SUČELJNI SISTEM SILA

Ako se napadne linije svih

sila koje sačinjavaju sistem
seku u jednoj tački onda se
takav sistem sila naziva
sučeljnim
r r sistemom.
r r
Fi = X i i + Yi j + Z i k
r r r r
FR = X R i + YR j + Z R k
r r
FR = ∑ Fi

X R = ∑ X i , YR = ∑ Yi , Z R = ∑ Z i FR = X R2 + YR2 + Z R2

Primer 4.1
r r r r r r r r r r r r
F1 = 2 i − 4 j + 3 k F2 = −6 i − 2 j − 1 k F3 = 1i + 1 j + 2 k
X R = ∑ X i =X 1 + X 2 + X 3 = 2 − 6 + 1 = −3 r r r r
FR = −3 i − 5 j + 4 k
YR = ∑ Yi =Y1 + Y2 + Y3 = −4 − 2 + 1 = −5
Z R = ∑ Z i =Z1 + Z 2 + Z 3 = 3 − 1 + 2 = 4 FR = (− 3)2 + (− 5)2 + 4 2 =5 2
Primer 4.2 3 3 3
X 1 = F1 sin 600 = , Y1 = F1 cos 600 =
2 2
X 2 = − F2 sin 300 = −1, Y2 = F2 cos 30 0 = 3
2
X 3 = Y3 = − F3 cos 450 = −
2
X 4 = 0, Y4 = − F4 = −1

3 3 2
XR = ∑ Xi = −1− ≈ 0.89
2 2
3 2
YR = ∑ Yi = + 3 − − 1 ≈ 1.525
2 2 r 3 3 − 2 − 2 r 1+ 2 3 − 2 r
FR = i+ j
2 2
2 2
 3 3 − 2 − 2  1+ 2 3 − 2 
FR =   +
 


 2   2 
RAVNOTEŽA SUČELJNOG SISTEMA SILA
r r
FR = 0 Ravanski sistem Prostorni sistem
r r
∑ Fi = 0 ⇒ ∑ X i = 0, ∑ Yi = 0 (∑ X i = 0, ∑ Yi = 0, ∑ Z i = 0)
Primer 4.3
Poznate veličine: α, β, G
r r
Odrediti: S1 , S 2
Prvi način: uslovi ravnoteže, Sl.2)
∑ X i = 0 ⇒ − S1 sin α + S 2 sin β = 0
∑Y = 0 ⇒ S
i 1 cos α + S 2 cos β − G = 0

Množenjem prve od ovih jednačina sa cos α, druge sa sin α, pa sabiranjem

⇒ S 2 (sin α cos β + cos α sin β) − G sin α = 0
G sin α G sin β
⇒ S2 = , S1 =
sin (α + β) sin (α + β) Drugi način: poligon sila, Sl.3)
G S1 S2
= =
[ ]
sin 180 − (α + β ) = sin (α + β )
0
[ ]
sin 180 − (α + β) sin β sin α
0
⇒
Primer 4.4
Poznate veličine: α, G
r r
Odrediti: S , FB

Prvi način: poligon sila, Sl.3)

F
tan α = B ⇒ FB = G tan α
G
G G
cos α = ⇒ S=
S cos α
Drugi način: uslovi ravnoteže
G
∑ Yi = 0 ⇒ S cos α − G = 0 ⇒ S=
cos α
∑X i = S sin α − FB = 0 ⇒ FB = G tan α
Primer 4.5
Poznate veličine: α, β, Q
r r
Odrediti: FA , FB

Prvi način: poligon sila, Sl.3)

Primena sinusne teoreme na trougao sila
Q FA FB Q sin β Q sin α
= = ⇒ = =
[ ]
sin 180 0 − (α + β ) sin β sin α
F A
sin (α + β)
, FB
sin (α + β )
Drugi način: uslovi ravnoteže
∑ X i = 0 ⇒ FA sin α − FB sin β = 0 ⋅ cos β Nakon naznačenog množenja
ovih jednačina pa sabiranja i
∑ Yi = 0 ⇒ FA cos α + FB cos β − Q = 0 ⋅ sin β korišćenja identiteta
sin α cos β + cos α sin β = sin (α + β)
Q sin β
F (sin α cos β + cos α sin β ) − Q sin β = 0 ⇒ F =
sin (α + β )
dobija se A A

zatim se na osnovu prve jednačine dobija FB = FA sin α = Q sin α

sin β sin (α + β )
Primer 4.6
Poznata veličina: P
Odrediti: S1 , S 2

Uslovi ravnoteže, Sl. 2)

