Ako ne znaš udarati, ne pokazuj zube.

Ako neka žena kupuje košulju, onda je zaljubljena. Kad je pegla onda je udata. Ako pri tome pjeva, onda je i prvo i
drugo.

Ako pri svakoj prijateljskoj usluzu odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, vec prodao.

Ako se bojiš usamljenosti, ne ženi se.

Ako si čovjek – vodi ljubav, ako si cvijet – budi mimoza.

Ako si poslao devet glupaka da ti nešto kupe, ti si postao deseti.

Ako sjekira ne sječe; naoštriti se može, ali ako te žena neće, ništa ti ne pomaže.

Ako ste ušutkali nekoga niste ga i preobratili.

Ako ti je slaba pamet, moraš imati zdrava leđa.

Ako ti je žena dobra, druga ti ne treba.

Ako želite uspjeti u društvu, ubijte svoju savjest.

Ako hoćeš da se obogatiš idi među siromahe.

Ako jedna želja nije zadovoljena to je dovoljan razlog da duša tuguje.

Ako kažeš neku tajnu svom prijatelju, vodi računa da i on ima svog prijatelja.

Ako neko voli jedan cvijet koji postoji samo na jednoj među milionima zvijezda, to je dovoljno da bude sretan kad ih
posmatra.

Arhitekti svoje greške pokrivaju mramorom, ljekari zemljom, a žene dekolteom.

Djeca: potrošiš prve dvije godine njihovog života učeći ih da hodaju i pričaju. Onda potrošiš sljedećih 16
godina govoreći im da sjednu i umuknu. ~ Nepoznat

Zašto se žena deset godina trudi da promijeni muževljeve navike, a onda kuka kako to nije muškarac za
koga se udala. ~ Barbara Strejsend

Zamolio sam boga da mi da bicikl, ali znam da bog tako ne funkcioniše. Zato sam ukrao bicikl i tražio
oproštaj grijeha. ~ Nepoznat

Ljudi koji misle da znaju sve živo su pravi smarači nama koji znamo sve živo. ~ Isak Asimov

Ako bih se složio s tobom obojica bismo bili u krivu. ~ Nepoznat

Večernje vijesti su nešto gdje ti kažu “dobro veče” a onda ostatak potroše da ti pokažu zašto nije dobro. ~
Nepoznat

Živimo u društvu u kojem pica stiže na tvoju adresu brže od policije. ~ Nepoznat
Ukoliko odano radite osam sati dnevno možda ćete doživjeti da postanete šef i da radite 12 sati dnevno. ~
Robert Frost

Muškarci imaju dvije emocije: gladan i napaljen. Ako ga vidite bez erekcije, napravite mu sendvič. ~
Nepoznat

 Znanje je znati da je paradajz voće; mudrost je ne staviti ga u voćnu salatu. ~ Brajan Džerald
O’Driskol
 Neki ljudi stvaraju sreću gdje god odu; drugi kad god odu. ~ Oskar Vajld
 Ne patim ja od ludila; ja uživam u svakom njegovom trenutku. ~ Nepoznat
 Strpljenje je nešto čemu se diviš kod vozača iza tebe, ali ne i kod onoga ispred tebe. ~ Bil Mekglešin
 Jedina misterija u životu je zašto su kamikaze nosili kacige. ~ Al Megvajer
 Ako misliš da nikome nije stalo da li si živ, pokušaj preskočiti par rata kredita. ~ Erl Vilson
 Muškarci se žene ženama s nadom da se nikad neće promijeniti. Žene se udaju za muškarce s nadom
da će se promijeniti. I jedni i drugi neizbježno bivaju razočarani. ~ Albert Ajnštajn
 Najbrži način da udvostručite svoj novac je da ga presavijete i vratite u džep. ~ Vil Rodžers
 Nisam uspio da ti popravim kočnice pa sam pojačao zvuk na tvojoj sireni. ~ Stiven Rajt
 Kad bi žene vodile svijet ne bi uopšte bilo ratova, ali bi zato imali intenzivne pregovore svakih 28
dana. ~ Robin Vilijams
 Možda su se moji stavovi promijenili, ali ne i činjenica da sam u pravu. ~ Ešli Briljant
 ‘Džabana’ je nešto što ti ne treba po cijeni koju ne možeš odbiti. ~ Frenklin Džons
 Ako iz prve ne uspiješ, to je znak da padobranstvo nije za tebe. ~ Heni Jangmen
 Velika razlika između seksa za novac i besplatnog seksa je u tome što seks za novac obično košta
mnogo manje. ~ Brendan Bihejn
 Drži se svojih snova: isključi budilnik. ~ Nepoznat
 Najbolji argument protiv demokratije je petominutno ćaskanje sa prosječnim glasačem. ~ Vinston
Čerčil
 Čudno je to, zar ne. Staneš nasred biblioteke i vrisneš: aaaaaaaaaaaaa! i svi gledaju u tebe. Ali kad to
isto uradiš u avionu svi počnu raditi isto. ~ Tomi Kuper
 Bog nam je dao rođake; hvala bogu pa možemo birati prijatelje. ~ Itel Mamford
 Nikad ne idi bijesan na spavanje. Ostani budan i smišljaj osvetu. ~ Nepoznat
 Kad čovjek ostari dešavaju se tri stvari. Prva je da ti novac prosto ispari, a ne mogu se sjetiti koje su
ostale dvije. ~ Norman Vizdom

