3967 Tok-Funkcije PDF

Милош Станић Техничка школа ‐ Ужицe 2007/2008
Miloš
Digitally signed by Miloš
Stanić
DN: cn=Miloš Stanić,
o=Tehnička škola Užice,
ou,
Испитвање тока функције
Stanić
email=milos.chane@gmail
.com, c=YU
Date: 2010.02.07 00:16:25
+01'00'
Испитивање тока функције y = f ( x ) подразумева да се аналитичким путем

дође до сазнања о понашању функције, као и њеним значајним тачкама у
координантном систему, те да се на основу добијених резултата нацрта график те
функције. Дакле потребно је испитати:
(1) ДОМЕН (област дефинисаности) ФУНКЦИЈЕ

(2) АСИМПТОТЕ И ТАЧКЕ ПРЕКИДА
(3) ПАРНОСТ (И ПРЕИОДИЧНОСТ)
(4) НУЛЕ И ЗНАК ФУНКЦИЈЕ
(5) МОНОТОНОСТ И ЕКСТРЕМНЕ ВРЕДНОСТИ ФУНКЦИЈЕ
(6) КОНВЕКСНОСТ; КОНКАВНОСТ; ПРВОЈНЕ ТАЧКЕ
На основу добијених резултата нацртати:
(7) ГРАФИК ФУНКЦИЈЕ
У примеру који следи биће детаљно описан поступак испитивања тока

функције као и сва потребна теоретска објашњења за горе наведене ставке, почев
од ДОМЕНА ФУНКЦИЈЕ до ГРАФИКА ФУНКЦИЈЕ.
Кључну улогу код испитивања ТОКА ФУНКЦИЈЕ има решавање једначина

и неједначина, наиме, помоћу њих ми испитујемо: ДОМЕН и НУЛЕ И ЗНАК
ФУНКЦИЈЕ. Треба свакако нагласити да нуле и знак испитујемо три пута.
Први пут испитујемо нуле и знак финкције f ( x)
Други пут испитујемо нуле и знак функције f ′ ( x ) да бисмо одредили

МОНОТОНОСТ И ЕКСТРЕМНЕ ВРЕДНОСТИ
Трећи пут испитујемо нуле и знак функције f ′′ ( x ) да бисмо одредили
КОНВЕКСНОСТ; КОНКАВНОСТ; и ПРЕВОЈНЕ ТАЧКЕ.
ПРИМЕР:
ИСПИТАТИ ТОК И НА ОСНОВУ ДОБИЈЕНИХ РЕЗУЛТАТА НАЦРТАТИ
x3
ГРАФИК ФУНКЦИЈЕ: f ( x) = .
3 − x2
1

( 1 ) Домен (област дефинисаности) функције

Домен функције је скуп x –ова за које је израз y = f ( x ) дефинисан т.ј. треба
одредити скуп x –ова за које је могуће израчунати израз
Овде ћемо решити дати пример.

Ако желите да сазнате више кликните на: ( додатни примери >> )
x3
Дата функција f ( x) = је дефинисана за све вредности x за које је
3 − x2
именилац 3 − x 2 различит од нуле, односно:
3 − x2 ≠ 0
x2 ≠ 3
x≠± 3
Дакле домен функције је: D f = −∞, − 3 ∪ − 3, 3 ∪ ( ) ( ) ( )
3, +∞ . Другим
речима:
Дата функција је дрфинисана за ∀x ∈ −∞, − 3 ∪ − 3, 3 ∪ ( ) ( ) ( 3, +∞ . )
Шта нам говори добијени резултат?
Овај резултат нам говори да се график функције налази у осенченом делу
координантног система приказан на следећој слици:
( Повратак на почетак >> )

2

( 2 ) Асимптоте функције:
Асимптота је права која према некој кривој заузима такав положај да јој се та
крива стално ''приближава'' а никад је не сече.
Права у координантном систему може да буде; вертикална; хоризонтална; или коса;
Те праве као и њихове једначине приказане су на следећој слици:
3

У том смислу, треба размотрити постојање вертикалне, хоризонталне и косе асимптоте.
Вертикална асимптота:
Ако је lim f ( x ) = ±∞ онда је права x = a вертикална асимптота.
x→a
НАПОМЕНА:
''Кандидати'' за број a у претходном лимесу су тачке прекида или крајеви
интервала из домена функције, што значи да вертикалних асимптота може постојати и
више о једне.
Хоризонтална асимптота:
Ако постоји lim f ( x ) = b онда је права y = b хоризонтална асимптота.
x →∞
4

Коса асимптота:
Ако постоје лимеси:
f ( x)
k = lim и n = lim ⎡⎣ f ( x ) − k ⋅ x ⎤⎦
x →∞ x x →∞
онда је права y = kx + n коса асимптота.
НАПОМЕНА:
Хоризонтална и коса асимптота се међусобно искључују (ако постоји хоризонтална
онда не постоји коса асимптота и обрнуто), тачније, хоризонтална асимптота је
специјалан случај косе асимптоте код које је k = 0 односно хоризонтална асимптота
има једначину: y = 0 ⋅ x + n .
x3
Испитајмо асимптоте дате функције: f ( x ) = .
3 − x2
''Вертикална Асимптота''
Пошто имамао две тачке прекида: (− 3) и 3 , то значи да треба испитати граничне
вредности функције за обе тачке:
(− 3)
3
x 3
−3 3 −3 3
lim f ( x ) = lim = = = = ∞
( ) ( ) 3 − x2 3 − (− 3) 3−3
2
x→ − 3 x → − 3 0
Закључак: Права x = − 3 ( ) је вертикална асимптота
5

( )
3
x3 3 3 3 3 3
lim f ( x ) = lim = = = = ∞
x→ 3 3 − x
( ) 3−3
2 2
x→ 3
3− 3 0
Закључак: Права x = 3 је вертикална асимптота.