∑ X = − S + P cos 30 +P cos 60 = 0
i 1
0 0

3 +1 3 +1
∑ Y = − S + P cos 30 +P cos 60 = 0
i 2
0 0
⇒ S1 = + P, S 2 = + P
2 2
Za reakcije lakih štapova usvojeni su smerovi koji su u skladu sa
pretpostavkom da su oba laka štapa pritisnuta.
Predznaci “+” u dobijenim rešenjima ukazuju na to da su laki štapovi
opterećeni baš kao što je i pretpostavljeno, to znači da su oba pritisnuta.
Intenzitet sile u lakom štapu uvek je jednak vrednosti koja stoji iza predznaka.
Da su drugačije usvojeni smerovi za sile u lakim štapovima (što bi odgovaralo
pretpostavci da su laki štapovi zategnuti) rezultati bi se u odnosu na dobijene
razlikovali samo u predznacima, ali bi zaključci, u vezi intenziteta sila i
karaktera opterećenja, ostali isti.
 Primer 4.7

Poznata veličina: P
Odrediti: S1 , S2 , S3 , S 4

Uslovi ravnoteže tačke A, Sl. 2)

∑ Y = S sin 45 + P = 0 ⇒ S = − 2 P
i 2
0
2

∑ X = S cos 45 + S = 0 ⇒ S = P
i 2
0
1 1

Uslovi ravnoteže tačke B, Sl. 3)

∑i 4
Y = S sin 30 0
− S 2 sin 450
= 0 ⇒ S 4 = −2 P

∑ i 2
X = S cos 45 0
+ S 3 + S 4 cos 30 0
=0 ( )
⇒ S 3 = 1+ 3 P
Primer 4.8
Poznata veličina: P
Poznato je da se tačka M,
čije su koordinate (3, 4,
5) u tom nagnutom
koordinatnom sistemu,
nalazi na vertikali koja
prolazi kroz tačku
koordinatnog početka O
Odrediti: FA , FB , FC
r Q
Q= MO
MO Uslovi ravnoteže, Sl. 2)
r r r r r r r
Q = X Q i + YQ j + Z Q k , MO = −3i − 4 j − 5k 3
∑ i C 5 2Q=0
X = F −
( )
r Q r r r
Q= − 3i − 4 j − 5k
(− 3) + (− 4) + (− 5)
2 2 2
∑ i B 5 2Q=0
Y = F −
4

3 4 Q Q
XQ = − Q, YQ = − Q, Z Q = −
5 2 5 2 2 ∑ i A 2 = 0 ...
Z = F −
Primer 4.9

X 2 = 0, Y2 = S 2 sin 60 0 , Z 2 = − S 2 cos 600

X 3 = − S 3 cos 450 , Y3 = 0, Z 3 = − S 3 sin 450

r r r r
S i = X i i + Yi j + Z i k

S1z = S1 sin 300 , S1xy = S1 cos 300

S1x = S1xy cos 30 0 = S1 cos 30 0 cos 30 0

S1 y = S1xy sin 30 0 = S1 cos 30 0 sin 30 0

r
Razlaganje sile S1 na komponente

3 2
∑ X i = 4 S1 − 2 S 3 = 0 3 1
⇒ S3 = S1 , S 2 = S1
3 3 2 2 2
∑ Yi = − 4 S 1 + 2 S 2 = 0
1 1 2 2 1 2
∑ Z i = − 2 S1 − 2 S 2 − 2 S 3 + Q = 0 S 1 = Q, S 2 = Q, S 3 =
3 3 2
Q
Primer 4.10
r
Određivanje projekcija sile S 5

X 5 = − S5 sin 450 cos 30 0

Y5 = − S5 sin 450 cos 600
Z 5 = S5 cos 450

Uslovi ravnoteže tačke C

2 3
∑ X i =S1 − 4
S5 = 0

2
∑ Yi =S 2 − 4 S5 = 0
2
∑ Z i = 2 S5 + Q = 0
 3 1 r r
⇒ S 5 = − 2Q, S 1 = − Q, S 2 = − Q zbog S5′ = − S5 ⇒
2 2
2 3 3
Uslovi ravnoteže tačke H X 5′ = − X 5 = S5 = − Q
4 2
3 3
∑ X i =S 3 + 4
S6 −
2
Q=0 Y5′ = −Y5 =
2 1
S5 = − Q
4 2
3 1 2
∑ Yi =S4 + 4 S6 − 2 Q = 0 Z 5′ = − Z 5 = −
2
S5 = Q

1
∑ i 2 S6 + Q = 0
Z =

S6 = −2Q, S3 =
Q
2
( ) Q
(
3 + 3 , S4 = 1 + 3
2
)
Predznaci u dobijenim rešenjima
ukazuju na to da su štapovi 1, 2, 5 i 6
pritisnuti, a štapovi 3 i 4 zategnuti.
TEOREMA O TRI NEPARALELNE SILE Da bi telo na koje dejstvuju tri
neparalelne ravanske sile bilo
u ravnoteži moraju sile biti
sučeljne i moraju biti
zadovoljeni uslovi ravnoteže
koji važe za ravanski sučeljni
sistem sila. Prvi deo teoreme,
prema kojem te sile moraju
biti sučeljne, znači da napadne
linije svih triju sila moraju da
se seku u jednoj tački.

