ЕЛЕМЕНТИ ИНИЦИЈАЦИЈЕ

Жерар Буланже

ПЕСНИК И МЕТАФИ3ИЧАР:
ЈИНГЕР И ЕВОЛА

е 'lOl1 У ' IОЗ0 Р:lllа ла тума'lен.е " е',еl' 111!11III'KOr укаЗ lt · СО.'IИ!lIlIl Х ј У IС~ Ч Иllа и 11.>I.ic 11'co ....' ..... реИllр. IА"l To r l't" ~ I OjIa!I ~ I\a (јУI1~

Као uрuлоz Познаваљу сам е су­
шшuн е једllOZ универзалног ауша иии ­
цuјаци)е. ошворено г за све одабраllе~
имамо сада, Обим шекс шом, Пред со­
бом уйраво један ид еШlН.и Пример.
Г
1!.1Jt..er-l JI:J. СУ'I Р ОТlЮСТlt. UП(13tЩllјом, ОДГОtI.1 РЗ llајНII ·
жем и II:lј llО~ Рlllfшј е r-l '·Ј1еIlШI,У. 1'1:1 :lКО О НД:l 3.1 1I еМ:I'
римо ТО ] 'сн о 'IO'Ю У l1 0зо ре ње. 60ј ЮI се д:l flellCr-I О
О 'f иhll дзлеко IIР I IК:lзују hl1 Еволу 11 Нmrcрз кз!} еу-
11IЈОТlЮСТИ, ОШIМ ЧЮl е ОШI јеl\:ltl д р у,'О М IIР ОТИ8уречс. Додушс,
Ев01lЗ је ( подсе hзј уhи 1I~ Гlt бел иlt:l Д~ It '!'ез) " 1101'111'1\11,11 Гllбе­
ЮIII", з 11.1'111 треб:!. ollдe УllOреЈIltТИ It суО'!ltТ И С:l ЈIШI"С РОМ KOjll
јејелном 113j:lllllO: " 110 рас и и Ilpa8 Y, ја C:lM Гоел ф]); 11реДСТЗ8I1И ­
к у IIтзлија ске ~кздемске к ул туре мш'л и 611СМО оме ставити
IIЗСУ"РОТ л ауреатз I'cтeooe ,ш грзде: у Qtю ме (Евол и) кој" је у
IIСТО Чlюј П руској дочекао МУСОЛ Иllllј:l осл060ђе,IOГ а КЦllјом
Фllреров нх К ОМ:lIIДоса МО ГЛ II 6 ,1С М О тзкођс СТЗIII IТlI II:1СУПрОТ
Ј IIIIП:Р:I II кзо
IIOIICPCIIIIK :I О IlИХ l1Лсмеl", ТИХ IIС ЩI'IКИХ ОфlЩIlРЗ
који су се 3.11!('рIlJ1Н да 113врше ~теlП-:П, 20. јула 1944,'Ш ХI1Тлера.
Л л и таК:lВ IIОСТУП:lК 11 f' РIIJШ] тој IIној ИЦII љуДII могао б ll
СЗ.\lО ДЗ их обојю\у маР ПIIНt1Ilt3ује. Л то IIIlје з'1датзк о пог к оло­
К!mја, јер обој l1l1:1 њltх су '·11311 Сllак е серије-. обојнцз cAojllM
дело м 1138.111 6 11ЛО к ојег 011 филозофск их сlt стемз, 'IОШ'ТlI 'IКI'Х
режltМЗ ItЛII ]!Ј.ЗIIИ"I'Н ~ култу ра, :1 II lIjen' lO Mоз6,1ЉII 0 ..., ету д ијо.'ot
о <:зоремеllllМ С1·р уј;\ма МIIСЛ II. т]!!. струјЗМ:I "ске
мањине, не бll б llЛО м огуће оБУЈшаТТIIТИ IleJIO If,и~ доој llце:
ТОЛII КО је СIIЗ КlI од њнх II зузетШ I.
•••
1·I.1рашlО, I1Оређс ll.3 "М:lју с воју ГРШј!IIIУ. Па ип ак, II~ С.:
11 ооде IIОСЛ У Жlt ..., о СЈIIIК О М 113 Х rл н сщ".!lн са:l). кад бll Евола н
Ј ИlII"t'р ч:нс 11 следи л и 3:I ИО II Iшр;tJlеJlа (Ј IИ1Н1ј:l које се с рећ у
IIрt"СеЩlју 'fC K у бс..'СКО I IЗ'I' I ()СТИ), и Јlзј НО ВРШ'llIј f' IlOс.'ot.1тра ч м о·
гао ~oд 060ј lше ла 3.111:1311 ЗfШ'lајШI CIIO II С РО/l Il ()С1·1I, шl llllllfrе'l'а.
