizini
iz ini ne moze ddaa oodaje dilje zracc-
njem ncophodan
neo phod a n deo svoje telcs ne to pln plo le
te vee je,
je , nap
naproro tiv
t iv prima, pa je njegov osecaj oseeaj
ugodnosti
ugodnos znacaj no po rc
ti znacilj re meCen. Medlltim, visa ssrednja
mere n. Medutim, rcdnja te mpe ra tura je od nd uticaja
utieaja n<l na
veclI te mpe ra raturnu
lurnu rrazliku
azlikl.l izmedu
izmcdu grejnog tela te la i okoline, izrilZe niji e (ckat
o ko line , pa je izraie (e ka t pre-
pre -
nos a to
nasa toplote,
plo te, sstoto ima za posleposledicll
di cu mamanjll povrsinu
nju grejnu povrs inu .
4. Pri visim temperatllrama
te mpe ra tura ma od o d 80 "C do lazi do uglje nisa nisanja ces tica
nja ccs prasine
ti ca pras ine na grej-
nom te lu ; one
telu o ne se povlace
povlaee sstrujanjem
tmja nje m vazduha i covek ih udise, pri (;e ee mu se nadrazuje:
nadrazujc
sluzokoza disajnih organa. organa.
5. Veliku
Ve liko 61 znaciz naci ssmanjeni
ma nje ni pro tok vod e kroz cevovod i gTejna gr ejna te la, pa se dobijaju
tela, d obij a ill
cevovod i malih
ccvovodi ma lih precnikil
precnik a i jeftinija
jeft inija cevna mrda.mreZa.
6. Kod gravitacionog
gravitacio nog grejanja raspo raspolozivi otporr je veci
lozivi otpo veCi pri v.;Cim razlikama razvodne i
razlika ma razvodm:
povratnc
povratne temperature
te mpe rature vade, sto ope znaci niZu
Opelt znaci niiu srednju te tempe
mpe ratum
ra turu grejnog tela. te la.
ImajuCi
I majuCi sve ova ovo 1Iu vidll
vidu dosdoslo lo se ddo korisee nja te mpe ra
o korisce ratura
tura 90nO "C 1Iu tzv. tzv. projc
p rojc kt-
nim uslovima
us lovima.. Temperatura
T e mpe ra tura razvodne vade vode od 90 nc "C je najvisa moguCa ispod is pa d tetempe-
mpe-
ratura koje Sl! Sli bliske te mpe raturira turi kljucanja.
kljuca nja. Srednja tempe te mpe ra tura vode 1I l! grejnom te telull!
je 80°C
80 QC sto nije povo ljno za us love ugodnosti, ali to su vredn(lsli
povoljno vrednosti koje se pos tiZu samo
postiZu
pri spo
spoljnim
ljnim pprojeroje ktnim uslovima koji su re tki. tki. Prakticno, srednja
sre dnja te mpe ra ratura
tura vod e 1Iu
grejnim te lima je u prose proseku ku dos
dosta niia je r su srednje spoljne
ta niZa spo ljne tempete mpe rature
ra ture u grejnom
grejno m
periodu znatno iznad projektne vrednosti (za klimu Beograda Be ograda ona iznosi od o d 3-5 Q C).
0c).
2-16 B.Todora"it
Todorovit PROJEKTOVANJ£ POSTROJENJA Z,j CENTRALNO GREJANJ£
POSTROJ£NJA Z,f GREJANJE

v
11.3. UPUSTVA ZA PRORACUN
UPUSTVA
Kod vode
vodenog
nog gravitacionog pomocu koje se obavlja cirkulaeija
gravitaeionog grejanja sila pornocu cirkulacija vode
vod e
razlike gustina vodenih stubova u povratnim i razvod-
kroz postrojenje javlja se usled razLike
ce ·ima.
nim ee ima. Z a grejno tela na slici 11.4, raspolozivi pritisak za cirkulaciju vode izno-
sio bi:

H = hg(p p - Pr ) (Pa) (11. 9)

(11.9)

H - raspolozivi pritisak (napor), (Pa) iliiii (N/m2)

h - visinska razlika izmedu sredine radijatora i sredine kotla (m)
3
Pp - Pr- razlika gustina povralne (P) i razvodne vode (r) (kglm ll.I, iIi
(kg/m ) (tabela 11.1,
tabele u dodatku)
,(raspolozivi napor H) dolazi do
Us led razlike gustine povratne i razvodne vode .(raspolozivi
stmjanja vod e kroz cevnu mrdu. mreiu. Ustaljemicirkulacija
Ustaljena cirkulaeija biee od trenutka kada se us-
tavi Imina
pos talli IJrzina slmjanja
stmjanja pri kojoj je potreban ·napor
'napor za takvo strujanje
stmjanje jednak raspolo-
izivom.
ivom.
Napor se tro~i na savladivanje otpora koji nastaju pri strujanju vode kroz pr~ve prnw
delove cevne mreie
de love eevne mreze kao i na savladivanje mesnih otpo.ra.
otpo.ra. Mesni iii tzv. lokalni otpori
ili tzv.
javljaju scse pri prolazu vode kroz krive
hive delove cevi, kroz ventile, slavine, grejna tela, 1I
mestima gde se cevna mreza ratva
rnestima raeva iii spaja itd., na cije savladivanje se tro~i dec napo-
ra.
ra, Ukupan napor se moze rnoie predstaviti kao:

(11.10)

gde je:
- dec napora koji se tro~i za saviadivanie
savladivanje svih mesnih otpora (Pa)
2:z
R - jedinicni napor za savladivanje otpora pri prolazu vode kroz pray
dcline 1 m, tzv. jedinicni pad pritiska (Palm)
dec cevi duiine
deo
I - duZina
duiina cevi (m)
LRI
2:R1 deo napora koji se tro~i za savladivanje otpora u pravirn
- dec pravim delovima
rnrde (Pa) ili (N/ml)
mreie (N/rnl)

Da bi se znao napor potreban za savladivanje pojeidinacnih otpora neophodno je

poznavati pribhlan
pribliZan precnik eevi. najbriirn putem do-
cevi. Prema tome, proracunom treba najbtiim
ci do velicina precnika cevi, pa tek onda sprovesti precizan i konacan proracun cevne
rnreze.
mreie. Zato se proracun deli na prethodni i naknadni.
U prethodnom proraeunu raeuna se sarno sa naporom za trenje u pravimm delo-
uzimajuCi da se 33% od raspoloiivog
virna cevne rnreie, uzirnajuci raspolozivog napora tro~i na pojedinacnc
pojedinacne
otpore..
otpore
 II . DJlOC EYNA I'OSTROJ£NJ.4 ORA JlI TA CIONOO O UElA NJA 2-17
147

_ .
rIr-
I
Pd I Pr ..c
-C
,
,=-_-1 I I

I J
- -- . - - . -1-
- 1 I .-
..... ,..-'
<>-- _-1

Slilw 11. 4 Raspoloiivi trapor

Slikn lIapor kod gravitaciOllOg
gravitaciollog gre}tlog
grejllog sistema

Tubela ILl
1l.1 Napor 1I
u Pa (N/m2) kod gravilaciol1og J m vcrlikalnc ccvi
gravilaciollog grcjanja po 1m
Povraln:l
Povrall1:t razvodnc vodc
Temperatura f:lzvodnc
voda vC
VOtla Q 80 85 90 95 100 IDS
105 110
60 J 1.8
I111.8 143.2 175,0
175.0 208,9
208.9 243.2 279.5 315,8
315.8
65 86.3 116.7 149.1 183,4
183.4 217,7
217.7 254.0 290,3
290.3
70 58,8 90.2
90,2 122,3
122.3 155.9 190,2 226,5 262,8
75 60,8
60.8 94 ,1
94,1 127,5
127.5 161.8 198, 1
198.1 234,4
2344
80 63,7 97,1 131 ,4
131,4 167,7
167.7 204,0
85 65,7 101,0 137,3
137.3 173.6
90 67.7 104,0 140,2
95 70,6 106.9
106,9
100 72,6
72.6

Kao osnov slu7,i jedinicni pad pritiska R, koji indirck-

la dimenzionisanje ccvne mrczc sluzi
osnov:r.a
dc[jni~c prccnik
Ino dcfjni.~c precnik cevi. Za slrujno kolo
kola grcjnog
gn:jnog tela ciji jc raspolozivi Dapor
napor I-l,
H, jc:

L2 ==0,3311
,2:2 0,3311

0,331-1 +
H = 0,33I-l
I-l L
"i lR[R
R= 0,67H
0,671-1
L[l
"i
(Pa / m) (11.11)

U ovom racunu poslo se od prelpostavke jedinicni pad pritiska R konstantan

prelposlavke da je jedillicni
mreZu posmatraDog
za celu cevnu ffireZu posmalranog grcjnog lela.
tela.
u,~
2-/,1' IlTodrJn:Jv;c
B. Todorovic PROJEKTOVA ZIt CE/lrrRAL
NJE POSTROJENJA ZII
f'ROJEKTOVANJE C£I'.rrRALNO
NO GRE/ANJE
G REIA NJE

.~ 1.3.1.
1.3. 1. Tabele za proracun cevne mreze
U pri logu knjigc SlI labe lc
prilogll le za proracun mrelC, z~
pro racu n cevnc mrcZe, Z~ ccli
celi cne ba karne ccvi. T
cnc i bakarne 'l" il-
il -
Ii ,; le sadrl.c podatke
t; IC podat ke a0 toplot
top lot no m i mase nonom
m pro lo kll vode za razlikll razvoda villi,
raz lik u razvodil voll e
od 20 K K ilK,
i l K, brzine struja njil i jcdinicni napo n pr
brl.ine strlljanja iti s ~ka R (Pa
pritisaka lm )..
(Palm)
V rednos t mase nog pprotoka
Vrednost ro toka moze se izracllnati iz kolicine toplo to plo te kada se I.n"
sc In;1
tGmpe
le ril tllra razvodne i povratne
mpe rat11ra pavra tne vode
vade::

(1 1. 12)
(11.

(11.1 :1~))

vod e kroz ecv

Proto k vode te mpe raluru vode 90nO °C i specificnu toplo
cev se za temperaturll to plo tu vl,d,'
Vllt! L'

C1
.= 4,186
C!,= (kJ/kg K) ra(;lIna
4, 186 (k1/kg racuna prema
pre ma izrazu:

111= lL · 0086
/11=2.. 86 (khg)
(khg ) (11.1 -1)
20 '

1I
IIko me je Q IIu (W).
kome (W) .
Tabe le (IV
Tabele (I V i V) prime njuju 55CC i za gravitacio
primenjuju gravitaeio no i za pumpno grejanje_
grejimje. Pus
Pos to
tn ',\ 11
ka d gravitacio
kod nog grejanja
gravitacionog greja nja manje vrednosti R, to se kocl
vrednas ti jedinicnog pada pritiska R, prll'--
kod Pl"
raCllna ovog grejanja vise ko
racuna niZ im R.
riste strane sa niZim
koriste

P rimer 1
Primer

D ime nzionisati
Dime nzio nisa ti pravu du gu 16 m, ako je ona deo
pravll cev dugu dec postroje nj
njaa vode nog grc'ja nj:t
grc-janjOi
u kome
ko me je te mpc
mpe ra tura razvodne vodvodee 90 °C. povratne 70 nc. Kroz
°C, a povralne Keol. cev treba
t.re ba preIll'
pn;Jll"--
Iiti ko licinu
licinll toplo te od 32500 W. Ra
to plo le Raspo na por je 64 Pa.
spo lozivi napor

Resenjc
Rcscnjc

Pos to jc
POSlo je cev prava, ne ma mesnih otpora,
prava. nema o tpo ra , pa se say raspolozivi
raspo lozivi napdl' ttosi nil I IT-
ttosi na rc -
nje II pravim de lovima cevi.
cevi_ Jcdinicni
Jedinicni raspolozivi pad pritiska iznosi:

64 Pa •
R=-= 4
R=-=4
16 m
plo te od 32500 W odgova
Ko licini to plote
Kolicini ra maseni
odgovara proto k (pre
mase ni protok ma 11.4):
(prema

m= 32500 -0
m=32500
20
1397 kg I/hh
· 0 86 ==1397
.
 II.
II . DI-'OCEII
DVO EV /I II POSTROJE.
POSTROJENJA GR:A VITACIONOG GREIANJA
1A GRA GREJANJA 2-19
2./9

I~bc li V
U labe V za R = 44 Palm, lrai najbliZa vrednosl proloka od 1397 kglh. To
lrazii se najbliza T o su
SlI
vrcdnost i 11 50, kojoj odgovara
vrcdnnsti odgova ra unulrasnji
unllLrasnji preenik
precnik 56,7 mmnun i 1580 kglh, za preenik
precnik
6-1.2 mm. Usvaja se ova druga
6.1,2 dmga., vcca
veea dimcnzija.
dime nzija.
Oa bi se us uslanov io laea
tanovio laca n jcdinieni
jedinicni pad pritiska
priliska,, kao i brzina strujanja
stmjanja vode kkroz
roz
cev, u1I koloni z~ precnik unutrasnjeg
ko loni za otvora od 64,2 mm
lInlltrasnjcg olvora nun lrilZi
traii se najbliZa
najbliia vrednost
sLvarome protoku i nalazi sc
stvarome se da je toLo 1420. vrednosti odgovara brJ.:ina
1420. Ovoj vrcdnosti brzina strujanja
mls i stvarni
0,13 m/s stva rni jcdinicni priLiska
jedinicni pad pritiska

R=3,3 Palm
prelhodno izracunato, R = 4 Palm trc-
Oa bi jedinicni pad priliska bio kao sto je prethodno tre -
balo bi da postoji cev ne
d:! posloji nekog precnika izmedu 56,7 i 64,2 mm.
kog prccnika nun. Posto lakvc
takve eevi
ccvi nemil,
nema.
usvoje na je
usvojcna jc prv:!
prva cev veceg precnika.
precnika . Zbog toga ccce pri stmjanju vode 90nO °C kroz us-
strujanju vodc U5-
vojenu ccv precnika 64.2 nun i duzine 16 m.
64,2 mm m, biti
bili potreban
potreba n stvarni napor

H=16x3.3=52,8 Pa
~ LO
S IO je manje
milnje ad rllspo lozivog napora koji iznosi 64 Pa.
od raspolozivog

11.3.2.
11,3.2. Crtezi i seme za proracuD
Poslo
POSIO se prvo lIcrtajll horizontalna razvodna i povratna
ucrlaju horizonlalna povralna mreZa,
mrcZa. oznaci se svaki
njen dco,
deo, Izv. deonica, knja prcdstilvlja
tleonica , koja predstavlja eevccv jednog datog precnika kroz koji prolilZi prolazi
konsLanl
konslanlan a n protok grejnog f1uida fluida..
Osim CrlcZ" horizontalne cevne
Os im crteza t:evne mrde.
mrcZc. potrebno je nacrlati
nacrtali i semu lIsponskih
usponskih vo- v() -
dova
dova.. Ova serna se t:rla razme ri sarno po
erla u razmeri pll visini, a obuhvil\a
obuhvala i grejna lcla, tela, kao i ko-
lao. Uspo
Usponski voclovi se crlaju rcdom
nski vodovi redom prcma
pn: ma brojevima Kojima
kojima S\l SlI obeldeni
obcldcni \I1I t:rteZi-
crte2i-
rna
ma horizonlalne
horizonl a lne mrcZc mrc],l: u Kojima
kojima ih trctre ha lakodc
lakode \lcrtati
lIcrtati kilo i uII osnovama
os nova rna svih spra-
lova.
tova.
U odnosu
odnosll na usponski
IIsponski vod, grejna tela se lIcrtavajuucrlavaju tako
lako kako se vide kada se pos-
malrajll iz proslorije uII kojoj se
matraju sc nalazc.
Na Semi
Nil se mi lIsponskih
IIsponskih vodova obeldavajuobelciavajll sc deonice,
deonice , odgovarajuCi
odgovarajuci protociproloci torlOk.
toplole,
grejnil L tee la,
la , visinsk<:;
visinskc rilzlik
razlik e izmedll
izmedu sredine
sredinc kotla i sredine svakog pojedinog tipa ril- ra-
dijatora
dijalora za Dt svilki
SVilki sprat. Se Sernarna obllhvala
obuhvata i vezIJ
veZll kotla sa ekspanzionim
e kspanzionim sudom, kao i pri- pri -
kilz
kaz mreze
mrcze za odvodcnje
odvudenje vazduha iz postrojcnja poslrojcnja pomocll
pomocu cevieevi precnika 3/8". 3/8", ako jc je
postroje
postrojcnjc nje i7.vcdc
il.vcdcnono kilo
kao sistem
sislcm sa donjim rilzvodom.
razvodom. '• .
Nil
Na usponsk
IIsponskim im vod ovima pn.:dvida
vodl)vimil preclvida se i na l1a T<1zvodnom.
razvodnom, kao i nil na povratnom kraku krakll
zasun
Z;tsun,, zhog evcn evenlualualnog
lnug iskljucenja
iskljuccnja vcrtik ale iz rada postroje
vertikale poslroje nja
nja..
Prelhodni proracun
Prcthoelni prora,;un sc sllstoji
sasluji od
o d izracunavanja
izra l:unavanja jedinicnog pilela
pada pritiska za strujno strujnu
kolo svakog grejnog gn:jnog lcla.
le la . PomoclI
Pomocu lako dobijenih vrednosli vrednosti za R, odredujll
odn::dllju se pret-
prct -
hodni
hOd ni precniei i zal im sprovodi n<tkn
za tim adni dec
nakmtdni deo proraclIIla.
proral:una. U tom
lorn c1elll
delu proraclina
proral:una mo mo--
raju sc
Sl: odredili
udrcdili koeficije
koe fi cije nli
nti mcsnih otpora. tabela VI 1Iu prilogu.
mesnih otpora, prilogll.
 250 /J, 'I '<xlorol';': PROJ/::Kro
lJ.7'x/oml·j" l'~1 NJ E POSTI<OJ
PROll:XroVANJE ENJA Z4 CENTRA
I'OS TF<OJENJA G RElANJ E
LNO GR£JANJE
C£NTRALNO

11.3.3. Postrojenja sa donjim razvodom

Prcl hocl ni proraclln
Prclhodni prnraclln .poCinjc
.pocinjc sa i:a<lcunavanje
izracunavanje m jedinicnog pada pritiska priliska za Zit ssllruj
ruj llll
no
kolo najnepovo ljnijeg grejnog le te la,
la. To je najcesce
najecsce grejno lelo lela horizo
horizontalno
nl a lno najud
najud,tij",t/.j"..
nije od ka kOllt la,
a. a kojc
koje je visinski
visinsk i i najniie u pos poslroje
troje nju.
Kada se sc za
zalim
lim izra : u!1i1 R i za os la
izra!'cuna lala
la grejna le te la na isloj verlikali.
vertikali. pre laz
lazii S<.: 11"1li1
dru gegc lIspo nske vodove :,(:v.crt .{v.c r(ik
ik a le). pocinjuCi
po<::injuCi oopepell sa najnepovoljnijim
najnepovo ljnijim le te lo m n;lnil Illj
(o j
vcrlikali
vc rlikali i lako redo m. Ako sc
taka redom. se kod
kou kOlla
kolla cevna mrcZa raev3 raeva II
u dye granc,
gra ne, slo
s lo ces
tesl!)l\) hi .·
va U praksi bd
Vii II kad a se prede na pro proracun
racun druge sirane,
s tra ne, ope
opell se
sc pocinje aodd najncpovol
najnepovoi i-j.
nijcg grcjnog te tela
la za lu
tu granu. izgllbili iz vida da iz kot.la
gra nu . Ne lreba izgubili kolla po<::inje
pocinje razvod
razvou jed .
c<.:v i za celo
no m ccv ce lo poslrojenje.
pos trojc,nje, koja je vee pro proracunala
racun a la 1Iu okvirll
okv iru prve strane
s trane ssiSl<:mi'
is l<:ma II
kolu
ko lu najne
najnepovopovo ljnijeg gr<.:jnog
gr,-,j nog le la celog
ce log pos lroje
troje nja .,

11.3.4. Tabela za odredivanje mesnih otpora

U labe
tabe li VI dali su kooeficijenti
kooe ficij e nli mesnih
mes nih olpora,
Olpora, kao i vrcdnosl
vre dnosl otpora
o lpora zavisno
z<lv is n() Ild
<lei
br/.inec slrujanja
br.r.in stmjanja grejnog flu ida.
Prilikom
Priliko m odredivanja
odrcdivanja koeficije nala na la mcsnih
mcs nih ootpora,
tpo ra , kod rat:-va
ra(';vanja
nja cevne mrcZc,
mrcze, me: me·-
sni
sni 0o 1tpori
pori se uzimaju za <.a krake b (dconicc
(deonicc manjih protoka), a nc Zil krak a (dconi
ne za (dco ll il'a
c"
zbirnog
z,birnog prolo
pro to ka) - slika
s lika j 1.5.

b b

a b a b

] 1.5 T - raeve ceV/le

Slilm 11.5
Slika cev/le ",reie
mreie

Primer 2

Dimenzionisati
D imenzionis a Li cevnu mrezumreZu poslrojenja
pos trojc nja za ce
centralno
ntralno grejanje sa donjim razy\)
razv.)
dom.
da m, TeTempe
mpe ralura vodee IIu razvodnoj mrezi iznosi 90 ·C,
ratura vod °C, a 1I\1 povra
povratnoj "c. [-l(l
lnoj 70 "C. Hllri-
r i-
zo
ZO nt a lna i ve rtikalna
rlikalna cevna mreza date su 5U na erlcZima
crteZima 11.6. 11.8.
[1.6. i 11.8.
 I I . DVOCEI··.
D VOCH 'NAA I'OS-rJ?OJCNJr
I'OSTJ?OJENJ, Il GR·I
G RAI·n >l ClONOG G
Vn:-ICIOt\'OG I?£lA IN},I
GREJ.·I JA 2'> 1
25

-_............... 9. 1
.........-9"
.j--_
I
8
~
~
18
:~
m om
'" I
@ !E)
lE)
ic.
IC-
I:
0
0
:;
!I•
® 1414150
150 1i (::)
C::) 5050
-_..... _..__.
...... _. •.. __
I
_.. ..1.-••••••
-L-....... -.
f- ......
·······..··----·····----···
~
~
~

..____ ....____ ... ..u···········_··O

···········-··0
01
DI

8 i8
:
: 21950 ~k
1T' ~)
_... :\ e)
- 0).
0.) @
~ 5050
om
,... :"
m
:,. . .
" • 0

~
191(22)
- 0 ·····'
1

S tika 11.6 Horizol/{atlll/

Slika Horizonlalnu cevlla mreia
//Ireta

lJSI"a{SI(I VOD
USPaISKt
GREJNO TELO Jr---o
,----0
f------,J

PCNRItTNI PRII([')uCAK

USi'CWSK1 VD
USFaJSKI D,
VO 0
GREJNO
GREJND TELO
r-__~~------o

Slika 11.7 Prikljllcci

I'rikljllcci grejllih Ie/a
Ida
252 B. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO OREJA.NJE
OREJANJE

- --,.- '" - r - ' -- _

- .. -
- -__
-__r -:--;--
r-:--,-- --

,
~
:}
I

v i/ / v
.. . -,......- - .
o O~.....,
lJ1 ... 0
N ~ ro •
'" ..... 0

f---'--
@}l -~--@-~
-0
-'--r- ~
•
·/.
i· or--
o ,.,
•
I Q

I/._.
-
---
- ~ ~
f 006t' ® II
· .. --
_ - ~
I...- .
. ..
- ..
" '--
I...-

I o
U)
..,.
lJ1
""'
..,
g"
2
o
o.....
..... .,"2
r
,"
N
"" "" I....-
N
L--

I~
L.,

-----'
" -- " r-.
r-,

""
Sliluz 11.8 Sema
Stika Serna /lspoTlsldh
/lspoTlskih yodoya
yodova l.ll
ZJl primer 2
 II . DVOCEVNA POSTROJE ~A GRAVITACIONOGGREJA NJA 2.U
253

Tobcill ll.lI
Tube'" Il.Il Prcglcd dnzina dconica
dllzinn dconicu
Broj deonica Duzina
Du1ina Droj dconic.1
13roj cleonic.1 inn
Dui in"
(m))
(m (m)
1 2,0
20 15 3.4
2 1,2 16 1.0
3 6.8 17 1.0
44- I,D
1,0 1H
1M 3.4
5 1,0
1.0 19 7.0
6 6,2
6.2 20 1.0
7 1.2 21 1.0
8B 3.0 22 6,4
6.4
9 5,4 23 3,4
10 5.4
5,4 24 1,0
11 7.2 25 1.0
12 1.0 26 3,4
3.4
13 1.0 27 1.2
14 6,6 2B
28 1.2

Prcthodni proracun
Prclho<lni

Vel1iknln
Veniknln 1/
II
grejlloglela
a)Slrujno kolo grejllog (Ilajnepovoljllijc)
Icla 03 (najncpovoljnijc)
·deonicc I.
·dconicc 1. 2. 11 · 14. 7, 8M
Ras poloiivi pril
Raspoloiivi prilisak
isak (Iabel
(labclaa 11.1) H = 2,6 x 122.3 = 31B
= 2.6 p"
318 Po
Za Irenjc
trcnjc IIu prvim dclovima
dclovi",a oSlaje
oS I<tjc O,6 =
x 31B = 213,1 Po
0,6x318 Pa
Ukuplladuzilla<iconiCJ 2, 11 -· 14, 7,
Ukupn. dulilla deonica 1, 2,11 7,8B 11=
= 23.2
23,2 m
lcdinicni pad priliska
pril isb R = 213,1:
213,1 : 23,2 = 9,19 Palm

b)"olo srcjnos
h)Kolo grejnog lela
Icla 103
deonice 1,2,
deonicc 15·1 8,
II , 15-1
1.2, 11, 14.7. R
B. 14.7,
Raspoloiivi
Raspolozivi pril isak H = 6,Ox122,3= 733,B
733,8 Po
P,1
Za IIrcnjc
renje u pomcflut
pomenul im dconicam:l
deonicama O,67x733,B=491 ,6 Pa
0,67 x 733,8=491,6
U deonicama 1, 2,11,14.7.
1,2, 11 ,14. 7. 8 ukupne
"kupne dllzille
cluiine 21,1 m
prel hod no jc
prelhodllO je vee ul rosello
ulroscno 21,2x9,19
2 1.2 x9, 19 = 194,8 Po
Za Irenje u deollieamo
deonic,ma 15- 15· 18 1= 8,8 m
ledillicni
ledini':ni pad pririska
pririsb R = 296,8 : 8,8 = 33,73 Palm
R

VCl1iknln flI
Veniknln III

grcjnog lela 04
c) Kolo srcjnos
I·B
deonice 1-8
dconice
RaspolOiivi
RaspolOi prilisak
ivi pril isak H=2,6 x l22,3=
I22,3= 318Pa
318Po
Irenjc u pomcnulim deonicama
Za lrenjc 0.67 x 318=213,1
O,67 x3 18=213,1 Pa
U deonicama 1.2,7, 8B ukupne dui inc ine 7,4 m
prclhodno IIlro~eno
prelhodno je vee ulro!eno 7,4x9,19
7,4x 9,19 = 68 Pa
Po
Irenje UII dconicama,
Za lrenje 3-6 preoslajc
deonicam a, 3·6 preoslaje 145,1 Po
145,1 Po
Duiine deonica 3 .- 6
Duzine I =15,Om
1=15,Om
lcdinieni pad pril
ledinimi priliska
iska R= 145,1 : 15,0 = 9,67 Palm
=145,1

eI) Kolo grejnog Icla

d) lela 104
.- dconicc
dconice 1-
I· 3,9,10.6-
3,9,tO.6· 8
Raspoloiivi prilisak H = 6,0 x 122,3
122.3 = 733,8 Po
25-1 8.Ttx/orrJl'iC
B. Tod()ro!'it PROf £KTOV,1Nf £ POSTROf
PROJEKTOVANJE £Nf A 2,1
POSTROJENJA Z,1 CE"NTRA L VOGRElANJ£
CENTRALVO GREJANJE

Za Irenjc
I rcnjc 11 pomcilulim
pomCntll im dconiCClm:l
dconic..1ma x 733,8 = 49
0.67 x733,8: "0
4911 I'a
Preillod no jc
!'rclhOO je vee
vce IIlrokno
III ro.\eno IIII dcolli""m" I. 2. 7, 8
deollicam n 1,2,
uuzine 7,4
dllzine 7.4 m 7,4 xx9,
7.4 19 = 68 Po
9,19
U dconi mma 3 i 6, dui
dco nicama inc 13,001
du zinc 13,0 m 13,Ox9,67=
13,O x 9,67 = 125,7 Po
125,7Pa
U kllpn
kupno o je
jc ul ro,cllo
roscllo 68+ 125,7 193,7I'a
125 .7 = J93,71'"
rrcest'lje
PrCOSl:ljc 2'..
1.3 c1conic.1 ma 9 i 10
1 Irenjc 1I ciconic.1ma 297.9 Pa
Duzin;)
D dco nica1 9
uzin3 dconic. 9 i 10 {I = 10.8m
10,8m
.Jcdinicni
Jcdinicni pad prilisk:1
prilisk;1 R = 297,9:10.8=
I? 2Q7,9:10.8= 27,58 Palm
27,581'a/m

VCl1iknln
VCl1ikn ln I/

c) Kolo s rcjnos
rejnos Icla
lela 0011
. "ellllicc
dClInice II,, 19· 22, 8
19- 22.
Raspoloi
Rasp" loiiviivi prit
pril isak H = 2.6 x 122.3
J-J I 22,3=
= 318 Pa
Po
Za I rcnjc u pomclllil
Z .1 lrcnjc pomcllLII im dcollic..1ma O,67 x 318=
318 = 213,1 Po
Pa
Prctli c:xlno vee
Prc th odno dcollicml;1 I i 8 ukupnc
vee ulroscno u dconicclOl<1 ukupllc
dllzinc
dlli inc 5 m 9,19=
5 x 9, 46 Pa
19= 461'"
!'rcastajc
Prcnsl:ljc loa z.1lIrenjc
rellje 1Iu dconicama
dc ollica ma 19-22 167, 1 1'"
I'a
Dllzin;]
Dll zilla dcollica
dco llica 19-22 {1 = 15,4
15,4m 01
icn i prHisak
Jccl ill icni
Jcriill pri lisJ k R = 167,1
R= 167, 1 : 15,4=
15.4 = 10,85 Palm

f) Kolo
Kola sgrejllog Icla" 102
rcjllog lei
tleonice
.- dco llkc I, 19.23·
19.23- 26, 22. 8R
26. 22.
R:lspolozivi pril isak
Rnspolozivi isak /I = 6,0 x 122,3 = 733.8 Pa
p"
Z:l
Z :l lrcnje 1I pomcnulim
Irenjc II dconil::am n
pomcnu tim dconic.1mn 0,67
O,67 xx733,8=
733,8= 49 1,6 Pa (I = 5 m)
1,61'0
Prcthhodno
Prcl odno jc vee lI(rosena
Illroscno
dco ll ic;,mo
tlcolli"" m" I i 8 (I = 5 m) 5,Ox9,1 9=
5,Ox 9, 19 Po
= 46 Pa
dconi""
oconicama ma 19 i 22 (I = 13,4 m) 13,4X IO,85=
13,4 X IO,85 = 145,4 Pa
145,4Pa

.- ukupno ut
ut rosena
rOSena 46 + 145,4 = 191,~
19 1,4 1'
P.•

Preoslaje za I rcnjc
Prcostaje rCllje IIII dconic.1ma 23 - 26
dcoll immo 23· 300,2 I'a
300.21'"
Duzin:J
Dui ina dconica 23 .- 26
Jcd in iLlli pad pril
prili.is,"
, ka
,=
/ = 8,8 m
R = 300,2 : 8,8 = 34, 1
11I Palm

Naknadni
Na knadni proracun

Na knadni proproraclIn
racun se sprovodi pO formlllarima_
formlllarima . Dco formlllara
formulara se pupunjava po· po-
cima iz pla
tlt1aacima plltnn
na ccvnc
cevnc mreze, os talo se proracunava polazcCi od jedinicnih paduvil padovil
pritisaka
pritisa ka,, koji Sll izracunali u pre lhodnom
SlI izracun<lti thodnom proracunu.
Koeficijenti
Koe ficije nli mcs nih otpora,
o tpo ra, sa opisom olpo
olpora, dali su u pose bno
ra, dati bnomm preglcdu pllpo
deonica ma.
U ovo m pre me meru proracunaee se de taljno ko
ru proracunaCe kola
la grejnih tela 01,
01 , 03,102
03, 102 i 103.

kodicijcnalB mcsoih
I'rcglc<l koeficijcDatB
Prcgled mesnib olpora:
olpor.:

deo oica l1
deonic.a
-kolao
·kolao 2.5
·- Iuk, r/d=1 ~
Q.l
3.0
3,0
dconka
<leoniea 2
-. T rai:va suprolan smer odvajanjc
raeva suprotan otlvajanjc
Wo/W= II ,08 1,3
 II ., DVOCEVNA POSTROJENJA G RAVITA CIONOG GRElANJA 255

dconi cs 7
dconics
~ T racvn
ra~ slIprotnn smcr. sClbiranjc
suprotnn smcr, snl>iranjc VJII
VJ II 2,0 d,1d = J1 35
3.5
=0,64 d,/ d=O,8
d,,1d =O,8

dconica 8H
dcooiu
·- luk
IlIk 0.5
0,5 D,S
0,5

JI
dconieR 11
dconicft
·- T ra,:va, odvaj:lIIjc WoIW=O,79
rac"V;}, odvajallje /lV=O,79 2,5
·- 221luka
uka I,D
1,0
·- 7Z.,S UII
....1S UIi Q.l
Qd
3,8
d co nic. 12
dconic.
-· unakIsno
unakrsno od Vlljanjc WullV=O
odvnjanjc /1V=O,64 3,5
·- 2luka
2 1l1ka I,D
1,0
- prolazni
prol;'tzni vent
ventil
il 4,0
telo
·- !(rcjno Icl o U
fd
11,0
dCORicH
dco nirH 13
·- 2 lukn
IlI ka 1.0
1,0
·- lIuunakrsno saoiranje I-;W=O
a krsno salJiranjc ..B
I-;W=O,-B c1,/t1 = 0,6
d,/tI=O,6 bQ
f.Q
3.0
3,0

dcnnit-n 1-1
dcnnit-n
•- zaS
Z...1SU II
UIi 0,3
2 1l1 ka
·- 2luka 1.0
·- T meva snuimnjc "',Iw
racva saoimnjc = 0.79
HlJ/""' :::: 0,79 U
lJ
2,6
dconic.
dcooi .. IS
·- una krsno oovaj:mjc.
L1nakIsno oo Vlljanjc, prolaz
prol az
W.lW=J ,54
W.lW= I,54 dop ld=O,6
/tl =0,6 0,5

d eooir. 16
deonieR
·- T raev3 suproto ll smer.
raeva suprolan smcr. ouvajanjc
odvajanjc 1,6
w"lw=O,88
·- lluka
2 luka I,D
1,0
·- prolami
prolazni venlil
ven lil <Ul
<!..Q
9,1
9, 1

dconica 17
-T r:li:va suprolan smcr, sauiranjc
T rat.'Y.l sabiranjc
11·~-;W=O,5
/ V=O.5 (l,Id=O,67
(l,IcI=O,67 2

dconiea
dc onica 18
·- izvueen
izvuecn ko mad (za ooilazak deonice 12)
o lJilaza k deonicc 0,5
·- una krsno saoiranjc,
unakrsno salJi ranjc, prolaz
pro laz
1'.!V=054
".11'=0,54 tioid=0,6
'I.Id=0,6 !l.2
Q.2
1,4
dcooica
deonieo 19
ra&a suprolan smer, odvnjanjc
·- T raeva odvajanjc 2,0
Hlu
lV !w= O,77
lw=O,77
·- 2luka
2 1uka I,D
1,0
- zasun QJ
Q.J
3,3

doonieo 20
dcooica
-· T ra&. odvajanje WuIW=O
raeva odvajanjc IW=O,6
,6 3.5
3,5 "'wu1w
u'''' == 1,1,11 1.9
ILib
•- 2 1ub I,D
1,0 I,D
1,0
256 B. Todorovic PROJEKTOVANJE
PROJEKJ'OVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

- prolami
proiami vcnlil 4,0 4,0
- grejno lelo 2,5 U
U.
11,0
11 ,0 9,4

<lroniao
d"" ni (';II 21
- 2 1uka 1,0
- .zvijen xomad o bilaz..k dconicc 19)
komad (za obilaz,1k 0.5
·- T raeva sabiranje tV,l.... = 0,6
sabiranjc tV,!'" l.Q
loQ
2,5

deonla
<leonia 22
• zaSUll 0,3
0.3
· 221uka
luka 1,0
·- T
T ral:va silprotan smer.
raeva sllprolan smCf. sabiranjc
~; W = 0,35
~;/V d,Id
d,ld = 0,9 10,0
11,3

deonia23
deonia 23
· T raeva prola7 oovajanjc W.,IW = 2,2
pIOIa7, o<ivajanje 2.2 0

<lconiCll
dCO DiCll 24
·- T raeva su
supro
pro 13n Mlu/tV = 1
odvajalljc Hlu/Hl
tan smer odvajallje = 1,3 ""u/Ml =0,5
"'u/Hl 4,5
-2 luka 1,0 1,0
prola:llI i vent ifil
- prolazlli 4,0 4,0
grcjno Ido
- grejno Iclo U U
8,8 12,0
12.0

dcon.ica 25
deODia
- 2 luka 1,0
- izvijcni komad (za obila7.ak de
deonicc
on icc 23) 0,3
0.3
·- T raeva suprolan smer, sabiranjc
V,IV = 0,54 d,!d
V.lV d,ld = 0,67 l.l!
3,1

<lconia 26
dCODica
sabiranjc HI.IHI=2,2
-· T raeva prolaz, sabiranje tV.IMI=2,2 o

Napomena: .
Napomena:
Ukoliko je u naknadnom proracunu za cevnu rnrefu
rnreiu menjan preCnik neke deoni-
ce,
CC, u
U ovom pregJedu
pregledu paralelno
paraleino su dati koeficijenti mesnih otpora i za promenjen
precnik.
preeDik.
 Taoo/a
Tabe18 71 .111
.111''

IZ "'LANA MREtE
MREte NAKNADNIPRORAtUN
Preth.
Prelh. AAZUKA
pretnlk SA PRElHODNIM PRECNIKOM
PRECNlKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI
Topt Mesenl
Top/, Masenl Duiina
Ouiina cevld
cevi d
conlca
eonica Z
prOiok prolok ~~ICO '·R
~~ (k g/h)
(kglh)
~I?o
I(m) {mml
(mm)
w
(m/s)
R
(Palm)
'·
' ·R
{Pal
(Pa)
2;(
H Z
(Pa)
•
d
(mm)
w
(m/5)
(m,ls)
R
(Palm)
, ··RR
(Pa)
(Pal
H Z
(POI)
{Pal
(n
{n ·./'1)
hl (p - D
(p.

• b , d • I 9 I h ,
I Ii •
k , m 0
" _ 9,19 Palm 0 p
(P Ol)
(POI)
q
(POI)
(Pa)
I

II, Kola
VERnKALA II, KOIO greJnog lela OJ, Raspolollvi
RaspoiolM Plitisalt
plilisak H '" 318 Pa Jedinitni
JVdinit:nl pad pritiska R ..
I 21950 1M'
9" 2,0 so
50 0,13
0, 13 ' ,5
',5 9,0
',0 3,0 24,6
60. 1,2 0,14 7,5 9,0 1,3
2 14150
141 50
9100
91111l 391 7,2 " 5,5
12
22
"
,2
12 2100 go
9d 1,0
I,D
t 114
1 1/4

",
31<
0,11
0,07
0.07 5,0
39,6
5,0
3,'
3,'
11,0 26,2
13 2100 9d
90 t1,0
,O
".'" 0,07 5,0 5,0 3,0 7,1

"7
7
9100
141SO
14150
391
60.
00.
','
1,2
1 1/4 0, 11
0,11 '5,5
,5
7,5
36,3
9,0
as
2,'
2,0
15
IS I
33,3

• 9 .. 3,0 "so
50
0,14
,,5
19
0,22 17
3,5
0,5
+1 4,3
+ 14,3
21950
2 1950 9" 0,13
0, 13

'L "R+'LZ -
'L"R+'LZ
',5 13,5
126,4
126.4
D,S
0,5
+
',1
' ,I
130
"-
'0
256,4
258,4
"
51 D,S 11,8 +37,5 +7,7
+ 59,S

Izmenjenom deonieom
Sa IzmenJenom deonicom 8 +59,5
1+59,5

I I I I I I I I I 1315,9
315, 9 < 318Pa
31SPa
Kolo grejnog lela 103,
1<010 103. Raspolotivi
Raspololivi prilisak
Pfltlsak H _ 733,8 Pa Jedinitn!
Jedinifni pad prillska A ..
ptltlska R _ 33,73
33.73 Palm
Ulro~eno
Ulro~ano u deonicama I,
I , 2.
2, II,
11. 14,
14. 7, 8B 153,9 118.7
15

"
16
17
, 900
.900
24SO
24SO
210
105
lOS
3,4
3,'
1,0
I,D
1,0
.3/4
1/2
0,17
0,15
0,1
O
5
, IS
22

" "
74,8
74,B

2'
0,5
0,'
9,1
9,1 ....
7
99,'
"'0 1.05
210
21 0
1/2

".
",
0,15
" " 28 1,9
I,' 21,9
21.9

" .900
'900 3,' 0,17
0.17

'L 1·R+ 'LZ-

'LI'R+'LZ-
22 74,8

359,5
3S9,5
1,'
I"
+
20
267 . 626,5
626.5 < 733,8
733,' Prigu~il:i 100
Prigu!i!.i Pa
l00Pa

Tabela 11., III

Tabels 11 1/1

12 PLANA MAE1:E
IZ MRE1E NAKNADNI PRORA¢UN
NAKNAONIPROAACUN
Preth.
Prelh. RAZUKA
pfe~nik
pre~1k SA PRElHODNIM PRE¢NIKOM
PAElHODNIM PRECNIKOM PRE6NIKOM CEVI
SA PAOMENJENIM PRECNIKOM
Top!, Masenl Duzlna
Top!. Masonl Ouzlna cevl
cevt d
p conica '-R Z
protok protok
protek
(Wj
11'
p rolok oon1ce
11 (kg/ll)
(kg/h)
oonice
I(m)
I(ml (mm)
w
(m/s)
(m/5)
R
(Palm)
,·R
I·R
(Pa)
{Pal
H Z
(Pa)
•
d
(mm)
w
(m,ls)
(nvs)
R
(Palm)
',R
"R
(Pa)
Lt
H Z
(Pa)
' ·R
(n
(n·_/'I)
h)
(Pa)
(p. D
(P'D
(POI)
(Pa)

• b , d
•, ,
I 9 h , I I k ,
I m 0
"A .. 9,19 0 p q I

VERTlKALA I,KoIa
VERnKALA I,KoIo grejnog \oIa 01,
grojnoo lola pritisak H '" 318Pa
Raspolo1ivl prilisak
01. Raspolo!ivi 318 Pa Jedini~ni
Jedini¢ni pad pritiska
pri{iska A 9, 19 Palm
Utro~eno
Utro~no u deonicama 1,8 60 36,4
19 7900
7800 ".
336 7,0 1 114
\{4 0,10 ,',5
,5 31,S 3,3 16,0
20 1750 7S 1,0
I,D ",
". 0,' 3,6
3,' 3,6 11,0
11.0 19,2
19.2 1/2 0, 11 15
IS 15
IS
',' 55 + 11 ,4 + 35,8
35.8

2t
21 I7SO
1750 15
7S 1,0
I ,D
". 0,6
0,' 3,6 3.6
3,' 2,5 14,3
22 7000
7800 336
','
6,' 1 1/4
11/4 0,10
0, 10 ,' ,5 28.8 11 ,3
11.3 55,0
55.0

Sa Izmenfcoom
L"R+ l:ZZ -
LI·R+'L
izmentenom deonicom 20
127,5 + 131 ,9
- 259,4

+47,2
+47.2
+ 47
47,2
,2

I JI I I I I I I I 306,6
306,' ,
< 318Pa
3 18Pa
Kolo grelnog lela 102, Raspotolivi
Kelo Aaspololivi pr~isak H
pI~isak _ 733,8
733.8 Pa Jedlnitni p3d
Jedinitni pc'itisl<a R ..,
pad !Xitislca 34,11 Palm
.. 34.11
Ulro$eno u deonlcama
Utr0$9no deonicama I1,, 19, 22. S
19. 22, 8 120,3
120.3 107,4

"
23 6OSO
'''0 290
280 3,_
3,' ". 0,22 33 112,2
1 12,2 0 0
24
" 32SO
3250 140
'" 1,0
I,D 112 0,22 so so ',.
',' 207 ",
31< 0,11
0.11 11 11 12 70,6
."
-39 . 136,4
25
2S 32SO 140
140 1,0
I,D 112
1/2 0,22 so
SO so
SO 3,1
3,1 73

"
26 6OSO 280 3,4
3,' ",". 0 33 112,2
112.2 0 0

l>R
'I,I +'L Z
'R+'L Z "", ""',7
"",7 + 387,4 = 832,1
1332.1 -. 175,4
115,4

,I II
I2mllfljenom doonlcom
Sa I2menjenom
I
deonlcom 24
, ,I
--
I,
-
·. 1115.4
75,~
656, 7
656.7 ,< 753,fl
7.l3JI
-- -, I
I
 11. OJ1V
II . 0 '0 -E F,v,4 POSTROJ/;MA
EVNA POSTROn::NIr1 G FrJ:~ CIOtVOG
R4 1'1T.4
GR.-1 CIONOG G IU':JA
RFJA .\'JA
,\'JA 259
250

11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ v

MREZI
11.4.1. Postrojenje
Postrojcnje sa gornjim razvodom
LJ du
lJ uu sada
sad " imdim
imelim prorilcunima
proracunima ccvne mreZl: nije
ccvnc mrczl: uzeto II obzir hladenjc
nijc llZCtO hladl:njc ccvovo-
da. jl:J'
je r se s matnlln da
sc smalr;lI11 je voda na ulazlI
dOl jl: ulazu u grejno
grcjno telo iste isle temperature
tempcrilture kilO i voda nil
izlal.lI iz kutl;1.
izlal.u kulla . Ovo zanemarivanje toplotnih gllbitakil
z;tnl:marivanjc toplolnih gubililka u ccvovodll
ccvovodu gotovo uvek je jc op-
ravuano
ravd ;lno kod knu sis te ma sa donjim
s is ll: uonjim razvodom. Mcuutim. kod gomjcg
ra7.Vodom. Medulim, gornjeg razvodil
rilZVoda horizonlal
horizontal -
na
nil razvouna
razvodna mre?a najCcsee prolilZi
mn;;.iI najecsce prolazi kroz
kruz prostorije
prostorijl: niZih tempcrilturil
tcmperillura (hladan tavan).
tako cia
lako lIa Sll toplotni gllbici
SlI loplotni gllbil:i IIu mrezi
mrc;.i vcCi
veci i ne mogll
mogu sc se zanemariti.
zanemarili. posto se j;lVljajll nize
5e j;wljaju
tempe rature voue
lemperature vode i u vertikalnim
vcrtikalnim vodovima. kao i 1Iu povralnoj povratnoj horizontalnoj mrcZi.
horizonlalnoj mreii.i.
Usled
Uslc d totog<l
ga je veea
wea razlika gustine vade vode u glavnoj vertiblnoj
vcrlikillnoj razvodnoj cevi i II 1I osta-
OSlil-
lim dclovima strujnog kola 1I0ccnog
dl'lovima slrujnog 1I0ecnng grejn)g tela.
teli!. pa scse kod ova!.:vog
ovakvog postrojl:nja
postrujenja javlja
veei raspo
i veci lozivi napnr.
raspolozivi napm.
O bzirom na izloze no nn.. za
Z<l kolo grejnog
grl:jnog tela
le la koje je prikazano nil na sliei
slici 11.9 objasniCl:
objasniec
izr;lcllntlVanje m stvarnog napora. Pri
sc izraclInavilnje tome se
I'ri lome 51,; smatra
smalra da u glavnom
gJavnom vodu FB. FH. kao i
horizontalnom povr<ltnom
u horizonlalnom
lJ povralnom ccvovodu EF nema gubitaka toplote.
nt:ma gubilaka toploh::. sto
slo jc n:alna pret-
prcl-
poslavka. posto
pnstavka. poslo je jc ovaj deodl,;o ccvovnda dllbro izolovan i nillazi
ccvovoda dobro nalazi sc
5C u proslonl
prostoru vise tem-
pl:ra ture.
peril lurl,;. U ()st illim dclovima prikazanog strujnug kola cevi se hlade.
nslalim
La
L a knln ggrcjnog
rcjnog tela 1\. 1\.. prema
pre ma semi na slici 11.9. raspolnzivi
raspolozivi napor bi iznosio:
iznosio:

Da hibi mogli da sc mlrede loplolni

se odredc toplotni gubici u pojcdinim
pojedinim deonicama,
deonicilma, a time i stvarni
rilSpOI07.ivi
raspoloz nap~ r. pOlrcbnu
ivi napo potrebno je osim proloka
protoka puzoilvati
puznavali i precnike ccvi. koje 115tvari
ustvari
te k Ireba
lek treba prorilcunati.
prora cunali. Zato Sl:se za prelhodni proracun raspolozivi napor odredujc
odreduje isto
islo
ka o i za
kao Z<l ddoo nji razvud. dodajuci dopunski pritisak M
rilzvlld. dodajuCi /)J I:

/I = hli(P p - p,)+MI

Razlika g(pp
J:(p p -- p,) dobija Sl:
sc dircktno
direklno iz tabcle
tabele 11.1, a dodatni napor zavisi ad
od hll-
ho-
rizontalnog udaljenja usponskog voda koji se proracunava od glavnos
rizontalnllg glavnog usponskog raz-
voda. kau
vodnog vuua, kao i izolacijc
izolacije ostalih vertikala
vcrtikala . Vrcdnosti dodatnog napora dale
Vrednosti dodalnog date su II
ILIV i I LV.
tabclama 11.lV LV, za najbliZi i najdalji
n<ljdalji vertikalni
vcrtikalni vod.
vod . Podaci vazc liZ skddc
skdeec
pret postavkc:
prl:l postavke:
IIspon.~ki - razvodni vod,
- glavni IIsponski vod. kao i cela
ccla horizontalna povratna mrdil
mrcZa se
sc ne
nc
hladc
- gornja razvodna Illfcia
meda jc izolovana
- visina spratova je 3 m
tavana ooe, sobne temperature 20 °C
te mperatura lavana
- temperalura
- temperalura razvodnc vade I, = 90 °C
temperatura razvodne
temperaturni pad u grejnim telima je 61=20 K
- lemperalurni
260 PROJ£KTOVANJE POSTROJENJA
n. TcxioffJ"iii PROJEKfOVANJE
IJ.TodofV"i POSTROJ£ 1..1 7..A C£;V
7.11 rIu l LNO GREJANJ£
CENTRALNO G REJANJE

- na
oa sva ko
komm spra
sp ra lutn iz jed ve rtik
je d nc vc rlikalc snabdevaju
alc snabd evaju sc top 1tom gn':.in;,
0m vodo m dVii gn.:.jn;,
Ida. ti i:ino m vode od 50 kg/h.
tda. svaki ko licino

~ ~

.r.
.r;

N
.- -
P22
P .r.
.r;

p. P3
r
M
(")
A .r.
.r;

,-
I-
I
I
'<t
""<t
.r.
.r;
:P
P44

F•
F
,----
r----
I Ps
---
I
JI
E
-l()
lJ")

I .r.
.r;

-- - JI
//1111 ///1/111111
/// // ///"0//

11. 9 Cevlli
Slika 11.9 CevlI; sis/em sa gomjim razvodom

V re dno~li
Vr d no~ l i za ve vc rl
rt ika le izmedll
izmedu najblizc
najblize i najud a lje nije.
najudalje nije, izracunavaju se linta rnom
Jinea rnonl
in le rpo Jaeijo
lacijo m. Korekture
Korckture za p ro toke vode kroz grcjna grej na teta
tela koji se sc raz likujll ()(I
50 kg/h.
kg/h. uvodc
uvode se pre preko multiplikacio nog koeficije
ko multiptikacio kocficije nta - iz It abcle
abc le 11.11 . VI.
li ko kroz pojedina
Uko likll pojcdina grejna
grcjna tdatc la prntii'
prntic\I; u primc
prime tno razlii' ; ite ko licine
razlicite tii:ine vode tn·lla
vodc In·h"
rilcuna
rai:ul1a li sa prosci:no
prosccno m vrednoscu svih grejnih Ic te lil
la nil
na pos
pOS ma lrilnoj
tril noj ve rtikali.
rlikati. U slll l:i1ju
sllll:aju
da so:: na
L1 a se nil spra tu ne na laze dva grej
nataze n,l te la
grejn;l la.. ncgo sa mo me jcd no,, me
jed no merodrod ,wna
,lVna jc je po lovina
slva rnog pro toka
slvarnog to ka vode.
VreLi
V nosti iz labc
red nosli tabele le 1 1.V vaic
vaie za izolova
izo lova ne ccvi zljebovirna 1III zidu
cevi 1I ztjebovirna z idu i 10 to i za dL1 rllgl"
rug..
le
tc mpe ril turne padove u grejnim
ra lurne grcjnim Iclima.
tctima. Medutim, pod a lkc tkc u tabe liti 11.!V
l1.!V koji knji Sll d<l
dali ti
za neizoJovanc
ne izoJovanc cevi. cevi, trc
Ire ba kllrigovati ukoli ko je te mpe raturni
korigovali lIkoliko p ad raz
ralllrni pad lii'; il oel 20 «
rllZlicit [( \;0
kn--
d icije
ieije ntima iz tabd c [l.VII. II. VII.
Z bog loga toga SIO
sto je usted
usled hlade
hJade nja eevi
cevi lete mpe ra ture vode na ulazu utazu u radijator i izl;1Zl1 iz lmw
iz njega nae nac ad od predvide
prcdvide nih, pre ma K
prema kojima
ojima je grej grejnono lelo
telo i dime nzio nzioois nis ano,
ano. grejn,
grcjlll:
povrSine
povrsine sc povccavaju. Povecanjc
se povecavajll. Poveea nje sc vrsi proce ntlJalno,nllla lno, prc ma tabcti tabe li 11.Vlllu
ll .V!II u kojoi \;ojoj
su pod
podaei aci dat
da lii p rc
re ma
mil dccfe ktll
klll hJ aele
ade nja, odnos no zavisno od udaljenja udalje nja pos ma tran..: trane w r-
tik alc aod
ti.k aJe glav nog uspo
d gJavnllg lIspll nskog voda. U tabe li se 5e proec
procc nlualno
ntualno povecanje
poveca njc navodi navoeli za naj- n;tj-
blizu
blizlI i najda ljll Jju vc rtika
rt ika lu za ud a ljenj;,
Jje nj,. najdaJjc
najdaljc vc rl ikale do 30 m i pre ko 30 m.
vCrL
Tebe/a
Tabels 11.N
11 .N Dodatni
Dodstni napor u Pa za dvocevno gra
graviraciono
vifaciono gre/an/e
gr8ianje (vertiksle
(vertikale neiz%vana
neiz%vsne i pored zids)

B
' ,.
<OJ
"""'
""""
Gralno
Qralno
Horlzontalno_prufan/e
.,.
Horlzontalno_prufanlc postrOienja (m)
postrojenla 1m)

(,pratova)
(' pralova)
zgrade
lelo na
leto
nlvou
prva'
pIYa'
10
posl.·
post' pNO
pN'
20
"",I.
"",I pNO
pN'
"
30
"",I
1'0" pN'
'0
posl.
post pNO
pN'
50
posl. pN'
"
60
poll.
posl.
,1 ,1
,
"'
'12
,1
"
'57
157
'05
.
'"
,186
88
"
137
' 37
'26
137
,..
",

2<l6
,..
78
137
' 37
'16
,.7
' 07

'16
216 "
78

'27
127
'57
157
226
"
69
118
' \8
177
245
'"
"
69
,\8
"8
186
'86
'05
'"
'" '"
2" 226 '16 314
31' 206
'"
3" 196
,,,
'96 333 188
'" '"
3
pelko 1
prltko
,1 ".
'18
3"
255
2S5
265 .
,".
196

'"
265
26'
on
373
18.
18.

'"
26'
26.
'"
392
177
275
".
29.
'0'
'0'
167
,SS
255
300
""
m"
.
167
'"
25,
'55
".
31'
.22
•
,
5
prako 1
preko
1,
,
275

'"00'
363
..".,
31. m
255
373
3<3
333
'51
<2,
'"
353
'"
"'"
."
• 31
'35
' 35

'"
314
.., ,."..
353
<81
226
22'
3"
3"
373
sao
500

",
218
'18

.
31<
31 '
,
382
510
.02
'"373 '"
300 '"382 '"
,..
3"
'"00' '1<
". '"
44'
",
01' '265
65
'81
<13,
26'
'55 '"'31
01'
preko2
,
333

."
30<
'" '" '02
,<9 '" SS, "",79 25' <13'

,8 213 ...."<8' 520

'20
<61
48'
'51
' 51
",
00'
,39
53'

...'"
'90 '"
<13'
392
'"
50'
510
'"373 559
520
'20
392
'SO
353
579
539
'39
382
'"
'"
,sa
588
5<,
50'
preko3 38'
382 42'
.22
'"
383 ." '"
343 <61
46' 333 ." 3"
31' . 900
..
""
300 ..0
.00

•.. Odnosl sa na
Odnos/ S8 najblif u i najudaljenlju
ns ns}blil najuda/jenlju verrJkaJu
vertikalu
; (, 2 1'1I0 1l:Kf() 1
IOiH""'''',,' 1'1I01l:KrO
Il.'IiHI""JI'Ir ';1"'"
I-;I NlI,, POSTR0
r OS'/'ROll,NJA
1l;;NJA i'.A CEN rl<-tiAO
;r.A CEN r/(·I i AO GRU.1N1/-:
G RU.l NJI-:

Tllbclll (l.
Tabcla II. V nodalni
I)n<lllini nnpor
n"por II I'a
PH za <lvoecvo !lra"ilaciono
ZII dvoccvo grejllnjc ("ertikale
gra"ilaciono grcjanjc <l'crtikalc Izolm'ane
izo hn'anc i II i.ljc-
i.ljc.
ho\'ima)
hnvima)

Ilrnj
llruj NHjllcl;tljcnip. ,ocr1ikal.
NHjllllltljcnijtl n!r1ikal.
ni,'oJ
niH) I
11 N.jlollj"
Na j""ja IInrl·
w nl.ln" pnriAnjc
IInrl"l.oo,.loo poslrojcnjo
pnri Anjc ,>oslrojcnjo
1J!r:ul
'fJ!r:Hl c \crtikHh.
\'crIHa. h. 10 20 )0
30 40 50 GO
60
I 20 3')
)<) 5q
59 M
S8 98 IIR
11 8 137
-
, 2
3
.10
.1Q
.I ,)
~q
49
69
(W
(,l)
XX
liS
98
%
II 8H
11
lOll
1011
127
127
147
IH
I 177
11
177
,I~ 5C)
,
r-- '
59
69
7X
7/\
1)8
')/\
lOR
108
127
137
13 7
157
117
147
177
177
196
1%
216
-
6 IIX
~H li S
11 8 1.1
I ~77 177 196 216 H
1~55

Tllbcl"
Tllbela 11.
II. VI Knrckillra
Koreklllrll lahele I LtV za
Illbele 11.lV la proloke
prolokc koje
kojc se 0<1 SO kg!h
r"zliklljlJ od
sc razlikujll kglh
!'rnf .. k
Prnluk Vert/lol.
Vcrti11oI. I
kp/II
kWh Nnjhlii.a
Najhlii.a najdalj.1 i
10
20 1.76 I
1.65
I
~
40 1.15 1.12
60
(,0 O.8C)
O.So) 0.9
0,911
SO
XO 0.75 0.77
Ion
I(XI OM
OJ,S 0.6K
0.6/\
120 (J.5X
O .5x 0.62
0.(,2
140 053
05) 056
160
100 0,49
0.40 052
180 0.·1
O.,lfi6 O.·/Q
OA9
-
21XI
IrXI 0.-13
O..lJ 0.017
0../7

Tllbela
Tabela II-VII
Il.VII Koreklllrll
Korcklllra la"del LtV i iIl.V
labclell.lV I-V za dnlgc
<In'ge lemperalllmc
lempcralllmc pa<lO\'e
pa<lm'e II
IJ grcjnim telima
lelim"

T'': ,JIIcntlII rni

T""IIcrxllJ I'"ni Iiall
Inul Tempe",t .. r:,
Tempenll nl7..\·odnc n)(le
r:t nlzHxlnc \"C)(lc
I DO ·C
OO·C 90·C
90"C HO ·C
80 "C
10 1.25
1.15 1.00 0.73
20 1.27 1.0()
l.UI) 0.70
0.76
.'0 1,2K
I ,III 1.00 O.7X
0,78
- --
I'mla ci II labd i II.VIII
i'oda I LVIII izral:unati
izrai:unali Sli pou
pod prct
prCl r-,)slavkom d<t je
r-oslav\;om d;t jc prolok
prolo\; voU.: krill.
vode kWl
gn; jno tdo :'0
!;n.:jno .: " !~g!h
!~g/h . Za ods tllpanja stvarnc
odstllpanja stvilrnc kolil:im;
kolii:ine vode
vodc do pomenute
pomcnute vrednosli.
vrcdnosli. 1;".
\;0 -
risl p cd;~ci iz t;tf",:-:
rist ec .. .; nob:: tal",:..: ll.lX.
lUX. Za dmgc tcmp.:raturnc padove
dmge temperatllrne padovc II grejnim Iclima
tclima pol ·-
reb!" ',1jj.)
reb!\ ;: !sp ~~Il;; ma labcJi
r:,"k;' C
isp.:.vk<! tabeli 11.X.
I LX.

11 .4.2.
A.2. Provera stvarnog raspolozivog napora
Posto je odrcllcn
Postn oclrcdcn "prethollni"
"prethodni" raspoloz
r<lspoloz ivi pritisak (napnr),
(napor), vrSi
v..si se
sc dime nziunisanjl'
dimcnziunisanjL'
c<;v nc mrde
ccvne mrcZe sa l1.v.
tzv. pret hod nom pn:l:nicima
prl·thollnom prl:cnicima . Po zavrsct\;11
zavrse tkll ovog
aVO!; dcla
del" pror;u:·unn
proraL'lInrr.. pOl.-
pO/.-
jc i prnlnk
nal je prot ok vOlk
volle krnz
kroz sva kll clconicli.
svakll kao i prcl:nik
d<:oniclI, !;a" deoniCiI. pa se [atuna
prci:nik deoniCit. raclina hlad.:nje
hlall.:njl·
vlld.: svakoj
vode IIu sva koj clt.;onici
deonici i izral:llnava
izrai:unava sc ssrcclnja
rednja vrcdnosl
vrednost !;lIstinc
gustine vade.
vode .
Pri ovom ra cllnll
clInli smatra sc 5.: da jc te mper<llura
mpe ratura volle
voue na izlaZll
izlazu iz vertikalntl!; ral.vod ·
verti\;alnog ralvOt!
nog krak" n<l slici 11.9) ravna lc
( tai;ka 13 nil
kr:,ka (tai:ka te mpcraturi vode na izlazu iz kolla
mpL' ralliri volle Kalla jl'
kotla.. Kada
 II , m VCL1
/JI V '''~'1 I'OSTlIOJ£NJA
CI'. l',Y.-l I'OSTlI01I:.'NJA (i UA VITA CIONOG G REJrl
GllAVIT.-1 REJr1 NJ,1
NJ..1 261,1
26

izra i:un~ta
iz ra cu n~ la gllslin
gllstinai! vode u sva svakkujoj dl·on ici. mogli
dconici, mogliCc Cc je lacno
tacno 1I1vrdili rilz lik c guslina
IItvrditi rilzlik gus timl vo-
dc nih siubova II svako
s tllbova II svakojj deo d 00 nici
nic i i glav no m uspu
glavno uspo ns nskom
ko m kraktl.
kraku ,
Prilikllm
Prilikom prora i:un ail hlalil:njil
pro ra clin hlad c nja vode uII pojedinim
poje Liinim dco ni Cil ma [re
dconicilma lrc ha
hi! vud
vod ili
iti ra clIn
cun a da
dil
jc nilgib
nagib ho rizo nlalnih
nt il lnih vodova 0.005 0,005 m/m.
rn/m. IsloIs to lako
tak ll Ire ba znati
tre ha mali kojc su Sli dco ni cc izo lu
d co nicc lo -
van
vane ., kakvo
kakvom vrslum
m vrs izo lacijc i kujc
lo m izolacije cl c blji
koje dcb nc ,
ljim;,

Tubcta IIl.VIII
Tab"," I'roccnlualnoo POI'CClll1jc
LVIII I'roccntuuln povccanje povr';inc
povesinc grcjnih
grcjnlh lela
tela kod ,hocc1nog
u\'Occvnog !:ntl<jLacionog
gravilacionog gre-
gre·
janja
Brnj
Ilroj Sill'll I
Si'l'll NHjfbtljll vcrlikHhl 11030
NHjfhtljM flo 30 m N.jd.lj. vcrlik.l.
NAjllAljA tlrcko 30 m
vcrllk.IA Ilrcko
Sl'ntlm'lt
S I'Tltlm'lt grcj nog
grcjnog
l.gnu lc
l.gnulc tela
lei" najhlii H
n8jhlizlt o HjelltIjH
m.jeh'ljH Dajllliza
najbli:h. najd.lj.
najll.lj.
kHh.
\'crlikHIIt
\'crli \'crliknh.
vcrlik"h. vc rtikHht
rlikala \'crtiklllH
"crtik"IH
I I 10 15 7 20
2 I II 15 8 18
2 6 X
R :;5 II
3 I 13 17 10 19
IQ
2 8 9 6 12
3J 5:> 7 4 Q
q
~ I 17 18 12 20
2n
2 10 IIII 8 15
I-
3 7 8X 5 10
4 5.> 6 3 7
5 I IIiiII 20 13 22
2 II II 1155 9 16
.'I3 9 II
'I 7 II
II
4 6 7 5 9q
5.> 4
~ 5.> J3 6
(,
6 I 21 Z2 17 23
2 13 16 10 18
IS
.\ 10 II R
X 12
4~ 8 R (,
6 10
5.> :\:; r,
(, 44 X
6 4~
44 :;:\ .\" 6
(,

apclmena: U spratllvc
a p,lmcna: LJ spra lllvC Ifcba racunati svaki nivo zgrade iznad koIla
Ireba raclinati kotla;; prizemJjc
prizemlje bi
prc'
prnd~lavljillo
blavljall spral I.
sprat

Tahcla 1.1 X Korekillra

Tahel a IIl.IX labele l1.V1I1zu
Korc killra lahele l1.VlII za prot
prol ok koji sc razliktlje
razlilmjc od 50 kWh
kljh
Proluk VcrlikHl.
kl!lh))
((k~11 "lIaibli7.1
" ibl i1.1 lI ai~a lj;)
""i""1 in
20 1,96 1.77
,10
,10 1.1 7 1,14
60 0,87 0.89
O,8Q
80 n,70
0,70 0.74
0,74
100
IOU 0,60 0.65
0,65
110
I lO 0.53 058
140
14{J 0.46 0.53
160 0,42
0.42 00,.18
..18
180 0.39
0,39 0.45
100
200 0,36
0,36 0.42
2fi4
(j.J Todom ,·;t PROJ
IJ. Tadoml'it [,:K'r OV, t NJE POSTROJ
PROlFXrOVANJE £NJA 7..A
POSTROJ£NJA ZA CENTRrt G RElA NJ £.
CENTR,I LNO GRElANJ£

Tllbclll II.X
Tnbcln Il.X Korckll1ra
Korckillra tahele
tahclc II.VlH za <lmge
II.VIII 7.>1 dnlgc lcmpcralllrnc
Icmperatl1rne pndo"c
plldm'c 11
II grcj nlm
grej nim lclima
tclimn
Tctn p~ulJ 6J
l)Cra lllrni (lIHI,
TClDl)CrJllllrni N Korcklll ....
10 0.80
20 1.00
30 I 15

Pri prove ri slvarno

slvarnll raspolozivog napora ., prvo se racllna
racuna hlad e nje vade
vode II svako j
dcanici po obrascu:
dconici obr,lsell:

ill - hladenjc
hlauenjc vode (0C)
(oC)
I - duzina du eo nice (m)
kn R - koci'icijenl
koci"icijenl prolilZa
prolaza toplo
to plo tc sved,m na 1L m duzinc
te kroz izolova ne ccvi, svcdcn dllzinc.,
tabc kh.: II.
ocila va se iz tabe
(lcilava X I (W/mK)
II.XI
1m - ssrcdnja
rcdnja le mpe
mpcratura
ratura vOlle
vode IIu dco
deonici (Oe)
nici ("C)
I"(1 - tc
1 mpcra lura oko line ("e
tcmpcrillura ("(:))
(; - prol ao k vOlk
vade kroz
h oz deLl
deo ninicll
cu (kg/h)
('c - specificna loplota
toplota vad e (Wh/kg K)
c = 4186 .1/kg 1< I< = 4186 Ws/kg K =1,1 6 Wh/kg K
U pre thodnllj
thodnoj jednacini
jeunacini IImcsto
umesto srednje
srednjc le
Icmpe
mpe ratllrc
rature vode kaja
koja se izracunava
izmcunava pre -
ko izraza:
izraz<l :

u ko me je:
'I -ulazna temperalura
II - tc mpe ralura vod ec u deo
deonicu (Ue)
nicll ("C)
- izlazmt
I,tizlazna IL'mpt'ra tura vodc iz deonicc (0C)
kmpt' rntura (uC)
uzima se Icmperatura
tempe ratura vode na nl1 ulazlI
ulazu u deo nicu,
nicll. cime jc
je ra eun
cun znalno
znatno uprosl:en,
uprosccn. a lIci
ui:i -
nje na greskl'i
greska zanemarIjivll.
zanemarijiviL Uproscen
Uprosccn obrazl1c
obrazac glasi:

· kR(t1 -'0)
[[·kn(tt -1 0 )
(0C) (11.1 7)
G·c
(;'c

Z a temperaluru
tcmperaillru o knline
koline koristc
ko riste se sledece
sledel:e vrednos
vrednosti:ti:
a) temperalura
te mperalura prostnrije
proslnrijc ako SII Sli cevi
ccvi alvarcna
olvoreno izvcdene
izvcdcne .,
b) 35 "e
°C za iznhwanc
iz.nlovanc cevi
CL'vi kllje
kojc Sll
su postavljcnL'
postavljcne 1Iu zatvorenim
zatvorcnim zljebllviml1
zljebovim<l zida.
zilla.
c) 45 "C za ncizo lovane
illvanc cevi poslavljene u zalvozatvorenim
rcnim zljebovima zzida
ida

Koc(icijenti toplole ku
Kodicijenli prolaza loplole kJ/ za izolovam:
izolovanc i gole eevi
cevi dale labcli 1 I. Xl.
uate su u labdi
Vrednosl raspolozivog napora
naporll mozc
moze se izrauunati
izrat:unati kada je poznata srednja
srcdnja tempe:
tempe:-·
ratura vode
vade za
Zit svaku dL'onicu:
u,'onicu:
 11. DVOC£VNA
DVOC1YNA POSTROJ£NJA
POSTROI ENIA GRAVrTA
GRA VlTA CIONOG GREIANJA
GREJANIA 265
2(,5

I = I, +/,
+1, (DC) (11.
(l U 1R)
R)
'"ttl 22

(1 t.l 9)
(11.1

(11. 20)
(11.20)

gde su:
I,
II ulazna tempe
- te mpe ratura va de u deo nicu (DC)
vode (DC)
Il mpe ra tu ra vode iz deonice (DC)
- izlazna te mperatura
1m - srednja te mpe ra tura vode u deo nici (DC)
tempe (OC)
61 - tc mperatu
6J mperaturski IIsled hlade nja (0C)
rski pad lIsled
J-I
/-I - raspolozivi
raspo lozivi napor
napo r II1I odnosu na dconicll
deonicu
h/z ' - visina
vis ina deonice (m)
Pili - srednj
Pm srednjaa gustin
gllstin a vode u de,mici
de,mici,, koja odgovara te
tempe
mpe raturi vod
vodee 1m
3
(kg/m3))
(kglm
Vrednost razlika (Pm - Pr)
Vrcdnost Pr) moze sc dobiti direktno iz tabele III IIu dodatku.
dodatku .
 fI .XI Koeficijent prolaztl
Tabela 11,XI prolaza toplote
top/o te k'R
k'R (W/mK) za izofovane ccvi u zgradama: k'R = 1,15
izolovane CCVI 1,1 5 kR

Prot. covl
cevl mm
"
,,~
3/8' "
>S
>/2"
'/2' "•.
20
3/"
2S
2'
>. ----
!Ii!'
1 1/':"
'0 50
SO
"
60 6S
65 eo
80 90 "0
'00
'">.. <SO
>So
I '"
200

20 0,2"1
0,2"' 9 0,285 0,321
0,327
"
0,376
0.376 0,437
0.431 0,451
0.451 0,545 0,631
0,637 0,618 0,765 0,858 0.902
0,902 1,065 1,240 1,454
1,<a54 >.628
1,628

.- "
0-
c ,
~;) '
If
E
E JO
30

'0
0,212
0,2 12
0,186
0,238
0.'"
0,209
0.209
0,269
0,23<
0.23<
0,305
0.305
0,264
0.264
0.352
0,352
0,301
0,366
0.366
0,313
0,3 13
0,431
0,431
0,364
0.498
0,498
0, 4<1 15
0.529
0,529
0,441
0, 441
0,594
0,<190
0, 490
0,658
0,54\2
0,688
0,565
0,805
0,655
0,933
0.=
0,754
0,154
1.087
1,081
0,872
>.208
1,208
0._
0,_

•C0 SO
50 0,278 0,321
0,321 0,365 0,384
0,'" 0, "'427
27 0,469 0,487
0, 487 0,562 0,641
0,6<11 0,741 0,8 19
'9
• • 0,329

11:!! ",)l~ '

:0'
'0
0 '"
60 0,254
0,2501 0,291 0,345 0,363 0,419
0,"'9 0,<134
0,434 0,<198
0,498 0,566 1 0,65'
0.651 0,118
0, 718

• "
'0
20 0,349 I 0 ,399 0 ,457
,451 0,526 0,612 0,640 0,763 0,893 0,949 1,154
0,380
0,360
1,201
0,395
1,253
0, <151
0.451
1,<189
1,489
0,512
1,733
0,585
,,,,,
2,047
0, &42
0,642
2,27!!
2,219
•c
0
I JO 0,298
0.298 0,335 0,319 0,<30
0.030 0,497
0.'191 0,516 0.609
0,609 0,701
0,701 0,745 0,839 0,929
1.253
0,971 1,134 1,314 1,535 1,698
:5' If
E
0,449 I 0.52
.3~ §.
£1 "50 0,267 0.300
0,300 0,335
0.335 0,378 0,431
0.43 1 0.449 0.5211 0,595 0.632
0,632 0,702 0,177 0,811 0,939 '>.-
,080 1,251 '>.38<
,38<
50 0,402 0,465 0.529 0,557 0,618
0.618 0,679 0,707
0.701 0,814 0,928 1,075
1,015 1,189
1, 189

i• l "
~I 60 0,369 0,423 0,<179
0, 419 0,50<
0.50< 0,556 0.609
0,609 0,632
0.632 0,725 0.025
0,025 0,948 >.0<3
,,0<3

~ " 0 ,557
0.551 0,578 0,66\
0,661 0,748
0,148 O,8SS
0,856 0,938
eo 0,513
0 ,5 13 0,533
0.533 0,605 0,683
0.683 om
0.777 0,851

podvueene vrednosti oznatavaju

pocIvueene oznaeavaju d ebljine izolacije keje
debljine ked razvodne
koje se preporueuju kod mrete vodenog grejanja
r8Zvedne mre!e

.
Koefi cijent prolaza
Koeficijent prolaz.a toplo
toplote
te za
Z8 gole
gale cevi k (WlmK)
(W/mK)

Pretnik eo "0
<OIl
Procnik
">S 20 25
"
32
" SO
50
" "
60 6S
65
Honzon,a1na cev
HOrUontalna
Vertikalna cav
Vortikalna cev
0,93
0.93
1,05
>,05
1,05
1,28
1,28
1,51
1. 51
,<,53
,53
1,86
1,74
1,98
."."
, 09
2,09
2,2 1
2,21
2.2 1
2,56
2,56
2,67
2.67
2,67
3,14
3 ,1 4

3,14
3,1 4
3,72
3,12
3,72
3.72
 J1
I. Dl 'O('[;I'N,f1 POSTROJ
D I-OCf'YN, EN}AI OR4VITACIONOG
POSTI?OJENJ, (j R4 Vn :4ClONOti GRU.-I
GRE/A N},
NJr1f 267

11.4.3. Proracnn
Proracun hladenja
hladcnja
Prilikom proracuna gomjeg razvoda zbog hl;]denja
proracllna gornjeg hladenja vode povecava
povccava se povrsina
grcjnihh fe
grejni la prema pa
lela poclaeima labe lc 1J 1.
cl aei ma iz tabell; YII I.
l.VIII.
Raspo lozivii napor 1I pre(hodnom
R aspoloziv pre lhodnom proracunll izraclIn ava se kao ji kod do njeg razvu-
izracllnava
d;], povocavajuCi
da , poveC<lvajll Ci tako dubijenu vrcdnost prema
dobije nll vrednost tabe lama ILlV
pro ma tabelama ILl V i 1l.V.
11. Y. Sa
S;] ovim nilpo-
na po-
rom odr..:cllIju
odredllju so prelhodn
sc pre thudn i precnici,
prccnici, prema Kojima se vrsi proracun hladcnja hladenja i izracu-
navanjc stvarnog
nilvanje napo ra .
slvarnog napora.
Prnraclin hlaclenja
I'roracull hladc nja moze se izvrsili l;]belarno
tabeJarno pomoclI formularil sa s ledecim
pomocu formulara podCl-
ledcCim podil-
cima:

ProraclIn
Proraclin stvarnng
slvarnng napora
Gil
(kg/h)
(kglh)
d
((mm
mOl ) (m
I
(01))
Ss
(m)
k'!<J<
k'
/m·
(W /m'
"
(or)
(0C') '"
Iu
("C)
("e)
6J
61
(Ue)
(OC)
'1
I,
("C)
lou
I,u
(0C)
g(Pm -
- (J,
p,))
ii
/I '
(Ill )
N
l-!
(Pa)
( Pa)
'K) (P~ /m)
I 2 3 4 5
:) 6 7 l!II 9 to
10 tt
II t2
12 13
l3 t4
14
-

gornjem furmularu G"

U gornjcm G" preds\;]vlja dobija iz:
prctlslavlja casovni protok vode koji se dobijil

(J
.
(J/I
Q
=-·0,86
=-·O,RG (k.g/
(kg/ h);
h) ;
, 6.T
I t>T

gcle
gde jc je Q kulicina
kuliCina !Oplole
toplote koju ce predati voda, koja prolazi
vadil, kuja pro laz.i kcoz
kroz deo nieu, a 6.T
deonic\I. t>T te m-
pcr<lt urski pad u11 grcjnim te iima.
pcr;]turski lima . Vrednost
Yrednost II od nosii se na lempe
I I odnos te mpe ra rafllfu
(\lflI votl
vod e na ul azu
nil ulilzlI
\Iu deo niell.
nicu. a 12 nil izlazu
n<l iz lazu,. /l)je lcmperillllra
' lJje tempe ratura ookolko line.
ine, a I", srodnja vred nost te mpera
1m srctlnja mperil (lIfC
ture
vatic
vade u deon Raz lika (Pm
ici . Razlibt
cl conici. p,).g jt:
(Jim - (ir)·g jc raspo lozivi napor pO
rilspolozivi po I m vis deo niee , Irh ' vis
int: deonice,
visine i-
visi-
na dcudco nice
niee (ne cluzina) i [J raspolozivi napor
( ne duzina) deo nice . U ovom [ormul
napo r deonice. ru s je dcb
[ormlil a rli deblji-
lji -
izn lileijc, a k 'R koe fi eije
nil izolacijc.
na cijentnl pro laza to
prolilza plo le
(oplo te izo lova nc cevi iii
izolovanc iIi kocficije nt za go lu eev cov
(tabL:l a ILlY
(tabcla J UV i l1.V).
ll. V) .
U fabe Zil k'R
tabe li za k 'R d ate su vece vrcdnostivrcd nos ti (k'l< = l.15 L 15 k nR) uzi m;]juCi
m<ljuci u obz ir drzacc d riacc za Zil
ccvi.
CCV l.
Prilikom
Pr odredivanja
iliku m odrecliva nja visina ho rizo nt alnih a Lnih dconicil
clconica,. treba
(re ba vocl
voclitiiti (acuna
raclln a 0 prcd
pred vi-
dc no m nagibu eevi
clc l10m cevi (0,005 m/m), do k su S li za vcrtikalne
vc rtik a lnc deo v i ~;n c ray ne duzin
nice vismc
dconiee tlllzinii dc
tlc -
untce.
olllce.
Naknadni proracnn se
Na knadni proracun sc izvodi
izvocli isto
islo kao i kod donjeg do njeg razvocla
razvod cl..
Koel
Kod proraclloa
prora clloa cevne mreze mreZe sa go gornjim
rnjim ra zvodom,
razvodo m, kao i kod kntl proracuna cevnih
proraclIna eevnih
mrez1l
mrd il svih vrsti grcjanja,
grejanja, tre lreba
ba imati u vidll vidu da je pre lhodno odrede odredeni ni jedinicni pad
pritiska R. prosccna
prosccoa vrednosvreclnostt za jedno
je tlno strujno kolo. Zaalo,
ko lo. Z lo, pri naknadno
n(Jknadnom m prora clInli
cunu
o bicnll se
obicno sc usta novi da
uslanovi tl a se za pojedine deonice do bija veca vrednost R od prethodno
cleonice dobija pre thotlno
oodrcde
tlrccle ne. a za ne ke manja. m(Jnja. Da D a bi se ubrzilo p ro racun i izbegao veCi
ub17.ao pror(Jcun veti naknadni prora-
cun, moze se jos IIu pre thodnom racunu
clIn, racunll itiiCi na otlredivanje precnik a i pre ko vcCih
oclredivanje precnika veCih
vrednos ti za R. Ako se to cini,
vrednosti cini , onda
o nd a tah
takvo poveca nje R II
o povecanje 1I odnoslI
odnosll na pre thodnu o dre -
thoclnu odre-
deno, treba usvajati
tre ba lIsvaja ti za deonice najveceg precnik(J. precnika.
268
20S 8. Trx loro";f:
B. £ KTOVANJ£ f>OSTROJ £NJ..1
/orol'if PROJ £KTOVANJ £NJA ZA C £NTI<A
£NTIIA LNO C; RI:JA
RU.'! .VJ"
.VJ F

Kao te mpe ralura

raluril vod e nnaa kraju usp
us poo nskog kra
kraka
ka usvaja sc
5e le mpe ra ll.1rI1
Ic mpc tura volle n~
voll e na
iz lazll
lazu iz k01la najeescc 90 "C). Koll
kOll a ( najeesce Kod mesa nj" njil vode pri spaja njll viSe de o n ica
nju dve iii vise ica..
meSavine vo d e odre duje se
te mpe ra tu ra mcS;winc sc pre ma o brascu
brilst.:lI :

gdee je G,
gcl vade 1Iu de
G, koli cina vode deoonici
nici koja se spaja,
sp aja, I; le mpe ra lura
tura vod e na iz lazlI
lazu iz dco
dconni-
i-
ca koje se spaja
eil knje ju . a L C;
spiljaju G; zbir ko licine vode
kolicine eonica
vod e iz d eo nica koje se sp spajaju
njaju,, odnosn
odnos nn o kll li -
vad e pos ma tra nc d eo
cin a votk co ni ce, cijaje
cija je letc mpe ra tura vode na ulaZll/"ra.
ulazu/md '
Priliko m p ro ra cun a hlad
hl ad ec nja horizo nlalne povra lne mreZe sma Ira sc::
tnc mrdc 51:: dlI a u njoj os-
laje te mpe
mpera tura vode
ra lura vo de ravnil le mpe ra
raVD<1 lempe raluri
luri vo de nilna izlaw
izl aw iz najud a lje nije ve rlikale
rtikale . Ti
Ti--
me sc t ova ne cini nikakva
se go tovo nik a kva grdgrcii ka, je r ko liko se5e vod
vo daa hl adi u ovim eevima,
cevima, to lik o se sc
mc :; ajuCi
i zagreje mc'i ~ju Ci se
5e sa vodo m kojo kojl! do laz
lazii iz ve rlikala blbliZih koj ima je vodil
iZih ko llu , a u kojima voda
manje rashlad e na.
ma nje rashlade nn.

Primci' 3
Primcl'

Proraclln a li
Proracun ti cevnu mreZu
mreZll zazn pos troje
trojc nje vovoddee nog gravilacio
gravilat.:io nog grejanja, gor·
grcjanja, sa gor-
njim r;lrazvodo
zvodo m.m, za s iste
zn sis na la z i na slikama 11.1
le m koji se nalaz I U 0,
O. 11.11 i 11.1 2.
11. 12.
mpera
Te mpe tura vo de
ra lura dc nil
na iz lazu iz kOll a je jc 90 "C,
°C, a pad te mpe
mpc: ra ture
turc u grejnim
gn:jnim tel
tclim
im a
20 K. T e(:; mpc
mpe ra tura lavana
ratma QC. J-lIladenje
tavanil je 0O°c. adenje u uspo nsknm nsko m kraku
b a ku sc ma rlljc, jer
se za ne maruje, jcr jc
cl o bro ilo
dobro izo lova
lovan.n.
Sve ce sc m raclijatorskih
cc vi sem radijalors kih prikljuca ka, izo lova ne Sll
iz.olova kizelgu rom.
su kizelgurom.
Uspo nski vodovi Sll su vode
vo de ni u zlje
z lje bovimo
boviml! spo ljnih zid ova.
ova .

l'rcgtcd
I'rcglcd du:i.ina
du:i. ina dconica:
bIO i deDllica
bro dcollica duzill n 1m)
duzilla brai
bro i decni""
dconi c., dl.l7.ill aJ
du7.in
t t2 7 5.4
2 1.2
t.2 8 1.2
1.2
3 7A q9 3.U
5 4,4 10 2.0
6 1.0 II 5,4

Povccanjc grcjnih tcla

O bz iro m na niZu te mpe ra turu vode (posle dica hlad hladee nj a vod e) o d o ne za ~ll
knju SlI
Zil koju
raclln a la
p ro racun grejna te la,
ta grcjna la , povrs ina grc::jnih
grejnih te ll!
lo seSC ppovecava
ove6lva dodatko pre ma tabt.:li
cl odatko m prc tabd i
II.VIlL V Vec rlikilla tril se nnjdaljom.
rtikala III sma tra najdaljo m, a ve rtik la I najblizom u pos lroje
rlik a lil troje nju .

G rcjno lclotclo 04
Dod a lakta k zzaa najdalju ve vertikalu e taiu zgrade sa dva nivoa iznosi 15%.
rtikalu i prvu etazu
Ko rc
[(o re kluru
ktllru tre ba bl! izvrsiti ako se protok razlikllje od 50 kglh po grejnom telu.
p ro lok razlikuje Pw·
tclu. Pro-
to k kkroz g rejno telo
roz grejno te lo 04 je 77 kglh. a kroz grejno te lo 104 na spratu
telo sprillu 140 kg/h.
kglh. P;;SIll
P0S Ill s':
s.:
na sva kll m nivou nalazi
sV<l ko n<l lazi sa rno po je dno grejno le tc lt), tnbe\a 11.VI1l
lo, a labela l1.VIII je rade na pod
 II . DVOCfYNA
II. POSTROlJ,NJA GR·jvrrAClONOG
D VOCH ' A f'()STROlT-.NJA ORAvrrAClONOG OWA ~A
GREIA . 'fA 269

prctpostavkom da sc na
prclpostavkom nit svako m nivou nalazc dva grcjna tela, ond
ondaa jc
je mcrodavna
vrednosl
vrednost proloka vcrtik
protoka za III vcrt alu::
ikalu

G = 77+ 140
C= =54
5-1 kg/h
kg! h
4
Korck tura za protok
Kor klllri! prolok ott
od 54 kglh dobija sc se interpolacijom prc ma labeJi
int erpolacijom pre tabe li 11.1
II.! X i 17.:.
lZ-
nusii 0,96.
nas
Povceanjc
Povcca tc la iz
njc gn:jnog Icla nos i 15 xO,96 = 14,4 %
iznos

Grejon
Grejoo lelo II}.!
l~

Prolok: 140 kg/h

ksJh
prolok:
Merodavni prolo k: 54 kg/11
kgil1
Osnovno povceanjc:
Osno",o povcCan je: 8%
Ko reklur. za prolok:
Korektura prolo k: 0,96
Ukupno povceanjc:
U kupno povcCanjc: 7,7%

Verlik.1la I
Vertikal.
Grejno Ielo 001I
Grcjoo telo

!'rolok:
Prolok: 75 kgil'
Merod,vlli prot
Mcr<XIavlli prolok:
ok: 8.1 kgil,
8-1 kgill
povec-,nje:
Osnovno povCc.1njc: 11 %
Koreklur. za prolok:
Korckt",a prot ok: 0,68
Uk upn o povcCanjc:
Ukupno povcea njc: 7,5'}b
7,5%

tela 101 i 102

Grajna leI.
Grajn.

Pro tok:
!'rolok: 140 kg (120)
Merod,vni prot
Merodavni proloo k: 84 kg/h
kgil'
Osnovllo
Osno",o poveeanje:
povceanje: 6%
Ko rekt ",a ?,'
Koreklur. 7.1.prol
prot ok: 0,68
Ukupno povcCa
poveea llcj:
ncj: 4,1 %
4,1%

Prclhodni proracun

Vertik.l. III
Verlile.l.

a)Strujno
,)SI rujno kolo tcla 04 (najncpovoljnijc)
kola grejnog Icl. (najllc povoljnijc)
dea n icc 1-3,5-9.
deonicc 1·3, 5·9. R,spolozivi prilisak. ne uzimajuc5
Raspolozivi pritisak_ uzimajuCi u obzir
ob7jr f/'
/-I' =2,6 x 367=245 Pa
=2,6x367=245 Po
to plolne subilke
lo gubilke cc,,;
ccvi

Dopunski napor prema labelitabeli 11.V(zn najdaJju ""rlwlu):

II .V(za najdalju YCrti.kalu):
R.1stojanje III vertikaJe
R.,slojanje glavnog usponskog voda jc do 10
vcrlikale od g1avnog
m.
"rosceni
Proseeni prolok
prot ok kroz grejn.
grcjn. [e1a kglh.
lela ove verlikalc iznosi 108 kglb,
•
ali sc
,Ii raCun. Sa
se raCuna sa polovinom prolo k" jer je labela cadena
protoka, radena za dva
Icla na jed no m nivou, pa je
grejna lela proia" 54 kg/h.
jc merodavan prolole kg/11.
Ko rektuIa
reklura za
'" prol
prot ok 54>50 jc nelIlaln", pa se zancmarujc
je neznatna, zancmamjc

6H = 49 Pa
/-I' + 6H = 318 + 49 = 367 Pa
H = H'
270 B.Todaro,"' PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOOREJANJE
B.Todorol-it CENTRALNOOREIANJE

Prelhodno usvojeni raspoloVvi

raspolo1ivi napor
napol za lIenjc,
Irenjc, u pravim
delovima ccvi
ocvi O,67x367 = 245 P.
0,67x367 Pa
Dulin. deoniCll-3,
DuVna deonica 1-3, 5-9 1= 35,6 m
Jedinio,i pad priliska
Jedinifui R = 245,9 : 35,6 = 6,91 Pa

b) Slrujno kolo grejnog lela 104

deonice 1-3, 10.11,7-9
10, 11,7-9

Raspol o~ivi prilisak

Raspolo~ivi H ·= 6,O x I22,3= 733,8Pa
'=6,Oxl22,3=
Dopunski raspololivi
raspoloVvi pritisak H= H ' +t:.H =
H =H'+I!.H
=733,8+49=782,5Po
=733,8+49 =782,5Pa
Prelhodni
Prel raspolo1ivi prilisak za Irenje u pravim delovima
hodni caspoloVvi delovimo
m rc ~e
mrc~c 0,67 x 782,8 = 524,5 Pa
Po
Prelhodno 1I1roleno deonirnma 1-3,
lIl roleno u deonicama 1-3,7-9
7-9 (du1ina
(d uVna 30,2 m) 30,2 x 6,91
6,91 =208,7 Pa
Za Irenjc
Irenje u deoniClma
deonicam a 10 i 11 preostaje 315,8 Po
Pa
dconica 10 i 11
du1ina deonica 7.4 m
1 = 7,4
1=
lcdinil:ni pad priliska u deonicama 10 i 11
Jedinia,i pod II R= 315,8
315,8:: 7,4 = 42,7 Pa

Slicnim
Slicni m postupkom dobijaju se vrednosti za jedinicne pad
padove
ovc prtiska i za strujna
kola
ko la osta
ostalih tela .
lih grcjnih tela.

.:... (\: .. ' -.

. I;;» . '~.~.,.-: ~=: ::< '>.... " ; ~~. ::':- :~:;:.":J-;: . :~l. .' ~';.,?~~ r,' :':: :~~":': l ... .. ?"_';"f ~::~~~~C 1.?!.;:~... ~.~: ~
,: . vn f;:
:', 3 "1!
, ', ,'.~~
~.

"
-8'"
i>~ I~

F';;
:.! ~

~.
;. < •
.-
.., " ....
• ,-- •
-.~~ .• r. . ....,if:
,f#..
~
~

,: 1
."

Slika 11_10 HorizonJalna razvodna mrda

mref.a
 II . DFOCE
II. VNA POSTROJENJA
D1-V CEVNA G1M VIT,l
POSTROJENJ.-I GR,l VlTA CIONOGGRElA NfA
CIONOG GREJANJA 271
271

,
! :0 I.
!
I

§
m
OJ
I
I

(~ CD
0 =
II · I I I
14150

I I
,
=
.
•
r.
.r.

i! 21950 I@
i~
i§
I"
0 1
0
Slika 11.11 I/orizolliailla
J/orizolllailla povrailla mreia
 , Q " "' .
0
0 on
0
00 1
0
;",I1
~ , "'
0
on
'"....~ I "'
3 2500
325 2800 , 2450 2450 !1 3250,
IGOl
.,.,.--t
rl.,," -t. J'"
r J"" 1
I,.,
1 ", Il J to,
to, 1
16O>J
] ",I
",j
"
Ii II
I
I 0 -I I
I on I
I
"''"
~
M
0 ,
~ dI
0 ,
N I
I
N'
N '
~, I I@
G I-
I I-
I G I , I
•• d -..
-" {-£
1750
1 750 I
I
2100

11 ." ,
I I
l
L ~

I
J "I
.,
2100
1
I 1800

I
J .." II , .
~ ~
~

__ .-. _
--,.---
--,---
I
I
*
W--._._._
. - . _ - _ ._.
_.
-- -_.
L..-. ---_ - .. _ ._ .
-- W--
-l
...J
._.
1l -lD
-lD

l
 JII. /JFOCI;Y NA f'OSTROJENJA
I . DVOGYNA VITA CIONOG GRtJANJA
POSTROJENJA GR·1 VffA GI?EJA:VJA 27.1

Naknadni pmrllCUn
plrOracun

Nakn~dni
Naknadni r rOra
r'" ;;1i11 ~e
o ra ::un ~pr' lVod i na
~c ~pnvodi n:1 i~ ti nacin
naein ako
aka i u prikazanom
prikazano m priml:prime rt1ru za donji
cl o nji
razvod, sa mo sh
razvocl, ~h S" mnl.ldavOi
mc·n.ldavOi n:,pun llz im~jll
IF'r,ll'l o ni koji su izracunati IIzi majuCi Ci 1I
II obz ir hladt"
hlad l: -
CCV ' ) "1J
nje vode 1III cc\",), mrl:zi.
J mn.:zi.
ProritC\I!1 jc i;rvc'dcn
PrOrilCllrl i;rI'L' dL'n labelarn<-.
tabc larn c' . a kocficijenti mcs nih otpora
o lpo ra dilti
d ill i SII II posebno m
SlI 1I
prcgledll .
prcglcdu
K(l(' fi'- ij,:
K(wfj" ij'~ n1
nl ii mcs
mcsnih nih llu (pora:
t'pora:

dcoll iCl I
dCOI lic.1
-- "nino
KnlO tl 2,5
luk Qd
3,0

cleonic< 2
ciconiCl
ra ~-va suproran
- T me-va supror"n smcr, tv = 1,3
tvu / IV
<,d""janje IVu/
smer, edvaj""jc

d('oniC<l3
dco nic;) 3
" ra M
Lv.I ,-xlva
(l(lva ialljc.
j"'jc. prilla' IV./
prolaz IV = 0.65
/-V. /tv o
luk
IlIk 0,5
7:1 1111 QJ
!U
Cf'lli r:l
d Cfllli l-:l "
"'
T ralva
raCva pmlaz, tvj lV = Oe'5
llcl v:'janje IV;,tW
prnla., oclV:'jalljc Or'>5 0,5
3111~a
.- .1luko 1,5
t,5
grcjn"
- I; lela
ccjTl Cl lci o 2,5
. prola1'
prolazll Jl i ve lll ilif
velll 1.D
1.Q
8,5
dcolli..-.1 6
dcollk:16
- .221ub
IlIk il 1,0
r :l ~v; '. sabic;tlljc
- T ",Cva. JI~,1 ~ V = 0.6)
prolO? lV.flV
",b ironjc prol:l7. 0.05 Q.2
1,9

'!collic) 7
-\cnllici
~l -k
- h-k 0,5
- 7.... aSUIl 0,3
- T r:leva
(:lCv" 5UprOI:111 smcr. sabir:lI1jc
suprol:lII smer, sabiranjc I-:/ F = 0,64
I '~ /f"
'dJdd = 0,9
'dJ 0.9 2,7

dcollicn 9
dcollica
- luk
Iuk 0.5

dconica 10
dconiClIO
- T raoo
raeva odvajanjc
odvaja njc Hlu/IV = 2
lV.flV 1,0
- 21ub
21uko 1,0
- prolazni vent il
prolami yenl 4,0
- gn::jllo relo
tclo
U
8,5

dconic;, II
dconic,
- 3 luka 1,5
- izvijcn
izvijen komad (7"
(7.1 obilazak
obila7.ak dconicc 5) 0,5
- T raeva prola7
prol"" sabira njc W
, sabiranjc jW = I
W"Nt
JL
2.0
2,0
274 r"doIT"';" PROff:kTO
/l Tod,,",..;, PROf EKI O II '~1.VJ/
:·1.VJI:.:; I'OSTROf ENf..l 7.,1
I'OSTROfENfA CENTK-;LNO "i
2.-1 Cf:NTR.-iLNO ,; ,:,:£1.,1
EfA Vf
VIE
E

I'rovcra slvarno raspolo1.ivog napora

s lvarno raspolozivOI(

I'C'~IO
I'''s prclhodni i nakn
lo jc zavrse n prelhodni ~ dni proracun
nakn~dni mrczc prcm~
prora cun ccvne mreZe prc ma prelhodnn
prc lhodno
lllJredenom
odreele nom napa
napo m rll,, poznali
poz nali Sli
SII pn:l:nici
pn:cnici svih deonic<I, k,lO i kolicinc
dennic;t, kao kolicine - proloci YOlk vode
kroz svaku deonicu. Tek kada sc raspolazc
svakll dl:oniCli. raspolaze ovim podacima. mogllcemogucc jc je sproves
sproveslil i pro·
pro-
nll:un
ral:t1O hladelenja
hladdcnja voele
vade IIu ccvnoj mrdi i lacno proral:unali slvarno ra spa
lacna prorill:unati spo lozivi
lazivi napor.
n<lpor.
Illaelc nj c vode i stvarni
Illadenje slvarni napor su SII proracunali po pO labe li kaja vee opisana
kl1ja je vec opisana.. shodllo
ulvrd ec nl1m
Illvrd cunskom pos
na m ril cllnskom pl1slllpkll.
tllpkll.
Ic lo 04 izracunal je
grejllo le
Z a grcjllo n~por pre
jc raspolozivi napor ma pre
prema lhodno odredcnim
prc lhoelno prccni"i -
odrcdenim prcclli<;i-
ma.
ma ood oel :;67
367 Pa. lakn je 001111 vcci
veci adoel pribliZno
pribliZllo odredcnog
odreelenog raspo lozivog napora, treba zadrl.ali
raspolozivog zadriali
izra cunale prccnike
izraclinale ccvi, jer
prcl:nike cevi, je r jc r~spoloz ivi napor za grcjno
je slvarnn rilspalozivi grejno Ielo O-k
tcla O·k

1I "2+ "-1// + "-w

[[ == "2+"311 +"5 + "G
hw +"5 ''1-Q==
T + "1-Q
IICT
= 0,07+ 17.08+
17,08+ 37,71 +46,56 + 277,7 =379.12 Pit
379,12 Pa

Stvarno
Sivarno raspo loz ivi Ilapor
raspoloz napor za kolo grejnog tel a 104 iznosi
grcjllog lela iZllos i::

H= "-11'' + " CGTT + "II

JII + 11.\1
" 2 + "IIJI/
= 112 ' ' -q
"11 + ''?-Q =

=-0.07
=0.07 ++ 17,08
17 .OS + 42,2 +
+42,2 440.61 + 277.7 = 777
+440.61 ,66 Pa
777,66

Zit ()vako
Za ovako izraclinal
izracunalec raspoluzivc
raspolazivc napo re vrsi
napon: vrsi se
5e ako sc Znal:iljno ra~"ikuju
5C znacajno ra:tlikujll od pn;l·
prel -
ha
hodllno
no od
oel re<.knih
rcdcnih koreklllra n;tklladnog proracuna
koreklura llilknadnog proral:llna ceVlle mrcZL'. koji jc
cevne mre:lL·. je sprovccil;1l
sprovccil;n
prc ma pn;lhoelno
prcma odredc llo m raspolozivo
prc lhodno odrcdcnom raspo lozivom napo n! (l'lbcla
m napon! ( I;tbela 1I.XII).
1I.Xll).
rT!lbe/a
.. be/it 1l
fl .XII

12 PlANA
IZ PLANA MREiE NAKNAONIPRORACUN
NAK NAONIPRORACUN
Prelh. AAZUKA
RAZUKA
pretnik
pre¢nlk SA PRETHOONIM PRECNIKOM
PREtNIKOM SA PROMENJENIM
PAOMENJENIM PRECNI)(OM
PRECNIl<OM CEVl
CEVI

000''''
p eonlca
Top!. MaSliI1i
Topt M a5anl l Ou!ina
protek prolok
protok
oUiina C(l\Ild
protok eon!ce
eonlce
Cevl d
, ,., Il: , z , , ,., zZ
,.,
' ·R zZ
fIV) (kg/ h) I(m)
'Im) (mm) (mJs)
(m/5)
w
(Palm)
R '·R
(Pa) (Pa)
(P a) (mm) (m/5)
(m/s)
w R
(Palm)
, ·R
(Pa)
(Po)
IL'' (P a)
(Pa)
(n·
(n · h) (p-D
~,)
(Pa) (Pa)
,• b , ,
d , , 9 h ;i Ii k I ,I I m 0 0 p q ,
VERTIKALA III,
111. Kolo
Kola grejnog tela
\ela 04. Raspalolivl naper H =
Raspolotivl napor _ 367 Pa
" a 6,91 Pilim
Jedinl<!ni pad pritlska R ..
Jedinlfni Palm

1 21950 ,<3 2,0 SO I 0,0,1313 <,5 5<,0

",0 3,0 24,6
2 141SO 608 1,2 I 1/4 I 0,17
'"
12,0 14,4 1,0
1.0 14.0 1 1(4 0,17
0, 17 12.0
12,0 1,44 1,0 14,0 +7 ,2 + 3,0
3 SOSO 217 7,<
7.< ,< I 0,11 7,5
7,' 55,S
55.5 0,8
0,' 5,0 I
5 1000
1800 77
',' ".
<,< 3/< 0,06 '<,0
,0 17,6 8,5 14,8
8 1000
1800
SOSO
77 1,0 ". 3/' 0,06 '<,0
,0 '<,0
,0 <,9
1,' 3,<
3,'
7
8 14 1SO
'"
217
608
5,<
5,'
1,2
1 0,11 7,5
7" <0,5
40,'
14,4
,<,5
,5
2,7
8,3
37,3
, 141SO
,<3
11/4
1 1/4 0,17
0.17 12,0
0,5
21950
2HlSO 3,0
" 0,22
L'·R+LZZ"
:k"R+:E ..
16.0
16,0 48,0
246,4 +
+
12,7
120,1
-
• 366,5 < 379,12 Pa

KoIo grejnog lela

tela 104, Raspoloi:lvi
RaspeloJ:iv1 pritlsak
pri1lsak H .. 782,8
762,8 Pa Jedini~ni pad ptillska
Jeaini<!ni p'itlsk a R • 42,7 Palm

Utroiano deonlcama 1,3, 7,9

Lhrohno u deonicama 7-9 22<,8
226,8 10 1.9
101 .9
10 3250
32" 1<0
"0 2,0
5,<
".
3/< 0.11
0. 11 11
"
SO
22 9,5 55,4

"
11 3250 100
1<0 5,' 1/2 0,22

L"R+LZ= 518,8
270 '0
+
" •
LI'R+};Z= 518,6 20<,3
204,' 723,1 < 777,66
"

Oeonlca
Oeonlca I (k~) G
~g/h) Imm)
(mm)
d ,I
1m)
,•
(mml
Imm) (W/
k,
(VI'/ mK)
PRORAtUN
PRORACUN STVARNOG NAPORA

I,
"
fC)
(C)
I,
"
fC)
(C)
.."
fC)
(C) •
("C)
(Cj fC)
(e)
I-
'm I (p," - Pill
g ''{pm
(Palm)
h'
1m)
(m)
H
(Pa)

HOfizontalna razvodna mrefa

Horizontalna mreia
,
2 I
I
609 1 1/4 I
1 11/4
1 1< I
1,2
<,2
<,8
I
I
30
30
0, 497
0.497
0,<30
0,430
I
I
90
89,92
°
o
o
°
I
I
0,08
0,74
0.74
I 89,92 189,96
89.95 1
I 89,18 I 89,55 I ,°.
0
2,94
I 0,006 I
I 0.024
0,024 I
°0
0.07
3
'"
217 4,8
Razvodni
Aazvodni venikalnl
vlln ikalnl vod III
, I '"
3 217 1 2,6
2,8 I 30 0,430
0, 69,18
430 \ 89,18 35 0,26 I 88,92 89,02
89.02 I 6, 57
6,57 2,6 I 17,08

I I 88,92 I 87,11 I 11 ,09

11.09 ,.<
3.4 I 37,71
5 I 77 31<
'" ','
4,4 20 0,457
0.457 35
Povratni vonikalni
1,21
1.21
venikalni vod III
87,71 88,32

I 1
I 112 I 5,4
5.4 I 20 I 0.399 I 68.92
68,92 I 35 1 0.45 I
\ 0,45 ! 68,47
68.47 I 68,70 I 129,59 I 3,+
3.4 \ 440,61
"11 140 <"
Iz deonice 11 pr~i(:e 140 kg/1'1
" p,ilite kg{1'1 vade co 68,47
vode sa 12 .. °c
68, 47 °c
Iz grejnog tela 04 p'ilil:e
pritil:e 77 vOOe sa 12 .. 57,71
kgt'h vade
71 kWh 67,71 °c
68,47 + 71
140 ·, 68.47 n ', 67.71
67,71 _ 68,2°C
Tempe rature me~avine
TemperalUfe
+ 7.,
'40 +"17
"Ul
HorIzonialna
Horizontalna pOYrJma
povratna mleta
mreta

7 -,
-' I - I - I ,
I - I - I ,
I - I - I
, , I 68,2 I 132,24 I 2,1 I\ 2n,7
277.7

Hladenje
Hladenj e u gfejnim
grejnim lelima

gfe)no
gre/no
tela 104
, - , - , 88,9
88,' - 20 68,9
68,' 78,9 70,34
70.34 0,8 42,2

greJoo
gte/no
- - n ,7 0,6
0.6 46.56
46,56
181004
lelo04
- , 87,7
87.7 20 67,7 77,7 77.6
 12. JEDNOCEVNI SISTEMI
CENTRALNOG GREJANJA

12.1. UVOO
UVOD
Dvocevni sistcmi
sisll: mi (x nt ral
cl' nl nog grcja
rai llng greja nj a lo to plo m vmJ o m imilju ppose oscb~ba n ccvovod
ccvovnd za Zil
razvod vode, lako tako del ;1
a svako grej grcj nn Id tc ln clubija
o do bija vodll
vocl u isteisle le te mpe
mpc ra lure.
ture. Povra lnll tna vodavllda
5e
se skuplja neznvisnim n ;v lVndllm i yr;
nczavis nilll l·<.:vovOelOIll ca pn.:
vraICii prcma ma izvo
izv() m lo to plo le te . To znaznaccii dci a je sV sVililko
ko
grejno
grej no lete lo povezano
poveza no 1,;1Z; I ssis
isletclll
m na dva t1 va ve rli rti ka lna voela,
VOdil, koja se pros tirll visino m objc
prus lim ohjc--
kta,
kia, koji se grcjc. Cevna mrda
gn.-je. Ccvna mrd a ima rrolllc p romt.: nljiv rrese prt.:sc k, pri pri ce mu sc IIu razvodno lll ce -
m Ct;-
vovodll
vovodu precnik
prccnik lImanjlljc,
um nnjlljc, ;1 povra tno m pnvecilva
a 1Iu povrillno povecava IIu sme sllle ru slruja
strlljanj<l
nja vodc. Tilk va
ccv na mreza
ccvna mrda za hlev;1 vise rpos
ht eva vi!ic os la l ~ oko
ll ko mo nt ilzc. prcciza
nl aLe, preciza n prcdme r ma le rij a la i vodenje vodc nje
dye cevi kroz zgradll
zgrad ll , stn jc jt: posebnn
pose bno ou lda nn kada kad a se grejanje
grcj anje nakn nll kn adno uvodi. Kau
aclno uvocli. Kao
rdenje
rcSe njc koje IIubl;l
bl;lzava
zava go rnjernjc ne [lnvo povll ljnc lj nc d e kl e dvoccvnih
dvocevnih siste sis le mil rrime
primt.: njllje
njuje se sc jetl
jed -
nocev ni sisle
nocevni sisl e m. kocl
kod kllga
koga su r;lzvod nOl
S li razvod pllv ril
n<l i [l0v ratlna
na mreza
mrda jed instvc n eevovlld
jecl inslven ccvovoel . Kod jed -
noccvnog r01zvod;1
noeevnog ra7ovocl a sva k;1 vcrlik:t
sVilk:t vcrlika la. bez bcz llbz nbz iril
ira na bmj broj prikljuce nih grejnih grej nih lela.
lela, ima is-
Ii proto
pro tokk i ko nslOi nla
konslil nt anll prccni
precni k. Voda Vuda kuja koja prode
prodc kroz kro7o j<. : dno ggrejno
jedno rej nn letelolo dos
dospcva
peva \Iu
go , pri l:c
d ru go, Ge mll 1Iu wak
wilk o skdec<.
sk dect.:: 1IUlilZ ~ a niZo lll
1ilZii :.a m le Ic mpe ril tllrum,
turom, sve do k ne izadt.: izadc iz
pns lednjeg gr cjnog le lil
poslednjcg la sa h: tL' lll pc ra ill
mpera lll ro m kOjll
koja odgovara
odgova ra le mpe ra illri luri povralnc
pllvratne vo vodtl e
cclog sisle m01.
cc log siste Iz loga
ma. 170 proiz ila/.i dtina je pad le mpc
toga proizil;lI:i mpe m ril ture u sV w illl ko m grcjno
rn grej no m tclutelu ma rnil nji
nego IJ\J slucaju dvocevnih
dVllccvnih sis siste te ma, da jc hladc
ci a je hilldc nje
njc vmlc
vod e 1I u svakoj
svil koj ve rlik rtik a li c kvivalc
kvivalt: nlnonlnn
padu
pildu lempe ralure 1I1I grcjnim
te mpe rature grejnim le te lima dvoeevnih ,sisl<. istt.:: ma id i d a srednj
srednjaa le mpc mpe ril lura
tura vode
grejnim
u grejn
1I tclim<1 o pa
im lclima patld~a 1Iu smc
smeru s t mja nj <1
m stmja ~ vode, 100koIilko da cia se njihova povrsina povecilva. pnvecava.
Pos ta jc srednjil te
to je tc mpc
mpe raluril
ra lura [lprvih rv ih grcjnih
grejnih te le la visa u odnosu na nil te
tela
l<1 dvocevnih sisl sist e-
e-
ma,, a o nih pri kraju
rna krajll vevc rli ka le niza. u lIkUpnl1m
rl ik<l Ukllpnl) m 70im zbiru grejne povrS po vrS inc 5\1s u jcdnakc
jednake 'kod
jCd
jed noccvnih i dvocev
dvoeev nih pus posttrojcroje nja.njil .
U ovo m poglav
poglavljulju iziazli
iziaz li se nacini n<1 cini postav
pos tav lj aanjil
njil cev
cevnc nt.: mrcze
mrczc jc jcdnocevnih
elntlcevnih sis 5is te ma, II
tt' ma. \I
kojima
koj im<1 eirkulacija vmle mozc
eirkulacijil votle: moze bi biliIi prirnd
pr irod n(l,
nil , uslcd graVil gravit (lcije,
<1cijc, iii prinudna
pri nud na pornocll
pomoclI
pumpc. Pos tavk a cev nc nlrdc
pumpe. Poslavk nlrde jc u o ha ba slu caja ista, i s t ~, sa
sarno
rno sto su kod gravilacionog
gravitileionog
grejanj precnici ccvi vcci. i sistc
greja nj a precniei sistcm m jc bez pumpc.
Dime
D nis anje
ime nzio nisa gravitacio nih siste ma je
nje gravitaeio jc izlozc
iz loze no 1I u ovom poglavlju,
poo lilvlju. a ssiste istc ma
mil sa
prinudno
prinlld no m eirkulileijom
cirkulacijo m u poglavljll
poglavlju X IV. 0

277
 ,~
18 U. r"d""".ir'
/'''!'''''' 'i,' 1'1I0 1DOO
I'II01f,'KI I·:-1 . JEI'OSTJ«)1r.'iJ.
OV/f,VJ/': Z.·I CEN
/'OSTI<1)jf':Vl. 1 Z..I C£NTR
TR IL,\'O
I L I\'O G liFJ..I.VJ/:'
liFJ, I.VJi'

12.2. NACINI POSTAVLJANJA CEVNE MREZE

J

12.2.1.
12.2. 1. Vcrtil...llni
Vcrtik.tlni cevni sistemi
('ev n,1 mn.:t.a
('cvn" mre/.a jcdnoccv
jet!noccv nih sis te ma cc ce nlr;lIn
ntralnllg llg grcja mo~e sc pos
nja moZe
grejanja taviti
pns tav iti na vis.:
vis '
nal':in aa.. l iglavno
nai';in iglavnorn sc: radi 0 "vc
lll sc rtikalnirn"
"wrtik instidacijama sa go
a lnim" instalacijama gornjim
rnjim i do njirn razvoli
donjim nl7;votill lll
n1l1
() s is
i I) h: lllillla
istc rnirna sa g la vnim razvod nim vertikahlrn;1
l;tvnim vcrt ikalallla na kojc koje su priklju l.c ni horhorizoizo nl aln
a lll i!
ggn:jni
rcjn i kru gov i. U sslll l:aj ll grejanja
lu caju greja nja Illa
m;tnjih
njih s la llliJcn
l11bc nih zgrada. grcj
ih zgraJa. ni km g Jl(:
grcjni m: mora P() pll
ccti we
vcrl ikalc , vee sc
ce ti sa vcrlikak, se mo/.('
m OZ l ' vnditi
vmlil i dircktno
d irckl no sa razde lnika 1Iu kotlarniei zav r~ iti 1I
kotlarnici i z"vr~ U Sil
S" .'
birniku
birn iku 1Iu sa mnj kntlarnici
salllnj T akvih grcjnih
kotlarnici . Takvih g rcjnih kru gova moze bili viSe,
gnva Illnzc vise, Uu zavis
zav isn!lSli
nosli od bro. brll'
j,l sslall()va
j;l zgr:i(l..:
la llo"a zgr:: dc: . ..lh:dnocl'vni
ed nOCl'vn i ssislc
is le llli
rni cc nlralnog gn:janjagrcjanja su5U sa prinmlnl)
prinudnom, m. mad
l11il(l""
1110gu
mugu r,ldili
r<td iti i sa prirmJnom
prirndnol11 cirkul<t
cirkula cijom
cijnm vode:.
V()(Ie .

