Увод у акустичку фонетику

Шта је звук?

Звук који људско ухо чује је свако померање ваздушних честица које може да доведе
до оних покрета бубне опне који могу стимулисати аудитивни нерв (преко других
слушних органа).
Од извора звука честице (молекули) ваздуха осцилирају тако што се смењују регије у
којима су честице разређеније с регијама у којима су честице гушће (слајд бр. 1).
Наизменично смењивање ових регија назива се таласом (слајд бр. 2).

Типови таласа

Таласи могу бити лонгитудинални (честице се осцилују у правцу кретања таласа) и

трансверзални (честице осцилују у правцу нормалном на правац кретања таласа) (слајд
бр. 3).
Звучни таласи се крећу лонгитудинално, а светлосни трансверзално.

Делови таласа
Сваки синусоидни талас има амплитуду, фреквенцију, таласну дужину и фазу.

Амплитуда и јачина (интензитет, објективна јачина)

Амплитуда се дефинише као максимална удаљеност од равнотежног положаја. Мери се
често у јединицама за дужину (m, cm, mm итд.) (слајд бр. 5).

Јачина (интензитет, објективна јачина) звука се дефинише као снага која прође кроз
јединицу површине [W/cm2]. Јачина звука је сразмерна квадрату амплитуде звучног
притиска, па према томе што је већа амплитуда, то је јачи звук (слајд бр. 6).

Фреквенција
Фреквенција се дефинише као број осцилација (циклуса) у јединици времена. У односу
на период (T) обрнуто је пропорционална (слајд бр. 7). Мери се у херцима [Hz].
Период је време које протекне док се изврши једна осцилација (циклус), на пример: 100
Hz циклус = 10 ms период; 125 Hz = 8 ms.
Субјективне и објективне величине (слајд бр. 9)

Објективне Субјективне
јачина (интензитет) [W/cm2] гласноћа [dB]
фреквенција [Hz] висина

Субјективне величине постоје захваљујући томе што људско ухо звук прима на
специфичан начин.

Пример за разлику између фреквенције и висине:

Сваку удвојену фреквенцију људско ухо чује као октаву.
Разлика између 100 и 200 Hz чује се као октава, а разлика између 1600 и 1700 Hz као
полутон.