Ako cinite dobro, cinite ga za sebe, ako cinite zlo, cinite ga sebi. (Gandi)

Ako dugo zive skupa, zivotinje se zavole, a ljudi zamrze. (Kineska poslovica)

Ako je kratko, dobro je dvostruko dobro, cak i zlo, ako ga je malo, nija tako zlo. (Molijer)

Ako je vazno biti uzvisen , onda je to narocito potrebno u zlu. Ljudi pljuju na sitnog lopova, ali ne mogu da
uskrate stanovito postovanje velikom zlocincu : dive se njegovoj hrabrosti, drhte od njegove okrutnosti.
(Didro)

Ako neko zlo zbog necega mora postojati, onda ucinimo ga bar sto manje stetnim i skodljivim. (Pelagic)

Ako zelis da uvredis svog protivnika, hvali ga na sav glas zbog osobina koje mu nedostaju. (Cercil)

Al’ dok mi oko boljeg nastojimo, i samo dobro cesto pokvarimo. (Sekspir)
Biti dobar znaci biti u harmoniji sa samim sobom. Nesaglasnost vlada tamo gde je covek primoran da bude u
harmoniji sa drugima. (Vajld)

Blato moze da uprlja dijamante, ali ne moze da ih pretvori u blato. (Tagore)

Covek je cesto dobar samo zato sto nema prilike da bude zao. (Petefi)

Covek koji je previse dobar za svet, cesto nije dobar za svoju porodicu. (Man)

Cuvaj se mnogih ako se bojis pojedinaca. (Latinska poslovica)

Da biste birali izmedju dva zla, morate isprobati oba. (Fransoa Morijak)

Dobar covek uvek ostaje pocetnik. (Latinska poslovica)

Dobro je svrha svakog postojanja i kretanja. (Aristotel)

Dobro je tesko videti, a lako se pozna. (Narodna poslovica)

Dobro koje ocekuje protivuslugu, nije dobro. (Narodna mudrosti iz Kine)

Hipohondar je covek kome je dobro kad mu je zlo. (Capek)

Kad se u zlu nadjes, ti ne cekaj da se velika dver raskrili, vec umakni i na mala vrata. (Ivana Brlic-
Mazuranic)

Atribut je najveci neprijatelj imenice, ako se upotrebi gde ne treba. (Volter)

Bolje je nauciti nepotrebno, nego nista. (Seneka)

Bolje je znati malo ali temeljito, nego mnogo i povrsno. (Kant)

Covek bi morao da zna nesto i o sopstvenoj zemlji pre nego sto krene u inostranstvo. (Forman)

Coveku koji sve zna ne preostaje nista drugo nego da sebi prosvira metak kroz glavu. (Sestov)

Danas ljudi znaju cenu svemu, i vrednost nicemu. (Vajld)

Filozofski sistemi su potpuno istiniti samo za svoje utemeljivace. (Nice)

I najslabiji ucenik zna danas istine za koje bi Arhimed zrtvovao svoj zivot. (Ten)

Iluzije jos nikada nisu bile zastita pred cinjenicama. (Aceson)

Ima knjiga iz kojih saznajemo sve, a na kraju ipak ne shvatamo nista. (Gete)

Izreke su ukras govora. (Narodna mudrost iz Persije)

Kad vidim seljaka kako zivi neosetljiv prema carima prirode, on me uvek podseca na bibliotekara koji ne
ume da cita. (Kison)

Ko bude naucio ljude da umru, naucice ih da zive. (Ruso)

Ko mnogo govori – ili mnogo zna ili mnogo laze. (Heltaji)

Ko mnogo zna, toga je tesko zadovoljiti. (Gracijan)

Ko se posvecuje ucenju, postaje iz dana u dan veci. (Lao Ce)

Koliko li ima ljudi na cije bi se biblioteke, kao na bocice sa lekovima, mogao staviti natpis : samo za spoljnu
upotrebu. (Dode)

Mi rado potcenjujemo ono sto imamo, a precenjujemo ono sto jesmo. (Mirabo)

Ako dokazujem da sam u pravu, ja priznajem da sam mozda u zabludi. (Bomarse)

Ako glupost prezivi, moze se reci da je cak toliko glupa da ne ume ni da umre. (Likok)

Ako mnogo citamo, postajemo ponosni i tacni, ako mnogo vidimo, postajemo mudri, razumni i korisni.
(Lihtenberg)

Ako mudrac ne pouci budalu, nastaje dvostruka steta : umanjio je svoj ugled, a budalu ohrabrio da i dalje
gresi. (Spinoza)

Ako posaljes devet glupaka da ti nesto kupe, ti si postao deseti. (Tuholski)

Ako rec vredi jednu paru, cutanje vredi dve. (Jevrejska izreka)

Ako ti je pamet slaba, moras imati jaka ledja. (Bugarska poslovica)

Ako nisi vec u stanju da sipas munje, okani se i grmljavine. (Bernar, T.)