Kod
Kot! vC rlikalnih ssiste
vL'rlikalnih isle ma go rnjq; razvnda
ga mjcg rilzvllda hnrizo nl a lni deo den ccvovodil
cevovodil za razvod Il)p
Zit rilzvod tllJl
It: vlldc Sc
k vmk poslilvlja
Sc: plls lav lja iznad najvisih grcj nih lci;1. Koti donjeg
tc:i;1. Kot! do njeg razvoda cevi ccvi pr() l ~zc ispod
pro lilze is pod
najni/.ih
najn i;.i h grejnih tcia, kroz podrum,
g rcjnih lela. podrum, nad nat! podo
podom m najnizc
naj niZc ec laZe
taze iii kroz plldzL'm
podzcmnnce kan k;m a·
k . Kml
I(nei oba na cina '::ina razvoda
ntzvoda., cevi koje vracaju
ccvi kOjl' vracajll oh o hladc
lade nu vodll
vodu do kOl la. Ide ispod n'
d o koila, nalj·j.
niz ih ggrejnih
rejnih tc le la.

, - ' 1
~-L____~__~7 __~________~
I 55 ~ a

I
.~
8
a
11
I
I
I ' I i
l ___ _~1. _____ ___ J
~
II _ _ _
10 i
L-..-:~:::.:-:.r~

/ikll 12.1
SSlika J2.1 Jedlloeevlli
Jedllocevlli sislem
si.flem lop/ovodllog
loplovodllog grcjallja sa gumjim razvodolll (I.
gumjim razvodol1l (1. ekspallziolli
sl/di 2. prclivlla ecv;
Slid; 3. cirkll/adolla
cCVi .1 cirkllladolllL ecv;
cCVi 4. siglla/lla
sigllailla eev;
cevi 5. grcjllo le/o;
leloi 6.
6, rcgu/aciolli
regl/laciolli
vCllli/; 7. razvodlli "odi
velllili vud; 8. kralka vc::a;
vc;:ai 9. !wrizollia/Ili povrallli vod;
horizolllailli povrailli vodi lO.pllmpa;
IO.plllllpai
11. kolllOil2.
kOlao;12. glavlli IIspo/lski
IIspoIIski vud)
vod)

N;la slik a ma 11.1 - 11.4 11A prik aza ni Sli jcdnoccvni

prikazani jod nocevni sislemi gnrnjim razvodo
s ist(;mi sa gnmjim razvodom, m, sa
sn ' :
s(; na
Sl; nacin
cinaa povezivanja
poveziva nja grcjnih lcla. Kod ovakvog sislema
grejnih Ida. sislc ma YOGa
vOGa iz ko
kOlla Lmji kroz gl;
tla s lmji gl 'll\\
uspo ns
ni lIspo nskiki vod
vod,, a iz njega 1Iu razvodni ho horizo nlalni eevovod,
rizontalni cevovod, raspodcljujuCi
raspode ljujuci se nil pu pl
jcdine
jcdi vcrtikale.
ne vatika Razvodna
le . Razvod slruji odozgo nadole
na voda stmji nado lo iz jednog grejnog le la 1I drug'" drllgo .
Kada SII Sll II
u iSloj ta ckii vezana dva radij
istoj lack radijatora cevovod so
atora ., eevovod gra na (lacka
se grana sI.12.1) !.,.
(tacka "a" na sI.12.l) I; ,'
ko da cko vade
d a eke) voei e ododlazi
lazi 1Iu radijatore.
radija tore, a den
deo kralk
krillk oom
m vezolTl
veZOlTl naslavlja
n3s tav lja dciaa slrllji
struji kroz \l'1
\ CI
 12
12. JEDNOCEVNf
JEDNOCEVNI SISTEMf
SISTEMI CENTR·1LNOG
CI,lVTR' ILNOG GREIANJA 279

lik aill . O hlad

likHlu hladce na voda
VOdH iz vert kale skuplja sc
verlkale se u ho rizo nl a lnoj povralnoj
nlHlnoj povratnoj ecvnoj
cevnoj mrd mrdi,i,
slmjeCi pre m"
stntjeCi ma ko kOLIn
lill 1Iu ko me se zl'
kome zagrcva.
grcva .
Nil
Na sliei
sli ci 12.2 prika za n<l na je Serna
se rna jed noeevnog razvoda
jednocevnog razvod H sa pre kinulim ve rtika lama i
rlikalama
pomc re nim kralkim
pome kratki m vezama u stra slra nu grejnih
grej nih le te la.
la. Po mc ranjc kratkih
Pomeranje kralkih veza je jc izvTScno
izvrsc no
u eilju povoljljnijegs
ci lju povo nijegs ltrujanj<l
rujanja vode u ra raddija lo rc,
ija to n:. 510 cini da jc
s tn cini mo nl aza ovih
je montaza ovi h sis
siste
tc ma
mHslo-
510-
zenija i iziskuje
icnij<l iziskujc ve6 veti broj brej fazo nsk ih delova.
fazonskih de lova. O Obc be prik
prikaz
azHane
ne se mt:
me pogod ne su SII za p ri -
pri
viiil:s p ra inim zgradama
me nu u vikspratnim zgrada ma . Kod ud alje nih ve rLika la mogu se u najvisoj najv isoj lacki
la cki ug-
rad iti skup
radili skupljljaci
aci vazd
vilzduhuhaa r<ldi
rad i njcgovog
njegovog lakseg ispusla nja iz sisle
ispuslanja ma i sprecava
sistema sprecavanja nja pre-
kida nja cirkul acijc.
kidanja aeije.

b
[i"" ' -,,~'______.-__~6--==______-r________-o_7
r-'---]
'--'--
___
}

~--~I'------r---~6--==------~---------o~7
~

I I
I 8
9
10

I 5 I
I
I I I
I
I I
I

f
I
II r ___ -L ___ _ _____
_________ J
...L ______ ....l
13
I)
Il
IZ ~II
- II
L..-..:::-=.:-::.r<~- J
'--!!-=":-=:J"""''-

SStika J2.2 ./edllocevlli

tika 12.2 J edlloceYlli sistemi
sistcmi .m sa pomerellim yczama (J.
pom ercllim kratkim vezama (1. ehpallzolli
ekspallzolli .Wld;
.Wld;
2, 3, 4. prelivlla,
pre/ivlla, sigllallla,
siglla/Ila, .\'po/jlla
spoljl/a cirklllaciO/U/
cirkl/laciolla cev
ccv ek.\'pallziollog \'/Ida; 5. glavlli
cklpallziollog ..mda; gUIl'"i 1I.
lpOIl.I·ki
II.Ipoll.
<ki
vod; 6. raz vodlli Yod;
razvodlli vod; 77.. .sabimik yazdI/1m; 8. kratke
mbimik v(/.ZdlltU/; kratkc VCZC;
,'cze; 9. rcgl//aciolli yelltil;
reglllaciolli veil til;
JOO.. radijator
radijll10r 11. povralni yod; 12. pllmpa;
povrailli vod; pl/mpa; 1J3. kolao)
k olao)

Sema pumpnog jednocevnog

Serna jednoeevnog prot pro tocnog
ocnog sislema
siste ma sa go mjimmj im razvod
razvodoo m, kokodd kOl:\a
koga SSL'l'
ne vrsi regulaeija pro to ka kroz radija
regula eija protoka rad ija lo re, prik
tore, aza na je na slici 12.3. Kod ovog sis le-
prikazana te -
rna,, voda
ma vo da st sl ruji kroz sve radijato re jed ne ve rtik a le , bez posredstva
rlikale, posreds lva kratkih veza. Z na-
ei,
ci, razvodn
razvodnaa voda, do ne nekle o hlade na u jedno
kle ohladena jednom m iii dva grejna te la kod paralclne
pa rale lne vezt:,
veze,
dirt:ktno slmji
din:ktno slruji kroz sledeCi radij ato r gde se dalje hl
sled eCi radijator adi, i tako redom,
hladi, redo m, do poslednjeg
grejnog le te la na vcrtik
verlik ali. Mogucnost
M ogu cnos l pojedin acnog regulisanja od
pojedinacnog ava nja to
odavanja plole grej-
toplote grcj-
nih le te la nt:
ne pos loji.
toji. Sarno
Samo se prome nom no m lemperal.Ure
te mpe ra lure samesa me razvodne vodevod e moze IIli uti ca-
Iiti na odava
o davanjenje to plote
plo le radij atora .
radijatora
Na sliei
slici 12.4 dala
d ala je se rna jednoeevnog
serna jednocevnog pumpnog pro tocno-regulistlceg sislema
prolocno-regulisuceg sist e ma sa
go mjim
rnjim razvodo m, sa pome po me re no m kratkom
kra lko m vezo m i lrokrakim
trokrakim ve nlilom.
ntilo m.
Ova se rna je isloveistove lna
tna sa semom
semo m sa po pomeme re
renim kra tkim vezama,
nim kratkim veza ma, sarno slo
sto ,ie
,it: snab-
deve na lrokrakim
trokrak im ventililna,
ve nt ililna, koji omogueavaju
o mogueavaju podesavanje
podeSavanje odavanja
od avanja toplOl
toplotee svakog
ija lo ra.
rad ijalo T rokraki ve
ra. Trokraki ntil1 moze SVtl
venti ko licinu vode uputiti
svu kolicinu radija lor i tad
llputili kroz radijalor tadaa .ie
je
kra
kratka lka veza iskljuCe
iskljueena,
na, iii se sva voda moze odves odvesli ti kra tko m vezom i radija
kratkom to r isklju
radijator iskljll--
citi iz pogona.
pogona. Medutim, svako ovak-vo ovakvo podclava
poddava nje dire direktno
klno ulil:c od avanje loplo-
ulice na odavanje to plo-
sle deeeg radijato
te sledeeeg ra .
radijalora.
2110
280 Il.Todom'·/C
1 PI?OJEKfOJlANU
1. T,XJ" I'0"'" PI?OJ EKrOVA Nit:: POSTROJ£ JA Z-1
POSTROJ ENJA Z ·1 CENTRA LNO REJA NJF:
L NO G REJANJf.·

7
,
1
I1
I 1I
1I

I 1I
1I
1I
I 1I
1I

r-+--.~
1I LJ.-.--L.J
I
1 1 1I
I1 I
1 I1
I __ ~ ___ ~_~ _____ ~
11
/I
I~'
I
_..G
L-_..J
• 10
_J..J
t-+<>-<>_ir
f--<>-- Or .adavodo

Slika 12.3 ./cdllocevlli

J et/llocevlli sislem bez regllla
reglllacije (1. ekfpallziolli
cijc proloka (1, ehpallziolli slid;slld;
2, 3, 4, 5. prclivlla, siJ.:lla/lla,
siRllallla, ,spojlla
I pojlla cirkillaciolla cev ekfpanziollog .\'/It/a; 6. razvodlli
ekfpallziollog slIda; razvodll; vu"
vod;;
7. vazdllha; 8. radijalor; 9.
7. sabimik val.dlllza; pOl'railli vod; 10. pllmpa;
9, povraflli plllnpa; 11. J 1. kolao)
kOlao)

.IJec dunocevni
noce vni ve rtik a lni sis
vertikalni s isttcc mi sa donjim rilzvodom, ta kozvanc 'TI" vcrtikalc
razvo do m, takozvanc (pre -
vcrtikale (pn.:-
mil cirilicno
ma Cirilicno m slovu P). poec poee li SlI prime njiva ti sa pojilvom
su se primenjivati tavilnaa.. l(utl
pojavo m zgrada bez tavan Km l
sistcm~
sislc ma nil ci 12.5 predstavljcnc
s liici
na sl pre dstavljcnc 5U najviSe upo trcbljive semc zgrade
5\1 najvise zgrild e do
d o tr
trii spr;li
sprill a.
ii .
Se ma 51ici 12.5 jl,;
rna na sli.:i j(; jednocevni sistemsist.em sa "obicnim" radijatorskim
rildijatorskim ventilima iI po me me·-
rcnim kralkim
kratkim vezama.

6- 7
I 1I

I :1II
I I1
I

I :1

r-Jr---,~
I
1

I ___
I
1
1, 1

.. 1I
r ___ I _ _ _ _ _ _ .L
.J...
.1. .1. _-
- 9 - ___
__ ___ JJI
11
/I

-- •
10
1,
_.1J
_lJ
!---+-- iz vodo.ado

Slika 12.4 Jedllocevll; sislellli sa Irokrakim vClIlilima

jedlloccvlli si,flemi (1. ekfpallziolla
vCl/lilima (I. ehpal/ziol/a poslldll; 2. pre/ill11<1
prelil,tllI
cevi 3. sigllallla
cev; sigl/all/a cev;
cevi 4. spojl/{/
SpOjlUl cev;
cevi 5. cirklllaciolla
cirk/llaciol/ll cev ekfpalll.iollog
ehpal/ziollog .\'/Ida;
,\"Ilda; 6. razvodlli vod:
7. sabimik vazdrlflU;
vazduha; 8. radijator
radijalor 9. povrallli
povratlli cevovod;IO. pllmpa; 11. kOlllO;I2. trokmki
kOlao;12. Irokmki
vCl/lil)
vcntil)

Na slici 12.5 dcsno je predstavljen

prcdstavljen "IT'
"11" sistem. koji je dobio primenu 1I u indus trij,-
i.ndus lrij'·
koj izgrad nji sslimova.
ko j modularnoj izgradnji tilnOVil . Kod ov ih vcrtikala
ovih vc rtikilla ra dijato r svakc sobe
radijilto sobc deli Sf: 11 <1
SC' 11<1
 12. JEDNOCEVNI
JEDNOCI-; VNI SI. TEMI CF..\TRALNOG
05/. TENI CF..\ T UA LNOG GREh1NJA
G REh1NJrI 281
28 1

dva dd
dViI ddaa - jcdil
jeda n (sa leva) sa nlila livnim
Sil kva nlillll ivnim n:gulisa
rcglllisll njem odava nja lo
njl:m odavll to plo le,
lC, dm
drugigi (sa
dcs na) m:rl:glliisuci prollocni.
nucguli sli ci - pro n ajv i ~c m spra tll
ocni Na najvise lll pOSloji mogllcnost ....v~d
posloji mogucno3t ~lss nog re-
;p:d~l rc-
gulisa nja od
glliisa lld avanja
avilnja lo
to plo te protocnog rlld ra dijat
ijatoo~ril. ~<ao ~ to
a . Kao IO je
jc rc~ nono., o~aJ SC
sc sslslcm
ls lcm ko-
risli 1Iu vc likoj mo ntaznoj
nlaz noj izgradnji stll
sla nova, PrJ primcl1l be
pri prJmcnJ bc lo
to n~
n~klh
klh grcJnJh
greJl1Ih pitncla.
pa ncla. Ina-
si.~t c m dozvoljava
ce, sisle dozvo ljav<1 i pos
poslcpc
lepc no - spra lno lIkljllciva
lIkljllcivit njc grejanja
grcj,mja po pOCcpOCelku unulras -
lkli lInlitras-
pcw rsinskih
njih povrs inskih radova.
rildova. Pogodan jc za primenll
primcnll kod ravnih vikspratnicil
visespralnjca Sit sa 3-7 spra-
lava..
tova

1
I I. 2
·6
I'.;:;6'h-r-f-:l-
)1
I 55 '-1t-r-r--1:r-
I
I I
I
II
I I

I 9 1

,i-I ___ 29J __ L-_______ -.J-.! I

I I !

1/ I : ~
<---<>----, ~--' ~

Slika J2.5 Jedllocevlli

Stika jedllocevlli sil·tem lzv. "I r vertikainma
sislem sa tzv. vertilwlama (I. elcspanziolla
ekspanziolla /wM/dQ;
po.mda;
2, 3, 4, 5. prelivlla,
prclivlla, cirklliaciolla,
cirkllinciollQ, siwra/Ila,
sig!ralllQ, .I'pojlla
spojlla cev ekrpallziollog suda; 6. vazdl/slli
cc:v ehpallziollog
ilpust; 7. grcjllO
ilp/l,\'l; lew; 8. velliil
grrjllo tew; vellJi/ za reg/llimJ/je;
reglllifwrje; 9. dovodlla
dovodllo cev; Jn. odvodna ccv;
ccv; 10. II. pllmpa;
cev; 11.
12. kO((lo)
ko/ao)

12.2.2. Horizontalni razvodni krugovi

Rasproslranjenosl horizonlalnih
Rilsproslranjenosl horizontitlnih sislema grejanja IIslovljena povccanjcm duiina
lIs10vijena jc povccanjem dlliina
zgrada , lIvodenjcm
uvodcnjem monlaznih panelnih konslnlkcija,
konstrukcija, primenom dllgackih
dugackih prozora
ild. U lilkvim
lakvim zgradama odslilnost
odsulnosl meduprozorskih slubllca
stubaca oleZava razmeslanjc ver-
olezitva razmestanjc vcr-
likala
tikal<1,, pa se grejna lel<1
telit ne grupi~u ,, vee se "rastczlI"
nc grupislI "rast ezlI" pored zaslakljcnih povrSina,
povrSin<1. sma-
njlljllCi loplolni
njujllCi proslorijc. Grcjna
to plolni diskomIor proslorije. Grejna lete la sc horizonlalno naizmcnicno
naizmc nicno vezlI-
ju, obrazujuei
obrazlIjuci horizonlalne cirkulacione
cirklllilcione granc.
granc. Svaka grana zagreva po dec stambe-
deo stambe.
objckta na jed nom spratu,
nog objckla spralll, lako
tako da ih na istom nivou moze bili visc. vise. U ovakvom
sisle
sistemumu sa horizontalnim
horizonlalnim cirkulacionim granama skracuje se, sc, u porcdenju sa sistemi-
sislemi-
ma
rna sa vcrlikalama, kako duiina vertikalnog,
verlikalnog, lako
tako i horizonlalnog
horizontalnog dela grana koje po-
vezuju
vezu ve rtika
ju vc rtikale.
Ie.
Ve
Vcrtikale za horizontalne grane poslavljaju se u pomocnim
rlikille 7.i1 proslorijama zgrildc
pomoenim prostorijama zgrildc,,
kroz sahlne
sahtne prolazc
prolaze u blizini
blizinj stepenista
slepenisla i mokrih Cvorova, a horizontalne grane hat-
kral-
kim vezama se vode do zavrSoog dela poda.
282 II.Tex/om"ii
R 'l 'o<loml'ii PI?OJ £KTO
I'I?OJ EKTO I~~
J~~ N1
NJ F.
l': POSTROJf:NJA
I'OS TROJf;NJA z.·t
Z.·I Ct.N
Cf.N TR4 L NOGRElA
NOGREJANJI'
NJE

Na sli <:i<.: i 12.6 da lc te su razlicil

razlicilee sesc me
mc horizo nlalnih
ntalnih ci <.: irkulacio
rkul acioni nihh gra
granana u sis le leml,
mll
grcja nja lI ros
grcjanja rospra pra ln
lnec zgrad
zgradc. e. Na prvo
prvom m sprat
sp ratuu je prik azana ppro
prikazana ro locna se ma slruj slrujan an j;1
ja
vodee kroz reunll
vod reull a vezavczanana grejna lela. ~"Vako m radijatoru
Ic la. Na svako radija to ru za ispus iSpUSll vazdu
vazduha pOSI;,,·.
ha post il\".
Ije
Ijc nc su vazdusne
vazdllsne s lav lavine, iii sa mo na krajnje m rad
inc, iii radijij aato
to ru pri pos tojanju spojne
postojanju spoj ne "ViiI"V<ll
uus ne"
ulls ne " cev
cevii 1I go rnjc rnje m delu
de lu grllpc
grupe radijat
radijalorao ra . Kod ove Se se me neo phodno jc
ncophodno je obril
o brallitilii
paznju nil na kompc
ko mpe nzaeiju
nzaciju lo to plo tnc di
plolnc la tacije cevi. pos
dilalilcije pOS IO ta SC
sc sva svakkii veza
vezannii rad
radija
ijatoto r jjav lj d
ilvlj<l
kao nepo ncpokrc krc lni tni - cvrsti os OS lonac.
IOI1<IC. Na
Nil ssrccl
red njcm
njc m spralu preustavljena
predstavlje na je gra granana sa krill
kral ·
vcza ma pod grej
kim vczama g rejnim
nim Ictdima. Ka ko se
lima. K"ko sc sa sli kc vidi
slikc vidi,, duzin
dllzin a krakratk lk e veze prik ilz ;II1"
vezc u prikilz:1I1"
fJprva
rv<l dva
uva s lu caja odrede duzino m grcj
n ured e na je duzinom grcjnog
nog te lala,, i stalno
sta lno je ddrukcija.
ntkcija . Na istoj hon
w nl
zu nt a li, ko el pos
ii , koci pus kdnjeg grejnog lela, tela . prik aza na je kra
prikazana kratka lka veza s landardne
landa rdne duzine,
duzine , prj pri
j<.: cl nos
j<:c1 nus lra
tra no m spaja nju grcjnog grejnog lc te la sa eevi.
cevi. Kratk
Kratkaa veza se moze iZVCS izves li
ti sa sma njen ill
smanjl:n i1l1l
precnik o m. SIO
precnikom. poveca lo o lpo
li to bi povecalo tpo r slrujanju
slrtljanju vode,
vode , kako bi o bczbedi o pOlreba
bi se obczbedio pOlre ba n pro ·
to k kkrnz
10 roz radij alor. ato r. Mcclulim,
Meclutim, insta lacij lacijaa na ovnm spralu lImcs
ovo m spralll lI mes lo
to kao grl:jna
grejna grana
gra na mo ·
ze bi ti i7.vede
bili i7.veclena na i u obliku
o bliku cirkuiacionog
cirkul acin nog kru ga. Razvodna verlika ve rtika la na kojojknjoj grcjll
grejn il
krug pocinjc i povr;ttn
hug poi:injc povf<lln a na kojo kojoji sc zavzavrsava,
rsava, SlI u 10m
Sli LI tom slucaju postavljc postavlje nc ne jcdna
jedn ;, do li t>
druge - para le lno. Da
c1ruge Da bi se ddob dobro izvedcni
ob ili c1obro izvedeni vcrlikalni
vc rtika lni priklju
prik ljuccicci na grcjnim le telli·
i·
ma, o ni
ma. ni se mogu pripre mili mili i mo nlira ti na deo
montirati dco glavne ho rizonta rizontalnelnc ce vi i IIu radio
cevi rad io ni,·i.
ni ,·i.
U 10 slucajll, pos lo
to m slucaju, to se glavna ho rizonl a lnaa ccv
rizu ntaln cev pos
poslavlja
tavlja iznad finaliziran
fina lizira nogog po d;1.
pod".
vez a ho rizo
veza rizont a lc i horizunla
ntalc ho rizo nla lnog delac1 ela (kra lketkc veze) is pod raclijato radijato ra ra- oSlvarujc
os tvaruje se sc 11,,-
11 i1 ·

vOJcm.
vOJcm.

r 1I

r: /
liJ

Gt r )~
6
I~ 5
JJ
Q 7
r-,
I 8

II ---- s:i~ fq rP .j
I
II f-1 I
9 I
I
. I
12 II
0-
-.- -
__ ___ _________
___________ -.JI
10 _ _ _ ...J

Slika 12.6 Scma

Sema razlil:itih cirklliacionih kTIIlJOva
ra:z1iCitih cirkll/(lcionih krlllJOva (1. ekspa/lzio/li slIdj 2,3,
ekspallziolli slld; 4,5 prclivl/a.
2,3,4,5 prclivl/{/,
cirklll., sigllailla, spojlla cev ekspa/lziollog
ekspallziollog s/ld aj 6. va;;dlLrlli
suda; ispllst;j 7. grejllo
vazdlLflli isplIst grcjllo telo;
88'
, trokratki vClltil, vellt.
VCllt. za rcglliisalljcj 9. dovodlla CCVjlD.
rcglliisalljc; dOJlodlla cev;IO. odvodlla cevjll
cev;ll.. pl/mpu;
pllmpa j
12. ko/ao;J3.
kotaojJ3. konveklor)
kOllveklor)
 12. lF1)NOCFYNI
IF.DNOCHiVl SISTEMI CF.NTRALNOG
SlSTEM1CF.,vfRAL NOG GR£JAN1,1
GR£JANJ..1 283

Na Irece
trece m spra tu tll je pprikazana
rikaza na prolocna
pro tocna serna sa lrokralrok rallkimkim ve nlilima,
ntil ima , koja
kojll nijc
nije
dobila
dob il a vel
ve liku primenll
iku pri me nu us usled
le d lest.-oCa
teskoCa pri pos poslavlja
tavlja nju i upo lrebi
trebi lrokralkih
tro kratk ih vevenlila lJ
nt illl . U
horizo ntnl a lnc jcdnoccvne
ln jed noccvne grll granene Ccs
i':cs lo
to se ukljucuju ko iwek
iwektori.
to ri .
U sluc<lju
s ill cajll kad;l
kad a su lIugrade
grade na dva ko konveklora iznad
nve kto ra jeda n izn ad drugog, ond o ndaa se Cesto
Ces lo isp-
donjeg pos
red dnnjeg poslav
lav lj a ve ntil ( iii
ventil radi regulisa nj
iIi slavina), rildi njlla odava
o d ava nja lop
top lole, "p ro -
lo te, a i za "pro
dllvavanje"
duvllva lu caju skuplj
nje" go rnjeg u s lucaju skupljanja pule m povise
a nja vazduha pute poviSc nja brzbrzine
ine sslruj
truj a nja vo-
de. Na krajll gra ne je pri prikkaza
aza n prolocni
p ro locni neregu lislICi ko nvek
ne regulislICi nveklor.
to r.

12.3. SA
SAVREMENI
VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI
.l.I ed nOl:cvni sis
e cl nm:evni sislcmi
tc mi Sli danas
SlI da lInapredc
na s lIna speeij a lnim ko nslrukcija
pre d e ni specij ns trukcija ma m a ve
venlila.
ntilil. koji
koj i
saclric 1I scbi
sadrie seb i razvodni i povra povralni tni prikljllCa
prikljuCa k, k. kao i kra lkll tku obilaz
obil az nu vew (sl.
nll veZll (s l. 12. 15l 5..
12.IG
12. I G i 12. J2. 17). S obz obziroiro m na mogllmogucc nos\ izdvajanja
nost izclvaja nj a sva kog 5t
SVilkog s lana
lI nil 1Iu poseb
posebnc nc cirkul
eirklilacio-
acio -
nc kkru govc. savreme
mgove. savrc mc ni jcd jecl noccv
noccvni ni sislemi
5is tc mi sc sas lojctojc od o d horizonl
ho rizo nt a lnih kru gova koji koj i
poc inj injllll na razvod
razvodnom. zavrsavajll se n:l povriltno
nll m. " zilvrsaviljll povra lno m lIlIsspo po nsko m VOdll,vod u , koji SllSlI jjcd
cd ,lO
an
u zZ drll
li cl ru gi gi (s lilika 12.7)..
ka 12.7)
U obje nbjckk llltll sa ho riw r izn nlalnim cevnim kru gov ima p rovlaci se 5e ne ko liklikoo vcrtik
verlikala.
a la. 1III
z3vis nos li
zavis ti ou
o d vt:l
vc liici nc obje
cine objc kl
kt all i 10
to lIuglavno
glavnom m kroz
k roz vevc rtik
rliki,lne
a lne gragradcvins
dcvins ke ka nalc 1I bbli- li·
zini s tl ecpc ni ~ l a i mo
peni~la mokrihkrih cvo rova. Na vc
cvorova. rtikll k po spralovima
vcrlikalc sp ra tovima Sll 511 priklju
prikljucece ne
nc kut ijc
klllijc
malih climenz
m;t!ih uimenz ija . 1I Kojima kojima su ssmcste meii leni razdc1nici i sabirnici za pojedine
ni razdelnici pojcdinc cirkulacio
cirklilacionc nc
kkru gove. U jednoj
rugove. jcdnoj kUlijikUlij i moze hiti bili priklju&
prikljuCak 1k za jcdan
Zil jc dan iIi viSe vise stanova
slanova (s (slika 12. 8). Iz
lik a 12.8).
kUlijc
kulijl' do razd e lnik lnikaa vuuvudce se ccirkulacioni
irkulacio ni krugovi najcesce n ajce.~ce o odd bakarnih
ba kll rnih ccv
ccvi. kojc SlI
i. koje su
prccnik
prec ni kaa.. Na c irkulaeio
irk lllacio ne nc kru govegov<; poslavljaju
posl av ljajll se5e grcjna le k()j a sc
te la k()ja se specijalnim
spccij a lnim ve venli-
nli ·
lima vczuju
limit vczuj u z" za cev
cevi.i. VCZil
VeZl! grcjnih
grejnih lela le la i ccvi mozc
moze bitibili saSlI sslra
tra nc iIi o dozdo, 1I u zavisnosli
zilv is nos li
od lipa ve vennlil<l.
lila. Sva ko grcjno te lo jjf,;l: o pre mlje no venlilom ve ntilo m za aulomalsko
a uto ma ls ko is pu pll s la
lanjc
nje
vazduuhhaa koji je
vazd jc p05 tilvljcn na najvisoj laeci
poslavljcn tai':ci grcjnog le tc la.

Slika J 2.7 Horizon/ailli

Horizontailli ccvlli
cevlli JerI/go vi II
Jerl/goyi stambel/im objektima
1/ s/ulllbcl/illl objekJilllu
28~
28-l B.
8. Todorovic
Todaro"ic I'ROJEKTOIlANJE
PROJEKTOVANJE POSTROJENJA 2,.1
ZA CENTRAL
CENTRALNO
NO GREfANJE
GREIANJE

I
I

RazYOdni ermaic
r:rmcric 50 J(
x 50 em u istam
istom sprolu
spratu

F
...,..,
~I
~l
iTI1 ~! c c cc: ~
IaftlTILO
Jaft<TlLO
: i¥!1 I

=-=-=
;::..=..::
I
i-
f- ~'-
~~
- ..:- Ij
,

Powotn ij
PoKTJt"
~d II.e
IIOd I Ulponsk
UlpOl15J",, tIOd
...ad IIrr
od..
od... C~I
C(VI w c ~y
{ a...nC' Cf:
bf'iavn(' ... l,
-
Razvodri armori,:
armari,: u sprolu
spratu ispod

f+ I'"

I
C C
II
c:
C [,
L.
I

~-
~-

I
-- ~~. " II
:=J
II
"II
II
II
I'
II
II Dir.ktni prikljucci bu
be: rozvodn crmariea
og ormorii:o
rozvodnog .
II
"

f- _ ~~-:-~
-:-~
"
"",,", M':'
P'Ut",M';'

, ~ ~ c rC r: XUPAflLO
KUPA flL O
k tyain/~nlt"
lr lYain/~nJr I
,..-_J
r- _J ~
- -.:-. ,
I
,
-

12.8
J 2.8 Nacill prikljllcellja
prikljucellja horizol1talllilz
horizontalllilz cirklllaciollih
cirkulaciollih kmgova
krugova na uspollske vodol'c
Ilspol1ske vodOl'e

12.3.1 Primena bakarnih cevi

Ba karne
Baka rne cevi
cevi imaju niz prednosti nad eelicnim,
eelicnim. pa su cevi od bakra nas le veli
ve li kll
hll
primenu 1I postrojenjima centralnog grejanja,
primenll grejanja. sto je posebno izrilzeno jednocc v.
izraieno kod jednoct.:
nih sistema. Jer bakar ima vcliku
vcJiku otpomost na korozijll
koroziju sto obezbeduje cevnoj Olft'/i
ron·;i
 JEDNOCEV 1SIS7T:.MI
SISTf:M1 CENTRA
CEN fHr1l.NOG NJA
(jRElrlNJA 285
12 JEDNO,EVNI I.NOG GRf-1:1

dug vek
vek lraja
Iraja nj;!
nja i nize
niic izda tk c Zit adriava
izdalkc je r S~I.
njc., jer
od riavilnje su. nnt:cpo
po l~~bne
l ~~bne zitmcnc
za mc ne de lov;! ccv~e
delova cev ~~
mrcZc.
rnreZc , ne
nema tit iOgil od
ma tnloga ad mulj
mu ija posicd icc korozlJ
a kao posledice korozlJcc pa pi! nlJc
n1Je po trebno povre
J?ovre me no IS'
15-

cevovoda.
piranje ccvovtJda.

12.9 Bakami
Baknmi spojlli elementi
clementi - jitilll;i
jitillzi za cevovode sistema
.\·istema grejallja iz asor1imallafahrike
asorlimallaJabrike
Majdallpek
Majdallpck

Hrapavosl
Hrapavost bakarnih cevi je oko 30 pula pUla manj
manjaa nego eelicnih slo sto prakticno znaci
da je niii koe fi cije nl
koeficije nt trcnja
lrcnja pri struja nju vode
strujanju vode.. TToo oomogucnva
mogu cavil ko risec nje veCih
korisecnje vcCih brzina
br.:ina
strujanj
strujanjaa vode
vade i kao posledicu toga ugradnjll ccvi manjih precnika nego 1Iu slucaju cc-
ugradnju cevi cc-
licnih
Iicnih eevi.
ccvi. za isti pad pritiska u cevnoj mTd mrdi. i. Na cevi manjih precnika se ugraduju
ugradujll
manji ve nl iii kao i druga armalura,
ventili armatura. koji su i je ftiniji. Sa povecanje
jeftiniji. poveeanjem m duzine eevovod
cevovodaa
286
2S6 B TUlloro
13.Tc ,",' f>ROJ£I(/'OJlA
Klo"JI·ir , J£ POSTROJ£
J>ROJ£/(/,OVANJ£ NJA ZA C£NTRALNO GREfANJ£
J>OSTROJENJA G REJANJE

u grad c na
ugrad n~ masa mitterijala
ma te rija l:! ccvi
cevi sc
se smanjuje
sma njujc u odnosu na ccv cevii od ec lik a. je
c.c lika, jerr bakarnc'
bakarnl:
{;evi
ccvi Sli tank
su ta nk oz idnc a osim toga i ma
ozidne manjihnj ih precnika ee licni h, za
p recnika od eelicnih, Zit jedna
jednake protokc.
kc pro lokc.
l'ojilva
I'ojava tzv. mekih ec v~ knje
me kih cevJ koje scse isporu
ispo nl cuju
cujll u ko turovima dui ine i do 50 m omogu-
dllzine o mogu-
'uiu jednoslavno
cuie jcdnos ta vno poi;l ga nje eevnvoua
polaganje ceVOVOl!;1 u jcdnoj cc lini, a sto slo jc pose
posebna pre dnos
bna prcd nos t kilt!
kuti
jednoccvnih ssisle
judnocevnih isle ma kod kojih su cele celc ve vc rlika
rtik a le istog
iSlog precnika.
prccnika. Ispo rucujuru cuju se i babr. babi r-
nc presvuCcne
ne ccvi prcsvueu nc plas tiko
tikom, m, koja je svojcvrsna
svojevrsna zas zastila ccvi od
til a cevi ad spo ljnih ud ud<lraa ra iIi
ii i di .
r ' ktnog
rek tnog dod ir:! sa be lonom
dodira lo no m akolI ko Sl; ugr<lduju 1Iu po dove pri izvode
Sl: lIgradliju izvodenjllnju podnog grej.tnjagrejanja .
I3aka
Bak a rn ec cevi
ccvi se lako sav ijajll pri cc mu se ne slvaraju nabo ri na ccvnom
savijaju cevnom omotacu.
omolacu . Vr-
In Sll
10 praklicne kod naknaunog
su prakticne nak naunog ugradivanja grcjanja grejanja 1Iu zgrade,
zgrad e, ali su nedovoljno
nedovo ljno ot 01 -_
po rn e na spo ljnc ljne udare. spllja nje bakarnih ccvi je brI.O
ud arc. [ spaja la livno lako. Vrsi
brLo i re lalivno VrS i se k~pi ­
sc kapi-
s pojev~ koji se izraduju
mlje nje m spojev3
larnim Ic mIjenjem iz raduju u vrlo vrio veIikom
ve [iko m aso rtimanu (s tik a 121))
rtima nu (slika 12.1»)
I\naliza
.<\ na lizll eecc na
n~ jc pokazilla
po kazala da dil Sll cevnc mreze
su eevne mrezc od bakra,
bakra , racunajuci
racunajuc;i mil matcrija
terija l.l, isporui:\"
ispo fll \\'-
t! c lovc za grejni ssist
ne dclove islee m kao i cc ce nu monlaze, povo ljnije nad ec licnim [icnim za mreZc
mrcZe pn:,;- pre':-
nika ccvicevi ad
o d 80 do 100 mm. mlTL sto vai i i za dvacevnedvoccvne sislcme.
sislc mc.
Zbog
'I. bog ve likc eclas
vc:like t icnnst i nislI ase
[as ticnosti t Ijive na razna slega
ose Lljivc sleganjanja i ve lika povrsinska knn kn n--
t:c nl
{;e risan a o ptcrece
nlrisana nj~ .. S licnc
pt e rece nja li cnc oso
osubbineine bakarnim imaju imajll i cevi od me mekkog og eclika.
Ce lika. To T o Sli511
ccvii m.pravljc
{;ev nilpravlje ne od hladno
h[adno valjanih
valjilnih ce licnih lraka, traka, sa vrlo sle pe no m necist oca
vrlu niskim slepeno ot:OI..
(U n"
ne se 5e lakse
lakk obIikuju
u b[ikllju od bak bakarnih,
arnih , a [jli im je vevckk lriljilnja
lrajanja kraci.
kraci .

12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA

O dredivanjc
dredivanje zagrcvne
zagrevne povrsin" grejnih le
tellaa vrsi se po isloj
istoj jed
jednnacini
acini kao kod
kilt! <Iri v"
cev nih sis
ccvnih sisttee mil:
ma:

Q. Q
/1-
11 = --:---.,- - - ((112.
2.1I )
- k(I", -I,,)) - k61
k ( /III -I,, k/:!;I

u kojoj je
je::
Q - po lrebna
trebna kolicina toplo te za grejanje pros torije(W)
ko licina loplole torije (W)
2
k - kocficije nl prolaza loplole
koc fi cije nt lelo(W1m2.. K)
topIote za usvoje no grejno telo(W/m
I" -- tempera tura proslorije(°C)
te mperallifil pros torije(°C)
1m = 1/2· (I,d + lil Iii)) - srednja temperatura
tempera lura vode u grejnom telu
I",
I", _ _ te mperatura
mpera lura vod vodee na lliazu u radijator
ulazu 1I radijalor
l il _ te mperatura vode na izlazu iz radijatora
liz radijator<l
Kod dvocevnih sistema srcdnja srednja te mperatura
mpera lura vode u svim grejnim telima je is(;t
is tll i
jednaka 1/2·
jcdnaka (I'd + liz)'
L/2· (I", liz), kao slosto je slucaj i sa
S<l padom te temperature:
mperature:

consi..
ill = I,d - liz = consl ( 12.2)

Kod jednocevnih
jednoccvnih sisle ma, lempe
sistema, tempe rature vode na ulazu
uIazu i izlazu pojcdinih t~­
pojedinih grejnih tc-
la su
[a SlI razlicite, dok je pad lempe
temperature
rature obicno u svim grejnim telima isti, ali moze bitibili
i razlicil.
Za izracunavanje
izracunavanjc povrsine radijatora treba poznavati luiluJ i liz.
liz- Odredivanje pome:
nutih te mperatura objasniee se pomocu seme na slid slici 12.10. Temperature razvodnc I
 12. JEDNOCEVNI
/ED,vOCEV,v1SISTEMI
SISTEAfl CENTR4LNOG
CE,vTR·1LNOO GREJANJA
ORE/AN/A 2117
287

pov ril tne vode IIu siste

rlltne sistt:mu Lli" = I,
mu LIi" I , - IV Kolicine loplotoplo le koje lreba
tre ba da
d" odaju
odajll radija
rildijillllri
lllri
su oznaee
oznace ne na Se iic mi i iznose: QI. QII QfII. Sa ovimje
Q/1 i Qm. ovi m je od rede na i kolicina lop
redena loplot
lo tee ko-
ja sc tra nspo rtuje vertika
5C transportuje lo m do grejnih te la QII
vert ikalo QA = QI + QII Q/1 +QIIl'
+QfI[' PolazeCi
Polazeci od ovih
ve rlik il lu A .
odrede n je protok vod e kroz verlikalu
vrednosli odreden

((12.3)
12.3)

tr "
~
/.0
~
.3:
/
tulJ
tUIJ
m
tlizJ
iZJ

tSMJ
..t
f-o..JI:
// .0
~
/
tull
luI2
II
tir}
t I X]

tSMl
tSM2

rT ~
tull
lull /

I
tlIZ
a II

./
@
Slika 12.10 dimcllz iollisanj e grejnih leu,
Temperattlre vode merodavlle za dimellziollisanj
J2. J0 Temperatttre l eul

Pro lok vode

Prolok vade kroz vertikalu
vertika lu moze se odredit
odreditii i po lazeCi ad
od toga do je voda, prosav-
iiiiii kroz
krnz radija to r ga
radij ato rnjeg sprata snizila svoju te mpe
gornjeg ratunl ad
mperatum I,do 13'
od t,do I J•

(L2
(l2 ...J )

Temperatura IIJ] predstavlja

predslavlja te mpera
mperalllnl
tum smde vade
vode koja je prosla kroz radijator,
i de llaa koji je prasao
prosao kroz haIku vezu.
vezll. [zjednacavajuCi
IzjednacavajuCi prethodm:
prclhodnc:: jednacine
jcdnacine lltircciuj.:
lllln:duje
se ova te mpera tura:
mperatura:
. 83 B. Todoroo~ PROJEJaOFA .WE POSTROJ£ VJA L I CF..\7R.4LYOGRElr1 .VJE

([2.5
( 12.5))
c- I -I,)
T emperatura
cmpcr.lIUr.l/.J pOCctna Icmpcr.llUr.l
13 jc pOC.cloa tempera tura 7..3 radija tor II. AnaJogno
za r.ldijalor Analogno pre thod nom ra ·-
prelhodnom
sudivanju slcdi slcdcCa jcdoacina:
slcdcea jcdnaCina:

((12.6
12.6 )

ZamcnjujuCi u ovoj jcdnaCini nadcnu V'fI:dnosl Ic

nadc nu vrcdnost rature 13 dobija sc:
mpcralUrc
te mpe '3
Q.-t QII
((12.
12. 7)
I r - I,

odaj;Jc
odal.;Jc slcdi:

(Q IlI
(QIlI +QI/
+Q II X,,
X,,--I,)
11')
(12.8)
Q_
Q:.•1
PostupajuCi daljc na ovaj naan 1D07.1:
Poslupajua moT..!: se odrcdili
odrcditi Icmpcralura
te mperatura u rna I;:ojoj
kojoj dconici
deonici
\"C
\"\: niL:aIc. Q-£naeavajuCi sa n. noli
rtil.:ak:. Q-£oaeavajua n·li po rulu radijalor odozgo. dobiec sc
redu radijator opSti izraz za
se opSli
tellIpCr.llWU
Ic smc:Sc vode
mpcraluru srncSc radijalor:
vode za radijator:

( I -I ) n
I =1 -_ 'r ~Q
I' ._ ....
1' Q ( 12.9)
(.
(8 )j r Q L.
L n
A
.4 I

gdc jc:

- ul.-u pna odata loplola

uL:upoa wih grejnih lela.
toplota svib tela. smeStc nib ispred
smeStcnih isprcd tacl;:c
tacke
L.-oju sc odredujc leD1per.ltura
mcSanja za L:oju tc mperatura

- ul-upno
uL:upoo odavanjc loplote
toplotc svih r.ldijatora
radijatora ""Cl.anib
vczanib za veniL:alu
ve rtil.:alu

Za odrcdivanjc povrlinc
povrli.oc grejnib te la neophodno jc joS znati temperaturu
grejnih tela tempcraturu vode 1;:0ko ·
ja izla7j iz grejoog
grejnog lela. lempcralUra
tc la. Ova te mperatura sc naJazi
nalazi u zavisnosli I;:oji su odrc·
zavisnosti od uslova koji odrc-
deni
de ni za dati SistCIIL
sislCIIL
uslovi mogu hili
Ti oslovi bili slcdcCi:
L U svim radijatorima
l. tclima) jcdoaL:e
r.K1ijatorima (grejnim tcluna) jcdnake su srcdoje
srednje temperature vode
(I ... = ronsL)
(I.., roll5L) pri razliCitim
I3ZliCitim padovima tcmperature
temperature Uu r.ldijatorima_
radijalorima.
22. Pad te mperalufC vode u svim grejoim
tCD1per.ltlllC grejnim tclima po spratovima
spralovima jc jcdoaL:(6/
jcdnaL.-(61 -
rons!.)
roOSl.) pri razliCitim
razliCitimsrednjim tempcr.llur.lma vode 1m
srcdnjim lemperaturama lin
 CENrRALNOG G RFJA NJ,1
12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRAI..NOG 2SQ
2S0

3. Srednja tc te mperil
mpera tura vode 1m i pad pitd temperature
te mpera ture vode u grej nim te
grejnim lima 6J ima-
telima imit-
vrednosti.
ju razlicite vred nos ti.
Rukovodeci se gore navede nim uslovima, vr.ie na su ispitivanja da bi sc
RukovodeCi se odrcdilo
od red ilo
koji daju najenajekomo
ko mo nicnije siste me. Utvrde Utvrdeno jc da su najeko nomiciniji siste mi o ni
no je
kod kojih su i srednje
sred nje te mpera ture i pad te mperature vode u grejnim
mpe rature grej nim telima po spra-
tovima razlicit
razliciti.
i.
Sred
Srcd nja te tempemtura
mpe ratura vode u grejnim grej nim te lima i pad te temperaturit
mpe ra tura zavise od odnosit
odnosa
iz medu ko kolicine
licinc vode
vodc koja pro tiCe kroz ve rtik alu i kolicine koja prode kroz grejno tc te -
10. Sto
SIO je taj
laj od nos blizi jcdini ci, manja
jecliniei, manj a ko li cina va de stmji kroz kratku vew
vode vew vertika
ve rtik a--
Ie. a veca kroz grejnu
Ie, grej no te lo.
lo . To dovodi do smanjenja
smanje nja pada lemperature vodc, pOVC~iI­
tempe rature vode, povcca-
nja srcd nje tempe
srcdnje tcmperitturc
ra ture vode u grcj no m te
gTcj nom tc lu i smanje nja povrsinc
povrsine te la. pove--
la, <I Ii i do povc
~ nj<l
ea nj a precnika eevi
ccvi kokojima grcjna lela
jima se gTcjna te lit vezuju zaZil vert
vert ikalu.
Aku
A ko se sa C v oznaci
oznaci pro
p ro lok
tok kroz vcrliktt kglh, a sa C
vertika lu u kg/h, G R protok
pro tok kroz rad ija torc.
utvrd
utv rd c no je d<l
da su nlljeko nomicniji
Sll najeko no micniji siste mi. kako u pcgledu pc gledu grejnih te la. tako i u pog-
ledu ccvi, o ni kod kojih je je::

v,.
v,· -7
I <-C' (12.10)
(12.1 0)
<,.- ~~-
lJ
JRR

Ako
A.ka se go rnji od nos oznaci
oz naci sa a = C .JCRslcd i:: G
G,iGRslcdi C ,ia
C f(R = G.la
Pad tempe
temperara ture vode
vade u r;ldijatoru
radijatoru je o nda
nd a::

(12.
( 12. 11
II )

Ka ko je s dru ge stram:
Kakn 5t rane I't':J. I" = 1,,/ -
/II = Ilil'
;" to je I;z
liz =
= l,,/ I" " pa je:
1,,/ .- t'I':J. 1/1"'

Qn
Ii:: ='u,-a ((12.l2)
12. 12)
Cj.' ·c

Sa ovim
ovi m jc od rede na srednja te mpera
je odrede mperatura
tura vade
vude u radij
radijaalorima,
torima, a sa njom
njo m i zagrev-
pov.sina
na povrs i na radija
rad ija tora.

A= QR
Q)
_ _

c ·/
·1
--=
Q .!!-/I-=-

-a
Q
QR
_ a -_ _
R
((12.
12. 13)
c
(
lui - a R
c·C v
,,1
III C
v
V

obzirom
S obziro m na snizenje
sniienje te mperature vode pri izlasku iz grejnih tela,
te la, javlja se svc ni--
sve ni
h
za sred
srednj nj a te mpe ratura vod
vodee u svakom sledecem
sledeecm grejnom lli. Z
grejno m te ill. Zbog
bog toga, poCev od
grcjnih te
prvih grejnih tela
la u smem sstmjanja sledecih Ce se poveeava
tmjanja vode, povrSine svih sledeCih poveeavati.ti.
slucaj i kod grejnih te la koja su povcza na u eirkulacione
1st i je slueaj cirkulacione kmgove. Prvi cc ~e
ima ti manju grejnu povrsinu, dok Ce se kod ostalih ona povecavati. Ako se kod prora-
imati
primeni
cu na prime metoda
ni me toda konslantnog
konstantnog pada te tempera
mpera ture IIu kmgu iii proizila~i
iIi vertikali, proizil a~ i
da Ce se dobiti ista sumama grejna povrSina kao i kod ekvivale ekvivalcntnih
ntnih sistema dvocev-
nog grejanja.
200 8. PROJE
"/<xIOfUl'''' "ROJ
[J 7"txlofU"'" UcrOl ~4 NJ"/:" POST/W JENJA 2,1
ATOV.4!vJ 2.-1 CeNTRA L NO 0 REf
CENTRA '-NO r::
A NJ E
REJA

CEVN E MREZE
12.5. DIMENZIONISANJE CEVNE
GRAVITACIONIH
GRA VITACIONIH SISTEMA
Kod gn,vi ta cionnih
gravi tacio ih siste
sis tc m<l vode nog greja
ma vodc grejanja
nja prirodnu
pri rod nu cirkulaciju izaziv<l rr,,i U~ -­
vodc izaziva
ci rk u laeiju vode
gustinaa o hlade
lik a gustin hl;ldcnc
ne povra tne i to topic
pic razvodne vode. Kako Ka ko se hlade nje vodc
vode u jedjed--
nocev
nocevno s islc mu vrsi
no m sislemu vrsi i pre radija tora i prcko
prc ko radijatora pre ko cevi,
ccvi. to sc ras polozivi na po r mo)k
napor moz"
sma tratiti kao suma ppriliska
s malra riliska koji naslaje
nastaje uslcd hlad
hladee nja vad
vodee u grejnim te lima Pprf'Ppr~' i
pritiska
priliska koji nas laje
koj i nils us led hl ad
tajc uslcd njaa vode u ccvima PPpr.<
adee nj ,,'
pw"

(12. 14)
14 )

Pritisak usled hlade

hladc nj a vod
vodec 11u grejnim
grej nim telima
telima,. kod protocnih sistema gornjim
siste ma sa go rnjim
razvodom, odrcdcn je
razvodo m. odredc:n jc pre
prc ma slid
slici 12.12. Vc licina
12.1 2. Ve licin a neophodna za njegovo
njcgovo odn::divanjc
odredivanje
protok
je pro tok vode kroz ve rtik alu 111I (kglh) i pri zad
vcrtikalu zadanoj
a noj top lolnoj snazi
toplotnoj snazi radijalora
radijato ra i le
te m-
pc raturi vode
pcraturi o n iznos
vod e on iznosii

G = QI+ Q,,+QII/ = IQR Qv (1 2.1 S)

(12.I 5)
C· P(/r -I,,) c · p·IlI,. c· p·IlI,.

sumarna top lottnfl

suma rna loplo nil snaga grejnih
grcjnih lela
tcla (toplotno
(to plotno OpIC-
Opl t:-
reec nje vertikale
rcec njc vcrlikalc
I, - te mperatura razvodm:
tcmperatura razvodne vode siste ma iii cirkulacio
sistema nog
cirku lacionog
kntga
km ga
10
Iv - tc mperatura
tempe ratura povratne
povra tne vode
vodo:: sistema cirkulaeionog
siste ma iii cirkulacio nog
kruga
kru ga
c- specificm! lo
speeificnil toplota vodce
plola vod
p-
fJ guslina va
gustina vodc
de
ruv-
6i v- te mpe raturski pad vode u vertikali
lc ve rtikali

Tempe
T e mpe ratura
ra tura vodc dconici zavisi ad ve
va de 11u svakoj deoniei velicine
licine hlade nja vavode radijatori
de u radija to ri -
rna. Net
Na dco ni ci izmcdu
deoniei izmcd u radija to ra lreceg
radijatora treceg i dntgog
drugog sp ra ta ona iznosi
sprata iznosi::

Qm Q (12.16)
I, =I,-6i RS =1,- =1,---
c·G 3 c· G

analoguo:
analogno:

I = I _ Q/I + Qm (12. 17)

2 r
c -G
u opstem
o ps te m slueaju:
 ) EDr\"OCE'''Vl
12. lED,\"OCEJ SISTEMII C£,VTR4LNOG
" V1 SISTEM CENTRAL NOG GREIAN1A
ORBAN)'! 291

I/ .. =
= 1 IIQi
1 -_ - Qi
- ( 12.18)
/ 2. 18)
I ,
" c ·G
·G
L Q,-
Q; - lIkllpna
ukupna loplo lna tna snilga
snl!ga svih grejnih
grej nih te ll!
la nil
na ve rtikal
rtik alii do posmatrane
deonice (brojeCi 1Iu ssme me ru struja nja
njil vode)
Na slici 12.
Nll n.ll srafirane
/ 1 hafirll ne povcline
povriii ne rad ija to ra preds tavljaju dclove
radijatora delove 1Iu K kojima
ojima je tem-
perRlura vode I13.
peratura imajllCi
] . uz imaju Ci da je odava nje to lo plo te Uu sredini grcjnog te la a ne postup-
tela
vis ini , sto nc
no po visini, ne lInos
un os i gresKtI.
greskLl. To zn<li'
zo<1ci:i da
dil se moZe
moze smatra
sma trattii da se tempe
te mpe ratura vo-
IJ odrLil
de IJ va 1Iu vcrtik
Odr.lilVil vc rlik a li nil
n<l vis ini hh). te mpe ratura 12
3. a temperatura s matraju
I] na visini hz, smat ~i da se vo-
rajuci
da 1Iu ccvovodll
cevovodu ne nc hladi.

Qi1J

h-
11/

hjJ

Stika 12. J1I IzraCtltlava1lje

Slika Izracllllavallje gravitacionog napora kod jed1locev/log
jedllocev/log sistema

Hidrostatii':ki prilisak
I-lidroslalicki vertikali pri njenoj visini 111+11
pritisak u vertikl!li /t1+/t 2+113
2+/tJ iznosi (113 P3 + 1r11 7.2P2
iz.nosi g (1r3 pz
+ III
"1 PI)' I-lidros
Hidros taticki pritisa k 1Iu glavnoj vertikali pri te tc mperaturivode
mpe ratllrivode I,lr iznosi:
iznosi:
g (II P, +"
(" lJP, Pr + h1
+II 1l P, hI p,).
Pr) . Prirodni cirkulacioni pritisak II1I ovom sistemu
sistcmu sada
sad a ima vred-
nost:t:
nos

(12.19)

gde su:
P3 ,,Pz
P2 ,,PI, Pr gustine vade
PI , p, vode pri tc
te mperaturama 130 10 II iiI,
I], 12> I,
Odredivanje prirodnog napora kod sistema sa kratkim vezama vriii
Odredivanjc vcli se na sliean
nacin kao i kod protocnog sistema. Proraeunska serna sa svim potrebnim podaeima
za proracun data je na slici 12.12. Protok vode kroz vertikalu
ve rtikalu i temperature vade
vode na
svakoj deo nici ve rtikale, odreduju se po formula rna kao kod prethodne seme. lz ovo-
292 8. TotIofT)lIic PROJEKrOVA I Jf: POSTROJE.NJA
T<HIor,,,,i, PROJeXro":4NJf: Z-1 CENtRALNO
POSTROJENJA Z,1 CENf'RALNO GREJANJE

ga pro
proizilaz
izilaz i da pri jed
jednnakim
il kim to plo tnim op o pte
te rece njima grejnih
grej nih te
tela
la i islim
istim poec
poectnim
tni m
te mpe
mpc ralurama.
raturama, pro protok
tok i te mpe ra ratura
tura vode
vade nil deonieama
deo niea ma kod obe
o be Seme
k me suSII istc. I[pil
p~ 1..~
u ovo m siste mu te mpe ra raturil
luril i gustin a vode ~c me nj aju ne sa rno II
vati c se u grejnim telimil ( 1I ~ ­
telima (us-
lovnim ce ntrima hl adeilde nj a), vee i u tackama
tilcka ma ve rtik alc (erne Iileke
vcrtikalc tacke na slici) gde se me;;meSa..
voda
vo da kOj,l
koja pro lete kne kroz rild
radijijaa lo ~roz kra
torr i kroz kratkutku vezu.
vezu .

Prirodni
Priro dni prilisak
pritisak u ovom siste
sistc mu iznosi:
iz nos i:

( 12.2(1)

Pos to je hl>"
Posto hl>1I 1'
I ' za 0,5 "R
0.5 hR to je ujedno i razlika u vclicinama koje odreduju [ormll(0 rmu It·
k
(12.19) i (12.20)
(12.20)..
Vertikale sa kratkim vezama imaju imajll lokalna cirklliaciona
cirkulaciona kola kod svakog grejrgrejnog
lO )!,

te la, koje obrazuju doyodni

dovodni prikljucak, radijator, odvodni
prikljut:ak, sam radijalor, odyodni prikljueak i kralka
kratka v(;ve ·
za. U slucaju sa sLike, to bi bile deo nicc a, b, e,
deonice c, dd,, a. Kako se nivoi ce nlara
ntara hlade nja 1I11
radijatorima
radijatorirna i odgovarajuCi ee ntri hladenja
centri ve rtikali razlikuju za 0,5 hR, to se u 01
hladcnjil u vcrtikali m1l;1--
110m
0 m cirkulacionom kolu javlja sopstveni pri prirodni
rodni cirkulacioni pritisak. Njegoya
Njegova vclii:;i
ve lici--
na odredena prema slici 12.12 (u srafiranom
srariranom delt!
delu radijatora voda ima temperaturu I" I ,.
a ukratkoj vezi Iw)
lui) iznosi
iznosi::

P prJIIDI = g !In2 (
Pi: - Pul
) (12.2\
(12.21 )

gde su:
 12. JI:.1JNOCf:YNI
ft:DNOCEVNl SISTEMI
SISTEMl CENTRALNOG GRFJANfA
G R£1A NJA 293

Pi! o dgovil
Pu' i Pil raju ce gustine vode
dgova rajl1ce vod e pri
pri tc mpe ra
raturama I", i 'liziz (za radija lo
turama I", torr treccg
sp ra la
ta 1",=
l",=lrh Ijz </J).
lrb liz < IJ). .
Prirodni
Pri cirkulacioni
rodni cirkulacio ni pritisak. u malo m cirkulacionom kolu,
cirku lacio no m ko moze se odred
lu , maze odrediti
iti kan
razlika
raz lika hid ros ta
talickog pritiska visine radijato
ti ckog priliska radijatora
ra i kratke
kratk e veze:
veze:

( 12.22)
(12.22)

gde je PPl."~" gu
gustina vodee u kratkoj vezi, a PSR
stin a vod PSR srednja vrednos
vrednostt gus
gusti ne u radijato
tine radijatoru.
ru.
Kod ho rizo rizontalnog jedn oeevnog sisle
ntalnog jednoeevnog siste ma greja njil,
nja, radijato ri su veza ni na red i pro-
me na te mpe rature
ra ture i gustine po horizo nt a li, zbog hlade nja vode u radij a to torima od -
rima ne ocl-
raiava se na velil':inu
rilZava eirkul aeio nog pritiska.
ve licinu prirodnog eirkulaeio
PostojeCi
Pos lojeCi prirodni eirkulaeioni
cirkulacio ni pritisak
pritisa k - napo r, kod gravgravitit aeionih
acio nih ssistema greja-
iste ma gn::ja-
ko ris ti se za savlad
nja, koris ivanje o tpnra
savladivanje tpora uslcd
usled tre nja
nj a 1Iu eevima
cevim a s is
istete ma i za savladivanje
sa vladiva nje
mes nih o tpo ra. Pre ma to
mesnih tome, mora
me , mo zadovoljen
ra biti zadovo lje n usl ov:
uslov:

!' PH = [-/ = CI/U + IZ) (12.23)

(12. 23)

Kod
Ko d pumpnih s iste ma gn:janja raspo lozivi napo r sas toji se iz napo ra pumpe i gra-
vitacio nog. I ovaj napo
vitaeionog. naporr ce se utrositi za savladivanje
savlildivilnje o tporil
tpo ra strujanja vod
vodee u mrezi.
rnrezi.
Naporr u siste
Napo sistemu
mu os tvare pumpom
tva rc n pumpo m je ko
konstantan,
nstantan, dok se prirodni eirkulaeio
ci rkulacio ni priti-
kidn o me
sa k nc pre kicln menja us led ppro
nj a usled ro me na tempera tura
le mpe ralli ra vode. Prema
Pre ma lotome,
me, kod pumpnog
greja nj a raspo lozivi napo r bi iznosio
gn.:ja iznos io Uu o pste m slucaju:
slucajll:

(12.24)
( 12.24)

gde
gcl e su:
su:
1'"
!'P napo r koji ostva ruje pump"
napor pumpa
Pm
ppI< prirodni eirkulaeio
priroclni cirkulacio ni pritisa
prilisa k nastao
nastan usled rilzraz lika gustine
gusline u
razvod noj i povra
razvodnoj tnoj eev
povratnoj noj mrd
cevnoj rnrd i
f3{3 koeficijee nt, koj i uzima u obzir deo priroclnog
koeficij prirodnog - gravitaeionog
gravil acio nog
pritiskil
pritiska u peperiodu
ri oclu odrzavanja projeklnog hiclral1licnog
oclrzavanja projektnog hidraulil':nog reiima
rezima
u sis
siste Vc lici na koefi
te mu . Velicina koefieijenta
cijenla jcje {J=O,5
/3=0,5 sto
slo znaci da se uz ima
Silmo
samo 50% gravitacio
gravit acio nog napora,
napo ra , obzirom da su 11u najvece m
de lu grejne sezone
sezo ne letempe
mpe ra ture vod e u siste mu nue
sistemu nile od ppro-
ro-
ktnih
je klnih

Oso be
bc nost
nos t jednoeevnih siste ma je la
jednocevnih sisle til ssto
lo svaka vertika
svak a ve jedinstvenu
rtika la predstavlja jedins tve no
kolo,, Ppos
strujno kolo to su grejna tela
OS IO lela u rednoj vezi. Svaka ve rlikala
rtikala je islovre
istovre me no i raz
raz--
vodni i povratani
povra tani eevovod svih grejnih telate la iste
isle vertikale. Pri pro
proracunu
racunu bira se eirku-
cirku-
lacio no ko lo koje je najnepovoJj!lije hidrauUl': nom pogledu, a to je ono
najnepovoljnije u hidraulicnom kogCl je
uno kod koga
raspolozivi
raspo lozivi cirkulaeioni pritisak po jedinici
jediniei duzine ceviccvi najmanji. Hidraulicnim prora-
cuno m glavnog eirkulaeionog
cirkulacionog kola odreduju se precniei precnici njegovih pojedinih de onica,
deonica,
tako da zbir gubitaka pritiska u kolu L (Rl + Z) bude jednak iii j(j za 5 - 10% manji od
velicine
ve liCi ne racunskog pritiska. Ova reze rva se ostavlja za slucaj da se u proracunu izosla-
O va rezerva izosta-
204 R Todmo ,';c PROJEK1'()
R.Toooro,·ic PROJ£Kl'O I'l1
VA MME. POSTROJENJA Z4
E POSTROJENJA ZA CE
C£NTR4LNO GRl::JANJF.
rR4LNOGRI::lA NJE

vc nnckilkvi
ve ek~kv i hidrauli cni otpori sto
hidraulicni sto se
sc moze desiti
dcs ili u nedovo ljno ddinisanim
definisanim planovi
planovim,l1l;t
I1ckog gr~d
l1l:kog grad evvinskog
in skog objckta.
objcklil .
Proracunato
Proraclin il lo gl,wno
glavno ci rkulaciono
cirku lacillno ko lo uzimil
kolo uzima sc 1Iu d;tlje
daljcmm proraclInli
proracunll kilo
kao os nova //;1;1
osnovil
hidralilickli lIsk
hidrillilicku uskladcnost sv ih os
lade nost svih osla kolil s is
ta lih kola istema.
te ma.
0<1 bi se maglo
Dil moglo pristllpi
priS lupiti prora cul1l1 cevovod
ti prorilclInli ccvovoelaa popolre bno je imati
trebno.ie imali go
gotovll Sc mll ssi,
tov\l semll i\
te ma grcja
Icma nja. To z naci da
grcjnnjil. d a treba
In: ba dil
eli! su
S lI p07.
poz nate
na tc dllz
dllziine
nc deo nica,, pro
deonica toci kroz nji
proloci h iI
I1jih
lpori.
mcs ni o tpor i.

12.6. ODREDIVANJE
ODREf)IVANJE GRAVITACIONOG NAPORA
Zit se
Za scmll
mu na s lilici 12.13
ci 12. 13 ood redicc
dre diec se raspo loz loJ.ivi
ivi pritisak po ko lll kroz ve vcrlikalll pI!
rtiblll i P"
ko lll kro7.
kolll kroz ggrej
rejna
nil tela.
telil . Na istoj
isloj se mi , pored
semi. pore d po mc nut
nlltaa dva
elva ko la,
la . prikazana
prikazilna Sll
Sli i mal i!a
cirklilaciona
cirklil la: 1. 2.3,4.
ac ion a ko l<1:l, 5, G,
2. 3, 4.11 i s, 6 . 7,8,5.
7, 8, 5.

C
J
B
• , ,
h2
1 gr
Sr 2 hll
hu
1 h3
3
~gl
4
hI ~r ~gI
t 9ml
5 99mI
m:r 6
hm
m
h4

II h5
A
8, gil 7
h0 - 1- . __
.- .- .- f-
-.- I- gmn:;
mn = g
gppiI h1v
1V
__________ --1
~-------------'
~
• .. D .. 0
E
Slika
Slilw 12.13 lzgled cirkllinciollog kola
cirklllu.ciollog kolu.

Pritisak kroz cirkulaciono

cirklilaciono kolo (/\
(A BCD E A) iznosi:

Pv = g ( "II ..P r + "Ill

g("11 hill .· P ml +"
",( + "TV
w .. P mil) g("o
mil ) -- g
Pr+Pp
"I .
( "0P r :2 P P+ "( . Pr
)
P r) (12.2:i
(l2.25))

Prvi vertik'lle. ddoh

jed nacin e predstavlja pritisak d es nog vodenog stuba - vcrtikale.
PlVi clan ove jednacine ()~
drugi, pritisak levog vodenog stubil.
stllba.
C irklilacio
irkulaeionini pritisak kroz istu
is tu ve rtikalu, ali
vertikalu, a li i kroz gTejnil
grejna tela:
te la:
 12. JEDNOCElr:v1 SlST£~(fI CENTRALVQG
JEDNOClYNI SlSTEM CENTRA L VOG GR£lAN
GR£fAN JA 295

Jl p,.GT = g . p,. I"z + g. I I) ( p, 2 +PI) + g. P I + g . II;

no!· 1,1
(Pml 2+PII) +
(11.26)
p,+pp)
+ g. h",PmJl - g. "IP, - g·"O + ( 2

Ppr.GT > Pv
zapaziti da je Ppr.GT'
Moze se zapazili
OduzimajuCi Pv
Oduzimajuc::i Jlv od PVGT' "1/ =" 2+113
Pv.GT i uzimajuCi daje "11=" "1/=114+115 posle sredivanja
2+"3 i "11="-'+"5 srcdivaDja
se dobija:

Pr+PI
PF .GT- Pv =g . I'3 ( 2 (12.27)

Ove vclicine izraZavaju naporc koji se javljaju u malim eid:ulacionim

cirJ..-ulaeionim kolima I. 2,
J, 4, JI i 5, G,
3, 7, 8,
6, 7. 8. 5. Usled razlike u guslinama
gustinama vode, Uu grejnom lelu telu i kratkoj
kralkoj vezi. a
samim lim tezinama (veta
tim i leZinama (vcta je grcjnom telu),
jc u grcjoom sc u malom eirkulaeionom
tclu), 10 se cirJ..:ulacioDom kolu Icziteii
kretanja vode, usmercno cd slrane
usposlavljanju krclanja sirane grejnog
grcjnog Icla
tela u haiku
kratku vew,vcw, odozdo
naviSe. Na slici 12. 14 malog eirkulacionog
navise. cirkulacionog kola lal..-vo
taho kretaDje
kretanje se. uspostaviti,
st; ne moze usposlavili,

cirkulacija po vertikali savladuje oyu cirJmlaeiju,

jer opsla eirkulacija cirJa!laciju, koja bi, kad bi se usposlavi-
krcla nje vode odozgo nanae
la, zaustavila krelanje kratkoj vezi. Ali ipak,
nanile po kral\.:oj ipa!.:, eirkulaeioni
cirkulacioni prili-
sal.: - napor. koji se javlja u malom cirkulacionom
sak cirkulaeionom kolu.
kelu. a suprolnog je smera od na-
pora u kratkoj vczi,vezi, koci cirkulaciju
cirkulaeiju vodc po vertikali.
ve rtikali. Ova konslalaeija
konslalacija polvrdujc
pOlvrdujc sc
jcdnacinom
jednacinom (12.26). Kako se vidi iz jcdnacinc,
jcdnacine, napor u kolu vertikale,
ve rlikale. manji od napo-napo -
kolll kojc prolaz
ra u kolu protazii kroz grcjno Ielo 7.a napor koji sc javlja uslcd
krol grejno razlik<.: Idina vo-
usled razlikc
denih slllbova
stubova kola "malc"
'malc' cirkulacije.

2
1 •

'"
"" Sr gr-t
gr + gI
2
ff
4 ..
"'g 1I 3

Stika J1.14
1. 14 Lokalno ciriwlaciollO
drla,laciollo Iwlo grejnog tela
/colo grt!jllog

Aim se prctpostavi
Ako prctposlavi da je jc dimenzionisanjc izvdcllO L:olu ABC 0 E A Znaci.
izvcieIlO po lolu Znaci,
poznati su nam preCnici deonica
dcooica toga kola, lao kao i padovi pritisla
pritisL:a Icroz
kroz Djib.
njib. Pri lome
je deooica )-4 zajedoiCka
deonica }-4 vert.ila.lc. i za malo cirlmlaciono lolo
kolo vcrtible,
zajedniCJ.::a za L:olo L:olo 1. 2, 3, 4, I.
Gubilak napora na kralkoj
Gubitak kratkoj vezj +Z)k7V2. Posto su laCkc
ve7j 1-4 jc L(RJ +Z).bYZ. ta&e 1 i 4 zajcdni&e
zajedniCke
296
2Q6 8,.7'odoro";c
8 T""orm'it PROJL:kTOVANJE POSTROJENJA &
PROfl:'l<.TO I'ANJE POSTROJl:NJA ZA1 CEI\
CENTRALNO
TRrlLNO GREJrlNJE
GREJr1NJE

kako za kolo ko lo vertika

verlika le.
le . taka
tak o i za ko lo male
kolo ma le cirk
cirkulilaeije,
lacije, to cirkli laeio ni prilisak - n,l-
cirkulaeioni na -
por kujikoj i posluji medu
mc clll lilim tackama
m lacka ma de llije
luje i u slra
slnlnu
nll ogran(lka grej na le la. A
ogra naka grejna Akn
kn bi
le mpcra tll ril vad
lemperatura vodee 1I
u grejno m Iclll t.:iu ill
i u kra lkoj
kralk oj vczi
vezi b ile isle,
iste. o nda
nlla bi p recnikt:e ogranak
precnik ogra nak ail
mogli od red ili prema
odredili prcma nilpo
naporu rll 'L(Rl
'LCRI +Z )/cRVZ. Med
+Z)kRVZ' M..:d lili m, kak
utim, kakoo su ove uve te mpe rature rar;I/.-
l. -
licile
li cit e . 1Iu malum
ma lo m ko lu se javlja
jav lja dopunsk
dopunskii napunapurr koj
kojii za radija lotorr [ iznosi

I'.1' g ' ( fJ ,+
2
fJl
[ 2,2H)
( 12.2R)

i koji
koj i pOlpuma7.e ci rklil
pOlpoma7,e cirk aeiju
ul (lc iju vode kroz radij
rad ijaa tor.
to r.
Pre ma lo me, p rilisa k - napo r koji mozl,;
pritisak mozl: biti lIpo
upo treb
tre blje
lje n za savlacl iva njc o lpor;1
lpo ril
cirkul ac iji vod e u ogra nl:ima
eirkulaciji nl,; ima ka radijatortl I i u sa mo m raclija
ra clija lo ru Ii raclijallo
o ru iznosi:
iznusi:

(J2.2t))
(12.2') )

iii u o ps le
te m s lucaju:
lu cajll :

(12.3(l)
(12.30)

ntlcin, napor
Na taj nacin. napo r koji
ko ji moze biti isko risce riscc n za s(lvlaciivanje
savlacliva nje o lpora
tpo ra 1Iu radijatOl"lI
radij a to ru i
u ogra ncima kit
ograncima ka nje mu, jcci jc dnak
nak jc o lpo ru kra
lPOrtl lke veze,
kralke veze , plus proizvodll visine
proizvociu visi nt: rad ija lora
radijalora
i raz
razlike
like glls tina vode
guslina vod e u ra cl ij il to
radijat o ru i u kriltk
kralkojoj vezi.
vezL
[z
lz pre tho
thoddnog
nog sslecii
le cli da.
ua. sto je veci veci o tpo
tporr kratke veze, tim cc ce viSe, pri da tim precni-
precni-
cimil ogra
eima ogrannaka
aka,, 1Iu rildijil
radij(ltorto r o ticiti6 vode,
vode. U ispravnos
ispravnosll ovog zaklju cka moze se lIver
zakljllcka uvcr il i
aku se na kra tkoj vez
kralkoj vezii iz me du taca ka .II i ..(
izmedu 4 pos
poslavi
tav i ve nl il. Sto
ventil. ve nlil bude vise za
SIO ventil lvo -
zatv()-
re n. to ce biti i otpo
otporr kratke veze veti, a time cc ce i vise vode pro6proCi kroz radija lor.
tu r.
ko liko je dime nzio nisa nje eirkulacionog
U koliko cirkulaeio nog kol izved e no po kolu kwl.
ko laa izvedeno kroz rauija IOrl'.
rad ija lo rl'.
llclnos no pre ma ras po[oz ivo m napo
odnosno na po ru u 10 to m
rn ko lu P"r.GT, precnike kra lkih veza twba
kratkih
oure
od re diti po laze6 od mogllceg
polazeCi moguceg gubitka gll bil ka napora:
napu ra:

'i,( Rl + Z) I" + p ' - g ' 'II (P.,. ,II - Pkr,v;) (1 2.3 1 )

(12.31

O va jedn
Ova acina ddobijcna
jed nacina obijc na je iz pre thoune jecinai::inc.
thodne jcdnaCinc.

12.7. VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE

Za raz liku od dvocevnih sistema
siste ma centralnog
ce ntra lnog grejanja funk eionisanje horizont
funkeionisanje ho rizonl a lnih
jednocevnih siste ma sa grejnim krugovim, koji se danas
jednoeevnih sistema d a nas najvise koriste, veza no je za
pos toja nje ve ntila pose bne ko nstrukeije. Konstmktivna
konstrukcije_ Konstruktivna rese nja ovih ve ntila oomogu- mugu ·
cuju
cujll d a se o ni pos tavljaju sa strane
postavljajll stra ne radija tora
radijato (51. 12.
ra i odozdo (sl. 15 i 12.
12.15 16). Medutim.
12.16).
postoji univerza
pos toji i je dno unive rza lno resenje, tzv. ve ntilska
rese nje, lZV. ntilsk a spojnica,
spojniea, koja se moze ko koristiti
ristili kod
jed nocevnih sis
jednocevnih te ma, a sa jed
sistema, nim dod
jednim a tko m i kod
dodatkom ko d dvocevnih. Taj dodatak
dod a tak oomogucujc
mogucujc
uvo de nja vod e koje je po
100% uvode tre bno kod dvocevnih ssistema.
potre iste ma.
 12. JED OCEVNI SISTEMI CF.NTRALNOG GREJA NJA 297

Na slici 12.15 predslavlje

predstavljen takav ve ntiI.
n je jedan lakav ntil.

lika 12. 15 Velliit

SStika Velllil zajcdll ocevll
ocevlloo grejallje
grejalljc tika 12.16
S lika / 2. 16 Velltil
Vel/til sa prikfjllckolll
prikljllcko/ll za
pnslavljallje sa simile
za poslavljallje slrallC posla VfjlllljC
po.fill vljal/je ispod grejllOg
grcitwg teul
tela

poprc1:no
Na pop re'::no m presekll
prcsekll ve ntiln raz liciti lokovi
nti la prik az ani Sli razliciti tokovi vode.
vode. R azvodni
azvod ni vod
pozicija 1. na slici 12. 17 - lIvck najbliZi grej grcj no m te lll , deli se na dva pravea pravca:: jcda
jeda n jc je
ka grej no m te lll - poz. 2 i zavisno od ko ns lnlkcijc
grejno tnIkcije - kroz njega p ro laz i maks ima imalno lno
opticajnc ko licinc
50% iii 35% od opticajne vode.
licine vode. D ru gi je obilaz ni
o bilaz voll vot! (bajpas) - pOl.. 3 1I ko-
me vodvodan ne odaje lIsme re n ka razvodno m vodll
od aje toplotu, a koji je lIsmere vodu sledeceg grejnog te-
la. Povrat
la. Pov ratnnaa voda iz grejnog te tela
la os tva ruje svoj to tokk kroz lIrilnskli
lI rn nSkll cev - poz. poz. 4, i spaja
St' iz a obilaz nog vod
5l' iza vodaa sa razvodno m vodo m - poz. poz. 5, gde obrazlljll
o brazlljll razvo dnll vodu za
slcdece
slcd cce grejno telo.
Na slici 12. 15 prikaza n je ce tvoro kraki ve ntil sa ho rizo nt aalrum
cetvorokraki lnim prikljllcko m. [z [zra-
ra-
de n je od kova nog mesingames inga i hro miramiran. n. Veza radij
radijato
a to ra i vc ve ntila os tvare
tv a rennaa je prc ko
teflo nskog priklj ucka - ho le nd e ra. Kod ve ntila sa prikljllcko
prikljucka prikljucko m sa stra ne (slika (s lika 12.
1.2. 16)
kroz ovaj ho hoIe nd e r ul az
le ndcr azii razvodna vod vodaa u grejno
gTejno le lo. To se vidi n a slici 12. 15. Kod
telo.
vc ntila pos tav
ve tavljenih
lje nih ispod radijalo
radijato ra kroz hoIc hole nde se vraca o hl ade na voda iz radij
nd e r Se radija- a-
to ra, kojn
koja je 1Iu njega dospe
dospela la pre ko "uronje
"lI ronje ne" eevi.
cevi.
Kada se posposma ma tra ko neepcija
ncepcija ho rizontalnog jedno<.:evnog
jednocevnog ce ntra nlra lnog gTeja
greja nj a vidi
se ddaa je o na zas nova mi na ho rizo nt nl alnim
a lnim grejnim krugovima razved razvedee nim po s lanovi-tanovi-
rna,
rna, a ne na ve rtikalama kao kod dvocevnih siste ma. Za to je proble pro ble m reglllacije
reglilacije ovog
sistema
siste ma svede n na broj stanova, a ne na sva ku kll ve rtik
rtikalu
a lll i svako grejno te t.e lo kao
ka o kodko d
dvoeevnih
dvoccvnih siste
sis te ma. S o bzirom na nacin odvajanja grejnih krllgova krugova od ve rtik aala la (moze
se vrsiti
vrsiti dire ktno i prikljuccima), de taljno ra cllnanje viska napo ra i ba lansiranjc
direktno la ns ira nje vc rli rti -
kala
ka la nijc pOlrc bno. G rejni
po trcbno. rcjni kru govi se mogllmogu n:gllES<lli
rCh'uEsa ti na vise viSe nacina.
na'::ina. Kos im vc ntilima
prikljucko
sa prikljtl ckom m za di fe[erencijalni
re ncija lni ma no melar t rajno se resava pit
me ta r Irajno pil a nje prolo
njc pro vode U
ta ka vade. zaI
298
298 8B..Todorovif
Tod"rcJ'';c PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA
PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOG R£JA NJE
CENTRALNO GRElANJE

jeda
jcda n stan.
stan. Z a dva grej na kruga od nos no 2 sta slana podeSava izv r~ iti i po-
nje se moze izvrsiti
podesavanje Pll-
sebnim
scbnim STK - ve ntilima (strani proizvodae) u razvodnom
nt ilima (s trani pro izvodac) razvod no m ormaricu odnosno na
odnos no na po- po-
ee tku grejnih
gr j nih krugova. Medutim,
Medulim. i sami ventili
vent ili jed nocevne siste me dozvo ljavaju in-
za jednocevne sis teme dozvoljavaju
dividualno p od e~ ava nje svakog grejnog
divid ualno podesava grcjnog te la.

-++---=--~~~.~-
=
/ ~
~1\
"'.
'"
._ - . _ ._ .--J
._-- H _ II
II
I

-
I ~"""
~
I
\ ~
'-..../' ~~
--3
ir1 IH 2
to.!
i
~
I I
'.<:

I it
4 1
SliIw 12.17 Pres
Slika ek velllila
Presek veil/ita

Kod ovih tipova ventila ve ntila moze se pos tici tiCi fino rueno propo rcio na lno regulisa nic njl:
odava nja toplote.
toplo te. Ko liei
lici na vode moze
mozc se dozirati obrta nje m rucice
njem rueicc za ru eno regulisa-
reglil isa-
nje koja pokrece
pokreee ve ntil
nt il (pozicija 14, slika 12.17) i na taj nacin smanjiti iii iii poveca ti dodo--
to
tokk vode u radijato
radija to r. Ve ntil se tako moze podesiti na bilo koju zeljenu ze lje nu kolicinu
ko lieinu vod,.
YOlk .
Ova kvim podesavanje
OVilkvim poddava nje m ne re reme
me ti se pritisak
pritisa k u ci cirkulacionom krugu,, ali se utice
rkulacionom krugu lItiec nil
na
top lo tno
toplot no odavanje radijatora
radija tora iza podesava
podesavanog.
nog. Ako se na primerprime r smanji
sma nji dotok
do tok vod
vodee u
podesavani
podesava ni radija
rad ija to r (pritvaranjem
(pritvaranje m ventila),
ve ntila), .oo nd a ce u sledece odlaziti voda vod a vise tem-
perature,
pe ra ture, pa ee i u tim prostorijama porasti
pros torija ma po rasti te mpe ra raturil
tura prostorije.
prostorije. Ovo bi se na roci-
naroi:i-
to ose tilo uko liko
Liko bi se iskljucilo it
sc grejno te lo po tpuno iskijueilo iz grejnog krugil.
kruga. To je moguccmogllcr
izvrSiti
izvrsiti po mocu za tvarajueeg e le me nta nt a oznacenog
oz naeenog kao "vre tcno teno N" na slici 12. 1) 15..
Ovakvim za zatvaranjem
tvaranje m hidraulicki rezim se ne bi poreme po rcme tio u mrezi
mrdi je jerr je
jc samo s kr~ ­
sarno skn:-
nut tok vode - umesto
umes to u radijator
radij ato r voda bi neprome nje ne te mpe rature ootiSla tisia ponovo
po novo
sledeeem
u krug ka sledeee m grejnom te lu.
telu.

12.8. UPOREDENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH

SISTEMA
Razlike
R jed nocevnom i dvocevnom sistemu su pre svega u ukupnoj duz.ini
azlike u jednocevnom duiini ccvi
cevi
povrliini grejnih te
koja je ma nja i povriiini tela jednocevllih veea. OSla
la koja je kod jednocev/lih Ostale stra -
ie dobrc slra-
sistema
ne ovog siste ma su:
vertika la, posebno
manji broj verlikala, pose bno kod horizontaianog
horizontalanog razvoda
razvod a jednocevnih sis-
tema
te ma
 12, IJEDNOCEVNI
12. SISTEMI
F..DNOC£VNI SIST£MI ENTRALNOG GR£lAN1A
£NTRALNOG G REJANJA 2l)Q
299

prethodna
pre thodna karakleristika
karakteristika povl povlati nje nje probijanja gradevinske
aci sma njenje grade vinske kons1-
mkcijc zgrade
rukcije
siste
sis te m je
jc prikladan Zit za mo tainu izgradnjll
taZnu izgrad nju
ntala je pros
mo ntaza tij a i bria
prostija bri.a i moZe
moze se pri
prilagoditi
lagodi li izgradnji zgrade
svaka
vaka slambe na jedinica ima vlaslili i gO IOvo nezavis nezavisni ni krug greja nja, s lo
grejanja, to
o laksava pllpravke.
popravke. ko nt rolll ro lu odriava
odri.ava nja
nj a i me re nje pOlrosnje
mere
lako naknad
la ko sc nak nad no lIugrad
grad uje IIu gO love
IOVC oobjeklc
bjek te
Kao mana ovih ssiste
iste ma uglav no nom m se javlja:
javlja:
ncs lo komplikovanije
neS ko mplikovanijc projeklovanje
proje kl OVllnje zbog proraclIna
proracuna te mpe ra ture vode
kod mdamesa nja lokova
lo kova koji prolaze kroz grejno te le lo i obilaz ni vod
o bilazni
poveca nje pov
pov<:canje povrs ine grejnih
rsine grcj nih le la 1I
u pros to rijama kod kkojihojih se
sc tela
tel a nalaze pri
kraju vertik a la,
verlikala.

PRIMERI I UPUTSTVA
PRIMER! UPUTSTVA ZA PRORACUN
Priiliko
Pr li kom
m promeuna jednoccvnih
proracuna jcd noccvnih ssistema
iste ma ras plllllziv
raspo lozivii napor
napo r sc izracu nava na iSl
izracunava iSlii
nacin kao i kod dvocevnih,
dvoccvnih, sa raz liko
li komm SIO koel jeelnocc
510 klld jednocc vnih sisle
sis te ma sva
svakaka ve rlikala
vertika la
predslavlja
prcdslil vlja jedinstve
jcdinstvc no strujno
stnljno kolo
kola , jer
jc r su grej
grcj na te la u rcdnoj
rednoj vez
vezi.i, pa je svaka ve rli -
sva ka verti-
kala istovre mcme no i razvodni
razvod ni i povra tni cevQvod
cevovod svih
sv ih grejnih
grejni h le
tc la iste
ist e verlikale.
ve ri ikale.

CD I
tr ,1 A
h4 CD
CD hs ®
B
B
II =tIl
h6 ® ,

h7 (J) III
CI
he
ha
. 01
-
. '
' -- '' . '' -- '' 1 .
'--
tp =
________ ~ =t~_J
t8 J
----- ------ ---- -----
Slika 12./8
12. /8 .Sema
.5ema jedl/ocevl/og
jedllocevllog postrojcl/ja
poslrojcllja vodel/og
vodellog gravilaciollog
gravitaciol/og grejallja
grcjal/ja
300 8. Todorr",,·c
Todorovic PROJEITOVANJ£
PROJEf\fOVANJE POSTROJENJA ZA
Zr1 CENTRALNO G REJANJE

Ir kod jednocevnih sistema

siste ma proracun mIde
rnre:z.e se razlikuje
razlikllje za slucajeve:
slueajeve:
a) kada je hlade
hlad e nje vode u cevima zanemarljivo i kada se ne uzima u obzir,
b) kada cevna mId
rnrd a prolazi kroz prostor
pToslor relativno niskih te mpe ralura
ratura i kad
kadilil
se hladenje vode u cevovodu uz ima 1Iu obzir pri proracunu
uzima proraclinu..

POSTROJENJA BEZ HLADENJA VODE U CEVNOJ MREZI

Na slici 12.18 prikazana je serna primenjivanog jednocevnog sis
kma najcdee primenjivanogjednocevnog tema, kot!
sislema, kod
koga celokupna voda jed ne ve
jedne rtik ale ne prolazi kroz grejna lela,
vertik tela, vee postoje
posloje deonice
koje predslavljaju
predstavljaju lZV.
tzv. kratku vew
vezu pomoCu koje dec ukllpnog
ukupnog protoka zaobilazi grej- gre j-
OVU se mu i slucaju
no te lo. Prema tome, za OVll slu caju kome se ssma Ira da ne rna
matra ma hladenja
hlade nj a vod
vodee IIu
cevovodu, te mperatura vade
temperatura ostaje
vode os laje neprome njena
nepro me nje na od kolla
kotla do prve tacke u kojoj sc
meSa voda razvodne te temperature
mpera ture I, sa vodom koja se u grejnom
grejno m te lu rashladi
ras hJ ad ila(tacka
la(tacka
A na slici), tj.

t, = t 1 = t2 =t)
t,=t1=t2 = 13
U tacki A, usled pome nutog meSa mesa nja, temperatura vode pos taje nih (14 < 13)· IJ). D
Doo
rezlllt aata
istog rezult ta za tempcraluru
te mpe ra turu vode moze se doti problem
doCi ako se proble m upros ti i smalra
s malra da
u tack i A ukupan
ukllpan protok gubi kolicinu loplotop lo te ravnu onoj koju odaje grejno tela.
te lo.
Oa
Da lje sniZavanje
sniZava nje tempe
te mperarature tack ama
ture vade je u tacka 5 11 te mperature
ma B i C, pa su mpe ra ture pojedi-
deonica :
nih deonica:

14 = 15
16 = h
Is
IS = 10

Za tacna
tacno izracunavanje tempe rature vade
te mperature vode u pojedinim deonicama , uz zadatu te
pojedi nim deonicama, tem-
m-
pe raturu razvodne vode,
peraturu kolicinc [oplote
vade, potrebno je poznavati kolicine toplote koje odaju grejna te-te-
r, II i Ill , 'odnosno tacke A, B i C. Veza izmedu
la I, izmcdu te mpe rature i odale top
toplo
lo te data jt:.
jc
relacijom:

(12.32)

odnos no,
od nosno,

(12.33)

gde je:
G prolok vode u vertikali
ukupan protok verlikali (u ovom
primeru i ukupan protok vode
vade u celom
Gelom sis-
temu) u (kglh)
protoci vode
vod e kroz pojed ina grejna le la \Iu
tela
(kglh)
Lil/, Lilli, Lil1l/ pad temperature vode u\I grejnim telima
 12. JEDNOCEVNI
JEDNOC£VNI SIST£MI
SISTF:MI C"NTRALNOG
CENTRALNOG GREIANJA
GREfA NJA 30 1
301

Tcmpcril turska
T e mpe rll tu rska raz likilll IS predstavlja razliku
li ka I I - 18 raz lik u razvod ne i povratne
povra tne vode sistema
sis te ma
i ona
o na ima utic.1ja
u tieaja kako na padovc tempera te mpe ra ture vode
vod e u ggrejnim
rejnim te lima,
li ma, tako i na pro protn-
ta-
kc kroz grejna
ke grej na te tela.
lil. Ako su te mpe ra raturski padovi
turski pil dovi u svim
svi m grej nim te lima ist
is t i, iIa to je
najcesci
najccSci slucaj,
slu caj, ova zavisnost
zilvis nost je data re lacijo m:
d ilta n:

6.1
6.1 C
- - - - - - -- - - - (l2.34)
(12.34)
I, - Ip C f((+ C f((+ C f((

Temperatura
Te mpe ra tura vode
vo de u tackama
tacka ma A, B i C moze se izizrilcunati
rilcuna ti iz e ne rgetskog
nerge tskog bibilansa,
la nsa,
sma trajuCi d a se 1Iu ovim tacka ma odvodi toplo ta
smatrajuci til koju inace
in ace odaju gT ej na tela.
grejml te la. Tako scse
iz e ne rge tskog bilansa
bila nsa za tacku
ta cku A dobija:
dob ija:

(12.35)

[slim pos tupko m mogu se odrediti te mpe

[s tim postupkom mperature voddee i u ostalim
ra ture vo delovima
os til lim de lovima eevne
rnreZe, pil
mrcZe, pa su tako poznate
ta ko pozna vodo::
te i gustine vo de u pojedinim deo ni nicama
ea ma.. Na os nonovu
vu toga
odred
od red uje se raspo
raspolozivi napor:
lozivi napo r:

( 12.
12.36)
36)

UPUTSTVO ZA PRORACUN
PRORACU N
Prilikom
P riliko m pristupanja
pristup a nja proracunu, prvo se odreduje ra raspolozivi napor
spo lozivi na po r za
Zit stmjno
s tmjno ko-
0 svake
110 sva ke ve rtikale
rtik ale i pomocu
po mocu ta taka izracunatih
ko iz napora
racuna tih na po ra vrsi se pre thodni proproraclIn,
racun. na is-
ti nacin kao i kod st mjnih ko
s tmjnih kola
la odgovarajuceg
od gova rajuceg dvoeevnog
dvocevnog siste ma. A 10 to znaci da sc
pocinjc oodd najne
pocinje najnepovoljnije
povo ljnije ve rlikale 0,67 · I-J
rtika le i da sc 0.67· H oee njuje kao dec na napora
po ril koji ce
se ut
ulrosili
ros iti na otpore
o t.po re usled trenja
tre nja pri stmja
stmjanju
nju vod
vodee kroz prave delove eevne mreze.
de love cevne mreZe , a
ostalak
osta tak na lZv. tzv. mes
mesnene olpore.
o tpo re. Ovim pulepute m se zalim
za tim dolazi jedinicnog
do lazi do jedini pada
cnog pil d a pritis-
ka RR,, koji sluii
slliZi za pro
proracun
racun i definilivno
definitivno dime nzionisanje
nzi o nisa nje cevne mreze,
rnreze, odnosno
o dnosno poje-
dinih vertikala.
ve rtika la.
Naknadni
Na knadni proracun se sprovodi pre prema
ma identicnim
ide nti cnim fo formularima
rmularima kao i kod dvocev-
nog sistema.
siste ma.
Posto
Pos to se proprotok
tok kroz glavne deonicedeo nice jedne vertikale
ve rtikil le ne menja,
me nja, to ee ovi vodovi
imati isti precnik. Zbog
ima ti i iSli Z bog odvajanja vode pre ma grejnim telima, ,sarno one o ne deonice
vertikale
ve rtikale koje predstavljaju kra kratke
tke veze, propustaju ma manje pro toke i njihov precnik
nje protoke
moze da bude manji nego kod glavnih deonica. Medutim, Medulim, zbogjednostavnosli
zbogjednostavnos ti mo monta-
nta-
ze tre ba teziti da precnici s~ih deonica deo nica jedne vevertikale budll isti.
rtik ale budu
Dimenzionisanje
D ime nzio nisa nje cevne mrde rnreZe zavrSava odredivanjem
zavdava se odredivanje prikljuCaka grejnih te
m prikljueaka tela
la i
pri tome mora pad pritiska u kratkoj vezi da bude bllde veCi
veti nego u cevovodll gTejnoggrejnog tela
te la
(razvodni prikljllCak,
prikljllcak, grejno telo povratni
te lo i povra prikljllCak). Sarno 1I tom slucajll
tni prikljllcak). sillcajll ee kroz
grejno tela
te lo strujati
struja ti kolicina vod e koja omogucuje
omoguclIje odavanje potrebne
odava nje potre bne kolicine toplote.
topiote .
Zalo tre
Zato treba izvrSiti proveru gubita
ba izvditi gubitaka cevovoduodgovarajueeg
ka u kratkoj vezi i cevovoduodgova rajueeg grejnog
uslov:
liZ usiov:
tela lIZ
302 8. Too",,,,';;;
Todoro ,';c PI?OJ£KT'OVANJ£
PROJEKTOVANJE POSTROJ£NJA C£NTRALNOGRElANJ£
POSTROJENJA ZA C£NTRALNOGREJANJ£

(123 7)

K - oznaka za kralku vew

veZll
CT
GT - oznaka za cevovod grejnog lela
tela
ItII - visina grejnog
grej nog lela
tela
PGT
Pur gustina vode u grejno m lelu
- gllslina te lu za srednjll te mperalliru grejnog lela
PK - gllstina
guslina vode 1I kralkoj
kratkoj vez i

U gornjoj
gorojaj jedn acini
aCi ni poslednji clan
Clan preds
predslavlja
tavlj a napo
naporr usled
lIsled hlade nja vode pri oda
OCI;I -
va njll
nju loplo
toplo te grcj
grej nog le
te la.
la. Ovaj napo r lIslvari
uslvari smanjuje ukupan
ukllp an gubi
gubitak
ta k pritiska \I1I (X-
Ct: -
vovod llu grcjnag
grcjnog Icla,
tcla, a racuna
racun a se
SC prema lacki
tacki mesa nja A (slika 12.1 9) u kojoj cevovlld
cevovod
pa novo pos
po postaje jedinstve n.
taje jedinslve

Slilw 12.19 Kratlw

SlikLl KratkLl veza

G uslina vode odreduje se pre ma srednjoj te

Gustina mperaturi vode 1Iu grejno m telu
temperaturi telll,, a pn;-
pre-
rna tabelama [[ II i III 1Iu dodatku.
navedeni
Ako navede ni uslov nije ispunjen, andond a tre ba precnik
prccnik prikljucaka
prikljucak a grejnog tela
te la [1<)-
po-
vcca
veca ti iii smanjiti precni
precnikk kralke
kratke veze. Z bog vee pomenute prednosti
prednos ti 1Iu mo ntaii
ntazi kad
kadaa
je ee la verlikala
cela vertikala istog
is tog precnika, treba iCi na prvo reSe nje.
Pad pritiska
pritisko u eevovodll
cevovodu grejnog tela moze se ublaz ublai iti izbo rom veceg
veeeg tempe ratur-
nog grejno m telu. U tom slucaju se pad pritiska smanjujc usled poveea
nag pada u grejnom povecanog
nog lllI a-
pora zbog veceg eefekt [ekt a hladellja
hladenja vade.
vode. Osim toga, veti
veCi temperaturoi
temperaturni pad smanjujl'
smalljujc
po
pUlreba
treba n pro tok vode.
vode, pa je i kroz sa same
me prikljucke manji gubit ak pritiska.
gubilak
Da bi se dobili re lativno
lat ivno manji precni<.:i prikljucnih veza, treba ve rtikale dimcnzill-
dimenz in-
nisali sa neS to veeim jedinicnim padom pritiska od onog prosecnog, prosecnog. odrede
odredenog
nog pr.:
prcl-l-
hodnim pro racunom. U tom slucaju precniei
hodllim proracllnom. precniei horizontalne
horizo nt alne eevne
cevne ffifde
mrde birajll
biraju se za
vred nosti R koje SlI
vrednosti su iznad prosecnog jedinicnog pada pritiska.
dimenzia nisu
G rejna lela se dimenzio nislI prema srednjoj temperaturi vode 1I u njima. Posto ouna na
jednakaa u svim grejnim te lima, kao sto
nisu jednak stu je to slueaj kod dvocevnih
dvoeevnih siste ma,
ma. 10 to st:
Stl
mo ra pristupiti njenjenanom m proracllnu
proracunu za svaki sprat i za svaku ve rtikalu pose bno. Za naj- na j-
visi sprat temperature I'azvodne
razvodne vade
vode sistema i vertikale je isla kao i vode koja ulaz i 1I
 12. Jr-DNOCEVN
JI:.l JNOCEVNII SISTElvIl
SISTE1vJI CENTR,1LNOG GRr:JANJA
CENTR-1LNOG GRElANJA 30J

gn;jna tda
te la.. Uz poznat
pozna t pad tcmperature
te mpe ra tu re u grejnom
grej no m tc
te lu , iz racu nava se njcgova
njegova sred
srednj<1
njcl
tempe
tempera
ratu
tura:
ra:

(12.38)

l't;mpe
Te mpe ratura
ra tll ra vodc
vode koja ul ulazi
az i u grejno tc
te lo
la sledcecg
sledeeeg sprata
spra ta ima nizu
nii u vrednos
vrcdnostt lIus-
S-
led Oldanja
mcS anja vouc
vOlle iz kratke
kra tke veze i povra
povratnog
tnog prikljucka grejnog
grcjnog te
tc la. Te mpe ra tura
mcsavinc
rncS <lvinc je ujecl
lljeclnnoo i te mpe ratura razvodne vode grcjnog te la na niZe m spralU
spratu , a iznl-
izra-
elln
cun ava sc po obrascu:

= 1
1 =1
'i r
_ilL
_ll.L
c.c.Gc ( 12.39)

gde je:
gue jc:
QI - ko li cin a toplote
toplo te koju odajc
odaje (iii odaju)
ocl aju) grejno
greJno telo
te lo na najvise m
spratu
c - ukupni protok
prot ok vode u ve rtika
rtikalili
I,
I, - te mpe ra tura razvodne
razvodnc vodc
vode Z1\
Zit grejno tetelo
la pre
preLhodnog
lhodnog sprata
c
C - speeiricna
specificna toplo ta vode
Tako
Ta ko se moze odred iti sreclnja
sred nja te mpe ratura
ra tura vode grejnog tela te la na niZe m spratu:
spratu :

I =1
ru
ill
_ _1_1
1111/ ru
rl1 2 ( 12.40)
t 2.40)

Odrccl iva njc povrsinc

Odrcdivanjc povrs ine grejnih te la kocl
ko d za
zanemarivanja
ne ma riva nja hlad
hladee nja
nj a vode moze se izvr-
siti i pre dimcnzionisa
dime nzionisa nja cevne
ccvne mrcz.e.
mrcie.

Primer
Prim er 1

D
Dime
imenzio
nzi onisa
nisati
ti strujno ko
kolo
lo najud
najudaljenije
alje nije ve rtikale jednoccvnog siste
sistema
ma vode
vod e nog
grejanjaa cij
grejanj sliei 12.20.
cijaa je se rna prikazana na slici

Tempe ra tura razvodne vode iz kotla ',== 90

I,
Tcmperaturni
Te mpe ra turni pad u grejnim tetima
te Lima /';. I = 20°C
I'll 20 °C
Tempera
Temperaturni
tllfni pad u ve
vertikaJi
rtikali /, -1 = 10
I, 0 lOoC
°C
Te mpe ratura prostorija
Temperatura /. =
I. 20 °C
Visine deo nica
niea hB =2,8m h[=h
"0 h l =hf[=h m =l ,Om "h6=
ll ="m=l,Om 6=2,lm
2,lm

ODREDIVANJE
ODREBIVANJE RASPOLOZIVOG NAPORA
Pro tok kroz vertikalu
Protok ve rtikalu

c=
c= 12560 1080 kg
1,163 · 10 h
 8. Todorooit PROJ£Jr..TOV.4;W
B. ToJormii PROJ£KTOVA NJ£ £ POS17lOIE V1A Z-1
POITROJ£NIA Z-1 C£'ffR.·ILSO
CENTR.·lL\'O GR£JA
GREIAN J£
;oo<.J£

Odrcdivaoje
Odredivalljc ICmpcntture
tcmpcnttuTc vodc u pojcdinim dcooicama:
dconicama:
'1
' / = 90 °C
,, 1-- ,, - -•)-- ,, .\ -- ,I 5 -
, - 2- · )- .1- ,. 5-- ,"
- ,' I" 5-90
- °C
,"5==,,..
" I '
5S -61[
A. "
-011

" '6 =
1"6 = "1"5 61"
'5 -- 61" "6=mo°Ce
1'6= '-6
90- 20 = 701. 6 =
dconici 6. poslc mcianja
vade u deonici
Temperatura vode deollica 6'.6"
vade iz dconica
mciauja vode 6',6" i 5:

Q, +QII =90 3720 + 3260

90 3720+3260
844°C
,
c·G J.I63-I~
J.I63-I()W

Pro\>-cra ,empcralun:
Pro'l>"Crd lempcralun: vode dcooici 8:
vade u dconici

5580
----=80°C
1.163-1~
1.163-1()W
Zoog istih
Zbog tempera'~rnih
temperat~ svi.m vcrtil;alama:
padova u svim vcrtil;.alama:

'9= '10= 'n = 80 OC

1:;= 19= 110= 'II =
15=

Temperatura
Temperntura vode dcollici 8 vcrtil;.alc
vade u povratnoj dconici vcrtil;alc II odgovara zadalom
zadatom padu tcm-
peratun:
perature uvcrtil.-:ali
uvcrtikali ad d ,=10 °C
od 111=10 0c.
Raspolozivi oapor
Ilapor iznosi:

Prema tabcJi
Pn:ma tabcli II za ra.;&)iI;:c
ruliL:e gustgustioa:
ina:

2,8-9,81 -6,49+3,1 -9,81 -3,71=291,1 Pa

H == 2,8-9.81-6,49+3.1-9,81-3.71=291.1

Pregkd du:f.ina deooica

broi dconicc
broidconKr duZinalm)
duDnaCm) broi
broidconKr
daJnia: duZina (m)
du7.ina(m)
1 75 6 2,.5
:!
2 4_6 7 to
3) 62 11
S
..
.J 2,.5
25 CJO
90
0,5
57
)6
5 10 10 36
:;
5 15 II
11 H

deonicc 3 i
Primedba: dcooicc
Primedbo: "su, ustvari, jcdna deonica,
dcooica, ali iz prnkt.itnih
pratt.ibllh razloga podc-
Ijcoa je Ba
ljeoa horizoolalni i vcrtikalni
aa horizolltalni vcrtil;.alni deo_
 12
12. JEDNOCI,l
JEDNOCEVNI''N1SIST£}'([
SISTEMI C ENTRALNOG
CENTIVI LNOG c;REJANlA
0 R£JANJA 305

PRETHOONI PIWRACUN
PRETIIODNI PRORACUN PADA PRITISKA
PRITrSKA

Raspo lozivi napor 1/=291,

JI=29 1,1l Pa
Ire njc u pravim
Za trc prav im ddoyima
dc lovima ccvi 0, 67·
0, 67·291,1 = 195,04 Pi!
291, 1= Pa
duz ina dconica
Ukupna duzina dco ni ca 1-11
1-1 1 2:1=38,5
II=38,5 m
llcdin icni pild
cdinicni pad prit
pril iska R= 195.04:38.5
195,04:38,5 = 5,07 Pil
Palm/m

Proloci rojcdi ne deon

Protoci kroz rojcdine deo nicc(u
icc(u kg/h)
G} = 2956
G[ G6 = 1080
1080
G]
G ] = 1740 G
G[IJ
m = 240
G3 = 1080
G] 240 = 840
G4 = 1080
lORO G8B = 1080
G[
G1 = = 160 G Q9 = 1080
Gil = 140 G/O = 1740
GIO
G5 = 1080-( 140 + 160)
=1.080-(140+160) - 780 Gil = 2956

DIMENZION ISAN,JE VERTIKALNE CEVNE MREZE

DIMENZIONISANJE MR EZE

D imcnzio nisa njc cevne rnrdc

mrdc izv rse no jc prc ma uobicajc nim ro
rormularima
rmul arimil .

I 11
14140 20240
1256
125600
0 Q)
CD
0
d:J
til
....'"
00
CD
3720 ® ® 3260

0
d:J
til E I CD II - _
- .= .... f--~
' -;:n ~-
,.,'" ....-
In ci
to) III
~
M

"
.c:
.c ® ® -
~

CD I 0>
it'l-
",-
CD ®
® 55BO
5560
N
N-

I
(j)
(f) I "< III- f..-
!- .' -u;- f- ~..
f- ~-
_ __ - - f- _-.-® I
®
..c::
.s:: In
o·
0-

--- -- r---r~_J_--
__ J _ _ _ f--------@
r-------@ CIO_
CIO.
N

I® _ .__ ~~

-
- - .' -- 1-.-+-._
1-.-+--' - '._- .. . . ._-.
' - - ' - - ' - '.
..c::
.s::

1-_'
f--)

Stika 12.20 Primer 1.

S/ilm
306 R.Todoro,,;c
H PROJ£ KfOVA NJ£ POSTROJENJA Z4
Todorov;c PROJ£KroVA ZA CENTI?ALNO
CEfVfR4LNO GRElANJE
G RElANJE

DIMENZIONISAN,JE
DIMENZIONISAN J E HORIZONTALNE
HO RIZONTALNE CEVNE
CEVNE MREZE

Posto
Pos to jc ve rtlka
rtlkalna
ln a ee
cevna
vna mrcZa
mrcia dimenzi.onisana
dime nzi o nisa na tatako prilis ka 77,S
ko da ima pad pritiska P~ ..
77,S Pil
to za ho rizo nt
horizo alnu ccvnu
ntalnu cevnu mreZu preos tajetajc raz
razlika
lik a izmedu
iz medu raspolozivog napora
napo ra i napo
na po--
ra ulrose rtik,1 1i II:
ul rose nog u ve rtikali IT: .

H,, = 29 I,l-77,5=2
/-[,,=291,1-77.5 P~
= 2 13,6 Pa

U ovo m delu mreZc deo nnapora

~ p o r a po
potre
tre ban
ba n za trenjc
tre njc u ravnim dconicamaiznosi:
deonicama iznos i:

·J-[1r=0,67 ·213,6
0,67 ·1-1,,=0,67 =143, 11 Pa
·213,6=143,11

Dui
Duz ina deonica 1= 31,0
dco ni ca 1-3 i 9-11 je: [=31 ,0 m, pa jc jedinicni pad pritiska za ho
horizont
rizo nt;d-
,d-
nu mreZu
mre7.u

R= 141,37:31,0 =4,62 Palm

141,37:31,0=4,62

NAKNADNI PRORAClJN HORIZONTALN'E CEVNE MREZE

PR O RAC lJN I-IORIZONTALNE

Pre prosecno m R
P re ma prosccnom l?= 4,62 Palm, proraclIn
=4,62 pro raclIn horizo
horizontalne
ntalne mrde
mrcie jc
je sproveden
sprovede n na i ~­
nn is-
(ormlllaru
to m (or ka me je dat i proracun
mul a ru na kome pro ra clIn ve rtikale
rtik ale . Pre
Prema
ma proracunu
proraclInu gubitak
gubilak pritisk<l
pritisbl
u ve rti
II rtikilli n iznosi
ka li II iznos i 77,5 Pa, a IIu horizo
horizontalnoj mrezii 209,3 Pa, sto cini ukupno 286.X
nt a lnoj mrez 2RCi.!->
Pa. Ova vrednosl
vrednos l se minim
minimalno
alno razlikuje
razlikllje od raspolozivog
raspoloz ivo g napo
napora 29 1,1 Pit.
ra 291,1 Pa.
P regled mes
Pregled mesnih
nih otpora
o tpo ra

deonica II::
·kotn
-kotaoo 2,5
·2 111b
luka LQ
3,5
dc onic" 2:
dconicl2:
-T rac raevn.
'Vtl. suprolan
sli prolan smcr, njc W
odvajanjc
smcr. odvaja oIW =0.8
WofW = 0,8 1,8
1.8
clco niLlI 3:
cle onic<l
r""v.I, prol"~,
-T racva, prolaz, oclvajalljc W
W ufW
/ W =0,92 o
-7.
-7....1sun Q.J
0,3
dconica 4:
deonica
-koleno
-kolcno 1,0

deonica 5:
-odvajanje. prolaz dufd=
-odvajalljc, v. N =O,72
d/ d= 1I V. =0,72 1,7

dconica 6: o
dconica 7:
deonica
-odvajanjc, prolaz d.,ld=1
-odvajanjc.prolaz V. N=O,72
dj d= 1 V.N=O,72 1,0

dconica 8
deonic.18
-kolena
-koleno to
1,0
 12. JEDNOCEVNI
JEDNOC£VNI SIST£MI C£JVfRA
CENfRAL L NOG GREIANJA 307

dconiCl 9
-?aSun
-7.aSUfl 0.3
0.,3
ra~-va. sabiranjc.prol:u,
-T ratv.t. =0,92
sabiranjc.prol'7, II'jW = 0,92 !U
Q.J
0,6

dcooiCl 10:
dconiCl
·T
-T moo,
r.l:v:t. s"prolan
suprOlan smcr, sabiranjc d,!d=
smer. s.,biranjc rl./rl = O,8
O,8 ";W=
"; O,6
/1"=0,6

ica II
deon i"'l
·llnk.
-2111ka

Prm'era pad.
I'ro\'cn priliska
palla pritiska II
D ce,'ovodo &",jaibb (cIa
C"C\'O\'OOO grejDi. lei.