КОЛIIКО у оБJlаСТII илеалз, ТОЈIIIК О 11 У СТIIШI.
Н еУМОРlll, бо Р1ll1 11fпlt li 1IСО И:П:lII:l It 11 Ј1Сбс.'I. обојиц~
I1I>OTIIO ТЗ8. lI ародllOГ cy вepcIlIl Tt: 'I' a 3 3.1 К OI IЗСР U: I Т II IIII И Ј I С I ' И Т И ·
IIOClle cкn ... IН tcТ ~' Кtl tи ООУС"I'аIL!Ы'llа за·ru ш·r" је ~ 1I 31 ':ilJIIL~a сК ..... _
, II'И за.,," . Л У тој реВllји је Евола IIIIСЗО дослов це: ··1\111 жеЛIIМО ла
IlltOстр:шстuу /lЗМО 11рИЛIIКУ ДЗ суди о томе 110 које мере. у
фЗIIlIIС1"lI 'lк ој И Т:l л иј и, IIM:I M oryhll ()CТlI зз СТ РШ'О IIМllсријаю(у
11 ТРЗ/IНЦlI О1 Ш)(f, у ,\I IIСЗО којз - маД:1 слоБОДIIЗ од Cll:JKe l ююtтlt'l­
ке подређеll%СТlI ( реж нму) - IIзрзжа8.1 ЧII СТУ IIОЉУ },1 ОltБ РЗ' l У
jelIlle I1 деје" ).
Лко је 1:11011:1 траЖIIО, :1 ,шје lIаllЗЗ ИО !lOBOJLIIO ОШТрИ )l
РСЧll llа, у I !ут цlllluliep'.... 1IЗ611ч ујеllССl1особнс 11 OfIС ·· з утеIlТll'lIlе
га lll'стере"l') KOjItM ~ је у И ТЗJl ијll бl' Л3 l1I)еllуштена '·!1~1ШII С'ГН Ч ­
ка к уnту ра··, гa HI~Tepe чије јСШ\llа 3:lClIYI':l је бил;} д;} се -ј:1811О
Р:lЗ\lсhу CllOj ll\l ТУI1 ИМ ф3I1ЗТItЗ.Ч О М '.8) . Ј ИIl1"t'р је, што се њеl':!
1'I''4е, својн .... 1\]01ll1"pe1ll1M CMII CI'O\l зз II СС IIIIЧКlI јези к, ПlIС~О 11 .1
IIр рој СТрЗl III AT1I3 11'ft KO'· II Y' ........ IIoa. 14. 311рllла 1938: ~ У mШIМ О
у етзп" Jl нбер~Лtш с!\ст као у млаку 11 ПfJнјатну "ОДУ к у "зпt Јlа··.
11 0сле 1I0 РЗ3.1 силз O COB IIII C, док се С!!.1КО и Н ТЗ1 111ј ll 11
Н СМ З',кој скр им (IOД зсмљу И до кс јс У јек у ·'lIреIl3С IIИТ38.1 11.е~,
ЛОТЈlе ЊIIX lIlloj lll1:1. увек У отпо р у .. ремз ут"рђеll 0 r-l " оре'!'ку,
цр"е у још з'1д11 \1 љени м Р Уlllещшама 11 31':1рllШТlIма 'lOву снаг у:
113У3СП lе
ло к ЕIIОJl:I 11111111' О I, ијсIfТIЩIlјС', '1 l1је бесКОМll р ОМII С llе рс', н ће
\.I! lOrllM .. сМели .... ГЈШ II:I.ч з" СЈ1УЖ ИТII К3 0 М ОЈ1 НТве ник, З 11.1 то ће
у II Р УГН.ч, /IO IlJ\llјll.ч uре,ч еllll.ЧЗ 11ОIIСе1Иl·И 11 EpllCCT фО Il Сало·
\10 11 у ПIW,КЈI е' I·IЩ а, IIOTJlC ЈИll гер IIИСОКО 11 ГО ЈII10 1I 0С " свој е
I '<' PM~IICTIIO, К:IO " еку :щст аRу 11 юаЗ ОIL
11

М lпет,3.1 хнјераРХИ3.1.'" у нм е xlljep~rxHje С;IМС. 11 једа " 11 други

Немачки йеспик, ЕРllес ш ЈИllгер, I. р и падају OIIOM М:tJlОМ броју к ој и,.., .. отзuбюсу " Р"ДСТ~1I11оЗ И ле­
одл uкоаUIl за своју раШIlUЧКУ храбро с ш јз, јер ·· "смз ТО I' lI efТJ ltj:lTeJl~L KOj l1 би њ у ( И деју) м ог:ю да