НАПОМЕНА:
У овом примеру нисмо испитивали ( леви и десни лимес >> ) , јер сазнање о
томе да ли дата функција тежи ка ( +∞ ) или ( −∞ ) у околини тачке − 3 односно ( ) 3
ћемо имати кад испитамо ''ЗНАК ФУНКЦИЈЕ''. ( Како се израчунава леви и десни
лимес за овај пример можете погледати: << ОВДЕ >> )
''Хоризонтална асимптота''
x3
⎛∞⎞
3
x 3 1 1
lim f ( x ) = lim = ⎜ ⎟ = lim x 2 = lim = = ∞
x →∞ 3 − x
⎝∞⎠
2 0 0
x →∞ x →∞ 3 x x →∞
3 1 0
− −
x3 x3 x 3
x
Закључак:
Не постоји хоризонтална асимптота ( јер је lim f ( x ) = ∞ ).
x →∞
''Коса асимптота''
x3
f ( x) x3 x3 ⎛∞⎞
= lim 3 − x = lim
2
k = lim = lim =⎜ ⎟=
x →∞ x x →∞ x (
x →∞ x 3 − x 2
) x→∞ 3x − x ⎝ ∞ ⎠
3
x3
x3 1 1
= lim = lim = = −1 k = ( −1)
x →∞ 3x x 3 x →∞
3
0
0 −1
− −1
x3 x3 x2
⎡ x3 ⎤ ⎛ x3 ⎞
n = lim ⎡⎣ f ( x ) − k ⋅ x ⎤⎦ = lim ⎢ − ( −1) ⋅ x ⎥ = lim ⎜ + x⎟ =
x →∞ 3 − x
⎦ x →∞ ⎝ 3 − x
x →∞ 2 2
⎣ ⎠
x3 + x ( 3 − x 2 ) x3 + 3x − x3 3x ⎛∞⎞
= lim = lim = lim =⎜ ⎟=
x →∞ 3 − x2 x →∞ 3− x 2 x →∞ 3 − x 2
⎝∞⎠
0
3x 3
x2 x 0
= lim = lim = = 0 n=0
x →∞ 3 x 2 x →∞
3
0
0 −1
− −1
x2 x2 x2
Закључак: Права y = ( −1) ⋅ x + 0 односно y = − x је коса асимптота.
( додатни примери >>)
( << Назад ) ( << Повратак на почетак >> )
6

(3) Парност функције:

Дефиниција:
Функција у = f(x) je парна (симетрична у односу на у-осу) ако је:
f (−x) = f ( x)
Функција у = f(x) je непарна (симетрична у односу на координантни почетак)
ако је: f (−x) = − f ( x)
7

x3
Испитајмо парност дате функције: f ( x ) =
3 − x2
f (−x) =
(−x ) 3
=−
x3
= − f ( x)
3 − (−x) 3 − x2
2
f (−x) = − f ( x)
Закључак: Дата функција је непарна.
( Ако желите да сазнате више кликните на додатни примери >> )
( << Повратак на почетак >> )
(4) Нуле и знак функције:

Треба одредити скуп вредности x за које је: f ( x ) = 0 ; односно f ( x ) > 0 ;
односно f ( x ) < 0 . Дакле треба решити једначину:
f ( x) = 0 (нуле-функције)
и неједначине:
f ( x ) > 0 ⎫⎪
⎬ (знак функције)
f ( x ) < 0 ⎪⎭
x3
Испитајмо нуле и знак дате функције f ( x) =
3 − x2
''нуле функције''
x3
f ( x) = 0 ⇒ =0
3 − x2
x3 = 0
x=0
Дакле, f ( x ) = 0 за x = 0
НАПОМЕНА:
''нуле функције'' представљају тачке у којима график функције пресеца x-осу
8

''знак функције''
Треба решити неједначине: f ( x ) > 0 односно f ( x ) < 0 . Обе ове
неједначине ћемо решити помоћу табеле.
( детаљно о решавању неједначина помоћу табеле >> )
Прво треба раставити на чиниоце бројилац и именилац разломка у датој

функцији:
x3 x3
f ( x) = =
3 − x2 ( 3−x )( 3+x )
Формирајмо табелу:
−∞ (− 3) 0 3 +∞
x3 − − + +
3−x + + + −
3+x − + + +
f ( x) + − + −
Закључак: (
f ( x ) > 0 за x ∈ −∞, − 3 ∪ 0, 3 ) ( )
f ( x ) < 0 за x ∈(− 3, 0 ) ∪ ( 3, +∞ )
( Добијени резултати нам говоре да грагик функције пресеца x − осу у тачки

x = 0 , а да се график налази у неосенченом делу координантног система чији
је приказ на следећој слици )
9

( додатни примери >> )
10

(5) Монотоност и екстремне вредности:
Нека је на интервалу ( a, b ) дефинисана функција y = f ( x ) . Ако за било које
x1 , x2 ∈ ( a, b ) из пртпоставке да је x1 < x2 следи да је f ( x1 ) < f ( x2 ) онда
кажемо да је функција y = f ( x ) монотоно растућа.
Ако из исте претпоставке да је x1 < x2 следи да је f ( x1 ) > f ( x2 ) онда

кажемо да је функција y = f ( x ) монотоно опадајућа.
Како је ''извод функције у тачки x0 '', f ' ( x0 ) ( у геометријском смислу )

једнак коефицијенту правца тангенте конструисане и тачки T ( x0 , f ( x0 ) ) ,
односно, f ' ( x0 ) = k , то имамо да од положаја тангенте зависи раст функције.
Наиме, ако је тангента у посматраној тачки растућа онда је и сама функција у
посматраној тачки растућа, а ако је тангента опадајућа у посматраној тачки онда
је и сама функција опадајућа у опсматраној тачки.
Пошто је тангента права чија је једначина y = kx + n , односно,
y = f ' ( x0 ) ⋅ x + n , то долазимо до следећег закључка:
Ако је f ' ( x0 ) > 0 онда је функција y = f ( x ) растућа у тачки x0
ознака: ⎡⎣ f ( x ) ⎤⎦ или ⎡⎣ y ⎤⎦
Ако је f ' ( x0 ) < 0 онда је функција y = f ( x ) опадајућа у тачки x0
ознака: ⎡⎣ f ( x ) ⎤⎦ или ⎡⎣ y ⎤⎦
Ако је f ' ( x0 ) = 0 онда функција y = f ( x ) у тачки x0 нити расте нити

опада. Наиме, она у тој тачки може ( а не мора ) да има ексремну вредност
(максимум или минимум )
11

Дакле, потребан услов да функција y = f ( x ) има екстрмну вредност у
тачки x0 је да је f ' ( x0 ) = 0 међутим он није и довољан услов.
ДОВОЉАН УСЛОВ ЗА ПОСТОЈАЊЕ ЕКСТРЕМА ФУНКЦИЈЕ:
Нека је дата функција y = f ( x ) непрекидна у тачки x0 и нека она у тој
тачки има први и други извод и нека је f ' ( x0 ) = 0 :
Ако је f '' ( x0 ) < 0 (други извод) онда функција y = f ( x ) у тачки x0 има

максимум.
Ако је f '' ( x0 ) > 0 (други извод) онда функција y = f ( x ) у тачки x0 има
минимум.
Ако је f '' ( x0 ) = 0 (други извод) онда функција y = f ( x ) у тачки x0 нема
екстремну вредност. (у том случају функција у тачки x0 има превојну тачку)
Претходно разматрање приказано је на следећој слици:
12

x3
Испитајмо монотоност и екстремне вредности дате функције f ( x) = .
3 − x2
Код испитивања монотоности и екстремних вредности, ми заправо треба да одредимо