G rejno Iclo
Grejno Ielo ,I
Ul1Jpni mcsnill oIpo'"
Ul"Upni kocficijenl mcsnih i7llosi ~ =5.0
oIpor. imosi =5,0
- prola21li vcntilit
prolarni vent 4,0
.- grejno Iclo
Ielo 25

UsvajajuCi da brLina
brzina IIu deonicama 5' i 6' "ude manja nego u deonici 5, iz tabelc IV sc
ocitava: precnik 0 = 1, I, brLina IV = 0,08 mls
m/s i jcd inicni pad pritiska ~,5 Palm.,
jcdinicni P<J/m, pa gubi-
Lak pritisk<J
lak pritiska pri dllzini prikljuCaka od 2x 1.5=3,0 m iznosi:
duiini prikljllCaka

(lR + Z)C7j
Z)G7j - "hGT, 4,5 + 35,7)
(3 · 4.5
CT, . g(pso - P'IO) = (3· 35.7) -1.0·9,81'
-1.0·9,8 1' (971.83
(97183 - 965,34) =
=-1~,47
=-H,47 Pa
 tz PlANA MRE2e
IZ MRE2:E NAKNADNIPAOAAtUN
NAKNAONIPAOAAtUN
Prelh.
Prelh, RAZUKA
prefnik
proenik s,.t..
SA. PRETHODNIM
PRETHOONIM PRetNlKoM
PRECNIKOM PRE¢NIKOM CEVl
SA PRQMENJENIM PRe¢NIKOM
,""",
eonlca
To,
Top".. Mueni
Muenilou.tina
Ou.tina cOvi d
,I ·A
·A Z
"'''''''''
0"'"
IY"l
(W)
protok eonica
prolok oon!c.
(kg/h l I (m)
(kg/h) (mm) •
(m/3)
(ml3)
A
(Palm)
,I ··R
(Pa)
(Pal
A H
L I; Z
(Pa)
d
(mm)
I""')
•
(m/I)
(mls)
A
R
(palm)
(Palm)
'I · A
(Pa)
H
LI; Z
(p. )
(n · h)
(Pa)
{Pal
(p. ~
(P'D
(Pa)

• b , d
• , ,
I g h ; i k ,
I m n
°0 p q ,
VERTIKA.L.A II
VERTIKl.LA R ..
• 5,07
5.07 Palm

,•
0 12560 540 2.5
2.' 50
SO 0, 15
0.15
• I"
6 1,0
' .0 10,9
1,0 3.3
3,3I 3.3
3,3
"'''
00'0
'" ' .0 50
SO 11
0, 11 "
' .7, 9,9
9.9

,•7 22,5.' • "

6 12560
' 2560 540 50
SO 0 ,15
0,15 6 0 0

, ono
9nO 36 1,0
' .0 SO
50 00,11
,11 3,6
3,' 3,6
3.' 1,0
' ,0 •••
5,'
S 12560
'2560 540 0,5
0,' 50
SO 0, IS
0.15
•
6 3,0 1,0
'.0 10,9

L'·R+ LZ ",
L/oI~+ LI '" 39,9 + 31,6
31 ,5
- n ,5Pa
17,5 Pa

Horizontalna
HorizonlaJna mreta
mrafa
- A • 4.6Z
4,62 Palm
,
I
,
I
"360
"'360
20240
1478
870 .,.
7.S
',5
0,6
60 0,116
0. 5

0 ,13
3,6
3.'
" ',' <:I.'
13,8
3,5
3.'
1,6
03,6
14.6
14,6
3
""<0
12560 540 6,2
"55 .1 3 3
3,6 22,3 0,3 2,S
,• '2560
12560 540
' ,2
"
55 0 ,12
0,1 2 3,'
3,6 20,S 0,6 5,0

"'<0 870
' ,7
5,'
"
55 0.12
0,12 3,' 0,' ',0

"
'0 202<0
1418
3,6
3,'
3,4
55
65 0,13
0.13 3 10,8 3.0
3,0 24 ,6

'Z'
" 30360
3<360 3,' 60
80 0, 16

L'·R+Ll =
L'·R+LI ;
3,6
3.' 12.2
106.6
106,6
1,0
' ,0
+
Il'
102.17
102,
- 209,3 p,
 JEDNOC£vNI SIST£'./1
12. JEDNOC£VNI SIST£!IIf/ CENTR4
C£NTRALNOG GRElANJA
LNOG G REfA NJA )09
J09

Ka ko jjl:' uU deo nici

Kako nici 5 pad pri
pritiska za dovo lje n uslov da
liska 3,2. to je zadovo d a je pad priliska
pritiska kroz
kralkll vew
kratku vezu veti
veei od gubitka
gubitk a pritiskil
pritiska u ccvovodu
cevovodu grejnog lela te la jer
je r jt:
je 13,2 > -1'+047.
-1 4,·17.
Na isti
Nil isti n<lein
nacin SI.:
sc prove ra vdi
vrS i i Zil
za osta
ostallaa grejna lcla.
tcla.

DIMENZIONISANJE GREJN
DrMENZIONlSANJE GREJNlIl T ELA
lIl TELA

Za
Z a dime
d ime nzio
nz io nisa nje grejnih
grej nih te la treba
tre ba izraeunati
iz racuna ti srednje te mpe ra
ratu re vod
ture va de. os--
e . Na llS
noVll ddati
novu a tihh obrazaca
ab razaca u ranijeran ije m te
teks
ks tu udreduju
od redujll sc
se prvo tempe
te mpe ra ture razvod
razvad nl.:
nc vodc
vode
za sVil
SVilko grej no te
ko grejno tclo:
lo:
rejna
G rcj te li!
na le la 1I i II
1,= I"
Ir= = Is=
14= 15= 90 °C
0

Ip= 90 - 20=70 0
Ip=90 °Cc:
m=
fI no = 80 uC"C
G rejno
rej no lelo
tela III

Q I +QIl 3720+3260 =84,4 0C

= 84 4 °C
I = / 6 = / ,- - = 90
r
c ·G 1,163 ·1080
/f =
II' 1844
84,4
' , nc
- 20= 644
64,4 DC
1m = °c
= 74,4 "C
Povril tna tc
Povralna te mpe filtura
raturil vode
vod e iz vertik alc iznosi:
verlikale iz nosi:

Q 5580
I =I.= = 84 4 -
I - -.!il... 80 0 C
fJ 8 6 C.G ' 1, 163 · 1080

sto odgovil
odgovit ra zada tim uslovi ma
zadalim ma..
Poslo
PoSlo su izracunate
izraclinate i provc
prove rene
re ne srednje
s red njc te
le mpe rature
ra ture vode u grejnim te lima. pre lil -
prclil-
zi se nil
na iz raclinava njc grejnih povrsina.
izracunavanje

12.10 POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U

CEVNOJ MREZI
IZ RACUN
IZRAC AVAN.JE NAPORA
UNAVAN,JE
U vee opisa nim jednocevnim
jed nocevni m sistemima
sislemima smil
s ma lrano
trano je ddila je rilsp olozivi napor isklju -
raspolozivi
civo posled ica hlade nja
pos ledica nj a vode
vo de u grejni m te lima.
grejnim lima. Medutim, ako se voda hl adi i u to
hladi kl.l
lobi
struj anja kroz cevnu rnrezl.l
slrujanja rnrezu,, oonda
nda ee i ovo snii
s niZee nje tempe rature vode lItica
h::mperalure utica tili na ras
rilS--
poloziv
po lozivii napor
napo r sistema.
sisl e ma .
Na slici 12.21
12.2 1 prikaza na je se rna sistema
sislema IIu ko
komeme se napo
naporr stva
stvarara i usled po me nu -
tih
lih gubi taka toplo
gubilaka toplolete iz eevovoda u okolinu.
okolinu . Ras po lozivi napor se
Raspolozivi se raclina
racuna kao i 1Iu pre t- l-
hodnim slllcajevima,
slucajevima, aali li mes
mesltaa u rnreii
mrcZi u kojima
kojimil se sniiava
sniZava tempe ratura vode nisu vi-
temperatura
se sa
sarno taeke A i S,
rno tacke B, nego i deoniee
deonice koje od ilju toplotu
odaju toplotu.. Pre ma to
Prema me, imaju6i u vidu
lome, vidll
ranija oobjasnjenja
bjas nje nja i navede
navedene ne izraze za napo
napor, r, ukupno raspoloz
raspoloziviivi napo
naporr za strujno
kolo ve rtika le
rtikale (slika 12.21) bi bio:
310 B.
/J. Todorovic PROJ£KTOVANJ£
7i:x/o":JVic PROJ£KT POSTROJE 'JA ZA C£NTRALNO
'OVANJ£ POSTROJ£NJA C£NTRA L NO GRElANJF:
GREJANJE

H
II = HGT + He

H ="B
= liB .·g(P7
g(P7 - PJ
PI)) +h6
+116 ', g(P6 - PI
PI)+h . g(PS - PI)
)+h5S 'g(P5 PI)++h . g(P4 - PI)
" 44 ·g(P4 PI)++
'g(P3 - PI)+"2
+"3 'g(P3 P I)+"2 ·g(P2 - PI)
gde je:
gdc jc:
H - ukllpno
ukupno rasp.o.lozivi
rasp.oIozivi napo
naporr u (Pa)
Hc;r
H CiT - napo r lIsled
usled hl ade nja vode odava njem loplole
hlade toplo te grejnih le la
Ile
lle dodal ni napor
- dodatni napo r lIsled
usled hladenja vode u cevnoj mrd
rnreZii

-
~2J
l2J N
.s:
.£
.,
.
. I®-
I<D C"l
.s:
.<:

..,.
.....
A
8 .s:
.£

CD
(f) .,., ..
'"
® .s:
.£

'<l
"<l

8B
® .s:
.£

co
<0

. .- - b
kv -
.r

- r--
f- -
____
----~
-1

Stika 12.21
Slilw

Prvi
Prvi deo napora HGT H(jJ" ne daje odmah tacnulaenu vrednosl,
vrednost. jer se gustina vod e odredlljc'
odred uj"
pre ma sred njoj vrednosti te mperature u vertikali,
srcdnjoj verlikali. uz pretpostavku da u vodovima nL nc-'-
rna hlade njaa vode.
hladenj vodc. Pre ma tome, taea tacann raeun
racun za
zahteva
hteva izracunavanje
izraeunavanje temperaturnih
deo nici, a to je
padova 1Iu svakoj deonici. jc moguce tck posto se dimenzionik rnreza i pm.-
dimenzioniSe cevna mreza poz-
naje napor. Dodatni deo napora takode moze tacno taeno da se sa rno ako je wc
5e izracuna sarno w .'
dime nzionisana cevna mreza,
dimenzionisana mreZa, odnosno
odnos no pozna
poznatt ukupan napor. Zbog toga se pocinje Sd
lzv.
tzv. pre thod
thodnim
nim proraclInom,
proracunom, kojim se ukupni napor prib1.iZnopribllino odreduje cime se omo-
gucava dimenzio
dimenzionisanje
nisa nje cevovoda. Naknadnim proraeunom
proracunom definitivno se izraeunava
izracllnava
napor i vrse kurckture preenika
precnika cevovoda. Za izracunavanje
izracllnavanje pribliZne vred
vrednosti
nosti del
deltla
napo
napora usled hlad enja vode u1I grejnim telima, sve potrebne velicine
ra uslcd ve licine su zadat
zadatc.
e, pa s,'
Sl '

ovaj lako odreduje.

odrcduje. Medutim.:..pribliZno oce njivanje dodatnog napora se ne izvodi we
Meduti!)1",pribli.Zno ocenjivanje Vl' C
sc
5e odrcduje
odrcdllje prema iskustve
iskustvenim-podacima
nim-pod acima koji su dati u tabe li 12.1.
 12. JJ:nN() IY .VI SISTE,\/I
11m.V()C/,·F.Yl Cl:'l..TRA I. NOG GRUA
SISTE,\/1 Ct::ivTRAL GI?E1A,vJ.·(
N}.·I .III
.Ill

T~hd"
T~bcl" 12.[ Ooclalni
12.l Oodalni m'por " Pa Zil
za jjcclnocc,'no
cdn oce,'no gra
gravltaciono
vl lacion o grcjanjc
grcjanj c sa hladcnjcm
hladcnjem vode "
cc,'ovod ll
cc,'ovodll
Il ori1.onl~lnu
lIorizo Itnt:i.H. oj
nlJ.lnu l.miR nj c (uJs lrojcnja (m)
l)Os lrlJjcnjH
Broj spr;lI o,,;,
I3roj spr,lIo\';! 10 20 30 40 50 60
(l1 i vo~) zAradc
(nivo:J) /g r~hlc prvo
pry" pos!.
posl. prvo
prva DOS!.
oosl. orv-J ".,,1.
prv..1 I PO'!. prV:1
pr Y:1 posl.
POs!. prv:t
prY" pos!.
posl. prVll
prva DOS!.
oosl.
2 11
li 8
S 157 108 177 98 186 98
9H 196 8M 206 49 216
3 157 196 137 206 127 226 127 235 I1118
8 245 IliI H
B 255
4 1% 235 177 245 167 265
265 157 275 147
147 294 147 304
5 235 275 216 29-1
29~ 206 304 196 324 186 333 177 343
6 275 324
324 _:n
7255
-- 343
JH 245 35.\ 235 363 216
216 382 216
2 16 392
391
7 324 373 294 382 2X4
2X.l 402 275 412 2>5
2'5 43 1 255 44 1
S 373 422 343 441
44 1 324
32" 45 1 314 46 1 294 48 1
l 284 490

Podaci u labc li 12. 12.1 1 su srcde

srcdc nin.i 1I zavis
za vis nos li prema izo laciji
illcij i ve rlikala,
rlika la, broju nivoa
ni vaa
zgrad
zgradee i ho rizo nlalnom
horizonta lno m lId udalje
a lje njll posma
pus ma lran
tra nee verlikale
ve rlikale od glavne - razvodne razvodne.. Svc
vrcdnostili vaze
vrcdnos vaie za sillcaj
slllcaj dvauva grcj nll le
grcjna te la n'l jednoj
jeunoj vcrtikali
verlikali po spratll.
sp rai ll. za
Zit pro
protok ud 50
10k od
kglh kroz sVllsva ko grejno le telo
lo i za lete mpe ralllrnc padovc od 20 °C. kako 1I grejnim le
raturne padove te lima
lako
laka i IIu ce loj ve
celoj vc:: rL.ikali
rtik a li.. Os la
talclc prclposlavkc
pretpos lavke premaprcma K koj
oj ima Sll
SlI navede
navcdc ni podaci II labe tabclili
12.1 Sll
Sll isle zaZit labe lu lll 12.
12.10 la..
Korc
Korekillfe
kture vrednosli
vred nos ti iz tobe " ,be "-:
lc 12.1 oobovez
bavez ne SlISli lIvek
uvek kada se prolok protok kroz grejna
lela raz
lei" likllje od 50 kglh
razlikllje kg/h i lIkouko liko sc se Icmc
tcmc ra turni
tllrni padovi.
padovi, kako 1I u grcjnim
grej nim lelimll.
tclima. lako
Illko
i u vcrtika
ill vcrlika li. rilzliklljll
n'zlikllju od 20°C. Korekillfe Koreklure za razli razlicil
cil eC proloke
prot o ke dale SlIsu IIu tabe li 12.1a
12.la IIu
vidll koc
vidu kocficijc nl a sa Ko
ficij e nla kojima
jima lre lreb"
ba mnozi
mnoz ilili vrcd
vrcdnost
nos l doda tnog
lnog napo ra. ra . Ako se sc stvarni
izmcd ll vrednosli
proto k nalaz i izmedu
prolok vred nosli proloka 1Iu labe li. li, Ireba izvrsi liti lin ea rnu
rnll intc
interpo
rpolaciju
laciju .
Islo
Isto se prime
primenjllje
njuje i pri odred od redivaiv;ll1ju
njll koreklure
korek lure za nekllncku vertikalll
verlikalu izmedll
izmed ll najbliZe
najblize
aljcnijc . je r se IIu labcli
najlld illjcnijc. tabe li nalaze nllme ricki podaei sarno za ove clve dve vevertikale.
rtikale.

Tabcla 12.la KorcktllrR labc\c

12.!a KorcklurR 12.1Z11 protokc koji sc razlikujn
labelc 12.lla razlikllj" od 50 kglh
Prolok Vcrlik.l.
Vcrtikala
(kAlh)
(kAII I) nnibli;,1
naibli7..1 noidal
naidal io
ia
20 1.76 1.65
40 1,15
1.15 1,l2
1.12
60 0.89 0.91
80 0.75
0.75 0.77
100 0,65
0.65 0.68
120 0.58 {).62
-0.62
140 0.53 056
160 0,49
0.49 052
0.52
180 0,46
0.46 0,49
200 0,43
0.43 0,47

Vrednosli dodalnog
Vrednosti mo rajll dci a
dodatnog napo ra morajll a se koriglljll i kada le
temperatllrni
mperaturni pad ve verti-
rti -
iIi grejnih le
kale iii la nije 20°C.
lela 20 °C. Numericke
Nume ricke vrednosti koreklure ta~li
korektllre Sll II tabe li 12.Ib
12.1b za
razlicite pad
padove
ove tempera
tempe rature,
lure , a pri temperaluri
tempe raluri razvodne vade: vode: 100 DC, 90°C i 80°C.
 12
J J2 U.'1 'o<lorr)l';(
IJ.TOfJ orrJIk I'UO} £I0 0 1~4 ,v}
I'J?OJEJ..701~-I I;; POSTROl
NJJ' t:,vlA Z·j
POSTlWJJ:.NJA Z I C£i\ rrR-l LNO G R£lA
CENTR/fLNOG N} f:
REJ, I NJf:

12.Ib
THbcla 12. lb Korcktu ra tabclc
Korcktura dmgc lcmpcralllrnc
ta bclc 11.1 za drugc lcmpcralnrnc padovc
Tcmperalllr"; 1'""
Tc m pcr s lllrni Il." Korcklur.
Korcktu fa Z8 'I.
ZN t
vert ik<t
ika la grcjna lela
Icla IOO·C
100 ·C 90·C 80·,
80 "C'
10 1,25 1,00 0.73
10 20 0,80 0.63 O.4S
0.48
30 0.62 0.50 0,38
0.38
10 2,25
2.25 t ,75
1,75 I1 35
20 20 1,27 1.00 0,76
0.76
30 1,00 0,75 0,62
to
10 350 2.50 2.00
30 20 1.68 1.30 1.00
30 1,28 1.00 0,78
0.78

Poz navajllci
navaj uci te mpe ra turne
tllrne padove vo de IIu grej nim telima,
tciima , a posle na naknadnog
knadnog p ro· ro-
racuna eevne mrde rnrde i vre dnosti
dnos ti te mpe ra tura IIu kratkim veza ma i povr povra<l lnim
tnim prikljllcci-
priklju cci-
rna grejnih te la, jcdnacinama kuj c Sll
jedn acinama koje su da te 1III IIplitstvima
d ate uplltstvima za proraclIn,
p ro racun. tacno se iuacll
izraclI -
nav(ljll tempe rature vode 1Iu tack(lma
naviljll tacka ma mesa nja nja.. Na taj nilcin
nPlcin Sll odrede ne srednje
s rednje te m-
pe rature vode po deo niea nie(lma,
ma, a lime
time i gllstina vode, pa se moze izraclinati
iz racun(l ti ddeu
eo n;.lpO-
napo-
ril 1Ir.
ra lIr. led odava nj
njaa toplote kroz grejnil
grej na tda:

"
H
l-JGT = I2.,/1;" g(p;" -
II;I/ . g(fJ;" PI) Pa
I

Ukupno raspo lozivi napor koji se do bija kao zbir H=f-fc

Ukllpno l-l=flc +HGT mo::
mt:rodavan
rod avan je:
je Lil
La
dimc nzio nisanje
dime nisa njc cevne mrde.
mrde. Uk oliko se minimalno raz!ikllje od nilpo napo ra ododredc
recle nog
nll).!,
u pre thodno m pos tllpku
1I tupku proraclIna,
proracuna. niknikilkve
akve korektllre
kore kture nislI
nisll po tre bne. Ako razlikc
raz like
postoje. mora se 1I naknildno
pos toje , moril naknadno m delu
d e lu pro racuna
rilcllnil izme nili
niti precnik 1Iu de
delu
lu mreze.
ta li tok pro
Os tali racuna cevovod a u sve mu
proracllna mll je isti kao i kod jednoeevnih ssiste bez
iste ma bl:7.
hl adc
ade nja vode 1Iu eevovodu
cevovodu , pa se prove ra raz like napo ra IIu kra tkoj vezivezi i strujno
stntjno m ko-
III grejnog le te la vrsi pre ma pos tupkll
tupku koji je ra nije izloze n.

12. 10.1 Dimenzionisanje cevne mreze

12.10.1
Sa pre thodno odrede nim IIkllpnim
ukllpnim na naporo
poro m vrsi se dime nzionisa
nzio nis anje
nje eevne mreZL
mreZL'
pocevsii od strujnog
pocevs strlljnog kola
ko la najne povo ljoije
ljnije ve
vc rtika le. Pos
Posto
to je eevna rnreza
mreza pro
proracllnat
raclInataa
prema pre thodno m i priblil
pribliZno
no odrede no m napo m ru,, prelazi
prclazi se na naknadni
na knadni proracull.
proraClll1.
O vaj se sas toji 1Iu izracllnavanju
Ovaj izracunavanju efekta
efe kta hlade nja u svim deo nieama pojedinacno, taku
da se do lazi do te mperatura vode i odgovaodgovarajuce
rajuce gustine vod e u svakoj ve rtikartik ali.
li . Ta-
T a-
ko se raspo
raspolaZe
lilZe podaeima potre
po trebnim
bnim za izra
iz racun
cunavanje
avanje de la napora hlade nj njaa vode IIu
cevnoj mrezi (He).
rnreZi (He)'

12.10.2 Povecanje grejnih tela

Ko rekeija povrsine grejnih te la vrsi se pre ma stvarnoj sre dnjoj tempe
te mpe ra turi vod.:.
vode.
koja je naa
nila kod siste
sis te ma sa hlade nje m vod
vodee 1I cevovodll.
cevovodu. Povecanje povrs ine vrsi Sl,;
51.!
 J 2. JED
12. JEDNOCEYN
OCEVNIJ SISTEMI
SISTEMJ CENTRAl.NOG
CENTRA tNOG G RElA
REJANJA
NJA .1 1.1
.11.1

proccntu alnim doda tko m koji se SI.! na laz i u labc li 12.11

12. ll , koji su
Sli srcdc ni p rc ma hrojll
prt:mll brojll ni -
voa zgrllde,
zgrad c , spratll
sp ratu na komc
ko mc jc
je grej no le
grejno tc la i prc ma ho rizo ntalno
nl alnom m pruza nju
njll post
posl rojc-
a. Pos
nj a. to su i ovd
PoslO ovdl.!e navede
navcde ni nume
nu me ri cki podaci Sil
i:ki podaei Sll mo za najbliiu
Zll nlljb liZu i najud
najudaaljc nijll ve
ljcniju vc ri
rl i-
kalll, mcdupodm:i
kalu. mcdllpod aci se sc odrcdlljll
odredllju linca rno m inlc rpo laeijolacijo m.

Tubela 12.11
T ubela 12. 11 l'rocclllllalll
I'roccntllaln o povccallj po"rs inafl grcj nih tela
povccanj c pm'rsill tcl a kod jjcdnoccvnog
cdn occvnog gra
gravi taci oonog
vitaci nog
grcj a nja
grcjanjll

N.jtl.tj. vcrlik.l"
N_jd.lj. vcrlik.t" Najd.tja vcrlik.l.
Najd.lj_ vcrUk.l.
Broj cl8io
Ilroj cl.ia S Jlral
JlrHl d030
do 30 DI
m Ilrcko 30 III
"rcko lU
(s pr810vo)
(spralov_) grcjnog ll ~j bli
llaibliz.1z.1 Il~j(kllj
Ilaid' ''ia" " "jul ii",
""ibl ii.il Ilnjuol
11 jo
0 iLialia
zgradc Icl. vcrtikala
ve ri iknln rl ikolo
vc nibl " vcrlikala
vc rtikala vc rli
rl ika l;,
ka la
I 1I - - -- -
I 8 12 7 14
2 2 4 6 3 R
X
I 10 13 8 15
3 2 6 8 5 10
:I3 3 4 2 6
I II 13 9 15
2 S 9 6 II
4 3 3 6 <I4 8
4 2 3 2 5
,)
I 12 14 9 I (,
2 9 10 7 12
5 3 6 8 5 9
4 4 5 3 7
5 2 3 2 4
1I 13 14 10 16
2 10 1I 1I 8 13
IJ
3 8 9 6 10
6 <I4 6 6 4 8
5 <I4 4 3 6
6 2 3 1I 4
I !3
13 14 II 16
2 II 12 9 14
3 9 10 7 II
II
7 4 7 8 5 9
5 6 6 5 7
6 5 5 4 7
7 2 2 I 4

Korekturc
Korekture za druge protoke date su II
1I tabeli 12.lla.
l2.Ira, a za lcmpe
tcmpe raturne padove
razlicile od 20 "C
°C u tabeli 12.IIb.
l2.I1b.
 -
311
]14 8.
B.Todoro
Todarol';" EICTOI·~1NJE
,·;c PROJ EKrO Z·1 CE,vr'R4
j,>I NJE POSTROJENJA Zr1 CENfR4lr.NOG
.NOG R£JA
REJA NJE

T
Tabcla 12.1I" Ko
a bela 12.lIa rc klll nt labclc 12.
Koreklllra 11 za proloke
12.11 pro\oke koji sc razliklljll
raz liklljll od SOkglh
SOkgfh

Prolok VcrlikHl
Verlikal"a
(kg/h )
(kWh) ""iuli",
naibl iia naidal
na id al ia
20 1.76 1,65
40 1.15
1.1 5 U2
1.12
60 0.S9 0,91
0,9 1
SO
SO 0,75
0.75 0,77
100 0.65 0.68
120 0,58
0.58 0.62
140 053 0.56
IGO
160 0.49 0.52
0.5 2
180 0.46 0.49
200 O A3
0.43 O.H7
0.4

Tahela 12.lIh Korcklllrll

Tabela .I2.l1h labcic' 12.11
Korcklllnl lahelc' 12. 11 7.a
za c1mgc
c1rngc Icmpcr"lllrnc pacl ol'c
Icmperalllrnc paclo"c

TeOlper"lurni I'ad
TCOlJICntlllrni Ilad Tern )craillra
Tcm ra1.vodnc vode
Icra lura razvoclnc
vcrl ik;'ll
ikal ;l;1 grcjno ltell)
eln iOf)
100'C·C 90·C
90'C 80 ·C
'C
10 0.75 0,75
0.75 0.75
10 20 0.53 0.55 0.58
30 0,47
0.47 0.50 0.55
10 1.35
1,35 1,35
1.35 1.35
20 20 0.95 1,00
1.00 UO
1.10
30 0.85
0.S5 0,<)3
0,93 UO
1.10
10 2.00 2. 10 25 0
250 I
30 20 I A5
1.45 1.55 1.70
30 1.35 1.60 2.00

UPUTSTVO ZA PRORACUN
PRORACU N

Dime nzio
nzionisa
nisa nje cevne mrczc
mrezc pocinje se sa tzv. pn:lhodnim
pn.: thodnim proproracunom.
ra cuno m. Na l1~ '
Nil l1"
noYU
novu zazadal.e
dale te mpe
mperature
ralure razvodne vad vodee (I,) i tempe
te mpe raturnog
ra tllrnog pada
pad a vod
vodee u grejnim Ie·
lima,
lima , izracunava
iz racunava se tetemp
mp e ratura vode 1Iu deonicama
oeo nieama ve vertikale
rtikale za cije
cijc strujno ko lo !'.Sll
vrsi pro
proracun,
racun , ne
nc uz
uzimajllci
imajllci u obzir hlade
hl adcnjc
nje cevne
ct:vnc mrcZe.
mrcZe. Pocinjc se se,, kao i kod svi ~vi h
h
siste ma grejanja, sa najnepovoljnijom
sistema vertikalo m. Za odredene vrednosti te
najne povoljnijo m vertikalom. temperatu
mpe ratu ·-
ra ocitavajll
ocitavaju se5C u tabe li II u dodalku
dodatku,, odgovarajucc
odgova rajuce gustine vode. Pos Posto
to su
Sli os
ostali
tali POel
pod ,l-
;l-
ei
ci poznati
pozna li iz proracuna po potrebne
lre bne kolicine lotoplote
plote za
Zit grejanje
gr t:janje i iz plana zgrade.
zgradc. oonns-
no se me sistema.
seme siste ma. prvi deo napora
napo ra se
5e izracunava
iz racllnava prema
pre ma obrasell
obrasclI::

H GT =
" .g(
III"
"ill" g(Pn
Pn - PI) (Pa) ( 12.4
(1 2A II))

Za dodatni napor He lIsledusled hladenja

hlade nja cevne mreze
mreie koristi
ko risti se tabe
tabelala 12.1, sa cve
eventu
ntll -·
korckturama za druge temperaturne
alnim korekturama tempe raturne padove iii pro toke kroz grejna te tela.
la. Pri to-
me se za protok krozhoz jedno
jcdno grejno le telo
lo racuna sa srednjo
srcdnjom m vre
vrednosti
dnosti svih grejnih lciatda
vertikali,
na verlika li, uzimajuCi
lIZimajuCi Uu oobzir
bzir dil
da korektumi
korekturni koeficije
koeficijenti
nli u labe
tabelili 12.Ib vaie
vale za slucaj
da su za istu
islu vertikalu
ve rlikalu vezana na svakom spratu dva grejna tela.
 12. lJED
EONO EVNI SSISTEMI
OCEVNI CENTRA I.NOG G REl.~NlA
IST EMI CENTRrlLNOG RElA Nl.4 315

Uko liko
li ko sc
se umes lo
to dva na laz i je
jedd no grejno tc
te lo, po lovina stva
s tva rnog ppro loka se ob-
rotoka o b-
racunava da snabd eva i d rugo fik fiktlivno
ivno grejno lete lo.
Pr od rede ni raspo loz ivi napo
Pre thod no odredc naporr 5C
se odredujc
odred uje kao zbir:

ll =Hc;r + l fc (Pa) (12.42)

( 12.42)
a jcd pa d priliska R, me rodava
jed inicni pad rod ava n za dime nzi oonisa
nisa nje cevne mreze
mrezc izracunava
iz racunava se
na isti nacinkao i kod svi h vod e nih siste
sisle ma:

R
R==O
O,67'
,67' H
( 12.43)
(12.43)
"2)
L:J
gdc 2:.1 - duzina
gd e je 2.1 duz ina st rujnog kola mal rane
ko la pos mat ra ne ve
vertik
rtikaale.
le.
Oa lji to k pre lhodnog
thodnog dc de la pro racuna je isti kao kod jednocevnog siste ma bez hla-
de nja vode: prvo se pre lazi na dime nzio nisanje nisa nje sa me vc ve rlik
rtik ale sa nes loto vecim jedinic-
nim pado m pritiska tez njo m da ce la ve rtik
priliska i teznjo rlik ala bud
budee iSlog precnika. Za lim tim se pre lazi
na ho rizo nta lnu rnreiu.
Inu cevnu mrezu.
Kad a su
Kada 5U svi
5vi precnici odrede
odrcde ni , sa pre thodnog se pre laz i na na knadni proracun. p roracun.
Napo r us led hlade mreze (He) izracunava se u sve mu isto
hlad e nja cevne rnreze is to kao i kod dvocev-
nog siste
sis te ma. T ako se lacno
tacno odrcde
odrede te mpe ra ture na poCe tku i na kraju svake deonice.
Te mpera
mpe ra ture u lacka
tacka ma mesa nja se izracunavaju na taj nacin naCin sto se kao te mpera-
mpe ra -
tura vode na ulazu u grejno te lo usvaja ona on a vred
vrednost
nos t koja
koj a je do bije
bijenana na kraju deoni-
ce iz koje
kojc scse odvaja prikljuca
priklju ca k grejnog le je r se hlade nje vode u prikljuecima zan
te la, jc za nee -
ruje.
ma ruje.
zada tog pad
Na osnovu zadatog padaa lete mpe rature u grejno m le (C1JGT),
te lu (tJ c;r), izracunava se te mpe -
ralura vode u pov ralno
ratura ratno m prikljucku
pri klju t:ku::

Pos to se
sc iz ppro ve rtik
ro racuna vc rtikaale
le poznaje kako proto k, tako i le
te mpe ratura
ra tura vode na
kraju krat
kra tke
ke veze, popomocu
mocu jednacine bilans a loplo
toplo le
te odreduje se vrednos t te
le mpe ratu-
re vode u tackama meSa nja:

(0C) (12.44)

su:
gde su:
1M, CM - te mpera ture i kolicina vode posle mesanja
110 C 1, 12. C 2 - te mpe rature i kolicine poje
pojedinih
dinih struja vode koje
uCestvuju u mesanju
meSanju

e mpe ratura meS avine moze da se odredi i pre

T empe ko obrasca:
preko

Qcr
1,., =l k - (12.45)
G M 'c
316 8. Todoro!'ic I'R01EKrO
8 .Todorol'ic PROJEKrOVANJE POSTROJENJA 7-1
I'~1 Nlf: I'OSTR01EN1/i Z·1 CEJ'.rrRA
CENTRAI.NOLNO GRElAN1F.
GRL'.1ANJE

gde jc:
je:
I. - tempe
te mpe rlllurll
ratura vode u ve rlikll
rtikalili ispred tacke mcSlInja
meSa nja
QGr
QuI' - kolici na loplo
kolicina toplotele kojll od aju sva grejna
koju odaj\l grej na le
te la ciji se povratni
povral ni
vodovi
vodovi spajaju 1Iu tacki
ta cki mcsanja
mcilanja sa vcrlikalom
vcrtika lom
cC -- speeificna c = 1,163
la vode c=
to plota
specifii:nil loplo (W h/kg· K)
1. 163 (Wh/kg'

Na laj na i:in pozna

t<lj nilcin poz natIee su 11 svakoj deoniei
SlI II dco niei srednj
srednjee le mpera
te mpe ture vode, pa se liZ
ra lure odgo--
uz ollgo
varaj uce vrcd
Vilri1juce nos ti gllsl
vrcdnosti ine izraCllnava
gustine izracunava na po r llsled
napor hl ade nja eevne
usled hladenja cevne mrcZe:
rnreZe:

II
" ·g(PII -PI )
He = "2A, 'g(p" -PI) ( 12.46)
1

Za
Z a deo naporil
nilporil koji
koji po lice od oodavanja
police davanj a lo plo lee u grej
toplot nim te lima sada pos
grejnim loj.: lacni
postojt t acni
podaci mpera
poda<:i 0 te mpe turama vode,
raturama vati c. pa se moze preeizno
preciz no odrediti njegova vre vrednosl.
dnost. Zbir
II c +lIr.r =H odgovara
Hc+l!ul'=H stvarno m raspo lozivom
odgova ra stvarnom lozivo m naporll.
na po nJ. Za lo, ako ukupni
Zato, u kupni napor
napo r po
prc lh
pre ndno m pproracunu
thndnom ro racunu odstupa od stvarnog,
slva rnog. lreba
tre bil izvrsiti korekture
ko rek lure IIu precni ci ma ce-
precnieima C\.:-
vovoda. Proveril padil ppritiska
Provera pada ri tiskil u sstrujnim
lrujnim kolima
ko lima grejniil
grej niil le
te lil
la ide nticna je kao kod je jc -
dnocevnih siste ma bez hJade
dnoccvnih sisle hlade nja cevne mreze. Povecanje
Poveca nje grejnih tela sastoji IIu odre
le la se sasloji odre--
divanju
diva potrebne
nju po povrsine
lrebnc pov rsine prcma
pre ma stvarnoj
slva rnoj srednjoj
srcdnjoj le temperatllri
mpe raturi vode u lclimatc lima (I"m)
(/":G() .
O na se izracunava obraseu:
izrai:unava po obrascu:

/::"1
/':,.1
I = 1I r
"'err
mGr r
2
gdc je:
gde
I,
Ir - temperatura
te mpe ratura vode u dovodnom prikljucku,, koja je jednaka te mpe
dovod nom prikljucku mperatll
ra lu -
ri vode na kraju ve rtik alne deo
vertikalne nice iz koje sc
deoniee se odvaja
odvajil prikljllca
prikljucakk za grej-
no te lo.
lelo.
ill - lc mpe raturni
tempe ra lllrni pad vod
vodee II1I grejnom
grejno m te lu
lll

Primer 2

Dimenzionisati
Di menzio nisa li cevnu rnreZu
mrezu i odrediti povrsine
od redili povrs ine grejnih le
tela jednoeevni sislem
la za jednocevni sis tern
vod e nog greja
vode grejanja,
nja, Cija sema
cija je se rna data 12.22. Prilikom
dal a na slici 12.22. PriLikom proracuna uze
uzeti
li u obzir
o bzir
hlade nje vode
hladenje vo de 1I
u eevovodu.
eevovodu.
Ostali
Os podaci:
t ali podaei:

temperatura
te mpe ratura razvodne vode iz kOlla
kotla I , = 90 °C
le mpe raturni pad u grejnim te
temperaturni lima
telima !!J = 20°C
ve rtika la ma pri zanemare
te mpe raturni pad u vertikalama
temperalurni zanemarenom nom Ir-I p = 25 °C
hlade nju vode
hladenju
nema
ne ma hlade oja vode u glavnoj usponskoj vertikali
hladenja ve rtikali
izolacija
izo\acija ho rizontalne cevne mrde
horizonlalne rnre~e na tavanu izvede na
izvedena JC staklenom
Je stakle no m vu-
VIJ -
no m
nom
 12. JEDNOCEYNI
JEDNOCEVNl SISTEMI
S ISTEMl CENTRALNOG GRElANJA
GREJANJA J17

Ossta
talili podaci dati su na slici 12.22.
Proracun ce se prikazati sarno za najnepovoljniju verlikalu
vertikalu .

PRETHODNIPRORACUN

Protok vode kroz vertikalu

cG = Q/ +Q/I
+Q// +QII/
+Q/l/ +Q/V +Qv = _13_300_
13300 = 457 _kg
kg
(1,-lp)C (1,-lp)C
25'1,163 h

temperatura
Odredivanje te mperatura vode u pojedinim deonicama,
deo nicama, ne Ul.imajuCi
uzimajuci u obzir hla-
dcnje
denje vode u cevovodu:

1=1
_ -- Q/ + Q/I
= 16 _Q/+Q//
17
=
- - +
90 _ 2700 2700
=90_2700+2700=90_102=798°C
90-1O,2=79,8 °C
7 6 C .c
G·c 457 ·1,163
457·1,163 "

t' 8=1"8 = 59,8 °C

I'

19 = 79 8 - 2450+2450
I =79,8- 2450 + 2450 = 79,8-9,2=70,6
79 8 - 9 2 = 70 6 °C
°C
9 ' 457.1163
457·1163
, ' , ,

3000
1III =706-
= 70 ,6 3000 = 70,6-5,6=65
70,6 - 5 6 = 65 °C
°C
11 ' 457.1163
,
457·1163 '
,II,~
.IIS 1IJ-Trxlorovic
3. Todorovic PlW
PROJJE/{TOVA
EJ(TOVA NJ1E
E I'OSTI<01l:.'NJA
I'OSTNOI ENJA ZA CENTRAL, OG I?EJA NI r:;
CENTRA L OGREJANJE

or'0
of ®
0332 50
33250 GO
o 13300
...

®
2700
®T . .Ji)
®I ~ 2700

I
I@) ®@1)
11ft) ®~ II
1:
~
~

0
0
®
....
...
....
N
''I 2450 ®T
®-.r //i) 2450
82450

•
e III
I®
'ff) ~@')L
~@i) IV

. ..,<>
Q

'".;
<Vy~:
0,-

®.@' 3000
300 0
•
-c""
-e'"
I !I
I~
I~ ~. <>
Q
I
I ,
l '"
...;

~
I I
I I IJI)
uIJ
~ _.l ~ ____ ..J'" '"
rr~3 i250
1 -3 2250 -.L@"13300-
Vlfl 33 0 0 - - JH '":;.
J-e
-.
--. ~ @.
!®. .
6 __ ._- .
_ _ .• . _ _ •
.
0
0--- _1
.J
42 1 000
4210

Slika 12.22
12. 22

Prim er 2

mperatura
Te mpe ratura vode na kraju ve rtik a le je 65°C,
65 °C, sto odgovara zad ato m padu te mpe"
rature od ill = 25°C
25 °C
tela
Srednje te mpe ra ture grejnih te la su:
DC
1,=11/=80°C
1/=11/=80
Im=lrv=69,8
Im=I /V=69,8 °C
60,6 DC
Iv=60,6°C
Iv=
Raspolozivi napor u struj nom kolu vertikale, ne uzimajuCi IIu obzir
strujnom o bzir hlade nje vode 1I
II
pojedin
pojed im deoniea ma, iznos
inim iznosi:
i:
 12. JEDNOCEVNl
12. JED OCEVN1S 1STEM1CENTRALNOGGREfANJA
S1STEM1CENTRALNOG GREfANJA 319
3 19

Napo
Naporr llslt:d
lls l.:d raz like glls lina direktno
tina dire ocit ava
ktno se ocitava II tabe li I II
labe u dodatku,
[J II dodalkll, pa je:

H=2,5·149,55
H=2,5'149,55 3,4 ' 118,86 + 3,4'64,92 = 998,7 Pa
+ 3,4'
Dodat ni napor se odreduje
Dodatni od redllje prema
pre ma tabeli
tabcli 12.1. Zi! Zit zgradll sa lri
tri nivoa i ne izolova
neizo lova nc
vc vo dove pri ho rizo
ve rtikalne vodove nlalnom lldalje
rizontalnom udalje njll
nju vevertikale
rtikalc od 13 m, dodatni napor za
poslednju
pos lednju (najdalju) vcrtikalu IIu mrd rnrd i iznosi
iz nos i 206 Pit.
Pa.
Posta podaci
Posto podaci iz tabe le podrazumevaju proto protokk kroz grejna le tela
la od 50 kglh,
kg/h, to tre ba
izvrs iti
it i korckturu
korek turu ako jc stvarni prolok protok veci iIi ma
veci iii nji. Pri tome treba
manji. tre ba ima
imatiti u vidu da
su podaci da dit liti za slu caj da se na svasVilkom spral ll nal
ko m spratu nalazc
azc dva grejna tclate la spoj.:
spojenana isto
is tomm
vertik a lo m. Uko liko 10
vcrtikalo to nijc slucaj,
nije Slu cllj, o nda
nd ll je za jedno
je dno grejno letelo
lo me rodavna polovipolovinann
protoka,
pro pos to se fiktivno
toka, POSIO nklivno podrazumeva i dru drugogo grejno lelo. PodrazlImevajuci 6 grej-
telo. Podritzumevajuci
nih te la, srednji protok je:

cG =
m
13300
l3300 95,3
kg
m 20'6-1
20 , 163
·6· 1163 h

Prema
Prc titbe li 12.
ma labcli 12.1a
la za
Zll protok kglh, ko
pro tok od 95,3 kg/h, korcktura
rcktura iznosi 0,701.
O,70L
Korektura
Kore ktllra za mpe ralurni
Zll te mpc ritturni pad
pitd u vertikali od 25°C dobija se inte rpolacijom po-
interpolacijom
dataka
dal akn iz tabe
titbe le 12.lb: 1,15
1, l5
Pn:mn
Pn:mil lo me, pre thouno
tome. thodno odredcni dodat ni napor lIsll:d
odrede ni dodatni u cevima
hladc nja vode 1I
lIslc d hlade ccvima iz-
nosl:I:
nas

LVI=20G·O,701 -1,I5=1l66.
LV [= 206 ' O,70l'I,15= 66. 1l Pa
Pit

Odrcd iva njc jeuinicnog

Odredivanje jedinicnog pad
padaa priliska R:
pritiska R:

- nllpor
na po r bez hlad e nja cevi
hl adcnja ccvi [-[' = 998, 7 Pa
=998.
- dodatni nnpo nilporr MI= 166,1
!V-[=1661 , Pi!
Pit
ukupni napor
- ukllpni 1164,8 Pa
H=1164,8
[-[=
- za
Zil ttre
re njc
njl: u ecvima
ccvima uzima sc 0,67·[-[=780,4
0,67 Pa
' H = 780,4 Pn
- duzin a deo niea 1I -l4
d.:onica -14 [=51,1
[=51.1 m
- jedinicni pad pritiska R=
R = 780, 4: 5 1,
l,l1=l5,
= 15, 3 Palm

Dimenzionisanjc
Dimcn zionisa n jc vcrtikalc
vcrlikHlc

Pre thodni proritClln

proraclIn vertikale, njenih
njc nih glavnih deo
dconica
nica i kratkih veza izvrilen
izvrSen je 1I
svcmll pre ma formlllaru
SVcmll formularu koji se koristi pri pro racunima cevnc
proracunimit ccvne mrde
rnrde svih sislema
sistema vo-
denog grejanja.
greja nja.
J20
320 8. Todoml'ic
TodorrJI,ic PROJ£ fCrO
PROJEf.. POSTROJENJA ZA C£tvrRALNO
VA NJE POSTROJ£NJA
7 0VANJE G RElA NJ£
CENTRA LNO GR£fANJE

Preglcd duiina
dliZ ina den
deo nica

deo nica dliZ ina (m)

duiina deonica
deo nica duiina
dliZin a (m)
1 11,7 7 2,7
2 5 8 0,7
3 4 9 2,7
4 4 10 0,7
5 2,2 11 0,7
5' ,
1,0
10 12 4
G'
6' 1,0 13 4
6 0,7 14 8

proraclina vertikale
Na osnovu pre thodnog proracuna ve rtikale odreden je gubilak
gubitak napora kroz svc SVl"
nje ne deonice, lako
ta ko da je za horizontalnu
horizont alnu mrezu i glavnu verlikalu preosta la razlik~
ve rtikalu preoslala razlik ~
prelhodno
do pre thodno raspolozivog napo ra:
napora:

H,,=1164,8
I-h=1164,8 - 3555,3=809,5 Pa
Uk upna duiina deo nica za horizontalnu mrdu
Ukllpna mreZll i vertikalll
vertikalu (deonice 1-4 i 12-14) iz-
40, 7m. Z aCl tre njc u [Clvnim
nos i 40,7m. ravnim de lovima ovog
delovima ovag dela ffifde od 1
mreie izdvaja se 67% ad I-h:
-1'1:

I-h=0,67u 809,5=542,4 Pa
H,,=0,67u
Merodavan proseca
prosecann jedinicni pad pritiska je:

R=542,4/40, 7=13,3 Palm

PCl/m

proraclIn horizontalne cevne mreze i glavnog usponskog voda prilozc

Prethodni proraclln priLozc lI
jc u nastavku forrnulara proracunom najnepovoljnije
formlliara sa proracllnom najnepovo ljnije vertikale, za zbirne koefici -
jcnte
je mes nih otpora koji su odredeni procenom.
nl e mesnih

NAKNADNIPRORACUN

Naknadni proraclln koji je izveden tabelarno, pokazao je da slvarni

stvarni napar iznosi :
napor iznosi:
H=1l17,9 Pa
H=11l7,9
Po proracunu
proracllnu cevne mrde,
mreie, iskoriseeno je:

- u horizontalnoj
horizonlalnoj cevnoj mrdi
mreii 753 Pa
-- IIu vertikali 355,3 Pa

Ukupno iskoriseeno: 1108,3 Pa

Zbog neznatnc
neznatne razlike nije potrebna ispravka u dimenzionisanoj cevnoj mrdL
mrezL
 12. JEDNOCEVNI SISTEMI
SISTEM I CENTRA
CENTR.-ILN00
LN00 G REJA NJA 321

D imenzio nisa njc prikljueaka

prikljucaka gre jnih te la:
Grej no te lo I[
G rejno
Za
Z a prikljucke se tlsvaja
lIsvaja cev precnika manjeg od ve rtik a le,lc, odnos
od nos no dd= 3/4". Za
=3/4".
ovaj precni k, koeficije nti nti mes nih o tpora su:
mesnih
- razvod
razvodnnii i povra tni prikljueci VoN = 0,25 dJ d=O,77
p riklju eci VoN=0,25 d= O,77 11,2
- ppro
ro laz ni ve ntil 4,0
- grej
grejno no le
te lo 2,5
Uk upni koe fi cije nt iznosi 17,7.
Ukllpni
314" i Q = 2700W, iz la
Za cev 3/4" tabcle
bcle IV je:

R= 8 Palm,
Palm , w=O,09
w=0,09 rn/s
- pad pritiska
priliska u kratkoj vezi IR+ 2Z =4 1,3 Pa
= 41,3
- pad pritiska u prikljuecima je IR+ 2Z =83,77 Pa
telu za srednju lemperaturu
- dodatni napor u grejnom lelu temperaturu 1m = 79,09 °C

h, .g (P79,90
H = ", (P79.90 - PS8,95
P88.95 ) = 0,7 ·9,81{972,39
'9,81(972,39 - 966,0) = 43,61
43,6 1 Pa

gubitk a napo ra u kratkoj vezi i prikljuccima, IIkljucujuci

Provero m gubilk uklju cujuci i dobil
dobitak napo--
ak napo
ra u grejno m te lu,
lll, sledi da
d a je:

41,3 > 83,77 - 43,61

43 ,61 = 40,16 Pa
sto znaci
znac i da jc uslov da u kratkoj vezi bude veci
veti pad pritiska ispunje n, a prikljucne
prikljllcne ce-
vi SII
su dobro dime nzio nis ane.
lstim postupkom
[stirn pos tupko m se prove ravaju prikljucci
prikljucci ostalih grejnih te la.
D imenzio nisa nje gre jnih tela
G rejna tetda mo raju dimcnzio nisati
la se moraju nisa ti pre ma stvarnoj srednjoj te mp
mpeera turi vode,
raturi
koja je nih us led hladenja
niZa tlsled hlad enja u cevovodu. nego u slucajevima kada je hlade
hJade nje za ne ma r-
zane
Ijivo.
 IZ PLANA MRE.te
MREtE NAKNAONI PRORAt
PRORAt UN
Pr9lh.
Proln. RAZ UKA
pretnl~ SA PRETHOONIM
SAPRETHO ONIM PREC NIKOM SA PROMENJENIM
PRO MENJENIM PRECNIKO M CEVI
Top<... Maseni Owlna
Ouf ina cevi d
peooica
000" "n, To"
pn,,,"
""
(W)
protok ~~.
prolok
I(m)""':""' w
• I·.
I· . H z d •w
• I ·. B z I •
(n - h)
Z
II'
(p·O-D
(kg/h)
(kg/hl 1I""')
""'1 (m/s)
(m,ls) (palm) (Pal
{Pal (Pa)
{Pal 1I""')
""'1 (m,I$)
(m/s) (Palm) (Pa)
(P a) {Pal
(Pal
(P'I
(Pal (Pa)

• , , • , p ,
..
b d I h I i) k I m 0 p q
Najnepovoljnija vertikala
" " R . 15,3
A .. 15.3 Palm

•
5 13300 <57 2.2 I 0,24
0.2<1 30 0 0

•
7
7900
13300
22.
225
m
0.7
0,7
2,7
I
I
0,12
0,24
0,2<1
• .."
30
6,3
'.3
°
S,O
' .0
°
3.
3S

• . .00
8400 '2"
<7
'7
0,7
0.7 I 0,1
0,133 10
81
1
°0
<. 0
',0
°0
32,8
I _
13300 m
<57 '2,7
9
10 10301)
10000 32'
328
.7
0,7
I
1I
0,24
0,2<1 30
" °0
1,0
1,0
°0
13301)
13300 <57 0,7
0.7 1I
14
0. 1<1
" 11 ,2
11,2
"0
II
" 0.24

IJ R+
LI·R IZ "
.;.IZ . 273.5
30
273 ,5
"
21
°+0 °
61.8
81.8 • 355,3
355.3 P,

HOrlzomalna mref
HOflzOfltalna mreb.
a R _ 13,3
A .. 13 ,3 Palm
Palm
I
,
2
3
42 100
<12100
42100
332,.
33250
..
, ,,8
".8

" ,•
""
''''
"" •
11 .7
11.7
"
SO
SO
50

"
+0
0,20
0."
0,20
0.20
0,28
10
10

"30
24
117
'"
SO

"
50
96
3,0
O, S
0.'
0
°
58,3
9,71
9.71 4,8
4,6

°0
4 13300 <57
<57 120
133(]O m
4 I 0, 2<1
0.24 30
'" 1,6
I ,' 28
2B

22.'
"
12 13300 4 I 0, 24
2<1 30 120
'"26 0,8 22,'
13 332,.
332SO
"" •8
1144 4 SO
50 0,18
0, 18
•••
6,S O, S
0,' 8,2

" 42 100
42100 1448 8 SO
50 0,20
0.20 10 80 1,0 19,4
19,<1

2:/·
I/ ·RR+
+IZ
LZ "
.. 609 + ".
'" • 753 P.
P.

Oeonica
Oeonic a
0
G d I ,
" k, I,
II
ftc)
C)
I,
te)
rei
.,
PRORACUN STVARNOG NAPORA

tc)
rC) tc)
rC) " 1m
I.
tc)
rC)
· (pm -pd)
g ·(pm - pd) h'
Iml
H

,
(kg/h)
Ikg/h) (mm) Iml
1m)

•<
(mml
I""')

•
('/'I/m K)
(WfmK)

•
(Palm) 1m) {Pal
(Pa)

I 2 3 6 7 8 9 10
" II
"
12 13
"
2
3

•<
1448
'''8
" ..
11 44
4S7
457
50
SO
.0
<0
I
5
S

•<
•<
30
30
20
O.4Jl
0.4.31
0,366
0.366
0.376
90
89,88
89 .88
89.78
89. 78
0
°
°00
0, 12
0,12

0.1
0,1
0.26
89 ,86
89,88

89.78
89.52
89,94
89. 94
89,8J
89,63
89,65
89.65
0,<
0"
1, 17
" \7
2,31
2.31
0,025
0, 02
0,02
0.02
0,02
0.01
0.02
0 ,02
0.05

• °
•
6
.' 57
22.
.m
57 I
I
I
2, 2
2.2
0,7
0.7
1,51
1.51
1.51
1.51
89,52
89.09
78,8
"
20

"
20
0,43
0.43
0.28
0,28
89.09
88,811
88.8
89.31
88,9 5
88,95
'4,64
,54
6.92
72.3
2.2
2,2
0,7
2,7
....
10.2 1
4 ,84

195,2 1
"
7 57 '7 1.51
1.51 78.8 20 0,45
0.4 5 78.35 78,58 72,3 \

8 247 I 0,7
0.7 20 78, 19 78.27 74.16
74.1 6 0,7 51 ,911
51,9
,
9
2"
m
<57 I 2,7
2.7
1,51
1.51
78,35
69,07 20
0.16
0. 16
0. 36
0.38 66.69
68,69 68,88
68.86 128,59 2,7 347, 19
3-47,

10
II
"
328
m
m
1I
I
0,7
0.7
0.7
0,7
1,5 1
1.51
1,5 1
68.69
82,9<
OZ,"
"
20
20
'"20
0.14
0. '<1
0.09
66.55
68.55
G2,85
68,62
82. 9
130
100,03
11SO. 03
0,7
0,7
0.7 "
91
112,44
11 2.44

"
12
13
457
1144
""
1448
..
I
SO
SO
4

•4
8
1,5 1
1,51

2,1
2,1
2,1
62,85
62,36 20
20
0,49

0.27
62.36
62,09
,67
62.61
62. 61
62.23
61 ,88
61,88
162,15

164,211
'64,2
165,83
0, 02
0,02

0.02
1,8
33,24
,24

3,28
298,49
298,4 9
"
14 ' ''8 62.09
62,09 0 .4 2
0.42 61 .67
1117,90
324
3201 B.. Todorovic PROJEKTOVANJE
8 PROJEKl'OVANJE POSTROJENJA Z,1 CENTRALNO GREIANJE
G REfANJE

Srednje tempe
te mpe rature
rat.ure vode u grejnim te
telima
lima su:

G rejna tela I i IIII

20
I", =
=15 20=
IS -- - = 89,09 -10 = 79,09 °C
-10=79,09
2
G rejna tela III i IV
te la 1II

20
1m '7--2
= 17 - - = 78,35-10=68,35
78,35-10 = 68,35 °C

G rejno telo V

20
t In
1m =1199 -
= --=6869-10=5869°C
- = 68,69-10=
' 58,69
, . dc.
2
 13. PUMPE U SISTEMIMA
CENTRALNOG GREJANJA

13.1. OPSTE 0 PUMPAMA

U ssis tc mima greja
istemima grcja nj a struj
slruj a njc vode kroz
h oz cevovod os tva rujc sc
oS lvarujc se pri roddnim
priro nim iii prinu-
dnim pllt
plllee m. U prvo m s lueaju
lucajll gravilacioni
gravitacioni napor je laj taj koji izaziva 10 to k vode da slruji
slrllji
od izvora loplote
toplo le do
d o grcjnih le
lela nat rag. [(od
la i nalrag. troje nja Sf!
Ko d pos lroje prinudno m cirkulacijom
Sfl prinlldnom cirkulac ijo m
uklju eujc
cuje sesc pump a, koja pre nosi
nos i e ne rgijll
rgiju na lecnos
tcenos lt koja kroz nju ppro ro laz i eime os -
cime se 05
tvaruje nje no sl ruja nje. lz
lvaruj njeno Iz crpnog ccvovoda
ce vovod a lcenos
lecnoslt se lIsisava u pumpu kkroz
lIs isf!va II roz 1I1az
ulaznono
grlo, duspcva 1Iu kolo iz koga sc po ltisklljc
grin. oda kle duspeva iskujc kroz izlazno
izlazn o grlo
g rlo 1I
1I razvodni dec cc-
d eo ce-
vovoda.
vovoda .

\ ~ l r " :'l~ If

SliJru J3. J Cell/riJl/galllc

Slika 13. Cell/rijl/galllc pl/lI/pC
pl/mpe za .xis/em
\·;slcm grcjallja
grejullja vodom
vodoll/

Pumpc mogll bili jjcd ed nos ~rlljn cc i ~voslrujne, zavisno od

n os trlljn toga da
m lloga d a Ii (;rpc
crpe VOdll
vodu sa jcd -
!II dve slril
nc III slra nc.
ne. !'rema broJlI obrlnlh
I'rema broJu la. pllmpc Sll
o brll1lh ko la, SlI jjednus
cd no.~ lcl cp
p(;e nc
n c iii viScslcpcne.
viscstcpcne.
. Pumpa
PlImpa pOliskllje
pOlisklljC lei:nos okrclanjcm
let:nos l okrc obnnog ko
lanjc m obrlnog kola
la kojc
koje dobijil
dobija c nc rgiju pre
ncrgiju preko
ko vra-
vra -
tll pl~rnpc.. Obrlno
~d;lil pl~mpc o~ ~os nn .I~pa li~c , o.d kojih sc ko lo sils
C?brlno ko la,. o?~osn() sas loji, za hva lajll teenos t
laju lecnosl
dcluJu nil
1I dclllJll na nJll
nJu povccavilJlIcl
povecavilJllCI JOJ pnllsak
pnllsa k 1I bbrl.lnu. Pririlstaj
rl.lnll . Prira slilj ec m:rgijc
ne rgijc priliska pOlicepotice LlU
oll
J25
325
.I~6
3~(j 8. Tod()f'(II'IC
B. PRO] £KI() I~· 1 N]
Todof'( )\,/': PROJEKrOv.·I NJE£ roSTRO] EN]/! 2,.1
POSTROJENJ/I Zr1 CENTRA LNO GREIANJE
CENTRALNO G RElA N] £

ddova
d ' Iova nj a ececnlrifugalnc si le, i II
nlriru ga lnc silc, u manjoj
ma njoj memeri ri od ec nergije
ne rgij do dobijene usporavanjcm
bijc nc usporava nje m IlTIL·,··
nos li koja pro prolazi
lazi kroz kolo
ko lo relalivnom brLinom,
rc la livno m hrzino m, pa sc OVilova vrsla pumpi
pllmpi naziva i cen- ccn -
lrifugal
lrifuga lnnimim pumpama.
pumpama. Kad Kadaa Sllsu pila
pilanju
nju pumpe
pumpc koje sc se korisle
korislc u ccnlralnom
ccnlralno m grcj grcjanjll
a njll .
oonda
nd a se go gO tovo
lovo uvek pogo pogonn oSlvarujc
oS lva ruje pre
prcko ko cleklromolora.
cle ktro mo to ra.
Na po r pumpe prcdstavlja
Napor prcdslavlja ko licinll
licinu eencrgijc
ne rgije koju jedinicna masa leenosli lecnos ti primi pri
pro lasku
lask u kroz pumpu. Z Zaa odrcde ni protok Q, napor Hi broj obrta obrla 11n ,, pumpa ';ece zadll
za dn
vo ljili u radu
voljili rad u 1Iu ookviru
kviru cevovod
ccvovodaa u koji je jc ugradc
ugrad e na, ako napo naporr J-[ odgovara stva rnn
odgova ra slvarno
po lrcbno
trc bno m naporu.
napo n!. Sarno u 10m slucajll slu caju eece se uspostaviti
usposlavili potrebna brzina brlina s trllja
trujanjanj a I
tralcni
traze ni pro
protok.
to k.
Ve liCi na pro to ka i napora
Velicina na po ra koji trc ba da os lvari
treba tvari pllmpa
pumpa uticu lIticu na ob oblik
li k obrlnog
obrl nog kn kll
la. Rad
Radijaija lna kola,
kola , sS obzirom na veliki vcliki utieaj ee eentrifugalnih
ntrifuga lnih s ila u proizvodnji pritis).;:;,.
pritisb .
tvaruju
os tva rllju ve likc napore,
lik c napo re. ali POSIO
pos to imaju lIske uske kakannale
a Ie IIu kolu , nisu za vel ve like
ikc pro
protokl·
to kl'..
Kod propclerni
propcle rnihh -(aksija
-( aksijalnih)
ln.ih) je obrnut
obrnuto. o. proizvode mali napor, napo r, a os ostvaruju vc liki pro -
tvaruju vcliki
10 k. Izmcd
10k. Izmcduu ov ih ekslrc ekslremnih
mnih osobi
osobina. na, na
nalazi
lazi se opseg ec ce nlri fugallnih
ntrifuga nih pumpi.
Pri izboru vrs tc obrtnih
izbo ru vrstc obrt nih kola od znaeajaznacaja je ne sarno protok i nnap~r
sa rno prolok ap~ r . vee i broj obr-
taja kola 11. Ove tri karakle
laja karakteristike
ristike Sll meduso bno zilvisne
su mcdllsobno zavisne velicine
vclicine i beskonaean
besko naea n je broj
n
njihovih kombin aeija, pa je uvede
kombinacija, uvedenn pojam "speeificni
"speeifieni broj obrt obrtaja
aja" kao karakt e risti kil"
karaklerisIik
koja dozvoljava da se sc za traieni protok,
trale ni prolo naporr i broj obrt
k, napo obrtaja.
aja. izabe
izabere re i primeni pump;1
pump;'
najveeim s te pe no m ko
sa najveCim korisnosti.
risnosti.
Speeificni broj oobrl brtaja
aja je
jc de
definisan
finisan sa sa::

((113.
3. 1)

i ima jednaku vrednos

jcd naku brojnu vred noslt kod obrlnih razlicilih velicina koja su gco
obrtnih kola razlicitih gcome trijs.
mc trij,.
ki slicna.
sli i::na. Pri
Pri to
tome,
me, speeificni
speeiCicni broj obrtaja
obrlaja bi prcdstavljao
prcdslavljao broj obrlaja
obrtaja pumpe napm
napo n,"
3
od f-I=
H=!I m (9,8 kPa) lIZ protok
proto k od 1! m /s.
/s.

CENTRlFUGALNE PUMPE U POGONU

13.2. CENTRIFUGALNE
Krive koje
kojc predslavljaju
predstavljaju odnose izmedu napora, napora. snage, stepeste pe na korisnosti
ko risnosti i prnt ll-
ka, nazivaju
ka. naz ivaj u se karak
karakte le risticnim krivama. OvaI..-va
Ova k"Va kriva , koja se odnosi na napor napm i
protok Z<I od
pro tok za rede ni broj obrtaja,
odrede obrt aja, pozna ta je kao karakteristika
poznata karakte ristika pumpe.
pumpc.
Karak
Karakttee ristika neke pllmpc
pumpe je prik aza na na slici 13.2. Na apscisi
prikazana su vrednosti pro-
apseisi Sll prn-
toka.
toka, a na oordinati odgovarajuCi
rdinali odgova rajuCi napor. Na isloislom m grafickom prikazu moze da se uerti! uerlil
i kriva pogonske snage P i slepe stepe na korisnosti 1] '7.. Za tacku Ana karaktcristicnoj krivuj
kara kte risticnoj kriv(Jj
pumpe je najvcei
najveCi stepe n korisnosti pa ona definise us love za koje je pumpa konst rui--
ko nstrui
sana
sa na i treba tezi
tditi
ti da se pumpa u takvim uslovirnauslovima prime njuje. Pri svakoj prome ni tih
uslova me nja se stepen
s te pe n korisnosti
korisnos ti koji postaje losiji.
losijl. Kod poveeanja
povecanja protoka opadno pad n
napor i obrnuto, pri eemu remu se stepen
stepe n korisnosti u obe varijante umanjuje, dok pogons- pogons-
ka snaga uveuvekk ras
rastete sa poveeanjem
poveca nje m protoka. Promena protoka pri stalnom broju obr- ob r·
taja postiZe se prigusivanje
prigu sivanje m iii iIi veeim
vecim otvaranjem ventila kroz koji prolazi teenos!. tecnost.
 1.1. f'UAlf'£
PUMP£ U SISTEMItIlA
SISTFMIAI..J CI,WTR,I LNOG G REJANJA
rENTRALNOG J2
J277

H
p QH
'7
'YJ
HI
HJ .-_.-
.- . - - - - - -

Q
Stika J3.2 KarakJerislicllc
KarakJerisliclle krivc cClIlriJlIgatllilz
cClIlrijllgatllilz pllmpi
pumpi

Q, If
II - karakteristika pumpe (protok, napor)
"
'I - kriva stepena korisnosti
P - kriva snage

Ako
Aka se promeni broj obrtaja pumpe, dobijaju se drugi dmgi tokovi zavisnosti protoka i
napora, jer
je r sc
se protok i napor menjajll
menjaju ne sarno prigusivanjem. vee i promenom broja
obrtaja. Promena obrta se Cesto resto koristi IItI praksi kada
!.:ada treba tIII nekom cevovodll
cevovodu smH-
njiti protok,
protok. a da se pri tome zadrii
zadr:li najve
najvecici mogllci
moguci stepe
stepenn korisnosti. Ovo
Ova se postize
pustize
ako
aka je zadovo
zadovolje lje n uslov da novi protok i broj obrtaja zadovo!javaju
zadovo!javajll sledeee odnose:
odnose :

2
HI ,,[
-=-2 (L3.2)
(13.2)
Q II
H "

(13.3)
( 13.3)

(L3.4)
(13··9

gde su H[, Qj, 1/1

HI> Q" "1 velicine za koje je pumpa konstruisana.
.128
328 13.
13. Tod",rll';c
To(/,)f,wic PROf EI\TO":-1
PROJ EI\TOI':'I NJ E
l'; POSTROf
POSTROJ H.Vfrl ZII CE,VrRA
/O.VJr! ZA C ENrRA I.NO GRFJA F:
NJ £
G RFJrI Nf

,
H2~====~~~~~A2
H~~~?~2+
H~ ~~====~2+
H
Hl~----------~--~·
.
nj
H2
H2~--------~--~
~-----'---~
n
n1
nl

Ql Q
Q Q
Q
Slika 13.3 Karakleri.ftikc plll11pe pri razlicitim
Karakleristikc pllmpe razliCitim brojevima obrta

prome
Za pro me nu pogonskc
pogonske snagc
snage pri promt:ni
promeni broja ob r!aja vaii
obr!aja yaii rclacija:
relacija:

P,
P,
- =n~
- I.' =
P
-+
11 J

/I
II
J
tj ..
Ij =p(.)3)3
PI = P ( ~
_l
n
n
((ID:1.5)
.) )

Ste penn korisnosti

S te pe koris nost i se me
menja
nj a pri promeni ob rta. pa je utrosak snage vcci
prome ni broja obrta. yeci pri
radu pllmpe
pumpe sa brojcm obrtaja veCim od oonog
yeCim ad nog za koji je konstruisana:
konstrllisana:

P,
PI = p(~r
=p(~r-'L
n
2-
17 I
Il 1]1
((13.6)
13.6)

H
nIl
nIl
nI
no 0,97]
0,%
-......
""-
n1 0,8'7
0,817
Ho n2 ....
0,717
0,7'7
n3 '\
h4 O
O,&,
,&,
\
Qo Q
Slika 13.4 Karaklcristike
Karakleristike pllmpi
pump; ;i krive stepell4
stepena korisllOsti
kor;.f1Iosti
 13. PIIMPI': 1I SfSTF.MIMA e E, fR·1I.NOG URfJA.\'J.1 J2Q
.120

Na ssliCilic i 13.4 suuc rt<tnc

suu erta ne ka ra kktcris
kara tike pu
tc ris likc pumpi
mpi za z<t ril/:.licitc
ra7.licit e brojcvc
brojeve obrtaja. Pri hmju broju
obrtaj
obrta jaa 11 0 ppumpa
umpa im imaa ma
maksimalni
ks ima lni s tcte pc
pe n ko
koris noSltii 'Imax
ris nos ndredc
uz ndrc
'/n11l" llZ p ro lok
dc ni pro Qo i na-
to k Qo
pa r fl,}
par I i i} l1m;lOje njem broja obrtajil
LJma njcnjcm ob rt a ja sa "lin.
0, na 11
" ,I,. " 2 itd
it d .. ;,a uz is ti p rotok s ~.ilnjuic
ro to k.. sm.'lIlju jc sc
se
snaga P. P. 11.
Iz dija gra ma na 51. 13.4
d ijagra I3A vid
vidii sc
se cia
da se pri svakoj
svak aj ppramc
romc illOi napo ra iii ill pm
prolln
o ka
sma njujec i s te
sll1ll njuj pe n ko
tcpc risnosti.
korisnos ti.

13.3. SNAGA PUMPE

lzra cunavanjc
lzracun ava njc primarnc
p rima rn c snage vr~ ii prcko
pumpe sc vrs
s nage pumpc prc ko ao brasea:
brasca :

Q ./-/.
Q· l-f· p
P= (W) (Nm/s) ((113.7)
3.7)
'I

odnosna pre ka
odnos no prc ko::

(D.S)
( IJ.8)

gu
guee je:
Q - pprotak
ro to k vade kaji se izracunilva
vo dc koji velili cine lIkupne
iz ra cllnava iz ve ukupne po patreblll:
trcbm:
kolicinc
ko licinc to toplot
rlo tee i tempe
te mpe raraturskc
turskc razlikc
razlike razvodnc
rilzvo clne i povr<ttnc
po vratn c
6J (mJ
vo d c ill
vade /s)
(m'/s)
H
J-l patreban
- po tre ba n napar
na po r pumpe koji kaji je jednak ukupnim gubic ima prili-
kam
ko m sstrujanjil vadee kroz cevavad
trujanjil vod cevovo d grejnog siste sis te ma (Pa)
( Pa )
3
P specificna gustina teenost
- speci[icna tecnastii (k(kglm
glm )
77
1/ - stepen karisnasti
s tc pe n ko ris nos ti pumpe, koji kaji se krece ko kadd manjih
m<lnjih pumpi ad a d O,
O , ~-
0,6.
0.6, kau srednjih
ko d sre dnjih ado d 0,6-0.15
0,6-0.75,, a kod onih
o nih najveCih
najve Cih kap<lciteta
ka pacitc ta od
oel
0,75 -0,85, uz napome
0.75-0.85, napame nu cieI a<l su to vrednos
vrcdnostiti za Z<l us
uslove
love za koje jc je
pumpa konstruisana
ko ns truisa na
- pad
pael pritiska kroz eevavadcevovo d u (Pa)

13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKA

CEVOVODA
Napor
N a por pumpe kojakaja se ugraduje u eevavod
cevovo d prcustavlja
prcdstavlja zzbir
bir napora
na po ra patre
po tre bnng 1.<1
Zil
podizanje
podiza njc lecna
tccnossti
ti na neku
ne ku visinu
vis inu "8
savladivanje
i za savladiva nje atpora
o tpo ra koj i se javljaju pri strujil
slruj"--
ti kroz ccvovod he:
tecnosti
nju tecnos

H=" 8 +h c ((13 .9)

13.9)
G uubici
bici u cevovodu proisticu
cevovo du prois tieu ad
od otpora
o tpora u pravolinijskom
pravo linijsk o m deuelu
lu cevovada
cevo vod a i tzv. In-
tzv. 10_
kalnih gubit a ka koji se
gubitaka javljaju
5e javlj ilju pri izmeni praveil strujanja
iz me ni pravca te cnosti
s truja nja tecnos ti i u ugradenim
ugra de nim ele-
e le-
330 I),
B.Todom!';c PT?OJEl<.TOFANJE POSTROJENJA ZA CENTRA
Todom!';t Pf?OJEKTOVANJE CENTRALNO
L NO GREfANJE
GREJANJ£

me nlima
ntima cevovod a. Ovi
cevovoda. Ovi gllbici
gubici se izr·azavaju
iz r·afavajll srazmemo
srazmerno kvadralu
kvadra lll br.line
brline slrujanj
slrujanj<la Il:\:-
tl"c.
nosli
nosti IV:

he= " pra'<llinijski + h lok:lJni ( J3. 10)

(13.1 0)

(13. 11 )
(13 .11

gde je :
gdeje:
A - koeIidje nl Irenja
Ire nja
Il - ccvovoda
t1l1zina cevovoda
d - precnik cevovoda
~ - koe ficije nt mcsnog
ficijenl mesnog olpora
otpora
- brzina strujanja tecnosti
strujanjll lecnosli
p - gustina lecnosli
gllslina tccnosti

U zatvo re nom kruznom cevovodll

zalvorenom gcodetska vis
cevovodu geodetska ina nema znacaja je
visina jerr je uII 10m
tom pog-
Iedu ovakav
Icd u ova kav cevovod lIravnotde n. Nairne, IIu cevovodima
uravnolezen. cevovodimll za rad ulrose
Zll grejanje se r<ld ulrosenn
diz<l nj e 1I
na diz<lnje u polisnom, nadoknadllje de
pOlisno m, nadoknllduje delovanjem gravilacije u povralnom
lovitnjem gravitacije povratnom voclu, p<l pa jt::
jt::

H=he (13. 12)

(13.12)
udnosno
od nos no

( 13.13)

posto je
2
dn
d:rr. 4Q
Q=IV-- w=--
2
(13.1-1)
4 tin
10 jc

( 13.15)
J3.15 )

"e
he =m·Q
2
(13.16)
pri cemu
ct:mu je sa In oznacena
ozn<lcena kon5tanta
konslanta cevovoda koji je 1I
u pitanjll.
pilanju.
Proizvod ove konslanle
konslante i proloka
protoka zove se krakleristika predstavlja pa-
krakteristika cevovoda i predslavlj<l
raboin, kao zavisnost napora od protoka.
rabolu, protoka. Pri svakoj promeni trase clemc-
tmse cevovoda. elemc-
nata 511 llzrocnici
nllla koji Sll uzrocnici dodalnog
dodatnog pada pritiska i precnika. karakteristika
karakterislika cevovoda Sl'
Sl·
me nja (sl13.5).
(51 13.5).
 13. PUMP£
JJ. I'UMPE U SJ CF.. rnA I .NOG G
STEMIMA CENTIIAI.NOG
SISTEMIMA RF-.JrI .Vi, 1
Onr-.JrlNJ.·j JJ I

Slika 13.5 Ka rakieristike cevovoda za razlicitc

Karakleristike razlicite proloke, olpore i prec,rike
pr%ke, o/pore prebrike

Ako sa ccvovod sasloji iz vise dconica

c.:cvovod sastoji dco nic.:a razlii::i
razli l:itih prcl:nikaa,, k<trakt
tih prci::nik e ris lika
ka rakt cris tik a ccvovnua
ecvovoda
se fo rmira 7.a
Cormira za nc ki ekviva
ncki c kviva le ntni precnik cc log sis
celog s is tema,
te ma, koji du aje istll prumenll
prumc nu na pu ra
napo
kao i stvarni
stva rni eevovod
ccvovod..
U dijagrilmll kome
u ijagra mll 1Iu ko lI crtane obe
Sll lIerlane
me su ube karaklcristike.
karakt cristik e. kakokakll pumpe tako i cevClvuda
eevovoda..
rau na tai::ka
radna tal:k;] sistema
siste ma nil 5e 1I
na laz i se u njihovo
njihovomm prcsc
prcsekllku .

H2

Q2 Q
Stika 13.6 Protneruz rad"e tacke pri ivnmi
PromelUl radlle iune"i protoka
332 ooofYJvicc PRO]
B. Todorol'i PRO} EKTOVA NJ
N] E POSTRO}
POSTRO] EM LNO G REf
EN]A ZA CENTRA l.NO A N}
REiA N] E

Prema slici tacka A.

s lici 13.6 to je tatka de finise protok QI i napo
A, koju definise HI'' Ako je po!reh-
naporr HI potreh-
ro to k sa QI na Q2, onda se vrsi
no ddaa se smanjuje pprotok prigusivanje
vrS i prigusiva ventilom.
nje ventilo m. U torn ~ 111 --
tom slu
caju me nja se karaktcristika
kara kt eristika cevovoda i nova tacka je B, pa se potre po tre ban napor
napo r PpOYl:
OVl: -
cava od H I na H2 Hz za tJ1c.
tJ1 c. Svakako
Sva kako da bi bilo najbolje
najbo lje da se radne tacke lIII vek nalaZl:
nalaze IIu
OpSCgll najvcCi h stepena
ste pena korisnost
ko risnos tii pllmpi,
pumpi, cecemu
mll tre ba teziti.

H
B
---oIl--_..l C

I
I
I HI IH
I I
I
I I
I

Q2 QI
Ql Q
Stika 13.
13.77 Nes{abiul/I
Nestabilall rad pllmpe

Ne ke pllmpe imajll karakte

Neke karakt e ristiku 11u vidll parabole sa pomerenim
pome renim te me nom uII smc ~ml: -­
ru povecanja ( Iacka C na sI.13.7)
poveca nja protoka (tacka do menu A-
sI.1 3.7) pa u domenu A-CC imaju nes labilan rnci
ncstabilan rile!
Na rne, kada se protok Q (radna
Naiirne, (racina tacka E) prigusuje, me nja se karakte
ka rakte ristik a cevovo-
ci a, napo r ras te i radna tatka
tacka postaje D. D. Daljim
D aljim prigusivanjcm
prigusivanjc m na prot
protok napllr .ie:
ok Q2 napor jl'
/-h a radradnnaa tacka jc IIu C. Ako se protok i dalje smanjuje,
smanjllje, na por pllmpe H3 posl
po r pumpe poslaje
ajl'
manji od neophod
neophodnog,nog, a do dolazi usled umanje nog protoka, pri ko
clo toga dolazi me pumpa
kome pump"
nc ma sposobnosl
sposobnost da preprenese
nese potre
po tre bnu e nergiju na radni fluid. Kao posledica, deSav;1deSavii
sc da tecnost tezi da struji
slruji u suprotnom smeru sme ru pa se tok koci
koei i radna tacka pre me!imes lata
od C do tacke A. u kojoj pumpa radi u "prazno". Posto je strujanjc prekinuto, otpo Olpnri ri
rnrezii nestaju, a kako pumpa proizvodi napor HA dolazi do naglog usisava -
u cevnoj rnrd
nja tecnosti ponovo
tecnos ti i siste m po novo dobija protok i nap napor
or prema radnoj tacki D D,, s obzirom
d a je HA=H [J. traie ni protok H
Aka je traZe
D- Ako HB, dolazi ope
opett do prigusivanja i pome ranja pro-
napora
toka i napo ra pre ma A. T Takav
akav pogon pumpe, sa stalnim iskljucivanje
iskljucivanjem m i ukljuciva -
njcm naziva se ""Iabilan pogan".
labilan pogon".
 13. PUMP£
PUM I'£ U SIS1'£M IMA C£NTRA
SIST&lfltllA £NTRALNOG
LNOG GREJANJrI
GREJA NJA 3.13

13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARALELNOJ VEZI

Iz cislO praklicnih razloga,
cis lo prakticnih ccvnll mrezlI
razloga. u ccvnu mrezu ce
cc nlralnih grejnih ssisle
is te ma ugmcluje
ugraclllje se
5e
vise plImpi
pumpi., slO
s lo jc 1Iu vezi sa promenama grcjnog kapa cite la
promc nama grejnog nezavis nim uklju
ta , nt'zavis ukljllciva njc m
civilnje
pojedinih zo na 1Iu pogon, itd.
pojcdinih itcl. Pumpe
Pl.Impc se mogll
mogu povezali ccvna m mrcZo m rc
povczati sa ccyno redno pa--
uno i pa
ralcIno.
ral Ino .

13.5.1. Paralalna veza dve pumpe

Ako sc
se dYe pllmpe
pumpe ugrade 1Iu Iz v. parale
tzv. para le lnll vew,. zajednicka
lnu vezu zajedni cka karakl
karakt e ristik a se dobi-
dllbi -
ja sabiranjcm protoka svakc
svake od pumpi. Na s1.13.8 prikaza
prikazana karakl
na je ka rakt ce rislika
ris tika dve
dYe jed-
nake pllmpe,
pumpe, svaka predstavlje
predslavlje na krivom a, il. bda SlI pojcdinacno
su pojc dinacno lIkljuccne
ukljuce ne IIu pogo n.

1 - - - Qn

HA=HB

He

QA Qe QB Q

Slilm 13.8 Para/ellla

Slika Parale/lla veza dve pllInpe istih karakieristika
dye plllnpe

Ako se obe pumpe ukljllre, karaklerislika je predstavlje

ukljure, zajednicka karakteristika predslavljena na krivom b.
Kadil radi jedna ad
Kada rildi pumpi, radna
od pumpi. radnil lacka
lilcka je C, a ilko
ako rade obe, radna lacka lilcka sistema je 1I
u
lacki B. U paralelnom radu obe pllmpe, prolok je QB, svaka sa naporom
pumpe, protok nilporom HB i prolo-
proto-
kom QA = 1/2 QB, koji je manji od prolokaprolokil Qe sa kojim bi radilaradiIa jedna izdvojcna
tacka za dati
pumpa, kada bi radna lacka dali cevovod
ceyoyod bila II1I C.
U sIucajll
slucaju povezivanja vise pumpi
pllmpi razlicitih
razlicilih karakteristika
karakterislika nije lIvek
uvek moguee
moguCe da se
taha veza u svakom cevovodu ostvari. Veza je moguca samo
takva sarno ako karakteristika
karakleristika ceyo-
cevo-
voda sere zajednicku karakterisliku
karakteristiku paralelno povezanih pumpi.
Na slici 13.9 su prikazane karakteristike a i b dveju razlicitih
razlicilih pumpi,
pumpi. koje imajll
imaju
zajednicku karakleristilm predslavljen:J krivom e,
karakteristiku predstavljenu ukljuclljuCi i krivu a do tacke O. Za
c, ukljuclIjuCi
cevovod
cevoyod karakleristike
karakteristike d radna lacka
tacka obe pllmpe
pumpe u zajednickom pogonu je 1I 11 C. Sva-
ka od pumpi radi sa naporom He, He. a oSlvarujll protoke, jedna QA"
ostvarujl1 razlicite proloke, QA" a druga
.i.I.J
.1.1-1 8.TodmfJl';c I'ROJI:.KrO I ~4NJ/'
8. TodmrJl'it' I'ROil:.'kTO I'OSTROJENJA 211 CENTRA
..1 'IF.I'OSTROiENJA I .NO GREfANJT-;
CENTRAI.NO GRE/ANi£'

Oli'
Q/i' Uko liko su pllmpc pojl:dina pojouin acno
cno 1I1djlll:c
lIKljuce ne, n , jcdna protoko m QA i na
jcdn a radi sa proloko napnfClm
pOrtlm
II A' dru ga sa OR ill
c1rugil i (l s.
B' Pri to me pro to k IIu I.ajcdnicko
I.ajcdni ckomm ritdll je manji
raull jc milnji ocl zbira pro
oel zbiril l () ~ '1
proloJ,. a
za s illcaj ela
Zit slucaj cia S liII pllmpc
pllmpe pojcdinacno
pnjl:dinacno uklju Ce l:e nc:
nl::

Qc
QC

HC

HS
HA
HIl

0rQs' Qs
QAQs' Qc Q

3.9 Parakfllll
Slika J ].9 Paraldnll veza dye plll11pC
pllfnpe raz/ici/ilt
razlicitih karakleri.rlika
karakteri.rtika

Ukoliko bi kilrakteristika
karakteristika cevovoela
cevovoda bila definisana
clefinisana krivom c, raelna tacka pogona ,<I
radna lacka \a
obe pumpc
pllmpe je ista
isla kao
kilO radnil
radna tacka
tilcka kad radi stlmo karilktcrislike {/. To pokilZui~
sarno pumpa karakteristike pokazujl: da
veza pumpi karaktcristika {/ i b nije ostvarljiva. Jer, pumpa karaklerislike
pllmpi karaklerislika karakteristike b ne bi davala
daval<t
nikakav pozitivan
pozilivan efekat zbog toga sto je njen maksimalni napor ispod potrebnog, potrcbnog, pa
umesto da tecnost bude
bucle potiskivana,
poliskivana, dolazi do loka
toka u suprotnom smeru.

13.5.2. Redna veza dve

dYe pumpe
U rednoj vezi, kroz svaku pumpu prolazi jednaka kolicina tecnosti, pa je lIS111Vuslov za
ovakvo povezivanje da je svaka od pumpi
pllmpi predvidena za istu vrednosl
vrednost proloka.
protoka. Pri 10'
me, ukupan napor je jednak zbiru pojedinacnih napora svake od pumpi 1Iu rednoj vai, vezi.
karaklerislika pumpi dobija kao zbir ordinata katakleristika
pa se zajednicka karakteristika karakteristika pojcui.
pojl:di.
nih pumpi.
pllmpi. Za slueaj (s1. 13.10), zajednic·
slucaj veze dveju pumpi jednakih karakteristika {/ (sl.
ka karakteristika je predstavljene krivom b.
Za cevovod karakterislike
karakteristike c, radna tacka sistema je u presekll
preseku oznacenom na Semi semi
sa A Pumpe rade, svaka sa protokom QA, ukupnim naporom H
QA. sa lIkllpnim A•, pri cemu svaka
fl A svaKil
purnpa ostvaruje napor H
pumpa flA' lIZ odnos:
A , liZ
 JJ PUMI'£ U SISTI' JII.IIA Ci:.\ T R·lI .NOG G REJ.·1,y},1 I./J

Ako S'
sc jcd na od pumpi iskljll':i.
jcdna tlm ga cc
iskljuci. dru ce nl
rilddili
ili sa pro loko napmo m Il r ·
to ko m Qc i nnpornm

If
/I

a a

He
Ho
H8

Orr
Qe QA Q
Stika Red/la veza dve p/lmpe
Slika 13.10 Redl/a i.\·[cc kllrak[cris[ike
pI/tripe istcc karaktcristike

Uko
Uk povczuju pumpc
o liko se povezuju pumpe razlicilih karakl cristikil
razlicitih karakt c ristika (a i b na sl. 13.11). onda
pumpa manjcs
manjcg opsesa
opscga protoka definisc pod ru cje u ka
podrucje me je red
komc na veza
redna vcza moguca.
moguCcI. Na
primenJ
prime nJ datom na 51 51 13.11. to jc podrucjc, na zajednickoj karakt c ri5tii':noj krivoj c.
zajed nickoj karaktcristicnoj
ogranice no mabima
maksimalnimlnim prolokom pllmpc cija karaktcristika preds
protokom pumpc predstavljemt
tavljcmt krivom
n. Pre
Prema to me radna veza za
nut tome cevovod karakteristike
Zit ccvovod karakl e ristike d je neos tvarljiva. odnosno u
neostvarljiva.
takvoj vezi bi postojao samo efekat pllmpc
sa rno erekat kara kte ristik e b.
pumpc karakleristike b. Za ecvovod
ccvovod karakteristi-
karaktcris li-
ke c veza je moguCa i radna lacka tacka je
jc 1I A. U to
u I\. tomm sillcitjll
51ucaju svaka od pumpi ostvamje ostva rujc
deo napora
svoj dec If! odnosno lh
napo ra HI /-h pri (;e mu je:
cemll je:

Ako bi pllmpe
pumpe bile pojedinacno lIkljllCcnc
ukljuec ne radila bi jcd protoko m Qc i napo
na sa protokom
jcdna napo--
rom f! c. druga sa QB i HR.
rom//c. /-I R.
336 B.TcxfofTJ,·ic PROJEKTO
B.TcxlofYJl'ic I·"ANJ£
PROJEKTOVA POSTROJENJA ZA
NJE I'OSTROJEi\'Jr1 CE/vTRAL 0 GREIANJE
Z-1 CE.VTRALNO G REJA NJE

a b

. ~-I----<ct)-QA-"

Qc
Q C Qn
QB QA Q

Slika 13.11
/ 3.1 I Redlla
Red1la veza dve plllllpe razliCitih karakteristika
razliCiLilz karakLerislika

13.6. RACVANJE CEVNE MREZE

13.6.1. Paralelno raevanje cevne mrde
mreze
sislema jc velo
Cevna mreza grejnih sistema vrlo razgranala
razgranata i sastoji se prvc nstvc
nslvcnono oodd vis.:
vise 1';].
P ;I '
rale lnih krugova. U okviru lakvetakve mrde red no povezivanje, praktieno
mreie redno praklicno ne postoji.
post oji. ' 1;1
1;1'-
kay slueaj
sluCaj je moguc sarno ako sislcm
sistcm ne bi imao povratni
povralni cevovod.
cevovod, iii ukoliko sc cadi radi
nekim
o ne kim pomocnim sistcmima
sislemima grejnog
grcjnog poslrojenja
postrojenja .
Ako sc cevovod rilCVa
rCleva u dva paralelna loka
toka pumpa pOliskujc Lcenost odred e nim
potiskujc lcenost
naporom i ukupni pumpc sc
ukupnj protok pumpe se deli na ova dclCl (sl. 13.
LlYa dcla 12).
13.12).
Ako se povezuju dva parelclna
pClre1clna ccvovoda ristika nib (sl. 13.12), zaje
cevovoda karakte rislika zajcdnie"a
dnic" "
karakt e ristika je dala
data zbirnom krivom c njihovih protoka . Ra Radd na tacka
tCl ckit sistema
siste ma la Iii
spregu sa pllmpom
pumpom eijacija jc karakle ristika d, na
je karakte lazi sc
nalazi taeki A.
se u 13Cki
Raspolozivi
Raspoloz iYi napor pumpe u oba krugakrllga cevne mreie
mreze je jejednak
dnak i iznosi:

HA =H8=Hc
dok su pojedinacni protoci Qc i Q8, slime
s time sto je:

QA = Q8 + Qc
Ako hi
bi se iz sistema iskljueio
iskljllcio jedan cevovod,
ceyovod , npr.
npr. onaj eija n. rau·
cija je karakteristika n, rad-
na tatka sistema bi hila
bila D, pa hi pumpa postigla napor Ho
bi pllmpa HD i protok QJ>
QD
 IJ. PUMPE
/J. PUM PE U SISTEMlft;L·f
S ISTEMIMA CE,VfHALNOG
CENTRALNOG GRElA
GREJANJA
.VJA .137

H
Qc

-----<~~ I :~
~':
d

Q8
QB

HA

QC QD Q

Stika 13.12 Paralellla

Slika Paratellla veza dva cevovoda

13.6.2. Redno racvanje

raevanje cevne mreze
Pumpa koja je postavljcna u de lulll zajednickog cevovoda sa radnom lackom
lilckom A, po-
tiskuje vodll
vodu pre ma tacki rat-vanja
prcma ra(';vanja B,
E, gde se
sc protok deli prema C i D, liZ
uz oclnos:
odnos:

pretpostavku da je cevni sistem u isloj horizontalnoj

Uz pretpostavkll horiz.onlalnoj rilvni
ravni i da ne ma poclizanja
nema podizanja
tecnosti na vilii
visi nivo, karakteristike
kilrakteristike redno povezanog cevovoda su
pavezanog ccvovoda a i b nil
SII {/ 51. 13. 13.
na sl.
Zajednjcka
Zajedllicka karakteristika
karaktcristika c je dobijena sabiranjem ordinata pojedinacnih k<lraklcris-
kilrakleris-
tika parille lno vezanog cevovoda, na kojoj je A radna tatka
paralelno tacka sistemil
sistema sa pumpom ka-
rakteristike d.
sistcmu je QA,
Protok u sistemu H A· Protoci kroz izdvojene redno vezane
QA , a napor pumpe !-fA'
deonice cevovoda su Qc i Qo- Aka Ako bi se zatvorio protok u ogranKu
ogrank'u D, ostaje u pogo-
~;vojom karakterislikom b.
nu cevovod B- C sa svojom b. Radna tacka postaje B, B. i sistem radi sa
poveeanim protokom QB Q8 i srnanjenim
smanjenim naporomH
naporom!-fB.B.
333
33S B.Todo,m';c PROJEKTO"~1NJEPOSTROJE1VJA
R.Todr>rol';C PROJEITOVANJE POSTROJ£VJA Zr1
ZA C£NTRALNOGREJANJ£
C£NTRALNOGREJANJr:

~QA Qc c
--~ alb
HB a Q.o
D

Q.o
Qo Qc QA QB

Stika 13.13 Redna VezIJ

Vezll cevovoda
 14. SISTEMI GREJANJA SA
PRINUDNOM CIRKULACUOM
PlImpno grejitnjc
Pumpno gn.:janjc primcnjujc
primenjuje se kod ccvnih mrcZa
mrda kod kojih gravilacionj
gravitacioni nilpor
napor ni-
jc 1Iu sla njll da silvladil
stanju olpore i obczbedi cirkulaciju vode 1I sislemll
silvlada otpore (mreze u1I kojimil je
sistemu (mrde
najniZe i najdalje grejno tela
najniie horizonlalno lldaljeno
telo horizontalno od kOlla
udalje no oJ kotla 40 m).
m). Cirklllacija vode
ostvarujc
ostvaruje se pllmpom.
pumpom.
Stvarni raspolozivi prilisak
pritisak kod
knd ovakvil ·' postrojenja jc:
je:

ravi ta cioni napor moze sc

G ravitacioni se ;cancmarili
zancmariti kod postrojenja za grejanje niiih niZih zgrada,
jcr je mali 1I odnosu na napor pllmpc.
jer Medutim, kod visokih zgrada vrednost gravita-
pumpe. Medutim.
cionog napora
nilpora mora da se obuhvali
obuhval i II1I proracunu. Primera radi, pri napom
naponl pllmpe
pumpe od
JOOoo
10000 Pil
Pa za grejno lelo
telo na visini 20 mod kOlla, za vodu 90nO
kotla, ;ca 90{lO DC, gravitaeioni
gravitacioni napor
iznosi oko 2500 Pa. Prema tome, tome. u projektnim
projeklnim uslovima za stmjno
strujno kolo pomenutog
pomcnlltog
grcjnog tela stvaran
grejnog raspulozivi napor
stV'Han raspolozivi napur iznosio bi 12500 Pa. Ako bi 5C kolo ovog grcj-
dimen;cionisalo za tu vrednost
nog tel a dimenzionisalo vrednosl napora, oneono bi nedovoljno zilgrevalo
zagrevalo pri visim
spoljnim temperatura
temperaturama, jcr su 1Iu tim uslovima niZe
rna, jer nize temperature vode u sistemll.
sislcmu. Us-
led toga je manji gravitacioni a time i unlltarnji
unutarnji napor od onog za koje je grejno telo
dimenzionisano pa jc je i prilisak
pritisak kroz grejno telo lakode
takode smanjen. Na niiim
naim spratovi-
rna, gde je gravitacioni napor zanemarljiv, grejna tela i pri ovim usluvima uslovima imaju prak-
ticno
tieno konstantan
konstanlan napor - napor pumpe. Posledica ovoga je jc da se pri visim spoljnim
tempe raturilma prostorije na gornjim spratovima nedovoljno greju. Ako bi se pak
ternperaturama
gravitacioni napor zanemarivao za sva grcjna grejna tela, onda bi gomji spratovi pri pro-
jektnim uslovima bili biLi pregrejani.
Oa bi cdavanje
odavanje toplote svih grejnih tela bilo sto ujednaeenije
ujednaeenije'tokom
'tokom veeeg
vereg dela
perioda
pe rioda grejanja, preporucuje se da se kod visokih zgrada, gravitacioni napor uzima u1I
raeun
racu n sa 50% od svoje maksimalne vrednosti.

14.1. PRORACUN CEVNE MREZE

Proracun cevne mreze treba sprovesti tako
lako da se dobije najekonomicnije
najekonornicnije postroje-
nje. Takav proracun bi trebalo raditi u viSe
nje. vise varijanti, kako bi se dobila mreza
mreia sa cevi-

3JY
3./0
.1.0 II. TIH/""JI";(:
I/. PROll::KrOJ
T'H/on",;': PROJ EKT O 1 '~1 NJ
N1E POSTR01EN1A
E POSTROJ Z·J C F:NTRA
ENJA Z,j ENTRA LNO GRDAV1E
G Rr:JA.vJ I::

rna razlicilih prccnika i pOlrcbnih napora, od koiih

nilpora, ad kojih bi sc odabrala najekonajckonomicnija
nomicnija
varijanla
varijanta.. O Ovo slog<1, sto jcvtinija cev na mrda
vo stoga, rnrda zaht
zll ht cva pllmpu vCCc
CVll pumpu vccc smlgc
snagc i oobrnlllCl.
brnuJ o.
OV<1 kav proracun jc
Ovakav dllg i ncpraktica
je dug ncprak lic<1n,
n, pa sc primenjlljc prvcnslvcno
prime njlljc prve Z<1 da
nslvcno I.a ualck
lck ovo.
uv(l-
dc. Ccvna mrd
ell:. mre7.iIa postroj
postrojcc njil
nja za grejanje
Zil greja zg r<1da prorilcllnava
nje zgrada prorilcunava se, bazirajllci
baziraju6 se na is- is·
kllstvcnim
kus tvcn im podacima za Zil br.-:inu
brzinu struj<1nja vodc kroz mrd
s trujanjll vode mreZlIu iii na bazi vrednosli jcdini ~.
jedini\'.
nog paupad a prit iska.
iska.
NajccScc
Nilj ccSce se ra cunll prema br.-:inama
racuna brlinamll slrujanja
strujanja vode. Preporucllju
Prepofllcujl1 sc
se vrcdnos
vrcclnos li i7
tabc lelc loU
14.1..

Tahcla I.J, I \'rcporuccnc

Tabel" 14.1 \'rcporuccne hrlinc "ode
vode tI mrcii
Prccilik ccvi
Prccl1ik ccvi Brzinc (OI ls)
(0115)
(mOl) maksim<:l ll1:l
maksimaillil minjm~llll a
minim:lilltl
clo l5
do t5 0.30 0,01 · 0,013
15 0,30
0.30 0.013
20 0.65 0.015
25 0.80 0.018
U,UI8
32 1,00
1.00 0,020
40 1.50
150 0.Q30
0.030
5(;
5G 1.50 0.040
veee
\Ieee ael
od 50 1.50 0.050 - 0.060

II ho rizontalnoj
1I rizonlillnoj cevnoj mrdi
rnrdi., poslilvlje
pos tavlje noj bez nagiba koji bi treba lo da obe/.b"d
nbc/.b"d i
odvoelcnjc va:;:ullha
prirodno odvodcnjc valdllhil iz postrojenja, bninabrzina strujanja vode ne sme biti milllja
bili m,lllja
ud 0,25 mis,
od mIs, bez obzira na prccnik
precnik eevi.
cevi. U glavnim vodovima koji prolilzc kroz slam· 51<1111 -
bene i radne prostorijc, bnina br,dna voele trcbalo bi dil
vode Ircbido cia jc
je maksimalna,
maksimalnil.
Da bi ccvna mrdarnrda bil<1
bila dimenzionisana
dimenzionisanll lako tako da
dil strujna kola
kol<1 svih grejnih lela
tcla blilill
blltiu
ujednaccna
ujed naccna u odnosu na raspolozivi napor, nap~r, preporucuje se dil d il se niZe vre elnosli br/.ina
vrednosli bn:ina
delal ih IIu tabcli 14.1 l1zimaju
alih uzimaju zaZil manja postrojcnja. Na Nil taj nacin clobija manii mlp"r
dobija se manji nap"l'
pl1mpe,, koji se moze iskoristiti
pllmpe iskoristili i 11u kolima grejnih tela na najbliZim vcrtikalama.
Ako se proracun cevnc mrdc rnrdc racuna
racllna premil jedinicnom padu pritiska, ondil onela l1V<lj
Llv;lj
trcba
Ireba dacia sc krccc 100-200 Palm za kolo najnepavoljnijeg
krecc oko 100·200 najnepovoljnijeg grejnog tela.te la.
Sam proracun cevne mrde mTde nc ne razlikuje se od proracl1na
proracuna postrojcnja sa prirml.prirml-
nom cirkulacijom vade. vode.
Napor pumpe je obicno oko 10000-20000 Pa. Snilga Snaga pumpe moze se izraclInali
izraclIn<lli
prema obrascu:
obrasclI:

G·H
p= (W)
1]

gde je:
G - maksimalni protok vode (m3/s)
H - napor pumpe (Pa)
71 - stepen korisnosti pumpe
'7
 1·/.
1-1. SISTEMf GRE/, IN],
SISTEMI (;Rf-JA fAI SA PRINUDNOM CIRKUIA CIlOM
PRItVUD.VOM CIRKUIA CfJOM 3-11
J .f f

14.2. UPUTSTVO ZA PRORACUN

zav is no~ li od vclicinc
U zavisnos postrojc nja
ve li cine postroje nj a usvaja
usvilja se brz
brzina
ina u glavnim vodovimavodovimil . Prora-
Pro ra-
cun
Gun se sprovodi
sp rovod i lako da brzina brz in a opada
o p ada pprcma
re ma grejnom
grejno m te tclll, shodno
lu, shod no pre po poruce
ruce nim
vrcdnoslima
vred nos timil..
Polreban
Po treba n na napor
po r se dc naporr za Ire
de li na napo Ircnjc II pravim dclovima
nje 1I d e lovima ccvi i napo naporr za savla-
divanjc
div<l nje mes nih o lpo tpo ril,
ra, ka
kaoo i kod gravitacionog
ko d gravitaeio nog grejanja.
greja nja. Proracun
Pro racun se sprovodi
sp rovodi po [or-
mulilrima
mul ar ima koji sc nc
koj i se likllju od [ormulara
ne raz likuju gravitacionog
fo rmulara gravitaeio nog gn ;ja nj a , s 10 m raz
grcjanja, razlik sto
lik o m SIO
lone
se ko lo za "promc
ne 1.<1 "p ro mc njcnjcnini precnik " zaZlI strujna kokola
la najne povo
povoljnijih
ljnijih grejnih lela lel a ne ko-
ko -
riste.
risle.
Najnepovoljnijc
Najnepovo ljnijc grcjno grejno lclotclo jc oono
no kojc
koje je najudaljenijc
najud a lje nije od kotla,
kOlla, raclInajllCi
racun ajuci dllzduz i-
nu eev
ecv ne mreze
mreie strujnog
s lrujnog kolako la grejnih te tela.
la. Kod donjeg razvoda,
d o njeg rllZYod a, prcma to tomc, najnc--
me , najne
povoljnije
povo ljnije grejno te la lo je na najvise
najvisem m spratu,
spralu, koje je ho horizontalno
rizo nt a lno najudalje
najll da lje nijc
nije oodd
kota.
kola.
Kod pumpnog grcjanja, grcja nja, oobzirom
bzirom na vCCc vcCc vrcdnosti je dinicnog pad a pritiska R
vrednos li jedinicnog R,,
(;esce
Cesce sc koristi
ko risti ddec ta be la IV, V i vrn
eo tabe1a VllI sa veCim R. R. Cevna mrcia mrcza je obicno
o bic no oodd cclic-
nih cevi,
ccvi, ali
a li mogll
mogu se koristiti
ko risl iii i bakarne
bak a rne kod manjih sistemasiste ma ko kodd kojih su precnici
pre cnici ug-
ug-
lavnom
lavno m manji o d 3" (videti
ma nji od (vide ti komentar
ko me ntar dat u opisu
o pisu jcdnocevnih
jc dnoccvnih sislema).
sisl e ma).

rimer 1
Primer
P

Proracunati
Pro potreban
racuna li po treba n napor
napo r pumpe i dimc
dimcnzionisati ccvnll mrd
nzio nis a li eevnu mreZuu za pospostrojenje
troje nje
ciji su pod
podaci
aei dati s lik a ma .14.
d a ti na slikama 14. 1 i 14.2.
Postrojenjc sa to
Pos lrojc nje radi Sll toplom vodom
plo m vod 0c.
o m 90nO DC. Proracun
Pro racun izvesti
izves ti za vcrtikale I i V1I.
vcrli ka le Ii VIr.

Rescnje
Resenjc

Proracun
Pro racun je sproveden tabe larno (tabela 14 II).
sprove d e n tabelarno II) .
DliZine deonica su upisa
Duiine upisane formular.
ne u fo rmula r.
Pregled koekoeficije
fi cije nata
na ta mes nih otpora nijc dat,
mesnih dal, posto odredivanje
pos to je odre koe[icije nata
diva nje koefieije n a lll
prikazano
prikaza no 1I
u ranijim primeprimerima.
rima.
osnovu
Na os noYU sprovedenog
sproved e nog racuna,
racun a, ako se ne uzima u obziro bzir gravi{acioni nap~r,
gravi{aeio ni na po r. pOI
p OI--
rebann napor pumpe iznosi:
reba

H=12612 Pa
Ako se uzima u~ieaj
u~icaj gravitacije, onda napor pumpe iznosi:

H = 12612 - 0,5 (17 '122,3)

' 122,3)

H = 12612 -1040 = 11572 Pa

Ostale karakteristike
Os lale karakte ristike pumpe:
J-I
J-I2 /J Todorm·it PROJEI<.TOVA
n.TO(/Oml'if. PRO} EkTOVA II 'JIE POSTRO} ENJA u
E POSTROJEIVJA ZAj C
CENTRrl G REJA N} L,
ENTRrI LNO GRE/ANJI';

3
= 72DO
C = 7200 l/h = 0,002
I/h = mJ/
0.002 m /ss
snaga

P = (0,D02
(0,002 11572):0.7
lI 572):O,7 = 33
JJ W
Na pomCOil: pri
Napomcmt: li kom dimcnzionisa
prilikom nja ko la grejnih lela
dimcnzionisanja tela na niiim
niZim spra
spralovima,
lovima. ras-
ras-
polozivi
po lozivi prit isak za dimcnzionisa
prilisak dimenzionisanjc
njc ccvnc
cevne mrde
mrdc rava je napo ru pumpe H
ravann jc =11572 Pa.
f-[= Pil.