и кажњаваll и осуђиван због своје и сши ­

о к ушtpа ИJlН рззо ри'· ). I1 з зко бсзIl3Л"ЗУ буржоос ког (b u rge r-
lic h) субјектнвюма супростаUЉllју JlР"М3Т духа, аскетске "рЈ 'И'
нољубивос ши и од једне u од друге 111' 11 '·ре:Ј.ЈШ }.1М ~epojcTI\3", обојltWI исто тз к о цнтнрај у
Ззратустр у о ног l,ај60љег 1·111'11':1: ·'lI уеЛШк1 се Ш llрll, TellJ KO
стран е у другом., крвавом св ешском
0 11 0 .'011' ко кр ије 11 УСТОIII'·'.
рашу својим животом и својим Н ије IIрll томе битн о што се Ј ИIII'Ср. 8Ј1мај ућ" бљештз­
књи га.мо ilр едс шааља и с шинског Иза- I1ИМ СТII ЛОМ . м ало 11 0 М:lЛО окрет:,о К:I Чll стој II lпеР:LТурll, док се
ЕВОJlа. СИЛOlllфl ДО И ТРIIIII" С I1t'ЦllјЗ!ll,ЗО I\3 0 У О I ЮМС· llIТО се lIа-
6раника. 31111:1 t"t:ejeM: ннје !Ј.ЗЖЩ жаll Р, 111'1'0 реги сТ:l Р, paCI IO II. Од јеш\Ог
Ишалијански мешафu з uчар Ју­ uojllor У'1УСТБ.1 - · 'ко влаn:l вItС II'Ш ,I.Щ 11J1ЗЛЗ 0/1031'0 11 111I3111Iа~IЗ·'
- бllншlt flору'tlЩК бр1lске ЗРТ llљер ltје II~Ч IШIШ је 0 11 , J llllгep
лиуе Евола, иншелектуални хер ој, стил Ж И IlO"I":О: м есто гле l'реб.1 ЖlIвеПI је UIICI1IIa. јер BIICIlI13
ерудuша и н еуморни и с шраживач глелн шп 11.1.' " даје дуБНIlУ IIОГ1lеда. Са "111.\1 ГJlедll штем Нll огле-­
до .... - д3 IIЗDС!НI М О ОНДС једз !! 11:1с..1Ж II ~ Jll'lгepOt.lOr 1>:а.ц IlИI<~
евроuске иншел екшуалн е Традици)е, (Л rbеi lс r), " '4 0""1< стичС{tCе hа њсза "И СUI<СТС[\ I"еР"~ТУ IIC, за 1<1I2оДИ 1
због своје UСШШlOљу6uаос шu осуђиван l·fU.' I ..... рију за ус иј:.ш ост ... .,.'.,..11:... I"I pr/lt"U 1I0000'aje КQII ~'УI< I\Нјск и