први извод f ' ( x ) дате функције а онда, практично, да испитамо ''нуле и знак''
функције f ' ( x ) .
3 ′ 2 ′
⎛ x3 ⎞′ ( x ) ⋅ ( 3 − x ) − x ⋅ ( 3 − x ) 3 x ⋅ ( 3 − x ) − x ⋅ ( −2 x )
2 3 2 2 3
f '( x) = ⎜ 2 ⎟
= = =
⎝ 3− x ⎠ (3 − x2 ) (3 − x2 )
2 2
x 2 ⋅ ⎡⎣3 ( 3 − x 2 ) + 2 x 2 ⎤⎦ x 2 ⋅ ( 9 − 3x 2 + 2 x 2 ) x2 ⋅ (9 − x2 ) x 2 ( 3 − x )( 3 + x )
= = = =
(3 − x ) 2 2
(3 − x )2 2
(3 − x )2 2
(3 − x ) 2 2
x 2 ( 3 − x )( 3 + x )
f '( x) =
(3 − x ) 2 2
x 2 ( 3 − x )( 3 + x )
Сада треба испитати ''нуле и знак'' функције: f '( x) =
(3 − x )2 2
x 2 ( 3 − x )( 3 + x )
f '( x) = 0 ⇒ =0
(3 − x )
2 2
x 2 ( 3 − x )( 3 + x ) = 0
x2 = 0 ∨ 3 − x = 0 ∨ 3 + x = 0
x1 = 0 ∨ x2 = 3 ∨ x3 = ( −3)
Добили смо ''стационарне тачке'': x1 = 0 ; x2 = 3 ; x3 = ( −3) .
Карактер тих тачака ћемо утврдити помоћу другог извода f "( x ) .
Одредимо сада други извод f "( x ) :
13

⎛ x 2 3 − x 3 + x ⎞′ ⎛ x 2 ( 9 − x 2 ) ⎞′ ⎛ 2 4 ⎞
′
′
f "( x ) = ( f ' ( x )) = ⎜
( )( ) ⎟ =⎜ ⎟ =⎜ 9 x − x ⎟ =
⎜
⎝ (3 − x ) ⎠ ⎝ (3 − x ) ⎠ ⎝ (3 − x ) ⎠
2 2 ⎟ ⎜ 2 2 ⎟ ⎜ 2 2 ⎟
=
( 9 x 2 − x4 )′ ( 3 − x 2 ) − ( 9 x 2 − x4 ) ( 3 − x2 )
2 2 ′
=
( )
( 3 − x )
2 4
=
(18 x − 4 x )( 3 − x ) − ( 9 x − x ) ⋅ 2 ( 3 − x ) ⋅ ( 3 − x )′ =
3 2 2 2 4 2 2
(3 − x ) 2 4
=
(18 x − 4 x )( 3 − x ) − ( 9 x − x ) ⋅ 2 ( 3 − x ) ⋅ ( −2 x ) =
3 2 2 2 4 2
(3 − x ) 2 4
2 x ( 3 − x ) ⎡⎣( 9 − 2 x )( 3 − x ) + 2 ( 9 x − x ) ⎤⎦
2 2 2 2 4
= =
(3 − x ) 2 4
2 x ( 27 − 9 x − 6 x +2 x + 18 x −2 x ) 2 x ( 27 + 3 x )
2 2 4 2 4 2
= = =
( 3 − x ) 2 3
( 3 − x ) 2 3
6x (9 + x ) 2
=
( )( )
3 3
3−x 3+x
6x (9 + x2 )
f "( x ) =
( )( )
3 3
3−x 3+x
( << повратак на Конвексност; конкавност; ... )

Утврдимо сада карактер стационарних тачака: x1 = 0 ; x2 = 3 ; x3 = ( −3) .
Треба, дакле, одредити: f ′′ ( x1 ) ; f ′′ ( x2 ) ; f ′′ ( x3 ) ; па на основу ''знака'' добијених

резултата утврдити која од тих тачака представља екстремну вредност а која не.
6 ⋅ 0 ( 9 + 02 )
f ′′ ( x1 ) = f ′′ ( 0 ) = = 0
(3 − 0 ) 2 3
Пошто је: f ′′ ( 0 ) = 0 ⇒ дата функција у тачки x1 = 0 нема ни максимум ни

минимум.
14

6 ⋅ 3 ( 9 + 32 ) 18 ⋅18 6 ⋅ 3 ⋅ 6 ⋅3 3
f ′′ ( x2 ) = f ′′ ( 3) = = = = −
(3 − 3 ) 2 3
( −6 )
3 2
−6 ⋅ 6 ⋅ 6 2
⎛ 3⎞
Како је: f ′′ ( 3) = ⎜ − ⎟ < 0 ⇒ дата функција у тачки x2 = 3 има максимум.
⎝ 2⎠
Одредимо координате тог максимума:
33 27 9 1
ymax = f ( 3) = = = − = −4
3−3 2
−6 2 2
⎛ 1⎞ ⎛ 1⎞
Дакле, ymax = ⎜ −4 ⎟ за x2 = 3 , а тачка E1 ⎜ 3; −4 ⎟ представља тај максимум.
⎝ 2⎠ ⎝ 2⎠
f ′′ ( x3 ) = f ′′ ( −3) =
(
6 ⋅ ( −3) 9 + ( −3)
2
) = −18 ⋅18 = 3
(3 − ( −3) )
2 3
( −6 )
3
2
3
Пошто је: f ′′ ( x3 ) = f ′′ ( −3) = >0 ⇒ дата функција у тачки x3 = ( −3) има
2
минимум.
Одредимо координате тог минимума:
( −3)
3
−27 9 1
ymin = f ( −3) = = = = 4
3 − ( −3) −6 2
2
2
1 ⎛ 1⎞
Дакле, ymin = 4 за x3 = ( −3) , а тачка E2 ⎜ −3; 4 ⎟ представља тај минимум.
2 ⎝ 2⎠
Сада треба испитати монотоност, односно, испитати ''знак функције''

x 2 ( 3 − x )( 3 + x )
f '( x) = .
(3 − x ) 2 2
15

−∞ −3 − 3 0 3 3 +∞
x2 + + + + + +
3− x + + + + + −
3+ x − + + + + +
(3 − x ) 2 2
+ + + + + +
f ′( x) − + + + + −
f ( x)
Закључак:
f ( x) за ( ) (
x ∈ −3; − 3 ∪ − 3; 3 ∪ ) ( 3;3 )
f ( x) за x ∈ ( −∞; −3) ∪ ( 3; +∞ )
16

(6) Конвексност; конкавност; превојне тачке:

Функција је конвексна на интервалу ( a, b ) ако се њен график налази испод
тангенте конструисане у било којој којој тачки тог интервала. Ако се график
налази изнад тангенте конструисане у било којој тачки интервала ( a, b ) онда је
функција конкавна на том интервалу.
Теорема:
Нека је функција y = f ( x ) непрекидна на интервалу ( a, b ) и нека она има први и други
извод за ∀x ∈ ( a, b ) , тада важи:
Ако је f ′′ ( x ) > 0 за ∀x ∈ ( a, b ) онда је функција y = f ( x ) конкавна на том