Primer 4.11
 Redosled geometrijske analize:
-uoči se trougao BKC kome su svi
unutrašnji uglovi jednaki (po 600),
zbog čega je taj trougao
jednakostraničan, pa je KC = CB = l

-uoči se trougao AKC kome je

KC = CA = l

-unutrašnji ugao kod temena C,

trougla AKC, je 1200, zbog
Trougao sila, Sl. 2, daje čega su unutrašnji uglovi kod
temena A i K, istog trougla, po
3 1 300.
FA = G cos 30 =
0
G, S = G cos 60 = G
0

2 2
r
Komponenata reakcije FA
3 3
X A = FA cos 60 =
0
G YA = FA cos 300 = G
4 4
Primer 4.12
Poznatе veličinе: G, α, u
Оdrediti reakcije veza kao i mesto
reakcije strme ravni (rastojanje v)?
Iz trougla TKH dobija se v:
v
tan α = ⇒ v = u tan α
u
Uslovi ravnoteže:
∑ X = S − G sin α = 0
i ⇒ S = G sin α

∑Y = N − G cos α = 0
i ⇒ N = G cos α

Primer 4.13
Poznate veličine: G, R
Odrediti ugao ϕ i reakcije veza?
-uoči se trougao BOA kome je
AO = OB = R
-uoči se pravougli trougao ABK
-uoči se trougao OKB
-zbog jednakih uglova kod
temena K i B trougla OKB
⇒ OK = OB = R

Prvi deo teoreme o tri sile (da su tačke C i K na istoj vertikali) biće ispunjen ako
su jednake projekcije na horizontalu duži AK i AC što, s obzirom da je AK = 2 R
a AC = l = 2 3R / 3 , daje sledeću jednačinu po nepoznatom uglu ϕ:
2 3
2 R cos 2ϕ = R cos ϕ 3 3
3 ± +8
3 9 3 ±5 3
3 ⇒ cos ϕ = =
cos 2 ϕ − sin 2 ϕ − cos ϕ = 0 1, 2
4 12
3
3 3 G 3
2 cos 2 ϕ − cos ϕ − 1 = 0 ϕ = arccos = 300 ⇒ FA = FB = 0
= G
3 2 2 cos 30 3
Primer 4.14
Lakoj ploči DCE oblika jednakostraničnog trougla vezano je u temenu C
uže koje nosi teret težine G. Glatke stranice ploče DC i CE, naslanjaju se
na ivice A i B, gde pravac AB gradi sa horizontalom ugao β. Treća stranica
ploče DE, u prikazanom ravnotežnom položaju, gradi sa horizontalom
ugao ϕ. Korišćenjem teoreme o tri neparalelne sile, u zavisnosti od
poznatih veličina G i β, odrediti ugao ϕ i reakcije veza.

Tačka K se odrđuje presekom

r r
napadnih linija reakcija FA i FB
r r
FA ⊥ CD, FB ⊥ CE
napadna
r linija treće (vertikalne)
sile G , mora takođe da prođe
kroz tačku K.
Poželjno je da se skica veoma pažljivo
crta (pa makar bilo više pokušaja) kako
bi tačka C bila na istoj vertikali sa
tačkom K
 Sinusna teorema za
trougao ABK
AK AB
=
sin ψ sin 1200
sin 120 0 = sin 60 0
Sinusna teorema za
trougao ABC
AC AB
=
( )
sin 90 − ψ sin 600
0

( )
sin 900 − ψ = cos ψ

Za pravougli trougao AKC

(
tan 300 − ϕ = )
AK
⇒
AC

β
tan (30 − ϕ) = tan (30 + ϕ − β ) ⇒ 30 − ϕ = 30 + ϕ − β ⇒ ϕ =
0 0 0 0
2
U cilju određivanja reakcija veza, a znajući
ugao ϕ, napišimo sinusnu teoremu za
nejednakostraničan trougao sila (Sl.4.22), na
osnovu koje se dobijaju tražene reakcije:

G FA FB
= = ⇒
sin 60 0
 β  β
sin  60 0 −  sin  60 0 + 
 2  2

2 3  β
FA = G sin  60 0 − 
3  2

2 3  0 β
FB = G sin  60 + 
3  2