је и з абрањuван и са фашu с шuчк е u са

савезнuчке стран е и само је гошово н е­
в ероваШIlОМ ширином својих и с тра­
жuвачкu:c с uо со6носши и ca6panu:c
знања ус йео да uреживи врем е забрана
и невидљивог сЙа.љив а ња н еilожељ нu:c
књи га cau:c Йрош еlUl.U:C д ец е нија - сво­
јим живошом и својим к/ьигама, шако­
ђ е. Dличава ауш еншuчноz Изабраника.
ПеСllик им е шафuз ичар. рашнuк и
йо6уњеник, Јинг ер и Евол а су идеал/ш
йар је дн е Il ераздељuве разл ике u једн е
одprl)Сllllји, И ,щ :к нији; Щ!C'I'ајс )I !I >t,[llIlIји 11 ужа l!('II,,4).
Л л и lIајО'l lIтијз з:,јеШI II'lк а црта 060ј иuе 11.11)1, KOj ll су
ОТСJl О IIЉС 'Ih1 иете ·· Р:l се lI у ха'· , је flCC:YMIIollt.lO !':трзст 3.1 ОП~С'lOст
У CRII,'" 1I.е IlИМ фо рм амз.
Бил о 11" се ра)lИ О
YC3 MJIoe llOM lI e ll ..1ИoY 11:1 нрх IIЈЩflllll е;
б,I ЛО дз се РЗЛ II О разрађеll ој ЗНl ос феР II у ,.;ојој се Kpehellll c(lI1Y:
T" ~ Иlщи н идуа; да је ре 'l о fI равим ли lIиј:,ма апстрактне умеП IОС­
ти, II Л II о ItС КУСТВlIМЗ О l1раТIШllС Marlljc на 11РЗ~ЩУ брОД,1 ГРУI1С
Ур; 111111 113К ДЗ се раДII о Р О IЮ III(ма к оје је IIpeKOmlJ1a t l rJll1'1l1 a
<lЛуја. о lIаПН СlI.l.Ш кој " су I'С1'О T:IK O раЭUрll1l к а о РУ'''Ш бомоо
6:1'le lla 113 peBllje КОIl3С'IIIIIIТИ IIШilIICII.OЈI У I\ија: II Л ll 1l3 11ОД М3'I УТОМ,
1'. 1943. н осе 11 раЗllај у миl'. \lJlII СКЛЩ I ОСТ 11:1 3.1ПfJепасте. .. yoc~ у
обојице 11МЗМ О и сто lIз,'лаше , ю П1l1·311.е које СУllбlt!lИ
r ..шљају бllћа 11O.... lIpel1a С3 с .... рћу. "ЈIII бићз која 1'3 ,lOja',aIlO.\(
см ело шћу постају све БЛ II ЖЗ l,еР:lII,11I10СТlI.
•••
И НТС1lектуаЈ'НII тер ор изз м је 011 ot.le двuј lще љушl. а уго­
•••
I;IIЛО да се р:ади о р ату, о HH CeKTII .... a II Л И О YMCТIIII'IK O M
11':::1IУ, 3:1 J IIII!"Cp:1 се уиеи p~дI( о то .... е Д:l деlllllфр ује свет ~зо
'lеЛllllУ, J.l;I У ње м у ,шђ еС КРII ОСIl У Жl1l1 У K Oj:I'lOдI' к;! ОТКfJlШСЉУ
CM ltc]!:!, па "ађе 3.1 К ОIl С ClIC"ra КЗ0 llеЮIIIС, "P~ OH II" рел 11 3 којеl'
CIIC 11О1' lIче. Н е П031t8.1јуhи сс нзричито 11111' ослањ:ајућ ll се 1111113
јеЛIIО ол l·раI!IЩИ О IIЗJlfll, Х III lIщнјаТИ'IКII~ учс ња. JIIH r,:p 'leCTo
ОСОСТЉ.11Ш цело своје дело м y",<'III1TIIM б,љескuм c Boj llK II'ПУ IIЦII '
ја: "Y IIC"K (ј и се ,,,,'г.'ю ИИ ДI'I·II ". 1111111<' 0 11 11.1 IIРНМСР У Посr l·И
ГОlltll )llщ ,' I У , " K~ KO се ИI,~ h а ,'tu.' l tllТ "ад се Јед ио УЈ/lll же 11) 11:1/1.
C~I-a 'IITO се 1I/1, 11..c!,. 01lllOjlll10 и I<><IШ се 11011\111.0 р.К.!ЫI у СIЮ~ 1 cj~jy.
Та тaJ 11 a.lt r. M !I ~ '1t'М]III'IIИ ва. аЈl И СУ СIIe ОО]М'Дll f M IICТfl'lIjr II ~I-UI\C­
,юс· шr~ IIa.rl t Y"ltallO љу И " ОIlOI, и!lt О њој, И .........'10 О њој.,. У ТO~l t су
У Чt'CТIIШ!а!I И 311110 "1'~lIIlI lIc. ItP n, убll ца" IО).
И ClI ryP " O је дз. Ka~o се то каже у ХrЛ И Q II ЩIIIСУ, " .... а
С,1IучајС8:1 м ад " ll 0C3l1ja иде I'Cllpen cI10]lIaje·, II ): С каЈЩ, МIПСК II
С МЗfIДШl311СКН I1CCII IIK (с крилима на сто п злэ .ч~) може Д~ IIреllе­
.... у њеUи те Н:l ДР;\зумске 0з..1реН()СП I
т " IIР ()СТОРС 11 ]1З у т ренутке

н есПојиве сл uчносшu рз најкохере' ПЮфlХ OIпужбlt flP01'ltU ТGтаJllпзрll3м:t и стзто­ с Х'I:IТlI

