Osnovne teoreme diferencijalnog računa

Teorema (Rolova) Neka je funkcija f definisana na [a, b], pri čemu važi f je
neprekidna na [a, b], f je diferencijabilna na (a, b) i f (a) = f (b). Tada postoji
ξ ∈ (a, b) tako da je f ′ (ξ) = 0.

Teorema (Lagranžova) Neka je funkcija f definisana na [a, b], pri čemu važi
f je neprekidna na [a, b] i f je diferencijabilna na (a, b). Tada postoji ξ ∈ (a, b)
tako da je
f (b) − f (a) = f ′ (ξ)(b − a).

Teorema (Lopitalovo pravilo) Neka su funkcije f i g definisane i diferenci-

jabilne u nekoj okolini tačke a (osim, možda, u samoj tački a), gde je a ∈ R. Neka
je
lim f (x) = lim g(x) = 0 ili ± ∞
x→a x→a

i neka je g ′ (x) ̸= 0 u nekoj okolini tačke a. Tada je

f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ ,
x→a g(x) x→a g (x)

ako postoji konačna ili beskonačna granična vrednost sa desne strane.

Teorema (Tejlorova formula) Neka funkcija f ima konačne izvode do reda

n u tački a. Tada važi Tejlorova formula

f ′ (a) f ′′ (a) f (n) (a)

f (x) = f (a)+ (x−a)+ (x−a)2 +· · ·+ (x−a)n +Rn (x), x → a.
1! 2! n!
Rn (x) je ostatak u Tejlorovoj formuli i Rn (x) = o((x−a)n ) (Peanov oblik ostatka).
Ako funkcija ima konačne izvode do reda n + 1 u nekoj okolini tačke a ostatak
se može prikazati u Lagranžovom obliku

f (n+1) (ξ)
Rn (x) = (x − a)n+1 , ξ ∈ (a, x) ili ξ ∈ (x, a).
(n + 1)!

Napomena U daljem tekstu podrazumevaćemo da je log = loge .

1
2

Rolova teorema

1. Dokazati da za funkciju

f (x) = (x + 1)(x − 2)(x + 3)(x − 4)

na svakom od intervala (−3, −1), (−1, 2), (2, 4) postoje lokalni ekstremi.

Rešenje: Funkcija f zadovoljava uslove Rolove teoreme na svakom od segmenata

[−3, −1], [−1, 2], [2, 4] (neprekidna je na segmentu, diferencijabilna u unutrašnjim
tačkama i u krajevima segmenta uzima istu vrednost - nulu). To znači, na osnovu
tvrd̄enja Rolove teoreme, postoje tačke

ξ1 ∈ (−3, −1), ξ2 ∈ (−1, 2), ξ3 ∈ (2, 4)

u kojima važi f ′ (ξi ) = 0, i = 1, 2, 3. To su tražene tačke ekstremuma.

Lagranžova teorema

1. Dokazati da je funkcija f konstantna na datom intervalu i odrediti vrednost te

konstante ako je
√
2x − x2
a) f (x) = arcsin(x − 1) + 2 arctan , za x ∈ (0, 2];
x
x
b) f (x) = 2 arctan √ − arctan x, za x ∈ R;
1 + 1 + x2
1 − x2
c) f (x) = arccos − 2 arctan x, za x ≥ 0;
1 + x2
√ (√ )
x2 + 1 − x
d) f (x) = log √ − 2 log x2 + 1 − x , za x ∈ R.
x2 + 1 + x

Rešenje: a) Pokazaćemo da je izvod funkcije f jednak nuli za x ∈ (0, 2], čime se,
na osnovu posledice Lagranžove teoreme, potvrd̄uje da je ona jednaka konstanti.
Imamo
√
1 1 √ 1 (2 − 2x)x − 2x − x2
f ′ (x) = √ +2 2 ·
2 2x−x2
1 − (x − 1) 2 2x−x
1 + x2 x2
1 1 (1 − x)x − (2x − x2 ) 1 1
=√ + · √ =√ −√ = 0.
2x − x 2 x 2x − x 2 2x − x2 2x − x2
Odred̄ujemo konstantu C = f (x). Za x = 1 ∈ (0, 2] imamo
π
C = f (1) = arcsin 0 + 2 arctan 1 = .
2
b) Odred̄ujemo izvod funkcije f
 3
√
2 1 + 1 + x2 − x 2√2x 1
f ′ (x) = 2 · √ 1+x2
−
x
1 + (1+√1+x2 )2 (1 + 1 + x ) 2 2 1 + x2
√
2 1 + x2 + 1 + x2 − x2 1
= √ · √ −
(1 + 1 + x2 )2 + x2 1 + x2 1 + x2
√
2 1 + x2 + 1 1
= √ · √ −
2
2(1 + x + 1 + x ) 2 1+x 2 1 + x2
√
1 1 + x2 + 1 1 1 1
= √ √ · √ − 2
= 2
− = 0.
2 2
1 + x ( 1 + x + 1) 1+x 2 1 + x 1 + x 1 + x2