-- :::
::::

l'
n'
?rI1 I
: 0-----·,
0-----·, a0I1
a0 a0 I1
I1
<Joon
OOO £Z i 8
6)
M
N
I1
a0
....,
I1 .,
a0
a0
....,
M
N
I1 "
I I
OOOH I1 OOOTS I 0008(;
l I-
I
__ ~.....l
--~~
_~

_~_
_ _ .1- _ _ _ _
- .1..---- -f
o!
01
~~~ .,
-
i OOO(e
ir:; ------S
o

®-i~
~ I~
,:; IQ-

---

Slika 14.1 Sema razllodlle

raz.llodlle i pOllraJlle mreie
 14. SI
14 SISTE.I II GRE.1,
TE,I /I GRU. I.\:JA SA PRI.\
PRIXUD.\
'l'D,\ D II ('IRA'
,()11 C1R}':U.A('fJO.I
L'L.·/CIJO.l1I J.lJ
3-13

:r ZII
III
2900
29 00 2900 2900 @)
@ 290 0

r..---r
---T - - f--
@ A
--T
Qt
®- B

0 I 0
I 0
co I co
0

~
Lf)
If) Lf)
If)

2900
®1 I
'@
@ 2900 2900
~ 2900

---+-I _._-
1---+
0
>- -
, -
o
o
I 0I.D I.D
......
I ............ ......
2900 @1 '@ 2900 2900 2900
If
---l- >_.
,---J- -_ , _.-
.-

I 00 I 00
I .... I ....
"'r-r--" I "'r-
r--"

/: I®
...... ......
2900 2900 2400
81
@1 2400

r---f-,
I
---f-, --- 0
-, I
0
0

,II
0
N
M
f"'l
I N
N

®1
®l
N N

2400
®1 i@
I
~
2400 1150 115
11500

---r -----
r---t- -
I ,1 I
I J
2450'0
28000

Stika 14.2 Sema uspolIskiIJ

uspo/lskiIJ lIodo)!a
vodo)!a
lab. b
labdA l~ (I
II

~__-T'Z~P~UW~~A~M~R~Ei=;Ec-__~ prmh. r--C~c==c==~:==c~=N~AK

~N=ATD~N~'P~R~O=R~A=C=U~N~~~==~~~:=~__~ RAZUKA
pril¢nlk SA PREniODN1M PAE¢NIKOM SA PROMENJENIM PRE¢NIKOM CE'v'I
Top!. '~hmnl
lIm nl Ouiina
Duiina cwi 0
protok prlllflk
pr utnk eonlce I ·A Z
prOlok
(WJ ((kRlh
eonlee
kR/h ) I (m) (mm)
w R I ·R L~ Z d
(l w
Vi R I A Lt Z (n -h) (P-D
(m's)
(rn's) (palm)
(palm) (Pal
(Pa) (pa)
(P a) (mm) (rn/s) (Palm)
(m/51 (Pal
(Pa) (Pa)
{Pal
(Pal (Pa)
, b , d , 9 h k m p q
Vertikala
Vertikala I,I. Kola grejnog llela A
ela A
°
1 167500 7202 1<4,2
' <1 ,2 55
'.'' .7
0,8 120 1660 <4,0
4,0 1244
2 143000 661<19
149 6.5
6,5 55 0,7 90 585
• •o
0 0
3
4
120000
97<XlO
97000
51 60
5160
I 4111
6,0
6,0
55
SO
0.'
0,6
0, 55
0,55
55
65
70
390
420
<\20
•
0
0
0
°o
5 74000
N<XlO 3182 5,0 SO 0,42 .a
.0 200 3,2
3.2 27'"
,
6 51000
5 1<XlO 2193 6,5 1I 1/2 0,48 65 422.5 0
•
0
7
~~ 2~
2BOOO
___ 7,O
1204
120'" :__7 ,0 rc1' ~1/4
1/~4~_~0,36
'~'~~r-'45 315
~5~rc3~
ISO-I-"~" 0-r-~
O,B
=c-t
50
____t-__-t____t-__-t____+_---1----.~--~
r-~.C_+"23~200
8
~+-~~
~.+_~3~.5~-"~1/~4+_~•.~2·'--I-C~C-·,-~IM
23200 998 3,5
"'.+_~.~.2-1--0'-1C---~----r----t----t----t----t----t----~
1 1/4 0,28 JO 105 0,2 13
9 17400 749 3,5 I 0,36 70 2<1 5
2"'5 0,2 13
10 11600
1\600 499 3,5 1I 0,24 33 115,5
lIS,S 0,2
0.2 ,
6
11
11 5800 250 3,5 3,'4
3,14 I 0,22 33 111is,S
5,5 0, 1I 2
12 2900 125
12 5 1,0 1/2 0,19 40 40 9,
9.11 160
16.
13 2900 125 1,0 1/2 0,19 40 040
40 4,0 70
14 S600
5600 250 3.5
3,5 3/4 0, 22 33 lIS,S
115,5 2, 0
2,0 "'7
15 11600 499 3,5 1I 0,24
0,2'" 33 lI S,S
lIS,S 2,5
"70
70
16 17400 749 3,5
3 ,5 1I 0,36
0.36 70 2"'5
2<1 5 0,5 32
17 23200 998 3,5 1I 1/4
114 0,28
0.28 30 105 1,0 38
~

r-~'·C-C2~'=900
18
~t-'=204~t-~7'=0-t_'~'~~-t_0~.=3'~__4=5.+_~3='~5-t-'~.3~t-~'2'-t----+--' '''+----+----+----i----+_----t----l
2BOOO ' 204 7,0 I 1f<4 0 ,36 45 315 1,3 82
19 51000
5 1000 2 193 6,5 I 1I 1/2 0,4a
O,....a 65 I 422,5 . 0 0
L..~20
20__,--74000
74~OOO
-,-,--,--331~~1~~J_~~~-,
C'!~J_~~J __~~_?:"2
,,,--_,,-,_Goo~t
I 40 1_2 3~
_00 I' -3 -': .~-}~-=2205~~~t
:'.-"~-:;~~ 0;.~tli~~~~~+
-_-_-_-_+':~,,-_-
_-_-
_-_-
_-_+
J-L-
__-_-_-
-_- _-_-!
_+JL-
..-_-_-_-_+
_+L-
L-_-
_-_-
_-_-
_-_+J-
L-__-
_-_-
-_-_-_-1
_~JL-
..-_-_-
_-_-
_-_-l'
_-+L-__-_-_-_--1-1
-_- _-j~

I,onlca
uonlea
_'Zp~~~~E
IZ ~~~~~E
TOP<_
Top<.
",",ok
"",,0'
rNI
MN~..,ftl
M N ~,,"I
pruluk ~nk:'
(kW1l ) l(mJ
(kAfll I(ml
Dulin_ co,,,
DlJ1Jna
",-
,...,...
Prllh,
Prllllh.

(mm)
w
(mle)
(nv'e)
SA PRE'TliOONIM
SA PRETHOON1M PRE¢NIKOM

R
(pwm)
PREeNIKO M

' ·R
,R
(PI)
l:~ e~
NAKNAON1PROAAeUN
NAK NAON1P AOAAeUH

zZ
(P~
(Pa)
d
(mm)
SA PROMENJENIM
PROMENJ ENIJ.4 PRE¢NIKOM CEVl

w
(mle)
(m/e)
R
(P....m)
(PI/m)
,·
C EVl

I'RR
(Pe)
~ ,
H zZ
(p')
RAZUKA
RAZe""

"' ·R
R
Cn· h)
(n· (p
Z
{p .- ,D
(p.) (p
(P~~

----- --
, ,--
-- ._. ---, , , ,I ,
.-
,-
f--.2
r-~
-:-- , b
-
~ 97"'" -. '.0
-- 07000 41711
411
•
eo
d

',0 . I
O,SI5
0, ~15 0 10
70
h
420
I
0
I)
00
k m
m
" ° p q
.'--

.. ... ... ...,....

0.'
--
- -.22 120000
' 20000
-','.0 " 00.'.1 -".~- t2~
bl eo
bleO ',0 0,' 300 0,'
"
30

.~--'",.-.. r,~500
--"
-"--
23
--'--

.---
''''''''
1 157~OO
'.'
0 140
7:>02
7:'02

Vert!klOltl Vii,
Vlrtlkllla
--};};"R
1<1,0
\4,0 0.'
50
'
kolae groJnog le1l!!
VII, kol lela e
"
'"---
0,1

_..- "
120
'''''
0,'
'· R +}": l ... ,",., •
0.'
I.'
120
+IZ" ... 0,'
\.5
+ 20..

.- -
• 12117
12111 p,
P.

';;0 -
- f'r01hoono IArabno
f'rothoono LArobno u deonlclma I 12'"
d eOnic. ml 1
, 0," '" 12<1
,"..•
3380
3300 171 0

."
" = . . --- '.'','.'' ,I '," 50'
Io..
105~
o;~ I 13.10
24500
''''
0," \4'

"'":n 17400
'1'00",
'" '.'
.---
9!.5

','
',' ". _.-
3,' 0." 1'"
0." J!'
'/4 ,
20 ."
0,"...
' 20 - 0
0.1
". 0.',.,
..
240
0
0,1
°
,."
--.-" ---
"
.... .. "" '.'
11000
1t~_. 500

""'" '25''"50 3I.'.' ". 3,'

-00.".22
, '"
3/.
J!' 33
0,"
0,22
1\0

.. ..
33
3as
11 15, ~
1111,11
0,'
\,2 "
"'"
30
- """ '" -
1,0
- ,/2
--
.... 0,1Q
0, 111
'.'' .0 ' ,3 103
'"70
31
" """
- -::.:...
-. ~-'-
.... 2iOO
250. 3.'
1.0
125 ,"
1/2
1.0 0,1 9
0,19
" 1.0 40 ' ,0

"' ~ "'"
32
33. 11000 000 ,. ". -
250 3,' 0.22.-
_. 33
3/.
3/' 0,22 33 115 , ~
115,5 1.0
"2<
-. ---
._ 33
- ,,<00 ". '.' ,,,.- - ..- 2<0110 ....- 00.'
1\000 000 3,' 3/. 0,40 1\0 ~.
3as 0,'
"0
- - ._- ---'"". 3.5 ---
J4
34
35
- ---- ..-
-----
11400
22200 !)~5

'.'',' --
, - -120 .20
3,'
3,5
,
3/.
I
0,150
0,"
-- --0.'
. 20
O,!>O
240
120
840 0
"' .
0,'
0
2<
24
,.. --+- -.--
.•... - --
:10
~
2,1500
2·1500 10154
10114
- I 1" 1330 ' .0
0, ~15
0,'15
~ "R
l: " +
1· R +~I.
+~I .
I ..

...
1330 ' ,0
'" .•
200'
,."
I
1215\2
128\2 p,
P.
3./6 8 TodoroVIc
Todorowc PROJEA.TO
PROJEKTO II·AXJ£
:4SJE POSTROJ£i\
POSTROJESJA'JA ZA C£.\TRALSO GRF...IA.\ J£
CE,\ T RA L.I'O GREJA,\' J£

Primer 2

Dimenz ionisalii cevn

Dimenzionisat cevnuu InreZlI
mrezlI od bakarnih cev
cevii za istem
za sis najnepovo
tem cije je naj nepovo ljnije
lj nij e kolo
grej nog lela
grejnog tela (slika 14. 3) na najvisem
(sli ka 14.3) najvisem spralu vertika
spratu vert le IX. Odredi
ikale Odredititi ukupan pad pritiska kroz
deon icc 1- 20
deonicc 90/70 dc. Sistem
20.. Temperatura vode je 90170 istem je dvocevni sa donjim razvodom .
donj im razvodom.

RcScnje
Rdcnje

Duzine deoni ca, toplotni

top lotni i maseni protok dati su u tabeli 14.111. 14./11. Za dimenzionisanje
dimcnzionisanje
mrefe kor
cevne mreze koriiscena
scena je tabe
tabela
la VIII u prilogu knji knjige,
ge, koja se od nosi na pad pritiska 1Iu
cev illla.
bakarnim cevima.
Koefic ijenti mesnih olpora
otpo ra su dati 1Iu tabe li prilogu.
li VI 1Iu pril ogu. Vrednosti vaze kako za
za celicne.
celi cne,
tako i za bakarne cevi .
Pad pritiska 1Iu deonicama 1- 20 iznosi 10,3 kPa .

VI ( ~

-<> IX IX
~
9
I
~
®
_ _ :..J
r A
....11-
.b-
I-<> V
I 1-0 I 1368 W ~
1368W
I
I
I
I
t--_ --
@)
l
VIII I@
IV '":~ ~---o
0-
:-iI ® I
I
I I .b- I
11- I
1216 W
--1
--J
I
®
G)
I
- - - 1 - - - - 0 VII ---
--®
"'1
I
I
I
I
I I@
I I ~
J.,- I
L- ---~ I
1216 W
I
I @
I
---
--@ "'1I "'1
n I@
L- - - - 0 I
I J.,- I
.:&-
II @ I
I 1064 W
L __ -- "1 I
I

1 - I CD
_-.J ___
_..J
.,
,"
.r
(J) f® I
0--

Stika 14.3 Horizollta/lla cell/In mreta i "ertika/a

HoriZOlllallla cevlla verlikala IX sa lIajll
Jlajll epovoljllijim grejJlim lelom A
grejllim te/om
 U ;:,/.\Tf..\ f/ ( ;!<EJ.
S /.\TU// ;REJ. I\:J.·I / PR/IC/J
I\:J.·/ S: 1 PRf.1 UJIIO \/ U
OJI URJ..CLlCIJO
Rk CLlCIJO \/
II

T. bela 1-'.
T.bel. I... III
MRUE
IZ PLANA MRE2E I Usvoj< ni PRORAOJN PADA PRnlSK....
PRrIlSKA
DUD"a
D i
un na j preOrik
preCrrik r
[)conica Kali
!)conica na KoHCina
Cina
KoI iCi KotiCina lkooice
dconiCCjj Ct:vi
""vi W r R II·R
·R v:,
LJ:, Z
toplote vode
vodc -I -
-1- .d-
-d-
[-I
H [W]
[WI ~]
II'IlIb] [m] [1Dll]
[tmDL [mI,]
[mI'l [Palmi i
[PoIm] [hI
Jl'al H [hi
fhl
VERTIKALA !X DC
' I:OlO GREJNOG
GRE1NOG TElA TELA 42142 1 1
I 1I
,I
1
I 1134
11341212 4877 1.I
1.1 54x.2
54 x2 00.75
.75 100 i 110 0.5 6..'\.'
68.'
22' 6-1564
6-156-l 2776 32 ~2x1.5
~2x 1.5 0 .67 110 1i 352 2,4
2.4 ~ ;>j
-l'?j

3 52564
5 2564 72260
260 3,4
3.4 42< 1.5
42x 0 .5~
O.5 ~ 75 255 1.0 :;5
:,5
4
I, 19700
29700 1277 22
22 35x1.5
351 1.5 00.45
.45 70 154 2.4 2..~
L~
5 27972 121lJ
12tB 42 3511.5
, 0.43 65 ! m
ZTJ 1.6 :.6
:.!6
; ,
6
7
! 16326
-1864
4864
702
209 .
55.7
.7
5.8
5 .8
I

I
28~1.5
28<1.5
18x 1I !
004 1I
OA
0.30
SO
80
80
SO ,I
iI 456
464 I,
1.4
62
6.2
,,
;,25
25
2- .;..;
']-

8 3800 163 I
I
2.8
2 .8 I,
1 1I Sx
Ilx 1I 024
02 4 1I S5
55 ! l54 lJ)
l J) I

,
,s
<-!;
9 2584 IIII
11 2.8
2 .8 I 15,
15x 1I 024
v.24 70 :I
,I,
196 0 .8
0.8 1:-
2;'
10 1368 58
58 33.7
.7 12< I
12x 02 1 80
SO 296 10.0
10.v !I : :6
;! I
11
12
1368
2584 11
58
I III
-
3.7
2.8
12< 1
12>
15x
15111
02
0.2 1
024
SO
80
70 !,I
296 ,
196
12_
12 .66
1.4
lA ,,
1
2.5S.
2bS
::9
~9
13 3800 163 2 .8
2.8 18x
I Sx 1 024 55 I1 154 1.2 ,
I .~
7-4
14 4864 209 5.1 18x 1 0.30 SO
80 I 403
408 5.0
5.0 I 221
22 1
15 16326 702 6 .0 28,1.5
2S~ 1.5 0.41
OAI SO
80 480 1.5 :,
,
:22
~2.2

16 27972 1203 42
42 35x 1.5 0O.H
.43 65 ! m
ZTJ I 1.~
I.~ 155
17 29700 1277 22.1.1 35x 1.5
3511.5 0.45 70 147 2.5 2-']
2-')
18 52564 2260 ]A
3.4 42x1.5 0.54
054 7S
75 255 13
1.3
.
I
I

1';
1'111
19 64564
6-1564 2776 33.4
.4 42,1.5
42~ 1.5 0 .67 110 , 374 ; 2..5
2.5 5!
515 :.
20 11341
11 34122 4877 1.1 5412 0 .75 100 110 0.5 680
6£5
L
L I·R+L z
I'R+L Z = 5403 ~ 4':'<:1}
47'03

I = 10306 Pt
PI

14.3. JEDNOCEVNA POSTROJENJA

Nac
Nacinin prorac una pumpnog grejanja jcdnocevnih k~· :
jednocevnih posrrojenja principijelno je isti lo·~·
kod dvoccv
dvocevnih
nih ssistema,
islema, vodeci racuna 0 specificnostima kojekojc su nag!a5ene
nag!ilSene u poglav
pog lav L};.
j;' ".;-
jednocevnim grav
gra viilacionim
tac ionim postrojenjima. Kod ovih sistema pretcmo
preteZno se kuriste
kurisle bak;m:-e
bakarr.-e
cevi, zbog ranije napomcnutih
napomenutih prednosli.
prednosti.
preporucenc brzine strujanja
Usvajajuci preporucene slrujaoja vode(tabela
vode( tabela 14.1) iIi
i[i jedinirni pfltPsh .f?
jedinieni pad priti;k.; .T?
dimenzionisanj e cevne mrezemreie pocinjc
pocinje sa najncpovoIjnijim obitnc
najnepovoljnijim strujnim kolom. To je obiffi<l
kola najudaljenije
kolo Dimenzionisanje vertikalc
najudaIjcnije vertikale. Dimcnzionisanje taka izvrliti da se ten cia cda
vertikale treba tako ~l.l
vertikala, sa pripadajucim kratkim vczama
vezama bude is!og pmnib
istog precnika. Kod odredivanja preenjli::J
vcze i kola grejnog
kratkc veze pt'overi us.~o\
teIo) mora da se proven
gTejnog tela (oba prikljucka i sarno grejno tela) US~O\ :'
3-18 B TodorOI'lI:
8. Todor ol'lc PROJ£KTO
PROJ £KTO Il 'A \'.It: I'OSTROJEA'.IA
'AX./f POSTROJ E,\ ',/A ZA CEATRALNO
CE"'TRALNO GR£JANJE

tj . da pad pritiska u kratkoj

kra tkoj vezi
vezi bude vec i iii jednak padu
pad u pritiska u kolu
ko lu grejnog
grej nog tcla.
tela. 1'0.
I'os--
lednji
lednj i clan na desnoj jednacine
des noj strani jed predstavlja
nac ine predstav lj a dodatni napor zbog hladenja vod.: YOlk 1I
grejnom te telu maze se zanemariti kod pump
lu i moze pumpnog temperatll rn lill
nog grejanja sa malim temperatllrnlill
padovima
padov ima u grej
grejnim telima.
nim teli ma.
Povrsina grej nih tela se racuna ne uzimajllci
uzimaj llci u obzir hladenje cevovoda. Ulicaj Uticaj n10g
hladenja se ne zanemaruje sarno kod izrazito horizontalno postrojenja.
horizontalno razvucenih postrojenja.

Primer
Prim er 3

Dimenzionisati
Dimenzionisati postroj enj e jednocevnog pllm
postrojenj pumpnog
pnog grejanja sa temperaturom raZI'()d;l ~
temperaturo m razl'odnl
vode od 90°C.
Ako je temperaturni pad 1Iu grejnim telimate lima ii vertikalama 10 °C, uz zanemarivanj
zanemari vanj e llia-
Illa-
denjaa vode u cevovodim
oenj cevovodima, proracun
a, sprovesti prorac un za najnepovoljnij
najnepovoljnijee strujno kolo.
ko lo.
Ostali podac i dati su na slici 14.4.
Osta li podaci

Rdcnjc:
RcSe nj e:

Za najnajnepovoljnije
nepovo ljnije strujno
strlljno kolo,
ko lo, kolo vertikale
ko lo verti ka le III , pro
proracun
rac lIn cevne Illreze
mreze izveden jc I'"
izvedell j.: [1"
forllllliaru.
formlli rukovodeci
aru , rli kovo deCi se da brzin
brzinaa 1I deo
deonicama najveceg
ni cama naj veceg protoka bude oko
m/s.
0,5 111/ 5.
U proracunllillesni otpori svih deonica odred
proraclInlllllesni otpori odredivani
iva ni su prellla
preilla tabeli VI (u dodatku).
dodatkll).
Temperatura
Te mperatura vade vode u deo
deonicama
nicama::

c= 10000 = 860
10 · 1,163 h

I ) = 16, - 3500
35 00 = 903-_) = 86-
,) C
o
17 - .)
860 · 1,163

h=
= 18
Is = ( 8
1' =86,5 °C

1<) = Is
I~ -
3500 = 865"
8653
,. - -',) = 8"-'J O C
,)- =
860·1 ,163
860 · 1,163

19 = 1I 1JO0 = ( 100 =83 °C

= 1'1

I"
III = 110 - 3000 =83-J =83-3=80
= 80 0 C
860 ··11,163
 3~
3~99
SIS rt. ,I II GRD,·IS'}'"
I ~ Slsn.I/I GRF.JA,\JA S.I i'RISL'DSO,I
SA PRIS( '0,\'0,11/ C1RKI
C1Rf..'1 'I_ICUO
'I_ ICUO I

PROVERA
PRO PRECNIKA
ERA PRE ' NIKA PRIKLJUCAKA GREJNIH TELA

I II III
I II

0
(])
0 0(£)
30000 2 0000 10000

®
® 3500

® 1

CD 0(2)
® 3500

® 2

®
@ 3000

@) 3

@ ®
(j))
~
~ 20000 10000
Slika 14.4 Cevlla mrela primera
mreia iz prim era 3

Za grejno telo I srednja t= 88,25 °C, a pad pritiska u prikljucc

srednj a temperatura vode jjee (=88,25 prikljuccima
ima
nika cevovoda) 79 Pa .,
precnika
(prema proracunu prec

III > 67,5 Pa

350 8.
B. Todorowe' PROJEf:
Todor ovIc PROJ£ TO Il ilNJE
I\TO POSTROJENJA ZA CE,WRALSO
ANJ£ POSTROJ£NJA GREJANJE
C£ ,WRAL NO GRDANJE

Za grejno O( (p = 968,8), a u kratkoj vczi

grej no telo II srednja temperatura vode je 84,75 °C vc zi
(deonica 8) 1",=86,5 °C
O( (p = 967.67).
967.67).

1'9,811'1,13=68
111 >79 - 1·9,8 ' 1.13=68..
I za grejno telo III (t=8 1.5 °C
«(=81.5 0( , p = 970,89 Pa ) sa temperaturom vode u deonici 10, 1=83
=83
O( (p = 969,87 Pa):
°C Pa) :

138 > 78,6 -I . 9,81 . 1,02 = 68

-1·9,81·1,02 ,6
68,6

Pumpa

Posto je visina zgrade (postrojenja) mala, to se u ovom slucaju nece uzimati u obzir
dodatni
dadatni gravitacioni
grav itaciani napor.
napar.
Karakteristike pumpe su:
su :

- kolicina vode
vade 2,58 m3/h=0,000n m'/s
2.58
- napor pUlllpe
pumpe H = 5786
/-1 5786Pa
Pa
- snaga pumpe p= o,ooon·
o.ooon· 5786 = 6 W
0,7
 IZ PLANA MREtE
IZ "'RUE NAKNADNIPRORAeUH
NAKNADNIPftORAe UN

..
Prllh.
Preth. RAZU""
RAZU""
Pf~n!k
Pf~nlk SA PRETHOONIM PAECNIKOM
PRECNIKOM S.... PROMENJENIM PAECNIKOM
SA CE\'1
PRECNIKOM CEVI

""' ".d •w
TO!'.
To,;, Mn~~' nl
M n~~'n Dutln_
Dutlna
IIOOlca
IIOOlc.
I' A
'· Z
prnlnk oonlco
""""
"""ok
~
(W) ((klt/'h
kltfh ) I(m) (mm)
(mil
(nv'I))
A
(P....m)
'I,A
·A
(PI) L'
k' (PZI) d
(mm)
• A
(lTV. ) (P ....m)
(ITVI)
I, A
'· A
(PI)
{Pal
L'
k' Z
(Pal
(P-)
(n - h)
(n·h) (poD
(P ' D
-.-. --
•, , (p.) (p~
(P~
,- --- , ,
• "
h d
• I
.h )I I k I m
" 0 P q

,I - --UOO
Slrujno
~rujno kolo lIenlkal.
venlklle III
-30000
--
""" _..
_ 14,0 11/2
1 1/2 0,56 DO I:.tOO
-l:.too 3,'
3,' m
2 3OUOO "00
12"" ',0
' ,0 11/2 00,"
,$$ 00
DO
eo
---,,.
""- ~~
"'" 1,0
'"
'"0
3
""'"
20000
'l'"
"'"
~,Q - ' .0 1 1/4
,
0,,"
0," 00
'" -- 0

- ,•• 10000 100<>0

IIlOOO ,"
~~~ -:j,o -. ,I
' ,0 I 0,42 110
00 "eo 0,'
"'270"0,8
~. ---
lID
.. f--
. .
~.- ~
~-

'0000 ":10 a,Q

,
0,42
-- 00
DO 270
.., - 0 0 0

- ,• 10000 "CO --
'''''' 200 1,0
'.0
,
I 0,00
0,30
" '"0 -
7
, ."'
- , .500" - '30
._-
-- -
_
" 0
':JO
280
2BD
M
3.0
1.0
'.0 ,
,
I
I
0,.(2
0,42
0,30
D,,", ..
00
DO

"DO
27D
"'0

"270 '.'0 "eo0

- 0
I ,'
0
D

-ID
\0
'W<1
- .'JOO
I ",,"'"
7000 >DO
..."
..
- - 4:1n 8,0 , 0,02
3.0
1.0
' .0
I
, 0,00
I
0,42
0,30 .,"50- ., 2,0 -
270

'" '. '

0
2,0 ..
0

--
1/
"12 20000 10000
'OODO
--
.(30
-on
0:.>2

._=
- -~ - -.-,<,0,0
I

- <1/2
1/-4
11/4
1
0,'2
0,-411
0,411
"
00
DO
eo
...'"'"""..,.,
'" 0,3 1. 1
0,3 .."
,,,
-'~
..
30000
:lOOOO I ZOO :;,0
5,0 0,5tS
0,55
- E-
~
00 1,0
"/2
:.~ z ..
' ,0
'"
. - - _..,-- - .'
kl"H
k 'H +);Z. '000 + 12211 • " "PI
51 ..

.."
-o·-,--_.
- -3m - . ---, , o,la 10\0 PrlkljUtol gttJnll'l 1111.
Prlkl/lltol grtJnlh ttll
0'
I· i --
- 10'/0'" ~
:)500

''''
- "0'00 - , , 0,13 10\0
""
''''' I
I
I

, , 0,11 ,
I
0,1:.\
0,13
--._.
/0
10
/0
10
,
11,75
11 ,75

11,75
11,75 .
3000' 000
""
'211 I I 0,11 12,0 10,11
70,11
15. PRITISCI U SISTEMIMA VODENOG
GREJANJA

15.1. UVOD
Hidraulicki pritisak u svakoj tacki tack i zatvorenog grejnog
gre.inog sistema ima razl icilll vrednost koja
ra zlicitll
tokom grejanja podleze i stalnoj promeni
10kom promeni.. Ova varijacija pri! isk:! j.:
priliskJ jc poslcdica
posledica promene
ounosno njcne gustine.
temperature vode, odnosno gustine, kao i razlicitih prolOka
protoka vode pri kolicinskoj regulaciji
postrojenja. U toku ovakvog dinamickog procesa promene pritiska
efekla grejnog postrojenja. prit iska najvece
njegove varijacijc sesc javUajll
javljajll 1I reiimllmaksimalnog
rezimll l11aksil11alnog protoka vode koji se ostvarllje pri spoljnilll
projektnilll temperaturama
temperatural11a il i nj ima
illla bl
blisk im.
Velicinll pritisaka u pojedinim delovima sistema za grejanjc, kao i opseg njegovih mo'
pojed inim delovillla mO-
gucih promena , potrebno je sagledati jos 1Iu ranom periodll projektovanja. Na taj nacin mogu
periodu rrojektovanja.
da se blagovremeno sprece nepovoljne posledice vezane za pojavu visokih iii niskih
pri:isaka
pri: korekturom trase cevovoda iii izmenom
isaka korekturom iZl11enom lokacije pojedinih elemenata
elcmenata odnosno
izbor011l kvalitetnijeg
naknadnim izborom materijala. Moguce neZeljen~
kva litetnijeg materijala. neieljene po led ice kod grejanja
top 10m vodom Sll
toplom su prodiranje vazduha
vazdllha 1Iu cevovod, poremecaj cirkulacije vode, umanjeno ul11anjeno
odavanje toplote pojedinih grejnih tela i curenje vode. Kod postrojcnja postrojenja sa vrelomvre lolll vodom
specificna pojava je isparavanje vode pri umanjenju pritiska i stvaranje vazdusnih cepova
koji obustavljaju strujanje vode.
vode. Javlja se i kondenzacija
kondcnzacija tako nastale pare i njenog udamog
dejstva, sto sve predstavlja opasnost po okolinu i cini da postrojenje ne moze da ispuni svoj
zadatak.
zadatak.
najvcce promene hidraulickog pritiska pri spo ljnim projektnim lIslovima, kada
Posto su najvece
Sll u sistemu najvise temperature vode, to se velicine pritisaka proveravaju za ove uslove.
su

v
15.2. OPSTI POJMOVI
cirklilise kroz cevovod,
Ukupan pritisak tecnosti koja cirkulise cevovod, prema Bemulijevoj jednacini
sastoj i se od:

(15 . 1)
(15.1)
dinamickog Pdm
PUIII i statickog Pm
PSIS pri cemu su
Sll svi ovi pritisci definisani sledecim izrazima:

353
354 B. T
13 Todoro ,,;i: I'ROJ
o</oro vic I'ROJE£h TO ' AA'JE
};TO A ,\ ")£ POSTROJ
POSTROJEi\'J..I 7...' C
£,\'J.-/ 7...1 TRA UD C REJA
£'\ TRALSOG
,£,\ R£JA.\,\ 'JE
")1:."

,
w-p
Pdlll = - 2- ( 15 .2)
.2 )

P."", = pgh + P
Ps,,,, ((15
15.3)
.3)

,
w-p
Puk =--+pgh+p ( 15 .4)
(15.4)
2
gde je:

\II
\\I - brzina strujanja f1uida
f1l1ida (m/s)
p - specificna gustina f1uida
f1l1ida (kg/m' )
h - visina
vi sina neke tacke sistema prema mernoj ravni (m)
g - lIbrzanje
ubrzanje Zemljine
Zem ljin e tde (m/s2)
p - pritisak f1uida u sistemll (N/I1l~)
sistemu (Pa) (N/m~)

Zbir priti saka samog

sal1log f1uida
fluida u sistel1lu
sistemu i geodetskog pritiska (energ
(energija
ij a polozaja) pred-
stavlja staticki pritisak koji je od iZllzetnog
iZlIzetnog znacaja za postrojenje. Njegove ekstremne
vrednosti dovode do poremecaja
porell1ecaja 1Iu koriscenjll postrojenja, a varijacije ovog pritiska su
posledica brzine strlljanja i gllbitaka koji se javljajll pri strujanju,
strujanjll, sto je obuhvaceno
obllhvaceno
sledecim oblikom
ob li kom Bemulijeve jednacine:
jednacine:

P." I/ + PJm' =P<I! + P"m} + 6. P ( 15.5)

odnosno:

2
1 2
p lV
plV PIV,
p , + pgh, + -
p, -' = pp,, + pgh2
--' pgh, + -
----- + t"p
t,p ( 15.6)
2 - - 2

gde je sa t,6. P oznacen gubitak lIsled strujanja tecnosti.

Pritisak vode IIu zatvorenom
zatvorcnom sistemu, kakvo je postrojenje za grejanje, konstantan. kao
grejanjc, je konstantan,
sto je stalan i dinamicki
dinal1licki pritisak u cevovodu
cevovodll odredenog precnika u kome se ne menja
brzina strlljanja.
strlljanja. Pod takvim uslovima se u tehnici grejanja ana analizira
li zira samo promena
geodelskog pritiska pgh i koji izaziva strujanje
hidrostatickog pritiska koji se sastoji od geodetskog struja nj e
vode 1I sistemima
s istem im a sa prirodnom cirkulacijom.
Prema tom e, 1Iu postroj enju centralnog
tome, centra lnog grejanja sa vodom,
vodom , 1I svakoj njegovoj tacki sc
formira odredeni pritisak koji zavisi od visine vodenog stllba iznad te tacke. Ovaj pritisak
im3
ima svojll stalnu vrednost sve dok je fluid u stanju mirovanja.
mirovanja, i predstavlja staticki pritisak
u stanju
1I stanjll mirovanja. Kada se uspostave temperaturske razlike. iii kada se ukljuci pumpa.
pritisak u posmatranoj tack tackii se menja kao posledica pada
pad a pritiska us led savladivanja otpora
strujanja
strlljanja sa jedne strane, i prirastaja kineticke energije od strane pumpe, sa druge strane.strane.
 I S. I'RITISCI U SfS'nMfMA
SISrt,'MMM I·'
FODENOG
O DENOG GRFJANJA
G Rr-:JANJ.,1 .155
.IS5

Staticki
S taticki pritisilk tIt111dr<.:ue
ndn.:denujno j ta ck i, koji Sl: lI~pusta v i 11
SL' tlspostavi II uslovima rad radaa grcjnog
grejnog siste-
ma , naziva
nazivil se raclni
radni pritisak, odnosno
od nosno slaticki
sla ti cki pritisak 1III radtl
radII .
Ako sesc kao geudetski
geode tski pritisak s matnt pritisakk stuba
ma tnt pritisa sl ubn tecnns
tec nos ti iznad date ta ckt.:,
dillc tack<.:,
mozc se
moze sc i radni
raclni pritisak
prilisnk oZtlaciti
OZOilc iti odgovarajl1com
uu gova rajll co m gcodcgeoclctskom
tsko m visinom. Zbog IIP- lIP -
rosccnja uo uobbicaje
icaj c no j..:
je da
cia se
sc wsvii pritisci
prilisci oz oznacavajl1 kao
nilcilvaj u kil nadpr itisci
o nadpri ti sci pre
prc ma ittmos-
ntmos-
fe rsk o m priliskll.
ferskom prilis kll.

15.3. STATICKI PRITJSAK

PRITISAK U STANJU MIROVANJA
MJROVANJA I PRJ
PRI
PRIRODNOM STRUJANJU VODE
Prilisak 1I11 eevovocl
ccvovod llu grejnog
grcj nog poslrojenja
pos lrojcnja de definise
fini sc ec kspanzioni
kspanzi o ni suu,
sud. koji mOl-e mllze bili
zalvorcn iii olvoren.
nlvon;n. !\koAkn jc lltvorcn,
olvorcn, pustavljcn je II1I najvisoj
postavlje n jc nnjvisoj tacki postrnjenja
pos trnjenja , precb-
tavija vezu
tavlja veZll sist ec ma sa almosrerom
almosrcrom i mozc moze se sc smatrati
smalrati ciada jcje nivo vncle
vod e 1I11 njemll nc pro-
me nljiv. Zbog toga se hiclros taticki
hidros ta prilisak IItI grt'jnom
ti cki prilisilk grt'jno m sistemu ocl n.:clujt.:
s istc mll od n:e111j<.: IIu odnosll
otinosli na
nivo vadc
vode u ekspanzinnom
ekspanzionom sudu slIdll IIa zavisno
za visno od visine vodenng
voel e nog s tllba
tuba iz iznad svak e lack\:'
nil d svilkc tacke
cevne mreze.
Ako 58 1I sislemu
S8 II sisl<.:mll na lazi
lilzi voda
voela bez dejslva
dej51va pumpe,
pllmpe. sa m:prome
n<.:prome nje no nom m guslinom.
vrednost s latickog rriti~ka
vrednosl pritiska 1Iu karakl c rislicnim
risli cnim lackilma
ta ckama sistema
sislema prikilzana jc nit nil slid
15.1.
IS.!'
ES
-t--.o....t-
-+-.o~---- - - - -
I
/ hI

/ C \
/ \
/ ha \
/ hZ \
I/ ._ .
a --,- \
-;- ._. .--.--. --I- \, a
a
I \
If \
/ A \

\ I
\
,
\ /
"\ ,"- "- ....... /
I
' ....... ...-/
/

/5.1 Scma
Slika 15.1 SCilla hidroslalickog priliska za odredelli sillcaj
sIlica} statiCkog
staliCkog reiima
reiil1lCL
(ES - ek.lpallziolli
ekspallziolli SlId)

U gornjoj horizonlalnoj cevi, hidrostalicki

horizontalnoj ccvi, prilisak je "lPg,
hidrostaticki pritisak " lPg, u donjoj " lPg.
lPg, all
a t1 !ac-
tac-
kama verlikainog c.cvovoda Uu ravni a - a iznosi "" pg. Najmanji pritisak
vc rlikalnog ccvovacla prilisak je u gornjem,
it najveci u donje m horizontaLnom
horizonlalnom cevovodll i konslantan
kons!anlan je duz
dllz ovih delova cevne
rnreze.
ITIreZe.
Zit
Za slucaj
slu caj da se 1Iu cevovod sa slike 15.1 1Iu lacki
tacki A lIkljllCi
ukIjt1ci izvor lopiote
toplole (kotao).
(kolao), a 1Iu
lacki C ponor (grejno le te lo) . ounda
ndl! se 1I
u delu
delll cevne mreze ABC nalazi vodavocla vik lempe-
lempc -
356 11.r"dorf!l'if
11.1'"dom,·ic' PIW
PIIOJI:.'KfO ~ I NJE POSTROJENJ.-I
} EI\rO I 'ANJI, ZA CF:N7R1LNO
POSTROJ/:.NJA 7.A CI:'N'IR1LNO GNEJ.·1t\'
J I,·
GREJANJI,'

ralure sa glls
rature lillo m P" ait 1I
gustinom u tklll
tklu .;-.:evovoda
vovoua CD
COli.
/\ voua
voela nize tcrnpc
tempe rallln:.
ratlln:, ali veCc
vecc gusti
gllsli -·
nc (slikil 15.2)
ne 15. 2).. Ta I'ilzlika
ra zlik a gus
gllstlin<1
ina nstvarllje
nSlvaruje prilisa
pritisakk loslc.d
uslcd koga dolazi do cirkulacijc
cirkulacije
vlldc kroz cevavod.
vllclc cevovod. O vakvo
vakvn slrnjanje
st rujanjc sc naziv;)
naziva prirodnim iii gravilacio
gravitacionim,
nirn, za rilzlikll
rilzliku
(lei prinmlnog iii
nd prinudnog il" pumpnllg.

/
--- ------ ..... Q
I( hJ
I B C \
I \
f \
f \
I
PI Ph \
f \
112 \

il
f
\
f
I \
A D ); Ph hZK
I
I
Q, PlhJg /
\. I/
'-
"-
plg(h2+hl) -- L
r)pg
L!.pg
---- --------
_/
,/
. /
/

Slika 15.2 Raspodcla

Rllspodcla lzidrostati1:kog pritislw II cevovodll sa izvorom i pOllorOIll
Izidrostlltickog priti.\'ka ponorom toplole
toplote
(/ 1
(I izvor toplote; C·
t·- izvo/'Ioplote; C - pallor L1 pg •- razlika
loplole; Ll
potwr toplote; razlilw priti.
pritisllka)
m ka)

[lidrostatil::k
llidroslatickii pritisak
prilisak se prC'lpostavkll
5e odredllje liZ prc tpostavkll da dil je voda IIu sistemu,
sislemll. i pored
raz lieit ih le
razlicilih te mpcriltllra
mpe ratura i gus
guslina,
lina. II
1I stanju
stanjll mirovanj
mirovanjail.. Za
Zil lakav
takav slu
silleaj
caj niljvcCi
niljveCi prilisak
pritisak jc
1I ddu cevovoela D - A i iznosi
ddll ccvovlldil iznosi::

(i5.7)
(15 .7)

Ilidros lalicki prilisak \I

1I de lu ecyoyocla
delu A·
ce vovaela 11.- c: IIu kome je voda
vada vise te mperalure iz·
temperalure iz-
nos l:
nusI:

(15 .S)
(15.S)

Pos to .it P">P,, 10

Posto.it: to jc hidros
hielroslatil::ki
laticki pritisak 1Iu vertikalnim d e lovima cevoyoda,
ccvovoda, 1I\I od·
lld-
slIslvll cirklllacijc.. vcci 1I desnoj
slISlvll eirklilaeijc vcrtikali C - D nego
dcsnoj verlikali ncga 1I Icvoj A - B. Za takve stalickc
A-B. statickc.:
lIslovc,
uslovc , raspodela priliska je prikazana nil na slici 15.2.
S nbzirom na razlikll hidrostatiekih
hidroslatickih pritisaka u vertikalnim delovimil
delovima cevne
ccvne mrcZc
u sis
sistcmll
lc mll se lIsposl.avlja
uspostavljil cirklllacija
cirklilaeija vode,
vod e , pri eemu
cemu jc
je uzgonski pritisak:

( 15.9)

gde
gdc jc " 'zvisinsko
l visinsku rast
rastojanje
ojanjc izmedu
izmcdu tacatai':aka
b zagrevanja
zagrevilnja i hladenja vude
vade A/\ i C.
t. p proizilazi da pritisak koji izaziva eirkulaeiju
lz izraza za I:J.
[z cirkulaciju vod
vodee ne
nc zavisi od
lIkupne visinc
visine vode
vod c nog stuba IIu sistc
sistemu,
mu, vee iskljucivo
iskljlleivo od ve
vertikalnog
rtikalnog odstojanja taca-
taea-
ka zagrevanja i hlad e nj a. Osim loga,toga , oVilj
ovaj pritisak znacajno
znaeajno zavisi od tetemperatura
mperatura Vel·
vo·
de IIu dva veri ikalna
ika lna eevovoda
eevovoda,, odnosno
o linosno od gllstina vode u njima.
 1.5. VOOENOG GREf,
15. PRITISCI U SISTEMIMA VODhNOG INJA
G REf,1NJA .157
357

U uspostavljenom
uspostavlje nom rdimu
rd imu stmjanja,
slrujanja, rnspolo7.ivi
raspolozivi pritisak L'1 pg je uvek jcd
prit isa k 6. jcdnak
nak ukup
ukup--
no
nomm otpo
otpomru stmjanja L'1 Po:
slrujanja 6.

L'1 Pg = L'1 Po ((15

15..10)
JO)

Hidrostaticki
H idros la ti cki pritisak
pritisa k u tacki spajanjn
spajanja cks ckspanzionog
panz io nog suda
slld a sa cevnom
eevno m mrt:Zo
mrt:zom m iz-
nosiprghl
nos i Prghl i pri uspostavljenom
uspostav ljc no m stmjanju
slruja nju ostajc
os tajc nepromenje
ne pro me nje n. Z ato
n. Za to se
sc ta lacka 0 (s (sli-
li -
ka 15.3) ntlZiva
naz iva taekom
tacko m sslalnog
la lnog pri
pritiska
tiska iIi
iii neulril
neutralnom
lno m lackom siste ma. U svim os tali-
sistema. til li-
m tackama
tacka ma pritisak se sc u uslovima cirkulaeije
cirkulacije menja
me nj'l..
Ako se pretpostavi
Aka pre tpos tavi da
d a se otpori
o tpo ri pravo
pravolinijskog
linijskog struj
strujnnja
il nja i mesni
mes ni otpori
o tpori (",w
rav nomcr-
no me r-
no me nja
njaju
ju dui
duz cevovoda,
cevovodn, za dinadinamicki
micki rezim pri prirodnoj cirklllaeiji
cirkulaeiji vode,
vod e, dobi":e
dobice se
raspode la pritiska prikazana
raspodela prikazil na semom nil na sslici
lici 15.3. Na
Nn njoj se zapaza
za paza da sc ispred lacke
taeke
spoja ekspa nzio nog sud
ekspanzionog sudaa sa ccvovodom
cevovodo m hidrostatieki
hid ros talicki pritisak
pritisa k povecao
povccao u od odnosu
nos u na
statieki
slaticki rdrdim,
im, a u delu
de lu iza te lacke aa
taeke smanjio. U levoj vertikali
ver tikali pritisak je veti, a u des-
des -
noj niZi
nii i od pritiska u slatiekom
slati ckom rezimu .

..-
....- -~-= :-:......:=.~
- -:--= :-:....=- .~ ._
. _ ._
. _ ._
._ .
/I
",
/'
-- - - --
I
,J .
I
o c ,
\
I .
I·
\ \

!i
IJ I
,, \.
\ .
\ \
II, I
I .
\ .
J
I . I\ \
\
\.
I A

'". i-'~j.-.=-~.=.~~-
\
- ---

S /iku 15.
Slikll 15.33 Ru ....podelu priliskll
Rllspodelll prilisku II .I'lalic/lolII pre£i.I·la
Sllllic/lolII pred.\· vljwrjll cCVOVO
lav!jlllljll dlL i III1SlovillllL
cevovodll IIllslovilllll
prirodlle cirklllacije
cirkllillcijc

Vrcdnosti priliska
Vrednosti pritiska II1I dYe vertikalne
ve rti ka lnc deoniee
dconice AB i CD imaju mcduso mcdusobnn hno razlicitc
raz licite
nagibe,
na gibc, je r IIu pravcu
pravcll stmjanja
struja nja vode, na porasl
porast hidrostatickog
hid roslati ckog pritiska II1I desnnj
ti cs noj vc
vertika-
rtik a-
Ii i na o
opadanjc
padanjc pritiska
priliska u levoj, lItice
utiec pad pritiska lIsled
uslcd ootpora
lpora sstrujanjll
tnljanju
, .

15.4. RASPODELA PRITSKA U SISTEMU SA

PRINUDNOM CIRKULACIJOM
U sistc
sistemu mu u kome
ko me se cirkulacija
cirklllacija vade ostvaruje
ostva nljc prinudnim putem,
put e m, po mocll pllmpe
pumpc
koja radi nw no me rno i sa s.talnim
ravnome s,talnim pro toko m, nivo vodc
protokom, vode IIu ekspanzio
ckspanzionom nom slldll
slldu se ner;c
ner:c
menjatiti IIu odnosu
menja odnoslI na rd
rdimim IIu kome pumpa
pllmpa nc
ne radi. Prema
Pre ma tome , pumpa
pllmpa ne ma utieaj
lItieaj
na hidrostatieki
hid ros taticki pritisak 1Iu tacki spoja ekspanz
ekspanzionog
io nog sud
slid a sa
Sa cevnom
cevno m rnrezom (tae:.:;,
(t ac:.::a
o na slici 15.4) IIu kojoj je prilisa
pritisakk pllmpe
pumpc uvek
lIvek jednak
jed nak nuli.
nul i. To znaci da nenelltralna
utraln" lac-
tae-
3'i8 II.TfH/"nn-i,' I' /WJ E/,TO I ;'LVJ I, POSTR()j ENJ.'! %.-1 CENT/{-I I.NO (; IV'JA 'j { ,

ka iill\I lIslovima
kit IIslovima prinuum: t.:irklllacije vode prc
prinuunc cirklll<1cijc prcds lavlja meslo
dslilvlja mcs to koje razgntnii:avil
razgrilnicavCl naclp ri -
nadp ri-
iSila k i pnclpril
It is Hk 1III .sislemll.
iS ak
podprit is ~isl c mu.

-- '-
B C \
/ .'
I lI I[
0 hJ
,
\I \

If
I
If
If

//
.
I
. h2 J ,\ \\
'I\I\ \
\

, If
If //
A
-A
p
P
D
\
\\ \\
r -_ _ _ _D-+-_ Ul
,U
/

/
\
\
I
\I f'¥Jhs
f¥Jhs
--- --- .
//
/

\
\
" f¥Jg
._
._ .-.1.+
.- f.+ .._f'¥J-p
I
6pp
- - -----
'- ' - ...... -__
..... _ Il/)Ppr
t)ppr
---
--.,
"'--'----'-

Slika 15.4 Ra.lpodeill

Siika priliskll II SiS/CIIIII
Rll.lpodela priliska sislemll sa prill/uillolll cirkllillcijo/TI i IIlicujelll
prilllldllom cirkllillcijom IIticlljCIII gravilacijc
gruvilllcije
(A loplole; C - pOllor
(11-- izvor topiotej loplole; P - pllmpa)
pOllOI' lopiotcj plllllpa)

Na sliei
Nil 1 5 .~ jc
slici 1.'i.4 je lIerl a n hiclroslalii:ki
ucrliln hidroslillicki prilisa k IIu kruznom cevnom
c.:cvnom knill,
kolu, u1I sl,mju
sl,mjll mi-
mi -
rovanja vOlk.
rovilllja voue, ali za sllli:aj
sillcaj da lit i:ke A i C predslilvljajll
Uil lilcke precislavljajll izvor i pono
ponorr loplole,
loplot e . l<1ku d;1
da
se pojavljlljc ra zlika prilisaka
pojavljllje razlib prilisa ka 6 P' flg-1' Ako se lIkljui:i pumpa i llspos
lIkljuci pump" lavi cirkulacija.
usposlavi cirklilacija, clul
dul ,l-
a-
zI.ii do r<1
r<lspode
spodelc k priliska, ko ji jt:
pritiska , knji jt pod ulic<1je m ne sarno grilvilaeionog priliska 6J}g
gravilacionog prilisb .• vel
6!)g.,
i priliska pllmpc 6p"
pritiska pumpe .. pa jc
6fJ/I., je lIkupni raspolozivi prilisak:
prilisa k:

((15.11 )
15. 1/ 1

Na IIsisnnm prikljui:kll pllmpe vlada

usisnom prikljucku vletda odrl'dcni
o drc dc ni podprilisak 6fJlls
6 fllls , a na potisnuill
polisnllill
nildprilisak
nadpritis,tk 6/l/ 1I· , pa se
6 /l,II" pumpl.: moze izrazili
Sl.: napor pumpc izr<1zili kao zbir ova dva:
dVil:

6fJp 6 p,,,
6 fJp = 6p,<s + 6Pf/r
6 PI" ((L'i.I~)
15.1 2)

U\"
UI-. " pni raspnlozivi
raspoloz ivi prilisak uvek
uve k je jednak gubicima usled slrujanja:
slrujetnja :

(15.13 )

pa pOlre
pet je pol re ban
betn n<l po r pumpe
netpo pll mpe

6 fJp
6fJp = 6 fl"k _.
Puk _. P,o/' = 6 Pgflb
6 p.fJI' Pgllb -- 6 Pc"""
P mll1i ((L5.1~
15.14))

sslo
lO znaci dadet IIu savladivanjll olpora slrujanju uceslvuje i napor pllmpe
strujanjll uceslvujt pumpe i graviladoni
gravitacioni
napor.r.
napo
Iz slike 15.4 sledi dadet je prilisak
pritisak 1Iu sislemu
sistemu sa cirkulaeijom u odnosu na stalicki
cirkulacijom 1I re -
staticki re-
zim, II1I delu
de Ju mrl.:Le
mn;Le pod nadpritiskom,
nadpriliskom, u svakoj tacki veti yeti za velicinu priliska
pritiska koji sc
 15. PRITlSC
PRlTlSCII U SISTEMIMA
SISTEM 1M· j VODENO(';
VODENOU GREIANJA
G REIA NIA 359

tros i od posmatranc
lros poS ma lrll!lC ne utralne ckc. U de lll sa podpril isko
utra lnc ta ckc. iskom pritisakk jc 1I sva koj lat:-
m pritisa tac-
ki manji
ma nji za o no liko
li ko koliko
ko liko iznosi
iz nosi pad pritiska
p ritiska 1Iu cevovod
cevovodull od ne lliraine
lilra inc do posmatril
pos ma tra -
ne lacke.
ta ckc. Matcmaticki
Ma lc ma ti cki to se moze
moZe prcds tavilili iuazima:
prcdstavi iLrazima:

PI/m'"r. =
PII"",,' pg" i + 6 I',
= pgh /)' 00 ( l15.
S. I15)
S)

( 15. 16)

sudu
"i "i
Sli hi i hi visinska odstojanja
gde SlI
6jJ pad pritiska u1I cevovodll
slIdll , a 6.j) cevovodu izmcdu
taca ka I i .IJ od nivo
ods tojanja uocc nih tacaka
izmcdll ovih lacaka
nivoaa vodc
li1i::ilka i ne lltralnc
II ckspanzinnom
vo de 1I
utralnc ta ckc.
cke.

15.5. POLOZAJ EKSPANZIONOG SUDA I RASPODELA

PRITISKA
slic i 15.5 prikilza
Na slid prikltza na jejc raspocl c la pril iska 1Iu clt:lu
c1e111 ccvne mrdc ad od lacke
lai::ke 0 do cl o D
1I zo ni pod priliska ill
po dpriliska i u dell!
delu nadpriliskil
nadpriliska ood el A do O. O. Od
O d nc utralm;
nClItra ta cke
lnc la i::ke 0 do lackc
la i::kc B/3
pritisa k opada IIslcdd lltpora
opad a lIslc llipora strujanjllll
struja njll 1I lacki
ta i::ki B i ima vrednos l:

PI!
Ph' = pgh 6.j)O h' = 0
pg" - 6POB (15.17)
(1 5. 17)

lIkupan prilisilk
pa je lIkllpan prilisak jednak almosfcrskom
almosfc rskom pritisku delujc na povrsini
pritiskll koji deluje povrs ini vode
vodc 1I c k-
spanzionom
spanzio slldll .
no m SUeili

~ .... ..........
OpA -U
+-~ --I;:"
' ~ .- . - .

A o B
/ ®
- // ®
!
lid
..L-_-
D u..--~
I'
Stika 15.5
Stika] 5.5 Pojavu pritisaka niiih
PojGl'a prilisaka niiil! od atmosJerskog

U cevovodu od laeke [3 do C dolazi do daljeg pad a pritiska:

tacke 13 priliska : podprilisak
podpritisak raslc
rasle i
najvece tacki C u dcsnam
niljvece snizcnje je u lacki des nom ve rlika lnom
lno m de
d e lu cevovodil
cevovoda.. Tu
Tli je lIkupni pri-
lisak:
tisak:

Pcc
P = PjJ,a' d + pgh
pg" -- 6 PrO-C)
P rO-C) = Pm
jJfII -- 6 P (R.C)
t3. (15 . L8)
U delu cevovoda
ccvovodil od laekc C' prilisak rast
ta cke C visinc II
rasl e zbog porasta vodcnog stuba od visinc"
do lId
h" 1I lacki D,D , pa je
jc 1Iu lacki
tacki 0D lIkllpni pritisilk
prilisak po novo izjednace
panovo izje dnace n sa almosfcrskim,
iltmosfcrskim,
odnosno opetje
opel je nadpritisak
nadprilisak ravan nuli.
lzmcdu
Izmcdu taca'ka
tilca'ka BiD prilisak bili iSPlld
pritisak moze biti ispod almosfe rskog i u poslrojcnjima
iltmosferskog postrujcnjima koja
rade
rad e sa le ralurama vod e iznad
te mpe ratllrilma LOO °C lada
iznild 100 tadil bi doslo do isparavanja
isparavilnjil vode
vode iii do
usisavanja vazduha
Usisilvilnja vazdllha iz spoljne okolinc, ukoliko cevovod i armalura armiltura nisu dobro zapti-
360 B. Todorm'it PRO]
B.Todorov;c PROJEkTOVA NJE
EkTOVAN] POSTRO] EN];! ZA CENTRALNO
E POSTROJENJrI CENTRA LNO G1
G lW
W . I.VJE
I.VJl::

ve ni.. Oa bi
vcni bi se ova mogucnos
mogucnoslt izbcgla,
izbcgla. u IIsisnom
usisno m dc lu cevne mreZc,
delu mrcZc, u odnosu n;t n~ pum-
pu
pu,, u bilo kojoj la
lacki
cki "i" l~li
"i" hidros la ck i pritisak mora da je uve
licki ve Ci 00
lIve k veCi od aalmos(erskog:
tmos(e rskog:

Pi > p" (15.19)

nos no, obavezna
od nosno. obavczno mo ra da jo.:.
je zadovoljen
zaoovolje n us lov:
uslov:

( 15.20)

_ _ _ _ _ c::
_''___

0o
\
\
\
®'\
(!)
\
\
\
cC \

Slika 15. 6 Po.\·lav!jll1rje

Stika 15.6 Po.\·/avljallje ehpallziollog
ekrpallziollog slIda IIIIl1ajvi.flllackll deme verliknle
IIajvi.f1l lackll de.flle verlikate
lIulliie
kroz kojll voda slmji IIulliie

Da bi se
Oa 5e izbcg'tl
izbcglll pojava pritis;, ,;a r. d.lh
pritis",:a ",lh oodd aatmosfcrskog
lmosfc rskog 1I u kriticno
krilicnom m delu postrojl:-
pos trojl:-
nj a izmedu
nja iz medu taeaka
taea ka B iD i 0 na slici 15.5 treba
tre ba ekspanzioni
ekspanzio ni sud post aviti na veclI
postaviti vecu visinll.
visinu.
To se ne moze pos ti ci ako gradevinski
postici grauevinski objckat
o bjekat nema
ne ma za to polreba
potrcbann pros tllrtOf pa je PLl- po-
vo ljno rese
voljno nje pome
resenje po me ra njc ekspa
ranje nzio nog suda
ekspanzionog sud a IIu najvislI
najvisu laekll
tacku ddes ne vertikalt:
es nc ve rlik a le (s 15.G)
(51.l. 15.6)
kroz koju VOdil VOd il sslruji na nile. U takvom
trllji odozgo nanize. takvo m slucaju u celoj verlikali
ve rlika li vlilda pnzi- poz i-
tiva n hidrostaticki
tivan hiJ ros tat icki pritisak,
pritisa k, sto
slo os igurava pritisa
pritisakk ilnad
iznad aatmos[crskog
lmos(c rskog 1Iu svim lacka taekama ma
ccvovoda.
O vakvo pos tavljanje
lavljanje eckspanzionog
kspanzio nog suda je ko ris nll samo
korisnll sarno kad
kadaa se mreZii grana na nil
jednu slra
jednll ml od glavne lIspu
stranll nske vcrtikale.
uspunske vc rtika le. Ako je gra na nje na oobe
grananjo.:. be stranc,
s tra ne, 10 moze
to mOlc
ela cirkul aciju vode.
da sprcci cirkulaciju vode.
Za slucaj preds lavljetavlje n na slici 15.7 ccvovod se sc racva
ral.'Va u lacki
laeki A na dYe sl:fane.
s l:fa ne. Tae-
Tilc-
ka ko nsta ntnog priliska je u 0 1 gde
konstantnog gdc se spajil
spaja ekspanzio
ekspanzioni ni sud ssaa ccvno
cevnom m mrdo
mre.iom m grej-
grcj-
nag s iste ma. Pri dejstvll
nog sistema. dcjslvu pllmpe
plImpe hidrostaticki
hid ros lalicki pritisak ras le i najvcci
raste najvcCi jc 1Iu tacki A ho ri -
hori-
zo ntalnog
nl a lnog gornjcg
gn rnjcg cevovoda.
cevovoda. Od O J Lacko::
tacke I\.A pritisak
prilisak opada zbog savladivanj<\
savladivanja o lpora tpora II\I
deo
d co nica
nicama ma AB i 80 1, U lacki tacki B prilisak
pritisak je je::

(1 5.2 1 )
(15.21

gde je IJ.
gele !:J.PAfI
P AfI pad priliskil u deo
pael pritiska nici AD.
deonici AIl OOdd lackc 8 kroz ve rtik alu If.
vertikalll II. prilisilk
pritisak opada u11
odnosu na PIP PI; til ko da
tako cia IIu nekoj lacki
laeki O 2 poslajc
postajc jednak atmos(e rskom:
almos(erskom:

= P 8n -IJ.P
Po, =P no, = POI =Pa
- !:J.p 80, = Pa (15.22)
 IS. PRlTlSCI
15. PRlTJSCI U SISTEMIAL-1
SISTEMIM.1 VODENOG GR£lA
G R£/A NJA 361
36/

postoji jos jedna

tako da postoji jedn a tacka sa sta
stalnim pritiskom:
lnim pritiskom:

(15.23)

jt; pritisak pllmpe

u kojoj jc pumpe nllia.
nula.

Po
Olr--f--B~------A~------C~--~O~4~-D~

I II
11 o III
Iff IV
SliIuz
Slilw 15.7
J 5.7 Nelltrallle
Nell/raille tacke razgrallatoj cevlloj mrei.i
/a cke II razgralla/oj mreii

Za desni
dcsni dee
dec mreze od razvudne tai:kc
taekc A, u svakoj adod ve
vertikala
rtika la sa strujanjem vode
s trujanje m vade
naruze, javice
naruzc, javicc sc po jedna tilcka
t<lcb nepromenje
nepro me nje nog pritiska,
pritiska , za koje vilzi
vazi od nos :

(15.24)

Zavisno cd pada pritisk

Zavis no od pritiskaa u pojedinim deonieama
deonicama nulta ta cka se moze javiti i u ho -
II ho-
rizontalnom cevovodtlll, o~. Za slu
cevovodl.l u, npr. , tacki O~. i:aj da u lacki 0 treba osigurati
slueaj odred e-
os igura ti odrcde-
nadpritisak
ni nadp potreb
ritisak Po. pot reb no je da sc5e kontrolisc pad pritiska II de ll! cevovoda 0 4 - D
III cevovuda
kake bi bio zaJovoljen
kaku zadovoljcn uslov:

(15.25)

Ukoliko dode do izmene uslova l!u eksploataciji, zatvaranjem ventila u dconici

II 0 , spojno mesta
[ I - 0, mes to cevne mreZe
rnreZe i ckspanzionog
c kspanzionog sud a postaje A, pa se tacka nep nepro-
ro-
p os toj ec~ taeke
me nje nog pritiska premcsta iz 0 1 i O 2 UII A i sve ranije pos ta i:ke ko
konslantnog
nstantnog
priliska u levom de
pritiska dCltl cev ne rnreze
lu cevne mrcZe se spajaju IIu jednll. l1slovima pritisak 11II
jednu. U takvim uslovima
tai:ki 0:
taeki

(15.26)
( 15.26)
U ovako izmenjcnim
iz me njenim uslovima moze se dogoditi da je pritisak PD neophod-
Po niii od neo phod-
nog i cak ispod atmos[erskog, sto bi sprcCilo
spreCilo cirkulaciju vode u cevovodu.
cevovodl.l. T
Too navocli
na povezivanje ckspanzionog suda sa donjom povratnom cevi, tako da se lacka tai:ka sla
stal-
1-
nog pritiska javlja u donjem
do nje m horizo ntalnom de lu cevovoda,
horizonlalnom cevovodit, blizu same pumpe . U tilk-
tak-
voj vczi eksp anzionog suda, zona cevovocla pod pritiskom je
e kspanzionog jc PABCDO, i IIu svim kri -
tii:nim tackama
lienim tacka ma u Kojima je poslojala
postojala opasnost pojave kljucanja vode je osiguran pri-
362 n. Todo/TJI'/(;
IJ. TodorrJl'ic PROJ£A.TOI'ANJE
PROl EkTOVANlE POSTROlJ::iVlA Zr1 C£NTRALNO
l'OSTROJI:'.NJA &1 CENTRALNO G
GRFJANl"
Rr-.JA NJ£

lisa k veci
veci od a lmosfcrskog.
lmosferskllg. Zo na lIsisavanja
usisavanja je svedena na mali ma li deo cevovoda (OP),
(OP) . 1I
kome
ko me je hidroslalicki
hidros la lick i prilisak 1I1I mirova
mirovanju vc li ki i pad priliska 1Iu nje mll
njll veliki mu ne moze do-
ves
vesllii do snize
sn iic nja ispod almosfersko
a lmosferskog. g. Raspod
Raspo dee la priliska
prilisk;! za lakvu
Iil kvu vew
vezu ec kspanzio nog
sud a i za za
suda zil ne marc
mare ni 1I1icaj grllviladje ., dal
uli caj grilvilacije d;!1 je na slid l5.8. pri ce mu je sa znakom mi-
slici 15.8,
nus oz oznace deo eevovoda
nace n den cevovoda u ko me jo.: jc pritisak niii od hid roslalickog,
prilisa k ni.b roslalickog. ciju ve licinu
cijll velicinll
dikliril
dik li m nivo vode 1Iu ekspa nzionom
e kspanzio slldu..
no m sudu

b::~
b::~
ffi r--,
B C '"

----
A t'1=J- D
~

p
0
------ ,I

-........
-.........

Stika 15.8 Raspode/a

Raspodela pritiska II cevlloj mreii kadaje vela
vew sa eklpallziollilll
ehpallziollim slldom
slldolll II

lIajlliiem
IUljlliicm de/II
deftt cevnvoda, ispred pllmpe
pllmpc

15.6. POMERANJE LINIJE PRITISKA V MIRV I RADU

U MIRU
U horizo nl alnom cevovod u sa grejnog siste
horizonlalnom sis le ma koji je prikaziln
prikazan nn na slid
slici 15.9, prik -
l5 .9. prik-
Ijuce n je e kspanzioni sud e llu lacki
tack i A, grcjno
grejno telo R. pllmpa P i ko tao
R, pumpa tno K. Visina vodc
vad\.'--
nog Slllbil
stllbll de
d e[i nise prilisa
[inise prilisakk u mini
mim., ali i nelllrll
nelilril inu
lnu tackll prilskll,
pritska. 1Iu radu.
rad u.

prilisok
Rodni prit isok Pritisok u miru

,,' e

B R

R
A
B K p p
B K

S tika15.9 Radlli pritisak

Stikal5.9 xa grejlli horizollta/lli
pri/isak za IlOrizolltallli sistem
sis/cm
 15. PRFrISCI
PRFfISCI U SISTEMIMA VODENOG GREIANJA
G REIANJA 363

Uk ljul:c
ljllcc njem
nje m pumpe
pll mpe dodolazi ci rkul acij~ vode i lIsposlavljanj a odrede
lazi do cirkulacijc odred e ne raspode-
priliska,
Ie pri liska, pri pri ce mll
mu su u cevovodu
ccvovodu blazi padov
blaz i pad ovii priliska nego IIu radijato
radijatoru
nl i ko llu, sS
obziro m na raz
obzirom razlicit
licit c o lpore.
Ako bi se II sisles isle mu prikaza
prikazanomno m na slici
slici 15.9 podigla visina ekspanzio
ekspanzionognog suda
sud a sa
hi
h i na h2 iii umcsto ootvorc
iIi llmcslo ugrad io za lvore
tvo rc nog ugradio lvo re ni ec kspanzio
kspanzionini sud , lakodc u tacki A (s (sl.l.
15.10),
J5 .1O), dos lo bi do povcea povceanja apsolutne vrcdnosti
nja apsollllne vrednosli priliska IIu svakoj lacki instalacije,
ins ta laeije,
bi se
pa bi sc dodobil" raspod ela
bila raspode la pre ma liniji L2 ~ llmeslo
umeslo prema
pre ma L I . Povceanje pritiska u eevo-
Poveeanje priliska cevo-
prollzrokllj e i pro
vodu protlzrokuje prome mcsta pprikljucenja
mc na mesla rikljuce nja e kspanzionog
kspa nzio nog suda.
sllda.

L.J
'-r-'

,
ii
ij
I
I

l2
L2
-'''1
, ru
OJ
.s::
iI .s:;

iI
i
...
.-
.s:;
.r:. I
c
E
Ai
K R
cC I
p

Stika 15. 10
IO Povef:allje
Povei:allje pritiska zbog primelle zatvorellog iii promelle
primelle zatvoreTlOg promelle visille
otvorellog ekspaflzioflog
otvoreTlog ekfpw1zionog slIda

Prebacivanjem
Pre baeiva nje m meslames la prikljucka ekspanzionog slld a iz lacke Au
ekspanzio nog suda A u tacku C pritisak
prilisak u
miru
mini os taje iSli,
ostaje jerr nivo vode IIu sudu nije me njan.
isti, je nja n. Ali, prilisak
prilisa k u radu postaje visi pa
do laz i do pomeranja
o pe l dolaz paralelno navise.
pome ranj a linije pritiska paralclno navise. Uzrok lome lokaci-
tome je nova lokaei-
ja neutraine
neutra Lnc tacke koja nije vise u lacki A, vee 1Iu tacki C (sl. 15.11).

~
----ei----,U
---~·----:u
A!
p
p '-"'---'L-_R
__--'I---
__--'I---
'-"'---'L-_R

Slika 15.11
Stika Prom ella vetieiTle
PromeTla velicille pritiska II sistemllltfted
sistemll IIs1ed promeTle
promelle mesta prikljlleka
prikljllcka
ekspallJ'.iollog sllda
ekspaTl7.iollog
364 n.
D.Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA Zrt CENTRALNO GREJANJE
POITROJENJA Lt

N A1 p
1----11
1---11
Slika 1 S.l 2 Promel/a
15.12 Prom ella ratillog
radl/og priliska II
/I sillcaju .fi.rlema sa tiva
dva ek.'ipallziolla
ekspallzlolla sllda

Promena radnog pritiska sledi i ugradnjom dodatnog ekspanzionog suda. Sa jed-

ekspa nzio nim sudo
nim ekspanzionim sudomm Cl (slika 15.12) prikljucenim II Alo pritisak IIu radII je prika-
prika·
za ncutraloa tacka ce se nalaziti na spoju
zann linijom L11. Dodatkom suda i na mestu A 2, neutralna
izmedu oba suda. Pad pritiska llsled
uslcd strujanja vode je ncpromenjen,
nepromenjen, ali se izmeniJa
izmenila
vrednost pritiska u svakom delu cevovoda. Pri tome, za-
tome. neutralna tacka Ce se ustaliti za·
vis no ad
od oblika ekspanzionih sudova i pritisaka u njima.
Razlika nivoa vode (pritisaka IIu Al i A 2) iznosi tJ.
t;" h:

(15.27)
zaprernine vode \Iu sudovima proporcionalna
Promena zapremine proporcionaina je njihovim presecima PIPI i
P2, a povecanje zapremine vode u jcdnom
P2. jed nom jednako je smanjenju u drugom, sto
slO je dato
rclacijom:
rclacijom:
V = tJ.h
tJ. V=
t;" t;" hi1 ·el t;" 112 P2
·fl = tJ.n2P2 (15.28)
u
U kojoj jc sa V oznacena zaprernina,
zapremina, a sa P prcseci sudova.
sudova. Iz ovog sledi da jc:

( 15.29)

odnosno. ukljucujuCi i duiinska rastojanja neutralne tacke od ekspanzionih sud

odnosno, ova 11
sudova
i 12, polozaj ove tacke je definisan sa odnosom:

(15.30)
 H . PRIT1SCf
PRITfSCI U SfST£MfMA VODE/VOG ORElAS}A
SISTEM1H ·1 V()f)ENOG G R£J/I .VJA 365

15.7. UTICAJ REGULISANJA PROTOKA

NA RASPODELU PRITlSKA
PRITISKA
PromeOil
Promena vrcdnosti
vrcdnosli pritiska 1Iu grejno
grcjnom m sis((;mu
sistcmll moze
mozc bitibili i pos ledica promcnc
poslcdica prollle nc pro-
slo sc dciava ko
toka. sto kodd rcgulisanja grcjnih
grejnih ecfl.'kala
rcka ta prigllsiva
prigusiva njc njL'm.
m. Na
Ni l slici 15. /3 pri-
Kazan uproSCcn ccvovod I3AB,
kazan jc uproS6;:n BAl3, sa cirklll<1cionom pUlllpo m P,
cirkulacionom pumpllm r, grcjnim Ido Ie/omm G,
( i, iz-
toplole K i ekspanzionim sudom
vorom toplote slIdom priklju ce nim iza pllmpe. ta (;ki I\. U dt.:lu
pUlllpC. uII lacki dLlu
u..a kotJa
ccvovoda i7..a kOlla ugnden
ugraden je ventil za podd
podeiiava nje pro :'l' ' ·. iIi1..
avanje

neutralna
linija

8
£r

G
A 8B
B p

Slilca 15_/3
Slika /5_13 POIYetallje pada pritiska regl/laciollog velllila i IIjegovim
pri(iska IIgradlljolll rcglllaciollog
pri(varalljelll
pritvaralljclIl

KardkleristiL:c pumpe i cevovoda 1Iu kome ne ma reglllacionog

Karakleristitc regulilcionog cnlila,
entila, daje [adnu
radnll
laCL.-u R i ncki
la(1:u neL:i proto&.
protok koji je vcCi od traicnog.
traicnog. Ugradivanjem ventila i njegovim pod e-
pode.-
savanjem 7...3
savanjcm 7...a 7...adati protok Q](mo
zadali prolO&' Q)!XY)O menja se karakteristika
brakterislika cevovoda
ccvovoda i dobija se raclna
radna
laa:a
laCka R !_ pritiska u sistemu
I_ Pad prilisL:a sistcmu porastao odnoslI na tacku
porastilO je 1Iu odnosu ta1:ku R i sada napon oclgo-
odgo-
.1M
3M II. '/(HlorrJl'i PUOJI:.KrOJJ·:ANJ£
·lfHI" rr".;':L: f'/?OJI:.KTO POSTI?OJ£.VJA 7A
·>JNJ E POSTUOJE.VJA i"A CENT RA I.NO O RE/A
CENTRAI.NO RE/ANJ!,;
NJF.

tr'IZ.: nOm protokll IIJ

vara lrazenom Ul%' Ako se
HJ(X)%' prilvaranjcm
5C pritva ra njc m vevc ntila umanji protok prolo k na po pala la
5IY"Ir . brt~ina
Q 5IYlr' s lrllji1l1ja vad
brl. il1a strllj(lIlja cc se smanjiti,
vodee Cr smO'll1jiti, pa 5e lIsIcd
p<1 sc lIs led smanjenja
s manjc nj a brzine strujanja ssma ma--
njio i pad priliska pri l is!.;;, u1I ecvovodu
cevovodll lc jc linija priliska
te je blaza nego pri punom
pritiska blilza pllnom proloku
prol o ku vodc,
vad e,
anlili Sl:
sc islovrcme
istnvrc me no otpo o lporr kroz prilvore
pritvore n vcnlil
ve ntil poveeao
povetao La Zi' M f 5fYl ;rtl.o', ~~to
to povlaCi ve ci
povlnei i veti
ukllpno
ukupno potrcbni polrebni napor. napoL Radna tack;! pumpc fl
\{ 2, a napor pllmpe
tacka je 1:<2, 1'1 so
50 .,
UnCljivo je
UoCljivn jc dad a sesc karaktc
karakterislika cevovodil mc
rislika cevovoda me nj
njaa ugrad njom vc
ugradnjom vcntila postaje C),
ntila i poslaje . J, a

c1aljim
cl a ljim za lvara nje
zalvara njem m na 0 Q ,0%
50% ka ra kl cristika cevovoda
karakteristika cevovo d a je jc C2 . Zapazn
Za paza se, SC, na primer.
prime r. da
pad priliska u samom sa mom ecvovodll,
ecvovodu, pri polovini od proje ktnog prolo
projcktnog protoka, izn~\si oko 50%
ka. iznllsi
od pad pfldaa pri pllnompuno m prolokll,
protokll, kao i da se sc za savladiva
sflvladivanjcnje olpora lroli lrosii samo 40% od
napora
napnra koji jc j za III lu ddconicll
conicu neop hodan pri punom protoku.
neophodan protoku .
Nagib i visina visin<l linijc
linije pritiska najuocljivijc
najuoeljivije se mc me njajll kada je jc rcgulacioni
reglilacio ni ve ntil pot-
venlil
puno zalvoren.
pUlln za lvo rc n. Protok je zallstavljcn gubici u cevovodu ne pos
zallstavljen pa gubiei posloje. loje. Pri lo lomeme prili-
cevovod u od lacke
sak u cevllvodu laeke A do ventila
vcntila jejc jednak priliskll
pritiskll u miru koji diktira vis ina eks- e ks-
panzionllg sllda.
panziLlnllg sud". Prilisa
Pritisakk od ventila, tacke B i Ulazfl
ve ntila, tackc ulaza u pumpu biee bite za napor napm pumpe
pllmpc pri
ukllpn
ukupnom o m prol
protokuo ku !-In niii od pritiska u minI. Na slici 15. 13 se
!-I o nili 5e moze oce nilii da je la
occ nil
r<tzlika
razlika prilisaka toliko to liko ma la. da
mala, dn kod nile poslavlje
postavljenih e kpanzio nih sudova prilisak
nih ekpanzionih pritisak
moze
mOle bili biti i nili od aatmosfcrskog.
lmosfe rskog. U lakvimtakvim slucajcvima,
slueajcvima, kako kflko jc vee reee rece no. prel i
opas nosl od usisava
opasnost usisavanja nja vazdllha 1Iu sistem,
sislem, pojave kavitacije
kavil acije (formiranje pare) pare ).. Zalo
Zillo sc 5C
i prcporlleuje
prcporll cuje da e kspanzio kspanziona na posuda
posllda trc ba da je najmanje za
lreba Zfl visinu Ho Ho iznad
iznfld najvik
najvise
lacke
laeke cevovo cevovoda. da.

;-
o
oo 1/211,
1/2 n I
:r

o
'"
:r
:I:

Q so '/, Q

Stika 15.14 Li/lija pritiska i rad/le tacke pri regllti.l'alljll

Slika reg/lli.\"U/lj/l protoka prollle/lOIll
prome/lom broju
broja ohrtuja
obrtaja
plllnpe
pllmpe (desllo)
(des/lo) pritvaralljelll
pritvarll/rjem velltilu
ventila (leva)
(Ievo) .

Regulisa nje proloka prome

Rcgulisanje nom obrtaja
promcnom obrlaja pumpe
pumpe,, daje
dajc ve like usle
velike de 1Iu energiji u po-
uSledc
~llnu
~on u grejnog sislema jer se
sis le ma jcr sc lImanje
umanjenini protok dubijfl
dobija niiim brojem obrtaja pumpe pri
;mu je i pad priliska, odnosno napor pumpc.
:mu takodc smanjen
pumpc, (akode smanjc n (slika 15.14 - levll)
Icvo)..
._od
od regulisanja protoka prigusivanjem
prigllsivanjem pomocu
pomoell venlila
ventila smanjc nje proloka prali
smanjenjl: prati veCi
lad pritiska
priliska 1Iu sistemu. veCi potre
sislemu, veti ban napor pllmpe
potrebfln pumpe i skuplji pogon (slika 15.14 - des-
.10). U takvom sluCajll
sluCaju linija priliska za dclimicni prolok
protok je iznad linije priliska
pritiska koja
odgova ra projcklno
odgovara projektnom m proloku
protoku za puni grejni kapacit c l.
kapacitcl.
 16. PANELNO GREJANJEl

16.0. UVOD
Pod pa ne lnim gTeja
panelnim nje m po dtlrazumcva
gTe ja njc razumeva sc ~e t"kav
takav sistem
sis te m gn::janja
grcjanj a kod ko cl koga se ocla- ocl a -
vanjc to plo te u pros
vanje prostoriji v r.~ i po mocu zagrcj;mih
to riji vrsi zagrej;lOih povrsinil, obieno integ
povrs inil, obicno intcg risa n.ih gra -
nih u gra-
dcvinske
devinske ce le me nte nt e saSil me pro~t o rij e: lavaniclI
p ros torije: tilva nicu,, podpo d,, odn.
o dn. ziclove.
zid ovc. Zbog togil tllgil 5e se ees to
ccs ta
vrsta gre
ova vrstil grejajil nja nilziva
naz iva jos i " povrsinskim grejanje grcjilOje m" iIi: iIi : "grcja njc inl int egrisilnim
grejnim
greJOlm povrsinama".
• • y .
po vrSlO itma .
"

Pre
Prema ma dm dru goj dcEi niciji ova vrsta grcj
goj clcEiniciji <t nj a naz
grcjanja ivil se "grcjanje
nilzivil "grcja nje zr ace njc m"
zrace m".. Takn
T ak o se,
na prime r, pa pane
ne lno grcjanje
gre ja nje 1I u lite
litc raturi ngleskom
ra turi na e nglesko m jeziku na nil lazi isklju eivo
civo pod na na--
zivom:
zivo radiant
m: " rildi hea ting"
a nt heil ting".. na nil ne ma cko ckom:m: "S triltra hlungshe
hlungsheizlI ng". rusk
izllng". ru skoo m: "JIY'II!CTOC
"JIY<IIICTOC
OTOTIJIClllle"
OTOTIJl e UIlt:" . itditel .
Logicno bi bilo pre lpostavit
LogiC-no tpos lilvitii da cia prihvatanjc
prihvatanje ove clefinicije
nve definic ije poc\razumcv<l
po drazumeva da dil je rec
rce
takvo
o ta kvo m grcjanju ko dtl kojeg se sc predaja
pre d aja to plo te oobavlja
toplOle bavlja pre td tcZ no zra cc nje m. M
zracenjem. e du-
Meclll-
tim cinje ni nicaca je clci ail se kocl
ko d svih vrsta vrs ta pant::lnog
pa ne lnog grejanja
greja nja pre nos toplo toplole te oobavlja
bavlja ko kombi-
mbi -
novil
nova no i ko nvc kcijll m i zraee
nve kcijom z ril ce njcm.
njc m, sa vccim
vceim iIi manjim lIcesce ucdce m jcclnog. o clnos no dru
jcdnog. oclnosno clru--
gog. !\Ii
l\Ii ako se ima im<l u viclu
vielu ciaci a sc
5e 1ILI prostoriji
prosto riji sa pa panelnim grcjanjcm
ne lnim grcja njc m nalazi
na lilzi re lativno
vdika
ve lik a zagrcjanit
zagrejana povrsimt povrs inil knj kllj a razme
razmenjuje
njuje toplotu
to plo tu zracc
Zfilce nje m Sil sa prisulnim
prisutnim osoba oso b;t ma,
mil,
onclil cl iljc odreden
o nela to cliljc oelred e n peca pecil t osecanju
oseeanju ugodn ugoclnosti o~oba . Os im toga ko
os ti tih osoba. koeld panc lnog
grejanja
grcjanja i nc grejane
ncgrejil ne povrsine prostorijepros torijt:: (ostali
(os tali ziclovi. pod iIi plafon)
z ielovi . pocl plafo n) oobicnn
bieno imaju
nd to visu temperaturu
te mpe raturu nego ne go kod drugih clrugih vrsta grejanja
vrs ta gre janja (npr. radijatorskog
raclijat o rskog iIi vilzdus-
vazdu s-
nog), a ces to visu i od te mpe raturc ra ture vazeluha
vilzduha u pros prostoriji,
toriji, pa i one o ne na odrede
o dred e n nacin
uees tvuju
nces tvujn u raz razmeme ni lo to pplolt:
10k zracenjem
zrace nje m sa prislIlnim
prisutnim oso osobama
ba ma.. Sve to na izvcs izycs tan
ta n na-
nil -
daje za pravo onima
cin claje o nima koji ovu vrs vr~tll
tu grejanja nazivaju "greja nje
naz ivaju "grcja njc zrace
zraee njcm" .
ls tini za vo
[s lju ni prva de
voljll finkija nije bes pre ko
cle[inicija korna.
rna. Na Nairne postoje
irne post oje neneke posebne
ke pose bne vr-
grejilOja koje po svojoj konstrukciji
ste grej,mja ko nstruk ciji ili nacinu
iIi nilCi funkcionisanja
nu funkcio nisanj il spadaju u pa pane le., ali
nele il li
se ne mogu po pokriti prvom
kriti prvo m dcfinicijom.
d c fini cijo m. Takve
T akve su nil na prime r zracece
zracecc ploce
ploeG (.iedna po-
(.it·dn a Pll-
selma
se bna vrsta
vrs ta grejnih te le la koja iskljueivo
iskljuCivo zrace nje m oobczbeduju bczbe cluju ko komfornc
mfo rnc us love 1I od-
rede nom
red e no m pprost o ru) iIi pane
ros tOfll) pa ne li za topljenje
to plje nje snega.

Autor
AIulo r ovog poglavlja jc A1e ksandar
Ale ksilnd a r Stefanovic,
S te fa novic, diplomirani
diplo mirani masinski in.Ze njer
m as inski inZe nje r iz
8eograda.
Beograd a.

36 7
368 B. Todorovic
B. Todorovic PROJEf.7
.. 0V.4NJE
PROJEKTOV.4 ,\C'E POSTROJENJA ZA CENrRALNO
CEIIrr'RALNO GREJANJE

16.1. PRETECE
PUETECE DANASNJEG PANELNOG GREJANJ
GREJANJAA.
Prvo u istorij
istorijii pozna ce nt ra lno grejanje bilo je panelno
pOlTla to cen.lra pane lno - preciznije: pUdn,)
pudn u gr gr<. ;
nje.
nje . Ko ristili
Koris SlI ga stari
tili Sli slari Rj mljani.
Rimlja ni , a poznato
pozna to je pod nazivom " hipokaust" (gri.'.ki (grcki : I,,,
)"
= is pod, kau
ispod, kauslos
stas = == l.ilpa
zilpa iJe n). Ispod
ijen). Is rod poda,
pod a, koji jc predstavlj
predslflv lj ao grejnu povr§inu,
povr§inu. n1;'1 ;'!
zi
zio se pros\o
prosto r vis
·.risinc
inc oko
a ko 1 Ill
m,, knj
knjii je SlllZio
sluzio za sl st ruja nje p mdukata
rodu ka la sagoreva nja. LU'i
Levi
I.e (pradurnillm)
l.l: (pradllrnillm) je bilo bi)o aotvo rc no prema
lvu n.: pre ma spoljnoj okolini,okoli ni , a u njemu su sagorcsa go!'.:: ,
komadi
ko madi drvc la iii drv'~
ta iIi drv·~ ni llgalj
ugalj.. Vreli gi.1SL1vi su slruj
V re li gi.1sovi st ruj ali
a li [spod od a [oko
is pad p ad i ako stu bova r."
st u bovil r.d
jje. se oslv njal)
os ),mj pod,
al) po d, krecuci
kreeuti se ppremarema vertikalnim
ve rtikalnim otvo rim a u uglovimil
uglovima grejane
grej ane p rl'\
w"
rrije (slika
ije (s 16. 1). U odaj<lma
lika 16. odflj;J.ma namenjenim
na menjenim 1.3 ke.patila, produk
;:a kl.:patila. produktiti sagorevanj
sagoreva nj a Sll p t' .:,.
SlI PH':.·
Ii kroz ziclove
ziclave ael od sllplji
supljihh opeka, oddavaJuci povrsi ne zidova na viSoj tempcra
odrZflvaJuci povrsine temperalu i,!!!
sprccavajuci
sprccavajuCi time kondcllzovanje pare. pare .

,~
..
. \

1
SI. 16.1. Skicajednog
51.16.1. Skicajed1lOg hipokausta 1. LoZiJte.
LoiiJte. 2. Dovod sveteg va:r.duha. 3. Dimni gasovi. 4.
top/og va:r.duha. 5. Ventilacioni
Dovod topwg Ventiiacioni faht.
 PA NEL! a GIWJ.,INJE
16 PANELNO GI?FJ.-INJE

Stubovi u prostoru ispoel poda su se zagrevali i akumulisali deo toplot toplotee vrdih
vn:lih ga-gil-
soya. tako
taka da se proslorija
prostarija moglll
mogl il zagrevati i na l<lj naCin sto bi se pos
taj naein posle gasenja
le gaSc viltrc
nja viltn:.
pIIstao vazduh kroz
pustilO spoljasnji vaz.duh kro1. prethodno 1.ilgrejani
zagrejani medllproslor
med uprostor ispod is pod poda. Posloja-PoslOja-
la je i varijanta oa cla se tako
taka zagrejiln vazduh. umes
zagrej;tn vazduh, umesto to dll prolnzi kroz
da prola1.i kro1. otvore za dim. dim, us-
merava direktno IIII gTejani prostar.
proslOr. Na laj taj nacin dobijala se ncka kombinacijako mbinacija poclnog podnog
i vazdusnog gn:janjll.
gn:janja.
Namll je dllnas
Nama dilnas jasno da jt:je ovo,
ovo, prvn Ii isloriji,
istoriji, cenlralno
centralno grejnnje im,do vrlo malll ,
gn:ja nje imalo
skoro nikakvu moguenost
mogllcnost reglllacije
regllladjc i da
cia je pri oslrijim hlatlnocama
ostrijim hladno ca ma vernvatno bila bilo i
nezadovoljava
nezadovo ljavajuee.jlla:.
Sledeci razvoju panclnog (opet podnog)
Slcdeci korak u razvojll podnag) grejanjn
grejanja dcsdesioio se IIu 19. Wkll,
vd.:lI. bo""0
jedna varijanta novopronaclenog
novopronade nog parnog grejanjn.grejanja. Po loj vnrijanli II podu
toj varijanti pOel ll pros lorije
tllrijc ,
koju treba
tre ba grejati, ostavljeni
ostavlje ni Sll
511 zatvore
zatvoreni ni kanali IIu koje su 511 slobodno
sloboelnll poloze ne ce licnc
celicnl'
eevi, a kroz koje je prolazila pam
cevi. para . Istini
ISlini za volju ovakvo resenje nije IIZrlO IIze lo veceg ma ma--
poznalO .ie
ha; po1.nato da je prime
je ela njivano sporadicno
primenjivano sporaelicno IIu nekim
ne kim objektima bo ssto tn su crkvc
erkvc iii
bolnice, odnosno leciliiila
leWista i to u 1.apaelnoj
zapadnoj Evropi
Evropi., a mozda i Americi.
Moze se smatrati da dn panelno
pnnelno grejanje 1Iu danasnjcm smislll smislu ima svnj svoj pocctak
pnce lak ]f)U7.
1907.
godine kada je u E ngleskoj palentirana
patentirana instalacija
instalaeija sa eevima lIgralicnim
ugr;ll\(;nim IIu gr,ldevins-
grad evins-
ke cleme
clement nt e (podnvc.
(podnve, zidovc. plafone).
plafone), LIZ koriscenje
llZ kllrisce nje umcume rc nih tcmper,ttllra
Ic mper,llllra lopiL' topic
votl
vode. ubrlo izgrad e ne prve instalacije
e. Macla su ubrl.o instalacijL' ove vrstL:,
vrstc. i 10to IIu Englesknj.
Englcskoj, do sire
primenL: pancinllg
primene paneinllg grejanja savremcnog tipa do c10lazi
lazi tek pnccpnce lkom
tkom triclcsL'tih
trid csctih godina
gollina
(prva instalacija u Evropi izvan Engleske ~ngleske izgrildena
izgrnele na .ic gociinc 1I Am~t
jc 1929. goelinc Am~terdamll).
t' rd a mll) .
O vaj kratki pogled na istorijal
Ovaj istorijat panelnog gn:jnnja
grejanja zavrsimll
zilvr!;imo pociatkom
poclalklllTI da Sll prw ins-
su prvC"
talacije panelnog
pancinog grejanja - i [0 tu pla[onskog - 1III [kngradu grildenc Jinx.
l3engradll lIII gradenc I !)J~. godin
goci ine IIu
Dccijoj klinici na Vraearu.
Oecijoj klinid Vra.earu, a godinll
godinu dana kasnije
bsnijc IIu am:ksli hOle la "M
am:ksu hotcla " Mnazcszcstik
tik ".

16.2. PRENOS TOPLOTE ZRACENJEM

Pusto zraecnje
Posto zl<lecnje toplote ima znalnogznatnog 111icajn
llticaja k(lel
kod panelnng grejanja,
grejanj,t, 10
to ce ovdc niln;t
pocctku biti dal kratak osvrt na problemL·
pocetku problemc pre prc nosa i rilzme
razm e ne toplole
toplot e zracenjem.
zraccnjcll1.
Prenos
Prcnos encrgije zmcenjem
zracenjem ostvaruje
ostvarllje sc e lekl romagnctskim lalasima razlicit i h dll-
le kt rumagnctskim
zina'\ (I:>oja) . Pri nekom zracenju
zina), (boja). zraeenjll 1I principll
prineipu maze moze lIccstvnvali
lIcestvovati ceo speklnr lalasnih
Ct:ll spcktar talasnih
duZina od A= 0 do ,\), = co,
duiina 00. a cmitovana
c mitovana energija
cnergija razvrst;!ce
razvrstacc se, vee prema kar"ktcrukar,tkteru
zracc:nja,
zrilcenja, neravnomcrno
neravnomerno nn razne talasne e1uzinc,
na rilzne duzinc, ali ce dijilpazon ,\A
cc po pravilu jedan dijapazlln
biti glavni preno~ilac energije. Sve to ce cc zavisili od prilika 1III Kojima
zavisiti (ld kojjma nastaje zraccnje
zraccnjc,.
kao i od ka5nijih
kilsnijih lIticajn
lIticaja pod Kojima se zraccnje odvija. oelvija . Cilavo
C itavo polje talasnih
t;dasnih duzi·na
duzin,t
najcesCe se deli 1I sledeen (tabela 16.1):
pudrucja (Iabela
sledeea podrucja
Ova
OVil lIslovna
IIslovna podela ne znaci da. da, na primer.
primer, loplotno
toplotno zracenje saddi sadai sarno
s<lmo tnlasnL'
talasnc
dllzine A od 0,8 do 400 pm.
duzine pm. I kod tog zracenja se sc mogu
mogll pojnviti ·zraci i e1rugih
pojaviti ·zraei drugih talasnih
duZina (na primer svetlosni zraci),
duiina zraei). sarno
same sto Sl: pretcZni
S10 sc pretezni deo energije
e nergije prenosi talnsnim
talasnim
duzinama 1I U okviru naved e nog podrucja.
navcdenog
Zraeenje koje dolazi oel
Zraecnje od nckog lela
tela 11II principu se sastoji:
silstoji: od zraka
zrakil koji Sll
Sli sc odbili
udbili
(rel1ektovali) od nje gove povrsine.
njegove povrsine, zatim od zraka koje jc je III mnz~la propllstiln
to telll mol.da propIIstilo
(ovi se kod Lvrstih
(';vrstih tela obicno
ubicno mogll zane marili) i najzad od zrnka
zanemariti) zraka ciji se izvor mtlazi
nala zi
u samom telu.
1I teill.
J70
370 IJ.To(/OfVl'ic
11. PIW JEKrOVA NJE POSTROJENJA
T(}(/OfV";C PIWJEKTOVANJE POSTI?OJENJA ZA Cl:.N
CI:.N TRALNO GREJANJE
G'REJANJE

Tal>cla 16.1
Tabcla 16,[

Podrucje
Pod ru cjc talasne
ta las ne duzine"\
d llzine A Tip
T ip zra ce nj:l
zrace nj a
Y
Kracc ad
Krace od 5·5· LO- II m zracenjc
visinsko zraec nje
5· 10-' do I· LO-'
5· LO" II m y-zraci
0
l'lO-C)
1' 10- do 2· 2·10
10 ' Il
,1mm rendge
rc nd ge nski zradz raoi
2· LQ-L
1: d o 0,411m
LO-Ldo 0,4 /1m ultraljubicasti zraci
ultraljllbicasti zraei
0,4 do O,8llm
a,81lm svetlosni
sve tlos ni zraci
~OO 11m
0,8 do 400 ll m toplotni
top lo tni ((infraerveni) zraei
in fracrvc ni) zraci
~OO JIm
400 p m do x km r<ldin
rll din tal:lsi, zTilcenja
tll lllS i, zrllce zvezdaa i Id.
njll zvezd td .

Z"
Za oblast
oblas t koja
kojll se ovdovdec razmatra
raz matra interesanlno
inte rcsa ntno je jed ina ono
jedino o no zracenje
zrllce nje koje, osim od oel
prirude
prirode male ma te rije koja zzraci, zavisii jus
raci, zavis jos jcdino
jedino od o d nje ne temperalure,
te mpe rature, i ko koje
je je tom
to m tem-
perillurom
pe rlll uro m jcd nnz noz nacno odred odredcno. e nn. TaTakvo
kvo zraccnjc
zracc nje naz naziva se te
iva sc temperalurnim
mpe ratllrnim zrai:\·-
zracc -
nje m. za razliku
njc raz li kll od
o d drugih
d ru gih vrsla
vrsta zracenja
zrace nja (radioaktivno,
(radi oa ktivno, zracenjl.:
zrace njc antene radiopredaj-
a nte ne radi opre daj-
nik
nikaa i dr.) koja nisli jednoznacno
nislI jed noz nacnu odredena
odred e na tc temperaturom.
mpc ra tu rom.
renomen
[-e zral:enja
no me n zraee nja (posebno tcmperalurskog)
tcmpe ra turskog) poveza n je iskljll iskljucivo transforma-
civo sa transfo rma -
cijom
eijo rgije. To
m e ne rgijc. znaci da S:lmo
T o znaci sa mo ma materija
te rija moze da d a emituje
e mituje i apsorbuje
apsorbllje zracenje,
zrace nje, a ni-
kak
ka koo geog..:ometrijske povrsine. Medutim,
me trijskc povrsine. Me dutim, na gra granici
ni ci dva te tela
la razlicite gustine (tacnijc
(tacnijl'::
Tilzlicitih
rIIz licitih svojstava
svojslava zracezracenja) desava se da
nja) dcsava d a zraci prome
pro me ne smersmc r i inle nzile
nzitelt u tako ta tiln-
n-
ko m sloju
s loju da mozc mo
d a moze rno govorili
govo riti 0 geometrijskoj
geo me lrijskoj povrspovrsiini.
ni. Na ssliei
lici 16.2
16. 2 prikaza ne Sli SII
mogllcnos
mogllcnosti ti apsorbova
apsorbovanja nja i re fleklovanja
fl c ktova nja loplotnih
loplo tnih zrakn
zra ka od povrsina raz razlicitih
licilih svojs-
svo js-
lava
tava , pri cemu
ee mu je jc analogija svc llosnim zraccnjem
a na logija sa svetlosnim ncigledna. Skiee
zracc nje m ocigledna. Ski ee na levoj sstrani trani
prikaZlljll gla
slike prikazuju glalk:e povrs inc koje
tkc povrsine kojc reflcklujll
reflekluju zra ce nje bbo
zracenjc o ogledalo, dok su na des- des -
noj
no j s trani rapavc
ra pave povrsine
pov rsine kojckoje re refIGktuju
fle klujll difuzno. Skice 1Iu prvnm
difuz no. Skil:e prvo m redu
redll (a i b) odnosl'
o dnosl'
se nanil te
tehnicke
hni cke povrsine kojc kojt jedan
jeda n dec zracenja apsorbuju,
zrace nja apso rbuju . a jed
jedana n den
deo refleklujll
re fie killju ; 1Iu
urn go m red
dru redllll (c i dd)) Sli
su po tpuno svctle sve lle (bele)
( bcle) povrsine
povrs ine koje svu doz dozracenu cnergiju
ra ec nll cne rgiju re-n ;-
Ikkluju,
fk ktlljU. a u poslednje
pos led nje m redu rcdu (f) je po povrsina
vrs ina koja oodgovara
dgova ra crnom
crno m telutc lu (0 crno
crnom m lclll
lciu
bice reci nesto
biee nes lo kilsnije).
b s nijc). Primer
Prime r (e) (e ) predstavlja hipo le licnu povr~nll_
pre dst avlja hipotelicnll povrSinu.
O d eenergije
ne rgije koju nos nosii ne
nekoko zzracenje knja dospeva ddoo povrs
ra ce nje i koja povrsineinc nenekog evrstog lc-
kog evrslog Ic-
la , jedan
la, jcdan dec ee ce se odbi
odbili ti od povrsine,
povrsine , jedan dec ee ce se apsorbovati
apsorbovali pri prolazlIprolaZlI krOI.
h oI.
le lo i poveea
te ln poveca ti njegovll lInutrasnu
unutras nll c nergiju,
ne rgiju , dok
d o k ee
ec oslalak praci kroz te
os ta tak proei telo_
lo. Pri tomt.:
to me
ee biti:
r+a+d=l
r+o+d=l (16. 1)
(16.1)
gdee je
gd je::
r - koeficijent
koeficijc nl re refleksije
fl eksije
oa - koefieije
koefi eije nt apsorpcije
a pso rpeije
d - koefi
koeficije prozracnosti
cije nt prozracnos ti (dijaterrrmosti)
(dijate rmnosli) pos posmatranog
ma tra nog lela.
le la.
Kod veeine cvrslihcvrs lih tela
te la dec toplotnog zracenja
to plo lnog zracc nja koji se nije reflektovao
refle.ktovao apso apsorbuje
rbujt'
se vee 1I dubini
dllbini od nekoliko
neko liko mikrona. U tom silicaju telo je praL;ticRo neprozrn&!o
prakticRo neprozrntno
(d = 0) i u daljem razmatranju
d alje m raz ma lra njll ee se smalrasmatrati dil svaka evrsta povrsina u potpuJWSli
ti da pOlpu~i
apsorbuje
apso rbuje onaj o naj dec
deo dozracene
d ozraeene toplo loplotne tne energije
e ne rgije koji se nijc od nje rcflek\oVao.
rcfJek\oVao.
 If;. PANEL
16. PANEL-NO
NO G REJ, I NJ£
NJF: .171
J71

01 bl

c1 dl

.' /

el f1

SI. J 6.2. Svojslva

Svojstva povr.vifla
povr.l'jlla s obzirolll IIa zracellje
fla zraceflje

ga~ovima je stvar ndto

Sa gasovima neSto druk
drllkcija.
cija. Nairne, suvSliV vazduh
vazdllh i c1ementarni
e1e mentami gasovi Sli SlI
potpllno
pot pllno propustljivi
propllstljivi za toplolno
toplotno zracenje
zrace nje (Ij. a = 0), do k neki
ne ki viscalomnj ga~ovi kil
viSca tomni gasovi kaoO
vodena para, lIglje
uglje n-dioksid sli mpor·dioksid,
n-dio ksid i sumpor-di oksid, 1I U o psegll odredenih talas nih duzina,
dllzina,
apsorbllju
apso rbujll i naknadno
nilknadno e mitlljll toplotno
mitujll lo plo tno zracenje.
Valja zapamtiti
Villja za pamtiti da koei"icijent apsorpcijc {/ cvrstc
koe fieij e nt apsorpeije cvrste povrsine zavisi od prirode (sta-
nja) povrsine, nie te mpe ra ture i talasne duzine,
nje ne temperature duline, iIa ne zilvisi
zavisi od intenziteta
intenzite ta dozmc i-
dOZfil ci-
vanJa.
vania.
Telo, odnosno Cvr~taevrsta povrsina koja potpllno apsorbllje svc
potpuno apsorbuje vrstee tuplotnog
sve vrst toplotnog zrace-
nja, naziva se emim
nja. crnim tclom. Kod njegil jc {/ = 1, ail time i r = 0 (vee jc
njega je rcceno
je reee no da je kod
evrstog te la cL = 0). Apsolutno
Apsollitno emog
crnog te la 1Iu prirodi ne ma (najpribliZniji mu je milli mali o t-
vor iza koga se nalazi
nal az i ve lika zatvorena
zatvorenil supljina),
slIpljina), pa jejc za prirodna te la {((/ < 1.
l.
Prema
Pre rna Stefan-Bolcmanovom
Stefan-Bokmanovom zakonll zakonu emitovilno
e milovano zracenje
zrilcenje crnog
cmog tela
te la po je dini
tiinici
ci
povrsine zavisi od ce Ce tvrtog stepena
stepcna apsoilitne
apsollitne te mpe rature i ddinisano
dcfinisano je izrazom:

T ]~
Ec=
Eo -- Cc
cc [ 100 [~] (16.2)

gde je Cc konstant a zracenja emog

crnog lela
tela koja iznosi:

Cc = 5,667 [ WI]
W
m2 (100 K)'
K)
4] (16.3)

Prema Kirhovljevom zakonll

zilkonu za svako evrsto telo vazi
vali lIslov koeficijent
uslov da je koeficije nt zrace-
nja (koeficijcnL
(koeficijent e misije)
misije ) jednak koeficijentll apsorpeije, tj.:
koeficije nlll apsorpcijc,
372 8 . Todorol';/:
B.TodofTJ' ·;c PROf
PRO] EKrO :' I.V
fOKf'O I :-1 n POSTROI
Vn' F. '1.. II 7_
POST RO] F..VI 7.. 1I CI:.NTIVI
'/::NTfiA LNO
L NO G RFJA £
NI E
Rr-JA NJ

r = (({f
F ( 16A )
gdee jc
gd je Iif kodi
kodiee ijc
ije nl cmisijc.
c misije. "La
Za ernu
ern u tdo su SII f c = 1I i (I(f ec = J. I.
R ece
eee no jc da lCmpe lc mpe ra tursko zracc njc zavis
lursko zrace z;lvisii od prirotlc
prirodL: povrs ine koja kajil zraci kil()kan i
ad
o d te mpe rature. Kakkaa je
rature . Ka priroda
jc prira da povpovrs rs ille ernog Itela
ine crnog la dcfinisa na. na, to znilci
znaci cia je te tc mpc-
ratursk
rll lursko o z rll
ra ce njc
nje ernog le Le la jL:d
jed nozllacno
nozna cno otlrl'd odrcclenu
e no sll sarno
mo te mpe
mperaturom.
raturo m. Na s liL:i lici
16.3 se vidi kaka kako je te mpe ra lursknn I.racenje
ratllrsk I. ra ce nj c crnng
crnog te la raspnrcde
ras pn n.:de no po t:llasnim duJ. i.·
ta las nim dlll.i
ma . Jd/'
na ma. i d r pre dslavlja
prc dslil illtcnzitl'l
vlja inlc nz ilL'1 ec llergijc
nergijc ernog z ra ce nja
racc mperature
nj a te mpe ra ture T i la ta lasoe du
duzzi·
i·
J
ne A A,, iz razen
raze n u W W/m /m , a isprc
isprckida
kidil na linija povezujL: maks
li nija povezujc maksimllme imumc inleillLe nz
nziillee ta.
la.

TT

t !;
{AT I
~~ ~ p.~~~~~-r-+~
~.mg~-+4-~~;~\~~~r ~~~-+--4-~

-, \

o 1 2 :' 3 . 4-¥- 5 6 7 8 9)1m

J...--
Sl. 16.3.
St. M,. Plankll)
lela (prema M
16.3, Temperalllrsko zracenje cmog tela
 1~4NEL."D GIV::JANJE
16. PANELII.D G REJA NJE 373
J7J

Ako se na slici 16.3 ]6.3 posmatra sarno jcdnajedna kriva, koja odgovara jednoj jed no; odredennj
odredenoj
te mpcraturi , la
tempcraturi ta kriva predstavlja
predslilvlja gornju
gomju gntniCll
granicu intenzil
int enzil e!a
eta tcmperaturskog zraecnja
Icmpcralurskog zrilCcnja
doficne ta lasne duzine
dolicnc tillasne dll zine na zadaloj
zad aloj lc mpcraluri. Ne posl
tcmperaturi. oji telo
postoji lOj temp~:­
tela kojc bi pri (oj IcmJX'-
raluri ria bilo
raturi hila kojoj talasnoj duzini moglo intenzivnijc
inlenzivnije zr<lciti.
zracili. Jcdioo
Jedino zra{;cnjc
zraecnjt: crnog
le la posliie nvc inl
tela enzitc lc
intenzile tc na svim talasnim duiinama. NilsUprot Nasuprot crnom lcIutelu lIvedcn
uvedcn
je pojam sivog te la. la . Pod sivim lelom
tclom podrazumcv;!
podrazumcva se takvo tdo tclo koje na svim talasnim
dlliinama zraci intenzite tom srnanjcnim
zraci intenzitctom smanjenim II1I istoj razmcri :
l sim
sm = = Iif ·l
·lec (16.5)
(16 .5)
Uporedenje emogcrnog i sivog zraecnja za odredenll
ocln:denu IcmperalunJ dato jc
tcmperalunJ dahl je na slid 16A.
IGA .
Emisioni oclnos
odnos €E naziva
naziv;! sc jos i koeficijcntom emisije. Kao sto sc vidi, za sivn sivo te
le lo
vrcdi re lacija
vredi lacijil
E
f~: = --
=-- (16.6)
Ec
Ocigledno je da ta relacija
Ocig1edno relaeija vaii
vah za ceo opseg opscg lalilsnih
talasnih duiina zratT-
cluzina prcko kojih sc zrat·c-
nje obavlja. Medutim trebil treba naglasiti
naglasili da cmisioni koeficijcnt evrstih Ida tela zavisi i od
ocl ug-
la 'P koji toplotni zraci zaklapaju sa normalom
Dormalom na povrSinupovrSinli koja zraci. Zavisnost '£ 'I''1' od
ugla prcma normali prikazana je jt: na slici 16.5 u polarnim
po larnim koordinatama
kllordinatama za nckoliko
razlicitih materijala, a prc ma me re njima SOlita
razlieitih Smila (E. Schmidt) i Ekcrla Ekcrta ( E. Eckert). Pa-
da u ocioei cia vrednost Ii." ncmetalnc povrsine
f ." za ncmetalne povrSine (nazovimll
(nazovimo ih " izolatorima ") je najvc -
Cim clclom
cim clc lom ne promenljiva - svcsve do llglil
ugla od GO° (i0° do 65°.
G5°. Drugim recima reCima Ick kocl jako "i5-
tck kod 'is-
kOSenog" zraccnja £..,.
kosenog" Ef' pocinje naglo da opada. Sa drugc drllgc stran~' kod OlClalnih
mclalnih povrsina
£'r osclno
se r'r osClno menja sa UglOmuglom zraccnja i najmanji
na jmanji jt:
jc za zraccnje upravno
lIpravno na povrSioll
povrSinli .
Sluga se uzima da je l..a
Slogil l.a "izolalore" rir gbllk<: povrsine i fI,,,
Zil glalkc
rlr nl1 = 0,95 za fi£" = 0,98 za rilpa-
rapa-
ve. Z" md"lm; pak
Za melalnc povrSine odgovarao bi odnos: eh:
pal; povdine rh:ll1I = 1.2.
.\.2. U ovim izrazima t"t' 1I" j.:-
jc
koeficije
koe ficijentnt zraecnja
zraccnja lIpravnog
upravnog na povriiinu,
povrSinu, a f.f, koc[icijcnt ukupnog zraccnja po ~vi
kocficijcnl t1kupnog ~vim m
pravclma.

/6.4. Sivo i emo

SI. 16.4. zraccl/jcj A = jedl/obojl/o
enlo zrucenjej (mollollromulsko) zraf:ellje
je</lIobojIlO (mollolrromul.fko) zraccl/je
374 B.Todoro,·it
B. Todorol '/c PROJEKTOVA ".,E POSTROJENJA
PROJEKfOVA",.,E POSTROJENIA ZA CENfRALNOOREJANJ£
CENTRALNOOREJANJE

D' I' V'

IJQ'

~~JJ90'
~~;dl;~~~ ::::~-+~'=--!-:----:L-,Jgo'
o
a Qr 42 /l3 QI a; CI6 Q7
'r-
48 Q9 (0
a7 q8
t-
r

SI.
51. 16.5. Emisiolli koeficijclIt.
koeficijenl. £".
c p ' a) led, ..y/idall;
/a1.anj b) drYo;
drvoj c) slakloj bakarni oksid;
staklo; e) bakami oksidj
f) bivlIllt; g) alwnillijll111ska
J) bizmlllj allimillijll11lska brollza;
broT/l.aj /z) gvotde;
gyotdej i) hrom;j)
hrom jj) alumillijum.
alumiT/ijum.
(Prema E. SmUllSmitll i Ekertll)
Ekcrlll)
U tabeli
tabe li 16. II ddate
ate su vre
vrednosti
dnosti koeficijenta zraeenja za neke materijale
materijale..

Tabcla
TabcJa 16.II.
16.11. Vrednostl kocncUcnta
kocflcUcnla zra~enja
zra~enJ8

Matcrijai poYr~ina
Matcrijal •. poYr§ioa tOe En
Aluminijum, poliran 23 0,052
Bakar, poliran 20 0,Q3
Bakar, oksidiran 130 0,76
GvoMe, valjano 20 0,77
Gvozde, live no 100 0,80
GvoMe,
Gvotde, zardalo 20·
20' 0,61
Zlato, polirano 20 O,OhO,03
0,0270,03
Led gladak, voda 0 0,96
Ledena kora sirova
Staklo, glatko
°°
0 0,98
0,94
20
Drvo, glatko 20 0,8+0,9
Papir 20 0,8+0,9
Porculan 20 0,92
Opeka neomalterisana 20 0,93
Malter 20 0,93
Emajl - .2.
.2.00 0,85+0,95 ,
Minijumski premaz 100 0,93
 16. I'ANE.LNO
PAN£LNO a n£JA NJF.
anEJANJF. 37';
.175

Dok se vecina
veCina cvrstih male rija Ja sa
cvrst ih malcrijaJa Sil Kojima
kojima sc u Ic
Sl: 1I hni ci sus
le hnici rccc mo po
susrcc..: n a .~ a 1I poglc-
ponasa pag/(; -
mpcra
du le mpc lurskog zzrace
ralurskog ka o sivo
race nja kao siva le ln,
lo, sa gasov ima jc ssilllacija
gilsovima ilu acija dnlgllcija
dnl gacija.. (i;)sov
(jil.m v i
apsorbllju i e milujll
apsorbujll milliju samo
sa mo 1I ne kim pojasevima spcklril
nekim spck tril koji su SlI za
Zil tilj gas kara
ka rakl kl e ri ssltiic-
c-
ni. Ako se deblji sloj nekog nckog gasil proz rilci crnim zrace
gasa prozrilci nj e m, gas cc za Ill:ka
zra(';e nje nc ka p o dnll ~j a
ocln
lalas
talas nih dllzina bili prozracan,
bi ti prozrilca dokk Ce zrakc
n, do nekih
zrak c ne drugih
kih dru gih lalasnih
tahlsnih duJ.ina apsorbnva
d uZ ina apsn rbnva l i
11 po
1I tpllnos ti iii de
potpunos Limicno. To je lZv.
delimicno. tzv. sele ktivnaa apsorpcija
selektivn apso rpcija (s lika 16.6)
(slika 16.6).. Za te hn hniicke
cke
svrhe znacajno jc se le ktivno zrace nje vode
lektivno ne pare,
vodene pil re, lIgljcn-di
uglj c n-di oksid
o ksidaa i jos nc kih visc- vi k-
ato mnih gasova.
alo gas ova. Smatra
Sma tra se da je SliVsuv vazdllh
vazduh (tj. kiseo nik i aZOI) ilzo t) rotpuno
po tpuno dijat er e rmmail l1n
za te mpe ra tursko zmcc
tempera zrace nje za dcbljine
dc bljine slojeva 11u Kojima
kojima se 1III nas im Ic tc hni ckim proble-
pro ble -
mima sreee.

Jj

Sf. J6.6.
6. 6. Se/eklivllo
Seleklivllo zracellje gasova
ga.l'Ova

U tabeli
labeli 16.3 prikazani su pojascvi zraec
prikaza ni Sll zraCcnjallglje
njilllglje n-dioksida i vode
vodene pare. Treba
ne pme. Trcba imati
u vidu da su prikazane
1I prikaza nc brojkc sa mo rno ilustrativm::,
ilustrativm:, je r ncne vrcde
vrede za sve prilike (apsorpcillni
(apso rpcio oi
pojasevi nisll bas ostro
pojasevi nisu , , , .
ostra ocrtani 11'I njihova sirina zavisi
( < i (ld
od ddebljine , ,
gasa).
ebljine sloja gasa)
,
Tab cia 16.111
16.11 I Pojasevi
Pojasevi zraccnja gasova
gaso,'a

G as
Gas Pojas Sirina pojasa od AI AI do A2 u Jim
Itm
Uglje
Vgljenn dio ksid
dioksid I 2,36... 3,02
II 4,01... 4,80
III 12,50... 16,50
Vode na para I 2,24 ...
.. . 3,27
rr
1I -l,80
4,80...... 8,50
III 12.. . 25
376 I1.Todom"ii
11. TodorrJl';<' I'ROJEK/OVASJ!:
I'ROJEKl OVA ,\']E I'OSTROJENJA ZA CF:NTRA
'ENTRIII.NO
l .NO GREJ..INJE
G llf-J.·INJE

16.3. RAZMENA TOPLOTE ZRACENJEM

Do sad je bila bilo posma
pos ma trano
trann zrace nje toplntnc
topln tne ec nergije
ne rgije nc kog te la ne osv
nekog osvrcll
rclI ci se
s('" nil
na
oko lim, tog te la. Med
o ko linu Medlltim
utim aka
ako elva
clva te la raz li cit e te mpe ra lure ture s toje neko
tojc IIu ne ko m mecl
medIIll -·
sobno
sob no m od odnosu
nOSll u II pros toru dncice
prostoru uocice do zracc
zracenjanj a e ne rgije
rgij e 1Iu o ba s mera.
me ra , oodnos
dnosno no do nlZ- raz-
mene toptoplo le iz med
lote mcclull la
ta dva
uva te la zracenjem.
tcla zra ce nje m. Pri tome dozrildozrilce nfl cnergija
ce na c ne rgija odo d prvog [L'- tl'-
la na dru go te
drllgo telolo biva jednim dc dGiomlom aapsorbovana,
pso rbova na . a drugim
dru gim dclomdclo m re fl e ktovana
kt ovana . Po- Po·
to m deo tc re fl c kt ova ne e ne
te refle nc rgij
rgijee dopire
clopire natrag
na trag do
d o prvog le te la gd
gdce opet
ope l d o laz
lazii do dedelili--
micne
mi cnc apso rpeije , odnos
apsorpeije. od nos no rerleksije
rel'le ksije - i tako d ail lje
lje,, Medlltim
M edlltim eeo ceo ovaj pproees
roees do bija
dobiji'
stacio na rni vid , llkoliko
narni uko liko Sll te mpe ra ture te la koja t1u ces
rature tvujll IIu zra
ccs tVlljll z ra ce nju definisanc
d e finis a nc kao
nepro
ne promeme nljive.
nljive . Matematicki
M a te millicki mode l ova\..ve
ovakve razmene
ra zme ne e ne rgije zra zracece nje m d ao je Nuselt
Nllselt
(N usse lt)
(Nusse lt ) za neko
ne ko liko ka rakt cristicnih
cris ti cnih silicajeva
sillcajeva i 0n lome
to me je II da lje m lekslU
1I dilljem rec.
te kstll ree.

16.3.1. Paralell1e
Paralelne rayne
ravne povrsil1e
povrsine
Dva
DVil pa ra le lm,
rille lnit ravna zid a, I i 2 (slika
ra vna zida, (s lika 16.7), razdvojena Sll
su neko m dijatermnom
dija le rmnom
ma le rijom ( n<'
materijom napr. suvim va
pr. sllvim zcluhom).
vazdllhom).

1 2

Sf.
Sl, J6,7. Paralellll: ravlle
6.7. Paraldlle ravllc povrJ-ille

Razmakk izmeclll
Razma izmedll ovih zid o'!a
ova mali je II1I odnosu
odnosll nnaa druge dve dye dimenzije obe povrsi-
ne. Te mpe ra lure na povrsini zidova SlI T,
Temperature Tl i 1
T2z., a kocficijenli zrace nja "<, i <z.
kocfieije nti zracenja ' 2. Svaka od
\ld
ovih
ov ih povrsi na e mitllje po jediniei
povrsina povrs ine e ne rgiju E
jed inici povrsine fj.j, odnosno Ez, pa je
o dnos no flo jc::

[.;, =
f.', = T ]4 ii £2
I [!i.]4
1O~
CC
"f. ICe E2 CeCe[[ l~O
= £2
E2 = T2 ],
T ]"1 (16.7)
100[ 100
nc rgija raz mcnje
a e ncrgija me nje nil z rac~ nj
nll zrac0 njee m po je
jediniei
dinie i povrsine ova dva te la dat
diltaa .ie
je izrilzom:
 / 6. PAN£LNOGRElANJ£
16. PA N£LNOG REJANJ£ :177
.177

((!i..)
100
4].'
T2 )4] (i 6.R)
( 16.R)

gde je:
je :
C Cc 1
1/2 = 1 1 = -:\:----:1:----:\'--- ,•
- -'1:-----:1:----:["--- ((16.9)
16.9)
- + - -1 - +- - -
t: 1 t:2 C 1I C2 Cc
Cc
odnosno
odnosno::
11 1 1 1
- -=-+--
--=-+- ---. ((116.10)
6. 10)
C
CI/2
I /2 C1I C 22 C
Ccc

16.3.2. Telo obuhvaceno drugim telom

Na sliei
slici 16.8 prikazana
prikaza na SlI
Sli jc lelo J sa svih slraml
dva lela od kojih je slra na obuhvacc no le-
te-
110m2.
0 m 2.

SI. 16.8. Telo

Tela obllltvacetlo drtlgim Ie/om
obllhvacello dmgim telolll

Uzmimo da je te telo
lo 1 lakvog oblika da svi zraci polne iz bilo kojc lacke 1\ na
zraei koji polaze
njegovoj povrsini dopim
njcgovoj povrsine lela
dopiru do povrsinc Icla 2, slo znaci
znitci da povrsina
povrs ina lela
tela 1 mo ra
rit da bude
blldc
svud
svudaa ko nveksna iii ravna (zna
konveksna ci nik
(znaci ako i nigd
nikako nigdee konkavna
konkavna). ). Sf\latramo
S":Ialramo lakode da jc je
lelo
le lo 2 lakvog oblikil da sc
takvog oblika se iz bilo kojc
kojL: lacke
lackc B vidi eela Ida 1.
ee la kontura lela slO znaci dd"il
1, sto
tela
te lo 2 ne ma dubljih dzepova. kilo
bo ni veCih
vcCih izbocina. ObeleZoviljllci povrsinc lela I i 2
O bc leZilvajuCi povIsine
F" odn. F
sa FJ, Flo a njihov odnus re laeijom:
odnos relaeijom:
" F,
_ I =w
= (JJ (1 6. 11 )
(16.11)
F2
F2
izraz za razme nje nu eenergiju
razmenjenu ne rgiju zrace nje m izmcdu
zraccnjem izmedu ova dva le la glasiee:
lela glasiee :

Q I/2
QII2 =FI' C1I2[(1~r
= j.j . CII2 C~or]
T)"-- (T
[( Ido I~O )"] (16.12)
( 16.12)
378 8. Todomvic PROJEKTOVA
8.Todomvit PROJEKTOVANJE CENTRALNOGREIANJE
NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GR£fANJE

gdc jC:

(6.13)
C
C,"," - -.l.
~ ++ (J)('l..
OJ-.l. --11)
1:
£1 1:2
£2

Zanimljivo je videli vide li slucaj kada su povrSine FI FI i F2 medu sobom veoma razlicite. razlicite.
tj. kada jc FI < < F z2.. To je recimo slucaj kada se u nekoj veeoj prostoriji nalazi up a-
tj.
ljena
Ije na sijalica.
s ijalica. iii grejno te lola u fa brickoj hali. U tom slucaju bice 0)",0 (J)::::O pa jc:
jc:
(16.14)
!ls lO
to znaci ciaci a su za razmenu
Zil razme nu toplote
toplo tc zr:.cenjem u tom slucaju merodavne
merod avne jedino osobi-
ne le (tj. £GI).
la 1 (lj.
tela I)'
U ovaj slucaj mozc moze se lIvrsliti
uvrstiti i primer
primcr dat
dal na slici 16.9, lj.
tj. suplji pravougli para le-
pa rale-
lopiped cija jcd na stra na ima tempe te mpe raturu TI> a ostalih pet zajednicku te
ra turu Tlo tempe
mpe ra turu
T 2. Pod ovaj ovaj primer
primcr moze da se podvede prosto rija 1Iu ciju je je
prostorija jednu
dnu granicnu povrs
povrsinu
inu
(pla[o
(p lafo n, n. pod iii jeda
jt:dann od zidova) ugrade n grejni panel.l.
grcjni pane .