интервалу.
Ако је f ′′ ( x ) < 0 за ∀x ∈ ( a, b ) онда је функција y = f ( x ) конвексна на том
интервалу.
Ако је f ′′ ( x0 ) = 0 за неко x0 ∈ ( a, b ) онда функција y = f ( x ) у тачки x0 има
превојну тачку.
17

Испитајмо конвексност; конкавност и превојне тачке дате функције:

x3
f ( x) =
3 − x2
Искористићемо већ добијене резултате за ''други извод'' из петходне тачке
( << монотоност и екстремне вредности )
Дакле,
x3
f ( x) =
3 − x2
...............................................
x 2 ( 3 − x )( 3 + x )
f ′( x) =
(3 − x ) 2 2
................................................
6 x (9 + x2 ) 6 x (9 + x2 )
f ′′ ( x ) = =
(3 − x )2 3
( )( )
3 3
3−x 3+x
Прво ћемо одредити првојне тачке а то значи да треба да решимо једначину:

6x (9 + x2 )
f ′′ ( x ) = 0 ⇒ =0
( )( )
3 3
3−x 3+x
6x (9 + x2 ) = 0 (пошто је 9 + x 2 > 0 за свако x )

6x = 0
x=0
x3
Дакле, функција f ( x ) = има превојну тачку за x = 0 .
3 − x2
Израчунајмо f ( 0 ) да бисмо одредили у –координати превојне тачке P .
03 0
f ( 0) = = = 0
3−0 3
3
То значи да је превојна тачка P ( 0, 0 ) .
6x (9 + x2 )
Сада треба испитати ''знак'' функције: y′′ = да бисмо
( )( )
3 3
3−x 3+x
испитали ковексност и конкавност.
18

−∞ − 3 0 3 +∞
6x − − + +
9 + x2 + + + +
3−x + + + −
3+x − + + +
f ′′ ( x ) + − + −
f ( x) конкавна конвексна конкавна конвексна
Дакле:
Дата функција је конвексна за x ∈ − 3, 0 ∪ ( ) ( 3, +∞ )
Дата функција је конкавна за x ∈ ( −∞, − 3 ) ∪ ( 0, 3 )
Првојна тачка је P ( 0, 0 ) .
Добијени резултати се могу видети на графику >> :
19

(7) График функције:

20

ДОДАТНИ ПРИМЕРИ:
НАЈЧЕШЋИ ПРИМЕРИ за ДОМЕН ФУНКЦИЈЕ:

(А) Израз са разломком:
(Именилац разломка мора бити различит од нуле (... ≠ 0 ) )
Пример 1:
x2 + 1
Одредити домен функције y=
x3 + 2 x 2 − 3x
Решење:
x3 + 2 x 2 − 3x ≠ 0
раставимо на чиниоце израз на левој страни неједнакости:
x ( x 2 + 2 x − 3) ≠ 0
⎛ ⎞
x ⎜ x 2 − x + 3x − 3 ⎟ ≠ 0
⎝ ⎠
x ( x ( x − 1) + 3 ( x − 1) ) ≠ 0
x ( x − 1)( x + 3) ≠ 0
⇓
x ≠ 0 ∧ ( x − 1) ≠ 0 ∧ ( x + 3) ≠ 0
x ≠ 0 ∧ x ≠ 1 ∧ x ≠ ( −3)
( повратак на Пример 2 >> )
Домен функције је: D f = { x ∈ R | x ≠ 0 ∧ x ≠ 1 ∧ x ≠ −3}
или другачије записано: D f = ( −∞, −3) ∪ ( −3, 0 ) ∪ ( 0,1) ∪ (1, +∞ )

Графички приказ домена функције:
Дакле:
функција y = f ( x ) је дефинисана за ∀x ∈ ( −∞, −3) ∪ ( −3, 0 ) ∪ ( 0,1) ∪ (1, +∞ )
Шта нам говори добијени резултат?

То нам говори да се график функције налази у осенченом делу координантног
система који је приказан на следећој слици:
21

(Б) Израз са парним кореном:

(Израз који се налази под кореном мора бити ненегативан (... ≥ 0 ) )
Пример 2:
x3 + 2 x 2 − 3x
Одредити домен функције: y=
x2 + 1
Решење:
У овом примеру имамо два услова која мора да задовољи домен функције. Прво,
израз под кореном мора бити ненегативан, друго, израз у имениоцу мора бити
различит од нуле.
x3 + 2 x 2 − 3x ≥ 0 ∧ x 2 + 1 ≠ 0
Израз x 2 + 1 ≠ 0 за ∀x ∈ R .
Неједначину x3 + 2 x 2 − 3x ≥ 0 ћемо решити помоћу табеле
22

Најпре треба раставити на просте чиниоце израз I ( x ) = x3 + 2 x 2 − 3 x :
I ( x ) = x3 + 2 x 2 − 3 x = x ( x − 1)( x + 3)
( поступак за растављане на чиниоце израза I ( x ) показан је у Примеру 1 >> )
Сада све добијене чиниоце поређати у табелу (у прву колону):
(Бројеви: (-3); 0; 1; који се налазе у првом реду изнад табеле, представљају

''нуле - полинома'' ( x+3); x; (x+1); редом)
У сваки ред табеле у одговарајућим пољима (интервалима) уписати знак ( + )

где је полином (из тог реда) позитиван, односно знак ( − ) где је полином
негативан.
У последњем реду табеле је израз I ( x ) ; у тим пољима (интервалима) уписати
одговарајуће знакове (+) или ( − ) који се добију као ''резултат множења''
одговарајућих ''знакова'' који се налазе у тој колони изнад посматраног поља
(интервала)
−∞ ( -3) 0 1 +∞
x − − + +
x −1 − − − +
x+3 − + + +
I ( x) − + − +
Скуп решења наше неједначине x 3 + 2 x 2 − 3 x ≥ 0 су сви интервали у последњем

реду табеле који су означени знаком ( + ) укључујући и крајеве тих интервала
(јер решавамо неједначину у којој имамо '' ... ≥ 0 '') т.ј. скуп решења је:
∀x ∈ [ −3;0] ∪ ⎡⎣1; +∞ )
Како је скуп решења неједначине x 2 + 1 ≠ 0 читав скуп реалних бројева R , а

скуп решења неједначине x3 + 2 x 2 − 3 x ≥ 0 је [ −3; 0] ∪ ⎡⎣1; +∞ ) то је домен
x3 + 2 x 2 − 3x
функције y =
x2 + 1
: ( )
D f = R ∩ [ −3;0] ∪ ⎡⎣1; +∞ ) = [ −3;0] ∪ ⎡⎣1; +∞ )
23