Na osnovu posledice Lagranžove teoreme funkcija f je konstantna. Vrednost kon-

stante C = f (x) dobijamo ako za x uzmemo neku konkretnu vrednost, recimo
x = 0 i odredimo C = f (0) = 2 arctan 0 − arctan 0 = 0.
c) Izvod funkcije f je za x ≥ 0 jednak

−1 −2x(1 + x2 ) − 2x(1 − x2 ) 2
f ′ (x) = √ ( ) · 2 2
−
2 2 (1 + x ) 1 + x2
1 − 1−x
1+x2

−(1 + x2 ) −4x 2
=√ · −
(1 + x ) − (1 − x ) (1 + x )
2 2 2 2 2 2 1 + x2
−(1 + x2 ) −4x 2 2 2
= · 2 2
− 2
= 2
− = 0.
2x (1 + x ) 1+x 1+x 1 + x2
Funkcija f je konstantna, a vrednost konstante dobijamo za, na primer, x = 0.
Imamo C = f (0) = arccos 1 − 2 arctan 0 = 0.
d) Imamo
( ) √ √ ( )
√
x 2+1+x √2x − 1 ( x2 + 1 + x) − ( x2 + 1 − x) √2x + 1
f ′ (x) = √
2 2
· 2 x +1 (√ )2
2 x +1
x2 + 1 − x 2
x +1+x
2 ( 2x )
−√ · √ −1
x2 + 1 − x 2 x2 + 1
√ √ √ √
1 (x − x2 + 1)( x2 + 1 + x) − ( x2 + 1 − x)(x + x2 + 1
=√ · √ √
x2 + 1 − x ( x2 + 1 + x) x2 + 1
√
2 x − x2 + 1 (x2 − x2 − 1) − (x2 + 1 − x2 ) 2
−√ · √ = ( )√ +√
x2 + 1 − x x2 + 1 x2 + 1 − x2 x2 + 1 x2 + 1
−2 2
=√ +√ = 0.
2
x +1 2
x +1
Funkcija f je konstantna, f (x) = C,

C = f (0) = log 1 − 2 log 1 = 0.

2. Dokazati da je funkcija
1+x 1
f (x) = arctan x + arctan + 2 arctan
1−x x
konstantna na intervalima u kojima je definisana. Odrediti konstante C1 , C2 i
C3 tako da važi
4


 C1 , x < 0,
f (x) = C ,
2 0 < x < 1,

C ,
3 1 < x.

Rešenje: Funkcija f je definisana za x ∈ (−∞, 0) ∪ (0, 1) ∪ (1, +∞). Pokazaćemo

da je njen izvod jednak nuli u oblasti definisanosti, čime se, na osnovu posledice
Lagranžove teoreme, potvrd̄uje da je ona jednaka konstanti na svakom od intervala.

Imamo
1 1 (1 − x) − (1 + x)(−1) 1 −1
f ′ (x) = + ( )2 · +2 · 2
1+x 2
1 + 1+x (1 − x)2 1
1 + x2 x
1−x
1 (1 − x)2 2 x2 −1
= + · + 2 ·
1 + x2 (1 − x)2 + (1 + x)2 (1 − x)2 x2 + 1 x2
1 1 1
= 2
+ 2
−2 2 = 0.
1+x 1+x x +1
Odred̄ujemo konstantu C1 :
π 2π 3π
C1 = f (−1) = arctan(−1) + arctan 0 + 2 arctan(−1) = − +0− =− .
4 4 4
Konstanta C2 je jednaka:
( 1+x 1) π π 5π
C2 = lim arctan x + arctan + 2 arctan =0+ +2· = .
x→0+ 1−x x 4 2 4
Odred̄ujemo konstantu C3 :
( 1+x 1) π π π π
C3 = lim arctan x + arctan + 2 arctan = − +2· = .
x→1+ 1−x x 4 2 4 4
3. Primenom Lagranžove teorema na [x, x + 1], x > 0, dokazati
( 1) 1
log 1 + > .
x x+1
Rešenje: Na osnovu tvrd̄enja Lagranžove teoreme imamo

f (b) − f (a) = f ′ (ξ)(b − a), ξ ∈ (a, b).