S1- 16.9. Telo obllhvaceno telom

oblllzvaceno drugim lelom

16.3.3. Proizvoljno orijentisane rayne povrsine

Posmatrajmo dye elementarne rayne povrsine, dFl
Pasmatrajmo dF 1 i dFz, smestene proizvoljna
proizvoljno u
prostoru (slika 16.10). Razmak njihovih tezista r je konacna velicina (sto znaci da jc
znatno
znatna veti od dimenzija posmatranih povrSina), a sa normalama na pomine pomioe zaklapa
<PI i 'P2'
uglove 'PI povrSina dF2z pod nekim prostornirn
<P2' Sa povrsine dFl1 vidi se povrsina prostornim uglorn
uglom Ciji
ciji
je otvor:
dQ
1
= dF2 cos <P2 (16.15)
r2

a takode sa povrSine dF2 vidi se dFl

dF I pod prostornim
prostornirn uglom:
 /6. PANELNO GREJANJ£
GREfANJ£ 379

dQ - dF; cos COS 'PI

((16.16)
16.16)
2 - 2
r
U gornjim izrazima dF cos 'P'I' preds tavljaju projekcije elementarnih
prcdstavljaju eleme ntarnih povrs ina na ra-
povrSina
nn pravac r.r .
van koja je upravna na
Za ovaj slucaj razme
razmcnje
nje na toplota zracenje m data je izrazom:

{f1!2= C1/2[(1~Or
QI!2 =C 1
7J)4 (U~n
!2 [( 100 100 !£,COS~~~~'Pl dFjdF
T2 )4] II cos 'PI cos 'Pl
fjF, dF; dF2
nr 2 2 (16.17)

gde jc:
je:
(( 16.
16.118)
8)

51. 16.10. ProizYoljllo orijel/tisal/e

SI. pOYrSille
orijelltisalle poydilli!

Napomenimo
Napome 16.17
nimo jos da je izr<lz 16. 17 tac<ln slucajevima kad<l
tacan sarno u sluc<ljevim<l kada su prostorni ug-
lovi dQ mali. Ocig1edno
Ocigledno je da je popomenuti
menuti izraz neprimenljiv za prakticna racunanja.
U lileraluri su obradeni mate
matematicki
maticki izrazi za nckc
neke posc
posebne slucajeve koji sc
bnc slucajcve se sreeu II
u
infenjerskoj
irnenje rskoj praksi, a mogll se naei i pomocni nomogrami, takode takodc za odreden broj
posebnih silica jeva.
pose bnih sillcajeva.

16.3.4. Koeficijent prelaza

preJaza toplote
topJote zraceiljem
zracenjem
Za tehnicku praksu veoma je pogodno proracun
prornclln razmenjcne
razmenjene toplote zraeenjem pri-
lagoditi proracunu prenosa toplote konvekcijom, odo.
odn. provodenjem To se moze posliCi
postiCi
uvodenjem pojma "koeficijenta prelaza [oplote zr<leenjem a z " na
toplote zraecnjem sledeei naein:
nil sledeCi nacin:

Q,
Qz J
= a z '• F(tI-1 )""
F(I -1 22)"" F.CI/2[(;~J - (;~S],
F.CJ/2[(;~S (;~rJ. (16.19)
(16.19)

pa je
3S0
380 8.1J o,lu"",;(
B. 'KJV"ll';C PI?0
PJ?Ol1l·
T:KJV
: KI 'OI: r: POSTI?OJ
IN1I,
I : INl t: 'JA
POSTROlJ:.Nl A 7..
Z1 I CENT I?. I LNO G RNA
CENTRA RE.lA NJ E

a- C
a =
- C 112
1l2
((l~or
:~o)"T-T
T _T
c'~Or
-- (foi
n)" P
(' 112 ·(3
= ('112 . ( 16.20)
1 1
l
O vab\V n"
Ovakav nacin
ein ma
matlLc' milliekng
mali (;kog prcllslavljanja
predsl avlja nja razme
razm\.:njc
nje ne
nc lop
loplol
lo lee zril
z ril cc
(;c nje
njcmm omllgll
omogu--
cava dil
da so
se IIu s illeajll
lu(;aju ko mbi nova nog pn;
kumbinovanog nosa loplo le
prcnosa zraec nje m i konvdcijum
t\.: zra(;cnjem kll nvckcijo m pisc pisl' :
((I16.2 1)
G.21)
gde jc:
je:
( 16.22)
I G.22)
u1I ce mu su:
Q 1f2
lfl - llkupno
llku p no razmenjena
raz me njena lo ploplola
ta konve
ko nve kcijo
keijom
m i zrace
zracenjem
njc m
a" - lIukllpni
kll pni koeficije
koe ricije nt
nl prelaza
p re laza toplot
to plo tee
ak
ak - kodicije
kodicijent nt pre laza toplo
loplole te ko nvekcijom.
nvekcijo m.

Kako
Ka ko jc veCine
je kod vcCi Ic hni ekih
nc le ckih pproblemil Zril Cl' nje samo
roblc mil zrilec jcdan
sa mo jcd nn oel
ocl vividuya
cluva razme
rilzme ncne
c ne rgije, 10
to se
sc gore prikaza nim naei na(;ino
no m,
rn, ra
razzmatranjc
ma tril njL' mnogi h slllt:iljeva
slucajeva lra Iransporl;,
nspor ta
toplo
to znatno
plo te znal no pojednos
pojednostavljujc.
tavljllje. lzvcs
Izves nu tes
teskocn
koeu moglo bi jedino da precls predstavlj
tilv lj a broj-
izracunilvanje
no izraellnava nje vrcdnosti p. Meclutim
vrc dnos ti (3. Medutim u lite literatllri mogn naei
ra lllri se mogll naci dijagrami la -
cl ijagr il mi,, odn . 1,,
be le koje daju gotove vrednosti
go tove vn:;dnos {J za razlicite te mperature T
ti .B T,, i 'f
T 2.

16.4. PANELNO GREJANJE

Kod pane lnog grejanja
greja nja grejna
grejnil te
telala ugrade
ugrad e na SlI u grad
SlI II gradcvinske
cvinskc clemente:
c le me nte : pia
plaforo m;,
ne,
pollove zidove. Plil
podove iii zidove. Plafoni odnosno
foni , podovi, odnos zi dovi proslo
no zidovi prostorije
rije dovedeni
d ove de ni SlISll na tetempe
mp e -
ra tll ru vislI
raturn visu ad
od oko lnog vazdvazduhauha i oonini ocl
odaju
aju toplo ln lu na okolinll
o ko linu ko nvek
nvekcijom
cijom i zracL'
zra(;c--
nje m. Prema to me imamo:
tome imil mo: pla[o nsko grejil
pla[onsko nje , potlno
grejanje, greja nje i grcja
podno grejanje nje ziclnim
grejitnje zidnim pa nc- nl'-
limil .
NajiX:see
NiljecsCe pprime
rime njiva
njivanana panelna grejanja prostorija plafon~ k o i pod
pros turija su plafon~ko puclno grejanjc. Kod
no grcjilnje.
plafonskog
plafo gn::janja
nskog gn::jil plilfon
nja plil prostorije,
fun prosto rijc, iii jcdan
jedan njegov deo, prcdstavlja
predslavlja grejno telo. telo. Kocl
ovog tipa
tiPil pancla oko 90 % tOloplotc
totoplote predaje se prostoriji
pros toriji zrarenjern,
zrileenjem, a Silmosamo oko 10 (;r, ,~('
konvekcijom Kod podnog grejanja najcesee
konvekcijom najiX:see se
sc ceo pod prostorije
pros torije koristi kao grejno Iclo, telo,
a lIecsee iznosi oko 55 %, ukoliko nc
zraeenja iznosi
uresee zrilrenja ne ma veCih komada nil namestaja
mestilja koji hi bi
neadd:vatnim rasporedom ome
neade"-vatnim ometali zrarenje.
tali zraee nje. Raspoclela tempe rature
te mpe ra vazdllha po visini
ture vazduha
prostorije kod podnogpoclnog grejanja sasvim je pribliZna takozvanoj idealnoj ide alnoj raspodeli (sa
gledista komfora), clok je kod pla[onskog
glcdisla pla(o nskog gn.:janja
grt:janj a takode veoma
vcoma povu povoljna
ljna - povo
povoljnija
ljnija
nego kod drugih vrsta grejanja (na primer prime r radijatorskog); vidi sliku 7.8. 7.8.
Jedna od znaeajnih
znacajnih karakteristika pane lnog grejanj
karakt eristika panelnog grejanjaa je da d a skoro
sko ro svcsve unul ras nje
unlltrasnjc
prost o rije
povrsine proslo rijc imaju visu te mperaturu
mperatufll od okolnog vazduha vazduha,, odnosno temperatll-
te mpe ratu -
m
ru lInutrasnjih
unlltrasnjih povrs ina visu nego ncgo kod dmgih vrsla grejanja,
dru gih vrsta grejanj a, a sve 10 to zahvaljllj1l6i
za hvaljlljuci
zna
watnom
lno m ucescu zrarenja
zraeenja u razmc
razmcni ni loplote.
toplote. aOvo vo je najvise izraze
izrazeno no kod plafonskog
plafo nskog
greja nj a, ali nije zanemarljivo
grejanja, za ne marljivo ni kod podnog grejanja. To T o zn
znacajno
acajno utieeutire na nnein
nacin
razmcnc
raz me nc toplo
toplottee Covekovog tela te la sa okolinom, pri cemu ce mu uslovi ugodnosti u ve velikom
likom
stepe
stepenllnu zavise ad od udela
ude la odavanja toplote
toplole zracenjem.
zracenje m. Poznato je da na prime primerr hladnc
 10. PA ,Vi:LNO U I?I·J. INJI, .lS I

povrs inc prozora i sspoljCl po ljas~ nj

njih zidnv,l s ivaraju
ih zidov;1 nscc:aj hl ~ dnoC:e.
lvarajll IlSCCClj dll nce, uprklls pov(l ljnoj
lIprk lJS povo lj nu j le IL' lll
m-
pl:ral u ri o ko
pc raluri kolnog vazdllha
lnog vazd ll ha.. Nil
Na isli
iSli nacin,
naci n. povisen,l
povik na Il' Ic ll1pna
mpera lura oko o ko lnih p ov()v r~ ininaa dajc'
d ilje
usecaj ugodnos
oscbj ugndnosli li i ounda
nda k<l da jc
k<l(1;1 jt Ic
le mpl'r<l
mpCr<1ll1l'<l
lur;1 v,lzduh;1 I~azz lngjc
ncs lo ni i.a. ROI
V;lzd llh a nl:s l(lgjc pozn
pllznal: a l: sa
povccanom srcd njom ll:
poveca nom srcdnjom m pc ra lllnJm okllinih
IcmpCralllrllll1 llko lnih pnvrs ina s manjuje
povrsina manjllje sc mi;lvanjc
n d;J va njl: InpinInplnllce
covc k<l zra(;cnjcm.
coveka zraiX: nje m. p<lp<1 Sl: prcma
5C prc ma lomt:
lome moiemoze 1Iu od
ocigovar'ljucoj
govar;lju C:llj mcri pnvl'Ca
pnvcCali li odlltl<1V,lnjc'
av;mje
ko nve kcijo m. a<I dclnn 5C
konvckcijom. sc IIkllpni
ukllpni ouSl'caj
scc;lj lIugodnllsli
god nos li Ill' ro mc ni . I ~ log;1
nc pprumc Inga p ro w i/.il il z i elel ila sc
izil az
lempe ra lura vazd
lemperalura llha II1I prostorijama
vazcluha p ros lo rija ma kokoje je sc
Sl: grc.ill
grcjll p;lnl'lill1il
p;lnl' limii ll1(Jze
mozc ssnizili,
niz ili . bez stell'
s lcl L' po P(l
lIugocl nos l. Uos
god nosl. Uostalom
lalo m sm<1tra
sm a Ira sc cla.ic
d a jc nil.a tCll1pcralur;1
ni!.;1 le mpcr;) lura v;lzcluh;1
V;lzdll ha riziulos
riziu los kiki pnvo
povoljnij;1
lj n ij;1 za
cove kil.
covcka.

16.4. t. Pla
16.4.1. Plafonski
fon ski paneli
Ova
O va vrsla panelnog
vrs la p<l grcjnnja S
nc lnog grcj;)nj;1 s prnvolll
pravo m mozl: moze da eI;1 nos i nilziv
naziv "gn:ja
"grejanjc njc zr;ll:c
zr;lcc njelll".
njc m".
pOSIO
posln zracc
zrnccnjc elominir~
nje clo mini ra u razmLrazml'' ni lop lo le p;)nc
loplole pancla la sa on ko lino m. Ta cinjcni cinjenica ea jl:jc ontl d
z nacajil pre
znacajn prc svcga
svcg<1 zaZil mch
mc hanizaniz am pokrivanja
po kriva njil lnp lo pllnlnih
o lnih gllgubilaka
bilil k;l.. odnos
lldnosnn obel.bedc--
no obczbede
nja pOl reb nl: Icmpe
njil potrcbne ra lurl: vazd
tcmperalurc v<lzduhallh a 1I pros lo riji. a lakoele
prostoriji. lakock i /.a uslilveII slnvc lIgoclnosli
ugocinosl i.. 'l. Z ra-
Ce nje plafona
ecnje p la fo na na Ijlldskn
Ijlldsko lcio
telo u1I pros lnrij i grcja
prosloriji nn j pplaronskim
grl'jannj la ro nski m p,lIlLlom
pa nelo lll V V~ 0Il1;
';O I1l ,11 zzn;lcaj-
n,lcaj -
no III icc na osccaj
osceaj lIgodnus
ugodnosti. ti , Os
O siillliogn
lll togil l.nalan de o loplnln
zna ta n deo to pill tnl:c energijc
c nc rgijc dnzra
dozril cujc
clIjc se SL' sa
S;I
pl a fon skog panda
pla[Dnskog pnne1a na zidovc
z id ove i pod pruslorijc
prus lo rijc (vidi s libl liku ((l.I(). II ). cija
cijil Ic m pc ra
tempe tura zbog
ratura zlxJg
toga rash;,
loga raslc. a SIOslo lakode im<1 ulic;lja
lakllcle ima uli c;lja na nil lIuslove
slovc lI godnos
go.d no.s li li.. Na is lraz ivaiv<1l1ju ovo!', feno-
njll ovog fc no-
mc
mcna na radili Sli
su mnogi
mno.gi istraz iv;)ci
ivnci i pri 10 llle SC
Io.llle sc dos
dliSlolo do
tin izVt's
izvesnih nih rezu
rczu lta l;) pprilllc
ll,lla rime nlj iv ih
nljivih
u prilksi.
1I Gcncmlno
pra ks i. Cie rc'::l:no.
nc ra lno rece nt>, " pprcjako"
rcjako" zra cc njc
z race nje lop
top lolllll'
\(: sa pl pla[u nskog
a ro ns kog p;lnda
pane la (\dujl:dl'l uje
veoma
Vl:o m a nCligodno
ne u godnll nnaa osooSllbu
bu kojakoj a scse nan<1l<1zi
lazi IIu to
lojj prosloriji,
p ros lm ij i. a pre svcga l1naa njl: njcllll gl<1vU
nll glavu
((kllja
koja jc lIglavno
uglavno.m nez<1s lic:cna
m nezils ticl.:l1a ;1;1 in
inal':c je naj
ai::c jc najbbliza grej;lnom
liZa za grejano m pplar0I111).
la ro nll ) ,

25°C 33°C
b

A B

I'1'

16.11. Toploillu
SI. 16,11. Toplol/la ellergija
e/lergija dozraccllu
dozra cc/la l'a plaJo/l.\"kog pUlletU
l 'a pluJolI.\'kog palle/a IIU p otl. A - pallci
Ila zitlovc i pod. pallel
zal/vma celli pOYrSillll
ZUI/vma plaJo/la; B - pUllcl
POyriilll1 pln/OIlU; pa/lel zallzimu
zal/zima polovillli povdillc
povr,i'i/lc pll{{ollu
plllfolla

Posmalrajmo
P osm <l trajroo medusobni
me dusobni odnos jednc ele
oclnos jedne e lc me ntarne povrsine
nl arne povrs elF I i nio.j
ine tlF, njoj pparalrlnc
ara lrlnc
p ovrSine F
povrSine F2z (slika
(sliJ.::a 16.12). Prostorni lIgaougao sa le mc no m u dF I koji obuhva
Icmcno obuhvatll la konluru
ko nturll
p ovdine Fz
povrliine F2 neneka w,, a odnos ovo
J.::a bude w ovogg ugl<1
uglil prema punom
pre ma puno prostornom
m pros to rno m lIuglu
glu - nnazovi-
azovi-
roo ga "ugaoni odnos" - ne
mo nekaJ.::a budc
budc::
J'82
li2 n TodortJl';c
Tada lr",;': PI?Ol EKJ'O'I i1.vm
Pl?OiEKTO I'OSTUOi£NiA 2.-1
'A .ViE I'OSTU()jEN1A CEN'{UALNOGREJANiF.
/..·1 CHNHIALNOGREJAN1F.

OJ
(J)
<p = - ( 16.2:1
16.23 )
4n
Ovaj ugao ni odnns prcdstnvlja
ud nns rrcdstnv bezdimcnzionalnu
lja bezdi mcnz io nalnu vclicinu
vc licinu pprnstornog
rosto rnog ugl (II (li
ugl"... frI ( II
odnosu
od nosu na pun ugao) ugno) . Vn:dnos
Vrcclnos t ovog ugaonog ugao nog odnosa za dati primer data je jcdnim
s l o~e ni m izrazo
slotenim izrazolTI m koji ne&:mo
neec mo ovdc eiti rati. posto se u lilitera
ovde eitirati, tera turi mogu naci dijagrami
naei dij!l gromi
iz kojih se za Z!l od rcde
rcdenc nc vrednos
vrcclnosti ti IIJr ., a i b moze pprocilati
rocita ti <p.
<po Za nekene ke dn'
dmge ge polozaj,·
polozilj,·
e lem e nl a dF,
dF, vred
vreclii ncka drug<tdruga re relaeija da ta dmkcijirn
lacija data d mkcijim dijagramom iz kogi! kogo se oopel pe l
moze
maze proi:ila
procitatili vrcdnost <p za poznatepoznatc os ta le ve licine. Nije tdko td ko uociti
uoci t i ddaa u nvim pri- pri·
me ri rima povrsi na 1-'
ma pnvrsina 2 moze pprcdstavljati
1-"2 redstav lj a ti pla fonskii pa
plafonsk ne ~ a e
pane Jemcnat elF,
elemenat dF, glilvu
glovu nekenekc
osobe
osobc kojn .it: ,ic i7.
izluze
luzc na zrace nju pane la. la. Istraz ivanjima,
iva njima. koja smo gore pomc po me nu nuli. usta ·-
Li. usla
vljc na je
nnovlje jc zav
zJvis is nus
nos lt iZlTIcclu ugao nog odnosa 'P
izmcclu ugaonog 'P i maksimalne sn;dnje sn:dnje te mpera
mpe ralun: tu re
povrsinc
povrs pla fo nskog panci
im: plafo pancla.a, S oobzirom
bziro m nil na kriter ijume ugodnosti.
kriterijume zavis nos t da
ugodnosti. Ta zavisnos dattail .ic
,ic
grafii:ki jed
graficki jednono m krivokrivom m linijo m 11u odgovarajuec
odgovarajueem m dijagramu. Na slici 16.13. 16. 13. dat
d alaa SSIIli
dva
clva ddijagramil
ijagra ma:: levlevii koji ddaje
aje vrednost
vrednos t <p za razne dimenzije dirnenzije i visinu plafo pla fo nskog p;lJ1c
pancla IH
i dcs ni sa krivo m maksimalnc
maksimalne dozvo dozvoljene lje ne srednje temperature
te mpe ra ture pa panela
nela 1m. Te Temperiltll
mpe ril lll .-
ra 1m je nil sred
jc o na sn:dnja mperatura
nja te mpe povrsine pla
ra lu ra povriiine plafona,
fon a. kojoj mogu neogarni neoga rni ec ce no vreme
vrcmc
dn budu izlozene osobe (odnos (odnosno no njihove gJave gJave)) bez ne prijatnih iii ste tnih posledie;1.
Nije td ko ustanoviti
tesko uslil novili dciaa se de finisanjem
fini sanje m tempe rature 1m limitira Iimitira kapacite
kapa eitctl plafonskng
rla fo nsknp.
pil ncia,
p!l ncla, kojim tre ba da budu po kriveni krive ni loplotni
to plotni gubiei
gubici prosto rije .
prostorije.

a
I
hi
I
~
SI. 16.12. ZracC/ljc
Sf. dF,I lIa
e/cmellla dF
Zra ce/lje eicmcllta /la para/e/1I1l POyriillll F z
para/e/lIIl POl'rSill1l

Da bibi se graniee ka kappaci te ta pla(o

aeite nskog ppanela
plafonskog aneia malo prosirile pribeglo se izvesnoj
izves noj
ko rekeiji dOLvolj
korekciji e ne srednje te mpe ra lure
dOLvoljenc ture pla(ona. Pre ma kriterijumll
Prema krilerijumll Krenka
Kre nk a
(Chre nko),
nko). koji se bav io ovim istraZ
bavio istrilZ ivanjima.
ivanjima, razlika izmedu le mpe rature plaro
temperature na Ii
plafonil
te mpem
mpera ture vazdllh
vazdllhaa II prostoriji
1I prosto riji mote
moze bili
biti u najveee m pe riodll
najveeem riodu grejne sezone za
40 % veea
veeil od one dobije
do bije nc
ne iz dijagrama. s5 obzirom malili broj javlja nja najniz
o bzirom na ma najnilih
ih
spo ljnih
lj nih te mpe ratura:
ra I ura:
1", -Ii (1 6. 24)
(16.24)
I;,,-l i $ 06
•
ggde 'e I;"
de Jje ' temperatllra
Im tempe' pla(o na •lJ J pome
mtura plafona pomenutom
nutom Krenkovom kriterijumu;
kriterijumu:
 I f,. 1~'1 NEI_
r,. P..1 N EI •..VO (i IW-J,
VO (j I?FJr 'I.\JL·
SfI:' .IS]

- - o0 o0
-- --- -- to0
;::::
~
I- I--- I---
::::::: ..... f'
F:: F' 0 ,I 0, I
....... l- t--- ...... f' ~
" " f;'5'
f-... 1'\
"\
~ f-...
"'- "'- ...... ~ t.....
h..
" 1'\" ~
t...... '" ~ ~
F:::: I'\:
.......
........ ~ r\ \
[\\
0,L
,1 0
0,,22
., l-
'-' V
I-
;.;..c -- .-
l- I-
.-
I-

0 3 V-
/
'\ ~
"\ 1'\ t\~ \
:\ 1\1\ V
/
0 4 V
/
\ 1,5 \
1\ 1\ ~
..
,5· '~" 1/
/'
0 ,5'..,~,,55
alb,
alb- I ,[\1\
,[,1\ ou 17
[7
0 , 6~O
G~O .r.
\ ~
~
II
1/
1\'1\
Ii"OJ
In ,1iiO

~
~ '/
\1\
\
".-
In
,1~O,,7
t;:
l::
u
~O ,8
,&]0
7
-- ~.-- ... I]

L/
,'- l-
,/i
1.---
,-
r7 I ''c"
,9 "
~0 ,9

.!r~~oI ,0 I, 201/
f~~1 :0
...,uOJ
-,
V
II t
II/1IiI

1,4 1,2 1,0 0,8 O,G

0,6 0,4 0,2 o ,0 I, 20 24 28 32 36 3G 40 4· 4,1 48 52 56 SG 60 GO
Odnash/, _ ,---
Odnas hi, ...... - Srednja temp. ta
I' vani~ne
valli~ne gr.povr~.
gr.povr~ . 1m \l
\I °C

SI.
Sf. I (i. I J. DOpll.i:tCII{I
DOplIJtCl/ll temperatllra poyriil/e plujima pri soblloj
povr.i:ille pla/ollll temperatllri 200
sobl/o) tcmperatllri e
(prCIIUI Kolmum)
(prclI/a Kolmllru)

Za
Z a silleaj
sillcaj prikazan nil na sliei
slici 16. 13. 'P = 0,75,
16.13. 0.75, a najveca
najve';;] duzvoljena lemperalura
le mperalma po-
Iilva ni cc je 26,5
vrsine lavimicc dc. iz eega
26,.'i dc. da ju: I;"
cega pruizilazi daje: t;" :::;
~ 30,1-1 dc.
JO,X 0c,
UopSle, velikc
Uopsle, veliku vrednusli
vrednusti odnosa 'P pripadajll vccim povrsinilma koje zracu
vecim pnvrsinama zrace loplolll
toplOlll
sa tavilniee, mak 'f'
tilvanice, a male 'I' vreelnosti
vrednosli pl.lnelimil
pane lima koji
kuj i zilllzimajll
zallzimajll manji njen den duo i kada je visi-
na proslorije
prostorije veta.
veea.
prostoriji grejanoj
U prustoriji grt:janoj plafonskim pilnclnm povrsina plafona razmenjllje zrace
panclom pnvrsina njcm
zraeenjem
loplolll
toplotu sa ostalim granienim
granicnim povrsinama te prostorije. proslorije. Od razmene
Oel silicajeva razme ne loplote
toplole
zrilCcnjcm koji Sll
zraecnjem matemalicki obradeni, gornji primer najbolje
su malematieki niljbolje odgovara silleajll
sillcajll iz
tacke
ta eke 16.3.2. - lelole lo obllhvaceno
obllhvaee no drugim
dmgim te lom. Prvo.Prvo, tj. obllhvaceno
obuhvaceno lelotelo je plafonski
panel,
pilnel a drugo. Ij. tj. telo
teln koje obuhvata,
ubllhvata. je zatvoreni sklop svih povrsina
svi h ostalih povrsi na prosto-
(vicli sliku 16.9.). Temperature lih oSlalih
rije (vidi ostalih povrsina mogu mogll bili
biti vrlo razlicile,
razlicite, a po-
gotovll spoljnih zidova i prozoril. prozora. Stoga se mora pribeCi odredivanju odredivllnju neke srednje
sreelnje
te mperature tih povrsina. SledeCi
temperature Sledeei oznake iz poglavlja 16.3.2. povrsina grcjne tilvilnice tavanice
bila bi Ft.Flo temperature
temperatlln: 'i') 'rt ,, a svi ostali zidovi i pod, cinili bi povrsinupovrsinll F2, srednje (za-
jednii::ke) temperature 1
jednicke) T2 2,. Toplota koju plafonski
plilfonski pane
panell odaje prostoriji zracenjem
Zf<lcenjem bi-
la bi definisana izrazom ]16.13. 6.13.
Dalje mozemo smatrati da je povrsina panela F) F t znatno manja od svih ostalih osta lih gra-
povr-sina prostorije F
nicnih povrSina F2, pa bi za konstantu zraeenja
zracenja plafonskog panela pilnela mogao
da se primeni izraz 16.14. u korne kome £1£t predstavlja koeficijent zracenja povrsine plafo-
na. Najzad ako koristimo izraze 16.19 i 16.20 dobiee dobicemo mo da je sa jedinice povrsine pla-
fonskog panela na ostale povr-sine povrSine prostorije zraeenjem kolicina toplote:
proslorije predata zracenjem
q, =£!,C
ql c '{3(t l -t 2 )
=E\·Cc·P(t,-t (16.25)
£ 1 = 0,93 dobieemo vrednost konstante zracenja:
Sa 'I
 (I(,!tl)

Primcra riloi md i U Zm il1l11 II"

UZmil1111 ~ r<.! d nj<l te
jl: sn:onj<l
da jc: os talih ppovrs
mpe ra tu ra oslalih
h:mpc:ralufil llv r~ ina 'l
in a ' 2 = 19 0(', [l" p .. l\
l'l
mn dob dobili
iti oa
ua jl' Zil nd; u kmpl:ra
jc 1.;1 kmpc:rallirLI turtl [lovrsinL'
pov rsinc panda pa nd a II 'I = 25°(::
25 °C:: ClCt lz = 5.45,-1 1 W/111
WIIlI 'I"
uo k hi za Icmpc:ra
ook
(1 , = 5,8-1 W1m-I<
((,
.
tc mpl:
, ra luru
Im- K,.
tu ru IIII = -10 0(', koeJ'il:ije nt prclaza
0( ' , kuel'ieijcnl pre laza 10piolC
toplote 7r<1ceniL'11l
7raccl1 iL' 11l I'in:
,
'
I,j",

'II',a
.a lld rl:ui va njl: [lrc
uurcdivilnjc p rc laz<1
laza 10ptop lnlL'
hlt l' sa grej grejm:l1l: lavanicl'
tavil nice ko nvckcijom Uu [lrincipli princi pu hi bi '",\
mng
moglili kl1rislili
ko ris titi pOLnat
p'JLIlalii iUilz
il.faz i za Uk l1 k za ho fiwnlalnll
Zil h,l riZlln ta lnll povrs inll inu , Mcdlllim
Mcullfim )(1"1\1/ Knili/ ' (I. (I,
Kra use) jc
KriIlISC) j memc rnjc
rnje lll
m dos;lo
d os ao On dn rCl.ult
rczull<11 a l:l: (1 k =
:I: (i = 0,2
0, 2 -;- W/m~K za SV
-;. 0,9 W/m2f( svcl: llobicajc
llobi cajcl1c lll.: ,It;
,III
eajeve pla[o ns kog ggrcja
cajevc pla[unskog n; ja nj;1.
nj,1.
Uoh ieaje ne Il:m[le
Uob ii::aje ll:mpCra lll re povrs ine plaJ'o
rillllrc plaronil nil kod pla fo nskog gn:janja
pl;ll'ons\.:og grcjanja krecu \.:recli sc
sc: il.l11\',
il.l11,'-
d u 25 °C i ,ti
du 0c, NajeeSce
-IS °C. Najedcc ((\.:od koll prns tor ij a "normalnc"
prnslorija " no rmil lnc" visinc
vis ine od okoo ko 3 m, sa pro prllppii',"
no
nom m Inplolnom
tnp lo lnom zils lilomtit o m i 1Ill kl ima lskom
klima tsko m podnt
podmt:jll eju sslii::nom
li eno m nasem)
nasc m) je jc 10 tll oudU 3() "(,
0( ' ,hl ). ,'
:IS 0c.
35 °C.

16.4.2. Podni paneli

Plld
Plldnn no ggrcjanjc
rcjanjc s pada pad a 1Iu red nilj pogodnijih vrSl-il
niljpog,odnijih vrslil grejanja, bda bd a Sll su u pitanju
pitanj u 1Ill \, ltl\
lllI '
ugolilinosti,
lIgo nosti , jc:r
jl:1' nlx:zbl'lllljc
nbezbl' dujc: skorn s karn idcillnll
ide a lnu ra spo dclu lempera
raspodclli te mpe ra ture vazduh a p(l
tllrc vilzdl1ha po ,\ i'; i,ilnl'
pprmlurije,
rm torije. D ijagr;lmi raspod c ll: IClllperalure
ij agrami raspodelc te mp e rature vazduha
vilzduha po vis ini prikllza
visini prikazani ni na ,Iiei
sli,'; - "c'
olin osc sc na pprosillrijc
olinosc ros tmije uo bieajcnc unlilrasnje
ullbieajenc unutras nje visine
visinc do dll :IJ Ill,
m, mc:dutim
m 'dlltim za nil11l jivtI
zanil11lji \il) I'
da
diljC jc i u proslnrijama
pros lorijama zn a tno w ee unulras
\ieee ul1tllras nje
njc visinc
visi ne (na primer
prime r u crkvamil)
nkvamil) mc: mnL' nj,:m
rl' nj':fl1
l1usta nov lj e na sslicna
slanovljena liena pllvo
povuljnaljn a raspo
raspodelade la temperature
te mpe rature vilzdllha
vazduha kod podnog grl'jdl1 grL:jdn i,! i,f
Po mc nimo ddaa Sli
Pllmenimo su i kod
ko d pudnog
plldnog grcja nj a, zahvaljujllci
grcjanja, za hva ljuju ci zrai':c
zr<1a:nju njll podnog pa ncia. pl
pancia, plarnll
ai'o ll :I
on ko lncll1(: pov
pllv rs inc
ine na nes ncstnto visoj te mpe ratllri. Imajl1Ci
Icmpc:raluri. rmajuCi II vidll obe
u vidu o be cinjenicc, te mpna illl-
tcmpnal l
ral v;lzduha
fi vazclllha 11u prosto
proslClrijiriji grcjanoj
gn:ja noj pudnimpo dnim gn;janjc
gn::janjcm m moze
mo7.e bili biti nesto niZa nego 1I11 sslili':111'
nila negll t'Ill '11
tqriji grejanoj
pros toriji greja noj npr. np r. radijatorima,
rad ija lo rim a, ;1 d a osecaj ugodnosti
a da ugudnusli ne bude na mse n.
namsen.
Te mpe ra tura povrsim:
Tcmperatura povrs ine POd pm lail diktirana
uiktira na je higijcnskim l1slovima u510vima,, lj. l1slovima la~li
tj. lIslovima 1; 1 ~li ll'
nogu
nugll od p n.: lcranog
prc tcra nllg 7.agrcva
zagrcvanja. nj a. Nairne
N;lime lIusta nnvlj ec no
stannvlj nu je da pojavljl1ju ogrl'lk
cia se pojavljlljll ogn:d" ;H n:
7.d
zdravsravs tvc ni pprob rob lemi kud knu osulJa
llsoha koje pos le du7.cg duzeg burilvka
bo ravk a u prostoriji
prns toriji Sil sa visll
ViSll J.."n
koll
lc mpenltu w l11 poda izadll
lcmpenltllfllll1 izadu na nil hl adaa n zims
hlad z imskiki dan. Na OsnOVll tih iskustava i.~ kl1st a va li mi ltil.l
lillli :l\
ir,,;l,
' u milk
Sli makssilllainc
ima lnc l-: te mpe
mpera ture pod
r<ilurL' podaa 7.a polino grejanje i dat
za pudno datee kilko
kako ssIcdi:
le di :
25 °C radnim prusiorijailla
u radnilll
11 p ros torij a ma 11u Kojima se 5C bo ra vi duze vreme
boravi vre me uglavnuuglavnum m Shljcd
sl".jcd :
2R °C0(: u sslambcnim
til mbc nim i kance larijskim la rijskim prostorijama
p ros to rija ma
:\0
3D °C izloz be nim i slicnim halailla
11 izlozbcnim
1I hala ma
32°C
32 °C kllpatilima
1I kup
11 a tilima i oko plivili::kih baze
o ko plivaekih bazena na
35 °C
35°C u prostorijama
11 pros to rij a ma u Kojima se halko h a tko borilvi.
boravi, odnosodnosno no kroz kuje koje sc: san h''
SL' sam

p rol ilZ i
prolazi
Slicno pla fo nski m pa
plafonskim ncl ima, zbog
panelima, z bog ogra nieenja tempcrillurc
ogranii::enja te mpl:r;lture povriiinc
povrSine po da. kapa
poda. kapaci c i-'
lei oval,:vog grejanja
te t ovakvog greja nj a je jc limiliran,
limit iran, tako da d a nije
nijc pogodan za objekte o bje kte s velikim spl'l: s pL'ciri iri ~'
nim gubicima
gubi cima toplo le. utim, kilko
tc. Med lilim, kako sc d anas sve vise paznje
se danas p aznje poklanja ~' nC
ste unji l.'
poklilnja stednji nL'r­
'I -
g ije , pa Sl1
gije, zgrade bolje
Sll i zgradc bo lje lop
top lo tno izo
lotnCl lova ne, ovakvo grejanje
izolovane, grcjanje nnalazi il lazi sve veeuveCl1 priml'ntl.
prime 111 I.
O
0 110 no jcje sasvim prihvalljvo
prihvatljvu i za nase klimatske uslove, us!ove, za sve one obje ubjekle kte IIu Kojima ~11 ~u
postova
[lostova ni savre me ni prop isi to plo tnoj zas
illeni propisi 0 toplotnoj Zilslili zgrada,
0 titi zgrada ,
 n . PANELNO r.mCl,·' ,yJ/o. .185

JKonvl:kc
onvd;cija ij a kod podnnpodno g grcja
grcjilnjanja jcj zznatna.
natna . I(ocficijcnl
/(ocficijcnt konvcklivnog pr.: prdilza
lnzil 1IOr
0p -
lo
lole krcec sc u1I gra nicilm
le kreee nicamn a ad :1.2 dn dll -l,R
4,8 W/ml
W/mLI( knd uo
l( kod lI obbicaje
icajc nih ko komfornih instalacii--
mfo rnih instalac
ja. dok St se kod istihiSlih takvih ins\ ,Iilncija
tnkvih ins\<t il cija knl:ficijc
kncficij ' nl prL'l;tza
prL'i;lzil torlole
to plOll' zracenjcm
zraccnjem nil na la,i
lazi 1I
gra nicama od ~.5
granicama ~ , 5 do 10,0
[0,0 W/m"K.
W/m "K.
Podni panc
Poclni pa nc li najpogodniji
niljrogodniji su Sli za/.a rrostorije
pros lorijc 1I Kojimakojima jt: je CCl'() pod s lnbodiln.
l'O pocl lnbod nn. bez na na--
mes tajil.. Neza
meS{ajil Nczamcn m nljiviljivi SlI 1I rprns
rnstn rima ()kn
tnrima vat:k ih baze
llk n p li vackih bazena, na. ail Yeoma
wo ma ondgnvaril.jll
d govarajll
muzcjima . s{anicnim
mllzcjima s ta ni cnim i s li cnim holov h()lov im imila i crkv(l
nkv;lma.ma. rnsc p()sL'imobno rrav()s
pra vlls lnv nim. U
la vnim. lJ rosillv
posillv--
nim proslOrij<ima
proslOrij1lma i stanovima,s tanov ima, 1Iu kn kojima
jima ima im,1 dust;1
dnst;l krupnog
krllpnog nnamd aml's laja
taja i {ctcppih;l.
iha. 1I
principu
principll jc povo ljnije ljnijc plafonsko gn.:janjc
grcja njc od o d podn()g,
podnog, zbng zbog ttoga )ga s In namcS taj rc
to namd rcml·ti
ml' l i
zraccnjc
zrace njc pod poclaa prcma
prc ma zidovima
zid ov ima il pl;l[o
p\;1ronll nll , a ssto
to jt:. bko jc
jl.: . bkn veee objas
je ve o hjas njc no, zna cajnoblj nn Z,I
Zit
oseca njc lIgod
oseeanje ugod nosli.
nos li. lYIcdutim
Mcdlltim svcdoci
svcd oci smo d a sc ~L' i 1I u takv
t;lkvimim objo bjee ktima
klima Vl:ll llla ccs lo
vcom,l to
lIgraduju
ugrildujll podnipo dni pancli
panl: li . R az log leZlez i 1Iu cinje
cinjc ni ci s in to jc izvod
izvodet nj c po dnog grcja nja jed -
podnog
nos tavnije i jeftinije od
nostavnije pla fo nskog, Ie
ocl plafonskog. sc mnogi
te se mnogi invcs invl:s li
ti tori oocldlu
lli cuju
ClIjll za jet'tinijll
jeflinijll vari-
janlu
jantll , pa i liZuz izvcstan
izvcslan l1s lrb ko
us trb kOIll [oru..
mfortl

t16.4.3.
6.4.3. Zidni paneli
Z idni rpaa ncli
ne li najccScc
najccscl.: St koris le
se k,1ris b o 7zallle
te kao .aml·n;1n<t m;knj
nckoj drugnj v r~,ti grejanja
drl1 gnj vr!,ti grcj<tnja ( npr. riltli
rmli -
j,ltorskom
jatorsko m grejanjll)
greja nju ),, kadil
kad a pos lojc ncki
posloje l1l; ki fi1 z loz i - ob
rilzlozi icno m.:
obicnll nctc lc hnicke
hni ckc prirocle
priroclc zzbog
bng kLl.jih
kojih
sc ta druga
drllga vrs ta greja
vrS la grcjanj
nj a nl: prilllc niti (jcdan
nc moze primcniti o d primc
(jCd ;1I1 od prime ra j c ggrt jnnje zatvnrsk
rejanjc zil tvor.\ kih ih
lij<t).
cc lija ). Ovi ppilne
il nelili niljccSec
najccSec zil lizuz imil.ju
imajll Illanji
manji den kog zida (recimo
d eo nc kng ( rtl:imo prnzorski
prnzors ki r;tril-
p;lr,l-
pCI), pa
pet), pit ni tcmrcrnturn
tcmperillura njihovc povrs povrsine nijt: strogo
ine nije slrogo limitir;m
limitir;tn ail ka o !ito
s to jc 10
In Sltl
s !ttl',
l'; lj ssaa
pla fonskim i po
plafonskim dnim
podni m pa
pil ne lilll<l,
lima, os osiimm il<iko
ko za 10 III n<.
nc: post
pos tojc
ojl! neki
ncki drugi loz i izv; 1lnn pi -
drugi ra z lnz
ko mfora . Ukra
tanja kOmforil. U kratk tkoo nj
njihova primc nil Ilijc
iho va primcna prois tl:k
nijc prois{ la iz za
c kla hlcva Z<1
zahtevil povcea njc tn
za povl!eanjem
ud ob
l1c1 o bnos
noSltii,, vec
vee iz ne kih clrugih
dru g ih r<1Z
r<1z loga
logil,, pa jc glavni za hl ht ('v
ev d<1 popokriju
krijll toplllin c guhil-
gllhil-
kc pros{orijc
pros to rijc..

400
W
m2
-'"
~
t:
to:
300 .......>
xn
JO'l

~
o
~ 0-

-0
0-
11.>
11)
t:
to:
0
~

~
200 ...
'0'
....
!>O
''-
-'
t:
to: 0-
'">
C':l
100
-
t:
C
~

"0
-0 !-

030 40 50 60 70 80
80°C DC 90
temperatura grejne vode
Srednja lemperatura vade tH
51.
SI. 16.14. Odavallje
Odaval/je lopiole
loplole zidllog
zidl/og paneta
pal/eia
 386 B. 0 (/0 ' 01 ';(- PJlOJl:kTO
TodotrJ";f
/).1' I ~ 1I 1NJ
I'JlOJf:JCll) 1 r:; I'OS7ROJh\JA
11: l 'OSTlW JI:X JA Z.·I CENT/{.ILNUUJlEJA ,\'JE
CENTf{.1i .NU G /iEJ, I ,\'JE

Na slici 1 6 . 1-t.
sli ci 16. 1~ . data jl:
jc skica zidnog
sk ica jed nog zid nog papanela
nela sa ddijagramom
ijagramo m za oei retiiviiniL'
7.a odrediv<lnil'
kapill.:itetn.
kapitciteta . Dijagra
D ijagra m se od nd nosi nn
na zielni
zidni panel oel eevi
pane l od pre';nikaa ]/2",
cevi precnik spo li<l~ ni"
1/2". ako je spoljaslli;1
tempe ratura - 15 DC.
te mpefiltura DC, a 1I1lutras
unutrasnja C, karakteristika izolaeije (W.=
nja 20 DC. MJ..= 0,75 m210w.<IW. ita
zid je (lei
z iclje od opeke
o peke elcblji nc 36 em.
debljinc

16.5. PANEL KAO GREJNO TELO I NJEGOV PRORACUN

sl ici 16.15.
Na slid 16. 15. prikazan
pribtzan je prcsek jeelnog tipicnog pod
prcse k jednog podnog nog panela sa ubt:
pane la Sit ubt toniran
to ninlniim lll
cevima . U be
eevima. betonsku ploel! ukllpne
to nsku ploell tiebljine ('I
lIkupne debljine ( '1 + d + hi /J I lIgradt:ne
ugradene Sll cevi spoljasll
su ecvi spnljasnic iL't!t:
precnika d, na mcdusobnom
medusob nom osnam ras tojanju I.
osnom rastojanju /. Ova pilleil sa ugratic ugrade nimnilll ccvim,1
CCVillld
predstavlja 1Iu lIajuze
prcdstavlja najuzem m smislll
smislu reei grejnogrcjno te lo inst alacije pnnclnng
il lacije pane lnng greja
grejanja.nja. Sa gorlljl
gllflljL
st
51rane betonske
belonske pilleeploee pod nog panela pane la nalaze se pokrivaei: pokrivaei: kcramieke
kcraillicke plocice. iii pil pa r.
ket, iii itison,
itiso n, iii lino lcum, itd.,itd .. debljine
ele bljinc ('2, C3, itel.. [spael
('J , ild [spod grejne ploCc ploee pod nog pandl pandl
obavezno se nalazi na lazi hielroizo
hidroizo lacijn,
lacija , a toplntna
toplotna izalaeija
izo[acija prcma
prema potrebi (tj. ( tj. ako sc
se dotionja
nj"
prostorija ne greje) i sve to Idi Id i na belonskoj
betonskoj konstmkciji. Ukupna Ukupmt debljina
elebljina svih SIOjL
slojc. "
va ispoel
is pad eevi
cevi kod
kad pod podnog panehl iznosi h,
nog pane!;1 /J, a sastoji
sasloji se iz slojeva "I,"2.
h2• itd
ild . Tcmpenlili
TCmplTillli .
ra spoljasnje
5poljasnje povrsine ubctoniranih
ube toniranih cevi izno5i iznosi I f f, sto se istovremcno
iSlovre meno smatra i Z1I Zil sru
srl'l l.
nju te mpe
mperatum grcjnog sredstvil
ra tum grejnog sreds tva (vode 11II cevima). Treba uocili uociti obcJdavanja
obe[cZavanja za 11: ICI11
111 .
perature
pe rature go rnje i donjc donje povrsi.nc,
povrsi.ne, koefieijent
koeficijcnlec prelazil toplote na njima, kao i lempl"
preJaza loplole tempL'
rallire
ra lme vazd llhauha II1I go rnjoj i elonjoj prostoriji.
cl o njoj prosto riji.
Na slici 16.16.
slici 16. pribzan je presek kroz jedan plafonski r,me!.
16. prikazan pand sa lIbcl ubl'1 o niranim l·l·' LL·'
virna. Sa do nje slranestranc obicno se na[az na[azii sloj maltcra
ma lte ra dcbljine C2. Iznad
('2. (zn ad grcjnc
grcjm: plOl'L
plo<\:
plafonskog pane la moZe
pa ne!;1 moze dnda se nadenacle sloj lo toplo
plolne lne izolilcije
izo l(lcije ako Sl' SL' go rnja proslo ri,i;1 111
proslorij;1 Ill '

grcje
greje ( na primer ako,it:ilko je gore tava n). Ukupna
gClf!': lavan). Ukupn a dcbljinil
ti cbljina svi svihh slojcva
slojeva iznad n 'vi kod koti pL pl di
fonskog
fo nskog panela
pa nela je b, b. a moze
mOl e sc se lloeiti
II Qcili da suSli i osla05 t<lla
la obc leZilvanja analogna
obe leZavanja <lnalogn<l o nim;1 / ;,;,
podni paneL Na taj t(lj naei
na cinn mozcmo
mozemo da koristimoko rislimo iste matematickemaLe maticke izrilzeizraze za prora ('ull l'u ll
i jed nih i drllgih
drugih panela.

tp

- J.';&.___
r tH
.~. -.--+ . ~
.~.-.~.~

.Q
Ll
II
.Q
Ll"

SI. 16.15. Presek kroz tipski podlli punel

pallel
 16 PA I\'£IAO G NFJ..I NJF: 387
.1S7

Pod
.0

.0

u
u
u

Ta anica
To aniea

Sf. J 6.16.
SI. 16.1 6. Prcsek
Presek kroz tipski
Lipski plafollski panel
pallel

Oa bibi sc
se odredila kolicina
ko licina (oplote
toplo te koju odaje od ilje jeua
jeda n pilpa Ot:1
nd mo mora ra se poznava
poznavati ti tem-
te m-
riltura povrsinc
pe ratura povrsi m.: pa nela . O
panela Ovava pak
pOlk zavzilv isi od top
toplo
lo tnih i ko nst nst ruktivnih osobina
oso bin a sa-
a neia ((raclInajuci
mog p anela ra cnnajuci ce lu meduspratnu
celu mcu uspra tnu konstrukciju).
ko ns trll kcij u). tempera
tl' mpcm luretll rc grcjne
grej ne vode i
uslova preprelaza
laza to plote
plo te na pov rsinama poda. pod a, od nosno
nos no plafo
plafona.na. J as no je da zbog sa
l1() .ie samcml!
konstrukcijc pil l1l:la (ubetonirane
konstrukcije p<tnda (ube to niranc ccvi Cl!yi kao
kilo lo ka lni izvori toplol
lobtlni to plot el! u relativno
rc lativno tankoj
ta nkoj
be to nskoj ploci)
betonskoj ploei) te mpe ra tura povrsil1e
temperatura pov rs inc ne nc moze bili biti uniformna po cciom cclom pa ne nc lu. Na
sliei t 7. prikaza n je ka
slici 16. 17. rakt e risti can
kamkt raspon::d te
(";a n raspored mp e rature povrsine pilnela.
temperature pilne la . R
Raa--
zu mljivo je da
zumljivo sc u prakticnc
d a se praktienc proracune
pro raeune ne moze uvoditi ovako ova ko komplikova
komplikovannaa raspo-
de la te
dela mpe ra ture povrSine pane
tcmperaturc lil, pa se pribegava takozvanoj
pane!;I, til kozvanoj sred sre dnjoj
njoj te mpera
mpe ra luri
turi
povrsinc : I, za povrsinu tava
povrSinc nicc i I"Ip za povrsinu pod
tavanice podaa..

Pod

.D
.0
.I
1---
u
Platon

t/2 V2
-i-- ._'.- tH
-,.k-- teo

SI. 16.17. Kriva temperatllre povrSine

povrSinc pal/eta
paneia
388
3SS B.Todoro ..i{- PROJEKfO
8. TIX/orr>!';" JlA NJE POSTlWnNJA
PROJEKrO VANIE Z4 CENTRAL.VO
POSTRonNIA ZA CENTRAL NOGG REJANJI;'
RE/ANI/;

P rak
rakti licno
eno od reuivanjcrcuiva nje ca k i srednje s re dnje te mp mpcracra lu
tun:n : pov
povrs rs inc pa nela os taje i d aiilljl'
ine panela jL-
ssloze
loze nono,, zbog slozc slozenosli nosti samog pa nela neia.. Na ime, uz sva logic na plljeunos
Naime, lavlje njn
pnjcdnoslavlje nj a., 10
to i
d a lje ostaje
dalje os taje dvndtivnd ime imcnz nz io nnlni
na lni pproblem
roble m prosliranja
p ros tiranja lo to plo
plotele sa
$,1 singllia rnim prslenaSlim
si nglliarnim prsle nas lilll
izvo rima to plo
izvorima plottee (a (n bin bi i trodimcnzionnlni,
tro dimc nz io na lni , kad bdna ne bismo lIsvojili p rc lp
usvojili pre tpos
os lavku
lavkll dilel il
se te mpe
mp e ratra tur
urila ccviccvi,, ounosno
ounos no grejnegrcjne vodc
vode,, ne mc nja duz
menja dllz cevi).
ct!vi) . Poz nato
na to je da se i /I.il .,1

mnogo jed je dnns

nnsllav avnn iije pri merc p rovodc
jc: primerc rnvode nj a to plo te tes
toplo tesko
ko na laze ma te mat ma t icka
ii::ka reSl'njil
rdk nj,l
poglld
poglldna na za lc lI.: hni
hnickllcku praksu.
prakslI. S loga se u lile ra luri
litera turi mngu
mogu naCi pokll po ku saji mnogi
mnngihh aul il Ut onl
o rii
koji S\I SC, sa Illilnjt: manje iii vise srcec, srecc, lrlldili
trudili d daa pro
pronadu jedn osla va n, a dovo
nadu jednostava lj no tacil il
dovu ljno
me tod prurncuna
p ror:lclIna pa nela .
pancla
Na ovoovn m mes mestn tu izloziee
izlozice mo rezlIlt
rezultat a lce jcdnog
jednog me tod todila,, poznatog litc ra turi po
poznatug 1I literaluri podd nil·
z ivo m "te orij orij<1il slapa"
stapa" (Stnbtht:orie),
(S labtheorie), an koji je za prakticnu prime nu mz raz radio
rad io Kolnlilr
Ko Lnli lr
(A. Kollm<1r).
Ko llma r). Ovaj me metod tod scse vee viSe
vise dccenija
decenija ko risti za praktica
koristi pr<1kticann m ra Clin,
eun, a najvaznija
najvaznij a
muje osn
mujc oso bina, s~ to se rezu rczu ltati
lta ti proraclIna lIglavnnm do bro slazu sa prakso pra kso m.
Po
Pll laz
lilz na ta til cka ovog m me·toda
lod a je modmodee l jednog stap stapaa (oluda
(otud a nazivnaz iv " Ieo rij a Slapil
teorija sta pil ""))
kome sc se 11;(
11<1 je d no nom m krajll
krajn dovodi
dOVlldi to (s lika 16.18.).
plo ta (slika
toplota L6. 18. ). Sla
StilPp je duzdllz inc
ine II prese b rF i
h,, preseb
obima U, an n<1 na jcdnn
jednom m nj njegnvo
egovo m kraju dovodi d ovodi mu se koli cina lo to plo te q. oel
plole ml loplo
toplotnuglnog
izvo
izvora ra cija je te mpe rat ura Iw.
temperatura /w. Sa svoje boene bocne povrs
povrsinc ine stap od odajeaje okolnnm
o ko lno m V<l Zdlli1l1.
vazduhll.
te mpera
mp e rature ture tII-L koliko li t-inu to plOlC
toplo te qfJkaw LI Z koeficije nl
ko w UZ nt pre
prdaza
laza lo plo le afL.. Pre
toplote Preko ko ddrugllg
rll gog
krajaa sta
kraj stapa pa odlazi
odla zi ne nc kil
b koli
ko licina toplo le qe' Toplolna
cina loplole provod ljivos t ~tapa
Toplo lna provodljivos sta pa je A.
Z'I
Z :l <lvaj
nVilj sslur'ilj, \.;ada jc q" = 0, vredi iz
lll ('a j, kada raz za ko
izraz licinu loplo le
kolieinll te koja se o ddaje aje sa povr-
s ine ststapil
a pil os o lin li ;1i:
i:
Q = J.). F m (i
(t w- /J IgII
IJ /gll (m II)
II ) ( 16.2
(IG .:m7)
gde jc
jc::

111 = ~ fLU
au
U '
( I G . 2~)
AF
a srednj
s rednjl1a Ic
tc mpcnlllll<t ta j-.:
s ili paii d anta
rnperCl:u l a Slllp jl: izrllzo
izrazo m:

/811 (mil)
IgII (mil ) ( )
t +
1",=/1.+
1",=l
mil
mIl
'W-'
/W-1 tL ( J6.2'»)
(J(1.2lJ)

te

I ~ef \
It L
.
iI
.c ' Cl o,konv.
:.\
F

q,a
SI. 16. UI. Provodcllje
Sl. 16_1.'1. loploff! II
Provodclljc lop/ol.? .~taplI
 16. PA
16 PANF:I /IFJ..!N}F:
N lol .NO G Uf:JA NfJ::

U ovom iz raZll raZli pojavljuj..:

plljav ljuic sc se hipcrbo
hipnbo licka lil:ka funk n S~'
cija,, aalili Itn
fUrtk cija Sc'., pogntovu
pogo t(1VU danas, d a nas, nc ne
moze sma trati
s ma tra slIvise komplikovanim.
li suvise ko mp lik ova nim. U ko lik o zamislimo
li ko za misli mo (posmatrajuCi
( posmat raju6i ssliku li ku JG J6.I.I R.)
da Sll dimenzije
cia Sli dimcnz ije stapa s ta r a IIu pravcu
pravell IIp upravno
ravno m na ravan crtle!.a
ra va n er da zmllno
z na lno Yeeewee u odn odnosu llsu na
njegovll
njcgovll debljinu imaec imacc mo slul:<tj rcbra , za
slllcaj rebut, kojii jc lakllch;
Z<1 koj takoele vn:de vrcde izrazi IG.27, 16.2R
iz razi 16.27, I G.2R i
JG.29, slim
16.29, sto jc sad
s tim slo sadaa Ff' = Iv /0 i {} =:: 21,
(j "'" gdc sui i 0
21, gele sirin a, otlnos
c) sirin,I, ot\nos no e1ebljina
dcblji na rebr(treb rit..
Osnov
Os novna na icl
ieleja
eja za primc
primcnu mat..;ma
nu mil l:k i poz nalog
lc ma ti cki n(l log slu caja ssla tapa
pa , od nos no reb
o clnos rcb rara,, n1l
nil
proral:u
pro racunn srcdsred njc
nje le te mpe
mpera ture
ra tu re ppovrsine
ovrs inc p<l panela s<ts to
nc lil sas tojjii sc
se u lo tome
me da cia se u \I betonskoj
be lo ns koj
ploci izmedu
iz medu dY e1vee slIscdne
suseel ne cevi zamisli jeclan jed<tn pa parr rcb<tra c!t'bljine Ii
reba ra c!t'bljinc d koji se jcdnim
jednim svo- sv()-
jim kraje
krajc m oslanjaju
os lanj<lju nil na lop
toplotni izvorr - grejnu ccv,
lo ln i izvo cev, a drugim
dru gim sc se mcdusobno
mctlllsobno slI ce l:e lj avil-
ava -
ju (s ra
jll rafirana
firan a povrsina
povrs in a na nil slici 16. 17.). Duz
16.17.). Duzinain a rc
re bra jejc za po polovinll
lovinu prccnika
precnika ccvi ma- m<t-
nja od lovine
a d po lovi ne os nog rastoj<tnja
r<ls toja nj a ccvi. PrcmaPre ma slici 16. \18. 8.,, k<l
ka ko je vee rece recc no, to lo plo la ta
s<t povrs
sa pov ine rcb
rsine prc laz i na okolni
reb ra prclazi o ko lni vazduh
vazd uh liuzZ kockoefieijent
ricije nl pre prc laza lo plo le te a . I<od
Kod Z; I-
mislj e nog re rebra
bra u panelu
pa m: lu ssmal ra se dciaa lo
ma lril loplota sa njegove
plo la Sit njegovc fiklivn
riktivnee pov povrsrs inc
ine prdazi
pn: lazi na nil
vazduh
vazcluh ispoel,
ispo el , odnos no izn<td iznael me medusdusprillne ploce, ppro
pratne ploee, rolazcCi
lazcCi pre thodno
p re tho clno kroz slojevc s lojGYC
cvrstog
cvrs log mat e rij a lil, pa umes lo a figurislI
m<tlerijala, figurisu koefi cije nti prolaza p ro l<lza lo plo tc kh , oel
to plote nos no ke
nelnos kc .
Ovi
O vi koeficijc nli obuhvill
obuhvalaju aju prol<tz toplole od
p ro laz loplole fiktivne povrsine
oel fiklivne povrs inc re-brarcbra do el o o kokolnog
lnog v<tz-
Vi IZ-
duha is podpo d pl<tfona,
pl<l fo na , oelnosno
oelnos no iz iznad
nad pod <t. fnd
po d a. ksi b i C Ollnosc
Ind e ksi o un osc sc SL' nuna slo
slojevc
jGve prema
jcdnoj,, oodnos
jednoj dnos no dru goj povrsini, u skl<tdu skladu Sil sa ozozn<tkama
nakama n;1 na slik
slibma 16.1 5. i 16.
a ma 16.15. IG. 116.
G.
Koeficijenti
Koefi e ije nl i su de d e finisa ni pozn<ll
pozn<tlim im izrilzima
iz razima::
I. 1 . ( 16.30)
IG.]O)
KII = J h. 1
- +2:-'
all A b.

gdec su b;,
gd h;, oclnosno ljinc
o dnos no C; dcb lji ne sllljeva IIu sskladll
kladu sa ozn
oznaka
aka ma ntl li ka ma ·I'1G
na s likama 6.. 15.
t5. i 16. 16.,
16.,
il<I Alii i Ad
Ad oodgovariljuei
d gova rajuCi kodicije nti nli toplo tne
tn e provo tlljivos
uljivos liti materijala
mal Grijala .
Polazeci
Po lazeCi od poznatih
o d pllznil rc lacija
l ih re laeija za stap,
sla p, odnosno
udnos no rcbro,
rc bro, a sledcci
sledeci n<t n<tvcdcnu
na pred navcd c nu
itlcju
id eju 0 0 fiktivnom
fiktivn o m re bru iz medu ube lonira
lo nira nih cevi t1uob
0bijaju
ij aju se sledece re rel<tcijc:
lac ijc :
- za srcdnju le
Zil srednju tc mpcraturu povrsiine
mpera turu povrs nc podnog
po dnog panc\a:
panela :
k
Ip = I;+_
11'= c
I;+ _e [1/ (I" -I;)-K,,(l-I/)
['l(l,,-I; ) -K,, (l -ll) (/;-1,.)]
(/i- I,J] (1
(I 6.3
G.3 1)
a ec
z<t srednju
- za mpc raturu
s re dnju te mpe plafo
rat uru pla fo na ispocl
ispod podnog panc la
lil::

I, = I" + k" ['[177 (lfl

(In -1,,)+ K ec (l-II
(1 -1/)) (III - Ii)]
(I" -I;)] (16.32)
a"
- za odavilnjc toplot
o d avllnjc lo plo lee podnog ppanc\a
a nela po jedinici povrsine
fJ I'l' = k
q kcc 1'/1 (I" - I;i ) - kc
(/,,-l K " (l-,,
ke K" (1- '7))(Ii-I,,
(I; - I,,)) (J G.33)
(1 6.33)
- za odavanje toplote
odavllnje lo plo le plil[onil
plil fon a is pod podnog p<tnc
panelala po jedinici povrs ine:
povrsine:
= kb 17 (In-III
Cfl =k/!
Cf, (Iff -I,,)) (1-/1) (/,,-l
+ kk(,lJ K ec (1-'7) i)
(I" -I;) (1 6. 34)
(16.34)
u cemu su::
ce mu su

(m-/)
(T)
IgII -2-
11-
17 -= ml
mi (1 G.35)
(16.35)
2
300 II. TudOlYJI'ic' lI'ROlr::J..TO
II.Tudaro,·;c' I ~4 Jlo· I'OSTI?OJI:.·,VJ.
'UOll::kTO I'ANJI:: I'OSTROlr:.·,V1AI ,7.,·
... 1 'r::STK
'1;;,\ T n · Il
1I V() G RFJA
RI·:JA N1/-;
NJli

((16.]6)
1(),](j)

m = k" + kc
m= kr
( 16.:17)
IG.:! 7)
AIJ
A/1 d
Sva oo~ti1la
~ t a l a obe
()bc1lc7.CiViinja
c7.~! vil nja prema
prc ma slid 16.'15. U izrazu 16.37
slid 16.15. 16.:17 As predstav lja koGficijl'
As preustavlja klleficijl'nt nt
provodijivos
provodljivosri l i materijala
ma tc rija la izmed
iz medllu ube to nira nih (xvi
ubetoniraoih ccvi .
Tn:ba
T n:ba jllS jns m\ naglasiti
glasili da je jc u go rnjim izrazima koriscello
iz mz ima koriscc no josjns jedno pojl:dl111s
pojedllllstavljenje:
tavljl: njl::
duz illa ina fiktivnog
fiktiv nog rebra umesto
re bra lImcs to (I-{f)fl,
(I -d)fl, racunata
racuna til je lfl [fl.. To zllaci
znaci delilil jc 1I millematil:-
mille fll il til:-
kom
ko m muddu grejna cev red uk
modl'l u gn.:jna ukovana
ova na nil tanku tilnkll ((bezbez c1imenzija)
c1imc nzija ) ver tikalnu plocu
vc rtikalnu ploclI visilll:
vis inc
d, ssto to mcdutim
mcd lllim nema ne ma nck ne kii bit
bi!all
a n lIticaj
IItil:ilj na laellus lt rezultata
nil laenos n:zultilta .
Izrilzi 16.3
lzrazi 16.311 do 16.34 vllze v<lze za sslllciljevc kada SlI
lu c,\jevc kilela templ'fatllrc
su lc mpera turc vazdllhil
vazduha 1I u proslorija
pros to rija--
rna
ma iznad i ispod is pod ppanda razlicit e,, tj. I;I ; ~ I"
a nda razlicile I".. Ukoliko
Uko liko SlI SU ove
OVl: te mpempera ra lure jednakc,
ture jednak bice
c, biCl:
I,I, - I" = O. pa se gornji
0, pi! izraz i znat 00
go rnj i iZrilzi pojed nostavljlljll.
no pojednos tavljuju.
Isti llv
Isti uvii iz rilzi mugu sc prime niti i za pruraclIn
izrazi plafo nskog grcjanja, uz kkori.~Cclljl·
proracun pla[onskog o ri.~Cc njl·
odgova raju6 raju cihh oznaka prema slid
oz nak a prcma s li ci 16.16.
Ncposredno
Ne pos rcd no koriscenje
koriscc njc gornjihgo rnj ih izraza za Zit p proraclInavanje
romcun avanje pa panelnog
ne lnog grejilnja.
greja nja, na
primer
prime r prilikompri likom izradc iz radc projekta,
p rojc kt<l , za Zil danasnja
danas njil slwillilnja
shvatanja ipak je slIvise suvise zame zametno. tno . Stoga
se
sc 1III litenlturi
litc ra turi , a i 1Iu rllblikacijamn
pll bl ikacija mn nckih pro proizvudaca
izvUlJa ca ((na na primer pruizvodai::n
p rime r proizvod aea bak bakar- a r-
nih iii iIi policlilcnskih
po li c tilc nsk ih cevi ccvi za panl' panl'lnu lnu grejilnjl")
grcja njl') mogu naci naci dijagrami po mocu kojih ~l:
pomocll ~l'
moze
mozc Im:o hr/.ll doci
doci do traze trah' nih vrednlls
vrednusli. Rilwmljivo da
ti. RazumJjiv(l jcdan
d a jcda n takav dijagram
dijagra m mozc va- va -
ziti sarno
sa mo za jcdan jeda n odrnkn
odrl'dcn tip panela pane la .
Primer jl:dn jeunog og takvog dijagrama
eli.jagramil dat jc je na nil slici 16.
Hi. 19. O Ovaj dijagram je rad
vaj dijagrilm rauen e n na nil
lls no
os novll vu na napn:d
p rc d oopisanih
p isa nih mat maternal
e rna l ickih relacija,
re lacija , a odnusi se na podni ppanel <l ne1 cije Sll su ka -
raklerislikl.
rakt e r istik c: i dimenzijed ime nz ijc os osnovoih vc!icina de
novnih vclicina finisanc: be
ucfinisanc: t o n~k il ploCa
bctomkil ploc<l jc je debljim:
dc bljinc 70
mm, babrne bakarne (x cevi
vi SlI
su ugradeoc
ugrade nc na ullbini od
nn dl1bini ud 30 mm (rilclInatu
(rilcunatll do gornje iviec ivicl.: cevi).
I.:l:vi ) , "a
is pod bctllnskc
bc tll nskc ploce plocl: jt: tUpkl! na izolacija
je lupk)t izo la cija 30 do 50 mm i bcto betonska
nsk a konst mkcija dl'h-
ko nst mkdja tIl'b-
IjIjinc
inc :: == 150 mm. Prccnik Prl"cnik eevi cl'vi i osoo
os no rastojanje
ras toja nje eevi cevi za koje dijagratlijagram vazi dati Sll
m vazi su 1I11 pot-
po t-
plSlI.
P ISll.
l'olazi sc 51: odotl leve ord oruinatt:.
inat e, lj.tj. od potrebnog
po trc bnog spe specificoog
eiri ('; nog optcrecenja
o pte rc ce nja p<lnc panela la (koie
(koil'
sc razumljivo
razumljivll lldn.:cll1je
ndrcdlljc na nil osnovu
osnovll toplutnih
to plotnih gubitakn
gl1bitakil prostorijc)
prostorije) . PrcsekPrese k sa prvom prvnm ku- ko -
som
sa m prilvom
pravom daje uaje vrednosti
vrcdnos ti srednjesretlnje lempete mpc ralure
ril lure poda.
poda, kojc koje sc citilju
se cit aju 1Iu gornjcm
go rnje m dc tl e lu
ll!
dij ilgra ma (date
tlijagramil (dat e za neko nekoliko liko stantlddnih
slil ,d,:rdnih lemperatura
te mpe ratura vazdllha
vazduha u prostoriji).
prostoriji) .
Familija kosih pravih na desr;oj des r:oj strani
slrani de definisc pokrivac pancla
fini sc pllkrivac panela (keramickc
(ke ramicke pluci- ploci-
ce, parkut
cc, parh.: t,, it d.) i 10 to prckll
prc ko vred nosli loplotnog
vrudnosti to pJo tnog
1 , olpllra
ntpu r<l pllkrivilca. Tako T<lko na prime primerr pra pr;!--
va
Vii za vrc vrcdnnst
dnos t to toplot nllg otpo
plo lnllg ulpllrara R = 0,02 m" K/W, odgovanl pllkrivacu: leraco
odgllvara pokrivacl1: dcblji -
tc raco dt:blji-
ne 20 mm. mm. Presek lldgovilrajucom pravom
Presck sa odgovilr<ljucom pravo m iz ovog snopa m o pa ddaje aje popotn. : bnu lempe
trebnu te mpe rall!ratu -
grejne vode,
ru grcjnc vode. op o p ec t u zJvisnosti
zJv isnos ti od te tempe
mpe rature
r<lture vazdllha
vazdl1ha u proslo prosloriji.
riji. ZaZ a neke
ncke dn!k druk--
cije brakterislikc
kara ktcristik e ovog panela pane la (na primer dmgi drugi precnik i dmgo drugo osno rastojanjc cevi) ccvi )
:>gra m 6::
dij :>gram ct: bili nes to ddrl.lk(';iji,
biti nesto rukciji, pa pil bi lrebalo
tre balo imati pri ruei ruci i takav dijagram. Ustvari Us tvari
lreba
tre ba ras polagali
rits po lagali jedi1im
jcd i1im komple
ko mple tom to m oval-:vih dijagram a d ~ bi se ani
ova I...-vih dijagrama oni mogli u PUDoj punoj
meri
me ri koristili
ko ristiti za izradu izr<ldl1 projekla.
projekta .
 0
0
0
c iTi

w
c: rrl

Vl
u

~
-<
"
w

~
>

c..
:>.
~
~
;:.:
"-

z
lCMPERA TIJRA PODA I, I"C) SREDNJA TEMPER.A TURA VODE I.,· ("C) 3:
.,,~
;<)'" ?O m
"''''
0 ;<:

~
~

~
~
~
~
~
~
~
~

II
f1 " 19 10 JI 11 JJ 1l 15 loS 11 JD 11 U }. H JO JS '0 H SO H 60 U

-' .-

~-
-
~
0:

I I I I I I I 1 r I I I I I t I I
~ ~~ Ii =15 t
" ~:i
'" = Ii 0 c:

~
~
~
Q

~
~
5\

:<:
J)}(

:;
.... 10 1/ 11 15 U. 11 ;rJ 19 JI JJ J5 J1 n JO)5 40 ' 5 so H fIJ 6S

-
I I I I I I I I I J I I I I
~

~~ 18 I I t I I I I I I 18 "':xl
:::>

0
....?- }S <

~
~
JJ J1 ) 9

<l

:::
)( 15 16 11 14 19 Xl J I
:::
::
a
< 11 1J IS )0 )5 I/).:s

.
so ss t.o ss
s-
~ ! , I I I I I

- -
I L u ! ! I , ! ! ! I I
111

20 --L 20 :- ~
:,~ I f ~, c;

~
,~

~
:::
.::;. O c: 11 IS 16 }7 jll 19 JO JI JJJJ 15 ) 7 19 " 10 )5, '0 !S so H Ii!
60 ',s ,...~ c
U PROSTORIJI I, ( C)

~ -
~-
51-

--
11 I I 1_ I I 1 I I I 1 I I ! ! I I [ t [ I I
'"'"

I
" 2} I
~. -~
'IEM PER A'IUR A V AZDUHA

>
~
;; }O - I I-
~ ;>-
r

,
,
<:>
'"""
~
-;:
!} :;;
(). f--. - .,.<:
~ z , r-'

!
0
~

-.is

§
II. :' ~ ~

I':
~. - a ." 90 r ~ t C)

~
;:,
~

:l: " ,, t
::..
- 5:i .,.

SL 16.19. Dijagrarn z.a odredivallje IH z.a

~ 0 't ~
fO
.:

I*!l
0 ~ .. :-:-:
ir '
,

."
,

[=
~
- II SO I I
I-

Iv "t -or :. \ 1. R:QOO mIX

~ (0 2, R:O.O]
,

8 m
rr ~ L: t- J. R:OOS -0 -

! ",
tTl

!-"
-.
~ i • --- ,' rl....c ·L R=O,07 ' 0 '

-
'I
,,

1"
5. R:O.oa -, ·
m

t: }' " ,_. H r-, .-~ _

II
.. ' I.;:

,.. t- • .:;:
I~~!I ~ I ! I~

R= 0.10 •• .
I vl';I.o

." 4=F . 4.

,
Iv
'"0

,
Qo 0 '-+- •
tBf

,
~ > }O
It

,
.... ,... , . --I-

200 i d = 28 x 1,5
i"
,

•v.

.j.,
1 ,- _ J

,
,+ '+ , i+ .. :1": - -+ . r-+

~
~ U' -z: ~
~
I

SPECIFICNO TOPLOTNO OPTERECENJE PODA q, (Wlm')

I ; ' ,i+
-~ '. -j- .

:
.. " ¢, lj".. . ,.. . , i ' 1-1 "" ,. r' .
'';'' f+ t i+ ~ .: .. ' .. ' ,.I ! 'l:! "
~ -" ' L . l
' , H":' -C' -" .(.~ · ::::rr~ ' "~~ ..

i' l
I~

' f-'
I

,
..
.::s;
. --

rl' :1 -'

t~
~

---

:'\.
'1-

,-
:; 't
! . I , I .J. ,
. . . , r l l l l l, I I " I· I" f I I I ' ,1 _ I ' _[ 1 . 1 l' 1
:' :-

I, II I J[ -~ ....' " IT'-:"!'

IXL '. ' I.'. " . ,'
~

7 _· H· ....
'C
J9 '
392 B.Todorov;c
B. Todorov;c PROJEKTOVA .'I'J£POSTROJ£NJA
PROJEKfOVAlVJ£ POSTROJENJA ZA
Zr1 C£NTRALNOGRElANJ£
C£NTRALNO GREJANJE

16.6. PREDNOSTI I MANE PANELNOG GREJANJA

GREJANJA
Vee je receno d a je kod najecsCe primenjivanih pane panc lnih grejanja - plafo ns}.;(If,
ns kClf, ,
podnog - raspode la te tempe
mperature
rature vazduha po visini prostorije
pros torije veoma povoljna - \ rlt rl t
bliska idea lnoj, SIO sto je znacajna prednost u odnosu na neke druge VISle v!Ste grcjanja.
grejanja.
pogledu lIsiova
U pogledll uslova ugodnosti
ugodnos ti kod panclnog
panelnog grejanja odava nje toplotetoplo te zraecnjcrn
zraecnjcm "," ,
st rane prisutnih
strane prisu tnih osoba
oso ba je manje,
manjc, kako zrace nja samog p anela, tako ij zbog ",',
ka ko zbog zracenja "l',
prosecne te mpe mperature
rature okolnih povrsina.
povrsina. Z Zbog
bog toga je mogueno
mogucno sniziti te mpera tu!
tempera 'l:!
vazduha
vazduh a u prostoriji, od odnosno povecatii odava nje toplote od ljudi konvckcijom. ~i/;'
nosno povecaf Ni;:;,
te mperatura
tempe ratura vazduh
vazd uh a IIu pros toriji smatra se povoljnijom 1Iu higijenskom poglcdll
prostoriji poglcdu , a,1 "t,
~vako m slucaju gubici toplo te su neS to manji, p
s\'ako mo~e mo govoriti 0 izves noj lIIl ~\"dl
paa mok ~l~' dl
eenerglJe.
nerglJe.
Zahvaljujuci
Za hvaljujuci niskim temperaturama
temperatura rna grejnih povrsina (niZim nego na grejnim t.t. "
rna druge vrs vrste,
te, na primer radijatorima), na njima nema intenzivne konvekcije, k o nvek cij ~ , 1"',
nema ni inteintenzivnijeg
nzivnijeg pokretanja ni kruze kruzenjanja prasine po ptostoriji. To znaci da jjc. ,)', Il',
grcjanja u higijenskom
vrsta grejanja higije nskom poglcdu veoma povoljna: povoljna : vazduh za disanje je 6i, Ci,\I,'.I,
odrZavanje cistoce je lakse. Iakse.
Ka ko panelno grejanjc
Kako grejanje radi sa relativno niskim temperaturama,
temperaturama. to je i tempe tempera r'llllllI
ra grejne vode nila nih nego kod drugi drugihh vrs ta grejanja i najccSce iznosi oko 40 do :;0 50 0,O(
To pruZa
pooa mogu6nost
mogucnost koriseenja
ko ris6enja alternativnih
alte rn ativnih izvora energijc, kao sto su topl\'\ toplpt .,e
pumpe,
pumpe , so la rn rna,
a, pa i geoterrnalna
geotermalna energija.
Prostorije grejane panelnim grejanjemh'Tejanjem nemaju vidna grejna tela, sto pruia pruza W zn 11l'~t ·~ ,
slo bodu urede nju e nterijera:
slubodu nterije ra: grejna tela ne zauzimaju prostor, drugim rccimn rccirnn ."c'
smetaju
smetaju"".. Os Osimim toga akaako su paneli rasporedeni po celom plafonu, odnosno p'" plf'
mogucno je u zgrad ama kanr;e
mogu6no kanr:ela
la riskog ili
iii slienog
slicno g tip
tipa,
a, ukol!ko
ukoEko se uka1e potreba. r
ukaZe potrebn.
me rati
rne rati zidne pregrade.
pregrade, bez potre
pa tre be da se interve nik na instalaciji grejanja.
Najzad , kroz cevi ugradene u plafon
Najzad, plafo ne,e, podove, pa i zidove moze mo~e se u Ietnjem
letnjern p. p,
riodll
riodu propustiti
propust.iti ras hlade na voda i time omogueiti omoguCiti i letnje
Ietnje hladenje
hJadenje prostorijl::
prostorijc.. R 1I
zlImljivo
zu mJjivo da se 1Iu takvim slucajevima
slucajevirna mora paziti da te temperatura
mperatura pOvrSine
povrSine pplafop
la['op 1I
poda iIiiii zid
zidaa nigde ne side ispod taeke tacke rose za us love koji vladaju u prostoriji.
za merk a koja se moze dati ppanelnom
G lavna zamerka ~lne lnom grejanju je dosla
dosta velika topI,
topl. lil1;1
" 11;1
inercija, koja smanjuje mogucnost regulisanja. Preciznije re receno,
eeno, sa panelnirn
panelnim gn:jagrcja
nje m nije mogu6no adek.-valno pratiti promene spoljaSnjih i unutra~njih
mogucno adek.-vatno unutra~njjh uslova,
uslova. ukol:·
ukoL·
ko su te promene brze. brze,
nedosta tke panelnog grejanja ubrajamo i einjenicu
U nedostatke cinjenicu da se ova instalacija In tn Llllr:1
r ;t
cesto izvoditi sinhronizovano sa gradevinskim radovima, sto u nekim slueajevima slucajevima mo· rn"l
~e da pOSkllpi
ze poskupi izvodenje. Inace Sll troskovi izvodenja panelnog grejanja visi nego ncgo z;, Z:I
druge instalacije (recimo radijatorskog) grejanja. Neke nove tehnologije, kao sto ~ t o jt;j.:
primena poliepolietilenskih
tilenskih i polipropilenskih cevi u podnom grejanju, vode ka smanjenjll
ukupnih troskova izvodenja. T Takode
akode dobrim uskladivanjem masinskih ma~jnskih ij arhitektons-
arhitektons-
ko-gradevinskih projekata mogu se postiCi postici znatna pojeftinjenja.
 16 1~4 /VELNO GNFJANJE .to.l
303

16.7. IZVOf)ENJE PANELNOG GREJANJA

PO~lo jc
Posln pilnc l ssimbillZil
je pane ma ~ in s kih i gradev
imbillza masinskih g radcviinskih
nskih ec lc
le ml:
me nala. je i njcgovo
n"la. 10 jc njcgovn izvo-
dcnjc
ch.:nje bidisciplinarno. Koordi
Koordinacija
nacija iz mcmcdduu dve s lrllkc,
truk c . masinskc i gra tl evinskc,
evinsk e, pOl:i-
poi:i-
njc pri izrad
izratlii projckala
projc kala , ail zavrsava sc se na gradilis illtu oobjckta.
bjckla . Projcklo
Prnjcklom m mo
morara bili
bi li ddi
tlcfi -
graelcvinskii
nisa na gTadevins nslruk
ka ko ns cija 1I
lrukcija 11 kojll ~c biti
koju cc bili lIugrade
grad e n panel, dimc nzijc pilncla
pane l. dimcnzijc panda , iwla
izo la -
ko nfigura
cija, kao i konfi gllra cija cevovoda,
cevovoda , koja proizilaz i iz loplolnog prorai:una.
kojil proizililZi prorilclIna.
Na objckl
objcktllu sesc 1Iu principll prvo uracli
uradi grad
gracl evinska
cvinska poclloga
pod loga zaZ<1 pa
panel, za lim
nel, zali m dt1 0o lazc
mas inci koji pos
masinci poslavljnju
lav ljaju ccvm;
ccvnc zmijc sa sn prikljlli:cima
prikljul:cima i na nn kraju gradcvinci
gradevi nci dnj
dajuu konal:-
konai:-
ni oblik pane lu. Meclulim, pos
lu . Medlilim, poslojc slucajevi kada
tojc i slllcajevi bela sc i gradcvinski
graclcvinski i masinski rilclllvi
radllvi
obavlj aju sinhronizovann.
obavljajll si nhronizova no, 1Iu jedje d no m potew
pOleZll .

16.7.1. Izvodenje plafonskih panela

Ko nslrllkl'ija plil
Konslrukcija fonskog pa
plilronskllg pilnl'la
ne/a mora bili prosludiranil
pros ludiranil i prCClZlrillla
prccLZ lrana .lOS.los pri pro-
jcklovanju, sS obzirom na sspccificne
jektovanju, pe cificnc probk:me
probleme ves
ve!l anja cev nih ·zmij'l.
I.mija . .JJcdan
ctlan ao d na i::i na
i::ina
postavlja
poslav ljanja
nja plafonskog
plaro nskog panelapane la je
jc prikazan na slici
s lici 16.20. Meduspralna
Mcduspratna be bClonska
to nska rell-
rL"i)-
ta konslruk
rasta
ras konslnlkcijcijail (I)
( I) je lIradcna njoj Sli obczbeclcnc
ur,lcle na pre lhodno i na njoj!ill obczbcclcne vdaljkt.;
vdaljkc za Vdil-
vcSa-
njc
ni e konstmkcije
konstmkcijc ko koja ia nos i ccvnll
CCVl1l1 zmij ll.
zmijll.

~J----l
.,LjL---- l
k-L...t.~
£-'--"--'-, 2
3

"fiii~~~
~il~~=i
3

SI. 16.20.
Sf. J 6.20. PIlIJnl/ski
f'lliJollski panel
pallel ispod medwprall/I:
medllspralllc knnslmkcije
kOllslmkcije

noseeu
Na nose ell konslrllkcijll
konslruk ciju (5), koja jc najceS';c od profilnog gvol,da,
gvo;;\cla, dok je jos na popo--
du , monlira sc
dll, se cevna
cev na zmija (4) pre ma masinsko
masinskom m projLklU. Tom prilikom se izv izvrse
rse i
pOlre bnc prove
polrebne pravere re (hlaclni
(hladni vodcni
vodeni pritisak,
prilisak, ispravnm;t
ispravnml lIJ1l1lrasnjeg
ulilltrasnjcg SVl'llog
swt log profila) . Za-
Z a-
lim
tim se cecela
la konslrukcijil,
konslrukcija, zajcdno sa ccvirna
ccvima podi
podignL'
gnL' (uz prethodno poslavljanje
pos tavljanje izola-
dje (2) na mesl mest o) i prievrsti za meduspratnu
medllspralnu konslruLiju
konslrllLiju pomoeu,
pomoclI, za 10 to vee predvi-
pn;dvi-
clenih
de nih vesa tOgil oclozdo
vesil ljki. Posle toga odozdo se nabilclIjc
nabacuje mailer vi~c slojc
maher I ' vise sIOjC·..a.
il. Millter
Maller je od kre-
kre -
ca i cemenla dodalkom ,iutanog
ce menta sa dodatkom .iulanog tkivil.
tkiva. Pn,;
Pre pOSledl:jL'g
posled':jl'g sluja
sloja mallt:rll postavljll
paslavljll se ra-
bie mreza (6). Ukupna
bic Ukllpna debljina malle ra (J ) zajedno
debljinil milltcra z<ljedno sa cevima ob;;;no iznosi oku oko 70
mm. Prilikom nabaeivanja
mrn. nabaciva njil malte
maltefil
ra od pnschnog
pnsehnog je jc znacaja da mnlter
mailer pr:one dobra uz lIZ
Ct:vi sa svih strana.
Drugi nacin posl<lvlj anja pla
posl3vljanja plafunskog
fonskog panel<;
pane", pprikazan ~liLi 16.21. O.,de
rikazan je na sliLi O"de se meme--
duspratna konslrukcija
duspralna konstrukcija (sa ugradelllm
ugrad e mm supijim
slIpiJim blokovimil)
blokovima) izvodi sinhron;,'.Ovano
sinhron;,wvano sa
WI
1Q.f n. T"
Il. Tot/ore I'ROJ £KI
",,;,' I'I?OJ
do",I1';" O I'~
£KrO J ·~ I.VJ
I NJ J: I'OS Tf~OJE.VJ.
t: POS TT~OJ E.YJ. I1 7.
7_11 C/·:.YT/(
C/·:.VT/{ 1LNO G RI::I.·I
ILNO f?!:J'" ·YJ I::
Vl/;

pl~ronskim
pl al"o nskim pam:lu l11. Na Il\lrizo
pandom. hllrizo nl ;l lnll dnnjll
ntalnu donju op lalll
llpla plilfo
tll pl na Pllst"vlja
" l"o n<l posl<lvlja sc neuphnli
ncupholi nd
mrdil
mrc7.a od lld 11l:ln gvozd a. 11(1
11l.: Jo nskog gvozda. Ilil kuju
klljll sesc monlira I:cv na
mo nt ira cev mija (liZ
n<l I. l11ija (uz SVCwe obavczl1l;
obavcznc PrtlVl:
Prtl Vl"-
n.:).
re ). pa Sl'
Sl ' sve In to /.a lijc bclo
/.,tiijc llOI11. Posle IOga
bdullOI11. poslavljajll sc
toga postavljaju 51: slIp lji blokuvi.
suplji blokllVi. dovl'sav;1
dovl"sav;1 ::111'.
1".
mailira od
l11atura oel bClollSkllg
bc tllllskug gvni.da
gVll/.da i bc lonira
tollira preaslala
preos ta la mccillspf;llna
meduspratna kllnslrllkl:ija
kUllstrukcijn . Topllli
Toph ,J-.
Ila
na izolal:ija hitlroizo lcH:ija. slojevi poda i maltcrisanjc
jzo lacija.. hidmiwl'lcija. mallc risa nje plafuna
plafona ratle rad e st: nakn aclll")..
Sl.: naknad'll
Ovaj Ililcin
naCin obczlx:tiujc idcalnu inl
nbc!.b 'lill je idealnll intcgraciju
cgraeijll plafonskog
pla[onskog panela I11ctluspr~tnu klll1
pancla 1Iu mcduspralnll kUI1 \ ·.
Irllkrijll.
trukriju. a li za ht hl cva
cv<l dnblll
dnbJ1l nrga nizaciju
nizacijll rilda
rada na grad ilislll,. ppoSIO
gradilistu o.~ I O st:
Sl.: radnvi nilna Cl'Vllll
U:Vllll j
zllliji.
zmiji. na postavljanju arma ture od bclunskog
pnslavljanjll armililln: bctollskog gvnzda i bctoni[(lnjc
bel onirilnje mo rajll r<lju izvuti
iZVlltiiilili
si ni1ronizovano.
si n hronizova no.

L C

SI. 16.21. 1'laJol/.\'ki

1'llIJo/l.\·ki pallel illll!!Iri.\'a1l IIlIIet!II.\·pralllIl kO/l.\·lmkeijll
pallcl illiegri.mlllllllcdllspralllli kOll.I'lmkcijll
I. 2, 3.
J. - Slojevi
S lojcvi poda; 4.4..- I1idroizolaeija ; 5, 7, II. II..- Beloll; 66.. •- Toploilla
Top/oilla izolacija;
izolaeija;
CCl'Ila ZlIIija; 10.
9. •- Cel'llll
9. 10. •- Maltcl'.I'a rabie IIIreZOIll;
Mlilter.l'll rabic IIIrezolll ; J I . •- Vdaljkc ad proJilllog
Vc.i'aljkc od projilllog !Ivoi
gvozdat!a

I
II ~
, ~
1----
1-----'-
5
'----"-'.L.4'I"-'L.._~
_ ....J________________ =----"-'f'+JL-----'
2 5

. "".'
' /
"
".,:, ' ':">" , /..: .'

51. 16.22. Lamelasli plaJollski

SI. plaJolIski pallel
pallei
I . .- Grejl/a
1. Grejlla eCVj AIIllllil/ijlllllSka lamelaj
2..- A/lllllillijlllllSka
cev; 2. lamela; 3. - Rabie mrel.aj MaILer; 5. - Noseca
mrel.a; 4. - MalLer;
kQl/slrukeija
kOllstrukeija od gvoida 6. - Rejlck1l1jllf:a
proflltlllg gvaida
ad projilllog Reflcktujuca allllllitlij/llllskaJolija; Metlllsprallllllll
ailllllillijlllllskaJo/ija; 7 - Medllspratl
kolt.
\·tmkeija
kOlLf/mkeija
 /6. PANELNO GRElANJ£
GREJ! INJ£ Jf)5
J()'j

Lamclas
La me lastiti plaro
plafo nski
nsk i pane
panell jc va varij,mta
rijanta pla[onskog greja grejanjanja koja ima za cilj d a IIu iz
Zil eilj iz--
vcsnoj mcri
mc ri smanji to plo
sma nji top inerdj~1 a
lo tnu inercija ove vrst e greja
ve vrste grrja nja. Princip je da se na grej grejm;m; ccvi
prievrste la
prievrstc mclc, obicno ad
lamcle, aIUJlI111ijum~ kog li ma, kojc
od allllll1llijum~kog koje brl.O odvodc
odvode toplotu
toplo tu od ccvi.
Mode li ovih lamcillstih
Modcli lamc!astih pla pla[onskih
(o nskih panepanela la llglavno
uglavno m Sll SII definisani piltc patenlima
ntima pnjcdi
pojcdi--
nih proizvodaca, a izmed izmedull scor
scoe se raz razlikuju
likuju II naci nu pricvrsciva
nacinll pricvrscivilnja nja lame
lamelclc za ccv
lXV i zaZ,l
pla(on,
plaCo n, u vclicini
velicini i ob likll
liku lame
iame la, 1I\.I na cinll vez
nacinll vezivanja
ivanja sa mal1mal leero m. Na sli ci
rom. ci 16.22. pri pri--
kazano je jed
kilzano no rese
jedno rde nje lar.:,-:.lSI
la r.: ,-:.lst 0r, pla fonskog
oC pla[o nskog pa nda.ncia.
Oblik sasame
me lame le mo:t.c: '::
lc mozt: ~ .1 blld
budec raz li cil. Na slici
razlicit. sli ci 16.23.
J6.23. prikazano jc nckoliknm: ko likn ka-ka -
rak
ra kttcris ticnih oblika lamc
c risticnih la mc la. Lmr Lam.::1clc mogu da buduu rflvne
ci a bud ra ll ne iii talasas
iJi tal le.
as aslc.

a b c d e
000 ao °0
000
°0 0 °0
00° °0°
°0°
0000
00 0
00°
00 00 0
0°0 2
o~o
~Ii
°0° °0°00° .• 0°0
° ° °0°00 0
:' 0°0 ,00°
. °0° 000
0°0
0 000
°0°
' 0°0
0 0
1°00
0°8 1°°°
°0°
00 0°0 c=-, ';1
0° 00 0
°0° 0°0 0°0 c: 1'1
~
000
0°0
0 °0° °a •, 0°0
000
0°0
0 0 •' °0° °0 0 °0
° °0

"I. . ;;i;
.• 'f. n. lzgled
:n. Jzglcd trekih
/fckih palclIlirallih
palel/liral/ih lallie/a
lame/a

re~L [ :j.i
Postojc i re~Lr :j.. . ..7 ,n:!~ l e~a sa donjc
!n:!:te~a do njc stra
stram:,
nc, slika 16.2·t
16.24.
Ne moze
Nc sigllrnoscu r ; :~ ii u kojoj meri
maze se sa sigmnoscu lvakvim re!ie
mc ri je nvakvim rese njima smanje na top lo t--
toplot
inc rdja ? Ia[o
na inercija ns!; ~ pane
Ia[ons!;e:; panela, .:li jc ne
la, .:li neosporno
os porno dacia je raspoclcia
ras pocle la te mpera ture pia ro na
mpe rature
ravnomc
rav no me rnija.
rnij a.

~....- - 60cm
1-.<- 60 em •~ I
3

SI. 16.24. Lamclasli plaJolIski

plaJol/ski pallel bez maliera 1. - Grejllll cev; 2. - Izolacija;
Grejlla CCV;
3.
3_ - Allllnillijlllnska lamela.
lame/a_

:'vrnenimo
:'ull1cnimo jos jedan tip plafonskog grejanja, takod
takodee pate nt irani, sa slobodnim
patent
grejnim cevi ma u prostom
cevima plafo na. prikazan
prestom dllplog plafona, prikaza n na slici 16.25. Grejne ee cevi
vi (4)
okace ne Sll
okacene su na medllspra
meduspratnu kon~tmkciju (I),
tnll konstmkciju (1), koja sa donje strane ima toplotnu izolil-
izola-
396
396 IJ To<irm)l'ii
ll. -ror/rlfTll'ii PIIOJEkT OI1:·1
PI/OJ rJ..TO :·1,\11, Z,J CENTR-JLNO
!'()STROf /:",vfA ZA
ME I'OSTROJC,vJA CE,vTT<4 LNO G
GJ?EJANJE
!lliJA Nf E

ciju (2) prcsvu

prcsvuceee nu rdkkluju
rl' i'lc kll1ju cllm
cll m aaillminijums
luminijum'iko ko m rnlijo
ro lijo m (3). PlocePlocc (5) kojimct se sa
Sl: Sil
do nje
njc stranc
stra n.: zat V<l r<l
za tvil ril pros to torr dllplog pla p la fu
ro na
na mogu biti od ud gipsa,
gipsa , plaslike
plas tik c iIiiii me tala
la la.,
najcescc <laluminijumn.
najeescc lllminijllm<l . Ta ploca ploea us[v<lri
lIs tvil ri prc lstavlja ggrejni
pre ts[avlja n~jni plafan
plil fun , ila lorlola
to plOl il sc na njll sa
na nill S;t
gi'cjnih
g,cjnih ccvicevi prennsi
prc nllsi sk orn o rn isklju
is kljll civo
civ(1 zra
z ra l:e
ct: njc m. Montaza
Mn ntazil ovakvog
OVilkvog sist e ma je
sistema jc jed nos--
je unos
tavnij
tilvnija<l nego
ncgo panda
pilm: la sa ube lI bt: toniranim
ln niranim ecvim<l,
t:cvima, ;1it cve cvc nill
nlll alnc
il inc nakn adne Cl une intinl ce rve
rvc ncijc iii
rckonstruk
rc konslruk cijc Sli la Ict ko izvadlj
izvudlj ive.ivt:. T oopln
plo tntm,il ine
in t: reija
n.:ija je znil
w atno tno ssmanjc
manje na , a mogucno mogllcno jc j.:
k o riscenje
ko ri.~cc njc grcjnL'
grcjnc vode
vnd c te Ic mpe r,oIlIr<.: <J()!70
mpc rature <)0170 °C, iii pare pilre niskog pritiskil
priliska..