11 1, pOIIIIKlle у 0 110 IIIТО се 1I11зч е СЗЗllаје ·rpy ДII О, СТРПЉIIDО
JI:I'rplljc (оБО Ж3 11:11\оЗ дfJ жаое) - зyrора у РЗ:ЈЈ1 It '(IIТИМ ЖЗllРОВII...,З 11 дугим б/lсн. и .... з. А II И то ће y lI(''' бllТИ 11110]1 боЖ;IIIСКОГ СЛУ":lја.
Поново ожuв ел ц н емачки гвелф а "е не к е прецюне 11 c Hc·re .... aTII'lfle MeTO/le IIЗ коју, у М О II ОГРЗ '
ПIIСЩIIIХ дела К:lО M I",,\I Ujlll a IIИТИЩI и P acll f138a о IlOOY "oI"IIH I<Y,
Ернесш и из заборава васкрслu, иша­ 1111 11 ФаШИД\l " иђеll с IIK II IIIIC 11, lIapO'(IITO, 0 11 1lјС'''·11IЩИјс - .•. фијЗ.\lа YIIO;ta у м~ , ·иј у , Еоола II CY MOPIIO Yll y h yje 11 II:IВОДII споје
IlНтелеитуаЛ IIII те РО РЮ';IМ ј е, К:lЖСМ, њи~ "р"каз'10 ка о архсти- чита о ц е.
л ијански гибел иll Јул uус вод е своју 11 0RC фаlllюма, Пl1 еllСПlllљеllе чизм ом III UJleMOM. У томе п огледу l:Iешто С:'СТ:IIIЉСlll1 Л3 II:1МЗ\lС фз устоltC кс ny ~ oue. који
6uшку Прошив cau:c 3Шlа и слабос шu треоо }.1 К!Ј.ЗЛ II"ГИ Длс н у /Ie Бен оа (Л lаil1 d c I3c no isu што је, у у06р аЖ~lI:Iј у /lЗ .... огу 11р о крчltТIt 11 yr сп си мнм сьијнм !':OIlC·I'oe·
Ч Л:l IIК У IlОднасло nо м "EIII't'CТ ЈИIНЧ1: 1111" l'aд 'IH K~".'I'). ПО/lсстlt О 111, .... MII OI-e - " С у
СIIЗI ~' ''''~ , IIl1 /1 11ВИ /lуа1ll1l1 flУТОК~ ЗИ су ззвеЈ III
савр еменог св е ша, йрuдржавајуhи се
све НЗС ,сз ТО лз ј е 11 0јЗllУ JIIH гepollo l" I>aДlIII "a ( Аp6eItтС'р) "eKI. сјеД IIНоСЊС 1\ X:lPMOll lljy, .. сго - У УllУТРЗШЊ У pacTpoje llocT, а
међусобно једном руко.м, док другом Тил о фОIl Тротз. У IIЗl\flСТlIЧIЮ М л lt СТУ "Vol].;ischc r Deobac hler". П О ll ек ~д 11 у ЛУдl IЛО, а 1'..1 .... 0 3.1'1'0 IIПО су ТИ M' IOI' II 3:lбо р аlll'ЛII да

секу се чивом Дyra, св е вр ем е сшојеhи ло', ек~о следећllМ реч имз : "C8JUI јс ЈИfll't"р, 08 11.' 1 дrЛО.' 1 CII.'1 у шао !е ·'СЗ."ИМ Cfl!ll1lM3 1I:~(1)ке jeдllНK e "емогуће lI Ј1С'111:1 иhи људску
у 3UИ У ,'де ,\Iоже да ~ I Y се " YI\:O У IIОТИIЫl"" (In di e 7..onc d cr Ј еД ИII КУ, ИI\/lJl II И ДУУ .
IШ и с шом уйорuшшу_ Његово им е је Kopfsch usse), T~ дi (јудеу(ј ијСll слrl)а. А штосrти·, t ЕlIOЛr.. 110] 11310 ЗЗТО се у JIllII-ер3, .... а КОЛIIК .. л:1 је сугесТ II IIН:1 м оћ фuр­
Традиција jr да jr 011 У 11 Т2!1 ијн г. 1?30 • ..,орао да се 1l 00I, Иll е за II pIIТЊУ \l УЛ" К З 0 IIITO је фо р .... ула III/lI'''"' И СС III"' RИll а Г"lI'тијrIlО I~ да "а,\l