Lagranžovu teoremu ćemo primeniti na segmentu [x, x+1] za funkciju f (x) = log x:
1
log(x + 1) − log x = , ξ ∈ (x, x + 1).
ξ
Važi (
x+1 1)
log(x + 1) − log x = log = log 1 +
x x
i
1 1 1 1 1
0<x<ξ <x+1 ⇒> > ⇒ > log(x + 1) − log x >
x ξ x+1 x x+1
1 ( 1) 1
⇒ > log 1 + > .
x x x+1
 5

4. Primenom Lagranžove teoreme za n ∈ N, n ̸= 1, dokazati

1 1
< log(log(n + 1)) − log(log n) < .
(n + 1) log(n + 1) n log n

Rešenje: Lagranžovu teoremu ćemo primeniti na segmentu [n, n + 1] za funkciju

f (x) = log(log x):
1
log(log(x + 1)) − log(log x) = , ξ ∈ (n, n + 1).
ξ log ξ
Važi

n<ξ <n+1 ∧ log n < log ξ < log(n + 1)

⇒ n log n < ξ log ξ < (n + 1) log(n + 1)
1 1 1
⇒ > >
n log n ξ log ξ (n + 1) log(n + 1)
1 1
⇒ > log(log(x + 1)) − log(log x) > .
n log n (n + 1) log(n + 1)

5. Primenom Lagranžove teoreme dokazati

α−β α−β π
≤ tan α − tan β ≤ , 0<β≤α< .
cos2 β cos2 α 2
Rešenje: Za α = β važi jednakost.
Primenom Lagranžove teoreme na segmentu [β, α], za funkciju f (x) = tan x,
slično kao u prethodnom zadatku dokazujemo tvrd̄enje za slučaj β < α.

Lopitalovo pravilo

1. Naći:
√
log(2 + x) log(x10 − 2x + 1)
a) lim √ b) lim ;
x→+∞ log(3 + 3 x) x→+∞ log(x2 + x + 1
π
2x arctan x −
c) lim ; d) lim 2 .
x→+∞ x3 x→+∞ 1 x+1
+ log
x x−1
Rešenje: a) Odred̄ujemo
1 1 √
√ ∞
√ · √ 3 √
log(2 + x) ∞ ( ) 2+ x 2 x 3 x2 (3 + 3 x)
L = lim √ = lim = lim √ √
x→+∞ log(3 + 3 x) x→+∞ 1 1 x→+∞ 2 x(2 + x)
√3
· √3
3+ x 3 x 2
( 2 )
√3 3 √ + 1
3(3 x2 + x) ( ∞∞
) 3
x 3
= lim √ = lim ( ) = .
x→+∞ 2(2 x + x) x→+∞ 1 2
2 √ +1
x

b) Nalazimo
6

1
− 2x + 1)
log(x10 (∞
· (10x9 − 2)
L = lim = lim − 2x∞
)+ 1 x10
x→+∞ log(x2 + x + 1) x→+∞ 1
2
· (2x + 1)
x +x+1
(x2 + x + 1)(10x9 − 2) x11 (1 + x1 + x12 )(10 − 2 x19 )
= lim = lim
x→+∞ (x10 − 2x + 1)(2x + 1) x→+∞ x11 (1 − 2 19 + 110 )(2 + 1 )
x x x
(1 + x1 + x12 )(10 − 2 x19 )
= lim = 5.
x→+∞ (1 − 2 19 + 110 )(2 + 1 )
x x x

c) Imamo

2x ( ∞
∞
) 2x log 2 ( ∞
∞
) 2x log2 2 ( ∞
∞
) 2x log3 2
L = lim = lim = lim = lim = +∞.
x→+∞ x3 x→+∞ 3x2 x→+∞ 6x x→+∞ 6
d) Dobijamo