1
2 .. - - --'0

4
4 ~3
ftjE
~~~ ... ...... :~
: _~
~ . '".... ..:.. ....... '..'.. ' .<:-:-..~.... .. : . ......
. .. .',
....
"
85
.. ... . ...
"
........ . ',
'
...-: - ~- .
', '
. " . '.
.., ..' . ..- .....
.... ' .
. .

._- . . '. . .. . ,' ,. ''".

',' . ,, " ', ' ','
' .' ' ' "

5 .. ' 0 0

"- . .~.\:~
.':' :.~..-.. :.:.:::::\:':.'.<.\:
~.~ .~..:..'..~':..':. ..:..< :: ':}.:..::. :.::::::':\~~.:.'::..: :.: ::.:: : :: <::: :~':.::.:::~
::.~" '.
.....~...';-:~...-":,"..
"':' .. . ..
' ... -.. .. .... ... .....
. . '. 0'.' ·. ·..:'..........
" . . .. .' . ........
-...':. . . ,',' ',.', .. .
' . ...... '.
.. ~'.~
:..:c:::.', ....:.:.":"~'
'. " ,
::
.... ....' ... ',' . ' .
. :...:..:',.:',.....:.. ... "...~..~:.. .
:::::...:.....:.::...:.....:....:.:...:.~-.:.:. ...
' ,

. ..... ..... . , ' , ' , .... '.

;;. ~ ,-:. . .
..~:"":"'
..:.:.:"":'" ....
" . ..
'.'. ..... .. .. ..,. ........
."....... " " .... .............
. . .
"

'...
. . .: ~
-
....
' "
:
- ..........
;.:~.\.>.\
. '.
.............. ..:....:.',',...', .'.'... .
........ .
:.~. ' " .~ ~ ... , ' . . ..

Sl. J 6.25. Pll{{ollski

Sf. Plq[onski pallelsa
panel sa sfobodllim
slobodllim grejnim
grejllim cevima

16.7.2. Izvodenje podnih paoela

panela
Ugradnja pod nih panela jednoslavnija
jednostavnija je od plafonskih, posla posta se panel
pane l p051nvlja
poslnvlja
konstrukcije.. Na betonsku plocu (meduspratnu konsl
sa gornje strane meduspratne konstrukcijc konst -
rukciju) postavlja se to
toplotna
plolna izolacijil (prema
izolacija (pre ma masinskom projcktu,
projektu, odnosno na os- m-
novu toplotnog proraeuna),
proracllna), a pre
preko nje polivinilska folija koja ima za cilj da zllstili
ko njc zastili
izolaciju od prodiranja vlage prilikom nanosenja prvog sloja betona. belona. Zatim se nanllsi
nanosi
prvi sloj betona u de bljini b,
b l (vidi sliku 16.15.). Kadct
Kada beton te tekk toliko oevrsne da sc
oevrsnc dCl
po laZe sc
po njemu moze hodati, polaie se ccvna
cevna zmija.
zmija, ispitujc
ispituje i povezuje sa razvodnom i pu v-
pov-
cevnom rnrezom.
ratnom cevnum mrezom. Najzad se 5e ccvnCl
ccvna zmija zaliva betonom sve do projektovant:
projeklovane
debljinc grcjne obllhvaeene sa svih stranCl.
grejne plocc, vodeCi racuna da ccvi budu dobro obuhvaecne strana.
Neki put SI:: be tona b l (slika 16.15.) ugradllje
se u sloj betona ugraduje armatllrna
armaturna mrda
mreza od belons-
betons-
gvozda i to pri vrhu tog slojCl,
kog gvoMa sloja, uz grejnu zmiju. Oval-vo
lIZ samu grejnll Ovakvo reSenje je neophod-
grejna zmija pravi od cevi od polipropilena ili polietilena (pa i onda kllda
no ako se grejnCl kada
Sll upotrebljenc meke bakarne
su bilkarne cevi),
cevi). jer sc
se te cevi moraju fiksirati vezivanjem za ar-
 16.
16, I :·I
:-IN·F.I
,VF:I .NO (~ /U'"JANJE
.. 0 G /?FJrlNJt:: 3()7
'()7

malUrIlU
Illil mreZ\I. kako
lurnll mreZlI, b ko ~.: ne bi priliknm
bi prilik o m be loto niranja
ni ra nja po me rn ril !.:. I'o~ lllp
le, Po~ tllp ak jc
je l"takav
kHV Uil ua
S ~ preko
st' prl' ko pn livi
livinilske
nilsk e flllijc
fo lijc sslav
lav lj a ar
ilrmal
mal urnil lTU'C~il nil koj
urtl a mrcl.iI kojuu Sl' pol;Izu
po lazu i vczuju cev CCVIll; ne
z mijc. Na [o (oll)graL'iji. lika 16,26.
tl)gra fiji, sslika vide ~l' ccvnc
16.20 , vidc rnij c po
cev nc z mijc polozene
loze nc prc kll ko arm"lurn
arm a lurnee mrc·
mrc-
zc
zt' pre bClobc to nirilnja
niril nj a.. Ccvnc
C CV Ill: z mijl' se sc n aj cc ~ cc
ce I."
za ailrmalurn\l
rmalurtlU mrczu mrc/ \I vczuju
vezuju z ico m, m. aalili su
nL'\., i proizvodaCi
nl'!.. p ro izvoclaCi ns mislili prigodap ri gnda n pribopribor: ja ha cc (lei
r: .ia od pla st ike
plilsl ikc koji se sc nal ie ll na iIa rm
rlllil-a-
IUrllu mrcZu,
lurnu mIcZu, a Ko kojim ~e jc
jimaa ~c jccldnos
nostlavav nn fik s iraju ccvc('vii 1Iu zc
zcljenom
ljc nn m rpo o loi.ajll.
lolaju , zzalim kalib-
a tim kali b-
risn
risil nc rpnclme
ncimcllacc
acc za pos lavijilllje
Zil pus la vlj lllljl' ailrrmalurl'
malurL' na pn trcb nll
po lrcb nu vis illu
inu i sl.
s!. . Ci
t ime
mc sc monl"!.;1
mo nt aza
panela
pa nd a ml pl a ~li l: nih ct'vi
od plil~li ccv i ppojl~
ojl~ dn()Slavljuj
dn() S l a vljujc
e i ubrzava,
ubrLava. Z a rllzlikllra z liku ou prvng opisanllg
lJd prvog o pisan()g
nacina
naCi na Inonlaz
mo nt az<:l' . ,wdc
ovd c sc nalina li va nje belo nnm
njc lx:to nn m obavlja
o bav lj a u jcclnn
jcdnnm m rpo lezuu,, pos
o lez posk:le rpos
os lalil v-
Ijanja ispilivanja
Ij a nja i isp cevnt· zmije
itiva n ja cevnl' zmijc..

.~-..\... .. \,\. '~.\' , \....'.

~

,
.
~
't -
,
. .\
\ .
•• ,

.
". ,
~. • • \
.
. .
\
" ... 4 \ • .

,, '.\ \ \ " '.,. \ :..\ .::

·i
\,
, \. \ . '\'.. '\ ' . -....
\

\
,
,"
\
\ \ '.
\.
< ,
, ",
\ \ '-\.,'. \
\
\ \
\\
'\,.
"'. \
~
\
,

'
\ \.
'. .
," '., ." \ . ' \ ... .
\' \
,
! "
\ \
1 '
\ \ \ \ \
"
SI. 16.26. Foillgallje
Po/agal/}e CliVlle zmije podl/og grej{lIIja
cevl/C zmijc gre}al/}a

Pomenimo
Po me nimo najzad d ciaa poslojc
pos(ojc i podni
pa cini p<lncli
pa ne li koji oponasilju
o po nasaju istorijski rirnski
rimski hipo-
kaust, opisan u poglavlju 16.i.
ka ust, opis<ln 16.1 . Rcc
Rec je 0 objc ktim<lil koji imilju vazdllsno
obje klim vilzdus nn grcjanje,
grejanjc, il<I kod
ko d
kojih se (opao
topa o vilZduh
vazduh za ubil\'ivanjc
uba"ivanje u prosto rijll vodi
p rosto riju vo cli be(onskim
bt:tanskim kanalima
kanal ima nenc posrcu-
pos rc d-
no ispod pod a. a. Na (aj
taj n<lcin
nacin lleu toplnlne e nc
Lie u loplntne ne rgije
rgijc koju nasnos i vazduh
vazulIh predaje
precl aje se
sc U
u tim
kanalima podu, cimetime se dobija
elo bija i podno
poclno grejanjt:.
grejanjc . Ovakvo
O vakvo rdc njenjc maze se na6naCj u ne-nc -
kim crkvama.
crkva ma.

16.7.3. Cevi i cevovodi

Prilikom izbora cevi za pane le
Ie mora se zadovoljiti uslov da
cia one
o ne (re
tre ba da buuu
butiu iz-
vanredno
vanre dno trajne. Ne sme se dozvolj(i
dozvoliti da ube(onirana
ube tonirana cev, cak i posle niza godi-
.lOS /I. Tor/oml';,' PROf I':}""I'O
"ii,dam";c I'ROJ f:J..TO I ··I.VJ r: I>OSTI?Oi
',I,Vf I': l':.vf.·1 7..
/>()S'f'/?Of I':Ni.-l /...,I ('I':,
( ·!':.\VTrK
/{,II LNO
L NO Ii
Ci Ilf-.Jrl Ni I':
Rf-J,1.'Vf I,

na ,usl(;d
na, os t ccl: nj
us kd ()stcc(; nj ll~ (rn:imn
(rl'l:imn od nd koro1.ijc)
koroz ijl' ) procu p ro wri ri.. S t" te knjc t<l
te tc kvim
tnkvi m ssilicaje
lucajc vim<l vima I1mll'!l1 l1l!!11
d n nlls
dn nas t<lta nll su vd ikc , a njillnvo
vGl ike, njih ovo on tkla tkl a njanj a njc ko kn mplikova
mpli kovil na no i skupa
skup o .,
I'rvi
Prv i pa nd rackn i su m.l
ndii radeni ud cdicnih
cdi cni ll crn (;rn ih cevi,
ccvi, relk rcd c ad od bakarn
bak<l rnih. ih.
Pa nc li izraocizrad c ni od ce lilicn cnih c(;vi, uko lik
ih cevi, liko o ssuu izvcdc
i1.vcdc ni ni ko rc rekktno
tnll po p roccd roceduri m""11
uri ., mil gil
bud u dcl uglJVcl::ni
cia budu ugllvd': ni , sto jc je nan<l prak
p rak ti cnim prime p rl me rimari m;, i provere
provc re no. no . Bitnn
Bitno je j(; dOl hct bct o ll '"'"
s po ljljne
spo ne sstra tra nenc dobra nnlcgne nfl lcgnc nnilil ccv lXV ka ko se ne nc bi bi fo rmira le lc supljinc
slIpljine uz spo s po ljni i'id zid ('l·· (T·
vi. Na mes mcs tima takvill ta kvih supljisu plj infl
nn vrc mc no m do cl o laz i do ci a kornzije
kornz ije na spo ljooj ljo oj sstrantran i (c·,lc'\ii..
sto
s tn u kr<ljnjcl11
kra jnjc m sslu dovod i cl on po
lu caju dllvodi pojilve rocurivanja.
jave p rocurivanj I<oroz ijaa sa IInutras
i1. I<orozij unutras nj ~ 1 rr.1I1"
nj.:c Sl ,III,'
ccvi je jc isklju cc nn. uk
isk ljll ccna, Ukllo liku su cc vi nc
l:Cvi p re kiidd no
ncprl:k ispllnje ne
nn ispunje nc vo vad d ou m.
m,
T
Tl:L! mpc
mpl'fal ra tursb
ursk<i dil a ta L!ij<l cc
tacija cL' lil::nih
licnih ce vi vi IIu ddllobroj
broj mcri jL' jc s,lO bril1. na elililt
s;1o braz <1 ciji
cl il a tac iji h.", ·I ..
' III
n<l . Med
n<1 Medull tim, tim. zbog r<l/.l icit e tu
Zbllg [(v.licile to plo tne provod p rovodljivos ljivosltii celicdikkaa i ilc bl: tOTI<1
to na mo ra ril se vo<ii lltl I,,
SC' volli 1.1 ·
cun a da ci a pro me ne te mpe ra ratun;
ture grcjne
grcjnc vod vodee ne budu budll nagk - slo s lo lIuos os ta lo m va vilzi
zi /.<1
Iii " \\,'"
ne k; sa lIile
pa nek ubelo lo nira nim cevima. cevima, beL bel o bzira na ma tc terija
rijilll ce vi.vi, Pose bno sc se zilZ<l ht l'V;J
l'V;1 d" d; ,
prvo
p rvo IIuzgrevil
zgrev<l nje novougrad novougradee nog pa nel nc1 a bude
bu dc pos tllpn tupno. o.
Urcjne
G n.j ne zmije oocld ce li cnih cevi ccv i su dovo ljno krulc, krule . lilko lako d a<l ne nc pos toji o pas nost nos t d" da III I
to ku mo nt aze ododc
lo o d e do iz mc me ne ko nri nfi guraeije,
guracije, !ito s to sa ba karnim i plas ti cnim cev ccvim;1
im:1 nijl
sili caj. Ova
slu O va osobosobina ina ce ce!licnih
icnill cevi cini ih vrIo vrlo pogodnim Z<I izradllll pl ail [o
Zil izrlld fo nskih pa nci: nch1.
Celili cne cev
Ce cevii nijenijc mogueno
mo gll eno kva kV<1 lifikova
li fikova no savij a ttii na sa Sil mo m gra gradilis
dilis tlltu ., 11.
Iz tog
to g r;lIl,
r;III,,I ··
gil ccvne zzmijc
ga mijc sc nil gradilistll praw pravc od pravih cevi ccvi i fa bri cki l::ki izizrad
rauee nih cevnih ccv nih III hl \.;~ m"
!l\ ; ,
odli rccil;
o rc cl c nog radiju sa. T To o za ht eva ve vcIiki
liki broj zavari zavilri va nja nj a., ;1a zavilr ivaci mo rajll
z il va riv<lCi raju ima li ti (HI
govilfajucll kva lifikacijll
gllvarajuell li[ikaciju , jc je r scse nC'ne SOles me dozvo liti da d a sesc us uslc loscg zavariva nja ~"'
lc dcl losl:g s\c'lli l lj
prt:sc k cev
presd ccvii oseosc tno s ma manji ( iz tog raz
nji (i,. razlogaloga se po zav rsc rse tku
tkll s kl a pa nja nj a cevne zzmi,ic mijc h~ 1ldl .. 1
nju obilvcZllo
ubavcz nll pro pus ta ka brisilnil
kil li brisa na mc til ta lna ku glica gli cil kilk il ko bi b i scse provc rio sve svc tli p rl';"hn '~,·~
ccvii na svim dc
cl'v d e lo vima).
vima) . Zbog Z bog toga je ce na mont mo nt aze p a nela ne la od celicnih l::c1icnih cevi rc hltivll
rl'hl livllIlli
visoka i trajc t rajc dud ll go, duze ncgo nego Sil bil brnim
sa bilk a rnim iii plas ticnim cevima. cevima,
Dil
8ilka ka rne cevi su 511 skuplj
sk1lplj e od o d ce cc li cnih,
l::nih, ita prakticno nisu podlozne po tlloznc ko korozrozijiiji , P;!
P,! 'C. \C.

o bicno
ob icno primt:prime nj1lju
njuju na luksuznijim
Iliksuznijim zd zdaa njima, gd gdee se lrazi neogranicc
traz i nCllgrani cc na trajnos t. f'.k k··
dutim,
dlltim, lIkupna ukupnil ce na pil pa ne nelala iZrilde
izrade nih ood bakil rnih ce
d babrnih l:evivi moze dci a ko nkurise o nima il
rad e nim od ce celicnih,
li l::nih, i to zbog toga ssto to je mo nt aZ ilZ aii panela
pancIa otl o d ba bakarnih
ka rnih ct:vi cevi je jednos
dnosLl.i\J\ ·'
nij a. bIia i jeftinija.
a, bria jeftinija . Ba ka rne cevi cevi se mogu mogll bcz bez tdkoca
tcSkoca savija li ti na sa s(Jmomo m gracl graclilil i;111i\ 11I
prc ma po tn::bi
pre tre bi i jed jcdnnsnos tavnim
lav nim aalalo m. Da
la lo ll1. D aljlj e,e , baka
ba ka rne cevi ccvi sc mogu isponlc isporuciti na01l)
iti nan ll )''
tillll;
ta ne na ka kalc le movc d1lzinedllzine od 50 i viiic viSe me:; me ta ra, ra , tako
ta ko d a jL' jc broj nas na stilvljanja
tilvljanj a cevi ccvi 11u ,ie'd j,''' ·'
grcjnoj zzmiji
no j grejnoj mi,ii vrlo mali. mali. Os im toga ba ka karn rn e cevi se nas nastlilvljaju
a vljaju lemJje \t:rnJj e nje m. ;1 1.;1 1.<1 I111 II
oll pc radju
raciju pos tllje prigodni je jccld nos tavtavni ni ail lil
latiti,, kan
kao i po llip l1l p rip
ripre re mJj
rnJj e n ma te terija
rija l za ki k i ll

lj e njc, ta ka
Ijenje, ko taj posao moze d a o bavi i radnik ra dnik sa manjim I--valifikacijama kvalifikadjama od nnih k"ic'
o d onih kllil'
Sll polre:;
S1l po lre bne jedn jed noo m zava rivacll . Sve to cini d a se na mont
zilvarivacu. mo nt az i moze nad na d o knacliti
knadili <>II" tllll'
sstoto 5Cse izgu billl bilo na skuplj e m mat rijalu.
milt c rija lu.
I<a
Ka koka je Iinearno
lincarno te mpe ra tursko izduzenje izduze njc baka rnih ce vi pod po d istimislim us uslovima
lovima o() ktl k..
1.5 put a veee od ce
1,5 celilicnih,
cnih, mo ra se 0 lo tome
mc vo voditi
diti ra racuna
cuna jos pri proje klova nju, Olin" udnll,,"·
no tre ba izbegava iz begilva ti ve vdike
lik e duzine pravih cevi eevi u pil panelnoj
ne lnoj zmiji.
z mij i.
Pre ne
Pre:; nc pune dve elcl eece ce nije na tIiistu triistu su se pojavile plaslicne plasticne ecvi ccvi izmde
izril<.le ne na h;l/ hil/ii
po lie tile na ., od odnosno
nos no po lip ropile ropije na. na. Postoji
Post oji ve ei Ci broj proizvo daca ovib ovih ccvi, cevi, Cijiciji proi/'
v('eli
v(' eli se u 1I veeoj iii iIi mamanjoj
njoj mc me ri razlikuju
raz likuju u recepturi rece pturi osnovnogos novnog ma mate te rija la. Zajedni
rijala. Z aje <.lni ('kll t'kll
im je dil <.I ll se cevi je dnos lavno i bao
jednos brzo pa pakuju
kuju 1Iu ppane a ne le (is (isporu
pom cuju se u koturovim<l koturovima vc li· li-
u~l z in e , savij
kc c.hllline silvij aju se na gradilistugradilis tu bez a la la, ta, a za nas nastavljanje
lavljanje ccvi ce vi pro proizvodaci
izvod aci su kr," \.; 1','
 16. P.-INJ,
JIi. P.·IN I: UV()
LNO G I?U.·INJI:·
(jRJ-:J.· INJI: 3QQ
.IQ()

il'ali
irali prigoclan.
prigodan, pouzclan
pouzelan i praklican
praklicilil firi ling).
ling), da im aj ll prihvalljivc
el a imajll prihva lljive Ic rmic rmickkec osob inc (di
oso binc (di--
l al~jc ccvi n<:
lal;u;jjc od ~ lupajll
ne ods tupaju mllo mnogo go ooclel dilalaci.ic
di la laci.ic be belona). cia im
ln nil) , da im.ie Izv. "ubrlimim
.ie Izv. "ubrlillli m sslarc
larc -
njelll"
njclll" .U laboralurij
.u .labora lorij i (rcc
(rec jje 0 slilfc
s ta re njunjll malcrij
ma lc rijailllaa lIzrok
lIzrokoviinog nail.mc nicnim promc-
ovanog nail.menicnim
!l<Ima
nama priliska
pr it isktl 1 ICmpcritlurc)
IcmpcC<llurc ) pnlVercna
pnlVcrc na d ll go llriljnost riljnos l i da cia SlI
Sli jc flin
je fl e. Zbog
ine. Z bog nj njih oVl'
ihoVL'
ci1tslicnoSl
cktslic nostii morajll
mo raju sc SL' pri
pr i montazi
mon lai i pa pancne la vez ivali za ncki ne ki (:vrsl rosli
i:v rs l ros lj. kako
lilj, jc prika-
kil ko .ic pr ika-
zaoo n8 slici 16.26. Pns Pnsilllll ov
ovii ma lc le rijali ima ju osobi nll da
rija li imajll cia im sc 5e posle nc kog (ug lav- la v-
nomjako dugog) vvrcmc n: mc nanil clclimicno
dc limicno mc nja ssiruk lruklura molckllia.
ili ra Illo·lt:klll a , os la jc da dll se vid
vi uii da Ii Ii
Ie pro
le prollTl'nc
me nc imaju nek nc kog ulicaja na izclrZ
og 1I1icaja izdri ljivos
ljivoSll i Irajn os l pancla
Iraj nos pa nela izritde
izrade nih od lih ccvi.
Kako sc ova vrsla vrsta sstarc nj a mal
lare nj" mil lec rrijala
ij a la zi1sacla
zasada ne moze maze si mulirali
simuli ra li ninikkaakvim
kvim skraccni
skracen im m
pro ce~o m. biee
proccwm, bice polpo lrcb nll mn ogo goclina
reb llo god in a da ci a bibi ovi mal mil lcerij
rij a li dokazali
clo kaza li svoju kon ko nacllcnu
nll
va lj.most za pllnclnopa ne lno grejanjc.
g rejanjc. Zasael
Zasad se ooeld po policlile ih. od
li c lile nsk ih, lldn.n. po lip ropi lc nsk ih ccvi
li propi cevi
radec sarno pocln
rad poelnii panc
pancli,li. pOSIO
pOS IO nijedan
nijecla ll oel o cl proizvOUilCii
pro izvo d acil ovih ov ih ccvi nijc po
ce vi nije ponllclio nck llu
nueli o nek
prihv;ll lj ivu konslrukcijll
prihvatljivu ko nslru kcijll za plarn nskc pancle.
Zit plafo pane le .
Cevi
Ccvi sC· u'jc{l no m pa ne
SC· lI"jronom mogll u princi
nc lu mogu prine ipu pll slagil clva nacin a: u vidu
sla ga li na ciVil vicl ll serpe nl inaa
sc rpe nlin
(s lik
likila 16.27.a)
L6.27.a ) iii u vidu
ii i 1I PUZll (s lik a 16.27.b).
viclll PUZil

rr r r r r
r" r"
r------"\
.
~
,

f (
( -- -- -
I C-~
-)
l- ~
I I
I l _____ J
'-'
~ '--
~
'-'
~ ....-
'-- .- ~
..)

a b
SI. 16.27.
SI. J6.27. Siagallje
Slagallje cevi II vidll .H i ll vidll pllza (b)
!rpClIlilla (a) ill
serpclltilla

~
S obzirom da
cia lcmpe raturll
le mpe ra tura gn:jnc
grejne vod
vo cl c pri proticlI
pro liea nju kroz grejnu zmijll o pada.
z mijll opacl a,
ako jc panepanel.stagan
l.staga n II u vidu
vid ll se rpe nlin
ntinlla,, pojavice se izvesna razlikll
izves na raz lika u le
tempe
mpera r1lluri
luri grcj-
grej-
povrSine
ne povrii ine na jednojeclno m i dru
drugom
go m kraju panela.
pa neia. Ova razlika
raz lik a se moze iskoristili, uz do-
isko rislili, liZ
datna
da tna konstruktivna
kons truktivn a reSe reSc nja (s
(slika
lik a IIG.28.b l6.28.c) da
G.28.b i 16.28.c) ci a se p ojaca grejanje recimo liZ
grej a nje reeimo uz
spoljaSnji
spo lj <ci nji zid iiiiii prozor.
p rozo r.

~~/I////I//////(/(((
~Af////(I//////((//// ~////{/l/I/I/I///(/(/I
/ltll/////////(/ ///

1))I??7JIJ?77777)))))))))(
))77?777J?717 17)))))))))/ ;;7))))))777777))))))7777.
;;;))7))7)777))))));7)7//. /J/7/71J//7/Jlll))))7/)71.
77)/??7//????/)I))))7?)/7.

CD
SLl6.:ii/l..
SLlli;:iiJJ.. Neke varijallle
varijallte s/aganja
s/agallja cevi II vidll serpentilla
serpent ilia
 Uko liko ~ I ozcne
li ko su ccvi slu7.e ne u1I vidll
vid ll puza, ncma
ne ma osel
os..:t nc
ne razl
raz likc
ikc 1I le
tcmpcraturi
mpaaluri grejnc'
gn:jllc' p.p,
vrsiflc
vrs i·m; na jL'dnom
jL,dnom i dru drug.,mgn m krajll panda, panc la, jer su uvck uvek jedn
jednail pored drugc
drug.: hlati
hlillll1lj
nij".. I
toplija cev, pa.ie
loplija pa je Iclemperatura
mpcrillura povrsine ptlvrsinc pancpane la manjc-vise
manjc-visc ujcdnace na . MeLiulinl
ujcdnacenil. MeOUli nt 1I ''1I
oVilkvim
ova kvim pakovil
pakov;lIljCJ11 1l1 ():i.,~ se
ll.iC'Jll mol", so:: obczbeuil
l1uC'zbedilii dit
dil panel odaje
odajc loka
lokalno
lno (recimo
lrecimo pornl
po red PI' IIl l .
lOra)
zorit) V ell koliCinli
vCClI koliCinu loplol
toplOI ' ; videt viuel i prinll:r
prinu..: r na s lici 1I'i.29.
10.29.

,-J - - - - - - - - - - L,

(~ 'J)
r---------~

I
I!
r----,
--->J
I
II
II ...J___
___ I

iI :
I I
I
(~----~
(~---- I

~~L~--
~~ ----~
______ ~

St. J Stagalljc cevi

6.2V. Stagallje
J6.2V. cCl'i II vidll puza
vic/II

Prikljucak nil povrilt

Prikljucilk povrat ni vod
vou

C\;vna zmija
('evna zmi ja

Prikljucak
Prikljuca k 112
11 2 dovodni vod
sa venti
vcntilum
10m Uu ormari6u
urmaricu

St. t! 6.30 ~ema pnvez.i-vallja

30.../;ema pnvez.i.vallja ptaJoIIskog
ptaJo/lskog pallcta
pall eta lIa ceVlIl1
ceVlll1 mr.eifl
mr.eZfI
 16. PANELNOGREJANJE
Prl NELNO GRFJ /l N} £ 401}
.fO

Povezivanje panela
Pllvezivanje pa ne la sa razvodnom i povratnom
povralnom cevno cevnom m mIeZo
mrezom m mora da zadovo
zadovolji lji
po trebe ured
urednognog odvode
odvodenjanj a vazduha
vazdllha iz vode. Ako jc u pitanju podni iii plafonski pa -
ne z mija treba da bude izvede na korcklno
nel,l, cevna zmija korektno uII horizo nt a lnoj ravni, a prikljllcci
prikljucci
morajll omoguce kretanjc
moraju da omogllce kre ta nje vazduha prcma prema najvisoj tacki prikljllcne
prikljucne mrelc.
mreZe. Na sslici lic i
prikaza no je se matski poveziva
16.30. prikazano povezivanje nje plafonskog panelapane la na mrdmrcZlIu (ovaj problem
naroci to osetljiv kod plafo
je narocito plafonskih panela) . Uko liko se rad
nski h panela). radii 0 panelll
pane lu na najvisoj
najv isoj c taz
ta zii
cevnil vertikala ne ide
(tj. ako cevml id e dalje),
dalje). povr?tni
povr?lni prikljuCclk se mora izvesti analogno
prikljll ca k sc analugno
prikazanom,
prikaza no m. stirn
s tim sto se na najvisoj ta cki nal az i sud za sakupljanjc vazduha . Priklju-
tacki Prikljll-
dovodnu cev, zajedno sa rcgulacionim
eak na dovodnll reglilacionim ve nlilo ntilom,
m, obicno je smdtensmd ten u poscb-
poseb-
ormari~lI postavljenom na pogodnom
nom ormaricu pogod nom mcs mes tll
tu 1Iu zidll
zidu..
Povezivanje pod nih pa nela sa mrdom je ma manjenje kriticno, pos to se prikljllcci
kriticno. posto prikljucci i nn nil
dovodnu
dovod nll i na odvodnu cev po pnlvilu na laze visinski iznad grejne zmije. Obicno sc
prClvilll nalaze
prikljucka smestaju uU zajed
oba prikljlleka zCljednini cki
eki ormaric smes te n na pogodno
sme!ilen pogodnom mes lu u zid
m mcslll zidllu.. U
praksi eesCes to se 1Iu jedan ormari
ormaricc smes tajutajll prikljucci za vise susednih grcjnih z mija. mijCl. ve-
za nih na zCljedni
zajednicki razde lnik, od nosno
cki razdelnik, nos no sabirnik. Na slici s lici 16.31. prikaza n jc
16.31. prikazCl je jcda
jedann
komplel razde lnika i sabirnika
sa birnika za vise sused
slised nih grejnih zmij zmijaa od
o d plasticnih ccvi (isto-
( i5tO-
vet
vetnana resenja
rese nj a vaze i za podne pane lc le od celicnih
ce licnih iii bakitrnih cevi). Fntograrija
bakarnih ccvi). Flltografija j"
jc nilp
nilp--
ravlj c na 1Iu fazi
ravlje mllntazc, pre betoniranja cevi i pre lIgradnjc
razi mllntazc. ugradnje ormaricil.
ormariea.

St. 16.31. VezivG/rje

Vezivallje podlliil
pOdllill palleia
pallela sa sabimikom i razdetllikom

Na slici 16.32. prikazani su isti razdelnik i sabirnik u kmpnije m planu. pla nu. Na razdelniku
razde lniku
gomji ele menat)
(na slici gornji me nat) nalazi se po jedan regulClcioni
regulacio ni ve ntil za svaku
svClku zrniju,
zmiju, g1avni regu-
!acioni
lacioni ve ntil i CllItomalski
ventil automatski ventil zaZCI ispustanje vazdllhCl.
vazduha. Na sabirniku (donji elemenat)
elemenal) sc se
za svaku zrniju nalazi po jedan regulacioni navijak i takode automatski
zmiju naJazi automa tski venti!
ventil za ispusta nje
isplislanje
takode i sJavina
vazduha. Tu su lakode slavin a za punje nje i prainjenje, termometri
te rmome tri (na dovodnoj i od-
vodnoj cevi), a trebalo bi da na prikljucku svake grejne zmijezrnije bude i merac
mcrae proloka,
protoka, koji bi
omogucio pravilnu raspodelu grejne vode na sve pane1e. prilozenoj fotogra-
pane1c. U prime m na priloienoj fOlogra-
~0 2
402 ""I""".,,, rwc
n/I ··",d",.,,,.;; r/~(llU,:rOl
lj U,T() I :·I SJ I·: 1
:· IS1H l'OS7'I,OJ F ,\J. 1 "-
'(lS'I'Ii0 1FX1. 7_ I1 II:,\TR.·II.NO
( '/:"STRA I .NO G [,F)..! NlI:'
/WJ.· IN1E

fiji. mccllllim.
mcclulirn. nc nema mcra cii
ma mCril rl'll lllkil
c;1 pro l ()k~,. pil cc ba l iln~
p<l Cc ;tn~ iir:1
nl njc
njl' !.;o gn.: j nc vocl
ko licinc gn;j za pojedi
vod c 7.a pojecii n\
n,
zmijc hili
zmijl' bili 1l'7.l: njl' rrccizno.
IC7.c i ma njc prcclzno.

\
, '. (; k I
0. 32. Sabimik i rtlzdc/Ilik
SI. J/ 6.32.
St. rtlzdc/llik ZlL
za podll
podllcc pallele
pallete

Ekspanziona
posuda
posudo
2

1
I
L
3

/ 6.33. Veza radijalor.l'kog

S I.f. 10.]3. radijatorskog i palletllog
pallclllog grcjal/ja
grcjallja sa meSal/jcm
meSalljcm

Ako se II1I jeclnoj zgra

Aka zgracli pored
di po grcja nja na lazi i radija
re d pa ne lnllg greja to rsko iii ne ko dru
ra dij a lo drll ·-
go grcja njcnje,, razvodn
razvoclncc ffifde
mreZe je
jednog
dnog i dnlgog
drugog grcja
grcj anja
nja mo raju na ad ekva lann nacin
e kva la na cin bili
razdvoje
razdvllje lll:.
nc . Na slik a ma 16.33. i 16.34. dali d a li su u principu
Sli 1I prineipu prime ri medusobnog
me dusobnog povezi ·
va nja pa ne
vanja nellnog
nog i ril dijillo
dijalo rskog grcjanja.
grejanja. U o ba prime ra pane pilne lno (1) i radij a to rsko (2)
greja
grejanjen je sna
s na bdevaju se lo plo lo m iz lz isl og izvo m
is log ra (3), koji moze bili ko lao tao iii po
podstanica
dsta nica
d aaljinskog
ljinskog grcjanja.
greja nja. Podrazumen
Pod razumeva se d a taj laj izvor
izvo r ima regulisa nu te mpe ra luru de (II
vode
turu vo
zavisnos
zavis nosti li od spoljne
spo ljne tempe
te mpe rature)
ra ture) na bazi siste m a 90nO
baz i sistema 0c.
 16. PANELNO GRFJANJ£
PANELNOGRFJANJE .fO]
.f03

Na primeru sa slikee 16.33 . mrezc pane

Sit slik panclnog
lnog i radijatorskog grej
grcjaa nj
njaa imaju
imaju.odvoj
odvoje- e-
pumpc (4) i (5), s tim ssto
ne pumpe to se za radijatorskll
rnclijatorskll mreZ\I ko risti
mreZlI kor ncp?s
is ti ne rcdno
pos red g~cJnH vou"
no grejna vmhl
iz toplotnog izvor~ , dok
to plotnog izvoril, do k sc
5C zn
za pilnelno
panclno graj<lnje
grajanje grejna voda dobija
doblJ<l mcSanjc
md anJcm m II1I lro-
krakom
kra vc ntilu (6) vode
ko m ventilu toplotnog
va de iz top lo tnog izvora
izvo ra i povratnc
povra tnc vodc
vode iz pa paneia
nela . Potrebnu
Po tre bnu tcm-
pcratllru vod e konlrnlisc
peratllru konlrolise te mpempcraturski sc nzor (7) koji upravljil
ra turski se upravlja .momotornim trokrakim
to rnim lrokrakim
venti
ven lom (6).
tilom

~,""",:-I
....._ .... Ekspanziona Ekspanziono
Ekspanziona
poludo
poluda . posudo
posuda
2

6
5

SI. Veza radijatorskog i paTle/llog

Sf. 16.34. Vcza palle/nog grejaTlja
grejallja sa razmelljivacem
raZlllelljivacem toplote

Naa prime nl
N ru sa s like 16.34. mrde radiJatorskog
radiJat orskog i pa ne
nellnog
nog grejanja po potpuno
tpuno su
razdvojene.. C
razdvojene Cirkulaeiona
irkulaeiona pumpa (5) pokrece grejnll grejnu vodll
vodu iz top
toplo tnog izvora kroz ra-
lotnog
mreiu i kroz primarni dec
dijatorsku mreZlI deo razmenjivaca toplole
toplote (8). Mreza
MreZa panelnog gre-
janja dobija grejnu vodu iz sekundarnog de la razme njivaca toplote lIZ uCesce pose posebne
bne
eirkulcione pumpe (4). Temperaturski senzor (7) kontrolise temperaturu
konlrolise le mperaturu grejne vode
i lIpravlja prolaznim motornim ve ventilom
nlilom (6) na primarnom krugll
krugu razmenjivaca.
razme njivaca .
Prvi prime
primerr (slika 16.33.) je jednostavniji
jednoslavniji i jeftiniji (ima manje lIgradlIgradce ne opreme),
medlltim u ovakvom reilenjll
medutim postoji
rese nju pos opasnost da usled eventllalnog kvara na sistemu
toji opasnosl sistemll
regulaeije u pane le nenepredvide
predvide no dospe grejna voda nedozvonedozvoljeno
lj e nb visoke te mpe ratu-
re, sto bi moglo da izazoye neocekiva
neoeekiva na na napreza nja 1I belonskom
prezanja betonskom delu de lu pancla, pa i
osteeenja.
osleeenja. Sa drugim resereSenje
nje m (slika 16.34.) tako ndto prakticno ne moze da se do-
16.34. ) lako do -
godi
godi..

16.8. PANELI SA ELEKTRICNIM GREJACIMA

ptimeni je jos jedna vrsta panelnog grejanja, kod koga se, umeslo
U prakticnoj pthneni umesto
ubetoniranih cevi SII grejnom vodom, 1I plafonll,
plafonu, podu iii zidu nalaze lIbetonirani
ubelonirani
elektricno-otporni grejaei. Rec je. 0 elektricnim grejacims posebno prilagodenim ZII
Rei: je.
404 8 1'01101'01';<:
Todorol';" P1WJE"TO N} r-: rOS1'RO}f,NJA
I ~ I NJE
PRO} /:1\7'01:·1 7.·1 CENTRA II.NO
r OSTRO}' ·.NJA 7..1 ,NO G RElA N}E
GREIANJE

lIgradnjll \I beto n. Na
lIgrlldnj\l Nil slici 1(),35. prikazan
slici 16.35. prikaza n je jeda
jcdann !akav lc ktricni
t"kav c le k!ri cni grejac prip
pripmv
r,wlje ljc n
za lIugradnju 11 pa
gradnju 1I ne l. l'rnizvll(la
panel. l' roizvn(laccii ovih grcjaca obicno imajll u svo m programll
imaju 1I progra mu gn. greja : jac.Co,..:;
razlici!c ssnagc
razlicite nage po jcdinici
jcu iniei povrsine
povrs ine., lako
tako da
dil se mogu
sc mo gu formi rali paneli
formirali pa ne Li sa razli
ril1. 1i ci !im
tim
toplot nim oplcrcccnjem,
toplotnim op! c rece njc m, prcm<l
pn:ma po!rcba
potrcbamama grcja nj
nja.
(l,

Sl, 16.35. E
S f. 16.35, Elektricni grejac
lekiricni grej pane/liD grejallje
ac za palle/llo

G la vna osobin<l
lavnil osobina ovih clc k!ri cnih panda
clcktri pane!a jc jednos tavna u gradnja
jednostavna gradnjil i niska uknpna ukl1pn<l
ce na
na,. ail i jeunnstavJ10
jednnstavJ1 0 rukovaruk ova njc: dovodovoljnoljno je Sil mo okrcmlli
sarno o kre nllti pprekidac
rekida c i evcn!u alnll po-
cvcntualnll
desi
desiti ti lermos
te rmos lat.
til!. Os
Osnovna
novna pak mil manana im je nc ne mogucnns
mogllcnostt ko ntinll aCl lnog reglllisa
konlin\l regulisa nj iL
il .
Trcnutn(l
Trc nutna ssnaganaga ()vih
ovih grt;jaca podcSava St;
grt:jacil podeSavil se po princi
principu lIkljuce no/iskljuccno,
pll ukljuceno/iskljuce no. vodt;nn
vod t: nn
nc kim lc
ne te mpCralllrskim
mp ral urs kim sc nzoro m, m. To znilci
znaci cia cc se pri pr i spo ljas njim le
spll ijas ra turama,,
te mpe ratllrama
projck!n e,
visim od projcktn e. pilnclni grcjacgrejac ccsto isklju iskljll civati
civali i po novno ukljuciva
ponllvno ukljllcivati, ti, p<l
pn cc i
te mpe ra
Ic lura poda biti pro
r<ltura mt: nljiva,, (Iil mnglo bi dil
promenljiva dodee i do dopunskog napreza
da dod naprcza nja u
belo
bc to nu, odnodnosos nn
no malte
mil ile ru
ru,, lIko
lIkoliko sko kovi temperature
liko bi skokovi te mpe ra ture uslcd
usled diskontinuilt;la
disko ntinuitt:l a bili bil i
zna tni.
Elcklricni
Elcktri cni grejaci
grcjaci zn za pil ne lno grejnnjc,
ponelno grejonjc, koji se da nas mogu naei
sc danas naCi na lriislu
Lriislu vrlo su Sll
kva lile lni i dugotrajni
kV(llitetni dll golrajni ((mnogi
mnogi proizvodaci
proizvodil Ci dajlldaju za proizvode vrc
Z(I ove proizvodc vre menski neogrilneograni ni--
ee nu garancijll
ga ra l1l:iju., sto
s!o bi lretre balo
bolo da bude znak izuze izllzetnog kvalile la).
tnog kVillile ta). Medulim,
Medlltim, cinje cinjenic(l
nica
je ddila svnki
svaki e leleklricni grcj(lc nosi Sil
kt ricni grcjac sa sobom
so bo m pot pOlee J1cijalnll
ncij(llnll mogucnost pregorevanja, knje
se moze desili
sc desiti i posle
pos le vise godina nes me mt: lill1og
t,lnog radrada.a.
R ecimo na krilj
Recimo kraj\lu JDS
jos i lOto da ncposredno
ne posredno koriscenje
ko riscenje e lck!ricne e ne rgije za
lektricne energije Zil grejil njc
grejanjl:
pros lo rija pute
prostorija putem m clektro
cleklrooolpo lpo rnih grejoca,
grejaca, pogo lO vu ako
tovu a ko se ele ktroprivreda
klroprivreda zemljc ze mlje
bazira pre tezno na le
preteZno tc rmoe!t:ktril
rmoe le ktranama,nama, predst
predslavlja zloupo trebu nacio
avlja zlollpotrebu nacionalnihnalnih ec ne rge ls-
nergc ts-
kih resursa
resursa,, iZllzcv
izuzcv u slucajevimil
slucajevima kada kad a ne nc postoji le hno-eko no
tehno-eko nomski prihvatJjiva altcr-
rnski prihvatljiva alt e r-
nnliva,
nat iva, odnos
odnosno no uko liko se ne
lIkoliko nc ko risti
risli pe riod
ri od dne
dnevnevne minimalne pOlros potrosnje nje .

16.9. POSEBNI PANELI

do nekle odstupaju
Postoje grejni uredaji koji donckle odslupaju od klasicne
klilsicne de finieije panela (grejnil
definicije (grejna
tela inlegrisana u gradevinske povrsine),
te la integrisana povrsine ), ali se ipak mogll
mogu svrslati pane le. Ovde cc
svrstati u panele, ce
bili
biti po
pomenula taha lIredaja:
me nllla dva lakva viseCi zraeeci grejaci i paneli
uredaja: viseci pa ne li za topljenje
toplje nje snega.
 If 6 1~·1 NID .NO G
r.. PANfof [,LJA NJE
GRFJANJ£ ·/05
·/0:;

16.9.1. ViseCi zraceCi grejaCi

Na slid 16.36 prikaz01no
prikazano jc jedno reSc njc viscccg
rdenje viscecg zraceceg
zrilceceg grejllca
grejllc;] 1Iu izglcdll
izglcd u neloz·
neloz-
Li me ni plast
do i 1Iu preseku . Limeni e~n() je poveza
pillst (1) t e~no povezann sa grejnim ccvima (2) zava rivanjc m
zavilrivanjcm
iii nekim
nck im dntgim odgovarajuCim
odgovnriljuCim nacinom
nacino m i preclstavljil
precls tnvlj il zracece
z racece grejna
grej no tela. kojc oclaje
koje odajc
toplo tll nanize. 17.0
tu nanize. Izolacijil
lacija (3) sprecava
sprccava oscosetnije
tnije odavilnje
odavanje toplote nilviiic,
nilviSe, a bocnc obo-abo·
rene straniee
stranicc (4) sPlItavaju
sputavaju intenzivnijll
intcnzivniju konvckcijll
konvckciju sa do donjc
njc strane.
stra ne.

I~
1=
r ,

~ ?~ c

,
,
? c

Pogled odozdo

B=170cm

Presek

51.16.36. Prikazjedllog viseceg

viscceg zraceceg grcjaql
grcjaCil

Grejaci
G rejaci se obicno rade u vise metaril
metara dugackim trakamn.
trakama. Prime njuju se za
Primenjuju Zil grejanje
velikih
ve kilo sto su fabrickc hale,
likih i visokoih prostorija, kao hale. sportske dvorane i sl., odnosno
onih objekata kod kojih zbog velike unlltrasnje
unutrasnje visine dolazi doclo ose tne razlike
osetne n1zlike u tem·
tem-
pe raturi vazduha po visini. Grejaci
peraturi Grejilci se obicno postavljaju ispoel samog plafona, a te tem-
m-
pe ratura grejne vode je 90nO °e, pa i vise. Ugodnost se postiZe
perilturil posti.Ze zrilcenjem
zracenjem toplote na
mesta gde se ljudi kreclI (a uglavnomje rec 0 prostorijama 1Iu Kojima
Ijudi kreeu kojimil Sll
su osobe stalno u
pokretu), dok je temperillura niskil: od 15 do 18 °C. Zahva :jujuCi
te mpe ratura vazduha relativno niska: .jlljuCi
pozniltom
pozna tom efektll
efektu panelnog grejanja, temperaturil vazdllhil po visini prilicno je lIjeel-
temperatura vazduha ujeel-
tako da gubici
naeena , taKo gubiei toplote kroz krov i gornje delove
de love zidoVil
zidova nisu preterano veliki,
ve liki,
406
./06 Todorovic PROJEKroV.-tNJE
Jl. TodorrJI,if.
R. PROJEKroVANJE 1'()SrROJF.VJA Z ,1 G.NTIVtLNO
1 '()SrR()jr~VJA ZA CJ::NTR.1LNO G REJANJE
GREfANJE

sva ko m s~ lu
u svakC'm llI caju
cajll ma
manjinji I1ncgo k;ld a bi
cgo kilua bi sc isli
isti prosto r grtgrl"iao
jao radijatorima iii vazd usni m
iIi vazdusnirn
grcJa nle
greJa n.le m.
Zail proracun ovi
Z ovihh grcjaUI mozc sc
grcjacil moze se koristiti
ko ri st iti metoo
me tod prikaz:ln
prikaz:1n u pOglilvlju
poglavlju 16.5., od-
nos l1o
no izrazi 00 od 16.30 do 16.17. l6.17. ali modi mt'd ifikovani odgovarajuci nacin. Tako c,'
fi kovani na oogovarajuci
umes koeficijenla kc
umcs to koeficijenta kc [iguris;lli Cl,. lIumcste
figuri s;lli Clc, prccnikaa cevi d pojavice
mcs to prccnik pojav icc se dc bljina limc- lime-
nog
nag p las lilsta. kocficijent pro
ta, kncfieijent vo dljivo~ti .As
provodljivosti 1 8 odnosice
odnosicc se na m3te rij al lime
rijal nog plas
timenog plasta. ta , do"
do!..
ce tctcmpera
6:: mp cralllrclllre vazo
vazd uh uhaa sa go rnje ~lra n e biti medu sobo mjed nakc.
rnjc i donje strane ti. IIi; = 1I"u .
nakc, tj.
Na slici
Nil prikazanl1 jje' karak
sli ci 16.37. prikaza braktcristiea ra spo rcd
tcristica n raspo viseCihh zraeecih grejaca u jed -
rt:d viseCi
noj proizvod noj h;lli.
nej proizvodnoj ha li.

--",
I
i
I
I
l
1

:I
I'
I
I
__ -=-=:...:- - ' I
_ ~J

S l. 16.37. Ra.l"porecl
J 6.37. Rasp ored visef:ih zrai::ei:ih gg,.ejaca
visecih zrai::ecih rejaca II
Il proizvod/l oj "ali
proizvodll hali

16,9.2.
16.9.2. Paneli
PaneIi za topJjcnjc snega
Pre vise dcce
dcee nija
n ija pos ta la jc
je popularnit
popularna jed jedna lacija - ko
na insta laeija kopija
pija podnih panela za
grejanje prosto rija - cija jl:
prostorija je uloga da sa slobodnih
slo bodnih povrSina
pO\'rSina topi
to pi napadali sneg.
sneg. Izvan-
Izvan-
red na mogucnost
redna mogucnos t jednos
jcdnos tavnog
tavl1og i brLog,
brLog, takoreCi tre nutnog uklanjanja snega,
trenutnog snega. nave
navela la
je mnoge
rnnoge da ove instalacije
instalacijc lIgnldlljll,
\l grad uju , pre !';vcga
&vcga u frekve ntnee sao
frekventn saobracajnice sletno-
bracajnicc i sletno-
lc tne
po lcl ne staze vclikih aerodroma, ali ali i parkiralis ta.
ta, zatim u prilaze privatnim
priva tnim gara'l.a
garaZa--
ma,
rna, pa ca k i u trotoare ispred izloga prodavnica
prodavniea i robnih kuca. kuca . EEnergetska
ne rgetska kriza, koja
jc 1973. go
je godine
dine potresla svet. dovela je do saznanja da ovakav nacin uklanjanja sneg< sncgu1
prcdstavlja
prods rasipnistvo,
tavlja ras ipnistvo, pa se sc paneli za topljenje
topljcnje snega danas uglavnom koriste tamo
ekonom~ko-finansiski
gde za to postoje ekonomsko -[inansiski razlozi. Takav objekat je, recimo poletno-
sletmt
slelna staza ne kog frekve ntnog aerodroma, cije bi zatvaranje zbog sneznih
frekventnog sneZnih padavina,
cak
ca k i u kracem
harem vreme nskom inte rvalu, izazvalo pomeranje i otkazivanje olkazivanje brojnih leto-lelo-
va, sto bi pogodilo veliki broj pulnika, putnika, a prevoznicima nanelo finasiske gllbitke (U05- (uos-
lIklanjanje snega sa iste povrsine takode zahteva
talom mehanicko uklanjanje znatan utrosak
zahleva znalan
cnergije, posto se na ovak'vim
ovak.-vim objektima u tu svrhu po pravilu koristi brojna i mocna rnocna
mehanizacija ).
mehanizaeija
los jed an primer primene panela za topljenje snega, koji je danas dosta popula-
ran, a ima i svoju realnu finasijsku racunicu, jesu fudbalski tereni na velikirn velikim sports-
 16. I'AN"LNO
16. /?FJ A NfH
f'ANELNO G UI:JAN1E -10 7
.f07

kim sstadi
tad ioo nima. Kori~~cnj\:
nima . Korisee panela
nje pilnc la za
Zil top ljljec njc::
nje ssncga
ncga na ovakvim
llvakvim objcklimil
objc klima o mogu-mogu -
caVil odrl.avanj\:
cava odr7.ava nje sporsportskih prircdbi
tskih prirccl praklicno
bi prakt svako m vrcm\:
ii':no po svakom vremenu nu . a tu
tll leli
IcZi vee po pom\:-
me-
nllti finansijski
nuti finans e rekal.
ijski erebl!'
Konslmkeija
Ko ns truk cij a panela za lopljc lop lj c nje
njc sncga
s nc ga je j\: ko pija pudnog
pLldnog panela pos lavlje tav lj e nog na
tlu . S
Slika l6.38. daje prese
lika 16.38. presc k kroz jeuann tipiea
h oz jecla tipica n pane pa ne l za lo pljcnjc ssnega
topljcnjc postavljcn
ncga postilvlj en u
javnu saosaob ra~aj ni clI
bracaj cl l.. (i
( ircjne cevi (1
rcjne eevi ( I)) ugradc
ugradenc nc su
5U u s slnj
lnj mrs,lVog
mrsnvog be to na (3). iz
betona iznad
nad ko-
ga se na nalaz
laz i he
be to nska ko ns trukeija
kons trukcija ko lovoza. Sa donje do njl; s lrane
ln \l1l; nala zi sc
nalazi se ssloj sljllnkail iii
loj Sljunk
lomlj kamena (4). koj
lo mljce nog kamcna koji,i, po
pored
rccl os oS lalog, predstavlja
talog, predslav lja i nl;ku
ne kll to tnll izolacijll
lo plo tnu izo ia ciju pre-
rna tlu (5) .
ma

c = 70em 2
i't
3
S= 5cm

b= 75cm 4

L
1
5

St. 16.38. Prc.rek

St. I'rc.\'ck kroz jjedan panel Zll
eda/l pallet za /op(jcl!ic .m ega
/oPUc/lje .mega

lavni
G lav ni zadatak panela
zacla tak pa nela za lo lopljcnj\:
pljcnje snega je da obezbeui pre laza k sn6nih
cia obezbedi s nc'l.nih pahulji-
ca teeno stanje
Cil 1Iu tceno stanjc u sksklauu
ladu sa int inlcc nzil c lom
to m ssndn\: paclavine ,. tak ao ddaa sc
nd m: paclavinc se sspreci rormi
prei':i fo rmi -
ranje
ra nje sncZnog
s ncz nog pokrivaca.
pokrivai':a. To Tn z naci
na i':i cia sc
51:: za vremc::
vr\:me sndne
s ndnc padavine na povrsini panela
rarmira
for mira mc!iavina
mcSilvina voue
voclc i s ncZ nd nihnib pahllijica
pilbuljica lemperalure
tc mperil ture 0 00c.
c. U 10m rcZimli - Ij.
to m rezimu tj. za
vreme
vre mc snczsnez ne padavinc
padavin\: - toplo lop lo tna
t na energija prcdataa nil
c nc rgija preclat na gllrnjoj povrsini
go rnjoj povrs ini pa panela
nelil mora
da
cia nadoknadi principll,, po red
nildo knadi u1I principu recl loplol
Inp lo tee loplje
to plje nja nanapadalog sncga. jos: to plotu po
paclalog snl;ga, pOlt--
rebnu
re bnu cia ci a sc za grejc do tacke
SI; sneg zagrejl; tai': kc lotopplje
lje nja
nja,, toplo
toplotu tu kojn se sa gornje strane mciiilvinc
kojn Sl; mesavinc
nega i vod
ssnega voclee odaje okolnom
oclaje okolno vazdllhll i lo
m vazdubu to plotu
plntu isparavanja
isparava nja onog vouenog filma
o nog dela vodenog rilma
koji
koj i ispari u tokll to ku procesa toplj\:nja
top ljc nja snega.
s nega. Pri lome Ire ba ril
tome Ireba raellnati
cunali sa rel relativno
a livno vi -
sokom vrednos~lI koericijenta
soko m vrednoscu kodicije nt il prc prelaza
laza toplo
toplote te a sa povrsim:
povrs ine panela
pan ela nilna mesa vinu vode
mesavinu vodl:
Pomcnimo ovcl\:
i snega. Poml;nimo ovcl c duail bi.
bi, pri melcoroloskim
mc teoro loskim lIslovima
uslov ima koji.vladaju
kn ji'vlaclaju 1I na se m pod-
naSc
neblju.
neb tl;mpe ralura povr~
srednja I\:mperalura
lju . sreclnja povrsine panda iznosila 2 do ]3 n
ine panela nc.
c:.
Gornji
Gn rnji konce pl pt proracuna imaee, meciutim,
pro rili':unil imace, medutim. smisla sa samorno ako je temperatursko
te mpe ratllrsko po-
Ije 1Iu pilne
p"nelu staeionarno,
lu slacio na rno, lj.tj. "ko
il kn jcje 1Iu lre
trenutku
nlllku kacla je snegs ncg poceo
pocco da pad a panel vec vee
zagrejan. Ukoliko
bio zagrcjan. Uko liko panel
pa ne l slartuje
starluje lek tek kada
kacla sneg poi'pocne ua pacla,
: ne cia pada, tj. pocne
tj. ako sneg poi':ne
cia pada na hladnu povrsi povrsinu nu papanela. docice u prvom Irenutku
nela, clocice tre nutku do clo [ormiranja sneZnog .
[o rmiranjll sneznog
pokrivaea.
po krivaca. Ka Kapacitet pane la uglavnom
pacilet pllne uglllvno m m.:ee dovoljan da
m:ce biti clovnljan cia brzo
brzn otopi nastalinast ali sneZni
snezni
po krivac, a kako je sneg dobar
pokrivac, do bar loplotni izolator, izolator. docicc
docice doclo stvaranja (zv. lzv. tunelskog
eefekla. Neposredno
[e kla. Neposred iznad povrsine
no iznacl po vrsine panela formirace Cormirace se supljina ispunjenaispunje na zagrejanim
vazduhom pome. pomesa ~anjm
nim sa voclenom parom, zasvodena zasvoclena vee oformljenim sndnim
vec oformljcnim s ndnim pok-
rivaee m. Sta ce se dalje deS
rivace cleSavati:
avati: da Ii ce se sndni sneZni svoclovi obrusavati pa ponovo ponovn
-lOS
-IDS B.Todorovic PRO}
B.Todomvir EKTOV4 IV} £ POSTROJENJA
PROJEKTOJ<4NJE POSTRO} EIV}A lA (,ENTR4LNO
rENTR4 LNO GRElANJE
GREJA IV} E

formirati. zadriavaju
[ormirati, zaddavajuCi Ci sneg na koIovozu iIi Ce se posle izvesnog vre mena
koIovOZll , iii me na sneg
s ne g ipak
otopiti, zavisi
otopiti. zavisi od mnogo [aktora utim, neosporno je da pane l La
Medutim,
[aktor1l . Mcd topljenje ssm;.g'l
J.:<1 topljcnje nt;.ga
u tom slueaju
sillcajll nije odgovorio
odgovo ri o zadazadalkutku da odredena
od rede na kolovozna povrsinpovrsinaa bude Uu SVil- SVil-
ko
kom m tre nutkll bez sndnog
snd nog po kriva krivacaca . Iz tog razloga obieno
raz loga obit no sc pand
panel pllsti
plls ti u pognn
pogo n i
prt: poeetk
pre poeetkaa padanja snega, na osnovu
p ada nj il snega. osnovll me melcorol()~ke
teoroloske prognoze, da bj bi se saviada
savladala ia po-
lna top
ce tna toplotna
lo tn a inc
ine rcija
reija . I\ko sc se pane
panell prcthodno
prcthod no lIzgreva
uzgreva pre pocetka
poeetka padavina, uslovi
pad avina , llslovi
na njegovoj povrsini Sll drukciji ncgo u [azi (azi aktivnog
akt ivnog topljenja
toplje nja snega, (povrsina pane lil
jc suva, te mpera tura vazduha je najceSce razli
je ci ta od O°C, a koeficijenl
razlicita koefieije nt pre laza toplo- to plo-
Ie
te je znatno manji) pa jt: je i odavanje
odavCl nje toplot
to plotee drukcije, uglavnom manje od nomin nominalnogCl lnog
kapacite la pa
kapae it ela panela.
nela.
Najza d postoji
NajzCld post oji i treCi silleaj
sillcaj za koji pant:!
p ane l mora pripravljcn, a to
mo ra biti pripravljen, to.ieje lrenutak
lre nut ak kil ka--
da pad avine pres lanu . Tada se na povrsini nalazi film vode; pri lome lempe raturil
temperalufil
vazduha
v<lzduhCl mOle
moze izne nCld Cl znatno
iznenada znat no da opadne.
o padne. velar
vetar moze da se pojaca
pojaea (eime(cime se povcca
povcca--
va koeficije nt prelaza loplote),
to plote). moze da dode dod e do razvedravanja
razvedrClva nja i time do povecanjapovcca nj a
zraeenja povrsine. Kontrolni proracun panda
povrsine . {(ontrolni pa nela mora se uraditi
urClditi i za ovakav slucaj, jcr jer
ukoliko
uk o liko panel nije u stanjllstanju da pokrije toplolne gubilke ovaJ,.-voj situaciji
gllbitke u ova!:voj sitllaciji moze doci clo6i
do formiranja leda , ssto.ie islo lako
to je isto ne pozeljno
tako nepoze ljno kao i formiranje
forminmje sneZnog pokrivaea.
Najzad llkupni
ukupni kapacil
ka paeit e lt panda,
pa neia, lre ba da pokrije i gubitke
treba gubilke loplole
toplote premapre ma tlu.
NajvilZniji me
Najvainiji metteoroloski
eoroloski podaei
podaci za dime nzionisanje
nzionisa nje panela za lopljenje
toplje nje snega Sll: 5U:
te mpe rature vazdllha
tempe vazclllha pri Kojima
kojima dolazi
dolaz i do sneZ
sneZnihnih pad,lVina
padavina i int
intenzitet
e nzite t padanja sne sne--
gao
gao Ovaj
O vaj drugi pod podalak obieno u meteoroloskoj
ata k sc obicno meleoroloskoj sluZbi vodi u zavisnosli
zavisnosti od duzi duzinl' nc
posmatranog perioda.
pe rioda. Tako posloji maksimalni desetogodisnji intenzite
postoji mClksimalni inlenzitel.t. zatim
zalim mak-
simalni inle nzitet
nzitel koji se pojavljllje
pojavljuje jednom IIu 50 godina, itd itd.. Korisnik instalaeijc
inslalocijc ij
projeklant
projekta Ce se opredclili,
nt ce o prede liti, u zavisnosti od znacaja povrsine kojll kOjll tre
lrebaba slilili,
stititi, koju od OU
ponudenih
ponud e nih vrednosli
vrednosti treba uzet uzeti.i. R
Recimo
eeimo radi informacije da sneg sm::g 1I II Beogradu naj- n<lj-
temperaturama od -2 °C do +2 °C,
cesce pada pri tcmperaturama °C. sa maksimalnim
maksimainim desetogodisnjim
2
intenzitetom od 4 kglm h.
intenzilelom
 17. PARNO GREJANJE NISKOG
PRITISKA
17.1. UVOD
Paroo
Parno grejanje pripadaa vrs li grejnih
grejanjc pripad grej nih sissiste
le ma kod kojih klljih se 5l: kao nosilac
nosilae 10 IOrlo
rio ll:
te ko
ko--
ri sti vodena
sli vod e na papara.
ra. Iz parnog
pam ag kOlla kolla , vode
vodena na paparil
ril koja
kojn je na viik visl:rn
rn priliskll o d almnsf- a lmns f-
e rskog slruji
struji kroz cevnvod dn grejnih le te la. U njima
n jimn se SI:: para kondenzlljc,
kon rl c nzllje, pri ct: mu sc
os lobada
lobadil lo to plola isparavanja
plo ta isparava prcnosi
nja i pre proslor
nosi 1I pros to r koji se zagrcva
zagreva . O brazovabrazovani kond
ni ko nd e n-
za l se vraca povratnim-kond
povrat nim-ko nd e nznim cevovodom cevovodo m II1I kolao.
ko lno.
Zavis no od priliska
pritiska pa pare, raz likllju se grejanje
re, razliklljll greja nje pa parorom m niskog i visokog pritiska priliska , s
lim
tim s lo nadp ritisak oa d 0,5 bar smntra
to se nadprilisak srnalra gornjo
gornjom granicom
m gra ni co m niskog priliska,p ritiska, a paroo pa m o
grcja nje visokog priliskapriliskn jcje o no kod kngn koga vodc na pa parara ima nadpril
nadpriliskc is kc o d 2 do 5 .1 bilL
Siste mi paroog
Sisle grejanja
pa mug greja nj a niskog priliska, mngll bili sa do njim iIi
pri liska, mogll iii gu
go rojim
rnjim ra1.vndo
razvn dom m
pare
pa re i sa nisko iii iIi viso ko popolnzenim vodovirna za pov ra
lnze nim vndovima ratak
tak kokonclenzala
nckn1.ata .
Vode na para pa ra se
5e proizvodi IIII koll ovima niskng
kOllovima niskog iii visovisokog priliska.. Kac/a
kog priliska Kada jt: je II ppila-
ila-
njl! ovaj drugi
nju c/ rugi sillcaj,
sillcaj, o nda se pre korisce nj njaa pare za grcjanje
grejanje pritis,lk
prilis,lk mo mora ra redllkova
rcdukova -
Ii.. Vrednosli
li V rednos li niskog priliska
p ritisk<lll1I praklicnoj
prakti cnoj pprirnc si51e mim,1
rime ni 1III siste mima La za grcjanjl: krcclI se
grcja nje krccII sc od
0,05 ba barr ko d rnanjih
manjih grcjnih pos lroje nja. do najvise 0.1
poslroje 0.15.1 bar nadpriLiska
nac/priliska IIII s illcajevima
lucajevima
kada su krajnja lIdalje lIdaljc nja mrcZc dc/ o 500 m. Nadp
ccvne mrc:Ze
nj a ecvne ritisci od 0.-1 i 0,.1
Nadprilisci 0.5 bar se 5e jav lja-
jll
ju 1Iu silicajevima
slucajevima kada kad a se pa paroro m snabdevajll
snabdevaju pored grcjnog grejnog s iste islema
ma i drlldrugi gi popolrosa
lrosaci, ci,
keto na primer kllhinja i vese
prime r kuhinja vesernica.
rnica.
P rednos ti parnog grejanja
Prednosli grcjanja Sli su 1Iu njcgovoj ma loj ine rciji i lls
inerciji us led logatoga II brzo m post i-
1I brlom
zanju
za njll odredenih
odrede nih le mpe mperatura
ra tura 1Iu grejanom
greja no m pros proslorll.
torll . [{od
Kud njih ne nema ma oopasnosti
pas nost i od 1.a- 1.a -
mr lavanja
m rzava nja je r cevovod
eevovod 1I l! pre kidima rad radaa nijl:
nije ispunjen
ispunjc n vodo m. m. Tro.
Troskovi
skovi pos lroje troje nja
SlI
Sll niski,
niski , medulim
medutim posloji
pos toji nil. ne dostalilka
dos ta laka kojikoj i su sllzili
slIzili dome
du me n, prime nc ovog na cina
nacina
greja nja. Svakako niljvilznije
grejanja. najvaz nij e je jc leSko prilagodilvanjc
teSko prilagod avanje grcjnog kapacil kapaeil ec la til Ircnlltnim
tre nlllnim
pOlre
pUlreba bama.
ma. Zbog
Zbug toga do dolazi
laz i do pregrevanja pprost ros too rija pri
p ri vis
visiim
m spospoljnim
ljnim tc tempcralll-
mpe ratll-
rama sto se sc odraiava ill i u veCim troskovima
troskovimll pogo pogona. povoljnll
na . Ne povo ljna je i visoka tempe te mpe ratu -
radijalora,
ra radij a to ra, obzirom na temperature
te mperature kako pare lako i ko nd c nzala, od o ko 100 "C,
kondenzata,
sto bitno
Slo pogorsava
bilno pogo rsava te rmicki komfor.ko mIor. Losiji su SIl i higije nski lIslovi,
IIslovi, jc sc na tako vi~o
jerr se vi~ o­­
kim le temperaturama
mpe ratllrama nnaa povrsinama grejnih Ida tcla javlja sago sagorevanjc
n;vanje cest cesticaica prasine
pras ine
koje vazduh nosi u svojoj cirkulaeiji cirkulaciji po prostoriji
pros toriji sto slo je od nd lIticilja
IIlicaja na sluzokozlI
disajnih organa.
organa. Pri visokim te tcmperaturama
mpe ra lurama pre nosnog nos nog f1uida veCi su
f1l1 icl a veci Sli i gubici to toplo
plo te
.flO
4 /0 n.7 (lflo!Vl'icc I'IW JEkT0
n .1()(/orrJl'i JEKTO 1J.:·1NJE
':'1NJE I'OSTROJENJA Z·1 CF.l\T&1
/'OS7ROJENJA Z-1 CEf>lTRr1L\'OGR£JAl'
L \'OGREJANJE
UE

u ccvovocl u stll dircklno smanjujc e [ikasno~t sistema.

smil njujc e[ikasnost sistcma. Osim svega
svcga navedeoog
navedcoog nedos-
lalak su i povo ljni U
talak SlllVi za
uslovi Zit koroziju, je r se ccvovod
cevovod i grejna tela u svaL:om
svakom prekjdll
prekidll
greja nja praznc
grejanja praz ne pil ovlazc nc povrSine
pllvrsine dolaze u dodir sa vazduhoDL
vazduhom..

17.2. PRINCIP
PIUNCIP RADA
PPrc
re ukljueenjil
ukljuee nja u pogo n, ko kOlaolao jc
je declelimicno
limicno ispunjen
ispunje n vodom lznad nivoa vode, II
cevimil i grejnim
cevima grcj nim Iclima tdima nalaznalazii se vazduh. Pustanjcm
Puslanjcm urad kolla, proizvodi se panl para ciji
<:iji
prilisak
pril isak faslc rasle do pOI pOlrebne
rebne vrcdnosti
vrednosti ; para prodire pTOdire IIII razvodnc
razvodne vodovc
vodove i grejna tela.
Para potiskuje
potiskujc vilzdu vazduhh prema gre nim telimil tdima IIII Kojima
kojima zbog svoje manjc gustine. IIvek uve k
kbdi izmld v;lzcl vilzdllsnogllsnog sloja nc mdajuCi se su njime. U zavisoosti zavisnosti od priti.'ika
pritiska koji ima
pilra
p<lri! Ilil
na ulaZll
ulazll 1IU grcjno grcj no le I.c lo. 1Iu njega
njegil prodirc
prodire vcCa
veca iii
iIi manja kolieina
kolicina pare sto jc je i u vezi
vezi
sa IIrcn;nunulnom
Ino m vel veliei icinll
nom I11 ()Ivora
III vo ra rcgul
rcgulacionog
acio nog raclijatorskog
rilclijatorskog vcntila.
ventila. Yazduh
Vazduh u dodim
sa paroP.l
parop:! co Jobbija ija pribliZno njenu njenll le temperatunJ,
mperalum, ali i pored toga je jc JDS
joS uvek tezi od par~' p<lr~'
i uvek je :+ncl ; + ( ~ d nje. U projcklnim
projcktnim lIslovimallslovima IIu grejno telo treba da prodre ona kolicina koliCina
\::0.1 .1J ce sc IIu nje mu
pil r<- \;:oj
p"r(' mll koncle
koncl enzovilti,
nzovilti, tako cia se izbegne da para dospe u kondenzn kondenznii
;je~)) lnrCZf'
.leL lJlrc7.f' . Za lo pritisak prilisak pilrep<lre ispred
isp red grejnog
grcjnog tela treba da je podden tako da prodr\.' prod,,:
tacno ona ~~;0
Iileno ;(' Ii cina parc p<lrc koja se moze u njemu konde nzovati. S obzirom da gubil:i
nje mu kondenzovati. gubil:i
top lo le II1I pros
toplo prostorijitoriji varirajll,
variraju, pr<l prakticno
kticno je nemoguCe u svakom svaL:om lrenutku
trcnutku podesavati
podcia\'ali
ve nl il pa sc se IlaIlil izlilZlI
izlilZU iz grej
grejnognog telil stavlja odvajac kondenz.ata
kondenzata kuji koji sprecava prodor
pilre 1I konci
pare konc! c 'lznll'l'l. nll mreZlI
rnreZlI .
Da hi bi v,wlv<tzulIh llh mllgao
mogao da se pot
cia sc pntisne
isne iz cevne
eevne mrezc
mreZc i grejnih
grcjnih lela,
tela. postroje
postrojc njcnje mor;,
mor"
da ima II dclll delll kondcnznc
:,o nd clll.nc mrdc al.mosrcrom, sto jc po pravilu
mrde vew sa atmosfcrom, praviJu na prikljucnll
prikljlll:nllil
kOlld c nz t~oj mrez
kondenzI:uj mrezii prema kOllu. kOIIl!. Oeo ccvovoda kojim sc oSlvaruje ostvarujc spoj sa spoljnom
~ "ccl ill o m nazi
sl'edinoll1 naz ivil velrena cev. U rdimu kada sc islJjlll:uje
va se vclrena islJjucuje md rad kOlla
kotla i kada prestan\.'
prest<lnc
slrujilnje
sl rlljilnje pilre,p<lre , zilosla
z<1oslalil la para se ko kondnd ce nzuje. Tacla
Tada IIu sislemu dolazi do IImanje umanjenja nja pri .
tiskaa pa kroz ve lrcnu cev' ulazi
tisk ulilZi vazduh
vilzduh koji ispunjava celo postrojcnjc.
postrojenje.
Kondenzal
Kond e nza l koji sc obntzujc obrazuje 1Iu grejnim telima prirodnim padom aliCe otia: kroz kondo::n-
kondt:n-
znu
ZIl11 mrdu
rnrcZu eiji eij i su Sll precnici
prccnici manji od razvodnog pamog dela dcla ecvovoda.
cevovoda. s obzirom nil na
razlikll
rilzlikll u guslini gu~t ini pare p<lrc i vode.
vode. Prcma polozaju polozajll kondenznc
kondcnzne ffifde razluk-l.Iju se vi.
mreic razlul':l.Iju vi.~oko
~oko­­
polozcna iii SUVil
polozena ~ uva i niskopoloze nil na iii
iIi mokra.
U cevovoclll
cevovodu za kond c nzal nzil t vladil
vlaclil atmosCcrski.
atmosferski. au a II razvodnim voduvirna
vodovirna pritisak Pil pa -
re koji je iznad iznacl atmosferskog.
almosferskog. Zo na iltmcsrerskog iltmcsfcrskog priliska
pritiska poeinje na izlaznom pri-
kljll
kljuckucku grejnih lcla lela i oblllw<lt
obllhvataa celu ce lli kondenznu
kondcnznu mrdu. mrefu. Vcrtikalc kondenznc
kondenzne mrek rnrcic-
direktno vode 1Iu horizontalnll
clirektno horizontalnu ko kondcnznll
ndenznu ccv kroz kTOZ koju se kondcnzat
kondenzat sli sli'va
..a ka kotlu.
Kondcnza
Kondenzilll se obrazuje obrazllje i II1I parnim voclovima,vodovima, naroeito
narocilo IIu poCelnom
poi:etnom periodu rada
siste ma, kilcln
sistema, kilda su Sli cevovod
cevovodii hlilclni.
h.ladni. Zbog loga toga se mora voditi raeuna rarona 0 njegovom
njcgovom otica-
njll i oclvoclenju
nju oclvode njll kroz koncl kondcc nzni cevovod.
ccvovod. Kada su u pitanju horizontaJnihorizontalni delovi
dclovi pamo::
pam.:
mreZe,
rnrde, ooni ni se postavljaju
postavljajll pod nagibom od oko 5% 0 u pravru slrujanja pare. U sluc,1-
pravcu strujanja
ve rlikalnih usponskih vodova ne moze se izbeCi da kondenzallcee
ju vertikalnih kondcnzat lea: suprotno Slruja- struja-
nJu pare.
pare.
Konde nzat se sliva u jed
Kondenzat jcdnomnom pravcu i para kuja koja ima
irna znaIDo
maIDo vceu
veeu brzinu ga zaus-
tavlja
tavlja.. Naslaje nagomilavanje
da svojom masom milso m savlada otpor
kondenzata i u momeotima
nagomililvanje konclenzata momcntima kada se nai.-upi
o lpor pare, dolazi do probijanja kondenzata lIZ
naL:upi u koliCini
-_
kolicini
uz prasaL:.
prasak.
....
 17. PARNO G RElAN1F. IS KOG PIUTISKA
REJANJF. N ISKOG PI'JTlSKA ./11
411

....T T

b
r
r-L--.J
I
r
- !I cc I
I
I I

-----
a I
.d I 1 A .1
0 ~-- --- U- -- ~--
r--

f--
--:::
~ ::-- f-
.11 'II '7
",'rTTTTTr"'" " " " " " "

Slika 17.1 Sistem sa dOlijim razvodom i visoko polozellom kOlldellZl101II

kOlldellZll01ll mrei.olll
mreiom
(a --horizolltailli razvod; b - vcrtikalej
horizolltailli razvodj vcrtikalc; c - vertikaillc cevi za kOlldellzatj
kOlldcllzal; d - vetrclla
vetrella cev;
ceVj
A - .skok
\·kok horizolltaillog
/lOrizolltalllog ccvovoda)
cevovoda)

Iz horizo ntntaa lnog razvodnog cevovoda para prod ire u grcjnil grcjnll te
telala kroz uspo nskcnskl: vo-
dove. Kada je ovaj rilzvodrazvod poslavljen
pos lav lje n ispou le la , radi
is pod grej nih lela. raui sei
se i 0 Izv. da donjc
nje m razvo-
du o U tom slubju
slu b ju ecvovod
ccvovod je ispod lava nicc sute re na 11il iznad ko lla. tla . ![urizo
I Iorizo nlalm:
nlalm; ccvi
bl<lgo m nagibu (oko 5%0) .i kada
su u blagom kad a se radi
rael i 0 vc
veCiCim duzinama,. izvod
m duzinilma izvodee se skokovilll
(slika 17.1).. Nagibo
(slikn 17.1) Nagibom m se obezbeduje
obezbedllje olicanje
o tica nje ko nd e nza ta la koji se moze pojaviti 1Iu od-
, rede nim lIslovima
uslovima pogona.
pogo na.
Pri skokovitom
sko kovitom vodenju
vodenjll ho rizo ntalnog ko kondenznog
nd e nznog cevovoda do laz Iaz i do skllplj
skupljanja
a nja
ko mJ enzala u tackama ccvovoda
nd enzilla cevovoda u kojima
kaj ima scse izvodi skok na visi vis i nivo (tacka Ana slici
17. 1 ), pa se i na
17.1 mcs tu mo
nil tom mestu morara osigura
osiguralili njegovo
njcgovo odvod
odvodee nje.
nje . T o sc se poslizc
pllstizc spaja-
njem
nje m sa kond enznim
e nznim cevovodom po moclI U - cevi. cevi. Kod izvodenja ovog spoja jedan jcda n
krak je
jc veza
vezann za pa rnu, dmgi za ko nd ez
Zit parnu. nu ccv,
eznll cev, a 1Iu cevi
ccvi je voda
voda.. U lokutoku rada siste ma, ma.
posto 1Iu parnom
pa rnom delude Ill vlada nad pritisak, nivo vade
vlad a naci voci e ce u1I krahl
kraktl pre ma ko n- de cie nznoj
ITUd
rnrdii bili po mere n na viiic,
viSe, tako da Ce tojati razli citi nivo i vode
ce pos lojati vode,, a razlika OdgOVil-
nu gova-
ra ve licini nildpritisk
nacipritiskaa pare Pk (slika 17. 2) .
pa re Ih

::
==
b
a
§
-
==

.><
a.

Slika 17.2 Odvodellje kOlldcllzata

--
... ...

kOlldellzata pomocll U - cevi ( a - razvodlla puma

b - povratlli cevovod za kOlldellzat)
pama mrezuj
mreiu;
-11
-4122 n.3. Toti(lmll;c
1 Todorovic I'ROJF:KrO V~ IINJE
PROJ J>KTOV/ NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO
CENTRAl-NO GREIANJE
GREJANJE

Ho rizonl
llo rizo a lni ko
ntalni konunu e nzn
nz nii cevovod
t:evovod je pod nagibom nagibo m pre ma kotlu ko tlu sa kojim jc u vezi
pre
p re ko vc vcrtikalnog priklj1l0ka 1Iu koji sc
rtika lnog priklju{,;ka se sliva ko kondenzat.
nd e nza t. U njenjcmumu jejt; nivo kondenza
kondenzatil lil
uve k iz iznad nivl)a vode 1Iu ko
nad nivoa kotlu, velicinu
llu , za ve nadpritiska
licinu nadpr ko tlu lh
itiska u kollu Pk. Veza sa atmosfcrom
a tmosfcro m
je ostva
jc ostvarenare na u horizontalnuj
ho rizonla lnoj ko kond cnznoj
ndcnz noj mrez
mreZ i, bl blizu
izu kotla,
ko Lla, preko vetrene
ve tre ne cevi ciji jcje
o lvor
tvor izdignllt
izd ignut za 20-30 em iz iznad
nad horizontalne
horizo nl a lne kondenzne
ko nde nzne eevi.
eevi .
Pri ovakvllm
ovakvo m ra zv,1dll , po isklju ce nju sistema
razvl1dll s iste ma iz pogona, horizontallni
ho rizontallni kondko nd e nzni
ccvovod
t:cvovod jc suv, toku
SHV, it 1I lo ku rad
radaa sa mo rno jedan
jeda n nje n deo mokar, ma ka r, po cemuce mu je i dat o imt:
da lo ime
ovakvoj
ova k-voj ko konfiguraeiji
nfiguraeiji cevovoda.
cevovoda. Medutim, 1I slucaju da jc ho horizontalna
rizo nta ln a kondenznit
ko nde nzI1it
mreza ugradcna
mreZa ugradC Oi\ pri podllpodu itiiii cak
b tk is pod njvoa
nivoa podpoda, a, u kanalima,
kana lima, onda
ond a se radi 0u nisko-
loic noj, odnosnu
po lozc od nos no mokroj
mo kroj ko kondenZl'.oj mreZi (stika]
nd e nzl'.oj mreii (slika ] 7.3). Kod ovako poslavljcposlavlje nog
glavnog ko nd e nznog
ndenz cevovodaa ne ma po
nog eevovod potre be za specjalnim elementima
trc bc e le me nlima za izdvajanje
izdvaja nje
de la mreze pod prilisko pritiskom, jerr u svim spojnim vertikalnim
m, je ve rtikalnim prikljuCcima nivo vode dik-
lira
l ira visina
vis ina vod
vodee u kotlu nadprilisak pare
ko tlu , odnosno nadpritisak pa re u kotlu,
ko tlu, tako
ta ko da para ne moze da da
prodre
prod re u ko kondenzni
nd e nzni deo eevovoda (slika 17.3 c). e).
I kod ovog razvoda,
razvo da, ukoliko
uko liko horizonlalna
ho rizo nla lna pa parna mreza ima skokove, u njenoj
m a mreia nje noj naj-
na j-
niloj lacki
niioj tacki se os igllrava odvod kondenzala ko nde nzata spajanjem
spaja nje m sa ko kondenznim cevovodom
nde llznim cevovodo m
(s lik a 17.3 f).
(slika
Para
Pa ra pOliskuje
pOliskllje vazdllh iz grejnih le te la i cevovoda pa se postavlja
poslavlja poseposeboa mreza za
bna mreh
odvo d vazduha u atmosfcru a tmos(cru (slika 17.3 b). Ona O na se nalazi iznad nivoa konde kondenzata
nza ta 1III
spojnim
spoj cevima, da kle iznad vode
nim eevima, vodenog
nog stuba koji odgovara nadpritisku kolla, kotla, k<Jko bi
strujanje
struja nje vazduha
vazdllha bilo osigurano.
osigurano . Isti eevovodcevovod sluii
slui i i za ulazak vazduha u mreiu rnreiu po
pre kidu rad
prc radaa sistema. Uko liko sc
siste ma. Ukoliko se deo horizontalnog konde kondenznog
nznog cevovoda spus spusta nil
ta 11i1
niZi
nili nivo, na prime r zbog podvla0enjapodvla{';enja ispod vrMa, vra ta, obezbedivanje
obezbediva nje odvoda vazduha pri
pllnje
punjenju nju kotla vodom,
kOlla vodo m, vrs i sc spajanjem
spajanje m sa mreZom za ve vetrenje
trenje (slika
(stika 17.3 d).d) .

rT ...
T

r- r-
I I
I I
I I

c=--1-___
c~-l- ___ 1
J ____I, _, ___
I, I
I

I
b
- - - - - - iI- - - e
------

c
it
~
d
-- .".:::
~
""',.""""""",,~ .. , ,. .", " ,
Stika 17.3 Sema
Sli/w Scma sistellla
sis/em a sa lIisko po[ozcllom(suvom)
po[ozellom(sllvom) kOlldenvlOtn mreZom:
mretom: ( a - velrella
cev; b - cevovod za vazdllh; Ilivo vode uII kolin za vreme pogona; d - veza sPIlStenog
vazduh; c - lIivo spltStenog dela
kOlldellZlle mreze sa vauiusllom;
vazdllslIOmj e - lIivo
nivo kOlwenzala)
 17. PARNOG/IDANJENISKOG
PARNOGREIANJENISKOG PRfl'ISKA
PRITISKA -11.1

Ho rizo nt
Horizo ntalna
a lna kond enz na mreia
mre:la je stalno ispu nje na vodom,
ispunjena vod om, pC!
pa otuda nilZiv
o tlld a i naz iv ovak-
vog razvoda
razvo da - mokra ko ndenzna mrei
kondcnzna mreza.a.

17.3. SISTEM SA GORNJIM RAZVODOM

Kod siste ma sa go rnjim razvodom pa
gornjim re horizonta
pare lni razvod je iz
ho rizo ntalni iz.nad
nad najv
najvisiiiiihh grej-
nih tetela,
la, is pod tavaniee poslednjeg
posled njeg sprat
spra taa iii pri pod ll tavana.
tavana . Kroz glav nll ve rtikalnu
glavnll rtikalnll
cev dovodi se para i spusta kroz pojedine ve rtik aale le pre
premama grejnim tclimil.
te lima . Sa izuzc tk-
o m glavne razvodne,
razvodne , u svim ostalim
os talim vcrtikalama
ve rlika la ma para
pa ra i kondL:lli'.i1t
konuL:nzat sslrllje
trllje 1Iu istom sme-
ru te je uma nje na mogucnost poremecaja pore mecaja tob toka pare odnos
od nos no slivanja
slivanj a kond ko nd eenza
nza ta
(slika 17.4).
S obziro
obzirom m da kroz vcrtikale
vertikale o ti ce kondenzat sa st rujnm pilre, narocito u poce tkll
st rujom
zagreva
zagrevanja nja kada
kil ua su cevi hladne u radijaton:
radijato re vis
visih
ih spra t(wa se sprecava
sp recava ulazul az knncl e nziI -
knnclenzil
postavljanjc m radijato
ta postavljanje rskog prikljll
radijatorskog cka 1Iu blagom uspo
prikljucka lIspo nu
nll.. Kod najniZih
najn iii h grej nih tc te lR
lil
ce lokup
lokupni ni kond enza t iz razvodnng
razvodnog ver vertikalnng
lika lnog ccvovnda
ccvovoda moran
mora n bi bi cia prou
prodet: kroz facli radi -
jator. Da bi sc
ja tor. Oil se to sprecilo razvnd
razvod ni rauij
radij ato rskii prikljuc<lk jc 1I (lv,'
atorsk (lv,'m m ssill cajll post av-
illcajll
Ije n sa lIspono
uspo no m. m. Ukoliko bi gn:jno te lo bilo kojcg razloga ·~a tvo
bill) iz bilo kojeg tvorere n o . ta ve vert
rt i-
kal a bi se punila ko nde
kala nd e nzato m, Pri ponovnom pusta nju pare javili bi se ne
nza tom. neprijatni
prijatni !iu-
su-
movi. Za to jc
ZC!to je bolje
bo lje reSc
rese nje ako se izdvajanje vertibdaver likctla iz horizontalne
ho rizo nt al ne razvod
razvodne nc mremrc -
ic
zc izvede odozgo savijanjem cevi, tako da se spreci sp re(:i ot icanje ndee nz:lta
ieanje ko nd nz:l ta kroz ve rtika rtika--
lu sa grejnim telima.te lima. Odvod
O dvod ko kond e nzata bi sc u to
nd enzata tomm slucajll o mogucio
moguCio na kraj evima
horizonta lne mreie mre:le,, pomocu U - eevi (slika
cevi (s post:bnom
lika 17.4) i pose bnom ve vertikalom.
rtik a lom.

,..
---- ---,
II
T T It
I
.-
,-
r- !
.- I
I I I
.L
I I
I I
I I
I I I
J
i
" ._________
o_~ -..L------~-----:1
~ --1 ______'
I
I
I
I
lj
- '
.....J __ I
--..:.:=;:-
----'-~-
--
", .,,; """"""""""""",,,
",;

Slika 17.4 Sistem parnog gre}tuya

grejtlllja lIiskog pritiska sa
l·a .rtlvom
.fIIyom kOlldellzltom IItrllZ.OIfl
mrllzom
././ /./
/./ 8.
[J, TodofrJl';c
TOf/orrJl';c PROJ N} Ii
£1..'70 1<-1 NJ
PRO} E1CIOV·1 ENJA 7..4
POS7RO} EN}A
£ POST!,OJ ZA CENTRJ1 NJ 1:/~.:
CENn~>1 LNO G RElA N}

Na slici J 7,5
Nil 7.5 je prika-.:ana
prikazana Serna
se rna go rnje
rnjcgg razvoda ali sa niska
nisko polozenom - mokram mokrom
kondcnznom
kondcnz nom mrcZom,
mrcZom. Slicnn kao kilo kod donjeg razvoda,
razvodil. kond e nzn
nznii vertik
verlikalni
a lni vodovi scSL'

splislajll
spllst ajll do nisko polo7.c
plllllzcne
ne horizonlalnc
horizo nl a lnc mrcZe,
mrele . pri Ccmll
\;emll je nivo kondenzata
kondenzala IIu njima
iz nad vis ine vode
iznad vod e II kOIIIi.
kollll. za
Zit vis
visinll
inll stll
slllba
bn vade koji odgovara nadpritisk
niltlpriliskllll pare. Zil do-
clo-
vod i izl'lz
izlaz vazdllh'l
vazd llha iz PLlslrojcnja
poslrojenja prcdvid
prcclvid ec na je
jc vclrena
velrena cev
ccv sa olvoro
otvorom m za ve7.ll
vezu sa alill -
mosfcrom. II 1Iu ovum slucajll
mosferom. sillcajll sc
se vrs
vrsii odvod njavanje horizonla
ho rizonla lnc
lne pa
pamc
rne mrdcmrde spaja-
nje m krilja horizo
horizonlalnog
nl a lnog razvmJnog
razvounog cevovuda
ccvovoda sa kondenznim.
kond enz nim. Slivanje
Sliviinje kondenzala
kondcnzala 11II
pojedinc
pojedi ne vcrlikale
verlika lc sc
se izbcgava
izbegava prikljuckom vt:rtikale
vertikalc iz go
gornjcg
rnje g dela razvodn
razvodnih ih cevi
ccvi 1III
vid
vidllu luka.
lu ka ,

c -----, ,-,

r
UI I
I I I
I : I
I ! I
'1
I~
1t11 II
b t: I I
--v--
---0--- -+-------,-------
_~-- - - } - - - - - - - , - - - - - - - - T - - 0

1=---
f='
f="
~I I I I
Slika 17.5 SCilla pamog greja/lja
17_5 SellIa gomjilll razvodom i lIisko
grejallja sa gomjim p%zellom kO/lde/lZ/lolll
I/isko poloiel/om kOlldellZllolll
mrezom:
mreiom: (a - vetrel/a
vetre/la rev; b - otvor; c - veza vertikalc
verlikalc odozgo)

17.4. POVRATAK KONDENZATA U KOTAO

Najpullzdanija rdc
Najpollzdanija reiienja
nja za vracanjc
vraeil njc kondc:,zata
konde!"za ta IIu kotao
kOlao Sll
su ona
o na u kojima kond e nzatnzal
o lict: prirodnim padom. U sillcajevima
olice sluciljevima kadkadaa Sli
SII grejna te
tela
la postavlje
postavljenana dovaljna
dovoljno viso-
ViSLl-
ko lako
taku da se ne nalaze
nal aze II zo
zoni
ni pritiska ko
kotla.
tla, kondenzat
ko ndcnza t eece sc
se slivati direklno
direktno 1Iu kOllo-
ve bez ika[.,:vog
ikakvog posrednika.
posrcdnika. To se dogada kada kotlovi pritiseimil (O.l-
kOllovi rade sa niZim pritiseima (0.1-
0.2
0,2 bar) a grejna le lela
la Sll
SlI visoko iznad nivoa vodevod e II1I kotlovima.
kotlovima. Ako se iz nekih razloga
razlogil
vi.~i radni prilisak pare.
usvoji viiii pare, grcjna
grejna tetela
la mogu priliska pa Ce bili ispunjL'ni
mogll bili u zoni pritiska ispunjcni
vodom (u praksi se koristi naziv "polopljeni"), pa neee dobijali dobija ti paru.
pam.
resavajll na taj nacin sio
Ovakvi slucajevi se reiiavaju slo se kondenzat ne vodi direktno
direklno u kOI-
ko t-
love, vee prethodno
prelhodno 1Iu skuplj
skllpljac
ac D kondenzala u vidu reze rezervoara
rvoara (slika 17.6). Tako sc se
 17. PA l va GREJANJ£ NlSKOG PRlTlSKA -115
-1 15

dobij(l kondcnzna
dobija kond cnz na mreza
mrda koja nijnijce 1I dirckt noj vezi
dirck lnoj vcz i sa kollom
kOl lom pa neci
ncCi bili
bil i "polllpljc-
" po loplje-
na
na"' i grejna
grcj na le l:l mogu bili na isloj visini kao i kol lovi,
Icla lovi, pil
pa i nize ad
od njcga.

----,
- ----,

Stika 17.6 Vracallje kOlldellzallLlI

kOlldellzala /I kolao pO.\'rcdslvom rezervoam
po.\Tct!slvom rezervoara

Povralak
Povra e nzala
lak ko nd enza la iz rezc
reze rvo(lra
rvoa ra u kOllove
kOllovc vrsi
vrs i sc pomocu pllmpe, pumpe, i to najeesce
na jceScc
nc direklno,
ne dircklno, vee prvo u jedan jcdan visoko polozc
polozcni rezc rvoar S, odak
ni rezcrvoar oda kle lc kond enza
enz:l l prirlld-
prir,)d-
nim padom ao lice IIu ko liove. Naravno
kOllove. Naravnu da laj meclll-rezervoar
meclu-rezervoar mom bili loliko to liko iznad ni-
vodc u kotlu
voa vode koliu ddaa raspolozivi hidroshidroslalicki
lalicki prilisak bude budc dovoljan da savlada nad-
prilisak uII kOl
ko llu
lu i olpo rcre u vcznom
veznom ccvovodu
cevovodu.. O Ovako vrlleanje kond enza
vako vrabnjc cnza la je bolje
boye rcre--
se nje od direklnog
sc dircklnog prebacivanja
prcbacivanja konde nzata iz prvog reze
kondcnzata rvoa ra jc
rezervoara jcrr jc
je punje
punjc nje
njc kOlla
kolla
l
ravno me rnije pa su oscilacije
ravnomcrnijc oscilaeije nivoa vode u kOllu kotlu male I..
illljucivanje
Ukljucivanje pumpe je jc po pravilu aulomalsko
aUlomatsko po moeu kontakla ko ntakta sa plovko m koji
se usposlavlja cim nivo vode
llsposlavlja eim vodc u glavnom sabirniku
sa birniku ko nd enza dosligne odrede
cnza la doslignc o dre dc ni nivo.
nivll.
povra lak kond
Za povralak ko nd eenza
nzala la iz vcCih
veCih pOlrosaca pare (bojle (bojlcriri za pripre
priprc mu lo ple po pOI-
t-
rosne vode, razme njivaei
njivaci toplo
toplote,
te, grejaci za vazduh ild .), ko korisle, uSlavljaCi pare
rist e, se uSlavljaci p:lrc a
ccsec ccvnc
jos ccSCc ccvne pet
pe llje (s lika 17.7). Pe lij:l
lje (slika tlj a deluje Z:l lvarac, i nc
elc luje kao vodeni zatvarac, ne propusla
vazduh. Da Oa bi se omogueio izlaz vazduha vazeluha na kondeko nd c nznoj ceviecvi se poslavlja aulomalski
automalski
venlil za ispuslanje vazduha koji propusta
ventil propu5la vazduh a za lvara se pri nailasku pare.
zatvara pare .
Ukoliko se aparali
aparati koji korisle paru nalaze na laze blizu kotlova mogu se poveza ti dire direkt-
kl-
no sa ko kOllom
llom i radiee bez smelnji iako su u zoni zon i pritiska. U 10m tom slucaju kond e nzna
mrda nije u vezi sa atmosferom
mrez.a a lmosferom pa nema razlike priliska, pritiska, vee i u kondenzko nde nznomnom vodu i
u pa rnom vlada a lmosferski
lmosfe rski prilisak, pa ee nivo vod e u ko kondenz
ndenznoj noj cevi bili skoro isti isli

I Premo lekslu predavanja

Prema profcsors masinskog f.kuttet.,
prcdavanja Milorada Uroseviea, profesors fakultet a, koji
koji predavao predmet
predmci Greja-
G reja-
nnje provelravanjc od 1962-
je i provelravanje 1979 godine.
1962-1979
·116
·/1 6 lJ.Todom"ic
I], TOIiol'Ol';c I'UOJ EKIO
i 'UOJEKf >1 iF;
O I :'INJ POSTROJ ENJA Z·f
E POSTROJENJrI ENTRA Lt,Q GRElANJf:'
Z·1 C'ENTI?AL,\'O G R£JA NJE

kao kotill.. Mil

ka o i u kotlu Mala razlika
ia raz potit:c od pada priliskil
lika POlil:c priliska koji posloji u ra zvodu pilrc
rilzvodu pare (slika
(s lika
17.8).
17.8).

--- -------1- ----- f-------

'--
--;,
- ;--

x-
a. l!.

1-----:::
.- . -....
'--
. L..

",'""""""""""""""""
Slika
SUku 17.7

a.

Stika J 7.8 Direkllla veza polro.faca pare i kolla

kotfa

17.5. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA

Pritisak pare 1Iu postroje njima za grcjilnje
grejanje parom niskog
nisk og pritiska krece sc u granica-
rna od 0,05 do 0,5 ba barr nadpritiska, 1Iu zavisnosti od duiine vodova od kotla
kolla do
do. najuda-
najudil -
ljenijeg
Ijc nijcg grejnog tela. Po iskustvenim
iskustve nim podaeima
podacima preporucuju
pre po.ruclIju se sledeci pritisci pare na
nil
izlazu
izlazll iz kotla,
ko tla, u zavisnosti od duiine najduzeg parno.g
ud duzine parnog voda :
- do 100 m 0,05 - 0,1
0,1 bar
-100 -200 m 0,1 - 0,2 bar
- 200 -300 mm 0,2 - 0,3 bar
 PAlmo GREJ/
17. PARNO GREJANJE NISKOG
INJE N PRn'ISK~
ISKOG PRn'ISKA -117

Da bi para prosla hoz vcntil

ventil grcjnog
grejnog tcla
tela i usia u samo
silmo telo.
te lo, potreba n je napor ad
od
oko 2000 Pa, odnosno 0,02 bar. Prema
Prcma tome, kao raspoloziv napor za dimc nzio nisa -
dimenzionisil-
nje cevne mrcic
mreie ad
od koUa
kotJa do venlila grejnih lela prcoslaje:
prcostaje:

H = P - 2000 (Pa)
Kao i kod vodenog, lako i kad kod pamog grejanja, raspolozivi naponaporr sc lrosi
trosi za Irc njc
Ire nic
dclovima ccvi i za savladivanje mcsnih
u pravim delovima mesnih otpora.
olpora. Dok jc je kod vodenog grejanja
'napor bio potrcban
polreban za strujanjc
strujanje vode kroz razvoelnu
razvoelnll i povratnll
povralnu Illiezu, kod parnog
mrezu, koel
grejanja napor scse trosi zakljucno sa grejnim lelllm.
telnm. Povralak
Povratak konele nzala
nzata IIu kOla
kota o 051-
varujc
varuje se silom tde iii pomocu
pomoeu pumpe.
Postrojenja parnog grejanja izvoele sc
Poslrojenja se sa gornjim
gomjim i elonjim
donjim razvodom.
razvoelom. Koel oba sis-
lema razvoda, povralak
povratak kond enzata
enzala prirodnim
priroelnim pute
pule m moze biti
bili kroz visoko poloze nll nu
(suvu) iIi
iii nisko polozenll (mokru) kondenznu mreill.
mrezlI.
Horizontalna pama mrda
Horizonlalna mreia polale
polaie se sa nagibom koji ne DC sme d a je milnji
manji od
m/m. Kod
0,002 m/m KocI cevi koje imiljll
imajll nagib slIprotan
suprolan loku konelenzata
tokll konele nzata , maksimalill1
milksimala n nagib
iznosi 0,005 m/m

17.5.1. ProracuD
Proracun parne cevne mreze
prilisak pare na izlazu
Ako jc poznal pritisak izlazll iz kotla.
kOlla. prora cun cevne
prorai':lIn cevnc mrdc
mrd:c se nc ne razliku
razliku--
.ie od
.je proraclIna prikazanih za voclcno
oel proracuna vodcno grejanje. U prelhodnom proracunll proracunu uzima se sc
cia sc 67% oel raspolozivog napora lrosi na lrenje
ela Irenje IIu pravim elelovima
dclovima ccvnc
revile mrdc.
mreic. pa
5e na osnovu loga
se toga odreduje
odredllje jeelinicni
jeelinii':ni pad prilisak R za kolo najncpovoljnijeg
pael prilisilk najnepovoljnijeg (najutla-
(najllda-
Ijcnijcg) grejnog
Ijenijeg) grcjnog lela:
kolla
- pritisak kotla
- potrcban
potreban pritisak ispred
isprcd venlila grejnog
grcjnog tela
tcla
ra~plozivi pritisak
- ra<;plozivi prilisak PI - P2
1'2
- za Irenjc
trenje 1Iu ravnim dclovirna
delovima Illicic
mreie O,67(p 1 -- P2)
O.67(PI pJ
- duZina pamih vodova { (m)
- jcdinicni
jcdinii':ni pad pritiska
priliska R = O,67(Pl
N 0.67(PI - 1'2)
P2)
I
Naknadni proraeun Ireba
treba cia da stvarni polre ban napor.
slvami potre napo r. Koeficijl.:nti
Koeficijcnli mesmesnih
nih otpo-
olpo-
ra odreduju
ocIreduju se islo kao i kod vodenog grejanja.
Prilikom proracuna Ireba vadili
proraclIna treba voditi raeuna da 1I u lIsponskim
usponskim voelovima
vodovima u Kojima para i
kondenzal imaju suprolan
kondenzat tok, vrednosl za R ne treba da prede 100
suprotan 10k, Palm. Pri vccim
JOO Palm. vl.:cim
vrednostima za R, veee su brzine strujanja
slrujanja pare, a s obzirom na slIprotan
suprotan smer otica-
oliea-
dolaziti do sumova
nja kondenzata, moze dolazili l:-umova 1Iu poslrojenju hidraulicnih lIdara.
postrojenju i hidralllicnih lldara.
lz istog razloga nemacke norme daju granicne precnike za pojedine kolicine kolicinc lop-
top-
lote koju nosi para (tabela
(tabcla 17.1), a sovjetske norme maksimalne brzine strujanjastmjanja pare
(tabela 17.1I).
.fI8
-1 18 B. PR01F.I<TO I ~-I .vl E I'OSTROJCNlrI
Todoro ..;,' PROJEkTOVrlNJE
B.Todorol'ir Z·I CENTR·
POSTR0 1J;NlrI 2.-1 CENT R-1 l.NO GRFJANJE
1I.NO G RI:JA N1F.

Tabc la 17.I
Tabcla Prccnici cevi
L7. I l'rccnici ccvi za parnc vodovc
vodove 1Iu 7.avisnosli
7.avis nos li od kolicinc toplole
loplole (W).

1.lur
Prcrnik
I'rcrnik CC\'j
C'c\'i
nlni vodovi
izolli olni
Il nrizonl vodnvi
1/2"
2320
3W
5230
(I""

1011 0
10 110
..••
IIIIII "
21510
215 10
III !"
l'l
31400
i' 39,5 mm
39,S
27900
5 1,5
51 nun
,5 nl/II
56990
56991J
Vcrt
Vc rtiik~
kJ llli vodc.w i
lni vodovi 3250 7320 13950
1395 0 29070
29071J 43500 38840
38114 0 78730
78130
ccvi
Prccnik ccvi 57 (>-I
(,.! 70 82,S 88 100,S
1110,5 113
11 3
Horizontalni vodovi
Ho rizonlalni vodovi 75000 102340 129100
129 100 200000 2384 10 338430 46 1710
171\1
Vcrlibill
V crlikoillii vodovi
vodo vi 103390 140720
14 0720 177930 275630 326800 465200 63 150(J
1500
Prccnik rcvi
rl!vi (25
125 137 150
ISO IBO
180 204 235 2SI)
250
IloriZOIl13lni
Ilorizonlailli vodovi
vudovi 603600 76S740
768 740 978 100 1575900 2198 100 279 1200 3721600
372 160(1
Vc rli kalnii vodovi
Vcrtikaln 81 ) 730
825730 1052500 .- . .- . .-

Tabela L7.Il Maksimalnc brl.inc

Tabcla L7.Il brlinc pare II
\I zllvisnosli
za"isnosli od prccnika ccvi
MHksimallUt bClin. ,ore
M.ksim.llI. IJrliOlt I.re (m
( m/s)
/s )
PrCC:°nik ("cri
Prcl"nik ('cri j,l osmcrnll
jstosmc okk
rnl to suprolan 10kk
suprota" 10

~'2"
\'1" 14 10
~/4"
~/I " II!
18 12
I" 22 14
11'/~
~I:' "
'' 23
23 15
1
I '~,'!,~ " 25 17
50mm 30 20
veri
vcCi od 50 mm 30 20

U nak
naknaclnom
nildn om proracunu , koji se lakodc r<lzlikujc od proracunil
tak odc ne nlzlikuje proraCUn<l vod e na g grL"
vodenog g lT -
koe ficij e nti mesnar
janja, koeficije mcs nor otpora odreduju
o tpOr<l odred ujll se takod
tak odee prcma
prc ma tabcli VI 1I dodatku.
dodatkll.
Ako lre ba izvr~ili
lreba izvr~i li proraclln ccvm: mrde
proraclIn ccvnc mrczc za pos postrojenje
trojc nje za koje
kojc nije zadat pritisak
pritis<lk
pare
pare,, prorilclIn
proraclIn vodova najne povoljnijcg grej grejnog
nog tc tcllaa sc
se neslo razlikujc. Nairne, k,tk
nes to razlikllje. k'iko\l
ncdostaje pod
nedostaje a lakk ()(1 ras
podata raspo
po lozivom
lozivo m pritisku,
pritisk u, je
jerr tek tre ba odrediti prilisak
treba pritisa k pare II 1I kOI·
k(ll -
Ill,, cevna
lu cev na mrd
mrdaa sc dime dimcnzionik,
nzionis e, vod eci eci ra ClIJ1ila 0 podacima
clln podaci ma iz labe tabe la 17.[ l7.ll
17.1 i 17. II . ZZ""
laka
taka dimenzionisanu cevnll ccvnu mrczu
mrcZu iz izracuna
racllna se polrcban
potrcban napor na osnovu koga kog<l sc us· us-
vaj;)
vaja prilisak 1Iu kotlu
kotlu..
Z
Zaa pro
proraclIn vnd ova za sva
racun vodovll SVll clrllga
dru g" grcjna tcla sadaa .ie
te la sad je poznat
poznal pritisak
prilisak kotia pa pro·
ko tla pi! pro-
racun bazira na jedini jedinicnomcno m padu priliska.
Kod parnih vodovCl
vodova grejnih tc la, koji se nalaze
telil, na laze blizu kolla,kOlla, preostajilce
preostajace neis- koris-
koris·
pritisa k, pos
cc ni prilisak, posto to sc precnici cevi nc mogu smanjivati smanjivali ispod od rcdene ggranicc,
odrcdene ranice, pa Sl' SL'

visak priliska
pritiska prigllsuje pre thodnim doterivanje
prigusuje prethodnim doterivanjem m organa n::gulisanjc.
o rga na za reglllisanje.

17.5.2. Dimenzionisanje kondenznih vodova

Cevi kroz koje se odvodi kond enza
e nzalt ne proracunavaju se,
se , vee
vec se njihov precnik lIS-
us-
padalaka iz tabele 17.[[1.
vaja na osnovu paciataka 17.1I!. 17.5.3. Proracun precnika eevi cevi
Postll se pre thodnim proracunom dobije jedinicni pad p ad pritiska R, prelazi se na t'd-
od-
rcdivanjc prethodnih
rcdiv<lnjc pre pomoclI labelc
thodnih prccnika pomoeu tabelc VII. Pri lome treba voditi racuna cia jt: je
izracllnato R uslvari
izracunato ustvari srednja vreclnosl jedinicnog
vrednos t jed inicnog pada priliska
pritiska i cia
d a treba precnike
precni kc ad·
od-
rcclivati
rcci ivati u glavnim deonicama (onim
(onirn koje su bliZe kotlu) prema vecoj vrednostiti N,
veeoj vrednos
 GRElANJE
17. PARNO G REJANJ£ N ISKOG PRlTISlV1
fSKOG PRJTfSKA 41 9
.f19

dok za os ta li deo mrde

ostali ma njim R. To je put dll
mrez.e - pre ma manjim dl1 se dobije eko nimicna i ujed-
ekonimicnl1 uje d-
nare na cevna rnreza.
naee mrez.a.
tabe li VII dat jc precnik cevi i jcdinicni
U labe jcd inicni pad pritiska u zavisnosti od kolicine
koli cine
toplot para . Uz kolicine
top lo tee koju nosi para. koliCine toplote dllla
dl1ta jc za svaki precnik
prc cnik i brlina strujanjil
strujanjit
pllre.
pare.

Tabcla 17.111 Prccnici kondcnznih "odova

vodova kod parnog grcjanja
Prernik
Prei'nik Visoko poloieni vodovi Nisko l.ollYleni
Iloloieni vodoyi
d Horizont alni
Horizonta ln i Ycrlikalni
Verlikalni Horizonlalni iii verlikalni
verlikal ni
(mm) 1 :s 50 m
1$ I 50-100
50· 100 m I> 100 m
Ko!iein. 101110le odDlela
Kotieina odUlels od
otl pare obrozo,'anje kondenza
psre Z8 obrozovaoje kondenzst.t. (W)
13 4650 6980 32,560 20,930 9.300
9,300
20 17,445
17.445 25,590
25.590 81,4 10
81 .410 52,335
52.335 29,075
25
25 32,5
32"<; 60 48,850 145,375
t45 ,375 93,040 46,520
32 79,080 116,300 3314,010
14,010 203,526
203.526 98,855
40 t20,950
120.950 180,265
IXO,265 436,125
436, 125 290.750 133,745
133.745
50 250,045 372. 160
372.160 755 ,950 51 1.720
511.720 250,045
250.045
(57) 366.345 546.610 1.1 04.850 72 1.060
721.060 366.345
366,345
60 494,275 738,505 1.453,750 988,550 494.275
70 581.500 872,250 1.744.500 1.221,150 581,5 00
581,500
(76) 697,800 1.046,700 2. 15 1,550
2.151.550 1.453,750 697,800
80 872,250
872.250 1.302,560
1.302.560 2.616,750
2.6 16.750 1.744.500
1.744,500 872,250
(8S)
(88) 1.046,700 1.570,050 3.081,950 2.093,400 1.046,700
90 1.279.300 1.918,950
1.9 18,950 3.605 .300 2.326,000 1.279.300
100 1.453.750 2.J51,550
2.151.550 4.070.500 2.791,200
2.79 1,200 1.453,750

Koe ficijcnti mes

Koeficijcnti nih ootpora
mesnih lpOra odreduju sc prc prcma tabe li vr,
ma tllbcli VI , ait vrednosti za Z dale
dal e Slt
su
zavisnos ti od pritiska
u zavisnosti pritiskll i brzine slrujanja
strujanja pare, IIa Zil koeficijenl o tp o ra ~= l.
koeficijent mesnog otpora l,s=
takod til beli VI.
takodcc u tabeli
Kod gornjeg
go rnjeg razvodil
razvoda moze sc predvide
predvideli ci a se
ti da St; vertikalni
verlikalni voclovi
vodovi izclvajaju
izdvajaju iz hori-
zo nl a lnc cevi odozgo, kako bi sc izdvojila
zontalne izclvojila para iz kond enzil la. 7.bog loga
kondenzata. toga se na kra krajujlt
horizo nl alne mreic
horizonlalne mrezc momorara predvidcli
preclvicle ti oclvodenje
odvodenje ko nd enza ta.
kondenzata.
Proracun cevne mreZc
Proracu'n mrdc postrojcnja kod koga nijc poznat pritisak pare pa re 1Iu kotlu,
ko tlu , ba -
zira na iskuslvenim poclacima i prikazan je u prime
iskustve nim podacima primeru ru broj 1.

Primer 1
Ocl recliti polreban
Odrediti po treba n napor
napo r za strujanje pa re kroz cev precnika 3/4. Duzina
pare Duiina cevi je
20 m, kolicina loplote kojlt nosi para jc Q = 6490 W.
toplote koju W. Pritisak pare je
jc 10000 Pa, a zbir
koefidjcnata mesni
koeficijcnata mesnihh otpora iznosi 3,5.
Prema
Pre ma tabe
tabelili VII, u kolo
kolonini za precnike 3/4 traii se polje sa kolicinom toplote 6490
W. U isto m po
istom lju nalazi
polju brl.inu strujanja pare v =
nalaz i se podatak za brlinu 12 mls. U krajnje le
=12 le--
voj iii
iIi clesnoj
desnoj kolonr jedinicni pad pritiska R = 80 Palm.
kolone dobija se podatak za jcdinicni
Za pritisak paparere od 10000 Pa odnosno 0,1 bar, apsolutni pritisak je 1, 1.11 bar. Na di-
jagramu za gubitak pritiska Z, na apscisi sc se nalazi me rodavita vertikala za zasicenu
mcrodavila zasiccnll
paru
pam ciji je pritisak 1,1 bar. Na lazi se kosa prava koja oznacava brzinu
Nalazi brzinll strujanja od ]122
m/s.
mls. Na ordinati
orclinati se dobija vreclnost Z = 47 Pa.
clobija vrednost
420 8.
B.Todorovic
Todorrw;c PROJEKTOVANJE
PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA
ZIt CENTRA LNO GREIANJE
C£NTRALNO GREJANJ£

Po~to je
Po§to jc Z = 47 Pa, za koeficijent o tpora 1, stva
koeficijenl mesnog otpora rni napor za savlad
slvarni ivanje
savladivanje
mesnih otpora iznosi:

Z = 47 x 3,5 = 164,5 Pa
Ukupan napor za zadatu deonicu treba da iznosi:

H = 20 x 80 + 164,5 =1764,5 Pa
H

P
Primer
rimer 2
Odrediti pritisak pare u kotlu
koOu i dimenzionisati
dimenzionisali cevnu rnrezu strujnih ko la grejnih
kola
tela x i y, ako se postrojenje zagreva parom niskog pritiska.
pritiska.
Horizontalna i vertkaIna date su na crtezu sa svim pOlrebnim
vertkalna cevna rnreza dale potrebnim podaci-
rna. Duiine deonica upisane su u formular za proracun cevne rnreze.
Postrojenje je izvedeno sa donjim razvodom i suvom kond e nznom mreZom
kondenznom mrezom

Prcgled
Prcglcd mcsnih
mesnih otpora:

deonica I
- kotao
kOlao (sarno izl az) 0.5
- 2 kolena 3,0
- izvijeni ko mad
komad Q.i
Q.l
3,0

deonica 2
suprolan smer "'u/",=O,8
-T raeva, odvajanje suprotan w"lw=O,8 1,8

deo nica 3
deollica
wolw = 1I
od vajanje prolaz "'01'"
- T raeva, odvajanjc o
deo nica 4
deonica
raeva,Odvajanjc prolaz wplw=O,78
- T raev3,Odvajanje 0,2
-Iuk
- Iuk 0,5
- koleno 1,0
- zasun !U
Q.1
2,0

deonica 5
una!usno odvajanje, prolaz duld=
- unalusno dold= 1I "'pl..,=O,64
wpl..,=O,64 0,4

deonica 6
prolazd
- unakrsno odvajanje, prolaz old=O,8 "'pI",
d.ld=O,B wplw=1 =I 0,1
0,1

deonica 7
suprolan smer odvajanje WuIW=0,76
-T raeva, suprotan Wo/W=O,76 1,8
- dva luka LQ
2,8
deonica 15
suprolan smer W
raeva, odvajanje suprotan
-T caeva, WuIW=O,9
uIW=O,9 1,5

deonica 16
dconic.,16
odvajanje, proia? WJW
- T raeva, odvajanjc, = 0,7
WufW= 0,3
 17. PARNO GREfANJE
GREfANJ£ N ISKOG PRIT
NISKOG PRITlSKA
ISKA 421

- kolcllo 1.0
-. znS
zaSlI lI
UII Q.J
03
1,6
deonica 17
dvld = 1 W",W = 0,85
odvajanjc, prolaz duld
- unakrsno odvajanje, = 0,2

deonica 18
dconiCJ
unakrsno odvajanje,
odvajanjc, prolaz d. =
WulW = 0,75
ld = 0,75 1 WvlW
d.td = 0,6

nica 19
deonica
deo
-T mtva, suprolan smer
TraM, odvajanjc worw
smcr odvajanje = I1 1,3
-2 luka
-2luka l.Q
2,3

3500 T
o T
3500 2300
1T I
2300

-~T ...q-
~T --<#-
0 xX Y
-~ ! -
,-,.

I 0 I I
01 g0
01 ~~ I ®
2900' ~:
2900';"",
. .
T
T
I C'-
r-- T
T
2900 2300 1'<1'2300
1
1"<1' ] T

I
,-,. i -.(#- ...--Q-
~
I ,.,.
r>.
-4-
ij 0 0
II@
2900
011 ~0
T I
r-l
rl
2900 1150
®~
IT
0

I T 1150
T -
I
-<#-+ -4--(#- I--~
--~
I
I
t-4--
~-
I 18600 11500
0L ------- --- - I
,

SlikiJ
Stika 17_9 Sema uspolIskih
uspoIIskih vodova
-122 8. TodOf"CJI'ic PROJ
8.TodorrJl'if: EkTO l,~t NJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO G
PROJEKTOVrtNJE RElANJE
GREJANJE

o
(j) o <0
r r
0 1I I
IL.::_18600
18600
1..::_ .
.
--.:x.---
--;:r,.---
\!V
II~
I
I
I

SHim
Slika 17.10 Horizolllallla
Horizolltailla cevlla mreia
mrei.a

Na osnovu proracuna vodova najnepovoljnijeg grejnog tela x, usvaJa

usvaja se pritisak
pare u kotlu 1,05 bar.
Prethodni proracun
proraclIn vodova grejnog
grcjnog tela Y:

- raspoloiivi 5000-2000 = 3000 Pa

5000·2000=3000
raspolozivi prit
pril isak
isa k
·- prcthodno
prethodno utroseni
utroscni pritisak u deon ici I
dconid 806 Pa
·- preostajc
preostaje z" dcoollicc 15-19
Z.1 deoolliec 2194 Po
1'"
·- za trenje
trenjc u ravnim dclovima
del ovima 0,67 x 2194= 1470 Pa
·- duzina
dui ina dconiea
deonica 15·15-1919 {= 211 m
{=2
- jedinieni
jcdinieni pad pritisb
prit isko Palm
R = 1470:2 1 = 70 Palm

Kondenzna mreia
Broj deonicc KoliCina topl ote
loplole prcenik
preenik eevi
ccvi (m)
oduzeta
odulcla od pare
8 3500 13
9 7000 13
10 12800 20
1I
11 18600 25
12 35000 32
13 52000 32
14 81000 13
20 2300 13
21 4600 20
22 9200 20
23 11500 20
24 29000 25
25
 IZ PlANAMRili
IZPlANA MAm p.."
Preth. NAKNAONI
NAKNADNI PROAA(:UN
PAORA¢UN
RAZUKA
RAZLJKA
pnwnlk
pnK:nik SA PAETHOONIM PREtNIKOM
PAE¢NIKOM SA PROMENJENIM
PAOMENJENIM PREtNIKOM
PAE¢NIKOM CEVl

P-"" T"".
Top!. ~
~:
Ma•••
••nl O"""a clIVi
cavi d
pratok
protok protok ~; w A
R II · R
A ~~
L~ Z d w A
R I· A
I·R ~~
L~ Z
II·· R
A
(n - h)
Z
(p - D
(p.
(W)
f'i) (kg/h) I(m)
(kglh) (mm) (mJs)
(mls) (palm) (Pa) (Pa) (mm) (mJ.)
(mlS) (Palm) (p~
(Pa) (Pa)
(n-
~.)
(1'-) (p.)
(1'-)

• b , d
• II
• h II I) k II m 0 p q ,
PamlllOdovl grejnog tela X
Parnl vodovlgrejnog
"
,
,_
811)00
81000 5.0
5,0 57 22,S
22.5 3,0 . 56
10
70 350 3.0
'"
2 52000 7,0
" " " ''''
SO
11/2
18
18
SO 350 1,8
1,' I1S
"5
3
,•
35000
1....
7,0
" 70 .90 0 0
118
" " " '"
10,0 1 1/ 4
11/4 '50
S
5 12...
12800 3, S
3,5 1 1/4 9 22 71
77 0,'
0.' 10

•
6 7000 3,S
3,5 1 9 30 105
10S 0, 1
0,1 3
7 3500 1,0 ".
3/'
'" + " 7 26 26 2,8
~I
~ I·R+
"" 'R+~Z-
LZ - 803
-
• 2651 p,
Po

, , ,
ZI grejno
Napor za greJno lelo
,
telo
, , , , , 2000 p,

Parn!
Parr"\l vodovl greJnog lela
vodovi grelnog tels Y , , , I 4651
, ,
p,

Raspolo.livl
AaspoloIM napor
Ut~no
UlfO~no u deonicl
u deonlcl 1I
sooo
5000 2000
350
- ~~~'"
• _.
3000 p,

1,5 182
" 11 SOD
15 29IlOO
29000 7,0
7~ 1 1/4 20 100 700 1,S
18
" 11500 6,0
',0
3,5
1
," 14

".
70
10 '20 1,6
I ,'
0,2
'"9
94

"
11 9200 3.'
3,5
".
1I
" 12 SO 115 0.2
0,6
" """
\8 4600 3"
1,0
3"
1/2 " 9
9 60
158
"8
60
0,'
2,3
"
15
56
56
"
19 2300 .3

'--
L"R +L' · ".,
~ I'R+~Z-
"" + 812
-
• 267.
2575 p.
Pa
 18. DALJINSKO GREJANJE

18.1.1. Uvod
Pojedinacno
Pojedin zagrcvanje:
ac no zagrcva njc: oohjckata sopstvcnim
bjckata sa sops centralnim
tve nim ce grcjanjcm
n tra lnim grcja paurazumc-
n jc m poUraZUI11l:-
va da svaka zgrada illlilllaa sam
samosta lni izvor lOplolC.
osta lni ro pi OIC. A to povlaci
povlaci izdvajanje
izdvaja nj c pros lora
lo ra za
lage rova
rovanjc goriva,
njc gori uglja ounosno
va, uglJa o unos no uljuljaa za lozenje iIi Illazula,
lozc:njc iii koriscenje:
mazu la, kori scc: njc: so
-o psl vc nog
ps lve
dimnjaka
dimnj aka i izdvojeni prostor za sljaku
izdvojc ni proslor aka je
slj aku ako kotao na cvrsto
jc kot,lo gorivo..
cvrsttl goriv
U nasc:ljima
nasdjillla sa vcCim
veCim brnje brnjem objekala,
m objcka la, pojcdi nacn<1a grejna
pojcdinacil grt:j na postrojcllja
posrroje nja sa svoj svojilll
im
ko tlo m i dimnjakom,
kotlolll uimnj ako m, ve liki li ki su izvori zagade nj a oko okolnje:g spoljnjeg
lnjc:g spolj prostora,
njcg pros tora, kakako
ko zbog
dimaa i ostlih prod
dim produkata
ukata sagarcvanja,
sagoreva n ja, tako i uslccl uslecl dnpremanja
uopre manj a gor gorivaiva i kasnijeg
bs nijeg oclvoze-
nja slj ake ako se kori
nj a sljake koristi
sti uga lj.
Efikasnost
Efikas nos t pojeuinaenih
pojc:d inac nih ko korlrl ava
ova koji
koj i su uve
uvekk re re:lalivno
la li vno mamalihlih kakapaciteta jt: uvek
pllcil e ta jc:
ma nja od onih
manja vcCihh snaga, pa je svc to uovclo
o ni h veci uovc:lo do snabdevanja
sna bdeva nja to toplotnom
pl otn o m ecncrgijom
ncrgij o m
naselja,
nase lja, reolla
re(lna i gradova u celini, cclini, cecentralizov<lno,
ntra li zovan n , 1Iu okviru da daljinskih
ljinskih sistcma grejanja,
sis te ma grc:j a nj a,
zajedniekim
sa zajed nickim izvorolll
izvoro m toplOle
to plOle i njenilll razvodjenjcm
nj en im razvodje nje m UO uo svakog potrosaca.
po lrosaca.
Prema
P re m a lome, prednoS
lo me, pred nos liti daljinskog
ua lj inskng sistema grcjanja
siste ma grc janj a su u veeem
vece m stcpenu korisnostiti u
s lcpcnu korisnos
proizvodnji
pro izvod nji to toplote
plote na jednolll
jed nn m zajcdnickom
zajcd nickom Il1 mcst ll, u moguenosti
cstu, mogucnos ti kor koriscenja jeftinijeg
iscenj a jeftinij eg
goriva, manjim zagadenjima
zagade njima iIi ii i bar zagadcnjim
zagadcnjimaa koj kojaa sesc mogu zna znatno
tn o smanjiti
sm anjiti ppovolj-
ovo lj-
nom lokacij
lokaeijom om ko kotlarniec,
tl arni ce , boljoj kontrokontrolili sagoreva
sagorcvanja, moguenosti
nj a , mogucnos preciseavanja
ti prcciscava nj a
otpad nih gasova prc
otpadnih pre napllstanja
nap usta nj a dimnjaka
dimnj a ka i doprcmanju
dop re ma nju goriva na jed jednono mesto
mcs to koje jjce
obieno
obicno ud udaljeno
alje no od zgrada u nase naselju,
lju, a sve to uz ma manjunju opasnost
o pas nos t od pOZara,
pOZa ra, veeu
sigllrnosti u radu i laksc
sigurnosti lakse i strueuno odriavanje.
stru cuno odriava nj e. Medutim,
Med utim, inves invcstieiona
ticio na ulaganja
ul aga nja su
velika.
ve li ka.
Sistem ddaljinskog
aljinskog grejanj
grejanjaa se
so:: sas toji od to
sastoji plo tnog izvora, eevovoda
toplotnog cevovoda za rrazvod
azvod
toplotnc
to plotnc ccnegijc, preuajnih
negije, toplotnih pred staniea
a jnih stani ca ((tzv.
tzv. ku cnc podstaniee)
cne pods ta ni ce) i ggrejnog
rejnog postro-
jenja sa svojim eevovouom
cevovouom i grejnim te telima
li ma u samoj
sarnoj zgradi.
zgrad i.

Autor peglavlj.
AUlor poglavlja Daljinsko grcjanjc jc d iplomirani ,"asi
diplomirani nski ,"7.cnjcr
masinski mzc njer Pelar
Petar Vasiljevic iz ,.Beograds kih
IZ ,,6eogradskih
elcktrana"
elek trana"

425
.n6
-116 Il. r,x/orQl'ic
/J. I'IWJE.!;TOI
r ,x/oral';!, f'IWJI' ~·Il 'JI: I'O~TfWJ£NJA
.I\TOVr I'O~ TROJr.NJA ZA
ZIt C£NTRAL"
·E.NTR ·IU;O GRr'-'. INJE
'O GREJA NJ£

18.1.2. Podela daljinskih sistema grejanja

Podclaa da ljinskih
Podcl lj inskih greja nja
nj a sc
se momozezc izvrsiti vist: naCina
izvd iti na viSe naCi na , uve
uvekk prt:ma osnovn im
prcma osnovnim
ka rakte risti ka ma odrcde nog sistema
karakteristikama sistc ma..
Prema nos iocu toplo to plo te Ill ogu bili
mogu biti sa to
toplom iIi vrc lom
plo m iii lo m vodo m, iii iIi parna
parn a daljinska
da ljinska
gn;janja.
gn:ja nj a. Pre ma vrsti potrosaca
po trosaca i njihovoj lokaciji de le se na grejanjc greja nj t: naselj a iIi tzv,
iii IZV,
blo kovskc siste me sa izvoro m top
blokovske lo te u jcdno
to piote jednom m izdvoje no m o bjektu
bje ktu - lop toplani.
lani. na
indus trij ske i gradske
industrijskc grads ke siste me. Industrijski da daljinski
ljinski sis temi
te mi podmi ruju potrebe
podmiruju Zit odvi-
po tre be za
janj e tc hno loski
los kihh procesa u proizvodnji
pro izvodnji a uz to i za greja nj a fa fabrickih
bricki h stanbenbe
sta nbcnbc nih
nase lja koji se uvek gr gTade
ade u najb lizoj oko
najblizoj o ko lini industrijskih
ind ustrijsk ih oobjeka
bjcka ta.
ta. Kada se snabde-
snabdc-
toplo
vaju to plo tno
tn o m eenergijom gradov i u celini iii
ne rgij o m gradovi iIi bar njih ovi
ovi veCi
veci dclovi,
dc lovi , uglavno
uglavn o lll
m zbog
grcjanja
grcja nj a i pripre me topI toplec po tros nc ne vode, o nd a se kori sti naziv na ziv "gradsko" daljinsko
daljins ko
grcJa nJ e.
greJa
U svim po me nutim slucajevim a povezivanje poveziva nje sa sis te mom mo m daljinskog
J a ljinskog transporta
tra nspo rt a
toplo tne e nergije
toplotne nc rgije se izvodi dire ktnim (ne posrednim)
posred nim) i indire
indirektnim
ktnim (posrednim)
(posrcdnim ) spaja-
njcm sa daljinskom mreio
njem mrdo m.
Cevna nUcZa
nucla toplovoda kojomkojo m se preprenosi Iluid do objekta
nosi fluid obje kta koji je prikljuce
prikJjuce n na
da ljinski siste m predstavlj
prcdstavljaa prim
primarnu mrclu a cevovod od pods
arnu mrcZu podstata ni ce do krajnjih
kraj njih
iIi bojle ra za toplu
po trosaca, radijato ra iii to plu vodu , prcdstavlja sekundarnu
se kunda rnu cevnu mreiu.
mrew.
G ranicno
ran icno mes to primarn e i se kunda rne cevne mrcie
sekunda ods ta nice,
nUeZe su p odsta nicc, u kojima sc
prima rni nos il ac to plo te tra nsformise pre
primarni prema
ma pot rebbii pojedi
po tre nih po trosaca da bi sc
pojedinih se
odatle
oda tle razvod
razvodiioo kroz sekundarni
sekund arni ccvovod.