26 --------------------------------------------------------------------- НА/НЕ
ИДЕЈЕ

ЈИНГЕР
земља, кад је побеђена, указује на звезде" (у "Хелиополису), или
пак правила "МаЈ,ар се земља распрела I,ао топовско ђуле, нама
остаје да се крећемо I,ао пламен или бела усијаност" ("Мраморне
литице") 14), ... зато се у Јингсра, кажем, осећа понекад сензација
да се тло измиче испод наших НОГУ. Исто тако и Illварценберг,
у Посети ГодеIlХОЛМУ, говори у својој алегорији опсаде: "Имам
утисак неких обреда који, у свом горљивом току, немају ника­
кав циљ до саме себе. Затим се подиже застава на катарку, или
на брдо где је командант армије. Циљ је очигле&1Н: на њој,
застави, и у њој је јединство читавог окружја" ). Те ре'!И
садрже и указују на нерешена а ИСТИНСI,а питања: "а ко је, у томе
гигантском плану) био командат армије? а име граЈ13 које је
тебало заузети?"Т6\ а исто важи и за Нигромонтана у М рам 011-
ним литицама које спада "у оне магистере који показују циљеве,
али не и путеве" 7).
Па ако нам, као и ти магистри, Јингер показује на мета­
физички север (оријентацију), он нас при томе често оставља и
без мапе, и без пропуснице, и без лозинке.
Управо ту се показује јасно допуна у делу Еволе. Свес­
тан тих "времена декаденције у којима се губи и форма која
одређује наш дубински живот у његово!\! усавршавању" 18), тих
времена о којима говори Јингер (не указујући на путеве излаза)
Евола настоји да европској јавности покаже известан број ини­
цијатичких путева који би МОI'ЛИ да задовоље различите ли­
чности. Л чини то Евола низом дела која данас представљају
ауторитет. Било да говоре о будизму (Учење будности) о Тан­
трама (ТантричкајоГ'.I), или пак о мистеријама Хермеса (Херме­
тичко предање), а да и не помиљемо љегове систематске студије,
Евола се показује као један од "нових теолога способних да јасно
сагледају Зло, почев од љегових најПОВРUlllијих сrlOљашњих по­
јавности па све до Il3јтаНаЈшјих СI,РИВСНИХ ње,"ових корена"; Евола
се показује као један од оних који раде на "ПРНКУIIЉању новог
блага легитимитета", један од оних на какве је прецизно мислио
Јингер када их је приказивао у МрамОРIШМ литицама 19 ).
***
Евола је веома рано почео да с највећом пажњом прати
дело Јингера; зна се колико је он, попут многих Италијана, био
заинтересован за германски свет.
Име Јингера се веома 'Iесто јавља у написима Еrюле: као
у дугим рецензијама Јингеровог Раднш,а и Мl1аМОIIIIИХ ЛИТИII:l
(Објављених г. 1943. у "BibIiografia fascista") Гордијсвог 'lВopa (на
ступцима ревије "East and West" г. 1954), или У '!Ланку Зид
BI)eMt'Ha (1959) који ће касније бити објављен и у збирци Ricogni-
zioni; Јингерово име се јавља и у извесним, типично јингеров­
ским изразима које је користио Евола (као "металне маске",
"херојски реализам", "тотална мобилизација", "апсолутна ли­
чност","елементарно" тј., стихијно), а нарочито често у Људи
међу рушевинама или у "Узјахатити ТИГIЈа".
Одсечен и физички ) од света у којем се и иначе осећао
2О
као странац (и у тој одсечености се осећао добро), без илузије
о тешко савлађиваном европском нереду после рата, нереду
којем су се прилагођавали његови савременици, а без илузије и
о бучном враћању католицизму (којем се враћају дојучерашњи
антиконформисти) ...
Евола увек није био онај неустраШИRИ "камени гост"
како га радо називају и приказују неки његови горљиви, да так"
кажемо, хагиографи. Тако је он више пута показао колико га
раздражује или гневи ентузијазам који је без изгледа на то да
I.ШО.JIА
НАIПЕ
ИДЕЈЕ
-------------------------------------------------------------------------------27
остане трајан за будућност; ентузијазам који се "веома често
повлачи у висине мансарди, чим се суочи са нужностима живо­
та,,21). Евола зато тврди да је код једне индивидуе нај важније
да утврди "егзистенцијану реалност". У његовим очима реал­
ност може бити поткрепљена само једним одлучно аllтиБУIIЖО­
аским ставом, неприступачношћу према сваком компромису и
конформизму. Па ако је је Евола радо (и, треба ли рећи, сит