π 1
arctan x −( 00 )
L = lim 2 = lim 1 + x2
x→+∞ 1 x + 1 x→+∞ −1 x − 1 x − 1 − (x + 1)
+ log + ·
x x−1 x2 x+1 (x − 1)2
1 1
1+x 2 1 + x2 x2 (x2 − 1)
= lim = lim = lim
x→+∞ −1 2 x→+∞ −x2 + 1 − 2x2 x→+∞ (1 + x2 )(−3x2 + 1)
− 2
x 2 x −1 x2 (x2 − 1)
x4 (1 − x12 ) 1 − x12 1
= lim 4 1 1 = lim =− .
x→+∞ x ( 2 + 1)(−3 +
x x2
) x→+∞ ( x12 + 1)(−3 + 1
x2
) 3

2. Odrediti:
( 2) πx
a) lim (x + 2) log 1 + ; b) lim (1 − x) tan ;
x→−2 x x→1 2
1 sin x
c) lim 2 log .
x→0 x x
Rešenje: a) Imamo

( ) 1 −2
( ·
(0·∞) 2)log 1 + x2 ∞
(∞ ) 1+ 2
x
x2
L = lim (x + 2) log 1 + = lim = lim
x→−2 x x→−2 1 x→−2 −1
x+2 (x + 2)2
2(x + 2)2 2(x + 2)
= lim = lim = 0.
x→−2 x(x + 2) x→−2 x

b) Važi

πx (0·∞) 1 − x ( 00 ) −1 2
L = lim (1 − x) tan = lim = lim = .
x→1 2 x→1 cotan πx x→1 −1 π π
2 ·
sin2 πx
2
2

c) Dobijamo
 7

sin x x x cos x − sin x

1 sin x log ( 00 ) ·
L = lim 2 log = lim x = lim sin x x2
x→0 x x x→0 x2 x→0 2x
x cos x − sin x ( 00 ) cos x − x sin x − cos x − sin x
= lim 2
= lim 2
= lim
x→0 2x sin x x→0 4x sin x + 2x cos x x→0 2(2 sin x + x cos x)
0
(0) − cos x 1
= lim =− .
x→0 2(2 cos x + cos x − x sin x) 6

3. Izračunati:
( π ) (2 )1/x
a) lim x tan x − ; b) lim arccos x ;
x→π/2 2 cos x x→0 π
1
−x
( )
c) lim x log(1 − e ) ; d) lim (4x − 1)e1/x − 4x ;
x→0+ x→+∞
( 1 1 )
e) lim − .
x→1 log x x−1
Rešenje: a) Računamo
( π ) (∞−∞) 2x sin x − π ( 00 ) 2 sin x + 2x cos x
L = lim x tan x − = lim = lim
x→π/2 2 cos x x→π/2 2 cos x x→π/2 −2 sin x
= −1.

b) Neka je
(2 )1/x
L = lim arccos x .
π x→0

Logaritmovanjem leve i desne strane, dobijamo

(2 )
1 (2 ) log arccos x
log L = lim log arccos x = lim π
x→0 x π x→0 x
π 2 −1
· √
( 00 ) 2 arccos x π 1 − x2 −2
= lim = .
x→0 1 π

Sada je L = e−2/π .
c) Imamo
1
−x
L = lim x log(1 − e ) .
x→0+

Logaritmovanjem leve i desne strane, dobijamo

1 log x
log L = lim −x
log x = lim
x→0+ log(1 − e ) x→0+ log(1 − e−x )
1
(∞
∞
)
x 1 − e−x ( 00 ) e−x
= lim = lim = lim = 1.
x→0+ 1 −x x→0+ xe−x x→0+ e−x − xe−x
e
1 − e−x
Imamo da je L = e.
d) Odred̄ujemo
8
( ) (∞−∞)
( 4x − 1 )
L = lim (4x − 1)e1/x − 4x = lim x e1/x − 4
x→+∞ x→+∞ x
4x − 1 1/x 4x − (4x − 1) 1/x 4x − 1 1/x −1
e − 4 (0) e + e · 2
(∞·0)
= lim x 0
= lim x2 x x
x→+∞ 1 x→+∞ −1
x x2
1 1/x 4x − 1 1/x
2
e − e ( 4x − 1 1/x )
= lim x x3 = lim − e1/x − e
x→+∞ −1 x→+∞ x
x2
= −(1 − 4) = 3.

e) Imamo
1
( 1
1 ) (∞−∞) x − 1 − log x ( 00 ) 1−
L = lim − = lim = lim x
x→1 log x x−1 x→1 (x − 1) log x x→1 1
log x + (x − 1)
x
1
( 00 ) 1
= lim x2 = .
x→1 1 1 1 2
+ − (x − 1) 2
x x x
4. Naći granične vrednosti
( 1 )x x −1)
a) lim (cotan x)sin x ; b) lim log c) lim x(x .
x→0 x→0+ x x→0+

Rezultat: a) 1; b) 1; c) 1.