Дакле:
x3 + 2 x 2 − 3x
Функција y = је дефинисана за ∀x ∈ [ −3; 0] ∪ ⎡⎣1; +∞ ) .
x2 + 1
График ове функције налази се у осенченом делу координантног система.
(В) Израз са логаритмом:

(израз који се логаритмује мора бити строго већи од нуле (... > 0 ) )
Пример 3:
⎛ −4 x 2 + 19 x − 12 ⎞
Одредити домен функције: y = ln ⎜ ⎟
⎝ x2 − 4 ⎠
Решрње:
Дата функција је дефинисана за свако х за које је:
−4 x 2 + 19 x − 12
>0
x2 − 4
Да бисмо решили ову неједначину потребно је да реставимо на просте чиниоце
изразе: −4 x 2 + 19 x − 12 и x 2 − 4 :
24

Квадратни трином −4 x 2 + 19 x − 12 се Израз x 2 − 4 се раставља на чиниоце као

може раставити на чиниоце помоћу разлика квадрата:
формуле: Ax 2 + Bx + C = A ( x − x1 )( x − x2 )
x 2 − 4 = ( x − 2 )( x + 2 )
−4 x 2 + 19 x − 12
A = ( −4 ) ; B = 19; C = ( −12 ) ;
− B ± B 2 − 4 AC
x1,2 =
2A
( −19 ) − 4 ⋅ ( −4 ) ⋅ ( −12 )
2
−19 ±
x1,2 =
2 ⋅ ( −4 )
−19 ± 361 − 192
x1,2 =
−8
−19 ± 169
x1,2 =
−8
−19 ± 13
x1,2 =
−8
−19 − 13 −19 + 13
x1 = ; x2 =
−8 −8
−32 −6
x1 = ; x2 =
−8 −8
3
x1 = 4 ; x2 =
4
⎛ 3⎞
−4 x 2 + 19 x − 12 = −4 ( x − 4 ) ⎜ x − ⎟
⎝ 4⎠
Дакле, ми сада решавамо неједначину:

⎛ 3⎞
−4 ( x − 4 ) ⎜ x − ⎟
⎝ 4⎠
>0
( x − 2 )( x + 2 )
25

3
-∞ -2 2 4 +∞
4
( −4 ) − − − − −
x−4 − − − − +
3
x− − − + + +
4
x−2 − − − + +
x+2 − + + + +
I ( x) − + − + −
⎛ 3⎞ ⎛ 3⎞
Скуп решења неједначине је: ∀x ∈ ⎜ −2, ⎟ ∪ ( 2, 4 ) односно: D f = ⎜ −2, ⎟ ∪ ( 2, 4 )
⎝ 4⎠ ⎝ 4⎠
Дакле:
⎛ −4 x 2 + 19 x − 12 ⎞ ⎛ 3⎞
Функција y = ln ⎜ ⎟ је дефинисана за ∀x ∈ ⎜ −2, ⎟ ∪ ( 2, 4 ) .
⎝ x −4
2
⎠ ⎝ 4⎠
График ове функције налази се у осенченом делу координантног система:
( << Назад )

26

ПРИМЕРИ за АСИМПТОТЕ ФУНКЦИЈЕ
Леви и десни лимес:

Ако испитујемо lim f ( x ) , онда можемо посматрати понашање функције f ( x ) кад x
x→a
тежи ка a с лева и кад x тежи ка a с десна. Због тога ћемо узети произвољну
ε − околону тачке a , то јест посматраћемо понашање функције f ( x ) у интервалу
(a − ε , a + ε ) где је ε > 0 произвољно мали број. Сда можемо дефинисати леви лимес
функције f ( x ) као lim f ( x ) а десни лимес функције f ( x ) као lim f ( x ) .

x → a −ε x → a +ε
Дакле ми сада леви лимес израчунавамо као:

lim f ( x ) = lim f ( a − ε ) = ...
x → a −ε ε →0
Односно десни лимес израчунавамо као:

lim f ( x ) = lim f ( a + ε ) = ...
x → a +ε ε →0
Где је ε > 0 произвољно мали број.
Узмимо неки конкретан пример:

Пример 4:
x3
Одредити леви и десни лимес функције f ( x ) = у околини тачке:
3 − x2
а) (− 3)
б) 3
27

решење:
а) Леви лимес:
( ( 3 +ε ) = )
3 3
⎛ x3 ⎞ − 3 −ε −
lim ⎜ 2 ⎟
= lim = lim
x →− 3 −ε 3 − x
( ) 3−( 3 +ε )
2 2
⎝ ⎠ ε →0 3 − − 3 − ε ε →0
− ( 3 3 + 9ε + 3 3ε + ε ) − ( 3 3 + 9ε + 3 3ε + ε )
2 3 2 3
lim = lim =
3 − ( 3 + 2 3ε + ε ) 3 − 3 − 2 3ε − ε
ε →0 2 ε →0 2
− ( 3 3 + 9ε + 3 3ε + ε ) 2 3
3 3 + 9ε + 3 3ε + ε 2 3
= lim = lim =
− ( 2 3ε + ε ) 2 3ε + ε
ε →0 2 ε →0 2
3 3 + 9 ⋅ 0 + 3 3 ⋅ 0 + 03 3 3 + 0 + 0 + 0 3 3
= = = = +∞
2 3 ⋅ 0 + 02 0+0 0
Десни лимес:
( ) ( )
3 3
⎛ x3 ⎞ − 3 +ε − 3 −ε
lim ⎜ 2 ⎟
= lim = lim =
x →− 3 + ε 3 − x
⎝ ⎠ ε →0 3 − − 3 + ε ( )
2 ε →0
(
3 − 3 − 2 3ε + ε 2 )
lim
(
− 3 3 − 9ε + 3 3ε 2 − ε 3 ) = lim − (3 3 − 9ε + 3 3ε 2 −ε )
=
3
ε →0 3 − 3 + 2 3ε − ε 2 ε →0 2 3ε − ε 2
=
(
− 3 3 − 9 ⋅ 0 + 3 3 ⋅ 0 2 − 03 ) = − (3 3 −0+0−0 ) = −3 3
= −∞
2 3 ⋅0 − 0 2
0−0 0
б) Леви лимес:
( )
3
⎛ x3 ⎞ 3 −ε
lim ⎜ ⎟ = lim =
x → 3 −ε 3 − x
( )
2 2
⎝ ⎠ ε →0 3 − 3 − ε
3 3 − 9ε + 3 3ε 2 − ε 3 3 3 − 9ε + 3 3ε 2 − ε 3
lim = lim =
ε →0
(
3 − 3 − 2 3ε + ε 2 ) ε →0 3 − 3 + 2 3ε − ε 2
3 3 − 9 ⋅ 0 + 3 3 ⋅ 0 − 03 3 3 − 0 + 0 − 0 3 3
= = = = +∞
2 3 ⋅ 0 − 02 0−0 0
28