18.1.3. Izvori toplote

Toplo
T o plo tn a cnc
cncrgija proizvod
rgij a se proi zvodii u toplanama iIi u termoelcktranama,
topl a na ma iii te rm oelcktra nam a, a kao toplotni
toplo tni
izvor se korisi
ko risi gas, ugalj , mazut, nukle rana ra na c nc rgij a , em:rgija
ncrgij energija vode ali da nas i
danas
gcote rm alna i sunccva
gcoterlll sunceva energij a, biogas i tolotnc
energija, tolotne pumpe.
Ako se vrii
vrsii same proizvodnj top lotne
proi zvoJnj a toplo tn e ecnergije,
ne rgij c, bez obzira da Ii sa vodo m iii iIi
parom
pa rom kao primarnim f1uidim
fluidim a za pn.:nos
pn;nos loplo
toplo te, o nda
nd a je rcc
rec () toplanama
0 to (TO).
pla na ma (TO).
Kadaa se na istom mestu pro
Kad proizvode topl o tna i elektricna
izvode toplo cle ktri c na cncrgije, oonda
nda sc radi 0
tcrm oe lektra nama (TE-TO).
oelektranam3

18.1.4. Daljinsko grejanje u Evropi

Tcrmicku
Tc rmi cku ugoc\ nost u SVlllll
ugodnost SVllfll i ivOlno m prostoru putem daljinskog gre.janjaa dana,
d aljinskog grejanj danas
kuristi u Evropi preko 100 milio na Ijudi
kuristi Ijudi.. Od tog hroja
broja jeJna cctvrtina iivi
zivi u ze llllja
mlj a ma
Ev ropske Unij
Evropskc Unijce (E( EU)
U) ita tri cctvrtine
celvrt ine u cc ccntralno/istocnim zcmljamJ
nlra lno/ istocnim ze (CIE). Us
mlj a ma (CIE). Uslcd
led
razlicitih
razliCitih klim a tskih faktora
klimatskih fa ktora , daljin sko grejanje
grejanjl: jc vi se
sc u prime ni u ccntralnil11 i
scvt:
scve rnim delovim<l
dcl(lvim<l kokontinenta nego uju
ntine nta ncgo i nim.
u juznim.
 18. f)I
D/ IUINSKO GRJ:L IN}I;
lUINShO GRD, I IJI; 417
41 7

Prvu poslToje
Prvo postrojenjenj.: daljinskog gn.:janja
grcjanja 1I Evrupi
Evrup i izg rlllkno
raucno.ic je 11:>74.
1:)74 . godinc Nc mac-
goclinc 1Iu Ncmac-
koj u "iduvidu hlokovskog
hlokOVlikog sis lcm ll:maa i kuriscc
korisccno no jc z,\Z,l snahdcvanje
snahdcva nj c lopotnom lopotn )m energijom
cnergijom
gradskc
gralhkc bolnicc
bolnice u Bonu. Na taj wj naei
naeinn climinisa
climinisana Sli lokalna
na su loka ln a lozista lozis la iz bol ni nickih
ckih pros-
IOnja pa je
IOrija jc znalno
malno po<.Iignut
podignul nivo hig ijcnc. ijcne.
sistcm gradskog d;tJjinskog
Prvi siSICJl) daljinskog grcjanja
grejanja pucco
pocco jc je sa rauom radom 1900. gouinc godine u
DrczdcnlL
Drczd.:nlL 1ft.-anasct visespratnica sc
o..-anasct viscspralnica 5C snabdcva
snabueva lo i(1p IOp lotnnm
lo ln o m cncrgijom
cncrg ij orn iz kombi-
nO\'anog postrojcnja
poslrojcnja za prl)ilVodnjll
proizvodnju lopl toplotnc
o lm.: i clckiricilc
c lcklricnc ecncrgije,
nc rgije, a jos 1.'i ,)bjcka ta SI;
\.'i "hjekala 51;
snabdeva.lo same clcktricnom
snabckvalo clcktricl10m cncrgijol11
cnt:rgijom iz istng iSIng poslrnjcnja
p05lrnj c nja . Ovaj sistcrn jr jt nas
nastao
lao pr-
VC nslYCnO Wog
vcnst\'cno Wo<s javne
jaYne bezbednosti
bczhcdnoSli i smanjcnja
srn a nj enja 10k;)l
10k;Jl nog zaga
zagaucnja,Jcnja, a svakako5vakako i da hi se
bi sc
postigao \'cCi slcp.:n iskoriSccnja
pDStigao vt:Q iskoriscenja ovaovaJ..-vug postrojcnja . Do prvog sVcl,
J.."Vog poslrojenja svct~kog raw jjos
kog ratil os :;5 vc'-
VC'-

likih grado"a
gradova slcdilo jc ovaj primcprimer. r.
Na fa prdasku
pn.:lasku "cko"a, nastajc i daljins
vckova, nastilje daljinsko ko grcjanjc
greja njc II 1I gradll Fn:dcrick.~berg (Danska)
grauu Frcdericksbcrg
pri ccmu je jc kau
bo gorivo
gori\'o koriscen
korisecn gradski olpad, a snahdcvana snahuevan a je novo iZi;radc iz~ra ucnJ na bolni-
ca. 1I Budimpcita
BudimpcSla prati trend trc nd i dobija s istem
uobija prvi sislt: m daljinskog
daljin,k og grejanj
grcjanj"a 1904. 19U4. godine.
god inc.
Zasloj u ral:Yoju
Zastoj sislema je
r.17xoju sistema jc bio 10k
tokom o m rI svc
ve lsko:;
ts kog r,JI
rrlll:l. i I11<.:cp,'!'
j1l,,.!\;c1n'1
rcdll'l po, lc njcga
nj ega cb ci:.t
bi polom
potom do 1930. gooi godinc prckn 2IJO
nc prekn 21)0 pO;;lr"jcnja
poslrlljcnja d:dj d:".Iin ~ k(\!:! grl'
im:ko,;! janjaa I"Jdi
gr"janj r Jdi lo siron'
Enop<!.
E\Top.:.
Toko!l1 ohn:wljanja
Tokom ohna\·ljanja gradova koji ~1I porll
ko ji su ~ cl1i II lo
porus<.:ni to ku .11 sv,'t,kog n
SVI'I ;; ).;llg ral;].
rat" . gPI(lc:ni
gr;1(lc:ni SLl
SLI

no~; iii proSirivani ~tojcCi

novi p()~lOjeCi sistcmi
sislcmi daljinskog grcjanja,
grejanja, naravIl0
naraV110 sa nap napr.:'.inijom teh·
r.:'.Inijom leh·
nologijom.
C zapadnoj E"fOpi
E\'ropi ucescc Jaljinskog
ualjinskl1g gn:pil
gn:pa ia ,·:.rira
\':,r ira iZlll uu 1
i7111ee tILI ';,. IIu 1·.
I ';" I·.!;glcsknl
I;gles kol duno
SU c" u fin5koj
5USi Fin5koj,, sa izuzetkom
izuzelko m Isla nd ~6cl,. U ~~k:or"
nda.. sa f1(icl,. k n r" . vim Zt':illj" lll ;' ~c
Zt' :~11jil m:! ~\..! 1I.\' :!":! ra zvo ij
L1d(-·ava

tema i po
sis lem;l ccavanje broja potrosa':a.
povccavanjc potrosarn. Najvece prosircnjc od 7,4 % godisnje
p ros ircnjc <ld godisnjt:
wbddcno AusLriji.
wbddeno jc u Austriji.
U zcmljama elE
eIE uccsce daljins kog grejanja
daljinskog grcjanja se kn:cc
sc kn.: cc 00 12'1r. 1ILI Hrvatsknj
ud 12'k Hrvalskoj do 71!'?r
70'/'; Uu
k:rajni Lctoniji. U pojcdinim urbanim zo
krajni i Lcloniji. ZO llnaa llla
ma (lvog
ovog rcgio na, udccr
regiona, dostizc i ·)W,;·.
uuco dosriic ')()'/;'.
Uzi majuCi U obz.ir
UzimajuCi slanovnislvo, preko 40% su
obzir ukupno stanovnistvo, ' u knrisnici daljinsko;; ~re j:lI1j
daljillskog gre janjaa..
Dri:.t\c
Dri:Jn.: EU nai"isc konste !,ao
najvisc korisle gor ivo ugalj 34'l,
xao 1;ori'/O 34'lr i prirodni gas:;1
gas :;1 ';;,;. ali su za;llIp-
a li SLI za;lllp-
Ijepj i obnovlji\'i
Ijcpj obno\'lji\'i iz.vori II 'Ic-,
izvori sa 11 9(·, dok IIu zc
zcmljama
mlj a ma CTE lIuga
ga lj 6ni 48(' ~ udcl
t:ini 48" udela.. II celoh
celokL pn
pl1nj
oj
potro-nji. pnrodni gas 33
pOITosnji. prirodni 9C a obnovljivi izvori
33% %..
izvori svcga J1%

18.1.5. Daljinsko grejanje u Srbiji

Primma
Primcna daljinskog
daJjinskog grejanja u Srbiji datira
dalira tcktel;: od
ud pocelk" ~czdcseti h gcrJin
pocclka ~l:zdcsetih gouin a
pro..~log \·cka. Pf\;
proslog ,'cka. Pn; sis\cmi
sislcmi su pusteni
puslcni urad 19619(, 1.
I. go
glldline u I3cogradll
inc 1I I3c ograd u i Novom Sr dll a
S2UU
196_. godinc u Subotici i KragujcvClI.
1961. KragujcvClI . Danas
Da nas se 52 grJua
grad a IIu Srbiji flrejc
grejc daljinskim sistc-
sislc-
mima grcjanja.
mlma
Na.i\i~c
Naj,ik porrosaea prilJjuc.;no jc na sis
potrosaea priJdjuccno sistcm
tclll daljinskog gr.;j a njro 1Iu Novom
gr0janja Sadu. cak
Nnvom Sadu,
6iYi sllJmbcnog fonda, u Beograuu
6(lc ( SllJmOCnog 45%, Nisll
Beogradu 45,-*., 35 <;~ i Kragujc\clI
Nisu 35'ifo Kragujc\ LI 20%. 20%. Od mnnjih
manjih
mcsta d:iljiTl.~ko gTejanjc
m<.:sla daljin.<ko grcjanjc jt:
j.: najzas luplje nijc 1Iu Boru
najz<Jstupljcnijc SO %
Borll sa 5() ty" i Obr.::no\,clI
O brcno\'cLl sa 80% pri-
k!ju,:cnih
k!ju":cn siambcnih objebla
ih SiamOCilih obj.:!.;ata lih
tih gradnv:!.
gracinva.
ns
.J2S fl. Z4 CENTRALNO
II. Todorol'lc PROJEKTOVANJE POSTROJENJrI 2.4 CENTRA L NO GREI.4NJt:
GR£JANJE

Srb iji najvise se koristi gas (56%

Kao gorivo u toplanam a u Srbiji ), tcena go riva (23 %) i
(56%),
ugalj (21 %). (tablcla 18.II).
lIgalj 1H.U) .

Tabcla 18.1. Statisticki prcgled

Tabela pregled daljinskih sistema u Srb
Srbuji
uji (podaci su iz 2000. godinc)

Ukupan broj Sla

sta nova u Srbiji 3.000.000 100%

Stanovi sa greja njem ne ecl.l. e ne rgiju

grejanjem rgij u 970.000 31 %

Stanovi prikljueeni
prikljuee ni na daljinske gradske Ii industrijske
670.000 23 %
sistemc

St anovi sa grejanjem
Stanovi grejanje m na drvo ugalj i slieno 1.180.000 40%

Stanovi sa industrijskim pogonima sa grejanjem na gas 180.000 6%

18.II. Karakteristike daljinskih

Tabela 18.1I. daljillskih sistema
s istema Srbije

l. Ukupna prikljuena snaga potrosaea u Srbiji MW 6000

2.
2. Kapacitet toplotnih izvora MW 6600
3. Ukupan broj kotlova u toplanama - 732
4. Duzi na vrelovodne mrdc
mreze km 1600
5. Broj potrosaea - podstanica - 11600
6. Potrosnja goriva teg 550000
7.
7. Proizvedena energija GWh/a 6200

ad
Od ukupne prikljuene snage potrosaca
potrosaea od 6 000 MW, 70% (4200 MW) se odnosi
na stambeni prostor a 30% (1800 MW) na poslovni prostor i jayne objekte (skole (skole,,
obdanista, bolnicc, domovi zdravlja i sl.)
Akcija prikljueenja
prikljuccnja novih potrosaea
potrosaca na sisteme daljinskog grcjanja u Srbiji jc
zadnjihi godina veoma intenzivna. U to toku
ku je izrada dokume ntacije za Valjevo a
dokumentacije
sprema se i modernizacija sistema u Kragujevcu. U Novom Sadu, Nisu i Beogradu
8eogradu
revi talizacija jc zapoecta 2001. godine.
 18, /J, IIJINSI(O
18. fJ. ,, JINSI\O ( a
;UE.!ANJI,'
l!,lA NJI,' -12<)

o.. _
0
Pozarev;lc
PozarevOlC
Valj~vo M:rtj~anpek
MC'tj~anpek
Negotin
Ba
8a dna
. - G . Milanovac
G.Milanovac ~ Bor ~
KosJen.c
KOSBJea"s,cta •• Kragu.l:vJ3C
Kraguit vac d - .~ . ,-r
,..,
_ _ ~ ..Basta . Jag
a9 dina
Ina ZiJJ" e
ZaJ e CUtl
cu t'f
.'U.i:icc
..
UZfCC Cacak. • ~

• Kr K"ja~ev
Knjaiev .

'.
Priboj • i•
• • N
Nisi s .
• H~a
N~a Varos Kruseville •
Krusevac

.
Plu.vlja Prijepolje

Novi Paz Les ovac

• •
~ ~itrovica
Pristina
•

Slilw
S/i.Iuz /8.1.
/8./. GrodQvi
Gradovi u Srbiji sa daljillskim
daljinskim sistemim(l
sistemima, grejallja
grejanja

18.2. SISTEM DALJINSKOG GREJANJA (DG)

18.2.1 Opisi sistema
Osnovni delovi sistema daljinskog grejanja su:
- toplOloi izvor sa kotlovima,
kOllovima, rczervoarima
rezervoarima goriva, cirkulacionirn
cirkulacionim pumpama, po-
slrojenjcm za pripremu vode i odriavanjc
odrZavanjc pritiska,
pritiska, dimnjakom i memo regulacionom
opremom;
.f30
·no fl. I/ OJoro l·it PIWlr:KTOV,,uvJE
adoI'O I·it /' /WJEKrOVA.YJI: I'OSTRUlI::Nll1
f'OSTROlENJI1 ZA C£NTRALNO
CENTRALNO GI<E.1AN1£
C f<l:JANJE

- toplovod
wp lovodii - ecv
ccvna
na mrd
mrdaa kojom
kojo m sc et: ne rgija u ohli
obli ku VTe
vrc lc
le iii tople
to pic vode razvocli
razvod i
do po lrosaca
trosaea - zgrad
zgrada.
a.
to plotna rn:uajna
- torlotna preuaj na stanica,
sta ni ca, koja turlotnu
toplo tnu ec ne rgiju iz toplovo
ncrgiju d a (prima
toplovoda (primarni
rni deo
razvod a) prcdajc
razvoda) kucnom
prcdaje kucno m grcjnom
grcjno m postrojc
pos trojc nju.
njll .
- kucno gre jno pos
grejno poslrojcnje,
troje nje, razvodi LOplotu
to plo tu ka grejnim te lima iii spremniku
spre mniku
potrosnc
potros nc topic
to pic vodc
vode (sekunu arni deo
(se kunuarni ueo daljinskog
d aljinskog razvoda).
razvoda ).

6
5
1. Kotao
2. Razdclnik
CcYo,-od
3. Ccyo\'od
.t. Poh'osaci
·t
7 4
J1 Sabimil.:
:'i. Sabimik
3 r.. Cirkulacionc
(i. Cirlmlacionc JlUI11Jlc
JlUIllJlC
7. EksJlanzioni sud

Slika
Stika 18.2. Uproscena sema sistema daljinskog grejanja
Pre dodonoscnja oU luke 0 prikljucenju
nose nja odluke priklj uee nju na s iste m da ljinskog gTejanja
grejanja analizira se
eko no nomicnosl
mi enost sistema n ajvi ~c zavisi
sis tem a a ona najviSc zavi si od gustine toplo tnog opterecenja
opterece nja koje se
izrazava prcko
pre ko snage po trosaca
trosaea p o sta mb mbee noj povrsini (MW/
(MW/km2)
km 2) iii snagom
s nagom potrosaca
pc
po d uzi ni toplovoda
duzini to plovoda (MW/km).
(MW/km ).
Tzbor parametara
fzbm param c ta ra u sistemu grcj;lnja
si stc mu grcj anj a zavisi pd tL:mpcrature
temperature razvodnc
razvodne i povratne
povra tnc vo-
ddaa,, njihove tc mpe raturske razlike i pritiska. Analizira sc i maksim alno to toplotno
plo tno opte-
recenjc
rece njc u to ku jcdnc
jcdne grejn c sczosezo nc ka kaoo i godis njc iskoriscenje
god isnjc iskorisce njc proizyodnih
proizvodnih kapacitete
kapaeite te
izraze
izrazcno nc u casovima
casovim a rad a
Cevovod nc mrdc mrde se pos postavlja ju bez ka
tavlj aju kanala
nala sa nadze
naelzemnim
mnim vodenjem
vode nj e m iii se polazu
direktno
dirc ktn o 1Iu ze mlju,
mlju , od nos nll
no u bcbctonskc
to nskc ka nale pod zc mlj o m.

Prednosli
Prcdnosli daljinskih sistema
sislcma grejanja:
grcjanja:
• ne ma po
nc potrebe
tre be za transpo rtoll1
rtom i doprc
ciopn:manjem
manjem gOrlva
gonva elo
clo pojcdinac nih
pojcuinaenih
zgra d a, sto jc od puscb
zg rad posebnog znaeaj a u graclovi
nog znabja ma,
graclovima,
• mogucnust
lll 11gll cnost kurisce
koriscc nja jcfrinijih
jdtinijih cnc rgena la (maw
e nc rgcna ra i uglja),
(mazu ta
• vcea pogn
vceil nska sigurn
pognnska sigllrn ost lIpo tn:bulll
os t upo trc: bo lll vise knll
knllova
ova nnaa jeclnom
jt:clnom mcslu,
mcs tll.
• usll: Li a prnstlJra
usted" prostllra u zgrad:llna jer nema
zgrad a1ll 3 jcr kOllarnicl:, dimnj
nl:ma kOllarnice, uimnjakaa ka i rezcrvoara
rezcrvo ara za
go nvo.
n vo.
• nu rz<i \'a l1jl' i prntivpoz.arn
on laksan 0o ndrza\'anjl' si~ lI rnlls t jc:r
pro tivpo7.<J rn a Sif,:lIrnlls jn sc strueno
struenn llsoblje na lazi
lazi
jo:: tlnnlll
11 :1 icd l1 <'1ll I11
I11cc,.l u,
,. lu.
 lR l JAU1N.
Ig. IJ/lU I N. KO G /I1'-1
/18 1 II1\'1r-.
Jf, -131I
./3

• mogucnost
moguenos t ct: ce log ~S i s~ tl e.: m a u S;(lllOj
ntra lnog rcgulisa nja (C
c.:ntralnog S<1m oj topla ni .,
to plani
• ma
manj njee zagad
zaga dcc nj.:
njc ziVOlll
zivo tll ':c ssrccl
redill (p(l~ wji samo
inee (p(lslC1ji c1i mnjaa k, ddovo
sam o jed a n c1imnj ovo ljne
ljnc jc
vi sine, iza
visine, bra n i loeiran
izabra pre ma
locira n pn.: mu ru zi vCl
w trova
rova 11a izgradcn
izgradt: n je kau i to plan
planaa va n
sla mbc nog de
s tumbe dellaa grad;])
grau3) ,
• u ko kUlllb in ova nnm
mbin noll1 proeesli
procesli pproi roi zvod njc lo pl u lne
loplo ln.: i c h: ktr
ktricne
icnc ec ne rg ije
rgije
pos lize se
poslize sc najbu lje iskll
iskurrisce
iscenosl gnr iva.
nus t gnriva,
• pos toji mogucnos
poslOji mogll cnos t spalj iva nj a gradskog sJll
spa ljiva sl11t:ca
cCa kao b o izvo ra toplo
to pl o tc
le i kao i
korisee
ko risce nje ob novljivih izvora
izvo ra top
to plloule.
le.
Nosioc toplo le
Nosioe te u sistc
siste mu da lji nskog grcja
grcjalljanja mogu bi bittii topl
toplaa voda te mpe rature do
110 °C 1Iu razvodn o l1l
nI vod u, vr..:
vrt:laI;] vo da
cla lempcra
te mpera lu pre ku 110 °C kao i pa ra ni skog
n; preko
tu re
od nos no visokog pritiska
nosno

18.2.2. Toplotni izvori - proizvodnja toplote

Pos troje njenjc za pro izvodnju
izvounju lop to pllotnc
o tm; e: ncrgij
ncr!!ijce - tupla
tlJplana, sa~!Ojll , e od
na, saslOj nd kOl
kO lllova
ova koji
nc ij a lllll ec ncrgiju
po te ncijalllll gori va prelVaraju
ne rgiju goriva pre tva raj u 1I lorlOln
lop lo lll ll,
U, siSle
sis te ma pll !llpi 7.:1t eirku
illpi Z: cir kullac ijll vode
ae iju vod e i
deo sa mcrno
me rn o m o pre mo m i rcglll rcglli ac
acioio nim lIre:d
ure:d aajima
jima od a kJe upravljaa r:.ldo
kJ e sc upravlj rado m 10pla
topla l1(:.
nc.
Osim toga to pl a nc
topla ne im aj u e le ktroc
ktroe nc
ne rge: ts ko pos
rgt:ts lroje nj a iz koj
poslrojc kojt:g pa jaju clcktric
e:g se na pajaju d c klri c ni
urcdd aj i u nj oj, radi oni ce: za od
ure odrzava nj c op
ri.avu nj" up rcme:
relllc,, prus tolo rija
rij a za osoblje,
osobljc, skJ adiste evrstog
s!Jadistc evrs tog
ii i tecnog
iIi tcc nog go riva kao i postrojc
goriva pos troje nja za hc misku i tc nnicku nni cku pri pripre
prc mll vode:
YOlk .
lIzz eko no mskih
msk ih razloga , lokacija
lo kacija (op
topla la ne: lrcba
treba d a bude 1I bli zi ni po trosaca,
b lizini trosaea, je jc r su
tad a tros kovi
Iada izradc ccvne
kov i izrade eevn e mrde
mrei.e najnizi. Maks im aln a razda razd a lj ina pu po trosaea
trosaca je do 10
km,
km , u pojcdpojed inil11 slucaje vil11 a i ddo
inim slucajcvima o 15 km . Medllt im, mn oge: oko lnost
Medlitilll, ln ostii na lll
l11 ecu
ceu po trebll
trcbu
za uda ljavanjc
lj ava njcmm toplana
to plana 1Iu od nosu na grads ka jczcra, na roCi to zhog dopre:ma
gra dska doprc l11 a nja
goriva, snabd eva njaa svci.o
cvanj svdo m vod o ll1, depo
vodol11, cle po nova nj njaa pepe izgra unjec visok
pe pc la, izgradnj vi sok ih dimnj
d imnjaa ka
(do 150 m ) i sl. O sim
(clo sil11 toga na pc rifc riji su
rifc:riji s u obicno grad e induslris
industris ki pogo ni pa postoji
rn oguc nos t za njih ovo ssnabdcva
mogue nabdcva nje
nj c paro l11 m za tc te hn
hnoo los ke potre be bc i to plo to m za
grcja nj r.j e.
Zaa ce: kon
Z o ll1i
ko no mi can rad rael to plana i ko mbin rnbinovanih proee:sa pro izvodnjc
ovanih proccsa tne i
izvodnj c to plo tnc
e le
lc ktri cne rgijec po tre bn o je dci a gustina
cnc e ne rgij gllstina toplo tnog o ptc recc nj a bude:
plc rcecnj bude:
• izgradcnih nase lj a 2U-30
kod novo izgradenih
koel km z
20-30 MW/ krn
• nase lj a sa po rodi
za nasclj rodicnim kucam
cnim kuea maa 15-20 MW/ km
km2z
Najvecu gus tinu o pte rcce nja
gustinu nj a imaj
imajuu graclski
gradski centri o na se kreee od 50 - 100
krece oel
M W/km 2 a u ne
MW/km ncki m ggradovim
kirn ki i 200 MW/kmz.
radovim a ca ki MW/km z.
obarr po
D oba kaza telj
pokaza te lj e ko no mi
miccnos
nos ti rad aH to plo tnog izvora jc je ,.broj
,.b roj sati trajanja
traja nja
pt<;[e:cc
o ptc nja"" (ko licnik uukupno
re: ec nja kupno proizveelc
proizvcd c ne godi snjc
slljc to plo tnc
tllc cne rg lJc I zbirnog
rglJc
ka pacitc ta to plo tnih izvo
izvora
ra)) koji sc izrazava 1Iu casovim
casovilll a.
U savre:m
savn:: mee nim sistcmima a ljins kog grt:janj
sistcrnillla d aljinskog grcja nj a sa malim ude lom lo m pripre ll1
mee po trosne
vod e ((PTV),
topi c vode
topI PTV) , SIO jc.;
jc ela
danas
nas slucaj u Srbiji , dostiza
elos ti za n broj sati godisnje g trajanja
trajanj a je
1250-1 500 h. U Beogradu
1250- 1500 Beog radu i drugim
clrugim grad
gracl ov im a Srhijc broj sa ti lraj a nj a o pte rece
trajanj rcee nja,
nja , cak
ca k
iI IIu g(1Liina
onLiina m<1 kauaa j~
lll a katl jc Iproizvotlnj
roi zvodnja'l IOpIO
toplotell! bila
bi la najvc
n,ljvc ca n~ rpn:lazi
c'l , nc rd az i 1 J 000
OOOsati sa li.. to jc ova
cirr" vccn, in
ci rra v.:Ca, inv cstlicijc
vcs i cij~ Uu proizvod
pro izvod nju
njl1 lOplo
top lote i s koriisce
le su boljc iskor sc~ n
ncc .. Svc
ve lo ci a j~
Lo govo ri cia jc
aci:Ji;nji
acl sist~1l1 grcjanja
:Jsnji SiSIl!1ll grejanja u Srhiji sa inSlalisanonl
instalisanl)1l1 snago lll m 1Iu izvQri
izvor im od 6600 MW
l11 aCl ad MW
(Tabcla
(Ta bda 18.2) i pfOSeCnOI11
prosccnol11 proizvnclnj
proizvndnjom III topl
IOploOlne ne rgijc
lne c nc od 6.200.000 MW god isnj c,
rgije ocl
prcdill1cnzionisa
prcclilllc nz ionisa n i ncd ovoljno iskori sccn.
isko risb.: n.

Slika /18.3.
8.3. Mil/.e/rJl'
Mille/rJl' pal'lli
pami blok kol(w I()I). 6.5 IY£W
ko/rw T 109, IY( W ( 10 I pare 110
na cas ,WI
ca s )),, .I'lI
kOlllo illo lllol/im
kOJllbiJf(l goriol/ikoill
l allim gorioll i kolll gas- /JIa~lll, 1'lIlIlifa/urom
go.\'- IJIfI:/I/, l'ell l ilalur OJl1 i kOllllllldll
kOl/la/ldllimi lll fi
p llilu/ll
li I/om

I : nerg~nli ~()J
l:nergc1l11 ~ \ )jii :iC
sc kor islc is te U u lnpln
tnpla ll am a<1 Sl1: su: g.l~
gas ,. 1I1:'LlIt, ulje za
1I1 illlll. uljc l et 11 ,i.l' ll jC i uga lj. Pri
Il ,I.l'lIje Pri njnji·i'
hll\om i7.\1nrll
11""1\111 i7.hnrll lleha llcha obratili
obra lili p:lznjll
p:lznj u na ce Cl' nt', Si~ttr IlLlS lI ! 'llabJcv:lljd
nc, Sit;1If110Sll! 'nabuev:llj' l,, tls l,) 'e
u,I,) ''': lra
lranspo
nsp(l J"r
la 1l1l1gUC''1
101 lll11gUL''1o\li s kla d
11\li ,kln is [ ~ nj a, lr,,
dlslenp. Ln l ~h.IlVt; ~Ii':: n<l
~"\l\'t; i ~Ii'~ nn .
U rhiJ i se
lJ ' rbiJi sc 1III lop
lCl pllilllam Ilajv i ~c kori
,III<llll a najvisc knr islslL,, pojl'dlll
poic li ll .1CIlU
,lcnt! iii k(1 kOll1 nin,)I, ;lIlll, gil
l1l hilll)Vanll. " <ISs i lTI
mazli
<lZ UI.l.
Ip" ~r..lja
',,, kr..Jj a 11.ll S~li1Idc
:lilldc..',cli
d ihh gndi"lllli n<l
nil piP' ll,log
'slog vcbv~ka I'I'Cl'r': t(,ZIl<1
ld: n<1 se ' ~ kun"li(
k Ui\ < I( 111'1 ::JI I :Inu:
n a 1.',11 : ln~IS we SV..: vc '.~
v":c':
l""la
I.' 1(1I;)ne n~ lIpmup(lt rcbljavOlju
rcbljH";Jju gas kan ka ) USIlOV
u:nQvl1O IllJ gn
g'lrivo,
n vo. 'I akoukll n<\ f'rill1 cr
na rrim ~ r 11
u NIlNl' ''11
1 1111
m 'adu ';tdu ,s..:c !!:ts
ga,
kO11I i',li
1..1 i.. li 100'
lOll' ( 1I dalj d:t!j ijsk
ijskill1
im SislclI1l1l1a, Bc:"c.:raliu .'(1';,.
s islcllllI I1a, 11\J Bc":;radll ,'(lli l . a nd gr'iilcgrc!ilc sanne 2 (J0 3N ~
,ann..: 2fJOJ/tJ-I
\ ciiL.
t.: iik" 111[1Il)p lana
luna LIu 'is 'i~ u
u,. 1\.1
Kliviivi VIr. 11,,<:':la
p,, -da jc; ,I:t k(l
jc :1;1 r i~l1 Is
kmi:-'II F;l~. '.I
klIU t'IV(1 F:'».
d:lll,,'IV(1 r llvcci
1vc;ci POIl'lIS;I':
pnlrl)Sil(
It 1'101 11;'. 1ILI ]l '·ra
lI:-I.I'1 1_ 11'1'1,111;'
""I,,, rag~uf o.:\'c lJ - I. (),[){)(J
Llfcvc'I gt1dhl1jC ~"!!
lnlla gl)cihllJC
(J.()f)(J lona Il r(;'aani',:
S ~lg()[C\ n.l ": llV~IL'1
L1V ~lk" vd vc likl'
ike koilknit-,
CI IlI lIII!,!l!i.l"
(II I.:" i p()r~d
p"n;d lIgraclcugradcni ni lJh ,'kklrp
('Ic klrnlill T a )I;;1' (l1l'':I~'
lti l -r;. [l1L'C· i~l.lVdll!
' Vel I:l' PIOlllll"W\ ~:Ign
': I'I(l<illk;w! ~ ~ lgn rrcc vanj ",;l,
pred t ~l\
prell l l a t:l:c
~1\ Ilit 'I "",1 (I)\kll-zdr
\k (\-zd rO!\' ;!\' ~I\cIl1
~I\ ':l\i problem
prnhkll1 !.;, LO I n!
o! 1)li 'lli
lJli .lti
 18. O/ ILJINSKO
IU INSKO GN£JANJ£
C;U8ANJE -133
-/31

Osn(J\'ni
Osnovni cle me nt u ppro izvod nj
roizvod njii lo
toplo tnec e<: n<:rgije
piclln jc kotao
nL:rgij c jG kojii moZe
kOlao koj m oZe b iti rar
bili parnml,,
to plovodni iIi
lo iii w
\'Telo
elo od ni.
Kada sc lo plola proizvodi u pparn a rmm im kot iovilll a<l ((kot
kOllovim lovi sa pl alllc
kOllovi a me ni m cevima
cev ima iiiii i
slnnoa::vru koLlovi)
SlTTTlO<XVIli koLiovi) proizvcde ~ a r a sc
proizvede na para se 1Iu pro tiv-s lr
p rotiv-s trllj
uj nim apara ti maa ko
apa ra tim koris ti za
ri s li
zagrev"d.oje "ode.
zagrev-anje vode. pa su kruzn
kruznii £o
tokk pare
pa re i krll
kruzzni gn:j ne vo
ni tok grGj vodc po lpun
dL: pO tpu no
o odvoje
udvojc ni
ni..
Kada sc loplola
top lOla proizvodi u vre
vrc lovodnim
lovoclnilll ko tl ovim
o vim a postoje dva m mog
og lluc'
cal siste
s is te ma:
m a:
• d ireklan, u kome vre la vod
dircklan, vodaa iz ko tla
tl a eirkuliSc
cirkulise kroz sekllnda
sekund a rnu di stributiv-
stri b utiv·
mrefu uz prethodnu
nu mreru prc thodnu redllkeijll
rcdukciju tetc mpe rature
mpc ra turc i priliska,
pritiska,
• indirektan,
indircklan, kada se vre la voda
vod a iz ko tl a vod i dod o pro tiv-s trujn og apa
a pa rata -
lo plote, u komc
razmenjivaea toplote, ka m e sc vrii i zag rcva
se vrs re va nj e vade sc
sekklln da rn ag
u ncla og eirku-
c ir ku-
laeionog kruga.
lacionog kruga .

18.2.3. Gorionici
U proccsu proizvodnje to plotc
plo te ko
kotlovi na teena
tl ov i l1a teeno iI gasovito gorivo
gor ivo imaj
im aj llu lozni
uredaj, LZV. gorionik koji zavisno
zavis no od ko ri sce nog gor goriva
iva maze biti 1Iljni,
moze biti gas nl
uljni , gasnl
kombinovani gorionik za gas i m
mazu!.
awt.
Da bi sc obczbedilo potpuno sagurevanj
se obczbcdilo sago revanj e lozivog 1I1j ulj a u ko tlovima za grepnJe
tlovim a za g repnJ e 1I 1I

gorioniku sc izvrSi fino ras prsivanjc

rasprsi isparava
vanjc i isp a ravo nj ec gor
go riiva
va a po tom inte nzivno mesanje
m c sa nj e
sa vazduhom
vaz.duhom za sagorc\·a njc.
nje. Tako
Ta ko do bijee na
dobij nCl smcsa
s mesa se potpaJjlj llje
sc pOlpa sagorcva u lozis
uj e i sagorGva tu
lo z is ill
kOlla.
kOll a. (51.1
t sL1 SA).
8A )_

Slika./B.4. lzgled
Izgled plamella goriOllika
g01'iollika

Prcma natinu kojim

nacinu koj im se ovi puslupci {)s tv~\rujll
postllpci ostva ruju ,, post
pos to
ojjii vise vrsta gori
gorioo ni ka
kJ ito
it o :
. .. ..
. . .
• gonomel
gonomci Sasa IsparavanJc
IsparavanJcmm
• gorionici Sa
gorioniei rasprsivanjclll
sa rasprsivanjcm
.,~l~
N Ii '1
·I otlo,.,,,,;"
rlfl""" 'ic' ll''I<OlOJO
fW JI: A.TO I ;·INH l '005.,.,101I,·N1.-1 1
, LVi I·.. f'OSTlWJI:N1:1 ..-1 Cf,NTriA
i'.A CI,·N TlUII.NO
I.NO G
(j NFJA Ni I:
II F..I1 N1 l,

• rOlac
rntac inni
illni gurio ~.5) .
ni ci ((, 1.1 8.5).
goriuni

Kombinovani gorioni
gorionikk
gas-mazut

c Wr+--+--- - Tcrcijalni \'azduh

c-Wr-+---f---- \"azduh

:..ll-'lEH="':-=j-":":"---
..ll"lf'H="':'''-'---- Primami n.zduh
PdmanU \'uduh

Ulje

__+ _____ Sekundarni

' - - - - f - - - - - - - Sekundarni vazduh
varouh

(SAACKE)
Vazduh

Sf. 18.5. Sematski prikaz rolaciollog goriollika

Za sagorcvanje gasa ko risl<: riste sesc gorionici

gori oni ci razli Ci lih
tih lipova cija jc konslrukcija
ko nstrukcija IILJ pnn
pri ll
ciru slicna, ali se dctalji
cipu dClalji razlikuju.
razlikuju, zavisno od proizvodaca.
proizvodaca.
U rraksi
praksi sc susn;cu
susreCLJ ova dva os osnovna
novna lipali r a gasnih gorionika:
gorionika :
- gorio nici sa odvojcnim
udvoje nim uvodcnj..:m uvodcnjem vazduha i gasa u lozisni prostor proslor
- gorio
gorionici
ni ci sa prcdhodnim mesa mesanjcmnjem kada sc gas i vazduh I11csaju unular sa
I11cSaju unutar llll';;
S,1I11l'';
gorio nika. a potom uvode lIvocil: 1Iu lozisni proslorproSlor
U go ri (Jniku mora da
() niku Illora cia se5<: izvrsi
izvrsi sto
stu holj..: mciianjc vazouha
h olje I11cSanie vazduha i gasa .• kako bi se izhC:;;il
izht: ga tl
vdi
\it:Ci visak vilzdllha II1I cilju pos
visa k vazduha postizanj
ti za nj a boljeg sagorevanje.
sagorevanje.
"-ada 5e51.: odn.:dujt:
oclredujc vc vcliCi
li Ci na gasnllg
gas nog go ri onika 1110ramora cia sc obra
obratili rpainj brzillu k,,-
aznjaa na brzillll kll"
jom sc s<: pr<1stirc plillllt:n
pr0stire I'la l11 <': 11 g'IS1I Rrzin<1 ubri zgavanj
gasl\.. 8rzina zgav;1 nj a vaztluh
vazduh 3a i gasa iz gorionika Illora
mUr'l lb d ~t
,c n;t1a
n<l Iazi
zi tliltl tar (lei
ull lltar rt:de nih
oLlrt:de vrcdnost i. U
ni h vrccinnsli. koliko
Ukoli ko j..: brzina istica
je ilrzina njaa iSlIvi!k
iSlicanj isuvi iic mala. m0t:lh:C'
mala. IllO :!lk(
 18, /);l UINSKO
18. IJA I< F.JA NJ /~
I..JINSK O G IU:;JANJE .JJ5
.J35

je vracanje
vraea n,i e plaillena
pla me na u kOIll OTli za sagorcva
kOllloru sagoreva nj c. I ssuvi
nje. uvi ~c veli ka brzina iSlica istiea nja III mozeze
izazvati
izazva ti oduvava nje
nj e (olkidanje) plamena
(o lkida nj e) pla mc na od go ri o ni
ocl gorio nika, SIO izaziva sme
ka, SIO Ille lnj
tnj cl! IIu raclu
radu .
Brzin
Brzinaa kojo lll
m sesc plallle
plamenn pro ' li re nije kon
proslire ko nstanlna. O na pri
·tanln a. Ona l i ~ n o varira sa leill
prilicno le m-'
peraturom, vrstom
pcraturolll , sa vrsto gasaa i obli
m gas oblikom go ri o nika
ko m gorio ni ka odnos
odn os no nj egove
cgove mlazn
mlazniee-dizne.
iee-dizne.

KODlpald gorionici 2 x SKVG-I'.-82

(ompa!d gorlonlci SKVG-A-82 no kotlu 18MW; TO jug~-
jug· NIA
NI.S
( SAACKE )

Slika18.6.
Slika Kornbinovalli goriOllik
/8.6. Kombinovalli goriollik gas- maZllf finll e SAACKE.
maZlI1 jirme

18.3. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA

REZlMA RADA
TOPLANE
U SiSICllli
siSle millllll aCl daljinskog
da ljinskng grejanj
" rcjanjaa koristi
kori Ii scse vrc
vrelala voda
voua razvodrazvoclne nc leillperature clo 150
tem pe ra ture elo
0c. Vrda
Vrcl a \'Odd
\'oda na izlazu i7. iz kOl
kotllaa (i7laLllc
(i7la zl1c k<ltl o s k~ LC
h,ol lovskc mpcralU
tCIll[lc ra lUrc re vode
volic su <;u do 190 °e)
md a ssc ~:1
mesa sa vodo m iz povra lnog
VOc.IO Ill el:VO\'ou:t d:L
tnog eevu\'od:1 c.I.t bi .s,:.:: ppOSliglu
os ti g l ~l zc lje ll<l te mperatura
lj 'n<l
razvod
razvoc.Inc nc vodL:
Vodl! ad II a· lso
od IlO·1 50 0(' za jlrnj
projcc kl
klnncc uslavc.
u,; love. Tc
Te mpt.:ra
mperatura tura p\lVratnc
ptlvra tne vode treba
elil jc stu
cia ~ I O je
jc l110gucc
mogucl! Itniza OdnOS nlJLl pUl
iza OdnOSIt putren: bno
bnn,icjc ohezbcdi
llhezhL:ciili ti SID
s to vce
veclILl ra7.1iku temperature
razli ku tL:l11pcrature
ra zvodne
razvod m; i povratn c vlJdl:.vLlde.
U tom slucaju iZ.l'ad in aJ a gn;jl1c
gn;jlH: nUeZe nUcZe je jd liti nija a Uu l"
tdku
kll l!.: kspillat<lcijc
ksploalaeijl! ni zi su
tro: kovi ecnergijc
troskovi ne rgijc pOln:iJnl!
po tr.: iJnL: za
Zil rad cir ci rku
kub l:lcion
cion ih plIlllpi jcr,ic
pUl1Jpi jn jc protoh
prn tok ma Ill anji
nj i a po jedinici
jedinici
ma.
ma, ec vodc
vode rre prc nusi
nusi sc veca
vob ko licin,1l i ~ ina (ori
lnpl aOle tc..
Unoicajl! t cml'c raturski
Uohi cajcnl1 i tctl1pe r:llllr ~ k i rd illl imii 1I\1 n:l n: lsil11
silll lnpl anal11<1 ~ 1I11 !50/7\
torl anama !SO/7 ) , 1-+0/70,
1.J0/70, 130/70,
I11IU/70 °('
0/70 sl ienl>.
0( ' 1I sli -·no. Ovako visokcvisnke tCll1 pce ll<talture
I C lll p IIrc 1I r:ra.7'md
17V( 1(lIlI\I1 ',)LIII ~<.:
n'1Il11 voLil1 'c 1I 7l:
ZL: 11l
IllIjIj:lnla za pud-
:II11<l zapad-
436
./36 B. Tndorol'/'c
B, T"dorol'i<' l/'fIOJF.KTCWA /'OSTrWJE,YJA ZlI
'rWJf."KTOVA NJE I'OSTf<OJE,YJA LA C ENTlv
ENTlU lILNO GRO/
LNO (; INJ F.
RFJI INJE

ne evrope d a nas ma nj e kor istc, a i vcc ina

koristL:, to pl a na u ce nl
in a topla ra lno iSloc
nlra is toc nim ze ma lja
lj a je
jl! Uu
posled njih 10 godi
poslcdnjih god inn a znat no spuslil
znatno spus tilaa lcmpe
te mperara llirski ni vo razvodne
lurski nivo razvod ne i povra lne vode .
tne vode,
D o mac i sistc mi da
Domac daljinskog
lj ins kog geja nj a lI gIJvno
glavno m SlI Sli proje ktovani
projektova ni sa ko ns ta ntnnilll
tant ill1
pro to ko m i pro me nljivo
toko nlji vomlll lemperaturom
te lllpe ra turo m razvodn e i povratp ovra lne
ne vode u funk cij cijii spoljnc
spo ljne
te mpe
m pe ratu
rature re (kvalita tivna regul
reg\llacija)
acija) i sa noc nim
nilll prckido
pre kid o m greja nj aa., Medj
Mcdjutim, veCina<1
lltim, vecin
siste ma da d a ljinskog gej
gejaa nj a u zc ze mlj
mljallla
ama E U p roje rojekkttova
ova na je za pro me nljiv pro tok rok i
ko ns ta ntnu tc mpe raturu u razvodnom razvodn o m vodu (kvantitativna
(kva ntita tivna rcgulaeij a). Pro to k sc
regul aeija), se
odred
od red uj
ujee i podesava u podsta
pods ta ni ci rado m lo ka kalne all tol11a
lne auto ma tike,
ti ke, pre l11a
ma po tre bnoj koliCini
koli eini
to plo
top lo te koja se me nj njaa prc
pre ma spolj
spo ljnoj tc mpc
noj te mpe ra turi
luri ali i pre ma za htevima po trosaea za
sma nj eenj
nj e po tros
trosnje
nje eenergij
nc rgij e,
c, prime no m te rm rl11 0sta ventila
osta ts kih ven til a na ra
radij
dij a to rim a.a, Osil11
O silll
toga siste mi grcja nj a rade bez nocnog pre kida. ki da, Ovaj naein rada je orije ntisan ka kit
po trosacu i uz na pl a tu gr
potrosaeu greja
eja nj a pre
premama izme
iZl11e rcn oj po tros nji to plo tne e ne rgije rezul tira
rc noj
sma nje
nj e nj e l11 nj e za 20-30% .,
m po tros nje
Sa druge stra strane ljne proje ktne
ne spo ljnc ktn c te mpe ra ture u gotovo svil11
tempera svim Evrops
Evropskkilll
illl
grad ovima su redukovane i za gradove slienog klim a tskog po dru cja Beogradu
gradovima Beogradu,, iznosc'
oko 0c.
o ko -12 DC. Sliena
Slicna je situacij
siluacij a u Srbij i i na os novu izvrseizvTse nih i objavlje
objavljc nih s tr
truuenih
enih
ispitiva nj
ispiliva njaa i mere njanj a moze se oce
oee kivati povcca nje spoljane
kiva ti povccanje spolj a ne proje ktne te mpempera ratura
tu ra za
vecinu grad ova. Z a grad Beograd Sll
vccinu gradova, su najnovij a istraz ivanj a pokazala
is trazivanj po kaza la da se ona on:!
povecala
poveeala sa -i -188 D 0c.
C na -1 2 DC. T a me ra ce uz pre laza k na celodn evno grcja
°C grej a njc
nje bez
nocnog pre kid a o l11oguCi
moguCi ti sma nj e nj e stva rnog kapacite
kapaciteta grej
ta gr anjaa kod po trosaea
ejanj trosaca., ,t:I:1
o ko 25 % . Razvodn a te mpe ra tura za spoljnu spo ljnll projektnu tl!mpra turu od -12 D
proje ktnll tempra C hil a hi
°C
11 0 DC
110 °C sa povra tno l11
p ovratno m te mpera turom
mp era turo d o ko 60 DC.
l11 ood 0c.

18.4. UPRAVLJANJE RADOM TOPLANA

Proceso m pro izvoclnje
izvodnj c i predaje lo plo tn e e ncrgije
loplo nergije dis tribu tivno
d is tributi vno m ssistc
istc mu upr avlja
sc iz ko ma ndn og ce ntra topl to pl a ne.
ne, O da tle se lIpravlja
Oda upr a vlj a rado m ko tl ovskih jedi ni cHc<1.,
ko tl ovs kih pumpi
kotlovs pum pi,, go ri o nika, mrd nih eirkul
cirkul acio nih pumpi i drugim
t1 rugim,.
U ccntru
centru se pos lavljaju
tavljaju pOlrc
pOlre hni para
pa ra me lri
tri rad
radaa nudc: r azvod nc
nUeZe: te mpe ra tura razvod llL~
va de, pro to k i pr ilisci
vode, ma, a u zavis nosti OU
itisci po magistrala ll1a, mctc
od me reo los kih lls
tc rco usl<l\';r
lo\'a
(s poljn
po ljn a te mpera
mpe ratura
tura i brzina vetra).
ve tra) ,
U posled njih nc ko liko li ko godin ;1 IIu svim to
toppllaa na
nalll
maa se
sc vrsc
vrse mocle
l110 de rni zacije llpravlja
uprav ljannj;1
j:1
rado
radom m pos troje nj a i to primc nolll
no m najsavrem
najsavrl!m e nijnijec le
te hno logijc mocu mikroproccsO[;1
logije po mocll mikroproccsor;r
i specij
spe cij alnih
a lnih so ftvc rskih pakc; ta- (Scada),
(Scad a).
"Scada" sistem
sistc m oolllog uc;1va Sigllfl10,
mog ucava sigurn o, efika
efikassno
no i la ko upravlj
u pravlj a nj
njee ssisle
iste mo m da
claljinskog
ljinskog
greja
grcja nj a, prace nj njee i akvizicijll
akvizieiju radnih para mc me lara
tara ., U nj cl! mu je implem
implcm ec ntiran .,knn\\'-
.,kn\lw-
how" tchno
tc hno loga i pogo
pogonskih nj e ra IIu nastoja
nskih inzc njt:ra nas to janju se upravlj
nju da sc upravljanje
anj e to pla no m sto vise
aaut maattiizuj
ut o l1l zuj e i taka smanji moguc
tako smanji nost grcs
mogucnost grd kc
kl! izazva nc Ijlldskil1l
Ijuclskim raktoro m.Svam,Sva Illc
merl!renj.1
llj.1
i radni
raclni para l11 mcc lri
tri ssislc
istc ma se mc mo riSlI
sc l11C1110 risu u bazi podala
podalaka.ka, oda kle se 1110gll
mogu prikazi\':rli
pri kazi\';!li
 18.
18. 0D., IUI
IU IINSKO G/iU·1
Sf\.U GnU 'J/~
.· INJI:: ..-137
37

labdam
wb.:lam<la i dijagramiI1l
uijagra mim a. OVO
Ovo oOl:lkihva
l:l ksava ana
:I na lizu
li w rada
raua toplanc,
top lanc, optimi zacijuu,, prcdvid
optilllizacij preclvidanjc
anje
potro
pOlros' njc i proizvodnjc topkl
lopk, till'
tm.:: c nc
ncrgijc slicno.
rgijc i slic no.

Slika. 18.7.
Stika. J 8.7. KOlllanc!"i
KOII/alldlli celllar
celliar top/ane
loplall e N.Beograd.Primenjella
N. Beograd.Primelljena SimellsOI'a
Sim l!IIS0l l a Ilajllovija
lIajll{)vija
tellll ologija upral1
le/lllologija ljallja .
upral'ljallja

Slika 18.S. Za.l'lare/e illslrumellte

J8.B. Za.l'lareie illSlmll/ellte sa komal1dl1ih tabli (II pozadilli gomjih .I'/ika)
komalldllilt (abli slika)
:a III ell ila jjee rac/illarska
raCtll/arska le/Illologija.
tellll%gija.

18.5. TOPLOVODNA MREZA

18.5.1 Konliguracija ccvne mreze
IS.s.1 Konfiguracija
Kak(l pOIl1Cnllt uo no~ioci
Ka k(l je vee pOl11cnut nnsinci loplo tc te u sistc
sistcmu daljinskog grcjanja
mu ualjinskog greja nja su voda iii pa-
ra. Para j.:je nckaua
nekada vis.:
vise hih
hila u prim .: ni a danas ~c
primeni se llglavll
lIglavnOIl1 koris ti za tehnoloske
OIl1 kurisli tchnoloske po potre-
tre -
he in
be d ll s lriiskih
inclustr ~ k i h ohjck:lla
ohjek:lla . UlJ tianas
danas nj illl ~sistcrnillla
njilll i s t c lllillla cialjinskog
claljillskng grcj
grejanja nosioc
anj a nos toplote
ioc lLlpl ote jc
uglav nolll voda.
vocla.
ZZavisnn vrstc i rpoloz:lj
m1 vrSlC
avisIIo ou olnzajaa potrnsaca prilllL:
primc:njuju ra zni oblici
njuju sc razni ob lici razvoclnih i povra
povrat-
t-
nih ccvnih
cc:vnih lllrd
nHcZa: a:
.J.1S
.J3S 8. TadOt"'
Todomd·;"c PIW
PlW 1I,X r OV/ I.\'
1EKTOV.-I 1£ l'OSTROlt.N1A
N1£ LA CENTRALNO GRFJ,
f'OSTlWll:.·N1A 7A IN1£
C REJAN1£

I) Zrakasta - L1u kojoj su svi pOlrosaCi ukljuecni toplan..: . I n-

ukljuceni na vod koji polazi od loplanc
lcrvc ncije
tervc n..:ije i popravkc prilikom pucanja ccvi su SU oldanc
OlcZane jer se prckida transport toplOI-
prekida lransporl
n..: ec nergijc za skoro svc
ne sve potrosaee
potrosaec u iSIO
isto vremc. Pogodne su za manje manjc siSleme
siSlcmc (sl.(~ 1.
{R.lO.).
18.10.).
2) Prstcnasta mrcia pogodna je za vcce sislcme sisteme a posebno kada postojc
postoje dvc
dve iii vis..:
loplana u radu. Po Pouzdaniji jc rad. U slueaju
uzdaniji je s{ueaju havarijc iii J..:vara jedne toplanc
toplane snabdc-
snabdt:-
vanjc potrosaca toplotnom
vanje top lot nom energijom obezbcduje se iz drugc
cncrgijom obczbeduje druge toplane
topl ane
3) Razgr,mata
Razgrdnata mrcia - poslavlja
postavlja se u vclikim
vdikim sistcmima i tame gde obicno pos loj,' l oj ~
vrsnc
vrsne topl ane. Primenjuje sc tame
toplane. oCckuje prosirenje sistema i broja potrosaca
lamo gde se oCekujc potrosaea .
U slucaju
slueaju havarijc
havarije toplovoda vrsi se sc pregradivanje
pregradivanjc ostecenog dela toplovoda i sam\! sa nlD
mali broj potrosaca, koji se grejc grcje sa tog dcla tolovoda.
tolovoda, ostaje privremeno bez gr..:janja.
grcjanja.
(51.1 8.9.).

.. . .' .
\ - A,' • \
.• ' \..
..- '--
~ -.-- .... .
~ ."'
......
' ..'

.-

S1-I8_9_ RazgranaJa mreill

SI.18.9. Razgranala mreia

Ccvovodi mogu da se grade kao:

Cevovodi
1) lednocevna
l ednocevna mrda
mrci.a sa vodenom parum kao nosioccm loplote
vodcnom parom b..:z vracanja
toplote bez
kondenzata. Troskovi mreie
kondcnzata. mrez.c su mali ali su gubici
gubiei toplote i vode veliki.
vclikL
Dvocevna mrda
2) Dvoeevna mrci.a sa vodom kao nosiocem lOplotc
toplote kada su razvodni i povratni
vod istih
iSlih dimenzija.
Trocevnc mreie
3) Trocevne mrez.e kod kojih se sc jcdan razvodni vod koristi za grejanje sa
temperature. drugi za pripremu potrosne topic
centralnom regulaoijom temperature, tople vode (PTV),
(PTV).
temperaturom a slun
sa konstantnom lemperaturom sluii za rad u lelnjim
letnjim mcsccima.
mesecima. Trecu cev eev cini
zajcdnicki
zajednicki povratni vod.
 18. D/lUI
D/lUINSKO
NSKO GREJANJE 439

Ce tvorocevni sistem
4) Cetvorocevni sis tern se sastoj i od po dva razvodna
razvouna dva povratna voda za
grejanjc i za potrebe snabdevanja industriskih potrosaca.

" ~

\
. ~
" ~. ' "
/.~

'r
- .-\\,

, --
-.

SUB.10. Zrakasla mreia

SU8.l0.

Stika 18.11.
IB.11. Nove lelmo[ogUe
lelmolog(je prikaza toplovodlle
top[ovodlle mrei
mreiee lIa aero pod[o£ama
podlo;:ama

Na levoj
kvoj strani slike 18.11. prikaza na jc topl
toplovodn
ovod naa mrda ucrtana
ucnana na gcodetskim
podlogama a na des nom delu slike je toplovodna mreia
desnom mreza ucrta na na aero snimeima
lIcrtana snimcima
gradske cetvrti.
gradskc celVTti.

18.5.2. NaCin
Nacin postavljanja toplovoda
Postavljanje cevne mreie
mreze toplovoda zavisi od zada tka snabdeva nja
zavis i ad nj a i od lokalnih us-
lova
lava (stanja podzemnih voda, povr~ in
(stania podzcmnih c vode. 1I1icnllg
il1 s k e ulicnog rpokrivaca, ras krsnica,
okrivaca, raskrs nica, postoje-
·U O
·UO 1J. I'odolO\·ic' I'ROJt::KTO I :~"'J
l o. l{)t(mc I'ROJI:.KIOI lo· "I ·OS77WJE.
/lNJ/:; OSnWJE.NJIi 2..1 CE.N
'111 Z.-I CE 'TR/ IL NO G'NEJA
TR, II. 'iF.
GNE.J.'I NJ£

tih insta
cih illsta lac
lacija
ija i orugi
uru gi h postrojcnja za sna s nahdcva
bdcva njc (gas, votl vou a , odvod njava njc,, d
nj ava njc cl. c ncr-
nt:r·
gija, ttcl
c l cfonski
cfo n ~ kih linijijaa ...
h lin .. .), kao i o d Ipropisa
ropi a zas tit
titcc okoline,
o ko linc, drveca i vcge ta cio nih povrsi·
tacio povrsi-
na. Naravno oa dn uz svc to sigllrn us t rad a s istc
sigllrllos iste ma pprcre dstavlja
d stavlja ne
nc izbd
izbci ni fa ktor.
kto r.
la maa ccvi toplovodi mogu
Po vr lam m ugu hiti :
• sa prccl
prcd izolnva
izo lnvannim ccvima i dlirek
im ecvima tnilll po laga njcm
irc ktnim nj c ll1 II ze mlju
m lj u,,
• sa cclicnill1
cclicnilll cl.:vima
ccvima za po laga nj
njce u bc to nske ka na le
lc
Kod nas su sc do pocetka 90 godi god inana lIglavn
uglav noo lllm ugradivale
ugrad ivale ce licne ccvi kojc koj c su
polaga nc u hc bctoto ns
nskeke ka na lc LIuzZ pre thodnllu izolaciju
prc thodn izo laciju ll1inera
minera lnoln o m vu no m.
m. Povrsinska
zas (ita
tit a se izvodi bitllmi ni zira
b ituill ini no ill
zirnno m hartijo
hartij o m sa traka maa oodd ne rdajuce
t raka ill rd ajuccgg Illa
ma terija
te rij a la (slika
18.11).
18.11 ). U pojcdi
pojcd inim slucajevi m a povrsinska zas
nim sillcajcvima zastila se radi sa limc
ti ta sc lilllc nim o illo
mo tace m od
ta ccill
a iliminijum
llllll inijull1aa iii
iii ppocinkova
ocinkovanog nog cclicilog
celicilog lima.

I
_f~
.
\
.. ..;

Stika 18.11 Cevi u prohodllom

Slika prohodnolll kallalu
kanalu

Be tonski kana kanalili u koje sc se po

POlilZlI cevi mogu biti
lazu cevi bili pro hodni i nepro hodni . PProhodn
ne pro hodni. rohodnii
kana lili se rrad
ad e ispod vita lnih ras raskrsn
krsniica, pUleva iii tra lllvajskih
ca, puteva mvajskih sina.
sina .
U pod ru rucjima
cj ima sa viso ki m nivoo lll
visokim m podze mnih iii povrsinskih voda, izraduju izrauuju se
ova lni .. U"
U"-· kil
ka nali
na li i 10
to ad
od vodo
vOdo ne pro pusnog armira
arillira nog be tona.
beton a.
Pored ka nalnog vodc nj nja,a, loplovodi
topl ovodi mogu da d a se postavlj
pos tavlj aju iznad zCllllje
ze mljc na
slubove,
stu bove, cevlle
cevnc mos tove iii bc to nska po
bcto posto
to lj a. Ovaj vid ppos os tav
tavljlj a nj a se ko risti na
lc re nilll
tcrc nim a sa indust
inclustrijskim
rij skilll objcktima i za to toplod
ploo a lcle kovod
kovodee ve likih du zina.
 18 /lIlUI SI\O CRF.JANJI' ·HI
-1-1 /

S1.I8. /2 Cevi
Sl.18.12 It
/I Ileprohodllom kallalll
lIeprohodllom kallOlll

18.1 J. Nadzemlli
Slika /8./3. NadzemTli toplOl'od
/oplOl'od TE Kostolac-
Kos/olac- Poiarevac

Na
Na slikama
slika ma 18.13
IS.l3 prikaza
prikazann jc toplodaJckovou,
loploda lckovou, prccnika
precnika 600
600 mm,
mm , uuzine 6,5 km sa
kojim
kojim se so.: Pozarcvac
Puza n;vac snabdcva toplotnol11
topl olnol1l cncrgijom
encrgijom iziz terl110eJcktrane
lcrmoe lcklrane Kostolac.
Toplovou
Toplovou jc jc uradcn
uradcn od
od cclicnih
celicnih (xvi
ccvi izo lovann stakknOI11
izolova sta kJenom vunom
vuno m aa spoljasnja
spoljasnj a zastita
zastita je
jc
od policstcra
od po licstcra.
Na
Na slici 18.14. prikazan
slici 18.14. prikaza n je
je nad ze mni
nadzc mni toplovod
loplovod ,, precnika
prt:cnika 400 mIll ,, duzine
400 I1lI1l duiine 77 km
km ,, sa
sa
kojm
kojm se
so.: grcje
grcjc Lazarevac
Lazarevac iziz tnplanc
topla nc koja
koja sc
sc nalazi
nalazi uu Vreocima
Vreocima ii pripaua
pripaua rudarskom
rud arskom
komplcksu
komplcksu Ko lubara.
Kolubara.
·U2 B. (odowI ·if I '1IOJO,:rOIII1NJI, f'OSTl iOJE J/ l /./1 Clo NTf0LNO C Il t:J/lNJE

Stika /8.14. Nadzemni toplovod IiII LazarevCll zasticen atuminijlimskim

Slika 18.14. aluminijllmskim omotacem

NajveCi problem kod kanalnog polaganja celicnih cevi predstavlja

predslavlja prodor vode
vod e LIu
kanale. U zimskom periodu voda sa saobracajnica, pomesana
pOIDeSana sa solju prolazi preko
poklopaca komora i kroz sastave
saslave na betonskim poklopcima kanala. Taj rastvor vade i
soli natapa izolaciju (mineralna vuna) i na toplim cevima dolazi do intenzivm'
intenzivm:
korozije, koja posle odredenog vremena oslabi cev
rev do te mere da ona pod pritikoIll
pritikoJ11
procun .
 I ii. n .· IU I NS/{O
/J.·II.JI , S}\(I (;lO:.l.·IN11"
(aU-J A N}I, ·U3

M -' --

~ .....~
.~ ·i ' .,
< .\:..-. ,
~.
.~ • •t .' ,

Slika 18.
J8.115.
5. Primeri dotrajalih cevi usled
IIsled prodora vode so
sa ulice
IIlice

Pn.:dizo lovilnc ccvi sS liu odgovor

Pn.:dizoluvanc odgovo r proizvod:.tca
proizvOlbciI nJ na gore
gar..: navcdcne
Il avcdc ne probleme . Ove cevi,
koje
kojt: sa alarll1nill1
a larll1nill1 sis temom
temo m za detckcijll
detekcijll clirenja.
cllrcnja. cine
cinc "sistell1 predizolova
pred izo lova nih cevi",
proizvcdene
proizvedcnc Sli su prvi put scda seda md
mdcse
esettih
ih gndina
godi n<l proslog veka, a zznacajnija
nacajnija ugrad nj a 1Iu
ugradnj
ze mlj a ll1a
ma EU zapocc
za poee ta je osamdesctih godin
osa mdesetih god in a.
a.
U nasoj ze mlji 90- lihtih godina
godi na i pocinjc
poeinje kori scl:su.: nj
njee prl:dizolovanih
prctlizolovanih cevovoda.
Pocelkom
Poee novog veka svi
tkom novllg veCi investicio
svi veci inves li cioni
ni proj eekli
kti za izgradnjll
izgradnju iii za me nu do trajalih
delova sistem
sistcmaa daljinskog grcja
grejanja
nj a se ostvaruj
ustvarllj llu sa prcd izo lova nim cevima.
oJ.,.
-IN II
/I 'I ",Irmn'" I'!<O I/, R I/ OI
tldor, " Ii' 1'!\O//;I\ (I Vr l SJ I:
'-1,\'l /'f) \ II,'OJ!-
l: /'f),1 'j 1 / 'II (f'.\
1/,'(ilI' ,\\ 'j, ( 1..\ ' 11<
I I< 1/
II .NO r; 1<1:.1/1
NO (; NJ r:
/IB/ INJI,

S lika //8./6.
Siika 8, /6. !'rilller ZGmenee aksija{,wg
Primer zafT/ell aksijalll()g
W/i"TJ(m<.atclra.
WI'Tlf)'(!Tl ;:l/,!Uf'lI. veil/i/o i vodecih
l'elltiin vodeCih osial/flca
os/ollaca 11 0
11(1

{opll'odil7la slar
topil'odil7la slarosli / 5 god.
asti 15 zbog p
god . zllag prurlura
ror/Orll
Fode so
"ode sa 1I1ice.
IIlice.

Predizo
Prt:!dizo lova ne cevi
cevi sc izraduju do nClminalnog
d o nnl11in a ln og precnika
prdnika ONDN 1000 sa standanll1 (lnl
s tandard nnn1
iii pojacanom
pojaca nOI11 [Jopoliu reta
liurc ta nsko l11
m izo lacijom
lacij(lm , IsporliclIjll
Isporllcujll se, u zavisnos ti od
zavisnosti od p rcCnika,
prcc ni ka. 1I
duzinama
duzin a l11 a oJ
od 6 111, 12 m i 16
m, 12111 m. Olpornc
16111. Otpornc SLISli na le te mpera ture do 150°C
mpe rature 150 DC i rad
radni pri lisilk
ni prit isak
do
d o 25 bar. Rok traj anja iz iznosi
nosi 30 godina

bakarne iice
zice

polietilenska
polie tile nska zasti tn ai1 cev
zastitn

poliureti1
po liureta n - tvrda
tv rda pe na (PU R
pena

celicna cev
ce v

51.18.17.
SI.18.17. Predizolovana cev sa uredajem sa registrovanjrm pojave curenja
 18. f).'IUINSKO
/).4UI SKO G /<EJ/I NJ/;·
/W.J/ INJI;· 4-15

li urc ta nsku
U r o liurcla llsku - .. p ur'· p<: IlU pO cc
ur·· P': l"eloj njenoj du
loj Iljenoj zini
Liuzi ni sc ugraduj
ugrad uj u dve
Live baka rn e zice
(51.18.
(51.1 8. 17). F izieka
izicka osob ina opadao pada nja o tpora kod pojavc pojave vlage
viage iskoriscc na jc za a larmni
lar mni
SiSlClll
sisle m , rpaa se
sc Ill ccri o tpo r iZllledu
ri otpo iZllled u penopc noJlllll oblozc
obla zc nih babakarnih
ka rnih zica cclicne cevi . U
ziea i ecliene
slucaju puca nj a ecliene
cclicnc ccvi
ccvi iii sr
spo o ljn ec plas tiene
ti cne ccvi
cevi d o lazi do
Li o prodo
prodora
ra viage u pur -
pc nu . Pojava vlagcvlage sc loeira aalarmnim
51.: locira prcciznoscu od 0,2% ko ntro lisa nc
larlllnim sistc mo m sa prccizno'cu
duiinc.
dliZinc.
Za razliku
razli ku ad o d celicnc
cclicnc ccvi koje prvo za htcvaju
zahlc vaju gradnju be to nskih kan ka naa la,
pred izo
predi lcl\"3nC ccvi
zoicl\"ane cevi se dire klnkl noo rpoo lazu u zc mlju uz pre tho dno
zC llllju dllo nasipanj
nas ipanj c pcs ko m.
m_

P,'ednos
P ,'ednos li predilolovanih cevi:
ti prcdilolovanih
l zo lacij a sa pu r ·- pe no m (bez freo na ) i cvrsti spoljni
evrsti spo motoc sprceavaju
ljni o motoe sprecavaju velve like
ike to p-
lotn e gub ilkc, osiguravaju
lotn", osigur avaju sigurn osl, traj a nj a (30 god ina),
ost, du g vc k traja ina ), a ecvi
ccvi poseduju sis-
tem za ko ntrolu os teCcnj teec Ilj a sva kog de la cevovod·a.
cevovod a.
Upo tcrb
tc rb o m razlieitih
razlicitih sposr o ljnih ecle
lc me na ta (fitin
( fitin ga) ko mpe
mpc nzacianih
nzacionih ddclova,
c lova, moguce
je prcrizno
prccizno izvcs izvcstiti naj
najkompi).;ova
komri kova nijc Ii asc uII grad skim podr
gradskim podruLl ej ima liuzZ kra tko vrc me
cjima
mOlllazc.
mOlllaic .

is(Vp/us
is<Vplus

Stika
Slika 18.18a. Ugradllja
Ugradl/ja prediz%vallih cel'ifirme l.wpills direkillo
cel1ijirme ls0p/IIS direktllo II

zemlju mosla Gazeta /I Beogradu.

zemljl/ ispod mosta Beogradl/.
 Stika IS. /Sb. Vgrodnja
Slika IS.ISb_ Ugradnja prediwlol"OJlih
prediw/ol"OJlih c/!l'i jinlle lsop/us
eel,i Jinne [SOp/liS II nad~el1llll1 deollic
IJ nod::.el/1lll1 deonicIJ-prdl
lI-pr(/11.l.
prelwaulopuJa l.:od Gener
prelwautopula 1.:00 Cener Iwfe
Jwfe 110 ,v_Beograd"
lIa tV.Beogrodli

18_5.3 Armatura toplovoda

18.5.3
d~uir.utiYT1om siSlemu I)()f~d
L' diSi;-ll->utiYT1om cevl ,'ainu
porLd (;\'\ ,'atnu ulogu ima armal afnlalura mote "b
u ra koja moiL
~"graJn3 i f1:gulaciona
? ~;,:gaJi13 regulaciona.. Prcogradnom
Prcdgradnom amlalurom
armalurom vfiii sc mchaniscko
\Tsi SC prcgradi"\"<JI
mch aniscko pregradi ,JI
<IconiC!
po)cd inih (je
p<))cJinih o nie! loplovoda,
IOplovoda. a po. cb no ,.ie
poscbno ic vai njih o\'~ uloga prilikom otklanj
\'ai na njihova otkl anj;:ln.
!,
havarijc.
h3 varijc.

Slika 18_19_ Vel/lili

Stika 18.19. Jll!IItili
 18. IJA /..1INSKO G
LJA UINSKO C RDANJi';
r<UANJE ·N7
·N 7

Prcli,rad
P regraullu arlll~lllr
Ilu an u cine: vcnli
n al llru vc nlilili , zasuni , le
Ic rlirasti
pliras ri zavrlaCi
zav rl aci i cilindri cnc slav
slavine
inc
(s I.LS.
I.L8. 19.)
19.)..
Vcnlili
Vc nlili (s I.l
I.1 8.19.)
S. 19.) scse saslo jc o d ku
kucis cis ta i ugT;ldc
ugrad c nih dc
dclova
lova,, vre
vrctcna
te na i ru cm1g
cnog locka,
kupc i scdsediista,
sta , ka
b o i zapti
zaptivaca
vaca..
Zasulli imaj
imajuu kucislC
kucis lC i svo
vojjce ugradnc dclce lovc: vre tc na sa ru cnim toc
tocko
ko m i klin
klinastim
as tim
iii pravim
pravi m zas
zasun
un oom
m i zaptivaccm
zapli vaccm .

Stika
Slika J/S.20.
8.20. Leptirasti zatvarac
zatvarai: firme pogol/om N" 700 na
Adnms sa motornim pogollO/1l
jirme AcWms I/a polaZII
polaZIl
magistrale
magistrate II toplani N.Beograd

Lepliras ti zalvaraci
Lcptirasti zalva rac i,, sl
51 18.20.
I S.20. imaju
im a ju m ale mere ugradnje, i njih ova ugradl1j
ugradnj a je
znatno lak..~a
znatl10 lak.~~ u oclnosu
odnosu na n<l vcnlil
vcnlilcc i zasunc.
zasulle . Mogu biti sa rucnim i sa motornim
moto rnim pogo-
no m, rrcgraclni
prcgTadni iii rc gul
gulaaccioio ni , a nal
na leganje
cganj e leptirice na telo se ostvaruj
ostvarujee rreko
preko zaptiv-
nih e lemenala
lemenata iii kao metaln a me tal.
Cilindricne
Cilinclricne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranje
zatvaranj e i pregradivanje
pregraclivanje sistem
sistemaa ali imaju
veliku tdinu i znatno vece mere
vcliku me re za ugradnju
ugraclnju u uclnosu
udnosu na leptiraste zatvaracc.
zatvarace.
Zaptivanje izmedu cilindra i tcla
tela slavine postize se specijalnim mastima.

18.6. PREDAjNE STANICE-POTROSACI

18.6.1. Predajne stanice
Potrosaci - stambeni iii poslovni, povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko
predajne stanice tzv. pods tan ice. Osnovna funkcija preclajne
predajne stanice jeste snizenje
snizenj e
temperature i pritiska iz toplovoda. Projektne temperature u razvodnom primarnom
cevovodu iznose i clo
cevovoclu do 150°C a pritisak do 25 bar.
U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od
90°C pri spoljnoj projektnoj temperaturi,
tempcraturi, do 40°C kada je spoljna 12°C. Najvisi
pritisak IIu ovim sistemima jc
je do 6 bar. (Slika 18.27).
1S.27).
 I S. f)/
18. n l lUINSKO
ll..JINSKO GRU, INJE
C FIUANJ E
·/</
·"177

Pregraullu arl11al mu cine:

Prcgraullu annaluru cinc: vcnli
vcntilili , zasuni , Icplirasli
ICJ1liraSli zavrlaci
zavrtaci i cilindricnc
ci lindri cnc slav inc
slavinc
(51.l8.19.).
(sI.l 8. 19.).
Vcnlili (51.18.19.)
Vcnli li (s I.1 8. 19.) sc sas lo
to jc od kuCis ta i ugradcnih
kuCista ugTadcnih dcl ova, vretena
dclova, vrcte na i rucn og locka
rucnog tocka,,
kupc i sedista,
sed ista, kao i zapti
zClptivaca
vaca..
Zas uili imaju ku
Zasulli ciste i svoje
kuciste svojc uoradnc
unr adnc dclovc: vretena sa rucn
delavc: vretcna im tockom
rucnim klinas
tocko m i klin astilim
m
iii pravim zas unom i zaptivace
z<1 ptivacc m.

Stika 18.20.
/ 8.20. Leptirasti zatvarac firme pogollom N"
firm e Adams sa motornim pogOI/OIll polazu
N° 700 lIa po{aZIJ
magistrale
magistrate II toplalli N.Beograd
Il toplani

Leptirasti zatvarac
LepliraSli za tvaraci,i, ssll 18.20. il11 aj u m
18.20. illlaju maleale mere ugradnj e, i njih nji hova ugrad njaa jc
ova ugradnj
la ksa u odnosu
znatno laksa odnos u na ventilc
vcntile i zas un ullce . Mogu biti sa ru rucnim
cnim i sa motornim pogo-
no m, pregradni
pregrauni iii rcgula
rc gulaci cio
o ni
ni,, a nalcga
naleganj njee leptirice
Ieptirice na te lo se ostva ruj e preko
ostvaruje pre ko zap tiv-
zaptiv-
nih eelemenata
le me nata iii kao metal
met a l na metal.
me tal.
Ci lindricne slavine
Cilindricne slavinc ostvaruju pouzdano
pouzda no za tvaranje i pregradivanje
zatvaranje prcgradivanje sistema ali imaju
veliku tei.inu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste
vcliku tez.inu le ptiraste zatvaracc.
zatvarace.
ci lind ra i tela slavine
Zaptivanje izmedu cilindra slavi ne postize
pos tize se specija lnim mastima.
specijalnim

18.6. PREDAjNE STANICE-POTROSACI

18.6.1. Predajne
Pcedajne stanice
PotrosaCi - stambe
stambenini iii poslovni, povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko
pred ajne stan
predajne ice tzv. podstanice.
stanice podstanice. Osnovna funkeija
funkcija predajne stanice jeste sniienje
snizenje
temperature i pritiska iz to plovoda. Proje
toplovoda. ktne temperature u razvodnom primarnom
Projektne primarn om
cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 baT. bar.
U kucnoj instalaeiji
instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od
90 DC pri spoljnoj
90°C spo ljnoj projektnoj temperaturi, do 40°C 40 DC kada je spoljna 12°C. Najvisi
Najvisi
pritisak u ()vim sistemima
ovi m siste mima jc do 6 bar. (Slika 18.27).
18.27).
.us
US 7(x/fJ/ '/I'ic: "f'HOJEI>TOVANJE
8. T(xlcmll'ic
13. /W JEI\TOVANJE POS7/WJENJA ZI1 CHNTR_f/.
POS7 1W J ENJA 2A NO C
C ioNTRALNO f<£JANJE
G IU£JANJ£

Pred ajn e stanice (PS) mogu hiti hili dirc

d irektnc
ktlll: iii im.lire
illlJirc ktne
ktnc s l. 18.2 1 i 18.22. Kod di rd-
d ircJ...
predajni h sta
tn ih prcdajnih stanica
ni ca tempe ratura se redukuje mcSa
te mperatura mesa nje m povrapovratnetne vode iz kucnckucnl;
instalacii
instalaciiee i po tisne vode iz lo
pOlisne to pluvod
pluvodaa (u odnosu na prime r 2/3 : 1/3) a pritisa pritisakk Sl.!
51.!
redukuje
redllkuje pute
putcm m rcgul atora pritiska. Kod indire ktn
regulatora ktnihih podsla
podstani izmcnji-
ni ea ugraduje se izmcl1ji.
vac toplote
vae to plote i kucna insta laeija je po
il1stalacija pa tpllno
tpuno razdvoje
razdvoj e na, pu pa se p ritisak oddava
pritisak odrzava nezavisnn.
nezavisl1o.
Prikaz ana lognih
logni h merenja
me re nja i signala
signa la l1naa dire ktnim
ktni m i indirektnim
ind irektn im podstanica ma 1IlJ
siste mu daljinskog
sistcmu tla lji nskog grejanja
grej a nja Beog
BeogratlaraJ a prc dstavljc
dstavljcnn jc na sslilikama
ka ma 18.21
18.21 i 22. Na slirislici
18.2 1 je prkaza
p rkazan siste m sa analognim
n sistcm a nalogni m mcrenjem
mcre nje m pri ec ce mu su:su:
MMI - te tempera
mpera tura vod vodee u razvodnom
ra zvodnolll vodu pri marnog de
primarnog delala
MM2 - tempe
tempera tura vode u povratno m vodu
ratura vod u primarnog
prima rnog d e la PS
MM3 - protok
proto k vade
vode u PS (ko risti se za regulaciju)
(koristi regul aeij u)
MM4 - utrosak toplo toplotnetne energije,
e nergije, toplo tna snaga, maksimalna toplotna top1otna snaga
MM5 - proce nat otvorc nosti eele
o tvorcnosti lckt ro illo
ktro motornog
tornog ve ntilntilaa (po
(potenciometar)
teneioilletar)
te mpe ratura vode 1Iu razvodno m vod
MM6 - temperatura voduu sekun da rnog dela
sekundarnog (ko ri sti se za
de la PS (koristi 7.;(

regu lacij u)
regulaciju)
MM7 - tempera
temperatura tura spoljnj
spoljnjeg eg vazduha
vazd uh a (koristi se za n:gulaciju).
rcgul aeiju ).
Prva eetiri
ce tiri ulaza
ula za regul a tor prihvata
regulator prihva ta iz racunske jed iniee merila
raeunske jediniee me rila toplotne
roplo tn e eenergijc
nergij t:
pre ko komunikaeionog
ko mun ikacio nog prikljucka.
prikljueka.
U to plo tno-pred aj nim sta
plotno-predajnim nica ma su ugrade
stanieallla ugradeni ni i ecleme
leme nti za meremerenje nje pritisaka:
pritisaka:
MM8 - pritisak vode iza regula regul atora
tora pritiska
MM9 - pritisak
prilisa k vode na ulazuul aw uPS u PS
MMlO - pritisak vode na izlazu izlaw iz PS