Tejlorova formula

1. Za funkciju f (x) = x2 e−x odrediti Tejlorov polinom drugog stepena u okolini

tačke 1 i ostatak u Tejlorovoj formuli u Peanovom obliku.

Rešenje: U okolini tačke x = 1 Tejlorov polinom drugog stepena ima oblik

f ′ (1) f ′′ (1)
T2 (x) = f (1) + (x − 1) + (x − 1)2 ,
1! 2!
a ostatak u Peanovom obliku je jednak

R2 (x) = o((x − 1)2 ).

Za datu funkciju f odred̄ujemo

f (1) = e−1 ,


f ′ (x) = 2xe−x − x2 e−x = e−x (2x − x2 ) ⇒ f ′ (1) = f ′ (x) = e−1 ,
x=1
f ′′ (x) = −e−x (2x − x2 ) + e−x (2 − 2x) = e−x (x2 − 4x + 2)


⇒ f ′′ (1) = f ′′ (x) = −e−1 .
x=1

Tejlorov polinom je jednak

1 ( 1 1)
T2 (x) = e−1 + e−1 (x − 1) − e−1 (x − 1)2 = e−1 − x2 + 2x − .
2 2 2
 9

2. Odrediti Tejlorov polinom stepena dva u okolini tačke 0 za funkciju

√
f (x) = 2 − e−x .

Odrediti ostatak u Peanovom obliku.

Rezultat: Tejlorov polinom drugog stepena u okolini nule ima oblik

f ′ (0) f ′′ (0) 2
T2 (x) = f (0) + x+ x ,
1! 2!
a ostatak u Peanovom obliku je R2 (x) = o(x2 ).
Imamo

f (0) = 1,

1  1
f ′ (x) = √ −x
e −x
⇒ f ′
(0) = f ′
(x) = ,
2 2−e x=0 2
−1 1
f ′′ (x) = √ e−x − √ e−x
4 (2 − e−x )3 2 2 − e−x

 1 1 3
⇒ f ′′ (0) = f ′′ (x) = − − = − .
x=0 4 2 4
Sada je
f ′ (0) f ′′ (0) 2 1 3
T2 (x) = f (0) + x+ x = 1 + x − x2 .
1! 2! 2 8

3. Odrediti Tejlorov polinom stepena dva u okolini tačke 2 za funkciju

f (x) = (x − 1)x .

Odrediti ostatak u Peanovom obliku.

Rešenje: Tejlorov polinom drugog stepena u okolini tačke 2 ima oblik

f ′ (2) f ′′ (2)
T2 (x) = f (2) + (x − 2) + (x − 2)2 ,
1! 2!
a ostatak u Peanovom obliku R2 (x) = o((x − 2)2 ).
Važi f (2) = 1. Izvod funkcije f odredićemo primenom logaritamskog diferenci-
ranja. Imamo

f (x) = (x − 1)x / log ⇒ log f (x) = log(x − 1)x

f ′ (x) x
⇒ log f (x) = x log(x − 1) / ′ ⇒ = log(x − 1) +
f (x) x−1
( x )
⇒ f ′ (x) = f (x) log(x − 1) +
x−1
( )′ ( x )
⇒ (x − 1) x
= (x − 1) log(x − 1) +
x
(∗).
x−1
Dobijamo ( x )
f ′ (x) = (x − 1)x log(x − 1) +  = 2.
x − 1 x=2
Sada je
10
( )′ ( x ) ( x )′
f ′′ (x) = (x − 1)x log(x − 1) +
+ (x − 1)x log(x − 1) +
x−1 x−1
(∗)
( x )2 ( 1 1 )
= (x − 1) log(x − 1) +
x
+ (x − 1)x
− .
x−1 x − 1 (x − 1)2
Računamo f ′′ (2) = 4. Imamo
f ′ (2) f ′′ (2)
T2 (x) = f (2) + (x − 2) + (x − 2)2 = 1 + 2(x − 2) + 2(x − 2)2 .
1! 2!