Десни лимес:
( )
3
⎛ x ⎞ 3 3 +ε 3 3 + 9ε + 3 3ε 2 + ε 3
lim ⎜ 2 ⎟
= lim = lim =
x → 3 +ε 3 − x
⎝ ⎠ ε →0 3 − ( 3 +ε )
2 ε →0
(
3 − 3 + 2 3ε + ε 2 )
3 3 + 9ε + 3 3ε 2 + ε 3 3 3 + 9ε + 3 3ε 2 + ε 3
= lim = lim =
ε →0 3 − 3 − 2 3ε − ε 2 ε →0 −2 3ε − ε 2
3 3 + 9ε + 3 3ε 2 + ε 3 3 3 + 9 ⋅ 0 + 3 3 ⋅ 0 2 + 03
= lim =− =
ε →0
(
− 2 3ε + ε 2 ) 2 3 ⋅ 0 + 02
=
(
− 3 3 +0+0+0 ) = −3 3
= −∞
0+0 0
( << Назад )
Пример 5:
x2 − 5x + 7
Одредити асимптоте функције: y = .
x−2
Решење:
Прво треба одредити ''домен функције'' да бисмо установили постојање тачака прекида:
x−2≠ 0
x≠2
Дакле: D f = ( −∞, 2 ) ∪ ( 2, +∞ ) .
x 2 − 5 x + 7 22 − 5 ⋅ 2 + 7 4 − 10 + 7 1
lim f ( x ) = lim = = = =∞
x→2 x →2 x−2 2−2 0 0
Права x = 2 је вертикална асимптота.
Хоризонтална асимптота
0 0
x2 5x 7 5 7
− 2+ 2 1− + 2
x − 5x + 7 ⎛ ∞ ⎞
2 2 x x 1− 0 + 0 1
lim f ( x ) = lim = ⎜ ⎟ = lim x x x = lim = = =∞
x →∞ x →∞ x−2 ⎝∞⎠ x →∞ x 2 x →∞
1
0
2
0
0−0 0
2
− 2 −
x x x x2
Не постоји хоризонтална асимптота. ( јер је lim f ( x ) = ∞ )
x →∞
29

Коса асимптота:
x2 − 5x + 7
f ( x) x−2 x2 − 5x + 7 x2 − 5x + 7 ⎛ ∞ ⎞
k = lim = lim = lim = lim 2 =⎜ ⎟=
x →∞ x ( x − 2 ) x − 2x
x →∞ x x →∞ x x →∞
⎝∞⎠
0 0
x2 5x 7 5 7
− 2+ 2 1− + 2
2 x x 1− 0 + 0
= lim x 2 x x = lim = =1
x →∞ x 2x x →∞
2
0
1− 0
− 1−
x2 x2 x
k =1
⎛ x2 − 5x + 7 ⎞ x2 − 5x + 7 − x ( x − 2)
n = lim ⎡⎣ f ( x ) − k ⋅ x ⎤⎦ = lim ⎜ − 1⋅ x ⎟ = lim =
x →∞ x →∞
⎝ x−2 ⎠ x →∞ x−2
0
7
−3
x2 − 5x + 7 − x2 + 2 x 7 − 3x ⎛ ∞ ⎞ x 0−3
= lim = lim = ⎜ ⎟ = lim = = −3
x →∞ x−2 x →∞ x − 2 ⎝ ∞ ⎠ x →∞ 2
0
1− 0
1−
x
n = −3
Права y = 1 ⋅ x + ( −3) , односно, y = x − 3 је коса асимптота.
Добијени резултати су приказани на графику:
( << Назад )
30

Пример 6:
x2 − 4
Одредити асимптоте функције: y =
1 − x2
Решење:
Одредимо домен функције, како би утврдили постојање тачака прекида.
1 − x2 ≠ 0
x2 ≠ 1
x ≠ ±1
Дакле, D f = ( −∞, −1) ∪ ( −1,1) ∪ (1, +∞ )
( −1 − ε ) − 4 = lim 1 + 2ε + ε 2 − 4 = lim −3 + 2ε + ε 2 =
2
x2 − 4
lim = lim
x →−1−ε 1 − x 2 ε →0
1 − ( −1 − ε )
2
(
ε → 0 1 − 1 + 2ε + ε 2
) ε →0 1 − 1 − 2ε − ε 2
− (3 − ε − ε 2 ) 3 − ε − ε 2 3 − 0 − 02 3
= lim = lim = = = +∞
ε →0 − ( 2ε + ε 2 ) ε → 0 2ε + ε 2 2 ⋅ 0 + 02 0
( −1 + ε ) − 4 = lim 1 − 2ε + ε 2 − 4 = −3 − 2ε + ε 2 =
2
x2 − 4
lim = lim
x →−1+ε 1 − x 2 ε →0
1 − ( −1 + ε )
2
(
ε → 0 1 − 1 − 2ε + ε 2
) 1 − 1 + 2ε − ε 2
−3 − 2ε + ε 2 −3 − 0 + 0 −3
= lim = = = −∞
ε →0 2ε − ε 2 0−0 0
(1 − ε ) − 4 = lim 1 − 2ε + ε 2 − 4 = lim −3 − 2ε + ε 2 =
2
x2 − 4
lim = lim
x →1−ε 1 − x 2 ε →0
1 − (1 − ε )
2
(
ε → 0 1 − 1 − 2ε + ε 2
) ε →0 1 − 1 + 2ε − ε 2
−3 − ε + ε 2 −3 − 0 + 02 −3
= lim = = = −∞
ε →0 2ε − ε 2 2 ⋅ 0 − 02 0
(1 + ε ) − 4 = lim 1 + 2ε + ε 2 − 4 = −3 + 2ε + ε 2 =
2
x2 − 4
lim = lim
x →1+ε 1 − x 2 ε →0
1 − (1 + ε )
2
(
ε → 0 1 − 1 + 2ε + ε 2
) 1 − 1 − 2ε − ε 2
−3 + 2ε + ε 2 − ( 3 − 2ε − ε ) 2
3 − 2ε − ε 2 3 − 0 − 0 3
= lim = lim = lim = = = +∞
ε →0 −2ε − ε 2 ε →0 − ( 2ε + ε 2 ) ε →0 2ε + ε 2 0−0 0
Праве x = ( −1) и x = 1 су вертикалне асимптоте.
31

Хоризонтална асимптота:
0
x2 4 4
− 2 1− 2
x −4 ⎛∞⎞
2 2 x 1− 0
lim = ⎜ ⎟ = lim x x = lim = = −1
x →∞ 1 − x 2
⎝∞⎠ 0 −1
2 0
x →∞ 1 x x →∞
1
− −1
x2 x2 x2
Права y = ( −1) је хоризонтална асимптота.
( << Назад )
ПРИМЕРИ за ПАРНОСТ ФУНКЦИЈЕ:

Пример 7:
Испитати парност функције:
1 − x2
a) y=
x4 + 3
x3
b) y=
3 − x2
x 2 + 3x
c) y = x−
2− x
Решење:
1− (−x)
2
1 − x2
a) f (−x) = = = f ( x)
(−x) x4 + 3
4
+3
Функција је парна.
(−x)
3
− x3 x3
b) f (−x) = = =− = − f ( x)
3 − (−x) 3 − x2 3 − x2
2
Функција је непарна.
(−x) + 3( −x)
2
x 2 − 3x
c) f (−x) = (−x) − = −x − ≠ ± f ( x)
2 − (−x) 2+ x
Функција није ни парна ни непарна.
( << назад )

32

ПРИМЕРИ за НУЛЕ И ЗНАК ФУНКЦИЈЕ

Пример 8:
12 x 2 − 3 x3 + 15 x
Одредити нуле и знак функције: y=
9 − x2
Решење:
''нуле функције''
12 x 2 − 3 x3 + 15 x
y=0 ⇒ =0
9 − x2
12 x 2 − 3 x3 + 15 x = 0 ∧ 9 − x2 ≠ 0
− 3 x ( −4 x + x 2 − 5 ) = 0 ∧ ( 3 − x )( 3 + x ) ≠ 0
− 3x ( x 2 − 4 x − 5) = 0 ∧ (3 − x ≠ 0 ∧ 3 + x ≠ 0)
⎛ ⎞
− 3 x ⎜ x 2 + x −5 x − 5 ⎟ = 0 ∧ (x ≠ 3 ∧ x ≠ ( −3) )
⎝ ⎠
− 3 x ⎡⎣ x ( x + 1) − 5 ( x + 1) ⎤⎦ = 0
−3 x ( x + 1)( x − 5 ) = 0
− 3 x = 0 : ( −3) ∨ x + 1 = 0 ∨ x −5 = 0
( x1 = 0 ∨ x2 = ( −1) ∨ x3 = 5 ) ∧ (x ≠ 3 ∧ x ≠ ( −3) )
Дакле, y = 0 за: x1 = 0 или x2 = ( −1) или x3 = 5 .
НАПОМЕНА:
''нуле функције'' представљају тачке у којима график функције пресеца x-осу .
''знак функције''
Треба решити неједначине: y > 0 и y < 0 . Кад се неједначина решава помоћу
табеле онда се у тој табели добијају решења за обе поменуте нејадначине. Дакле,
решавамо неједначине:
12 x 2 − 3 x3 + 15 x 12 x 2 − 3 x3 + 15 x
> 0 и <0
9 − x2 9 − x2
Кад ове изразе раставимо на чиниоце добијамо неједначине:
−3 x ( x + 1)( x − 5 ) −3 x ( x + 1)( x − 5 )
> 0 односно <0
( 3 − x )( 3 + x ) ( 3 − x )( 3 + x )
33

-∞ −3 −1 0 3 5 +∞
−3x + + + − − −
x +1 − − + + + +
x −5 − − − − − +
3− x + + + + − −
3+ x − + + + + +
y − + − + − +
Дакле,
y>0 за x ∈ ( −3, −1) ∪ ( 0,3) ∪ ( 5, +∞ )
y<0 за x ∈ ( −∞, −3) ∪ ( −1, 0 ) ∪ ( 3,5 )
Шта нам добијени резултати говоре?

График функције се налази у неосенченом делу координантног система а
x-осу пресеца у тачкама: −1; 0; и 5 , што је приказано на следећој слици:
( << Назад )
34

РЕШАВАЊЕ НЕЈЕДНАЧИНЕ ПОМОЋУ ТАБЕЛЕ

Кад решавамо неку ''компликовану'' неједначину I ( x ) > 0 или I ( x ) < 0 онда обе ове
неједначине можемо решити помоћу табеле коју формирамо на следећи начин:
Прво: Израз I ( x ) раставимо на просте чиниоце, рецимо:
I ( x ) = Q1 ( x ) ⋅ Q2 ( x ) ⋅ Q3 ( x ) ⋅ ... ⋅ Qn ( x )
Друго: Одредимо нуле сваког од добијених чинилаца, то јест решимо једначине:
Q1 ( x ) = 0; Q2 ( x ) = 0; Q3 ( x ) = 0; ... Qn ( x ) = 0;
Нека су сва добијена решења: x1 ; x2 ; x3 ; ... xm (Напоменимо да број решења
не мора да буде п јер не мора свака од једначина да има решење)
Треће: Поређајмо све добијене чиниоце: Q1 ( x ) ; Q2 ( x ) ; Q3 ( x ) ; ... Qn ( x ) ; I ( x ) у
прву колону табеле.
Четврто: У ред изнад табеле поређајмо: −∞; x1 ; x2 ; x3 ; ... xm ; + ∞ по величини
почев од најмањег до највећег
(овде смо претпоставили да је x1 < x2 < x3 < ... < xm )
Та табела изгледа овако:

-∞ x1 x2 x3 xm +∞
Q1 ( x ) ...
Q2 ( x ) ...
Q3 ( x ) ...
... ... ... ... ... ...

Qm ( x ) ...
I ( x) ...
Сада у празна поља у сваком реду табеле уписујемо знак ( + ) или ( − ) у

зависности од тога да ли је одговарајући израз Qi ( x ) позитиван или негативан.
Коначно, у последњем реду уписујемо знак ( + ) или ( − ) као резултат у
одговарајућиј колони.
( << Назад )
Узмимо неке конкретне примере:
35

Пример 9:
25 x − x3
Решити неједначину: >0
x 4 − 16
Решење:
25 x − x3
Раставимо на просте чиниоце израз:
x 4 − 16
25 x − x3 x ( 25 − x 2 ) x ( 5 − x )( 5 + x )
= 2 =
x − 16 ( x − 4 )( x + 4 ) ( x − 2 )( x + 2 ) ( x 2 + 4 )
4 2
Дакле, дата неједначина је еквивалентна са неједначином:

x ( 5 − x )( 5 + x )
>0
( x − 2 )( x + 2 ) ( x 2 + 4 )
Одредимо нуле добијених чинилаца, то јест решимо једначине:
x=0 ⇒ x1 = 0
5− x = 0 ⇒ x2 = 5
5+ x = 0 ⇒ x3 = ( −5 )
x−2=0 ⇒ x4 = 2
x+2=0 ⇒ x5 = ( −2 )
x + 4 − 0 ⇒ ( нема реална решења )
2
-∞ −5 −2 0 2 5 +∞
x − − − + + +
5− x + + + + + −
5+ x − + + + + +
x−2 − − − − + +
x+2 − − + + + +
x2 + 4 + + + + + +
I ( x) + − + − + −
25 x − x 3
Дакле, скуп решења дате неједначине > 0 је:
x 4 − 16
x ∈ ( −∞, −5 ) ∪ ( −2, 0 ) ∪ ( 2,5 )
( << Назад ) ( << Повратак на почетак >> )
36