grano solis, мало досољавајући) цитирао Јингерову формули
"више вреди бити преступник, него буржоа", он је ипак додавао
и следеће, своје речи: "аутор те формуле, Јингер, данас не би то
потписао, јер се и 011, некадашљи војник УI,рашеll одликоиањима,
данас нормализовао и IIjЈеваспитао,,22).
Јасно је и видно да пажња коју је Евола гајио за дело
Јингера није била лишена извесне строгости у оцењивању тога
дела - строгости коју су онда од њега преузели и неки "еволма­
ни", вероватно да тиме прикрију своје саучешће у "КРИВИlщма"
недавне прошлости.
Са упорношћу која понекад у томе инсистирању пока­
зује знаке скривене ране, Евола никада не заборавља да, у неким
редовима својих рецензија које је о Јингеру писао после г. 1945,
да укаже на опадање егзистенцијалног напона23 ), "као да је
духовни набој, нагомилан у Јингеру у време Великог рата(1914)
а затим кориштен у области инетелектуалне активности, мало
помало исцрпен, испражњен".
А У рецензији ГО)ЈДијевOI" '180ра; Евола иде чак дотле да
говори о "тенденцији ка једном сумњивом, хуманизму,,24).
У том делу (Гордијев чвор) Јингер доста произвољно
супроставља "западни модеал политичке слободе" "азијатском
деспотизму", те онда Евола, пишући о томе Јингеровом делу,
оправдано и основано исиче да је Оријент, напротив, "имао тако
високо схватање слободе, да се у томе схватању чак и моћ
НебеСКОI' царства и Чистог Бића показује у својим ограни­
ПЕСНИК
чењима,,25). У непрекидном Јингеровом кретању у тој књизи
између политике и етике, и у тме што Јингер запоставља рели­ живота (у ангажману), у тома да човек буде тотално у чину и
гијски и чисто духовни елеменат као сам темељ тадиционалних да се. као целина битија, сав показује у чину, независно од свих
источних цивилизација, Евола УО'Јава Ј ингерову ограниченост. услова чина, од свих веза и антагонизама којима је условљен
Па и у том мешању и збрци хоризоната, кад Јингер због тога "у индивидуални живот човека·,28).
терминима историјски антитеза и антагонистичких цивилиза­ Али је истина -а у томе ће бити и наш закључак - да је
ција показује оно што заправо представља антитезу универзал­ Радник "симбол новог типа 'lOвека способног да све оно дес­
них духовних категорија,,26),... и у томе је лако запазити труктивно и опасно што доноси lIова епоха преок~ене у своју
извесно назадовање (Јингерово) наспрам оних позиција које је корист и Гlреобрази у силу духовног обликовања,·2 ), што онда
имао и бранио у свом првом периоду. тога новог типа човека, у крајњој анализи, разликује од човека
Мада Зид времена сведочи о неоспорном Јингерово вра­ којем се обраћа књига "Јашити ТИГI)а", човека који може не само
ћању на оријентације Радника, то дело (Зид времена) је окрену­ "да свему приђе, да се свему пр~пусти и да се свему отвори, а да
то различитој области, и то есхатологији и метафизици се при том не изгуби,,30), али који се, осим тога, показује и
историје. А кад се мисао креће у тој области, онда ту не могу "спремним да евентуално буде и разорен, а ~a при томе у себи
задовољити личне спекулације, па ма колико то биле спекула­ тиме не буде интимно погођен или дирнут'"1).
ције неког суптилног духа и полетног уметника песника. За
Gerard BOlllanger
Еволу је у тој области (есхатологије и метафизике историје)
РоШјса Hermetica
потребно имати јак и никаквим надахнућем условљен ослонац
No 1 -1987
у објективном ЗIIаЈЬУ, у "традиционалном" знању које је овде
непходно, као што то показује Генон кад се он бави сличним Превео: др Жарко Вuдовuћ
проблемима (из области метафизике историје).
Радник је очигледно оно дело Јингерово у којем се НАПОМЕНЕ:
Евола осећа као на чврстом тлу. Све у том делу је за Еволу
1. Седамдесете (године) ОДЛ31е, Soixante - ојх s'efface, lQ84, Gal1imard.
прихватљиво и привлачно: оно је истовремено и као лед, и
2 Неliороlis,СЬгistiап Bouгgois, 1975
усијано; оно је тако радикално да од тога пребледс и они који 3. Ol'ientamenti, изд. 11 Cinabro Саumја, 1981.
су храбри; ту је реч о "тоталној мобилизацији" и о "херојском 4. У Nouvelle Ecole, бр. 40, јесен 1983