4. Odrediti Maklorenov polinom trećeg stepena za funkciju

( √ )
f (x) = log 2x + 4x2 + 1 .

Naći ostatak u Peanovom obliku.

Rešenje: Maklorenov polinom je Tejlorov polinom u okolini nule. Imamo

f ′ (0) f ′′ (0) 2 f ′′′ (0) 3
f (x) = M3 (x) + R3 (x) = f (0) + x+ x + x + o(x3 ).
1! 2! 3!
Odred̄ujemo
( √ )

f (x) = log 2x + 4x2 + 1  = 0,
x=0
( )
√
′ 1 1 1 2( 4x2 + 1 + 2x)
f (x) = √ 2+ √ · 8x = √ √
2x + 4x2 + 1 2 4x2 + 1 2x + 4x2 + 1 4x2 + 1

2 
=√ = 2(4x2 + 1)−1/2  = 2,
4x2 + 1 
x=0

f ′′ (x) = −(4x2 + 1)−3/2 · 8x = 0,
x=0
( )

f ′′′ (x) = 12(4x2 + 1)−5/2 · 8x − 8(4x2 + 1)−3/2 
2
= −8.
x=0

Dobijamo
4
M3 (x) = 2x − x3 .
3

5. Odrediti Tejlorov polinom stepena dva u okolini tačke 1 za funkciju

f (x) = sin log x.

Odrediti ostatak u Lagranžovom obliku.

Rešenje: Tejlorov polinom drugog stepena u okolini tačke 1 ima oblik

f ′ (1) f ′′ (1)
T2 (x) = f (1) + (x − 1) + (x − 1)2 ,
1! 2!
f ′′′ (ξ)
a ostatak u Lagranžovom obliku R2 (x) = (x − 1)3 .
3!
Vrednost funkcije je f (1) = 0. Izvodi funkcije f su jednaki
1 
f ′ (x) = cos log x ·  = 1,
x x=1
( 1 1 )
f ′′ (x) = − sin log x · 2 − cos log x · 2  = −1
x x x=1
 11

Imamo
f ′ (1) f ′′ (1) 1
T2 (x) = f (1) + (x − 1) + (x − 1)2 = x − 1 − (x − 1)2 .
1! 2! 2
Nalazimo treći izvod funkcije
( sin log x + cos log x )′
f ′′′ (x) = −
x2
(cos log x · x1 − sin log x · x1 )x2 − 2x(sin log x + cos log x)
=−
x4
cos log x + 3 sin log x  cos log ξ + 3 sin log ξ
=  =
x3 x=ξ ξ3
Ostatak u Lagranžovom obliku je jednak
cos log ξ + 3 sin log ξ
R2 (x) = (x − 1)3 ,
6ξ 3

pri čemu ξ ∈ (1, x) ili ξ ∈ (x, 1).

6. Odrediti A, B ∈ R tako da važi jednakost

A tan x + Besin x = 2 − 4x + x2 + o(x2 ), x → 0.

Rešenje: Na osnovu aproksimacije funkcije f Maklorenovim polinomom drugog

stepena imamo
f ′ (0) f ′′ (0) 2
f (x) = f (0) + x+ x + o(x2 ).
1! 2!
Neka je
f (x) = A tan x + Besin x .
Odred̄ujemo

f (0) = B,

1 
f ′ (x) = A + Be sin x
cos x ⇒ f ′
(0) = f ′
(x) = A + B,
cos2 x x=0
−2
f ′′ (x) = A 3 (− sin x) + B(esin x cos2 x + esin x (− sin x))
cos x 

⇒ f ′′ (0) = f ′′ (x) = B.
x=0

Na osnovu Maklorenove formule i zadatog uslova važi jednakost

f ′ (0) f ′′ (0) 2 1
f (x) = f (0) + x+ x + o(x2 ) = B + (A + B)x + Bx2 + o(x2 )
1! 2! 2
= 2 − 4x + x2 + o(x2 ).

Imamo
1
B = 2, A + B = −4, B = 1,
2
odakle je A = −6, B = 2.
12

7. Odrediti a, b, c ∈ R tako da važi jednakost

etan x + ax2 + bx + c = o(x2 ), x → 0.