Пример 10:
x2 − 2x + 3
Решити неједначину: > −3
x2 − 4x + 3
Решење:
Најпре треба дату неједначину довести на облик: I ( x ) > 0
x2 − 2 x + 3
> −3
x2 − 4 x + 3
x2 − 2 x + 3
+3> 0
x2 − 4 x + 3
x 2 − 2 x + 3 + 3 ( x 2 − 4 x + 3)
>0
x2 − 4 x + 3
x 2 − 2 x + 3 + 3 x 2 − 12 x + 9
>0
x2 − 4 x + 3
4 x 2 − 14 x + 12
>0
x2 − 4 x + 3
Раставимо на чиниоце дати израз:
2 ( 2x2 − 7 x + 6)
>0
x 2 − x − 3x + 3
2 ( 2 x 2 − 3x − 4 x + 6 )
>0
x ( x − 1) − 3 ( x − 1)
2 ⎡⎣ x ( 2 x − 3) − 2 ( 2 x − 3) ⎤⎦
>0
( x − 1)( x − 3)
2 ( 2 x − 3)( x − 2 )
>0 :2
( x − 1)( x − 3)
( 2 x − 3)( x − 2 ) > 0
( x − 1)( x − 3)
Напомена
Ако решимо неједначине ( уместо одговарајућих једначина ):
3
2x − 3 > 0 ⇒ x>
2
x−2>0 ⇒ x> 2
x −1 > 0 ⇒ x> 1
x −3 > 0 ⇒ x> 3
тиме смо добили информацију где треба писати знак ( + ) у наредној табели као и
бројеве које треба уписати у први ред изнад табеле:
37

3
-∞ 1 2 3 +∞
2
2x − 3 − − + + +
x−2 − − − + +
x −1 − + + + +
x −3 − − − − +
I ( x) + − + − +
Скуп решења дате неједначине је:

⎛3 ⎞
x ∈ ( −∞,1) ∪ ⎜ , 2 ⎟ ∪ ( 3, +∞ )
⎝2 ⎠
( << Назад )
38

3967 Tok-Funkcije PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

3967 Tok-Funkcije PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Милош Станић Техничка школа ‐ Ужицe 2007/2008

Испитивање тока функције y = f ( x ) подразумева да се аналитичким путем

(1) ДОМЕН (област дефинисаности) ФУНКЦИЈЕ

У примеру који следи биће детаљно описан поступак испитивања тока

Кључну улогу код испитивања ТОКА ФУНКЦИЈЕ има решавање једначина

Други пут испитујемо нуле и знак функције f ′ ( x ) да бисмо одредили

( 1 ) Домен (област дефинисаности) функције

Овде ћемо решити дати пример.

( Повратак на почетак >> )

Права у координантном систему може да буде; вертикална; хоризонтална; или коса;

Те праве као и њихове једначине приказане су на следећој слици:

У том смислу, треба размотрити постојање вертикалне, хоризонталне и косе асимптоте.

онда је права y = kx + n коса асимптота.

Закључак: Права x = − 3 ( ) је вертикална асимптота

Закључак: Права x = 3 је вертикална асимптота.

( << Назад ) ( << Повратак на почетак >> )

(3) Парност функције:

( Ако желите да сазнате више кликните на додатни примери >> )

( << Повратак на почетак >> )

(4) Нуле и знак функције:

Прво треба раставити на чиниоце бројилац и именилац разломка у датој

( Добијени резултати нам говоре да грагик функције пресеца x − осу у тачки

( << Повратак на почетак >> )

( додатни примери >> )

(5) Монотоност и екстремне вредности:

x1 , x2 ∈ ( a, b ) из пртпоставке да је x1 < x2 следи да је f ( x1 ) < f ( x2 ) онда

кажемо да је функција y = f ( x ) монотоно растућа.

Ако из исте претпоставке да је x1 < x2 следи да је f ( x1 ) > f ( x2 ) онда

Како је ''извод функције у тачки x0 '', f ' ( x0 ) ( у геометријском смислу )

y = f ' ( x0 ) ⋅ x + n , то долазимо до следећег закључка:

Ако је f ' ( x0 ) > 0 онда је функција y = f ( x ) растућа у тачки x0

Ако је f ' ( x0 ) < 0 онда је функција y = f ( x ) опадајућа у тачки x0

Ако је f ' ( x0 ) = 0 онда функција y = f ( x ) у тачки x0 нити расте нити

Дакле, потребан услов да функција y = f ( x ) има екстрмну вредност у

тачки x0 је да је f ' ( x0 ) = 0 међутим он није и довољан услов.

ДОВОЉАН УСЛОВ ЗА ПОСТОЈАЊЕ ЕКСТРЕМА ФУНКЦИЈЕ:

Нека је дата функција y = f ( x ) непрекидна у тачки x0 и нека она у тој

тачки има први и други извод и нека је f ' ( x0 ) = 0 :

Ако је f '' ( x0 ) < 0 (други извод) онда функција y = f ( x ) у тачки x0 има

Претходно разматрање приказано је на следећој слици:

Код испитивања монотоности и екстремних вредности, ми заправо треба да одредимо

Добили смо ''стационарне тачке'': x1 = 0 ; x2 = 3 ; x3 = ( −3) .

Карактер тих тачака ћемо утврдити помоћу другог извода f "( x ) .

Одредимо сада други извод f "( x ) :

( << повратак на Конвексност; конкавност; ... )

Треба, дакле, одредити: f ′′ ( x1 ) ; f ′′ ( x2 ) ; f ′′ ( x3 ) ; па на основу ''знака'' добијених

Пошто је: f ′′ ( 0 ) = 0 ⇒ дата функција у тачки x1 = 0 нема ни максимум ни

Сада треба испитати монотоност, односно, испитати ''знак функције''

( << Повратак на почетак >> )

(6) Конвексност; конкавност; превојне тачке:

Ако је f ′′ ( x ) > 0 за ∀x ∈ ( a, b ) онда је функција y = f ( x ) конкавна на том

Испитајмо конвексност; конкавност и превојне тачке дате функције:

Прво ћемо одредити првојне тачке а то значи да треба да решимо једначину:

6x (9 + x2 ) = 0 (пошто је 9 + x 2 > 0 за свако x )

испитали ковексност и конкавност.

f ( x) конкавна конвексна конкавна конвексна

Добијени резултати се могу видети на графику >> :

(7) График функције:

НАЈЧЕШЋИ ПРИМЕРИ за ДОМЕН ФУНКЦИЈЕ:

или другачије записано: D f = ( −∞, −3) ∪ ( −3, 0 ) ∪ ( 0,1) ∪ (1, +∞ )

Шта нам говори добијени резултат?

(Б) Израз са парним кореном:

Најпре треба раставити на просте чиниоце израз I ( x ) = x3 + 2 x 2 − 3 x :