I R
R I~NU
<;{)NU ~
IIIj I iI
II III
I II
II III
,'III 1-+ 1>.l1A8
1-+J..l1ll8
II "I -,
..,
II
II II,
", ,,

__ ...JI
_ _ .JI
~~~~-=---::-::-::-::-=-l------=~::-- ~
:: : Ll - - -- - - - - - - - - - - J
:: L_-:.-:.-:.·::::.-:.-:.-:.,-------'
II
,
"1J6
I ."'1.A6
'
I I
I

I ~~~
: r----- (fr - - - '
I 11 1 I ,
L@
I
[III
FlJ __ _ _ .J I
I
r ( ,
I

1Jt.A2
,,
I
1111.44
r- - - J_JI L_
L_ -, tJt.A7
)'..

"'1115

indirektne podstanice za grejanje

SI.18.2 1 Sema i,uJirektne
SI.18.21
 I S f).·IL/INSKO
18. f).·IUINSKO CG/lr:.lIlNJ/~·
/l PJIfNJE •• 9
.J.J9

SSV-regu
SS V-regullator
ator pritiska R-rcgu lal
R-rcgul o r-kon lro
a tor-kon tro lc r
SOV-pn:strujni
SOV-prcs truj ni ventil
ve ntil SDNU- daljinski
SONU- da lj insk i nadzo r
VFL-rcgul a tor proto
protoka
ka RJ-racunska jcclinica
jed inica
MM3-merac proloka
MM3-me rac pro toka

R I SONU •
..
II I I'
I'
I "I
"I
I
I
I
II:
II:
III
't.~
-t- MM7
MM7
-,
III I
~L..::-.::.:. __-_
: ~L.::-~ -_-_-_-_-..:-_-~ =:. __ . ,
-_-_-_-_-_-..:-_-~
I
I
MM ' __ .J
I
~-----;M~~
~-----~M~~ I
MM6
~, I.JM9 SS
SSVV
I 1.,1.,1.,
:I r------r 7 r--
r - - - - - -(7r-
""" - -,
I I I II I
L~ _ _ _ -"I I
r~ (, SOy
SOY
I MM4 __ J
J I I
I r - -_-'
_..J
I

MMS
MM5

Slika. 18.22.
/8.22. Sel1la direkl!le podslallice za grejanje
direklne podslanice grejallje

Slika 18.23. Izgled

lzgled !love,
nove, direktne, podslanice
podslatlice sa l1Ierenjel1l
l1Ierenjem ellergije,reglilacijolll
ellergije,reglilacijom pritiska
i protoka, II
U grejllom sis/emil Beograda.Des!lo
grejllOlII sislelllu Beograda.Desllo je pril1lami
primami deo, leva seklilldami
sekllndami (kllclla
(kliclla
inslalacija)
illstalacija)
·r.J50r! I> ,,,1,,,," IeIt" 1'/(011;
/3 I/ ,,""'''' r nGJ!:f.. rO I .·1,\'11,
;" tO I'US., f((}J
,\'11: 1'()\'7 I. '\J. 1
nOJl.'\}. I /...-1 /;N TI<AI.\'O
/A CIONTI<AI ,\'0 (;/IU ' IN) I:
(:/(/:.l'INJI-.

Pn;str uj nii \Tnli

Pres trlljn \'l:l1 lill (SO
(SOV)) SIU Li d;J
SlllLi da m; n,' dOLVOIi po ras t priti
dOLVoli parast ~ k a iza n;gul,llora
pri liskil regul ,ltora prilprilii~~d
~l..iI
iZila
iZilad d dllI.V(1 Ijc n..:
dll l.V(1 ljc ne (zaJatc
(zada tc vrl!dnvredn US usti)
li ).. Podd vrccinost za U.S
:!v:! sc na vr..:dllos[
p(1desava U.5 bar vecu vceu od
priliska kojukojl! udrz:1va
udrbva n:gll regulahl
iahlrr priliska.
pritiska. KarlaKacl a prilisa
prilisakk iza regu
r..:gulatora
la tora po ras lc tc vis.: ou od
0.5 hara pn:kll zada lc
bara prekl) t..: vrcdllosti
vrcdllos ti , ve ntill se ootva
venti tvarara i visak
visa k vode sc prcslrujav(I
pres lrllj av<l pravo II1I
povralni
povratni vod , iza vc ntila
venti Z;J regulaciju
la za regu laeijll te tempera
lllfJera ture
tu re i pro
protoka.
toka.
e ntil jc
Venlil je pnp<1 ko
knnnstrukeiji
strllkeiji Ill cl! hanicki
ha ni c ki , sa oprugallla
o pruga illa i Illembra
membranama nam a i spadu
spada 1Iu n:gula-
regu la-
lor..:
lore bcz p0 Il10CIH
bel fJomoc lll:: ce llcrgije.
ncrgij e. lm ll11 a dve membran
mcmbran e, rad rudllU
nu i rezclv nu . U slucuju
rez..:rvnu. slu caiu prska lll il lil<l
radn
radnec funk eiju prc liuzilll
runkcijll zi maa rezcrv
rczc rvna na me mbrana.
mbran a. Prska njc radne membrane se detcktllJl'
Prs kanje tlcICkll'Jl'
eur..: njc lll vo Ie 11<1
eurcnjem na iSPUSIU
ispustu ugr;Jelenom
ugracicnom izmedll izmedu m membrana.
em bra na.

., \.\ .
_ I \
I I I
---r....J •
I m'EJ

-. •

Slika J8.24. Regulator protoka Samson sa so molornim pogol/om,

pogollom, kojim upravlja
IIpravlja
Simellsov kOlltroler smestellll
Simeflsov kOfllroler slneSlen II kom. orman

Regulator
R egulator prolUka
prutoka scse koristi
koris ti da ogra ni ci protok
og ranici prorok \Iu primarnom dclu
delu podstaniee.
podstanice. Kod
!..:valitativnc
kvalita tivne regulacijc protok sc se odrzava konstantnim.
konsranrnim. Sastoji
SasLOji sc od regulatura
rcgulatora dife-
dif<:-
rencijalnog pritiska
ren cijalnog pritis ka i venti
ve ntila
la sa eelektro
lektro motorn
motarnim im pogonom. Svi clementi smes smeSteni
teni su u
jerlno
jedno kueiste
ku cis te i zajcd
zajcdnic ki sacinjavaj u intcgralni regulacioni
nicki regulaeio ni ventil.
Kod kvan
Koel tirativ
kvantita ne regulacije u regul
tivne ato ru proroka
regulatoru protoka smcSten
smcSte n je i venril
ventil za regulaciju
temperature u napojnom napojnol1l vod voduu sekund
se kund arnog
a rnog dcla predajne stanice.st:mice. Zadata
tempcratura
te mpera tura vode ode u napojneom
napojnco lll dedelulu sekun darnog dela predajne
sekundarnog prcdajne stanice
s tani ce menja
mcnja se
sc
zavisno
zav prolllcnc
isno od pro temperalure
ll1ene te vazd uha. (SI. 18.27).
mperature spoljasnjeg vazduha.
pritiska
Regulacija pritis ka sluzi
slu zi za oclriava
oclrZ<lva njc konstantnog pritiska u napojnom voclu voelu
primarnog
prilll a rnog dela poclstanice
del a pocls tani ce sa dirckt nim prikljucenje
c1ire ktnim prikljucenjem m potrosaea.
porrosaca.
 18. /)r IUINSKO G/U::J! I iF. 451

P,
PI P2
P2
, .
..
~

'.
'.
. 2

A
~

60

Slika 18.25. Regulalor

Stika Regula/or pri/iska Samson
venti/a, 2.Sedis/e
(1. Tela ven/ila, 2.Sedislc vell/ila,
venti/a, 3.PeclIrka
3.Pecurka venlila,
venti/a, 4.0sovina peClIrke,
pecurke,
6. Nal.rtka za podesavallje,
6.Nal·rlka podesavanje, 7.0pruga, 8. Pokretac( akluator)
8.Pokrel.aC( ak/ualor)

Regul
R egul ator rrritisk
r it is kaa u kombinaciji ~a prestrujnim
ko mbin aciji sa pres trujnim iii ~ i g urn os nim ventilom
iIi sigurnosnim ventil o m obezbe-
obe zbe -
duj
dujee kucnu instalaciju
ku cnu ins ta laciju od ppreviso
reviso kog pritiska
pritiska..

($""'<p=~---l
Slika 18.26. Pres/rlljni
Sfika Prestrujni velllif
velltil 1.1
1.
I. Telo ve nt ila
Te lo ventila
1.1 E le menli za povezivanje
lementi poveziva nje
3. Pecurka
Pecurk a
4. Osovina
4. Osovin a pecurke
5. Opruga pccurke
pecurkc
Pobudi vac
6. Pobudivac
6. l.Radna membrana
6.l.Radna me mbrana
6.2.Sigurnos na membrana
me mbrana 6.2
7. Osovina pubudivaca
8. Opruga
9. Poklopac opruge
10. Prsten
Prste n za podesava nje
es,,:;:8
12. Indikator pucanj a membrane
Indikato r pucanja m e mbra ne
-152 8. "dO/v,';c ll'IW
8.7T"dof'Ol';c l l::" T O 1
'IWll:A'TO ·;·INJf' POSTfWlr·
I·;·INJ(,· PO.'T'Wl/· \I 1 / ·1 (, -r:Nn
\ 11/ hV.,.,,,' . 1ILNO
LNO (;
C; f{f':J"
/lU/ INl E
IN1E

Dijag r.:lm prom e

ram prOnl ene l:If I ~ltP. tempe ra ture
ne !:lri;ltn tu re

-+-+ -i..,.J+f-R

,
1 'I
1 I
..I -

"" 18 16 1<! 12 10 d 6 ~ 2 0 4<\ .fj

)j ··S8 - 10 - 1:'
I:' 101
lJ ·- 16 .\ 8
- 18 .70
-, 0

Te mp eratura slJo
slJ oljasnjc!] "' H du h(l
ljas njcg yudu h ~ rOC]
{OCJ

S/ika 18.27.
/8. 27.

rae to plo tn e cne

Me rac c ne rgije ll red aj koji m sc 111L'
rgij e je llred 11\~' !'i
ri loplo tna e negrija koju oslo oslobodi
boui
nosilac to plo te u sistc rnu. Mc:rilo
plote Me ril o obavlj a s1eJl:(\:
s1eJC;(\: I'u ru nkcijc: Illcri te mpcra turskll
tllrsku razliku
razlikll
vod e u na pojno m i povra
napojnom povratn tnoo m vodu
vo du i proprote 1., qm:
te kl u 1'1!1I' 1: l1l teenostiti , mn ozi te mperatur-
111 inu tecilos
sku razliku, pro te klu zapre
prote zaprem inu vode, to pl o lni
minu tni koeficie
kocficie nt i .,intcgrali"
., intcgrali" po vremc nll.nu.
Naved
N aved e ni merni
mern i urcdaj sastoji meraea ppro
sas toji se iz mcrac;} ro toka, jcd jcdnog
nog pa
parara te mpe ra tllrskih sen-
mperaturskih scn-
lO
zo ra i jed
jedini izracu nava
ini ce za izracun e.
ava nj e.

...-.-,
~, ....

S/ika 18.28. Simensov

Simensov
ullral.vlIcni toplote
llltral.VIlCni merae top/ote
 18. f)
n .··II
II ..II,vSf(O enD.·I,
.II,vSA"O G .11:
IU·:J.·INJ!, -153

Mikroprncesnrski
Mikroproccs nrski rC 1,;III
£III ,llor
'1[or (knntrnkr)
(knlltrnkr) POSC dUjl' elva
POSCdUjL' dva kOlllunikaciona
kUlllun ikaciona prikljucka
prikljucka::
ko mun ibciju sa
jedan za komunibciju nadrcdcnill1 ccn
S,I nadn.:lkllim cc nlrOIll
tro lll sllll:Stcnill1 distriblltivnom ccntru
sllll:Stenilll 1Iu distributivnom cen lru
toplane i drugi koji slllzi kom llni kacij ll .saa ra
sluzi za komunikacijll cunarsko l1ljcdinicolll
racunarsko llljcdinico lll lIgradcnog
ugraden og meril
m e rilaa
IOplotne
toplotne ene rgijc.
encrgije.
Mikroproccsorski
MikroproL'cso rski regulator lIgrackn u pod~taniCLI
regula tor ugrackn podstani cu o lllogllcuje rca lizaciju sledecih
ill ogucuje rcalizaciju sledeCih
regll
reguliacionih
acionih krugova: krug R 1I za reguli. rcgll iisanjc
anjc temperature
temp era ture vode vOlk 1Iu se kundarnoj
kund arnoj mrezi i
reguli sanje
R2 za n:guli s~ nje pro toka vodc
protoka prilll arnnl11 delu
vode u prilllarnnlll dell! ecvnog
ccvllog razvoda. Rcgulacioni
Reglilaeion i krug
kr ug
R2 obezbcduje i ogran iccnje l1laksi
ogranicenje lll alnog dozvolje
Illaksilllainog dozvoljenog llog pprotoka, pre lazi na
rotoka, odnosno prelazi
regulacijll
regulaciju protoka kad iZl11c rena vrcdnost
iZlllcrena vn:dnost proLO
prolOka ka postanc jednaka
jedna ka zadatoj
zadatoj..

18.6.2 RazmenjivaCi toplote

U sircl11
sircm Sl11islu reCi razlllcnivat:i
razl11 cnivaci Sli apara
aparatiti u Kojima
kojima sc toptoplota prcnosi sa jednog
Iota prenosi jecl nog
medijuma na drugi. U grej
Illedijullla noj tchniri
grejnoj te hni ci razlllenjivaci
raz lllcnjivaCi toplote
to plo te su apa rati 1IU kujim
aparati kojimaa se vrsi
vrsi
razmena topl ote izmedu pare.
toplote pare, vode iii vre le vocle.
voelc.
Oni sc
5e de le prcma radl101l1 IllcLiij lllllu (voda
mdl1 ol11 Illedijulllu (voLia - voda i para - v()(Ja) vuda) a prema kOIl-
kOI1-
dobosas tc (ccvas te)
strukciji na dobosaslc tc) i pl
plncaste
ncas le
ra zmclljivac sa prav
Dobosas ti razmenjivac pravim.im . ,.U
,. U " iii spiralnilll
sp ir:dnim cevil11a
cevillla su se kod nus,nas, u grejn oj
grejnoj
tehnici, masovno devedcse tih godina prosing
lllasovno koristili do pocctka elcvedesetih pros log vebvcb,, kacla
kada je c1oslo
cioslo
do omasovljava nja prilllcnc
olllasovijavanja primellc ploCastih razl11enjivaca
razmenjivaca toplo te .
toplole.
Plocasti razmenjivaca
razlllcnjivaca toplate
toplorc 1Iu odnosu
ndnosu na ecvastceevastc imaju VCC LI toplotnll
il1la.iu vceu toplotnu cfikasnost
L:fikasnosl
(do 97%), manji gabarit (p
97% ), l1lanji (plocasti razmcnjivaCi z<luzim
locasli razl1lenjivaci zauzil1lajuaju 15-30% prostora koji
zahtcva
zahteva cevasti), vescslruko
vescstrllko SlISli laksi. l1linilllalno
Illinimalno se prlj aju i nijc illl kOl1lplikovano
prljaju komplikovano
odrzavanjc, jeftin iji suo
odrzavanje, jeftiniji suo

---.
izmenjivaei ,j~' Z;'Pthi~lilm'~ ~s
S~· ~;'Ptlv~jjl;';-~ ~5 ' ,. .:-'...
LPM; Plocasti Izmenjivaci
. ,
.............
";mIN-
,;~"e ' .......
N""",,,I:

Kt-.p pfDC,
-.- -
-""'-'.... .
. " """ ......
.. .:.
.,

1
_______
- "/,/1.,,,. ",.
- - -- - -""""". ",-----
''''''',--- ----

Slika J8.
Stika 29a. Plocasti izmelljivaci
8.29a. iVlIelljivaci
.J5.J
./5./ fJ.Tudorov;c
B. Todnr(lv;C PIW
P/W 1EKI
lIi K'/ 0I 'A Nll:
O J'ANJ rOS IIW l/:;NJ.·1
/:: rOSUWJ/' O:.NTI& II.
/ J I (,tNT/v
NI.·J i'A 0 G
ll.NO /<FJ.·INJt:
GW:.J.· JNJI:'.

TRACO
Plo~as ll IZmenl,vat,
Plotasli loplole
IZmenJlvaci loplotc

~S .
LPM LemlJenl placa9tlizmonJIvaei
placa9tllz"'.njlvatl toplate HS

] I I -
0 ......... •
lIosul
----

."
,~

1:.1-- - - - - - - _ I/Hllltl lI II ~' (/ I

111111111,,11,'(11

Stika J18.29b. ptocasti iZlllenjivaCi

8.29b. Ptocasli iZllIenjivaCi

Plocasti izme njivaci mogu

mog u biti le mljeni
mlj e ni i sa za ptivaCi ma.
m3.

18.6.3 Sistem raspodeJe troskova grejanja po stanovima.

T ermostatski rradijato
Tcrmostatski ~lIn og u c uj u rcguli
adij a to rski ve ntili I.lJTIOgUCUjll n;guli sa njc tempc
tempe rature
ra ture 1Iu prOSJ,mjl
p rO, I<lrJjI
koja se zagreva.
zagreva. PPo sava nj e m po lozaja krm
o de savanj tc:rm os ta
tats
ts ke glave nj ec nim o brtanjc
brtanje m postizc
plJs lizc:
vi sa iii ni b te mpe ratura
se visa ra tura pros lora
tora otva
o rva ra njcm
njelll iii pritva ranj
ranjcm
e m prntoka
protoka kf(l /.
krll t.
radijato r.
po rastu
Pri poraS lu te mpe ra ture u proslopros to riji ras te (b
raste (cakk i za hva ljuju ci ne ko m lInutrasnjl'lll
ljlljllCi unutras njL'IlI
izvo ru to plo t..:)
t..:),, pro
p roto
to k top
to piicc vod
vodee kroz radijalOr
radijator sc s..: sslll
lll anjuj
anjlljcc i ooclrzava rall.1
cl riava sc odab rall .!
te mpe ra tura pros to ra, poclescna
po dcSena na te rm os tats
tGrm ta tsko
kojj glavi ve v..: ntil a.
a.
U gradnj o m razd
Ugradnjo razclelnika
c lnika tzv. ""cle topl
d e lite lj a " to ploo te na sve
svc radij a to rc 1Iu o kvirllj
kviru jedne 7 ~ 1 ;1'
c dn e n:r:,·
de , reg istruj e se
rcgistrllje sc po tros njanj a enecne rg ij e l1naa sva
svako raclijatorrllu odn
ko lll radijato lldn osno
OSll O u1I svako m s l'a
ta nli
nu . 11'.
\,·,.
s toje
tojc i elektro nski ddee litc
e lc ktro llski lj i to pl o te, koji rcgis
lit..:lji rcg istruju tros kovt:
tTujll lros kove grcja
greja nj a po mocu st:nlCII':!
mocli SCll W I':1
te mpGra
mpe ra tu re . To Slisu " intdi
in tdi gcntni " lIrc uredaji raziikuju topl o tu
d a ji koji rnziikllju tll prilllije
primlje nunll o d rad
rali ija
ijat')·
lP-
ra i o nu iz drug ih izvo ra (slin
fa (sun ce, s tednj
te dnj a k. itd.) i im a ju lIugracle
gra cle n mikro proccsor k(lj knj l
reg
rcg is truj e,
e , oobbraduje mc mo ri se ppodatke.
radllj e i me odatke.
U primcni su i elcktro
clcktro nski razd
razdee lni ci sa radi o vew
vezo lll
ll1 koji ou mogucavaju <tu tolll :JlSskkii
mogliCavajll 311tOlll:lt
pre nos po
podataka
d a taka bez potrt:bc za 1Iiaze
b t:z potrebc ula zc nje u stan potrosac
potmsacaa radi ocitava nj nja.
a.
 I , '. n IU/ ,vSf,,() ( ,"/,U.. I/v.lC

•
I

/ 8.30. Termosfa
Slika 18.30. fski venfiljirme
Termoslalski vellliljirme Hen.

Termostatski ventil brzo rcagujc

rcaguje na smanj
sma nj c nj c sob ne emptra
te mp era tllr ~ i omogucava
o mogucav::t ve-
ve -
tcii pro tok kroz radijalllr.
protok r::tdijator.

11I
)I

1.
I . isparivi 2. eleklrollski
elek/ronski 3. elklrollski
elkfronski so
sa radio
modemom
Stika 18.30. Deli/elji
Slika Delilelji toplote jirllle
jirme Zenller
Zenner

Uko liko
li ko su na radijaLoru
radijaloru ugradcni
ugradc ni tcrm ostatski vcnti li dolazicc
termostatski uolazicc do smanjenj
smanj enj a
pro toka u kucnom ra
poveca nj a protoka razvoc1nom
zvoclnom poslToje
postrojc nju.
nju . U to m slucaju preporucuje se 5e
ugradnja
ugradnj a kucnih
kucn ih pumpi sa promenljivim
promenJjivim protokom. protoko m. ToT o su " pamc tnc" pumpe sa
pametnc"
p romcnOI11
promcno l11 brzin-: sistcll1u grcjanj
brzin<: u SiS1CIl1u grejanja. a. Bi Billoo kakva pro me na us
kak-va prome lcd potrcbe
uslcd po trcbe grcjanja
grejanja
(orvaranjc
(otvaranje iii zatvaranjc vcntila) uzrokovati
vcnti la) cc uzro kovati ddaa pumpa
jJul11pa tre
lre nutno rcg uli se protok
nutn o rcgulise prolok u
potrcbom, od
sklad u sa pOlrcbOI11, nos no pumpa ce obczbeuiti
oclnos obczbediti optima lnu radnu tacku LIuzZ
minimalnu
minima lnu porrosnju c le ktri cne ec ne rgij ec .
potrosnju c1ektricnc
.5(, I:, 1",:",lJ1;, l 'I\U.II: A/r JI I ·,'.,f,
I. (·,\ lll rJjl·l' VJ,
(,\ 1111ll /.. 1 ( II'.N
Vi. I !.. /I 1I
..V I Ii . .\'r) (:
11,0\'0 lIr-JANiE
(;l<r '.hlN1F.

",

li lia UU/.
.,,,/ilill PI/ IIl/lL' (I 'PI:
Grund/o ' pll/llJlC
/lUI, Grund/os P I: 'a promellljivim pr%/wm daljinskim
protokom i doljinskim
podda vanjel11
{Jodda njel1l

UrOll',
UpOln "' 11[1 1 1<'
11 11 1 It!:rmllslats
l'mosla tskkih ih venl"
vcnll l"... , dc
Ic lilc
litc lja lurloH;
l!JpIOlC pumpl sa prome nljivilll
promenljivim
prolo
prol okk'lIl!
' )I1! ., kllcnilll
kllCllilll gl'<.:jn
gn::jnilll iIlSI." ,1<11.l111.1" ,. po~tizc
il11 iIlSI,d""II,II11 p o~t i ic sc
st! uSiccia od 20-30% toplotnc
ustccla ad taplotnc
c ll crgi.i ~ i "J ,I-.-
cllcrgij..: 1-:11' dcktricnc cncrgl
W,(, ckklricnc jc
clll:r;; ljc
 ,,~. D!l
18. UINSKO
D.'IUI NSKO G III!iA
III:JANJE
NJ£ -15
457 7

18.7. KOMBINOVANA PRO[ZVODNJA

PROIZVODNJA TOPLOTNE
TOPLOTN E I
ELEKTRICNE ENERGIJE
18.7.1 Opsti deo
Ko mhinovana proizvodnja
Komhinovana proizvud nja elekl rienc i toploln
clt:klrient: cnc rgije
to plotn c enc rgij e iii
iI i lzv.
tzv. kogc neracija, je
proces istovremcne
istovre me ne proizvod nj ec e le klricnt: klricnc i lopl
topl ntne eenergije:
ncrgijc u istom isto m proeesli.
proecs u. Top-
ncrgija dobijena na ovaj nac
lotna ec nergija nacinin Illoze
moze se sc korislili
kori sliti za po tre be daljins
pOlrebe dalj ins kog greja nja, nj a,
procesima.
ali i u industrijskim procesima.
U H amburgu je 1893. izgrade
Hamburgu izgradcna na zgraJ
zgraLlaa koja jc za po trebe grejanja, prikljuee na na
grejania, prikljllcc
pos trojenj e za proi
obliznje postrojenjc p ro izvudnju
zvod njll e le klricnc e nergije
lcktricnc ne rgije , kokonSlruisa
nslruisa no pe lt goel goelininaa ra ni -
rani-
smalra poeetko
je. Ovo se smatra poce tko m kumhin
kumhinovane ovane proi zvoelnje 1I u Evropi.
Proees ko mbinova ne pro izvodnj e sprovoeli
Proces kombinovane sprovodi se u parno parn o j iii
iIi gasnoj
gas noj turbini i motorim mo torim a
za unutrasnje
unutrasnj e sagoreva
sagorevanje. nj e. Izvor primarn
pri ma rnee cncrgije (gor ivu) moze
t:nergij c (gorivu) maze hi hilili razli Cit : evrsta
razliCit: cvrsta i
teen a fos
teena ilna go
fosilna riva, pri
goriva, roda n iii
priroda iIi Jcpo gas, bi
ni ski gas,
L1qJO niski oma~a i gradski
biomasa gra dski olpad.
Stepc kogcne rat ivnih pus
Ste pe n korisnos ti kogcncrativnih pos troje nja je znaeajnflo vcCi nt:go
jc znaeajn ncgo koel odvoje m: nt'
proizvodnj c .Pri
proizvodnje .Pri proizvodnji
pro izvod nj i e lc klri cne
ene e nt:rgij
nc rgij e uII ko nve
nwnncionalnim ko nde nzacio nim
cionainilll - konelenzacionim
sistemima pos postitize
ze se stepen
stepe n ko risnog dejstva ad
korisnog oel 35 % ,lI guhit ke oel 65 % . U ko
,uzZ gllbitkc mhi -
kOlllbi-
nova
novanojnoj proizvodnji
pro izvodnji gubigubici ci su svega desc desctaktak proce na ta, prni zvc dena kori sna to
ta , a proizvcciena plo tn a
toplolna
i elek tri cna e nergija cini 90 %.
elektricna
Pos trojenj a za kombin
Postrojenja ko mbinovanu
ovanu pro izvodnj
izvodnjuu mogu hiti poddjt:na
poddj.: na u ne koliko grllpa
nekoliko gTlIp;J::
poslruj ellja Sli
1.- Kondenzna poslrujelZja
l.- sa izdvajanjem su name nj eena na za proizvod
proizvodnju nju sa mo
e1ektriene
elektricne ecnergije,
ne rgije, aalili jeda n deo pare moze biti izdvojen turbinc i isko
izdvojcn iz tllrb!I1e iskoriscc
riscc n za
stvaranj
stvaranjee tople iii iIi vrele
vrelc vuele.
vad e.
2.- Poslrojenja
Poslroj enja sa iskoriScenjem
iskoriScenjel11 loplole gaso\la 1III kOI/u
lOp/Ole gasol'a kOllu Sli
SlI poslrojenja koja imajll im aj ll gas-
nu turbinu.
turbinu. lIzz turbine vreli prndukti produkti sagorevanja prolazc prolaze kroz korao kotao gde gd..: se gegc ne
ncrisc
rise
topl otnaa e nergij
toplotn nergija. a. Kao go ri vo naj
rivo na jcesce
cesce se kori koristi prirodni
st i prirod ni gas iii iIi mazut,
maw t, iii iIi njihova
kombin acija.
kombinacija.
3.- Kombinovana knlzna poslrojenja su JLlanas
Komhinovana kntina a nas u siroj
siroj primc
prime ni.ni . Kao gugurriivo ko ri ste
vo koriste
prirodni sas toje se od jednc
prirodn i gas i sastoje jedne iiiiIi vis..:
vise gas nih turbin
turbi na, tla za isknriscc
a, ko tia iskori scc nj..:
nj e topl
toplo te
ote
sagorevanj a i parne
produkala sagorevanja parnt: tu rbine koju pokrece para ge
turbine gc neri sannaa u kot
nc ri sa kotlu.
lu.
4.- Pnslroj enja sa klipnim JIlasinama
Pnslrojenja masinllllla koriste mo ture sa unutra~njim
koristc moture unutra~ njim sagorcva em
sagLlrcva nj em
umes to gasnih turbina
umesto turbin a,, npr. dizel iii
iIi gasni motori,
mo tori, iza ko jih sc
kojih pos tav lja ko tao.
se postavlja ran. U m:kim
prime nama se moze ge ncrisa ti para za pokreta
gcnerisati po kre lanje
nj e parne tu rbine.
parnc turbin je nj a su
e . Ova pos tro jenja Sli
uglavno snaga.
ugJavno m manjih snaga.

18.7.2. Kombinovana proizvodnja u daljniskom grejanju

Visok stepen
ste pe n korisnos
korisnostiti kogeneracijskih
koge ncracijskih pos
postrojenj
trojenjaa omoguCio jc 1Iu poslcdnj
pns lcdnj e dve
dvc
deeenije Prcdn osti su vi~eSlllrkc.
primc ni. Prt:dnosti
deee nije njihovu ekspanziju u primeni. vi~e sturkc . Po
Poreel
red oellva nj a pri-
llcllvanja
./58
-158 /J Tod",."I'/(' I'I?O}I: KTO I ~-I .VJ/·; I'OS'! IW }I' N}.-I 2-1 C IONTRAL '0 CRE'AN/I;

l11 a rnih rcz..:

l11arnih rczcr"r" i fos iln ih g(lriva,
fosiln gllriva . znacajni
znacaj ni .suu c kolos
koloski ki cci'ckti,
fckl' i, jer
j<!r jo:.
jc sm,mjcno
smanjcno 7..agadcl:"
za adCI:lc
CO!,
l11isija CO
kao i c lllisija vcoma
2• vco ma utilIticajnog
c;Jjnog jcdinj enj a na efe
jedinjcnj efcka staklene baStc
ka t staklcne baStc,, oo nosnq 1;1"
odoosoo "'"..
In lnlnoo zagrcva njc. Zahvaljuju
za grcvanjc. ci visn
Za lw<J ljlljllCi kOI11
vi snko l11 Slc pcnu
stcpc nvc rz ije komb
nu ko nvcrzije inovdDa proizvodnla
kombioOV"dllil proizvoJ nl<l
za hlcva l11
zahlcva manju
anjll ko liCinu ri va , a tim
licinu go riva timcc illlaju
imaju i manjc
ma nj e stdnih okolinll. ko ~~
cmisija u okolinu_.
stctnih emisija
upo
uporcd re Iec dva slicna postrojc
postrojcnja nja ., jcdno
jed no za odvojen
odvojcn u i drugod rugo za spregnutu proizvodnju,
proizvod nju .
za iSle
is te ko licinc
li cinc lo plolnee i e lc
toplotn lcklri cne c nc rgije,
klr icnc rgij e, ovo drugo
d rugo trosi za oko 30% 30% manjc
ma njc gIl
gI l
ri va , a za toliko je
riva, smanjc na i ukupna
jc smanjcna ukupn a emisij ko li ci na CO 2,
e misij a i kolici
U vcCi ni ni ze
zemal11alja
lj a E U ssc poscbno
posebno slimulis<; izgrad nja i rad kogcnerativnih
stim uli sc izgratlnja kogenerativnih (JOSt roje
postrojc
prcko
nja pre ko smanje
smanjcnja nj a da zbina pri izgrad njii do povlasecnih
izgradnj povl ascenih cena ppo ri ponudi cncrgi
cnc:rgi i.:
j<.:
lTzistu.
trzistu.
U zc mljama EU ueeSec uccScc loplo
toplotne lne e ne rgije dobijc
ncrgije nc u postrojenjima
dobijcnc postrojcnjima za kombino\·a·
kombino\'a-
nu proizvodnju
proizvod nju u ukupn ukupnoj oj ko li Ci ni top
kolicini toplOlnc
lo tne energije
e nergije je veliko.
veli ko. U pcoscku ono izno.iznn. 1I
ako 67%.. U Holaniji,
o ko 67% Ho la niji, na pri me r, 94% topla
primer, toplotnetne cncrgije
cncrgijc dalj grcjanja je iz
inskog grejanja
daljinskog iz kom
kom·-
binovanih proccsa. u Nem
binova nih proecsa, Ne mac koj S
ackoj %. Svedska
811%. Svcdska je poscban
poseban slueaj jcc
j ec se u velikoj Olmen
CI !

kori sli ootlpadn

koristi r ad naa top
toplota.
Iota.
zc mljljama
U zcm ama cc nlralnec i istocnc
centraln iS locnc Evropc kolicinnaa toplotne
Evrope koliCi energijc iz kombino an
toplo tne encrgije aniihh
proccsa jc ni za ncgo
rroccsa nego u ze mlj al1laama EU i krcee kn:ce se od 35% 35% (Lctonija utvanija) do 69r ;,
(Letonija i litvanija)
(CeSka ii Hrvatska),
(Ceska Hrva lska), tj 52% u proscku. Nova postrojenja proizvodnje ~u
postrojenj a kombinovane proizvodnjc ~1I
u izgrad nji iii su ugovo
1I ugovorenare na u mn ogi l1l m zem
zemljama
ljama a u M adarskoj, Rumuniji i Slo\'aekoi
Madarskoj, Siovackoi
zapazcna
je za pazcna tendc
tende ncija izgradnjc ma njih gasnih postrojenja
izgrad njc l1lanjih pos rrojenja

18.8. ZASTITA OD KOROZUE I KOTLOVSKOG

KAMENCA
Kako je jc vise pula pUla vecvee nagcaseno osnov osnovni ni nosioe toplote u sistesistemu daljinsk\l1!
mu daljinsk"1!
grejanj
greja nj a je vodvoda. a. A psulutn o cista vod vodaa u prirodi ne postoji. Sirova voda i voda koj kojuu
daju vodovodne staniee stan icc sadric
sad de uvek vccu vceu iii ll1manju kolicinu rastvorcnih soli koje ul iclI
anju koliCinu icli
korozijc i stva
na pojavu korozije stvaranj
ranj e kamcnca.
kamcn ca.
Pod korozijom se podrazu pourazumeva meva rcakeij
rcakeijaa mc Illc tala sa svojom okolinom koja prouz·
prouz-
rokuj e mcrljivu
rokuje Illcrljivu pro me nu strukturc
proll1cnu struklu n: materija
materijala la i moze
moZe da dovede do ojegovog o5 1 ~ ·
njegovog ost.:
cc
ce nja.
nj a. Korozija
Kurozija sc u ccvovodima
ccvovodi llla i aparaapa ra lill1a
tima ustanovlj ava na osnovu slabljcnja zid
ustanovljava o\ l'
zitlo\
odnos
odnosno no nastajanja
nastajanj a rup rupaa.. D cjs tvo korozije sc
Dcjstvo se ubrzava sa povisenjcm temperaturc
temperal urc' -
pritiska vodc
priliska vode iii pa parere pri
pri daljinskom
daljinsko lll lranspor\u
transpo rtu top toplotne e nergije.
lotnc energije.
Pri zagrevanju postrojc njill1a ddaljinskog
zagrcvanju vode u postrojcnjima aljinskog sistema grejanja
grejaoja na grejnim ponsi-
grcjnim povrsi·
nama kotla
kOll a i ecvovoda
ccvovoda do lazi do tlo izdvaja
izdvajanja nj a ka me nea
nca koji suZava prcsekc,
prcscke, smanj uje
smanjujl:
pro laz topl
prolaz toploleot\.: usled sll1 a nj e nja
smanje nj a koefi
koc licic nlaa provodenja
cie nt provode nj a toplote, prouzrokujc toplo ln;1
toplotn;1
naprcza nj a sa puklltinama
naprezanja pukotinailla na ko tl ovs kim ccvill1a.
kotlovskim cevima. Uzrok tome, prvenstvcno
prvcnstvcno je sadriaj
sad riaj
soli u vodi
vod i,, l.t. zv. tvrda
tv rda voda.
voda.
Da
DOl bi sc smanjil
sill anj ilaa os
oSlece
teec nj a prouzrokovana
prouzro kova na korozijom
korozijo m i stvaranjem kotlovskog
kotlovskog. ka
mCll ea,, 1III IOku
m Cllea IOk u )logon
pllgonaa sprovotli
spl'ovod i sc hc misj ka i tllr
hcmisjka ll1icka priprcma vode koja podrazli
t0rmicka podrazL
 IS. li. flJI I SF;O ( d iU. LViI. -159

Olev;! od
Oli!va o aja llj
dvaja nj.:<: ~a~O
gaMwa\· ~1 i Iljih\WII
nJlhnql n<:lItra
m: lIlralliiza':IJII (llll.:ksavanj~
za<:iJII., oll l<:ksava nj <: 'ode li Olla v. lIlj.: inhihi-
odc i tioLiavanj<: IIlhihi -
proltiv
lOra pro iv kOl"Ozije.
kornzijc.

it' _\
)"' .
. . Jii
'I

Slika. 18.32.
J8.32. Izgled
lzgled
Llllutraslljosti cevi
unlltrasT/justi
magistralllog
magistralnog cevovoda
cevovocla kada
kacla
priprema vode lIije
/lije bila
hila
odgnvarajllca
odgovarajllca

Pored tradi
Porcd cio na
rraliicio ln ili - h ec mi ~k ih lr.:lm
nalnih trelmana kotlovske
antl kot sis lcme da
lovs kc i vode za sislt:rne daljinskog
ljinskog
grcjanja u prirn c ni pn;ovlae);]vaju
primeni pos lllpci za dodalni trc
pn;ov laclavaj u roslllpci tre tlll<ln
lm an vode koj
kojii ssuu viSe
visc fi zzicke
icke
prirode nego
prirodc ncgo ht:llliske.
hcmi skc.
Hydro
H ydro - X jt; rosturak
jc plls lupak i naziv pro proizvoda
izvoda za lrctmalrelillann kollovsk~
kotlovsk~ i vodc vode u siste mima
sis tcrnillla
el a ljinskog grejanja,
daljinskog gn.:janja, koji rruza
prllZa kompklnu
kOlllpklnu zas za~ lilu od ko rozije i kal11cm:a
oel korozij.: kamcnca uz obezbcdc-
obezbede-
njc
nje clikasnog
efibsnog i bc zbcdnog
bezbcd nog ras lvara nja vcC
raslvaranja vee srvorcnog
stvorcnog kamcnca.
kamcnea. Uz pO~lupak spro-
U z ovaj posllIpak
voeli sc
vodi se i fillriranje
li llriranjc voele ~is lcmll , s l. I18.33.
vod e u Sistclllu .33. fill c ri dclim
Filleri delimicnog icnog lob loka se prikljucuju pa-
ra lclno sa glavnilll
ralclno glavnim povra
povrallnim
nim vodom.
vouom. Usrncravanjcm
Usmeravanjcm e1ela povralnc vode (5-15%
dela povratnc (5-15%)) na na
fi lt eere
Iilt oelsl ranjuju sc mulj i gvozdcnc
re oclstranjuju gvozdenc (\;s ces lilicc (lJpiljci).
cc (llpi J..:.onlllinlia
ljci) . i'-o linll a ln
lnu srna lljcnjc
u SlTIa nje nj e lTIulj
mulj a i
opi aka rcdukllj
op iljljaka reuukuj e lal ozc oze nj e u1I kOllovil11a,
kotlovim a , iZl11iz mec nji v(lci
vaci mH
ma , ccvim3
ccv im 3,, radijal
raciijal o)rima
rim a i ve nti-
venli-
lima'l pa sc ooeldava
lim visok
clrzav<l vi. ni vo ctikas
o k nivo c fibsnosli
nos li 1Iu prc
prcnosli
nm u lup lu plloo le.
le .
·1f>1i Il.
II. Tod" ,o, ie' I'liOi
7i,d<l10l I'liOJ/:"K"/"()/ I/\"Je l'n
U,TO I : It\H:; .ITIIOJl- .\'
/'(I.ITIiOH .viJ.··1 CIoN n(I II.'\/()
/'.,1 Ci:'NTlU
I /.,,1 II. ,vO (;// O
D i/ INJ
lNi e
E

Stika.I 8.3]. Modemo

Slika.J8.3J. Madem a poslrojellje
poslraj ellje za dodallli
dodailli Ire/mall vodejirme
vode jirme Hydro-X
ugradell o 2002.
ugradcll 2002. god. /I TO BOrCa
god. II BarCa flulem
plltem dOllacije
dOllacije isloim f.'llc jirmf.'.
is/oilJl£'lIe jirmt'.
 19. OGRANICENJE POTROSNJE
ENERGUE ZA GREJANJE

19.1. UVOD
An alizc i studij
Analizc studijcc enc rge tike 1Iu gradovima Srbijc [191
cncrgetike [1 9] pokazale
pokaza le su da se u nasoj
sredin i oko 40% ukupnc po
sredini potrebne
treb ne energije
e nergije kori
koristi
sti u stambenim
stambe nim i javnim zgradama zgrada ma u
Izv.
tzv. "toplotne'·
"LOpiotne" svrhe
svrh e (za grejanj
grejanje, e, ve
ventilaciju,
ntil aeijll, klim
klimatizaciju
a tizaeiju i pri
pripremu
pre mu tople potrosne
potros ne
vode).
vo de). Ako hi se obulwatili
ob ulwa til i i kancelarijski
ka nee la rij ski i stambeni
sta mbe n i objekti
obje kti koji se nalaze u okviru
ko mple ksa i evide
industrijskih kompleksa ntiraju izdvoje
evidentiraju no kao pot
izdvojeno potrosnja
rosnj a eenergije
nergije industrij
industrije,e,
ond
ondaa bibi se pokaza
pokazalo lo da se u toplotne
toplolne svrhcsvrh e u gradevinski
gradevinskim m objektima
obj ektim a trosi
trosi gotovo
uku pnc energije naSe
polovina ukupnc n a~c zcmlje.
zemlje. Pri tome, daleko da le ko najveci
najveci deo
dec toplotne
to plo lne energije
odnosi na greja nj e u gTadcvinskim
se odnosi gradevinskim objektimaobje ktim a i prvcnstveno
prvcnstve no zavisi
zavisi od samesa me zgrade,
nj ene lokacije,
lokacijc, od termi
termickih
ckih osohin
osohinaa nj njenog
enog omotaca, zapravo od ma materijala
terij ala zidova,
njih ove ve
vrste prozora i njihovc licinc, kao i od obima
velicinc, ob ima infiltraeij
infiltracijee spoljnjeg
spo ljnj eg vazduh a sto je
takode
takodc odraz kvaliteta
kvalitcta gradnje.
grad nj e. Uz potrosnju
po trosnju u lopltoplotnc
a tn e svrhe,
svrh e, objekti
o bj ekti koristc
koris te elektric-
e lek tric-
nu encrgiju i za osvc tle nj e, cesto i u dnevnim
osvetlcnje, dncvnim pe ri odima, ope
periodima, opett zavisno od samog grade grade--
vinskog obje kta, njcgove
\'inskog objekta, nj egove geo me trij e ali pre svcga od velicine
geomctrije ve licine i ka
karakteristika
ra kte ristik a transpa-
rentnih
rc ntnih cclemenata
le mc nata u fasa tlama.
fasadama.
Godisnja
God isnj a potrosnja
potros nj a energije u najvecemnajvece m brojll
broju postojeCih
pos tojeCih zgrada u Srbiji je u pro-
scku 2-3 puta veca nego u najnovijim, pod podignutim
ignutim u nekonekoliko
liko zadnjih godin
godina. a. U njim
njimaa
je ona ispod 100 kWh/m!, z
kWh/m , sto bi mogla da bude dan danasas gornja. gragranicna
ni cna maksimalna
vrednos t potrosnj e koja bi se dozvoljavala.
vrednost dozvoljava la.
Razlog
R azlog vevelikc potrosnje
likc potros nj e u nasim zgradama je u cinjeni cinjenici
ci da
d a daleko
d aleko najveCi deo
stanbenog fonda
fo nda 1Iu gradovima
gradovim a Srbije predstavlj
predstavljaju
aju gradevine podignute 1Iu vremevre me kada
cnergetska
energe kriza
tska kri za nije
nij e jos bila ni na pomolu
pomolll iii tek
te k sagledavana, sto kod nas nije nij e bilo
ozbiljno shvaceno.
shvace no. Ali LO to je bio
bi o i pe
period
riod kada je u nasoi
nasoj ze
zemlji
mlj i vladala
vl adala kri
kriza
za stanova pa
jc prim aran zadatak bio omoguCiti smestaj ljlldima
primaran Ijudima a ne trositi investicije l1a na energerski
ene rge tski
efikasne zgrade.
zgr ade. To danas nij nijee slucaj i najnovije zgrade
zgra de su pprojektovane
rojektovane u eenerget-
ne rge t-
skom poglcdu dale dalekoko kvalitctnije jer se potrebama
potrcbama za grejanje, kao i !etnje hladenje,hl ade nj e,
prilazi
prilazi stroiije s obzirom na porast cena encrgenata
c nc rge nata i tros
troskova
kova grejanj
grejanja.
a.

4611
46
-162 IJ. Todorrll'ic PROJ/:K"'01
8. Todorol"ic I'R OJ"KT()I ~4
~ 4I\'J"
1\'11: f'OSTRO.lEN1A
f'OSm O.lENJA Z/I CENT/v
CENTRAII. NO GREJ,
/.NO INJE
CREJAN1F.

Za
ZaLO,lo, kad
kadaa je
jc rec 00 cne rge tskoj efikas nosli zgrauaa treba
nosti zgrad trcba razlikova ti pos lojece
razlikovati tojccc zgTa-
zgra-
de od ou onih kojc koje su zidanc
zidane zad njih deseucsc t god ina iii
godina iIi se tek projektuju
projcktuju i preclvidaju
predvid aj u za
gradnju. Prvc Prve su u veCini
veCi ni i predstvljaju
prcdstvljaju naj manjc 80%
manj e 80' 1(> ukupnug
ukupnllg gradcvinskog
grad ev inskog fonda u
gradoiv
g radoiv ima im a Srbije. Grubim
G rubim anlalizama
an laliza ma scse pokazalo da bi interveneijama
intcrvencijama na poslojccim
posLOjeCim
o bje
bjekklima,
tima , njih ovo m eenergetskom
njihovo nerge tskom revitalizacijom
revitali zacijom i nakn adnim prilagod
naknadnim prilagocl ava njem
nj e m no-
vim l:ne rgetski m kritcrijiumima,
l:nergetskim kriterijiumima, njihovim prikljuCivanjc m na ce ntralizovane daljinskc
centralizovane
siste
s isl e me grcjanj
grcjanja,a, po trosnja e ne
potrosnja rgijc samo
nergijc sarno za greja
grejanjenje mog
mogla um anji za 20-40% .
la da se umanji
Pri lOme
to me i u vclikim
ve likim sta nhcnim i poslovnim objcktim sa vise vis!:: korisnika, dosads
dosadsnja
nja prak-
naplaCiva nj a utroSc
sa naplaCivanj utrokne ne e nc
ncrgij
rgijce iz sistema daljinskog
d a ljinskog grejanja koja se obraclln obracunava ava
prcma kvadraturi korisccnog
prema kori scc nog prostora
pros to ra,, ne
nc stimulise
stimuli se na raci o nalno ko risccnjc i stednjll
ste dnjll ,
pa Se lIvode mcraCi mcraci i sistc m naplate prema stvarnoj potrosnji . Upore dcnja potrosnje 1I
sistem
zgradallla sa naplatllm iZlllcrcnoj stva
naplatum prema izmerenoj rno j potros
stvarnoj po tros nji sa sta novima sa placanjcm
stanovima placa njcm
prcma kvadraturi,
pn:ma kvad raturi , provcre
provcrenn jc na izabranim objektimaobjektim a prikljucenim
prikljuce nilll na Beogradsko
Beogradsk o
d ~djin
d:. s k(1 grejanje.
l ijinsko grcja nj e. Utvrdjcno
Utvrujeno je da je 1Iu slllcajll naplate prema izmerenoj
silicaju naplale izme ren oj stvarnoj po-
lrosnji ona bila manja manj a za preko
prc ko 10% nego u odgova rajllcim stanovima sa naplat
odgovarajucim naplatomo l11
prcllla njih ovoj povrsini .
prellla njihovoj
Da bi
bi sc
se po trosnja e nergijc
potrosnja ncrgije 1I zgradama
zgradam a iz ranij cg pcrioda grad
ranijcg ~vcla
njc svc
gradnjc la na n;Jjmanjll
n:tjmanjll
1ll0gllClI
mogucli meru
me ru , 1110ra
mora sc izvrsiti
izvrsili njih ova cnergctska
cne rgc tska rchahilitcija naknadnim gradcvinskim
gradcvinskilll
radovima. spoljnim zidovillla i krovu sc 1Iu takvim slliCajevima
radovillla. Na spoljnilll slllCajevima dudaje
dodaje izolacija a na
prozorima
prozorim3 sc vrsi za me n;J
se vriii na sta kala
bla iiiiIi celokllpnog
ce lokllpnog prowra. Poboljsa nje izolacije
prozora. Poboljsanje izolm:ije sc fadiradi i
na zidovim a prcma negreja nim proslorijama
prem<l negrcjanim proslorijama.. Zaptivanje
Zaptiv<lnje zgradc treba cia bude bllde fa!.. da
'''',) d;t
tah.,'\)
sc cg i spoljnjeg pritiska aoud 50 Pa oSlvaruju 3 izmc
' c pri ra zlici unutrasnj eg nc: vazuuh
iZIllCllC vazduh na n;] sat
ako zgrada ncma nc:ma nikakvc vcntilacionc:
vcntilaci(1ne uredaj e a 1,5 izmena ako su oni lIgradeni. llgraclcni. Ovab'c
Ovah.·vc
nakn
na kn adn c mere za po pobolj~anj
bolj ~a nj e encrgctske
e ncrgetskc ccfikasnosti
rika snos ti zgrada mora Ja ua obuhvate i novo
izo lova nje cevne mrde ako je 1Iu zgracli
izolovanjc inst;]lisan o cc
zgradi instalisano ntralno grejanje. Au individulnim
ccnlralno inciividllinim
kotlarnica ma treba
kotlarnicama rreba slediti primer Ncmackc,Ncmacke, da 5e se kotlovskc
kotl ovskc jedinice lIgrade
lI grade ne
nc prc pre
trideset godin
godinaa u predviden
predvideno OI1l rokll za
m roku mcne, a da novo lIgradeni
zamene, ugradeni kotlovi ispunjavajll
odredeni stepcn korisnosti. Uz to mora da se predvidi prcdvidi i definise remo nt i podesavanjc
delinise rcma podesavanje
svih elemenata sistema za grcjanje. Naravno da pri revitalizaciji rcvitalizaciji grac1evinskih
gTadevinskih objekata
pre svega to treba lICiniti
uciniti kod velikih potrosaca (bolnicki ccntri, hotelski kompleksi kompleksi,,
spo dvorane i drugi.). A da bi se to ~ve ostvarilo znacajno bi bilo da se prethodno
rtske dvoranc
sportske
lIspostave
uspostave za konski normativi, standardi i c1ruga druga obavezujuca akta.
savremenim metodama integral
Nove objekte treba projektovati po savremcnim no obuhvataju6i
integralno obuhvatajuCi
sve clemente od lIticaja
uticaja na odrziv razvoj do onih koji se odraiavaju na energetske zah-
teve. A to su bioklimatski faktori, odgovarajuCi gradevinski materijali, raspored i ka-
rakteristike gradcvinske rnase, sistemi za grejanje, klimatizacija, ventilaoija,
gradevinske mase, ventilacija, osvetlenje,
liftovi, osobine i velicine fasadnih elemenata a pre svega prozorskih povrsiona, itd. Sve to
uzZ savremene programe optimizacijc, simulacije ponasanja zgrada u uslovima koriscenja,
LI

. provere program a kontrole optmalnog rada svih energetskih

provcre izvedenog stanja, programa cnergetskih sistema i
regulisanja njihovih efekata. Tenclencija je da svaka zgrada ima svoj zvanican atest
potrosnje cnergije
cncrgije koji bi na vidnom mestu u zgradi bio postavljen, potrosnja tokom
 19. OGRANICENJE POTlWSNJE: ENE/{GIJE
OG RA NICENJE POTlWSNJJ- ENU?GIJE ZA GREJANJE
GREJ.4 NJE -163

vrcm.:n3 dok:umcntt s vrcmcna na vreme

vrCOlen a provcravana a dol..'Umen vrcme korigovan. Nova zgrada bi
dohija la uputebnu dozvolu ako bi potro'
dobija potro ' nja bila ispod dozvoljene
dozvoljenc gra ni ce.
grani cc.

19.2. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE

19.2.1.
19.2 .1. Evropska inicijativa energetske efikasnosti
U cilju ogran icavanj a potreba
ogranicavanj potrcba za ec ncrgijo m u gradcvinskim
gradcvi nskim objc
obje ktim a Evropska
ij a jc done
Un ija donela la propise 0 maksim alnoj dozvoljenoj potros
maks imalnoj potrosnji
nji energije
e nergije za grcjanje.
grejanje. Na-
mera je jc da se veevce u pocetnoj fazi projektova
projektovanjanj a nove zgrade iii rcn re noviranj
oviranj a postojeee,
saglcdaju Iljihovc godis nj e potrebc
njih ove godisnje potrcbc i ako je potrebno izvrse blagovremenc korckeije korckcije i
us aglasav<l
aglasava njnjec sa propisanim vrednostim
vrednostima. Evropski propisi
a. Evropski propisi sadrze opsti deo i smernice
sadrie opsti smerniee
a svaka zcmlja ih dopunjava prema svoj im specilicnim potreba potrebama,ma, lokalnim interesi-
rna i ce nerge
ncrge tskim prilikama.
Ogranice
Ogran ice nja so.: daju u vidu maksi
nj a sc malnc dozvoljene potrosnjc.
maksimaln.: potrosnje . U nnekim
ekim zemljama
zem lj ama
sc cak insistira na izrazava nju energetskih
se e nerge tskih potre
potreba,ba, ne u koliCini fin alne eenergije,
nergije, one
koj
kojaa se trosi
trosi u zgrad i da bi se ostv:l
ostvario lj eni efekat, vee u vidu kolicne primar-
ri o krajnji ze ljeni
encrgije.. To znac i, nc sa
ne energije sarno
rno da se obuhvataj u guhieigubiei u samoj zgradi
zgrad i (od fin a lne do
korisnc
korisne energije), nego i ooni ni u spoljnem delu " Ianca " prenosa cnergije.
c nergije.
,J a nca" obuhvata transformaciju prima
Spoljni deo ,.Janca" rnog ohlika e nergije, za pravo
primarnog
izvorn og energe
izvornog cnerge nl pogodann ohlik i nj egov transport do k0risnika.
ntaa u pogoda Ene rgija koja
kf)risnika. Energija koj a
dospeva do krajnjeg
dospcva kraj nj cg po trosaca (zgrada koja se grcj grejc) preds lavlja fin alnu ene
e) predstavlja cne rgija i ona
jc manja ad od primarn
primarnec zbog guhitaka
guhitak a u spoljnjc
spoljnj.:mm lancu koji su dcfinisani
do.:finisani odgovarajeim
odgovarajCim
stepCnllI11
stepcnom korisnosti.

~
-1~ ,
~O
'C J
~
.
s ,:,:_
~ ''-,
•.. - ...... _--_ _-_._. __ ....-~.....
.. -...- - - -.•..- --.----....
"
.83
[oo.
.. .;i )J "-\
.t
Qv ~
. ..-d
~ ~ , QLZ ~-
. \
~
~-..
:

KOflSf!aa
Konsn
.j
:i

I·l
. . -.1
:: Q
-~h
Q C'
l-....
Qhh
-----
~
c::.""""= "",,,,---
energlJa
PI; i·············· ···· ··············
1····I·~CJ>r. i·:·····················.. ········
·····~~~
:i
:
··~ ········ · :ll
n.._.u
.c;;:LJ
c n
1( ~~~ I Distri-
~:~~WiStri. Ale
A1cumu· 'I ~II'I -?!t.f
--"'It'.:. - Prima~a
energlJa
~-
~-'c buciJ'a
bucija I ~u- " Kotao - ~.
7
(;"- ~'7JL.~a~
~'7~L~a~ cclJ~a~
l~Ja~ ,'
I '--
Q.' dv t.
l- r I~ f.hi:b..
v~L _~
Q' ', . ., J
iIL d __ a_
_ _ __ Os ~L _ . ·>v .
"-\.
Finaln~ energija
Finalna

SI. 19.1 ellergelskog lanca ad

19.1 Skica energetskog dd primame do korisllc
korislIl! energije.
464
-164 B. Todorovic PROJ£I,7.0VANJ£
PROJEKTOVA NJE POS7ROJENJA
POSTROJ£NJA ZA C£NTRIfLNO
CENTRALNO G REJANJ£
HEJANJE

Finalna energija (sI.19.1) jt: grejanju (Q.),

je namenjen a grcjanju ventilaciji (Q.)
(Q,), vcntilaciji (Qv) i cventualno
cve ntualno
pripremi top Ie potTOsne
tople QM ali je zbog gubitaka u samoj zgradi veca od stvarno
potrosne vode Q""
encrgije (Qh) kojom sc
po trebne - korisne encrgijc se postize
postii c krajnji cfckat
cfekat grejanj a. Sistc
Sistemm grcja-
grej a-
Ilja
nja ima gubitke u transformaciji em:rgije toplotnu u kotlu (Q~)
ent:rgijc u toplolnu (Q~),, u distribuciji toplote
grejnjih tela (Qd)
do grcjnjih CQd) iii do zagrejaca ventilacionog vazduha. Ako se sc koristi akumulacija
toplote onda se i tu javljaju odrcdeni gubici (0.),
(Qa), a postoje i gubici u sa
samoj
moj prcdaji
toplote
to grejanom prostoru (Q",). Medutim
plote grcjanom Mcdutim javljaju se
sc povremeno
povremcno dobici od suncevog
zracenja (Q
(Os)
s ) i unutraSnji o~'Vetlcnja, Ijudi i raznih elektricnih aparata (Qi),
unutrasnji dobici od osvetlcnja, (Oi),
koliCina energije (Qh)
pa je je korisna kolicina CQh) u tom slucaju manja od potrebne za
utralisanje ventilacionih (Q,.) i transmisionih gubitaka toplote (Q,)
nc utraJisanje
ne (Q,)..

19.2.2. Dozvoljene maksimalne potrebe energije

Prcma standardima i preporukama Evropske zajednicc, zajcdnicc, ogranicenja potrcbe
'~ o oee rg ije se
sc za nove stanbene
stanbcne zgrade definisu
de finisu prema godisnjoj potrosnji svedeno na
!t: (kWh/m~). Za objekte koji nisu namenjcni sta-
starnbcnog proslora (kWh/m!).
J<.: dinicu povrsine stambcnog
110vnju, ogranicenje se daje po jedinici povrsine omotaca zgrade.
11lwnju, zgradc. Zahtevane vrednosti
s.:: pos tizu tiiu odgovarajucom
odgovarajllcom izolacijom, climinisanjcm toplotnih mostova, dobrom grad-
','m koja podrazumeva i potrebni nivo zaptivanja, projektovanjem omotaca zgrade
r.r..'''ITI
sunccvog zracenja za smanjenje gubitaka
(1:1a sc zimi koriste dobici toplote sllncevog
rJ gubita ka toplote, ug-
radnjom sistema grejanja i urcdaja za pripre mu tople vode visokih stepe stepena
na korisnosti,
ns mi slje sljenim
nim postavljaojem
postavljanjem cevne nUeZe i njene izolacije, koriscenjem kvalitctne regu-
lacio ne opreme, uredjaja za povratno koriscenje otpadne toplote kao i primena
lacione prime na ob-
nuvljivih izvora.
nvvljivih
UU Nemack.oj
Nemackoj su prihvacene
prihvaccne preporuke i standardi Evropske Unije i urade ne detalj-
ni ie razrade. Doneta su praviJa
niie pravila za cnergctsl.:u
cnergetsk.-u zastitll
zastitu zgrada i enerctski
ene retski racionalna po-
slrojcnja.
strojcnja. Prcma tom pravilniku za nove stambene stambenc zgrade koje se greju na tempc-
raluru 19
raturu ] 9 DC
°C i iznad, dozvoljcnc
dozvoljene maksimalne vrcdnosti primarne cncregije
eneregije se odreduju
z3\'isno od faktora oblika zgrade i korisne povrsine zgradc
z3visno zgradc.. Faktor oblika predstavlja
odn os povrsine omotaca Ao (mz)
oJnos (m2) i zaprcmine grejanog prostora Ve (mJ) a korisna po-
vrsina na grejani deo zgrade. Ako se sc topla potrosna voda zagreva iz istog izvora koji
snabdeva i sis tern te rn grejanja, maksimalna kolicina primarne energije se odreduje se pre- prc-
rna lzrazu:

O~od
Q~od = 50,94 + 75,29 A/Ve + 2600/(100 + An) kWh/m2 (19.]))
(19.1

Ako se topla sanitarna voda priprema pretczno

pretcino koriscenjcm elektricne energije,
primenjuje
prime njuje se formula:

z
O~od
Q~oo = 72,94 + 75,29 A/Ve kWh/rn
kWh/m2 (19.2)
 19.
/9. OGR4NICENJE
OGRA1WCENJF.. POTROSNJE
POTROS i F.. ENERGIJE
ENERC /1£ ZA
7...4 GREJ.fXJE
CREJ.f ':IE -165

Za ostale
oSlak zgrade najvcte
najvece vrcdnosti
vrednOSli dozvoljcnc
dozvolj.:nc potrosnje
pOlrosnj c primame
primarnc cnerglJe
cnergije se
pn: ma jcdnaCini:
izracunvaju prema jeonaCini:

Q ,od = 9,9 + 24.1 NYc kWhim!

Q roo kWh/m! (19.3)
( 19.3 )

Za koriscenj..:
korisc.:njc gc mjihh izraza potrebno
gllrnji potrcbnu jc prethodno odrediti faklOr obli ka zgrade.
oblika zgrao..:. U
tu svrh u SL SL I'n
pi 'o'n izracunava
izracuna 'a iX'\Tsina
po\Tsina omotaea
omUlaCa zgradc
zgraJc koja ob uhva(~ ~'<':
koj a obuhval;.I !'\'c g-ra
gra menc
nlcne zido\'c
zidm'c
od\'~jaJ\I Illl
koji oov;Jja)1l Iln ulraSllji
utraS llji prostor od spoljne
spoljnc srcd inc kan i pOHsinc zidova u ncizolovanom
sredinc llc izolovanom
polkro
pOlkro 'Ijl!. Racuna sc
·Iju. Raeuna 00 gomjc ivic..:
. c od ivio.: nivoa zemljista iii,iii. aka sc ia\i;.Inica
iavallica najnizc
najni zc claze!
C:laze
nalazi iznad pO\Tsine zemljista ond a ad gomjc ivicc plafona
pO'Tsinc zemljisla pla fona do gomjc i\'icc ivicc ta\'anicL
tavanicL
najvis.::g
najviScg spra ta, odnosno do gomje
sprala, gomjc iviee
iVlcc efektivne
cfcktivnc izolaeije
iwlacijc zgTade. Llzimaju se
zgrade. Llzimaju sc kao den
dc,)
onH'taca
om< povrsinl: prowra.
' laea svc povrsine pruzora. staklenih
staklcnih vTata,
"Tala, vrata hovnih prozora, ukoliko razgra
vral;! i krovnih razgrani.ni-
Ca\'aju
ca"aju grcjani prostorproSior (xllxl spoljnc sredine.
srcdinc: . ISIO
ISIO tako se
sc obraeunava
ubracun;tva u oomotac molac ji povr ~i n a
poVl'~ina
kr(wa
hova prema
prcma spoljnoj srcdini. Sa donje stranc slran..: zg-rade
zg.rade kao den deo omotaca
omot:Jca treba ukljuCi ukljuci ti
povrsinu
povrsin u OS nove zgradc,
osnovc zgrade, zapravo povTsi pO'vtii na poda koja len len na zemlji
zcmlji iii podrumska
tavannica
tava ica ako se podrum (suteren) (sulcrcn) ne nc zagreva_
zagrcva. Ukoliko se zgrada siri na nekoj svojoj svoJoj
visini i pre\'azil
prcyazil37j azi osnovu nile etaie,
etai..:, onda i podne
podnc povrsine tak-vog
taJ..:vog sprata
spraia koje su Sll sa
donje
donjc strane
stranc u dodiru sa spoljnim vazrluhom,vazduhom, predstavljaju deo omotaca.
Zapremina grejanog
Zaprcmina grcjanog pros lOra V,
prostora V. jc
je uvek uJ..:upnog volumcna zgrade Vi
uvck manja od ukupnog Viu
zgradc do tri sprata iznosi:
proscku za zgrade

Ve = 0,76 V (m 3 ) (19.4)
a za ostale zgrade:

Ve = 0,80 V (m 3 ) (19.5)
oderedivanje maksimalno dozvoljcnc
Za odercdivanjc dozvoljene potrosnje mcrodavna
merodavna jc i ncto
neto povrsina
AN. koja se odnosi na koristan prostor zgradc
zgrade a za visine spratova do 2,6 m.
m. Ako ne ma
prcciznijih
preciznijih podataka ona se izracunava prcma
prema izraw:
izrazu:

(19.6)

19.3. PRORACUN POTREBNE KORISNE ENERGUE.

193.
se racuna prema mcteoroloskoj
Godisnja potrosnja sc meteoroloskoj godini mesta u komekorne se nalazi
zgrada uz koriscenje raeunarskih programa. Ona obuhvata Casovne podalke podatke svih kli
kli--
parametara za svaki dan u godini. Uz gubitke loplote
matskih paramctara toplote usled transmisijc
transmisije i infil-
iofil-
lracije, ventilacije, uzimaju se
tracije, odnosno ventilacijc, sc u obzir i gubici usled
us led toplotnih mostova. Me-
zraeenja kao i od
dutim, obracunavaju se i dobici usled suncevog zraecnja ad unutfaSnjih
unutraSnjih toplotnih
Izvora.
-/(,8
-1M 8.
B. T"dorOl'it' PROJEKrOIlANJF:
TodorOl'ic PROJEKI "(W/I/I.'JF. POSTf<OJ/:"fo,'JA 7,., / CENTRALNO
POSTRO.l/:,·"'·JA 7.11 CENTRAL N O GI/£IANlI:'
GR£I.4NJJ:'

20. Kraft
Kra ft Gunther,
G unth e r, ll Ilandubuch
andubu c h fur Techn Tc chniischcn,
sc hc n , Gebaudt:ausrus tungg ., VES
G eb nudenll s rus tlln V EB Verlag
fur 8auwcscll.
Gallwcscll. Be Berlin
rlin , 1978.
"I.
" 1. OJ.
DJ . Croome.
C roo me. B.M B.M.. Roberls
Rob e rt s , Air Co ndition
nditionin ingg and
a nd Ventilation
Ventilati o n of Buildings.
o f Buildings,
P.:rgamon
P.:rgamo n Press.Pn::s.
n
~2.. H. Laasko.
Laasko, Handuhuch
Hand ubllch der Technischen
de r Techni schen Gebaudeausll.lslUng.
Gebaudeausmstung. VOl - Verlag. Ve riag. 1976.
:!.l. Re!!ein
2.1. Regein fur n lr die Bc Bcr.:chnung
rechnung des Wamlehedarfs
Wam lebedarfs von Gebauden.
Gebaude n. Ol DIN 470 1, 1983.
2.1. W.P.
2.1. W.P . Jo Jones. Conditionigg Eng
nes , Air Conditioni Engineering,
inee rin g, Edvvards Arnold
Edv vard s Arn Publishers,
o ld Publis Britain.
hers, Great Britain,
1985.
25. F. Bos
Bosnjakovic,
nj nkovic, Nauka 0 toplini, 11 IIdeo, knjiga . Zagreb, 1976.
deo, Tehnicka knjiga. 1976.
26. Kolmar, Liese, Strahlung Heizung, Oldenburg
26. Olrienburg Verlag,
Vo!riag, 1957.
195 7.
27.
27. Mackassy A. A .•, Banhidi L.,L.. LuCistoe
LuCi stoe otoplcnie.
otopleni e. Stroizdat. Moskva.
Stroiz dat. Mos kva. 1985.
2R C. Bottcher. T.
28, T. Rakoczv, Klimatechnik. Dubbe! Dubb.:1 - Taschenbuch
Tasc henbuch fur den Maschinenbau,
Springer Ve Verlag,
rl ag, 1990.
~. M.S.
M .S . Si Siljlj ak. Pri log istraziva
istrazivanjunju uticaja lokacije
lo kacij e grejnog tcb tela na toplotni bi lans
prostorije, Zbomik 2 1. Kongrcsa KGH, KGH , Beograd,
Beograd , 1990.
JO. Branislav
30. Bra ni s lav E)akovic,
E>akov ic, UtiUticaj izolacije
caj izolac pojavu
ij e na poj transporla
avu tran formiranjee modifiko-
spo rta vlage i formiranj
almosfere
vane atmos fe re u rashladnim komorama sa osvrtom osvr1om na osobinc
osobine domaCih
do maCih izulacionih
izo lacionih mate-
rijala. Doktorska disertacija, MaSinski fakultet, fakultet , Beograd, 1967.
31. Lji lja na D.
Lj ilja Marjanovic,
D . Marjanovi c, Matematicko-fizicko
Matematicko-fi zicko modeliranje procesa adsorpcije i desorp-
cije lako-isparljivih
lako-isparijivih organskih komponenatakomponennta u klimatizovanilll prostnrijama,
prostnrijallla, Magistarski
rad, MaSinski fakultet,faku ltet, Beograd, 1991 .
3~ JUS - U. J5.
32. J5 . 520 - Metoda proracuna difuzije vodene pare u zgradallla zgrddama - Beograd, 1980.
33. N a t a.~a M. N
33 . Nata.~a Nikolic,
ikolic, Termofizika zgladc, M a.~ inski fakultet, Beograd, 1992.
Diplomski rad , MaSinski
zglade, Diplolllski
34.
34. District Heat in Europe. Country by Country, EUROHEAT EUROH EAT& Power - !3mssels, Brussels, April 200 I
:;5. Zbomik radova:radova: Savetovanje toplana TOP YU 2000 Nis, Maj 2000
36. Tehnicar masinski mas in ski prirucnik, Dr. lng Malic Dragomir, Obradovic Nikola Nikol a i Curcic Vo-
jislav ing, Beograd 1961
DODATAK
470 8. Todorovic PROJEKTOVANJE
B.Todaro,;c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE
CENTRALNO GREJANJE
 Vodfllfl~
V"dMflk -1 7J
,/71

TABELA I CELICNE CEVI (DIMENZIJE, TEZINA, SADRZAJ VODE)

Nazivna Nazivni
Naz i vni Spoljn!
Spoljnl DehlJ ina
OehlJ i na Unutra s nj i
Unutrasnj Hasa Sadrzaj
Sad da j
me ra precnik pre c ni k z ida precnik :
vad e
vode
Im1 1T',m
"'.In rM1 mm
nun kg/m
kg /m 11m

Srcdnj e teske na vq ne cevi po JU

vqjjne C.B5 .225
JUSS C.65. 225 (DIN 2440)

3/8
3/8 10 17,2 , 35
22,35 12·,5 0,852 0,123
1/2 15 21,3 2, 65
2,65 16 ,0
16,0 1 ,22
1,22 0,201
3/4 20 26 ,9
26,9 2,65 21,6 1,58 0,366
II 25
25 33,7 3,25
3,2.5 27,2
27,2. 2,44
2.,44 0,581
II 1/4 32 42,4 3,25 35,9 3,14 1 ,0 12
II 1/ 2 40 48,3 3,2.5
3,25 41 ,8 3,61 1,372
22. 50 60 ,,33 3,65 . 53,0 5,10 2,206

Naz ivni Spol j nii

Spoljn Uobicajena
Uobic ajena Ha~sima ll na
Ha"sima Unu tra
t rassnj
nj i Hasa Sadr za j
Sadrzaj
precnik
p r ec nik preenik
pr ee ni k debljina
deblj ina deb lji na preen i'k
i·k cevi
ce vi vod e
vad
z ida zida
mm
IM1 IT'" "m
nm nTn
"Tn rM1 kg/m I /m
' 1/m

1I 2 3 4 5 6 7

Ce
eelI i cne cevi bez sava JUS cC.B5
.B5 .,22
22 1 (DIN 2.448)
(Ol N 2448)
,
17,2
20
I
I 1,8
1, 8
2
,

5
4,5 Ii,
I
13 ,6
16 I! 0O,, 68a
683 1
, 890 ,'
0 ,890
l 14 5
0 , 145
C, 20 1!
21,3
Z I,) 2 5 I 17,3
17 , 3 ,!ii 0,962 !:
0,962 0,235
25 2 6,3 21
I
I
,I I I ,t 13
;I
I 0,346
26,9 2,3 77,1
,1 22
2Z ,3 ,I ,4 I ,,
1 ,41 0,39 I
0,391
I ;, I
I,
30
31,8
31 ,8
I
I
2, 6
2,6
2,6 !l
Ii
B
8
I 24,8
26,6
,iI
,
,7.7
II ,77
11,8B
,88
C,48)
0,483
00,556
,556
,
22,6
,6 8,8
8,B
33,7
3B
38
42,4
I 2,6
2,6 ,,
i 10
10
111I
28,5
32,8
37,2
,I
2,01
2,29
2,57 !,
0,638
0 ,638
O,8lf5
0,845'
: 1, 087
1,087
40 lf4,5
44,S 2,6 12,5
I :

!,! 2,7
39,3 11,2.13
,213
!ii 2,95 ,,
, ;
48 , 3 2,6 12,5
I 2. ,5 43,1 1,459
51 2 ,6 14,2 45,8 ,
, I 3, 12 iI 1 ,647
1,647
54 2,6 14,2 I 48,8 3,32
3 ,32 1,87
50 57 2,9 i 16 51,2 3,9 i, 2,059
i,
60 ,3
60,3 2,9 16
63,S
63,5
70
2,9
2,9
2,9
;
,,
1
,I 16
17,5
54,5
54,S
57 , 7
57,7
64,2
IIII
I
4,14
4. 14
4,36 I 2,333
2,615
I 4,83 3,237
65 76, I
82,5
82.5
2',9
3,2.
3,2
II 20
22.,2
22,2
70 ,3
76, II
5.28
6,31
6.31
3,882
3.882
4,548
-l72
-1 7_ 8_ Todorm';c
8, PROJEKTO I~· I NJF.
TodorOl -;c PfW1EKTOVA ~E PUSTR01£N1A
POSTlWJ£NJA ZA CF.NTRAL NO GREJANJ£
ZII CENTRIIL G REJAN1£

TABELA I (NASTAVAK)

1 2 3 4 5 6 7

80 88.9 3.2 22.2 82.5 6.81 5,346

101 ,6 3,6
3.6 25 94,4
94.4 8,76 6,999
6.999
100 108 3,6
3.6 25 100,8
100.8 9.33 7,98
1I 1I 4 , 3 3,6
3.6 25 107. 1I 9,9
9.9 9,009
9.009
127 4 25 I119
19 12,2.
12.2 11.122
11,122
,
125 133 4 25 I
125
12.5 12,8
12.,B 12,272
12,2.72
139.7 4 25
2.5 1131
3 1 ,,77 13,5
13 ,5 13,62.3
13.623
152,4
152.4 4,5
4.5 25 143,4
143.4 16,4
16.4 16,151
150 159 4,5 25 150 1I 7 , 1 17,671
165, 1
165. 4,5 25 156 •, 1 1I 7 .8
,8 I 19,138

168,3 4,5 25 159.3

159,3 18 • 1I 19,931
177 ,8,B 5 25 167.8 21 ,3 22 , 114
2.2,114
193,7
193.7 5,4 25 182.9
lB2..9 25 26.273
200 216
216 6 25 204 31 • 1 32,685
32,6B5
219.1
2. I9 . 1 5,9
5.9 25 207,3 31 33.751

250
244,5
2.44.5
267
66.3,3
6,3 -'
25
2.5
25
2.5
2.31.9
231 .9
254,4
37.1
40,6
40.6
42,237
50,83
50,B3 I
273 6,3
6.3 25
2.5 260.'/
260 ," 441I .6
,6 53.256
298,5
2.98,5 7 •, 1 25 2.84,3
284.3 5 1 •1 63,481
300 318
31B 7.5 I 25 303 57.4
57, " 72,107

323.9 7 •1 25 309 ,7
309.7 55.6 75.331
7S.331
355,6 8 25 339,6
339.6 68.3
6B.3 90.579
350 368 8 25 352 70,8
70,B 97.314
406.4 8,8
8/8 25
2.5 388,8
388.8 85,9
85.9 118.725
118,725
400 419 10 25 399 101 125,036
125.036

457,2
457.2 1100 25
2.5 437,2
437 .2 110
11 0 150,124
150,12.4
508
50B 1I 1 25
2.5 486 I 135 185,~08
185.508
500 521 1 1I •5 25 498 144 194.782
550 558.8
55B.8 ,5
12 .5 25 ,8
533 .8 170 223.793
600 609.6 12,5
12..5 25
2.5 584,6
584.6 185
lB5 268,415
2.6B,415

650 660.4 1122. •, 5 25

2.5 635,4 20
2011 317.091
700 ,2
711 .2 122. , 5 25
2.5 686,2 217 369,821
369 , B21 '-
750 762
762. 12 ,5
12.5 25
2.5 737 233
2.33 426,604
42.6,604
800
Boo B12,8
812 .8 12. , 5
12.5 25 787,B
787.8 249 487 .441
4B7 . 441
850
B50 863.6
B63.6 16 25 831
B31 .6 333 543.149
543,149
900 914,4 17,5 25 879,4 386 607,383
1000 10 1I 6 20 25 976 491 748,151
748.151
 f)ndnlak
Ondll,ak -173

TABELA I (NASTAVAK)

1 2 3 I,~ 5 6 7

vi sa savom
cevi
Ce 1l i cne ce
ee sa vom JUS C. B5.Z4 0
JUS C.B5.240

17 ,2
17,2 1,8
,8 Z, 9
2,9 13,6
13 ,6 0,608 0,1 45
20 2 2 ,9
2.9 16 00.890
,890 0,201
21,3
21 .3 2 4,5
4.5 17,3
17 , 3 0,962 0,235
0.235
25
25 2 4,5 21 , 13
I ,13 0,346
0.346
26,9
26, 9 2 5 22 ,9
22,9' 1 ,24 0,412
0.412
I
30 2 5 26 1 ,39 0.531
31,8
31.8 2 5 27,8
27.8 11,48
.48 0,607
0.607
33,77
33. 2 5 29.7
29 .7 ,57
1 .57 0,693
0.693
38 2 5 34 1 .79 0, 908
0.908
42,4
42.4 2 5 38,4
38.4 2,01 1,• 158

40 44.5. 2 5 40 .5
,5 2.11 1,288
I , 288
48,3
48.3 2,3
2.3 5 43,7"
43,7 2,63
2.63 1 ,,55
51 2,3
2.3 5 46,4 2,78 1., 691
50 57 2,3
Z.3 5 52,4
52.4 3,13
3.13 2,157
2.157
60,3
60.3 2,
2.33 5 55.7 3, 31
3.31 2,437
2.437

63,
63.55 2,3
2.3 5 58,9
58.9 3.50 2.725
2,725
70 22.6
.6 5 64,8
64.8 4,35 3. 298
2.6 5 67.8 4,55 3,61
3.61
73
76 , 1
76,1 2,6
2.6 5 70,9
70.9 4,75 3,948
3.948
82,S
82,5 2,6
2.6 5 77 ,3
.3 5. 16
5.16 4,693
4.693

80 88,9
88 .9 2,9
2.9 5,6
5.6 83,1
83.1 6,2
6.2 5.424
101 ,6 2,9 6.3 95,8
95.8 7,
7 • 1111 7.208
100 108 2,9
2.9 6,3 102.2 7.57 8,203
114,3
114.3 3.2 7.1
7. I 107.9 8,83 9,144
9. I 44
127 3,2
3.2 7,
7. I 120.6 9.84 11.423

125 133 3 . 6. 7. 1I 125,8

125 .8 IIII ,6 12,429
139.7 3,6 7,1I
7, 132 , 5
132.5 12,2 13.789
141 ,3 3.6 8 134. I
134.1 12,3
12.3 14,124
14.124
152,4 4 8 144,4 14,7
14.7 16.377
16,377
150 159 4 8 151
J 51 , 15,4 17.908

165. I
165.1 4 8 157, I
157. 16 19.384
168.3 4 8 160,3 16.3 20.182
177 .8 4.5 8 168 .8 19.2 22.379
193.7 4,5 8,8 184.7 20,9
20.9 26,793
200 219.1
219. 1 4.5 12,5 210,1 23,7
23.7 34.669
-l 7-1
-1 B.Tot/OIOI-i';
lJ.Tor/o,OI';c PIWJU,TO
PI<OJf:'f, TO I'/
I'ANlI:
INJI, I'OSTlW
/,OSTlWJENJA C/:NT~ ILNO GREJANJE
JENJA 7..'1 Ct'NTR-ILNO

TABELA I (NASTAVAK)

1I 2 3 4 5 6 7
I
22111144,5
,5 5 12 ,5
12,5 234 , 5
234,5 29,5 43 ,1 89
43,189
250
250 267 5 12,5 257 32,3
32 , 3 51,875
51, 875
27-) 5 ,5
12 .5 263 33 54,325
300 323, 9
323. 5,6
5, 6 12,5
12 ,5 )312,7
12,7 43,88
43, 76,797
76 ,797
1,, 355,
355,66 5,6
I
12
12, 5 344,4 48,2
48, 2 93 , 157
93,157
368
368 5,6
5, 6
ij 12 ,5 356
356,8,8
350 I 49,9
49 ,9 99, 986
99.986
400
406 , 4
406,4
419
41 9
6,3
6,3
6,3
6 .3 I! 17.,5
12 ,5
12.5
333,8
393,8
406 ,4
406,4
!, 62,4
64,3
64. 3
121,
12 1,798
798
129 .,717
717
I i
500
I,
457,2
508
6,3
6.3
6,3
6,3 I
!I
12,5
12 , 5
12,
12 ,55
1;44,6
44 4 , 6
11195.4
195 ,4 I•I
70,3
78,2
78 ,2
155,249
)92.75
)92.7533
550 1I 558,8
558 .8 6. 3
6.3 !i 20 546,2 86,1
80,1 234,311
234 ,31 1
600
60 0 609,6
609 ,6 , 6,3 i 20 597 94,1 279, 923
279.923
650 II 660,4 7,1 20 646, 2
646.2 /15
115 327.962
32 7.962
70a
700
750
71 1,2
711,2
762
7, 1I
8
20
2a
20
697
746
124
124
148 .
,
: 381,
381,553
55 3
·437 , 087
·437,087
I I
800
80 0 812,8 i 8 20
20 796,8
796 ,8 158 498,642
498 ,642
850
850 86 3, 6
863.6 8,8
B, B 20 846 185 562,1222
562,12
900
1000
914,4
914 ,4
1016
I 10
10
10
20
20
894,4
894 ,4
996
936
I
223
248
628,28
779,1 28
779,128
1100
11 00 111120
20
I 11 20
20 1098 301 946,8 79
946,879
1200
12 00 122.0
1220 12,5
12 ,5 20
20 1195
I 195 372 112
/121,568
I ,568
1)00
1300 1320 12 ,5
12,5 20
20 1295 403 1'317,132
1'317, I 32
14000
140 14
1420
20 14,2
14 ,2 20
20 1391,6 492 1520,963
1500 1520 14,2
14 ,2 20 1491,6 527 1747,409
16000
160 1620 16 20 1588 633 1980,573
 D()da /llk
Doda /"k -175

TABELA II GUSTINA VaDE 00 40 DO 100°

100°CC

Tem
Tempp.. kg/m 3 Tem
Tempp.. '<9 1m 3
I< g 1m Temp.
Temp. 'I(g
< g/m
/m
3 Temp .
Temp kg / n3
kg/M

40,0
40 ,0 992 , 24 44 , a 0 990 ,66 1148,0
8,0 988 , 96
988, 52 , 0 987,
98 7, 1155
40. 1
40, 992,
992.2020 44
44 , 1 990 ,62
990,62 48, 1
48. 988,,92
988 92 52 •, 1
52 987,
98 7. 10
40,2
40 ,2 992,
992. 17 44.2
44 . 2 99
9900 , 58 48,2
48 . 2 988 ,87
988 .87 52 , 2
52, 987,
987.06 06
40 , 3
40,3 13
992. 13 44
44 .3 .3 99 0,. 5111
990 48 ,,33 988,8
988,833 52 ,3
,3 98 7, 0011
40,4
40.4 992. 09
992,09 44 , 4 990 ,,50
50 48
48 ,4 988 , 78 52,4
52 .4 08'
j
9~
9860 ,, 97
I
40 . 5 992,05
992.05 44,
44 , 5 9.0,
990, 46 48 ,S
,S 988
988,, 74
74 52
52 ,)
,S 986 ., 92
40,6 992 , 01
992.01 44 .6 ,6 99
9900 ,4 2 48 ,66
48. 988,7
988 . 700 52,6
52.6 986 ., 87
87
40,7 991,97
99 1,97 114,7
14, 7 990 , 38 11118,7
8, 7 988,65 52, 7 986 ., 83
40 , 8
40.8 991 ,991/11
991, 44 , 8
44, 990 , 33
33 48,
48 ,88 988 , 61
61 52,8
52 ,8 986 ,79
, 79
40,
40 , 9 991 ,90
991, 90 111144 .9
,9 990.,2299
990 48 ,'l
,9 988 , 56 52,9 986 ,74
, 74
441,0
1,0 99
9911,86 45,0
45 ,0 990 ,25
990, 25 49,
49 ,00 988 , 52
988.52 53 , 0
53,0 986 ,69
, 69
4 1•, 1 1,82
99 1.82 45,
45 , 1 990
990,21
,21 49
49 , I 388
388,, 47 53, 1
53. 986,
986 , 64
41 ,2
41 .2 991,78
99 1,78 45,22
45, 990,16
99 0,1 6 49,2 988,43 53, 2
53. 986,. 59
986 59
4 1, 3 991 ,74 45,3 990 , 12
990, 49,
49.33 988 , 38
988,38 53,3
53 .3 986.55
986 . 55
41,4
41. 4 9911.,70
99 70 45,4
45 .4 990,07
99 0.07 49,4 988.
988,3434 53,4
53.4 986,50
986.5 0
41 .5
41 ,5 ,66
991 .66 45 ,5
45,5 990,03
99 0.03 119,5
49, 5 988
988,,29
29 53,55
53. 986,45
986 , 45
41 .,66
41 991 .6
,622 45,6
45 . 6 989,99
989 . 99 ,6
49 .6 988,25
988. 25 53,6
53.6 986,40
986, 40
41,7
41.7 991 . 58
991.58 45,77
45, 989,95
989 .95 49,77
49, 988 ,20
988,20 53,
53,77 986,35
986 . 35
41 .,88
41 9911.,55
99 55 45,8 989 .90
989,90 49 ,8
49.8 988, 16
988. 53,8
53 , 8 986 , 3 1
986,3
41, 9
41.9 991,51
99 1. 51 45,9
45 ,9 989 ,86
989,86 49 ,9 988, I1
988. 11 53,9 986,26
986 . 26
42,0
42 . 0 991 .,47
47 46,0
46 ,0 989,82
989. 82 50.
50 . 0 988 , 07
988,07 54, 0
54.0 986.21
986, 21
42 ., 1I 991.43
991 .4 3 46
46 , 1I 989,78 50, 1I 988,02
988 , 02 54 , 1I 986.
986, 16
42,2 9911.,39
99 39 46,2
46. 2 989,74
989.74 50,2 987,97
98 7.9 7 54,
54,22 986,111
986.1
42,3
42.3 991,35
991 . 35 46,3
46 .3 989,69
989.69 50,3
50.3 987.92
987. 92 54,3
54 ,3 986,07
986 , 07
42,
42.44 991 ,31 46,4
46 .4 989 , 65
989,65 50,44
50. 987,89
987 ,89 54,4
54 .4 986 ,02
986,02
42,5
42 . 5 991,27
991 .27 46,5
46.5 989,61
989.6 1 50.5
50 . 5 987,84
987.84 54,5
54 . 5 985,97
985 .9 7
42,66
42. 991 .23
,23 46,6
46. 6 989,57
989 .57 50,6
50 .6 987.80 54,6
54 . 6 985,92
985. 92
42 , 7
42.7 991 •, 19 46,7
46.7 989.53
989. 53 50,7
50 . 7 987.75 54,7
54.7 985.87
985. 87
42.8 991 •, 15 46,8
46.8 989,48
989 .48 50,8
50.8 987,71
987.71 54.8 985,83
985.8 3
42 ,9
42.9 991 • 11 46.9 989,44
989 .44 50
50,9
,9 987.66 54.9 985.78
985 . 78
43.0 991,07
991.07 47.0 989.40
989 .40 51 ,,0a 987, 62
987.62 55.0 985,73
985. 73
43, 1
43. 991 .03
, 03 47,1
47.1 989,36
989, 36 51 • 1I 987.57 55, 1I
55. 985
985 ., 68
43,2
43.2 990.99 47,2
47.2 989,31
989.31 51 .2,2 987,52
987 , 52 -55,2
-55.2 985,63
985.6 3
43,3
43 . 3 990.94 47,3 989.27
989. 27 51
5 I .,33 987.48 55 , 3
55.3 985,59
985.59
43,4 990,90
990.90 47.4 989,2Z
989 . 22 51 ..44 987,43
98 7.43 55.4
55 . 4 985.54
985. 54
43.5
43 .5 990,86
990.86 47 . 5
47.5 989 ,18
989.18 551I .5
,5 987.38
987.38 55 , S
55.5 985,49
985.49
43.6 990,82
990.82 47,6
47.6 389
389.. 14 551I .6 987.33 55.6 985.44
985 . 44
43.7 990,78
990.78 47.7 989.09
989.09 51 .7
,7 987.28 55.7 985,39
985.39
43.8 990.74 47,8
47.8 989.05
989 . 05 51 , 8
51.8 987.23
98 7.23 55,8
55.8 985,35
98 5.35
43.9
43 .9 990.70
990 . 70 47 . 9 989.00 51 .9 987. 19 55.9
55 . 9 985.30
98 5.30
-l7(,
./7(1 r"dorm 'i(' P'WJ':KIOI
/J. rodO/YJI·ic
/J PIWJI:XrO I ~'INJr::
~.JNJ£ POSTfIOJI,l\'JA
POSTlWJI, /\'}A 7...-1 C1, NTIt-lLNO GRI:JANJE
7....-1 Cc.NTft-IL,vO GRFJIINJ£

TABELA \III (NASTAVAK)

Temp. kg/m 3 Temp. kg/m 3 Temp . kg/m 3 Temp. kg/m 3

56., a
56,0 985,25 60,0 983,24 64,0 98 I , 13 68,0 978,94
56, I 985,20 I 60 , 1 983, 19 64,1I
64, 981,07 68,1I
68, 978,88
56,2 985, 15 IS 60,2 983, 14 64,2 981 ,02 68,2 978,82
56,3 985, 10 60,3 983 ,08
983.08 64,3 980,97 68,3 978,77
56,4 985,05 60,4
60.4 98 j,03
983,03 64,4 980,91 68,4 978,71
978.71
56,S 985,00 60,S 982 ,98
982,98 64,5
64,S 980,86 68,5
68,S 978,66
56,6 984.95 60,6
60.6 982,93 64,6 980,81 68,6 978,61
56,7 , , 90
98 11,90 60,7 582,88 64,7 980,76 68,7 978,55
56,8 , 85
984 ,85 60,8 982,83 64,8 980,71 68,8 978,50
56,9
56.9 984 ,80
984,80 60,9 982 .77
,77 64,9
64.9 980,65 68,
68,99 978,44
57.0 984,75
984.75 61 •,0a 982,72
982.72 65,0
65.0 980,59 69,0
69.0 ·. 978.38
978,38
57. 1 984,70 6611. 1I 982 ,67 65,1I
65, 980,53
980.53 69,1
69, I 978,32
57,2
57.2 984,65 61,2
61.2 982 ,62
982.62 65,2
65.2 980,48 69,2 978,27
57 , 3
57.3 984,60 61 ,3 982 ,57 65,3 980,42 69,3 978.21
69.3 978,21
57,4
57.4 984,55
984 ,5 5 61 ,4 982,51
982.51 65,4 980,37 69,4 978, 16
69.4
57,5
57.5 984,50 61 .5
,5 982,46
982 ,46 65,S
65.5 980,32 69,S
69.5 978.
978, 10
57,6 984.45 61,6 932,4
932,411 65,6 980,26
980 ,26 69,6 978,04
57,7
57.7 984 , 110
984.40 61 ,7 982 ,36
982,36 65,7 980,21
980.21 69,7
69.7 977 ,98
•98
57,8
57.8 984 ,3
.3 5 61,8 )82,31 65 ,8
65.8 980,16
980.16 69,8 977 ,93
977.93
57,9 . 300
984 .3 61 ,9 9S2 , 26
982.26 65.9 980,10 69,9 977 ,87
977,87
55 ., a
58 0 984,2 5 5
622 ,0 ,200
982 ,2 66,0 98 C,05
G,05 70,0 977 . 81
58 ,,11 984 , 20
<;8 4.20 (12
62 , 1 ~ 32 ,• 1
i5 66,1
66 , 1 979 .99
,99 70. 1] 977 ,75
58 , 2 984 , 15 Ii 62 ., 2 9S2 ., 10
982 66 .2,2 979,93
979.93 70,2 977,70
58,3
58.3 , 84,. 10
,84 ]0 62,
62 . J 982 ., 05 0" 0 . 3
6&, 979 .87
,87 70.3 977,64
977.64
S~,,:'
53 4 '} 8 ~,O 5
'J8Y,0 ) 662
2 !t!J 98 1.,9995 66 .4
56 ,4 979,82
979.82 70,4
70.4
• 977 •58
58 .5
,S ~811, ., OC
98 1 62 , S
52 58 1,
] . 94 66,S
66 . 5 979,77
979.77 70,5
70.5 977 ,52
58.
58 , 6 98 3,95 62 ., (,6 ~8 1,
:18 1 .89
89 66.6 979 ;72 70,6
70.6 977,46
58 .7 93 3,90
983 , 90 62,7
62.7 98 1.83
1,83 66.7 979,67
979.67 70,7
70.7 977 •,40
40
,
I
58,8
58 .8
58 , S
58,S
983
963
,855
98 3,8
983 ,30
, 30
62,8
G2,9
62.9
98
9811,78
.7 8
98 ]1,, 72
66,8
66.8
66,9
66.9
979,61
979 .61
979,56
70, 8
70.
70,9
70.9
977 .,35
977,29
977.29
35

59,0 98 3,75
983 ,75 63,0
63.0 98 1,67
1, 67 . 67,0 979,50
979.50 71 .,0a
7] 977 ,2 3
977,23
59,
59. 1] 953 ,7
.7 0 63 . 1] 981 ,62 67 ..1I 979,44
979.44 71 •, 1] 971,17
977.17
59,2
59.2 983,65 63,2
63.2 981 .57
98] ,57 67,2
67.2 979,39 71,2
71 .2 977.
977.12 ]2
59,3 983.60 63,3
63.3 98]
981 ,51 67.3 979,33 7]
71 ,3
,3 977 •a7
977.07
59,4
59.4 983,55
983.55 63,4~
63. 981,46
981.46 67,4
67.4 979,28 ,~
71 .4 977,01
59,S
59.5 983,50
983.50 63,5
63.5 981 .40
,40 67,S
67.5 979,22 ,5
71 .5 976.95
976,95
59.6 983.~5
983,45 63,6 981,35
981.35 67,6
67.6 979,16
979.16 71,6
71.6 976,90
59,7
59.7 983. 110
,0 63,7
63.7 981,29
981 .29 67,7
67.7 979, 11
979. 71 .7
,7 976,84
976.84
59,8 983,34
983.34 63,8 981 .24
,24 67,8 979,06
979.06 71 .8
,8 976 ..~~8
~8
59.9 983.29
963,29 63,9 981 , ] 8
981.18 67,9
67.9 979,00
979.00 71,9
71.9 976,
976. 2
 f)rldtll{/~
f)nda("A -/ 77

TABELA II (NASTAVAK)

Temp.
Temp. kg /m 3
kg/m Tem
Tempp.. kg/ m3
k g/m Temp. kg/m 3 Temp . kg/m 3

72.0 976 .66

976.66 76 ., 0
76 97 1,. 29
t , 29 80 , 0
80.0 971 .83
97 1.83 81, •,00 969
969.30,30
72 . 1I '376. 60
'3 76 ,60 76 ., 1
76 1
97 "',.23
97 23 80
80.1,I 971.77 81,
8~ . 1 i 969,
9 69 . 21,
2~
72, 2
72.2 9 76.5~
976 , 51, 76 , 2
76. 7 ~ ,1
3374 6
• 16 80 , 2
80.2 971,71
971.71 8l, ,• 2
8', 969 , 18
969,
72
72.. 3 976,
976.41, 8 76 .3
76 ,3 1
9 7~ • 100
97 ,.1 80.3
80 . 3 971 .65
,65 al, , 3
81, 969, 11I
72,4
72.4 976 .4,4 2 76,, 4
76 974,0',
974 . 01, ,1,
80 ,4 971,58
97 1, 58 84,4
84 .1, . 05
969 .05
72 , 5
72. 976,36
976, 36 76 ,S
76 .5 973 .98
, 98 80 .,S5 97
97 i ,52 8~ , 5
84, 5 968 ,,98
98
72, 6
72.6 976 .,3030 76,6
76 , 6 973 . 92 80,
80 , 6 1,~ 6
97 1,46 81l, ,,6
6 96 8 ..91
968 91
72,7
72.7 976,25
976. 25 76,7 973 ,,86 86 80,7
80.7 1 ,~0
97 1, 40 84,7 96e ,8',
968 ,8 1,
72
7Z ,,88 976 , 19
976. 76,8
76 . 8 973 .80
973.80 80 ,8
80,8 971 ,,33
33 81,.8
84.8 968,77
968 .77
72
7Z ,9 976,
976 . 13IJ 76 .,99 973.74
973 . 11, 80 , 9
80,9 97 1,27 81,,9
84.9 968 ,,71
968 71
73,0
73.
73,1
°
73 . 1
976
976.,07
07
976,0 1
77 ,0
77. °
77.1 1I
77
973 .,68
68
973 . 62
62
81 .0
81 ,0
81 , 1I
971 .2.1
. 2.1
9]1,14
971,11,
65 .0
,0
85 ., ;i
958 . 65
968,58
968.58
73 ., 2 975,95 77,2
77.2 973 , 55
973. 55 81 .2 97 1,08
971 , 08 85 ,. 2 958
968 ., 52
52
73. 3J 975,89
975.89 77 . 3 973 ., 49 81 .3 ,3 971
97 1., 02 85 ., 3 968 ,1,6
,46
73,4
73 ,~ 975,83
975 .83 77 ,4 973
973.,4343 ee 1 .,44 970,96
97 0,96 ,4
85 .4 968 ,. 39
73,
73,55 975,77 77 , 5
77,5 973
973.,.3377 81 ,5 970,89 85,
85 ,55 968 ., 33
73,6 975,7
97 5,7 1 77 ,6 973 , 31
373 881I .6
,6 970,83 85,6
85.6 968 ,27
73,7
73 . 7 975,66
975.66 77,7 973,25
973.25 8 1,7 970 ,77
970,77 85 ,7 968,20
968.20
7),8
73 , 8 975,60
97 5,6 0 77 .8 973, 19
973. 81 .8 ,8 970,70
970 ,70 85,8
85.8 968 ., 14
14
73,9
73.9 975. 51,
975,54 77 ,99
77, 973 ,1
.1 3 81 .,9
81 9 970,63
970. 63 85 ., 9 968,07
963,07
71, °
7~..0
74 . I
74.
975,48
975 .1,8
975,4
975 . 422
78, 0
78,0
78,
78. 1I
973,07
973 , 07
973,0
973 ,011
82,0
82.0
82, 1I
970,57
970,50
970 ,5 0
86,0
86,
86 , 1
968,00
968 ,00
967 ., 93
7~ ,2
74.2 975,36
975.36 78 , 2
78,2 972 , 95 82 , 2
82.2 970 ,1, 1,
970,44 86 ,,22 967,86
967 .86
74 ,3
74.3 975,300
975,3 78,3 972 , 88
972,88 82,3
82.3 970,
970,3838 86 , 3
86,3 967 ., 80
74,4
71, . 4 975.24
975. 21, 78,~
78 .1, 972.82
97 2. 82 83,
83,41, 970 . 32
970,32 86 .1,
86,4 96 7.
7.7471,
71,
74.5,5 975. 18
975, 78,5
78 ,5 972,76
972.76 82,S
82.5 970,25
970. 25 86,
86 .55 96 7,67
7. 67
71,, 6
74.6 975 , 13
975. 13 78, 6 972,70
972.70 82,6
82.6 970.199
970.1 86,6
86 . 6 96 7,
7.6161
74,7
71, •7 975,07
975.07 78,7
78 .7 972 , 63
972.63 82,7
82.7 970,13
970.13 86,7
86 . 7 967,54
96 7. 54
74,8
71, •8 975,01
975.01 78 ..88 972.57
972. 57 82.8
82 .8 970.06
970.06 86.
86.88 7.488
96 7.4
74,9
71, .9 971,. 95
974.95 78.9
78 .9 972 , 51
972.51 82,9
82 , 9 970.00
970 . 00 86.9
86 . 9 967.1,
967.411
75.0
75 .0 974.89 79 .0
79.0 972.45 83.0 969.94 87.0
87 . 0 967.34
967. 34
75. I
75, 971,.
974.83 83 79 .1
79 ,1 972,39
972 .39 83, I 969,87
969.87 87,1
87 . 1 967.28
967 ,28
75,2
75 .2 97~ ..77
971, 77 79,2
79.2 972,33
972 . 33 83.2 969,81
969.81 87,2
87. 2 967.2
96 7.2 I
75.3 974.71 79 . 3
79.3 972 .26
. 26 83.33
83. 969.75
969. 75 .' 87.3 967.
967.1414
75,4
75.4 974.655
974.6 79 . 4
79, 972,
972.20 20 83.~
83,4 969 ,68
969.68 87.4 96 7,0 8
967.08
75.5 974,59
974.59 79 ,5
79.5 972, 14
972. 83,
83.55 969.62
969.62 87,S
87.5 96 7.01
967.01
75.6 974 ., 53 79 ,6
79.6 972 , 08
972. 83,6
83.6 969,56
969.56 87.6 966.95
966 . 95
75 , 7
75.7 974 .,47
1,7 79.7
79 .7 972.02
972 . Q2 83.7
83 . 7 969.·50 87.7 966. 88
966.88
75 .8
75.8 974 . 41
974.41 79,8
79.8 ,96
971 .96 83,8
83.8 969.43 87,8
87.8 966
966 ,8 I
75 ,9
75.9 974.35 79, 9
79.9 971
97 I .89
,89 83,9
83.9 969, 37
969.37 87.9 966.75
966 . 75
-1,n~
78 IJ, T"d''''II\';''
IJ. ·/"" dom";,' "I'I<OJI,·I..:TOI
RO.llo'/.:'IOI '· 1 JI: ii'OS
I 1t-: mOJ{o'' '') ·1
'O S mOl!:Nl -I %.'1 ENTlUI.NO
Z.-I CENT/UL G I?l:JANl£
NO C f{IOJAN)£

TABELA II (NASTAVAK)

Temp,
Te mp . kg/m 3
kg/m rQmp,
Te mp . kg/m)
kg /m
3 Temp. kg /m)3
kg/m

88 ,,00 966,
966,6C 6e 92 , 0 96 3, 99
963, 96,0
96 ,0 96 1,2
1, 222
88,1
88 , I 966
966 ,62
,62 92,
92,11 963
96 3 , 92
9Z 96,1
96 , I 961,,15
961 15
88,2 966,5
966 ,5 5 92,2
92 ,2 96;
963 , 85 96 ,2 961,08
96 1,08
86 , 3 966 ,48 92,3
97,3 963,7 8
96),78 96 ,3
,3 1, a
961,
96 011
SB
88 ,,44 966,41
966 ,41 92 , I,4 96 3,, 71
963 56,'.
96, 'I 960 ,94
960.94
88 .5
,5 966
965 , 35 92 , 5
92. 963,65 96, 5
96,5 960 ,87
88,6
88 ,6 966 ., 28 92,6
92 , 6 9b3,58
9b 3. 58 96 ,6 960,80
960 ,80
88 ,7
86.7 966,2
966 ,211 92,7
92 ,7 963 ,,51
51 96 ,7 960 ,73
960.73
88,8
88 ,8 966, 14 92,8
92 ,8 963,41.;
96 3,41; 96 ,8 960 ,66
88 , 9 966 , 03 92 , 9 963 , 37
96) 37 96 ,9 960 .5 9
960,59
89
89,0 ,0 966 ,01
, 01 93 , G
93,G 963,
963 , 30
30 97,0 960 .51
,51
89 , 1I
89, 965,95 93 ,,11 963 . 23 37 , 1I 96 0,44
960 ,44
8<;3 ,2
8' ,2 965,88 93,2 963, 16 97,2 960,37
89 , 3 965,82
965.82 ,3
93 .3 963, Ia
963 ,10 97 .3
,3 960 ,30
960,30
89
89 ., 4 965,75
965 , 75 93,4
93 .4 963. 03
96 3,03 97,4
97.4 960 ..23
23
89,S
89, S 965 ,68
965.68 93 ,5
93,5 962 ,96 97.5 960 ,1 6
960,16
89,6
89.6 965,61 93 ,6 962 ,,89
89 97,& 96 0,0 9
89,7
B9, 7 965,54 93,77
93, 962,82 97,7 96 0, 02
89,8 965,48 93 ,8
93,8 962 , 75 97,8
97.8 959,9 5
89,9 965,41
965, 4; 93.9 962,68 97,9
97 ,9 959,88
90,0
90 , 0 96 5,3 4
965,3 94 ,0
94,0 962 , 6611 98,0 959,81
90, 1 965,28 94 .,11
9" 962 , 51/1
962,5 1 98,1I
98, 959. 74
959.74
90.22
90. 965,21
965 ,2 1 94,2 962 ,477
96 2,4 98,2 959,67
90 ,3
90,3 965 , 15 99/.1;,,33 962,40
962 , 40 98,3 959,60
90,4
90 ,4 965,
965 ,08
08 11,4
99/1,4 962,34 98,4 959 , 53
959,53
90,S 965,01
96 5,01 94,SS
94, 96 2,27 98,5
98,S 959,46
90 ,6 964,94 94,6 962,20 98,6 959,39
90,7
90 ,7 964,88 94,7
9'1 ,7 96 2,13
962, 13 98,7 959,32
90,8 964,81
964, 81 94,8 962,07 98,8 959,24
90 ,99
90. 964,74 94,9
94 ,9 9611,,99
56 99 98,9 959, 17
959.
1 ,0
:J51,0 964,67 95,0 96 1,92
961,92 99,0
99.0 959.09
91 1
91, J 96q,61
964,61 95,1
95 ,1 961 .85
,85 99, I
99.1 959,02
91,2 964,54 95,2 961 ,78 99,2 958 , 95
958.95
91,3
91 , 3 964,47 95,3 961,71 99,3
99.3 958,88
958.88
91,4 964,40 95,11
95,'1 961
96 I ,64 99,4 958,81
91,5 964,33 95,S 961I .5
96 ,577 99.5 958 ,74
958,74
91,6 964,26 95,6 961,50 99,6 958,67
91,7
91 , 7 964,19
964, 19 95,7 961 ,~3
961,43 99,7 958,60
95B,60
1,8B
991, <;,64,13 95,8 961 ,36 99,8 958,52
91 ,~ 964,06
964.06 95,9 961 ,29
,l9 99,9 958,~5
958,45
100,0
100.0 958,38
I
 Dodalak
D odfllak -179
479

TABELA 11/ NAPOR U Pa PRI TEMPERATURAMA VODE U USPONSKOM KRAKU

0095,90, BS I800C I TEMPERATURAMA U SllAZNOM KRAKU 00 95 DO 500C
65 180°C
(SVEOENO NA
(SVEDENO 1m VERTIKALNE CEVI)

Uzgo n u Pa
Uzgon P;t prl l empc rnturf
rnturi U~gon
U ~go n 1I
11 prtt llee mpcraturi
Pa pr mpcralu ri
u sfla7.nom
sflnznom u uspo nskom k raku od
kraku
kraku od 95 90 85 80 95 90 85
I ~
2 3 4 5 2 3J 4 5

94,9 0 , 69
0,69 - - - 9 1,
1 , (.G 22,95
94,8
94 ,8 1,)7
1,37 - - - 91,5 2J,63
23,63
994,7
4, 7 1I ,9
,966 - - - 91,4 24, J2
24 ,32
9 4,6
94 ,6 2,75 - - - 9 1,3
1, J 25,01
94,5 3),4)
,4 3 - - - 91 ,2 25 , 69
94,4 4, 12 - - - 91 ,1 26,)8
26,38
94 ,)
94,3 4,71 - - - 91,0
9 L ,0 26,97
94,2
94,1
5,)9
5, )9
6,08
-
- I -
-
-
-
94 ,0 6,77 - - -
9),9
93,9 7,45 - - - 90,9
90 , 9 27,6
27.65 5
9),8
9) , 8 8,14 - - - 90 , 8 2 8,34
7.8,34
9),7 8,8)
8,8J - - - 90,7 29 ,0 3
29,0
9J,6
9 ),6 9,5
9,511 - - - 90 ,6
,6 29 , 62
29,62
93 , 5 10,20 - - - 5
90 , S 30 ,30
, 30
9)
9J ,4 10,89 - - - 90,4 JO,99
30,99
9),)
93,J , 57
11 ,57
II - - - 90,) ) 1 ,68
31
9J , 2
9) 12,16 - - - 90,2
90 , 2 32,26
3 2,26
9)
93 ,1 12,85
12 ,8 5 - - - 90,1 32 , 95
9) ,0
93,0 13,5)
13,53 - - - 90,0
90 ,0 3}.54
33,54

92,9
92 , 9 14,22 - - - 89,9 33'14,23
, 23 0,69 -
92,8 14 , 91
14,91 - - - 89 ,8 34,91 1,37 -
92,7 15,59 - - - 8 9, 7
89,7 .1 35,50 1,96 -
92,6 16,28 - - - 89,6 36,19 2,65 -
92,5 16,97 - - - 89 , 5 ]6,8
36,8 7 3 ,33
3,33 -
92,4 17,55 - - - 89,4 37,56
)7,56 4,02 -
92,3
92,) 18,24 - - - 89,)
89,3 ]8,25
38,25 4,71 -
92,2 18,9)
18,93 - - - 89,2 ]8,8)
38,8 3 5,]0
5,30 -
92,1 19,61 - - - 89,1 39,52 5,98 -
92,0 20,30 - - - 89,0 40,11
40 / 11 6,57 -

91,9 20,99 - - -
91,8 21,67 -- - -
91,7 22,26 - - -
~80
-180 IJ. T"dorU\ ';·;<'' P/iOJEKFO
IJ.T()dorU\ l'I\OlEKI OII :·INJI: POSTlW.lI::NlJ'l·/ lz.·t
:- /Nlt: PO.\TIWII;N .-l Cl, /, 'TR.-II
CFI"TFV If .NO IiEJ.'/Nl£
.,vO C IiEJA NJE

TABELA III (NASTAVAK)

(N AS TAVAK)

1 2 3 4 5' I/ 2 J 1 5

8B,9
88,9 40,80
40 , 80 7,26
7, 26 - - 84 , 9
84,9 66 , 59 33, as
33,05 0,59
0 , 59 -
- - -
BB , 8
88
88 ,7
88,6
8 8 ,6
H ,3
42
, )3
3
4 2 , 07
07
42 , 76
76
7 , 85
7,B5
8 , 5)3
8,5
9,
9 , 22
-
- -
-
84,8
84,7
84,6
84 , 6
67 , J/ 8
67 , 86
68,55
86
68 , 55
)) ,64
3J
34,32
35,01
1,18
1 ,86
, 86
2,55
-
-
I
88 , S
88 5 4 4 9 , 90
43 , 44 90 - - 84, 5
84,5 69 , 23 35,70 3 ,24 -
B8 , 4
88,4 44, OJ 10,49
10,4 9 - - 84 , 4 69 , 92
92 36,38 3,92 -
88
8 8,3,3 H,7
44 , 722 11 ,I 18 - -- 84,3 70 , 5l
I51 3 6 ,97
, 97 ~ , 51
4,51 -
88
8 8,2,2 15
1 5 , 40 1 1 , 87 - 84,2 71 , 20
20 37,6
37,666 5,20
5 , 20 -
88,1
8 8 ,1 46 , 09 12,55
0 9 12, 55 - - 84 , 1 71 , 78
71,78 38 , 25
38,25 5 ,79
5,79 -
88
8 8 ,,00 13 ,1 4
4 6 , 6 8 13,14
4G,68 - - 84 , 0 72,37 38 , 8J
83 6,3
6,377 -

87 ,9
8 7,9 47
4 7 ,37
, 37 113,83
3 , 83 - - 83,9 73,
73,06 06 39,5
39,522 7,06 --
67 , 8B
67, 47 , 95
0 ,95 14,42
14 , 42 - - 83,8
83 , 8 73 ,655
73,6 40,1I 1
40, 7,65 -
87 , 7 48,64 15, 1O - - 83 , 7 7 4 ,33J
74,3 40,80 8,
8,34J4 -
87 ,6
87,6 49,, 33
49 )) 1 5,
5,7979 - - 83 , 6 74 , 92
92 41, J8
41,38 8,92 -
87,5 4 9 ,9
,922 1166 ,3
,388 - - 83 , 5
83,5 75,5
75 ,5 1 '11,97
-I I , 9 7 9 , 51. -
87 , 4 50 , 60 17 , 06
17,06 - - 8) ,44
83, 76,
7 6,1010 42,56 10,10
10,1 0 -
87 ,3
8 7 ,3 51 , I 9
51,1 17
17,6,6 5 - - 83 ,3
83,3 76 ,7 9
76,79 43,25 10,79 -
87
8 7,,22 51 , 88
51,88 18 , 34
18,34 - - 83 , 2
83,2 77 , 37 4 3 ,84 11,38 -
87 ,1 52 , 56
5 2,56 19,02 - - 83, 1I 77,96 4 4 ,42
44,42 11,
11,9696 --
87,,
87 ° 53 ,1 5
5 3,15 1 9,61 - - 83,0 78' ,65
, 65 4455 ,H
,H 12,65

86 , 0
86,0 53 ,84
, 84 20 , 30 - - 82,9 7 9,24
79,24 45,70 1I J3 , 24 -
86 , 86 5544 , 52 20 , 99 - - 82,8 7 9,83
79,83 46,29 13,83 -
,7
86 ,7 55
5 5 , II 21 , 57 - -- 82 , 7
82,7 80,51 46,97 14,51
14 , 51 -
86
86 , 6 55,80
55, 80 2222 , 26
26 -- - 82,6
82, 6 81, 10
81,10 0,5
47,5 6 15,10 -
86 , S 56 , 39 22 , 85
22, 85 - - 82
82, S5 8811,6
, 699 48,15
48, 1 5 15,69 -
86
8 6 ,4 7 , 07
5 7,07 23 , 55~4
23,
24 ,1, 12
-- -
-
82,4
82,~
82,3
82,38
82,96
48,64
48,84
49 , 43
49,43
16,38
16
16,,97 97
-
-
86,3 57
5 7 , 66
86,2
86 ,2 58,25
58 , 25 24 ,71
,7J - - 882,2
2, 2 83 , 55 ,0, 11
SO ,II 17,55
17 ',55 -
86 ,1
,1 58,94 25,
25,40 10 - - 82 ,1
,1 84,14 50,60
50, 60 18, 14 -
86,0 59,62
59 ,62 26,09
2 6 , 09 - - 82 , 0 84,83 51,29 18,83 -

85 ,9
8 5 ,9 60 , 3\
60, J\ 26 ,,77
77 - - 81 , 9
81,9 85,42
85 , 42 51,88
51,8 8 19,422
19,4 -
85 , 8
85, 61 , 00
61,00 27, 46
27,46 - - 8811 , 8 86,10
86, 10 52,56 20,10 -
85,
8 5,77 61 ,5 7
61,5 28 , 05 - - 81 , 7 8 6 ,7 9
86,79 53,25 20,79
2 0,7 9 -
85,6 62 , 27
62,27 28,73 - - 8811 , 6 87,38
87 , 38 53,84
53 ,84 21,38 -
85,S
8 5,5 62,86
62 , 86 2299 , 32 - - B1 , 5
81,5 8 7 ,97
87,97 54,43 2 1, 97
97 -
885,4
5 ,4 63 ,4 5
63,45 29 , 9911
29, -- - 81, 4 88,
88,6565 55,11
55, II 22 , 64
22,64 -
85,3
8 5 ,3 6~ 4 ,14
,1 4 0 , 60
3) 0,60 - 8 1,3
81,3 . 89, 24
8 9,24 55 ,7 0
55,70 23 ,24
23,24 -
85,2
8 5, 2 6 (,72
( ,72 )311 ,19 - - 81 , 2
81,2 89,83 5 6,29
56,29 2 3 , 83
23,83 -
85 , 1 65 ,311
65,3 J 1 ,77
31 - - 81 , 1 90,42 56,88 24,42
24 ,4 2 -
85,0 66,00 32,4 6 - - 81, a
81, ° 91,1
9 1,1 0 57,5
57,577 25 ,11 -
 Dod{/wk
Dot/a/ok 48 1
481

TABELA III (NASTAVAK)

1 2Z 3 1 5 ! 2 3J 4 5

8aO,9
0, 9 91,69
9 1 ,69 58,15
58, 1 5 25 , 69 - 76,9
76 , 9 115
11 5 , 9911 82 , )8 49 , 92 18,7)
18, 7)
80,8
80 , 8 92,28 58,74 26,28
26 , 28 - 76,8 116
1 16 , 50 82 , 96
82,96 50 , 50 1199 , )2
8 0, 7
80,7 92 , 97 59,
59,43<\ 3 26,97 - 76 , 7 11 7,09
7 ,09 8)
83 , 55 5 1, 09 19 , 9911
80,6
80 , 6 9)
93 , 56 60 , 02 27,56
27 , 56 - 76 , 6 1 17,68
17 , 68 84 ,1
, 144 5 1, 68
68__ 20 , 50
80 , 5 94 ,1
, 144 60 , 61 28, 1 5 - 76 , 5 118 , 27 84,7)
84,7J 52,27
52 , 27 21,08
80,4 94 ,7J
, 73 61,19
6 1 ,19 28 , 7)
28,73 - 76 , 4 11 8 ,8
, 866 85,)2
85,32 52
5 2 , 86 2 1, 67
80 ,),3 95 , 42 61,88 29 , 42 - 7 6 , )J
76 11 9 , 44
119 85,911
85,9 5)
5 ),, 45 22 , 26
80,2
80 , 2 96,01 62,47
62 , 47 30 , 01 - 76
76,2,2 1 20 , 03
03 86,49
86 , 49 54 , 0 3) 22 ,8 5
80
8 0 ,,11 96,60 63,06
63 , 06 30,60
30 , 60 - 7766,1
,1 120 , 72 87,1 8
87,18 54 , 72 23,
23 , 54
8 0,0 97, 18 63,,65
63 65 31 , 19
Jl - 76 , 0
76,0 121 ,3
, 3 I1 8 7, 77
7,77 55 , 3311 24 ,12

7 9,9 97 , 77 64 , 2J
23 31,77
31, 77 0 , 59
0, 5,, 9
7 5', 1 21 , 90 88 , 36 55 , 90 24, 71
7799 ,8 98,46
98, 46 64 , 92 )2 , 46
32 1 , 27
1, 75 , 8 122
1 22,, 49 88 , 95 56 , 49
56,49 25,3
25 , 300
7 9,
9,7 99,05
99, 0 5 6 5, 51 33,, 05
33 OS I1 , 86 7 5,7 1 2)
23 , 07 89,53 57,,07
57 07 25 , 89
7 9,6
9,6 99 , 64
99,64 66 ,1 0 3) ,64 2,45 75 , 6 1 23 , 66 90, 1 2 57, 66 26,48
7 9,5 1 00 , 22 66 , 69 34 , 2323 3),04
, 04 75,5
7 5,5 1 24 , 25
124 90,71 58 , 25 27,, 07
27
79,4 100 , 84 67 , 27 3344 , 81 3),6), 63 75 , 4 124
1 24 , 8044 91, )0
9 1, 30 58,84
58 , 84 27,65
27 , 65
79 , 3 10 1, 40 67 , 86 35 , 40 4 , 22
4,22 75 ,3
7 5,3 1 25,43 91 , 89 J 59,43
59 , 43 28 , 24
79 , 2 102,09 5 8 , 55 36,09
36 , 09 4 , 90
4,90 75,2
75 , 2 126 , 02 92 , 48 I 60 , 02 28 , 83
79 , 1 102 , 68 69,14
69, 1 4 )6, 68
36,68 5,49 75 , 1I 126 , 60 93,07
93 , 07 60,6 1 29,42
29 , 42
79 , 0 1 0 3 , 26
10) 69 ,73
69,73 37 / 27
37/27 6,08
6 , 08 75,0 I 27 , 19 93 , 65 6 1 ,19
61 , 19 30
)0 , 01
01

7 8,9
8,9 1103,85
03,85 70,31 37,85
37 , 85 67
6 , 61 74,9
74, 9 127,78
127 ,7 8 94 , 24 61,78 30 , 60
78 , 8 1 04,~4 70,90
7 0,90 )8 , 44
38 7 , 26 7 4,8
74,8 128,37 91 , 38
94 62,37
62 , 37 31 . 1 9
31,
7 8,7
8,7 105,03
105,0) 71, It 9
71,4.9 39 , 0)
03 7 , 85 74,7 128 , 96 9 5 , 42
95 62,9966
62, 31,17
31,77
78 , 6 105 , 72 72,18
72 , 18 ) 9 , 72
39 8 , 53 74 ,6 129,55
129 , 55 95,91 63 , 45 32 , 26
7 8 ,5
,5 106 , 30 72 , 77
72,77 40 ,3
, 311· 9 , 12 74,5
74 , 5 130,04 96,50
96 , 50 64 , 04 J2 , 8 5
7 8,4
78 ,4 1 06,8 9 7) , 35
73,35 40 , 89 9 ,7'1
,H 74,4
74,4. 130
1 30 , 64 9 7 ,,09
09 64,63
64 , 63 33 , H 44
78,3
7 8,3
78 , 2
1107
07,4
108
, 488
1 08 , 17
73,94
74,63
41 , 46
42,17
42, 17
10,30
10,
110,98
0,98
) ° 74
7 4,, 3)
74 , 2
74,2
131
UI , 2211
1 311,, 80
13
97 , 67
98 , 26
65,21
65 , 80
34
) 4 , 0)
03
)4 , 62
34
78 ,1 108,76
108 , 76 75 , 22
75,22 42 , 76
42,76 11 , 57
11, i .4 , 1
7.4 132 , 39)9 98 , 85 65 , 39
)9 ) 5 , 2211
35
78,0 1 09,34 75,81
75 , 81 4) , )5
43 35 1122 ,1
, 166 74
74 , 0 132
13 2 , 98 99 , ~4 66 , 98
98 ) 5 ,7 9

77 ,99
77, 109,93 76 , 39
)9 4) ,9)
43,9) 12 , 75 7J , 9
73, 13)
13 ) , 557
7 10
1 000,, 0)
0) 67,57
67 ,57 36,38
) 6 ,3 8
77,, 8
77 11 0,52 76 , 98 44,52 13
1 3,, 3) 4 73 , 8
73, 1 34, 15
34 ,15 1100 0,
0 , 62 68 , 166
68,1 36,9
3 6, 977
77,77
77, 111
11 1,,1111 7 7,57
7 ,5 7 45,11
4 5 , II 1 3,93
3,9 3 7733 , 7 134 ,74 10 1 , 20
101, 68 ,7 4 3 7,56
37 , 56
77 , 6
77,
7777,, 5
11 1, 70
111,
1111 2,29
2 ,29
78 ,1 6
78,
7 8, 7 5
45,70
4 6 , 29
14,
14 , 5511
1 5,10
5, I °
73
73 , 6
7)
73 , 5
13 5 , 2 3
135,
135 ,8 2
101 ,69
10 1,69
102 ,28
69 , 23
23
69 , 8 2
38
38,, 5 °
38 , 6 4
77 , 4 11 2,8 7 7 9 , 34 46 ,8 8 1 5,69
5 , 69 73,4 13
1 3 6,41 1 02 , 8 7
102,87 0 , 4411
7 0, 3 9,2
9 ,2)3
77,33
77, 11 3 , 46
46 7 9 , 92 47, 46 16,28
16, 28 73,3
73 ,3 13 7 , 00
137, 00 103,4
10 ), 4 6 71 ,0 0 )9 , 81
77, 2 11 4 , 0 5
114, 8 0,51 48 ,0 5
4 8,05 16
1 6 , 87 7),
73, 2 13 7 ,00 103 , 4 6
103, 71, 00 3 9 ,81
77, 1 11 4 , 74
114,74 8 1, 20
81, 4 8, 74 17, 55 7J ,1
73 ,1 138,1
13 8,1 8 104,6
104,644 7 2 ,18 4 0, 99
40,
7 7 ,0
77,0 11 5 , ) )
115,33 8 1,79
81 ,79 49 ,)3
,33 18, 1 4 73,0
73, ° 138 ,7 6
138,7 105, ,2 3 7722,77
, 77 41, 58
41,58
-182
.JS2 8, TodorOI';i
B, PrWJ£KrOI'ANJ£
Todoro l'l'c !'[WJEKTOVA r OSTROJENJA Zrl
NJE POSTROJENJA ZA CENTRIIL NO C
CENTRALNO G RElII NJ£
N}E

TABELA III (NASTAVAK)

I 2 3 4 5 I 2 3 44 5

72, 9
72
72 , 8
139,
13 9 ,33 5
13 9,94
9 , 94
105,81
105 , 81
1 06 , 40
7)
73 , 35
n
)5
7},,94
9~
42 , 17
42 ,,7766
68 , 9
68,8
68 , 8
1 62 , 0 1
162,59
1 62 , 59
128,47
1 28,47
129 , 06 96 , 60
°
9'6 , 0 1 64,H2
65 , 41
72 ,,77 140 , 5)53 10 6 , 99
106, 74 , S)
53 4) , 35
43 68 , 7 16 3 , 08
1 6 3,0 129
1 2 9 , 55 9 7,
7 ,09
09 65,90
72,6
72, 6 1411,, 02
14 10 7, 48 7 5,02
5 , 02 4) , 84 68,6 1 6]
63 ,6
, 67 1]
1 3 0 , 13
1] 9 7, 67 66,49
72,5 141
1 41,, 61
61 108 , 0077 5,611
7 5,6 44 , 42 68 , 5 1 6 4, 16
164, 16 1) 0,62
130, 62 98 ,11 6
98, 66 , 98
72 , 4 14 2,20 108 , 66 76 , 20 45 , 01
01 68 , 4 164
1 64,6, 65 131
1 31 ,11 9 8 ,65
98,65 67 , 47
72 ,3 142
1 4 2 ,7
, 788 1 09 , 25 7 6,79
76 , 79 45 , 60 68,]
68, 3 16 5,, 24
165 1 31,7 0 99,24 68,06
72 , 2 14)3 ,37
14 , 37 109,
109 ,88 3) 77, 37 46 , 19 6 8, 2 16 5,73 132,19 99 , 7]
73 68,55
72, 1 143 , 96 11 0,
0,4422 7 7 , 96 4 6 , 78 68 , 1
68, 166 ,]2
1 66 ,32 1 32 ,7 8 00 , 32
1 00,32 69, 14
72 , 0 1 44 , 55 11 1, 0 1 78 , 5555 7,)7
4 7,37 68 , 0 1 66 ,91
, 91 1 3 3 ,37 10 0, 9191 69,7]
69 , 73

71,9 1 45, 1 4 11
ll 1l , 60 7 9 , 14 4 7, 95 667,
7, 9 1 67
6 7,, 5 0 13 33,9,6
,9,6 101,
101 , 50 7 0 , 31
71,
7 1 ,8
8 14
1 4 5,
5,7733 11 7)
1122 ,,1199 79 , 73 4 8,
8,5544 67 ,8
t 8 1168
68 ,09 134 ,5 5
1 3 4,5 1 02 , 09 711 , 90
7tl,
,7
7711 ,7 1146
46 ,3
, 322 11 2 ,7
, 7 8 8 0, 3 2 49, 13 67 , 7 168,58
168 , 58 13 5,
5 , 04 1 02,58 7 1 , 39
71,39
71 , 6 1 46 ,90
, 90 11)
11 3 ,,33 6 80,90
8 0 ,90 4 9 ,72
, 72 67, 6 1 69, 07 lJ5,
13 5 , 53
53 1 03
0 3,07
,07 7 1, 88
71 , S
71, 5 11447,
7,))99 11 ) , 68 81 , 4400
11) 5 0,2
0 , 21 67, S5 169 , 66 13 6,12
6 , 12 10]
10 3,, 66 72,47
7 2 , 47
7 1 ,4
71 1 47,, 9 8
147 11 4 , 44 81,
81 , 98 50 , 80 67 , 4 17 0 ,24 136 , 70 104,2
10 4 , 244 73,06
73 , 06
71, 3) 1 48,5 7 11 5 , 03
0) 82 ,5 7 51, 3 9 67, 3 17 0, 73
170,73 13 7, 20
137, 104, 7 4 73 ,55
71 , 2
71.2 1 49 , 06 11 5,52 8)
115,52 83 ,06
, 06 51 ,8 8 67, 2 171,] 2
171,3 13 7,
7 , 78 10 5,,3]22
105 74 ,11 4
74,
71 , 1 149 , 55 116,01 "' 8)83 , 55 5 2, )7
52, 67. 1 171, 8 1 1 38,27 105 , 8811 74,6]
74,63
7 1 ,0
71 150 , 14 11 6,60 84 , I 4 52 , 96
5 2,96 67 , 0
67,0 172,4 0 13 8,86 106,40 75 , 22

70 , 9 150 , 37
150,)7 117,1 9 84 , 73 53 , 54 66 , 9 1 72,99
72,9 9 139 , 45 106,99
106 , 99 75
75 ,8811
70,8
70 , 8 )2
151 , 32 1 1 7, 78
117, 85 , 32 54 , 13
13 66 , 8 173 , 48 139 , 94 107 , 48 76,38
7 0,7
70 ,7 15 1, 8811 I I a , 27
118,27 85
8 5,, 8a
88 54 , 62 6666 , 7 17 44,07
,07 1 400 , 53
14 1 08 ,,0077 76,8
76 , 8 8
70,6 152,40 11 8 , 86
1I 86,40 55 , 21 66,6 174,56 14 1,, 02
141 106,56 77 , 37
77,37
170 , 5
!l0 152 , 98
98 1 19,44
19 , 44 86 , 98
80 55 , ~0
~O 66 , S 175,05
175 / 05 141 , 51 109 , 05 77 , 86
70,4 1 53,57
53 , 57 120 , 0)03 87 , 57
5"1 56,39 66 , 4 17 5,54 14 22,, 00
DO 1109
09 , 54 7 8, )6
36
~ 0,) 1 54, 1 6 1 20 , 6)
63 8eB ,1 6 56 , 98 66 , 3 176,03
176 , 03 1 42 , 49
142 11 0,0)
0,03 ,7
-788,85
, 85 ,
70 , 2
70,2 154,75 121,2 1 a8,75
88,75 57 , 57 66 , 2 176
17 6 , 62 143 , 08
14 3 ,08 11
1100 , 62 -79,4)
79,0
70
70 , 1 1 55 , 24
155 12 1,
1,7700 89 , 24 58 , 06 66, 1 177 ,21
17 7,21 ( 4) , 67
143 111,
1 1 1, 2 1 80,02
80 , 02
70 , 0 155 , 83 122 , 29 89,8 3
89,8J 58 , 64 66,0
~6,0 177 , 79 144 , 26 111, 80 80,61

69 ,9 1 56,42
56 , 42 122 , 88 90,42
9 0,42 59 , 23 65,9 17R , 2S 14 4 ,7
144 , 755 11
1 1 2 , 29 8 1,
1,110 0
G9,8
69,8 1 57, fl O
5 7 , ()0 1 2 3,
12 3 ,47
47 91,01 59 , 82 65,8
65 , 8 1 78 , 8877 4 5,, ]3
1145 33 11 2,87 8 1, 69
669,7
9 ,7 157 ,49
1 57,49 123 , 96 91,50 60, 31
60,31 65,7 179 , 36 1 45 , 8
145, 822 11),3
113,3 6 82 ,1
, 188
69 , 6
69,6 1 58,08
58 , 08 1 24 , 54
124 92,08 60 , 90 65,6 1 79,85
79 , 85 14 6 , ]2
146, 32 1 13 , 86 82,G7
82,67
69 , S 158 , 67 1 25 , 13 92,67 6 1, 49 65 , S
5 80 , 44
1180, 1 46,90 11144 , 44
1 83 ,26
8),26
69,4 159,26 125 , 72 9)
93 , 26 62 , 08 65 , 4 180,9
1 80,9 3 14 7, 39 114, 9] 93 8 3, 75
3 ,75
69 , 3 15 9 , 75 126 , 21 93,75
93 , 75 62 , 57 65 , 3 181, 42 ~2 14 7, B8
7 ,88 115
11 5 ,42
, 42 84 , 24
69 , 2 160 ,3, 344 126 , 80 )4
94 , 34 63,15 65,2 1lB8 2 ,01 148,
148 , 47 11 6 , 0 1 8 4 ,83
69,11
69, 160 , 83
160,83 1 27,
27 ,29
29 94,8)
94 , 83 6 3, 65 65,1 18
1 822 , 5 0 14 8 , 96
148, 11 6 ,5 0 85
8 5 ,3
, 32
69 , 0 161
1 6 1,, 42 127,88
1 27,88 9 5 , 42
95 64,2 3 6 5,0
65 ,0 1 8]
83,0, 099 1144 9 , 55 117 ,09 85 , 9911
 OodalaA
Doda!o" ./S.l
.JS3

TABELA III (NASTAVAK)

1I 2 :1
~ 1 5 I1 2 3J '1 ..sS
64,9 183,68 150,14 117,fi8
tli,fiB 86,4
86 , 499 60,g
60 , g 204,47 170,9)
1 70,93 138,47 107,28
64 , 8 184,27
184,2 7 1 50 , 73
73 1I 18 ,27 87,0
87,088 60 , 8 205,06
20 5, 06 171,52 13
13 9 , 06 107,87
107 , 87
64 ,7
,7 184,76
184, 7 6 151,
1 5 1, 22 118 , 76 87,57
87 , 57 60,7
60 , 7 205,55 172,01 139
13 9 ,55
, 55 108,)6
64 , 6 185,25 151,71
151 , 71 119,2
1 19 , 255 88 , 06 60,6
60 , 6 206,04 172 , 50 14 0 ,0<1 lO8,8J
64 , S 185,
185,74 H 152,20
152 , 20 119,74 88,55 60 , 5 206,5)
20 6 ,5) 172, ~9 1 400 , 5)
14 53 109 , 34
64 , 4 186,23
186 , 23 1 52 , 69 , 2)
1 20 ,23 89 , 04 60,4 207,02 173,
1 73,48
46 141,02 10 9 , 8B33
64 , 3) 186,82
186 , 82 15),28
153 , 2 8 1 20 ,82
, 82 89 ,6)
89,63 60 ,)
,3 207,51 173, 97
97 141 , 5 1
141, 110 , 32
64,2
64 , 2 187 ,31
,)1 1 5)
53 , 77 1 21,31
21 , 31 90,
90 ,11 2 60 , 2 208, 10 174,56 1 4 2 ,10
, 10 110,9
1 10,9 1
64,11
64, 1 87
8 7,,8800 1 54,26 1 21,80 90,61
90 , 61 60 ,1
,I 208 , 59 175,05 142,59 111,40
111 , 40
64 ,0
64 , ° 188,)9
1 8 8 , 39 154,85
1 5 4 , 85 122,)9
1 22 , )9 91 ,2
, 200 60,0
60 , 0 209,08
209 , 08 175,54
175 , 54 14)
1'13,, 0 8 111,89

63,9
63 , 9 188,8
188 ,888 155,)4
155 , 34 122,88
1 22,88 91 , 69 59 , 9 209 , 57 176,0)
176,03 143,57 112 , 38
)8
6),8
63 , 8 189,46
189 , 46 155,
1 55 , 9)
93 1 2),47
12),47 92 , 28 59 , 8 210
2 10 , 06 176,52
17 6,52 114~,06
44,06 11
II 2 , 87
6),7
6 3,7 18 9 ,95
, 95 156,4
15 6 , 422 12
1 23,96
3,96 92 , 77 59, 7 210 , 65 177,11 114444 , 65 113,4
113 ,466
6)
63 , 6 19 0, 54
190,54 157,00
157 , 00 1 24,54
24 , 54 9),3
93,366 59,6
59 , 6 21 1 , 1144 177,60
17 7 ,60 14 5 , 14
145 113,
113,95 95
6)
63 , 5 191,0)
191,0 3 1 5 7, 49
157, 12 5 ,0)
,03 9),85
93,85 59,5
59 , S 2211
11,, 6)
63 11 --'1 8~ , 09 145 , 53 6) 114,44
1 14,44
63 , 4 19 1 ,62
191, 62 158,08 125,62
1 2 5,62 94 , 44 59,4 2 12 ,1 2 16 7 ,58 146,12 114,9)
114 , 93
6),2
63 , 2 1192
92 , 11
11 1 58 , 57 126 , 11
II 94 , 93 59,3 212
2 12 , 61 179,07 14 6 ,61
,61 1 15,42
63 ,1
,1 1 9),19
9 ) ,19 1 59,65 127 , 19 96,0
96,011 59 , 1
59, 213 , 59 J1 8
80 0 , 05 147,59
147 , 5 9 116, ·\0
116,,10
6)
63 , 0 19),68
193,68 1 60
6 0 ,1 4 1 27 , 68 96,50 59 , 0 2 14 , 08
2!4 11880 0 ,,54
54 148,0
148, 086 11 6 , 9 0

62 ,9
,9 1194,1(
94 ,1 7 16 0,6)
0,63 1I 28
28,, 17 96,99 58,9
58 , 9 214 , 57 1811',·, 03
18 148
1-18 , 57 117,
117 , 39)9
6 2, 8 1 94,76
9 4, 76 161,
16 1 ,2222 1128,76
28 , 76 97,58 58,8
58 ,8 215,06
2 15 , 06 18:t ,52
18 1 49, 0606 11
1 17,88
7,80
6 2, 7 195,25
1 9 5 ,25 161
1 61 ,7
,711 1 29 , 25
129,25 98,07 58,7 215,
21 5 , 55 182,01
182 , 01 149,55 !l8
lI8,)7,)7
62,6
62 , 6 195,84
19 5 ,84 16 2,)0
2 , 30 1 29 , 84
129 84 98,65
98 , 6 5 58,6
58 , 6 2 1 6,04
6 , 04 1 8822,,50
50 1 5 0 , 004·\ 118,86
62 ,S
,S 1196,»
96,33 16
1 62,
2 , 79
79 1)0,)3
13 0,3 3 99,15 58,5 2 16,
1 6,535) 1.82,99
1.8 2 , 99 I SO , S)
150 53 119,)5
11 9, ) 5
62,4
62 ,4 196,82 16),28
16 3, 28 130,82
13 0 , 82 99 , 64
99,64 58 ,4
,4 21 7, 02 18),48
1 8) , 4 8 151,02
15 1, 02 119,84
62·, 3)
62', 197,4
1 9 7,4 1 1 6 3 ,8877
16), 131 ,41 10 9,22 58,)
58 , 3 2 17,51
17 ,5 1 18
18)3,, 97 151,
1 5 1 ,5151 12
1 200 ,»
, 33
62 ,2
,2 197,90
19 7 ,9 0 164,)
16 4 , 366 1)
13 1 ,90
, 9O 100,71
1 00, 7 1 58,2 2218,00
18, 00 184,46
1 84 , 46 11552,00
2,00 120 ,8, 822
62,1
62 ,1 1198,39
9 8 , 39 16 4 , 85
164,85 132
1J2,39
, 39 1 0 1, 20
101, 58,1
58 ,1 218,49
2 18, 49 1 8 4, 9955 152,49
15 2,49 121,31
12 1, 31
62,0
62 ,0 198,88
19 8, 8 8 6 5,, 34
1 65 J4 1)
13 2 , 88 101,6
101, 699 58,0 2 18 , 98 185
185,44 , 44 152 , 98 121, 80

6611,,99 1 99 ,47
, 47 165,
1 65 , 9)
93 13),47
133 , 47 102
102,28, 28 57,
57 , 9 2 1 9 ,47
, 47 1 855 , 9)
18 93 1 5),47
15),47 12
1 22,29
2,29
6 1 ,8 19
1 999 ,96
, 96 1166,4
66 , 422 1 33
J) , 96 110022 ,7
,777 57 ,8 2 1 9 ,96
, 96 186,42
1 86,42 115),96
5 3 , 96 1 22, 7 7
61,7 20 0,,45
200 45 166,
16 6 , 9 1 1 34 , 45
134,45 10),26
103 ,26 57 ,7
,7 220,45
22 0, 4 5 186,91
1 8 6,91 1154,45
54 , 45 1 2 3, 27
61,6
6 1, 6 200,94 167,40
1 67, 40 134,94
13 4 , 9 4 103,75
10 3 ,7 5 57,6
57 ,6 22 0, 94 187,41
1 8 7 , 41 154,
15 4 , 95 1 2 3,7
),766
61,S
6 1,5 20 1,43
201, 43 167,8 9 135,43
13 5 , 43 104, 2244 57,S 1,4)
22 1, 43 1 8 7, 90
187,90 155,
15 5 , 44 124
124,25, 25
6611 ,,44 2 01,92
01 ,92 168,j
16 8,j 8 135,92
135, 92 104,74
104 ,74 57,44
57, 221,92
22 1 ,9 2 188,39
1 88 ,39 155,
1 55 , 9)
93 124,
1 24 , 74
74
61,)
61,3 202,51
20 2 , 5 1 168,97 136,51 1 05, 3 2 57 ,3
57,3 222,41
222, 41 188,
188,08 88 156,
15 6,42 42 125,23
125 ,23
61,2
61 , 2 03 , 00
2 03,00 169,466
169,4 137,00
137, 00 1 0 5,81 57,2
57 , 2 22 2 ,9 1
222,91 189,37
18 9 ,37 156,91
15 6 , 9 1 125,72
1 25 ,7 2
61,1 20),49
203,49 169,95
169, 95 1 37 , 4 9
1)7,49 106,30
10 6,3 0 57,1 223,40
22 3, 40 189,60
18 9,6 0 157,
1 57 ,40 40 1 26 ,21
, 21
61,0
61, ° 203,98 170,44 137,98
137, 98 106,79 57,0
57, ° 22)
223 ,8,899 190,)5
1 90 ,35 157,
157 ,89 89 1 26 ,70
./8-/ 8 . Todoru";c
B, Todolv ,';c PROJl;;I\TO POSTROl l:.Nh l 7..-1
VANJE POSTROJl:.Nhl
PR0 1/:--I\TOVAfVJE 7..-1 CLN
CIoN J'/\'-lt ·U G{?U.'
/'/\. 'It,\,\'U /l'iJC
G f?U.' /fVJE
-----------------------------------------~------

TAB ELA III (NASTAVAK)

1 2 ~ ·1
'\ 5
I----+--
1 2
2 !!
::1l
-- I- - - --- -- -- - ·-----
I-----+- - --I-------··--·--- '- -_ ij
4 51
,; -j
56,9 224 ,33 8
224, 1 90 , 84 15 8,38
158 ,38 1 27 2 7 ,1 9 5522 , 9 24 .1 , ·\·100 12'J~ ' P'::;
2 1) ':1 , 8(-, 177 ., :ID
:1:1 14 ,),::;> 14,;'~ :' 1
56 ,8,8 2 24, 87 1 91
9 1,J
,3 3J 15 8 , 6 7 1 27 ,68, 68 52 , 6
52,8 2 4 3 ., 89 2l0,15
2 l0,1 5 177 , '39 11 1 14646 .,77 1
56 ,77
56, 225 ,3 6 19 1,8 2 159 ,3, J 6 1 28 ,1" 52.7
5 2 ,7 2,4 14 , 28 Il
2.4 2 I1G , 7 01
G,I'l 1J 77U0 ,, :;'~88 It. 7 , l rJ
It.7 I
56 , 6 225 , 85 1 92 ,31
, 31 1 59;
59 ; 85
8 5 1 26,66
28 . 66 152 , 6 2 4 4,66 2 1 1,14
21 178 , sa
1 , 1 4 178, 5 3111 11177,Q ,4'1'1
56 ,5,S 226
2 2 6 ,3 ~ 1 92 , SO 1 60 ,34
160 , 34 1 29 ,1 5 52,5
52,S 24
L4 S .l :7 2 11,
11 , 63 6 317 179,179 , 17 1l 4477 ""~bi
:" i
56 , 4 22262 6 , 83 1 93 , 29 16
1 6 0 , 83
8 3 1122 9,6~
9 ,6 ~ 52,4 24 5 , 66 6 G ??' 12
l2,l.2 17 9 . 6 6 114
,1 .2 1 L79,6G 1 1 '1 5&,, ,17,
'/ .
56
5 6 , 3] 22 7,, 32
227 32 193 , 78 1 61 , 32 1301 3 0 ,1 3 52 ,],3 .24
2 46,05
6,05 2 1 2 ,51
212,51 18 0, 0 5 1 1'~,; aH ,,e6
ll)O,fJ5 12(, II
56 , 2
56,2 227 , 81 1 94 , 27 1 6 1, 8 1 13 0,62
1 30,62 52,2 ~ 4 66 ,, 55 41
24 41 2~ lJ
13 :,no 0::; I ~O0 ., ~~:
113 54: 14') :~? ,' ~:' b I!
I' .1,.,
__ . ,
52,2
5 ~; I 1 2222 8,3 0 1 9 4,, 76
194 76 11 62,
62. 3 0 1 13
1 3 1,
1, 1ll1 52 , 1 12 46,9]
46,93 2_ t3
l3,l , 3ry~ ,,ueO,
O,.J '-13 Il'l 'l, ~,:·
2 lB , 7 9
~.' ~
2 47 , -1 - J2 i 3 , 8 8 J~ III , ,1 2
~ 4 7 ~~i2~,~ 1 ~_Bl , '~~_l~~')_' ' ~!
56
56 , 0 228,79 1 95,2 5 1 62 , 79 1133 1 ,6 1 52 , 0 1. ~; .J , ".: I

::~ ~--~ ~ , ll~ ,~;~.~ l~ ,S~rl~'

1

5 5 ,9
55,9 229 , 2-8
229,28 1 95
9 5 ,7
, 744 16 3, 20
3 ,20 132 ,1 0 51 ,~ 2477 , 111 ' 1<+,2 81 r 15 11 ,82! L : , [.~
: : [.-;-\I
55 , 8 2 2 9 , 77
229 196 , 2J23 1 6 3) , 77 13 2,59
2 ,59 51 , 8 2~ 8 ,,2
2<' 211 ~1 4,
~1 4 ,'r77 ' tIL,H 11151
.to.::,7l 1 5 \ #. O~
O~ 1I
55
5 5 ,7 230 ,1 6 1966 ,6
19 , 622 1 64 ,1 6 1 32 , 98
132 5 1 , 7-, 2'\
20\ 8 , 7-, (J I
21:; , I"
:~ l :' liS
:~l
l" ', 8 J ,, ..
'.8 Il iS :" ,
' 1)0 i 5 1 , r, 1 ,
55,6
55 , 6 230 , 6565 1 97 ,11 1 64 ,6, 65 13 3 ,4
133 ,477 5 1, 6 2 4 9 ,,l9
24 19 LiS tdJ
t DJ , l') t ') lIT)2
r; 2 , flfi l.l l
55 , 5 2lJ ,14
2 lJ,14 1 9 7 ,60 165
1 65 ,1 4 133
1 3 3,, 96 51 ,I ";~- "4"
t.. ~:-- ,, 6 8 "1
b- ,_
".L" 1-
o,_"14 'j 1I 0~,
H -"
.,l1 ,, /'"
~.
) ,'1 '_'J " ."•."''11
':: 1":>_"
1" 5
,O ')
55 , 4
55,4 2 31 , 63 1 98 ,0, 099 16 5 , 6633 134,4 5 5 1,'1
1 , ,1 2 50 , 17 t7 ~ i16, G3
6 I G3 4 , 17
t B ·,l7
IB l:.. 2 I .)'\ "1
1:,2, : ,' ,

55,
55 , 3] 232 ,12
2J2 ,1 2 1 98 , 5 8 1 66 ,1 2 134, 98 5 1,
1 ,33 250 , 66
250,66 ~'7,, 1
l17 422 1:) 4 ,6( /111 5"iJ'~7 3, J 7 ;!
~ l 7 . ')J ~~ l~ 5~ :l~, e II
5 5, 2
5 5,1
55 ,1
232 , 52
23 3 , 0 1
1 98 , 9 8
1199
99 , 4 7
16
1 666 ', 5 2
1 6 7,0
7,011
13
U 5 ,33
13 5 , 82
82
5l
5l ,, 2
5 1,1
2
1, 1 ,
251 ~ 5
25 1
251,~4
25
I
I
0 5 :.: 17 .
1 , 54 I1 2~ !! 88 I, 00
Ov l
L

L !~ R:\
~ ~ ,, 0~ :;~
l, :jjJ~ ,, JJ"tI 1_J"
c: -~
54 ,, "" :: I~ !
J
I
- j'

55,
5 5, 0 2333 , 550
2J 0 1 99
9 9,, 96 1 6 7, 50 13 6 ,3 1 5,1 , 0 .
5 1 ,0
2 S 2,03
2S ~ ,O~_ 12! ~~, ~~J \ i~_f~5
12I 3 , ! ':lf.\ '1 '-?~~.i \ [\ 6 , il i
26 •
5 ,\ , 3" !

54 , 9 23 3,9 9 200,
2 0 0, 4 5 1 6 7, 99 136 , 80 5a
5-0
0,, 9
'0,8
25 ~-4,,-1-2:~-'I
252, ~ 8, e8~:-1 ~:~~-~
2":)::) 0~._,
•• , 'lI"'" I --''.'-'.
I "-_' l."
-,j
_ , 4'::,~ ! .. 0 .... v IlP, ..
3 --I, I!.!.';~"
6 ,1 ,;-\ .
J ';,

_, •f.;' "~' , ,
-:-'5 1-
L"j '!.!. '1
i5',
.. ) ,, _2'

1 " '- IJ"' .\~.

!:
1III
54,8
54, 8
54,7
54 , 6
234 , 48
234,48 20 0, 9 4
234 , 8 7 2 0 1 ,33\
234,87 , 3 3\
1 68 ,4
, 488
1 68 , 8 7
l3 7 , 29
13 7, 6 9 ::; 0 ,7
50 ,7
5 0 ,, 0~...,
50
2-
25 J 1Jii
25J,
"2_ S:;.
I

5')..' • e:)
I
n".•1 J.
J.

"~.~
t ""7"
"7
.!~1S-,7-'
._ u.2
-'-'e
3-
l :; , 7 -, Il .'.U7: S0
rr:i·J·~
i'
G...' I, U"~7. ' S"
J • _)(;
l !I i r) " ,• 1::
;:)"'
I'
I (":
\. .JSc.·)
C • '~
f :,

) ~._ 1If
~~
2J5
2 J5 , 36 2200 1,82
1, 82 1 69
6 9 , 36 1 3 8 ,1 8 0'"\
l· ·I ....
54 , 5
54 2)5 , 85
2)5,85 202 , 31,
20 2 ,31· 1 69 , 85 13 8 , 67 50 , 5 7S
75 '! f~ , lq l q '\:,
'J:, r'c,
,~c, 1 1IjH,1::
jl~H 1['"• . c:- 0::-' "." j

54,4 22.,166,31
,31 2022 , 30
20 30 1 70,34
7 0 ,34 13 9 ,16 ~~ c· ,, 4
SC ! 2:;"i
., - . ;~6
. 6 I 22) .J 1 i" ~,}j2:r,;,
") .., . ,j,t '\~ ':: r" I ILt,;
'. ,-, "~:
'
54 , 4 139,16
I12)
t I·

5 4 ,,3)
54 2] 6 , 8 3 20) , 29
236,83 1 70 , 83
83 1 399 , 65
13 5
50 0,]
I L. :;" i r :0
25·t,9
2 :' ·; ,9 ',;"} L:~
~ :~ l,
I
I,'
J , l~ :"l'
....... .... ,
i· 11 .~!fJ,·-,7
~!iJ,'J7
', . .
It".;}c
I t :, ';'J:
,',-J:
54 , 2
54,2 2)7
237 , 2 222 20)
203 , 68 171,
1 7 1, 22 14 0 , 04 5 G, 2 "2~ 'j ~ ( 4;)
rj 5 4 ;) 1.). 1 .!)::
. I).' ! l '3""3 '~~:-! •" "l'1 tJb It {"3
i 1 i" P
(.. ' '';'r- I} ..:J.
IJ

. ~ lJ ,
~~ ij
50
5 0 ,, 1i 22. 5S~-):C}J.
· n. J.. , -,~.~.?
••.-, l- ,,·lt
1, I:' Il llH'~'--f" , <;r; J'
s J$!-l. "
54 , 1 2 3377 , 71
/1 204 , 17
17 171,
1 7 1, 7 1 14.0
1 40 .. 5]
53 oJ" ..
ii
i ......~ , Y! 111~) V' •~ 4: . ~~
I

54,0 223838 , 20 , 204,66

20 4 , 66 17
1 722 , 20 14 1,, 02
141 02 ~0 , 0
50
J "~
25 6 f
... - 6, 4 'I "" I :: 2 -.. -1
u ' 1 ,\.' 0 4 I ..J l··:J
"
. . 'J .J
.1 '

______ L
1-_ ____L .. ____
----~-, - __J ,- L -.
____ ._.
J____ -- .JJ
5) , 09
5J 238 ,6 , 699 20 5 ,1 6
205 17 2 ,7
, 700 141, ~ 1
53,8
5J,8 2 3 9 ,1 8 205
2 0 5,, 65 17
1 7 3, 19 14 2 , 00
5 3,7 2 3] 9 ,,55:39 206 , 0 4 173
17 3,,58
58 142,3
14 2 ,3 9.
9
53, 6 240,7
2 40,7 20
2 0 6 , 5 3) 174,07 14 2 ,88
5 3,5 2 40,5 6 207,02
2 07,02 174,5 6 14 3 ,37
53,4
53, 4 2 41,05 20 7 ,51
, 51 175, 0 5 143,8
143,6 6
53 , 3 2 41,5 4 208,00
206,00 175,544
175,5 144,35
144, 35
5 3, 2 24 1,1, 93 2 08,3 9 175,9)
175,93 144,75
144,7 5
5 3 ,1 242,42 208, 8 8
208,88 116,42 1 45,24
45 , 24
53,0
5 3 ,0 2 4 2,91 109,]7 176,91 145,7]
1 45,73