реализму"; то дело даје смо једну алтернативу: или музеј, или 5. Цитирао Ј. Евола у L' "Opt'r.aio" п('1 рt'пsit'ГО di Е.ЈОп~('г. IIЗд. Giovani Volpe,
Rоmз,1974.
творница; то дело је истовремено и антибуржоаско, без могу­ 6. Le С:Ј1етјп du СјпаЬге, Milano - Carmagnola, 1982
ћих компромиса и осредљости који би ИlIдивудуалну реалност 7 - 8 ". IIсто, сТр. 96
на "ступњу нулте вредности" претворили у прашину; то дело 9. Voyage аtlапt;quе,La ТзЫе Rопdе, 1971
10. Visite Ј' Godennoim, C11r. Bourgois,1972
означава крај света који је рођен из филозофије Просвети­
11. Наведено дело
тељства и најављује почетак другог света у којем ће живот и 12 Сhеvзuсhег Је tigre, G. Тгеd;шiеl
култ бити једно, у којем ће највиша вредност бити објективна 13. Наведено дело
акција без лирских заноса и који ће свој згуснути физички израз 14. Sur Је:; fаlзisеs de mi1rbre, Gallimard, 1942
наћи у форми Реда, као и, геополитички, у форми једног "импе­ 15 -16. Наведено Дело, стр. 31
]7. Наведено дело стр. 15
ријалног простора". Све је то, понављамо, било примамљиво за
18. Наведено дело стр. 32
Еволу. Исто тако Евола није могао да не следи Јингера кад овај 19. Наведено дело стр. 110 - 111
указује на заблуду која се састоји у томе што људи мисле даје 20. Овде неће бити некорнсно да подсетимо на то да је г. 1945. кад је био
у Бе'1У, Јулиус Евола доживео ваздушно бомбардовање и добио трешке повреде
могуће одржати се и одупрети се свемоћи машине и деструкци­
кнчмене мождине, услед чега је 6110 погођен параЛIIЗОМ ногу. T;tKO је ДО краја
ји природних елемената (стихија) ослањајућИ се при томе от­ ЖIlВОТа, до смрти [. 1974, бно непокретан, у покретној СТОЛlЩIJ, у колицима.
пору на визије и вредности буржоаске ЦИВИЈlизације. 21. Говори које је сабрао Ђанфранко де Турис и објЗВllО У "L'It<:lli::юо",
новембра 1971, а поново објављено у Orientamenti.
Нећемо, дакле, бити изненађени што је Евола сматрао 22. 11 сто, стр. 34
да Радника треба превести на италијански. Но, уместо тога, он 23. У L' "Oper3;0" ....
најзад одлучује да то Јингерово дело прикаже и изложи кри­ 24. Orient et Occident, Мilапо, 1982
25. Всто, СТр. 63
тички У малој књизи под насловом L' "Operaio" nel pensiero di
26. И сто, стр. 62
Ernest Junger, објашњапајућИ онда ту своју одлуку (тј. одуста­ 27. L' "Opera;o"..... СТр. 11
јање од превођења) следећим речима у предговору своје књиге: 28. И СТО, СТр. 9
"Уствари, у тој Јингеровој књизи (Радник) вредни де­ 29. lIсто, стр. 5
30. Наведено Дело, стр. 84
лови њени су помешани са другим деловима који би, у читаоцу
31. Исто, стр. 82
неспособном да разликује вредно од мање вредног, изазвали
.:---I~I" 4-
појаву предрасуда, јер се у тим (мање вредним) деловима осећа
локална, немачка ситуација, те ее у њима не води рачуна о
појави нових искустава са којима се, у међувремену, у светлу
дана јављају и нови проблеми,,27).
Ако се узму у обзир муке и грчеви који супотресали свет
после 1932. и, нарочито, пад система који су гајили снопве да
како тако, а по критерију и под надзором Јингеровог Радника,
у исту целину повежу Спартанца, Бољшевика и Пруса, тај Ра­
дник је најзад измакао и своме аутору, бар што се тиче неке
његове повеље о Новом планетарном поретку. По свему изгледа
да је тешко не сложити се са Еволом да избор Радника, као
симболичког лика у настајању другачијег света, радника који
је и у Јингера био пре израз његове жеље, него указивање на
реалност његове појаве ... да избор Радника није ни непредвиђен
ни неутралан: он је појава Четвртог CТ3Iьa, архетип једног
човечанства способног за нечувени аскетизам и хероизам, али
затвореног у ту своју димензију "тежње навише" ка трансце­
денцији без које ниједна цивилизација (или Оно што је достојно
да се назове цивилизацијом) не може да опстане.
Узевши у обзир све те резерве, остаје ипак неспорно да
ће Евола, за кога ТР3IIсцеденција није само празна реч, увек моћи
да предмет и разлог размишљања наће у "херојском реализму"
који је описао Јингер, у томе "тоталном залагању сопственог
МЕТАФИЗИЧАР