Rešenje: Na osnovu Tejlorove formule u okolini nule, za funkciju f imamo

f ′ (0) f ′′ (0) 2
f (x) = f (0) + x+ x + o(x2 ).
1! 2!
Odred̄ujemo


f (x) = etan x  = 1,
x=0
1 
f ′ (x) = etan x  = 1,
cos2 x x=0
( 1 2 sin x )
f ′′ (x) = etan x 4 + etan x  = 1.
cos x cos3 x x=0
Sada je
1 1
etan x = 1 + x + x2 + o(x2 ) ⇔ etan x − 1 − x − x2 = o(x2 ),
2 2
odakle imamo a = −1/2, b = −1, c = −1.

8. Dokazati jednakost

(1 + x)2015 − 1 − 2015x − 2015 · 1007x2 = o(x2 ), x → 0.

Rešenje: Na osnovu Tejlorove formule u okolini nule, za funkciju f (x) = (1+x)2015

imamo
f ′ (0) f ′′ (0) 2
f (x) = f (0) + x+ x + o(x2 ).
1! 2!
Odred̄ujemo


f (x) = (1 + x)2015  = 1,
x=0


f ′ (x) = 2015(1 + x)2014  = 2015,
x=0 

f ′′ (x) = 2015 · 2014(1 + x)2013  = 2015 · 2014.
x=0

Sada je
2015 · 2014 2
(1 + x)2015 = 1 + 2015x + x + o(x2 ),
2
odakle sledi data jednakost.

9. Dokazati jednakost

x arctan x − x2 = o(x3 ), x → 0.
 13

Rešenje: Datu jednakost ćemo dokazati na osnovu Tejlorove formule u okolini

nule, za funkciju f (x) = x arctan x. Član o(x3 ) prepoznajemo kao Peanov oblik
ostatka u aproksimaciji funkcije Tejlorovim polinomom trećeg stepena
f ′ (0) f ′′ (0) 2 f ′′′ (0) 3
f (x) = f (0) + x+ x + x + o(x3 ).
1! 2! 3!
Računamo


f (x) = x arctan x = 0,
x=0
( x )
f ′ (x) = arctan x +  = 0,
1 + x2 x=0
1 1 + x2 − 2x2 ( 1 1 − x2 )
f ′′ (x) = + = +  = 2,
1 + x2 (1 + x2 )2 1 + x2 (1 + x2 )2 x=0
−2x −2x(1 + x2 )2 − 2(1 + x2 )2x(1 − x2 )
f ′′′ (x) = 2 2
+
(1 + x ) (1 + x2 )4
( −2x −2x(1 + x2 ) − 4x(1 − x2 ) )
= +  = 0,
(1 + x2 )2 (1 + x2 )3 x=0

Sada je

x arctan x = x2 + o(x3 ), odnosno, x arctan x − x2 = o(x3 ).

10. Primenom Tejlorove formule predstaviti polinom

f (x) = x5 + 3x2

po stepenima (x − 1).

Rešenje: Na osnovu Tejlorove formule imamo

f (x) = T5 (x) + R5 (x)

f ′ (1) f ′′ (1) f ′′′ (1)
= f (1) + (x − 1) + (x − 1)2 + (x − 1)3
1! 2! 3!
f (4) (1) f (5) (1) f (6) (ξ)
+ (x − 1)4 + (x − 1)5 + (x − 1)6 .
4! 5! 6!
Odred̄ujemo f (1) = 4 i izvode
  
  
f ′ (x) = 5x4 + 6x = 11, f ′′ (x) = 20x3 + 6 = 26, f ′′′ (x) = 60x2  = 60,
x=1 x=1 x=1
 
 
f (4) (x) = 120x = 120, f (5) (x) = 120 = 120.
x=1 x=1

Kako je f (6) (x) = 0 za svako x ∈ R, to je R5 (x) = 0 i važi f (x) = T5 (x), za x ∈ R.

Sada je
26 60 120 120
f (x) = 4 + 11(x − 1) + (x − 1)2 + (x − 1)3 + (x − 1)4 + (x − 1)5
2 6 24 120
= 4 + 11(x − 1) + 13(x − 1)2 + 10(x − 1)3 + 5(x − 1)4 + (x − 1)5 .

Napomenimo da smo ovde mogli da računamo aproksimaciju Tejlorovim poli-

nomom višeg stepena od 5, ali bi zbog f (k) (x) = 0, ∀x ∈ R, k ≥ 6 koeficijenti uz
(x − 1)k , k ≥ 6 bili jednaki 0.