Bolest smeta zdravom, a glupost pametnom. (Konfucije)

Bolje je sa mudrim plakati, nego sa budalom pevati. (Slovenska poslovica)

Citati, a ne razumeti, to je kao da lovis, a nista ne ulovis. (Goldoni)

Covek koji je uvek mudar vredi malo vise od coveka koji je uvek glup. (Bini)

Covek postaje pametniji vise od tudjih gluposti, nego od svoje pameti. (Dodje)

Cutanje je velika umetnost konverzije. (Buhvald)

Dobro je smejati se poslednji : tako bar imate vremena da shvatite u cemu je vic. (Katajev)

Dok se pitamo sta treba poceti, trenutak za pocetak je vec prosao. (Hajne)

Drugi deo zivota kod pametnog coveka sastoji se u oslobadjanju od ludosti, predrasuda i pogresnih misljenja
koje je stekao tokom prvog dela zivota. (Cehov)

Genijalni ljudi imaju najkrace biografije. Njihovi rodjaci ne mogu nista da kazu o njima. (Tuvim)

Genije je covek koji moze da ostvari sve osim dovoljno sredstava za zivor. (Panjol)

Glad je sluzavka genija. (Tven)

Glupost je nesto sto svako ima pravo da kaze, ali neka bar to ne izrice sa dostojanstvom. (Cercil)
Ako bismo se trudili da budemo takvi kakvi bi trebali da budemo, kao sto prikrivamo kakvi jesmo, mogli
bismo biti takvi kakvi jesmo, a ne bismo bili u teskoci da uopste nesto prikrivamo. (La Rosfuko)

Ako zatvorite vrata svim manama, i istina ce ostati napolju. (Tagore)

Biti prirodan je jednostavno poze, i to poza koja najvise nervira. (Lenjin)

Bodrenje je najvisi oblik laskanja. (Vulf)

Bolje je verovati svojim ocima nego tudjim recima. (Tajmur)

Budi spreman da uvek govoris ono sto mislis, pa ce te podli ljudi izbegavati. (Nehru)

Cak i stetna istina vredi vise od korisne lazi. (Man)

Cinik je covek koji svemu zna cenu, a nicemu vrednost. (Vajld)

Cuvajte se brbljivaca koji zrtvuju smisao radi praznih i gromkih reci. (Balzak)

Da bismo odrzali rec, najbolje je da je nikada i ne dajemo. (Napoleon)

Docekajmo vreme onakvi kako nas ono trazi. (Sekspir)

Govori ono sto koristi drugima i tebi, kloni se neozbiljnog govorenja. ( Franklin)

Istina se nikada ne moze reci tako da bi se razumela, a da joj se ne bi verovalo. (Blejk)

Izreku : « Cutanje je zlato », proturili su oni koji su se obogatili pricom. (Crncevic, N.)

Kad bi sa samog sebe svukao sve iluzije, ostao bi go. (Graf)

Ko laze za tebe, lagace i protiv tebe. (Narodna poslovica)

Ako se svi konopci pokidaju, covek vise nece moci ni da se obesi. (So)

Bolje je zasluziti a ne dobiti, nego dobiti a ne zasluziti. (Spenser)

Borbu je stvorila priroda, mrznju je pronasao covek. (Capek)

Coveka dusa uvek silnije boli nego kosti. (Gribojedov)

Gubitak iluzije je normalan, gubitak nade je tragedija. (Jevtusenko)

Iz vode obicno izlaze suvi oni kojima podje za rukom da je zamute. (Avercenko)

Jedna je pravda koja mora da se pravda. (Bulatovic)

Ko lopovi gleda kroz prste i sam je lopov. (Spanska poslovica)

Ko stedi potkovicu – izgubi konja. (Krilov)

Ko zna nije li smrt zivot, a zivot – smrt? (Euripid)

Masa sudi po spoljnom i vidljivom, zato sto samo to moze i da shvati. (Aristotel)
Najvise se podmazuje tocak koji najglasnije cvili. (Fiser, M.)

Nasilje koristi samo onima koji nemaju sta da izgube. (Sartr)

Ako ne mozes gneb savladati, pocinje on tebe da savladava. (Seneka)

Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar covek. (Sekspir)

Ako ste na visokom polozaju pa vam neko laska, onda ili vas je prevario ili ce vas prevariti. (Pirandelo)

Ako uspemo da pobedimo svoje strasti, to je vise zbog njihove slabost nego zbog nase snage. (Cvajg)

Bavim se tudjim stvarima posto nemam svojih. (Horacije)

Biti zloban znaci svetiti se unapred. (Heltaji)

Bogatstvo menja cud, retko nabolje. (Latinska poslovica)

Bolja je casna skromnost, nego sramotno blagostanje. (Lao Ce)

Bolje da ti zavide, nego da te sazaljevaju. (Petrarka)

Bolje je patiti od istine, nego biti nagradjen za laz. (Leonardo)

Bolje je razumeti malo nego razumeti pogresno. (Frans)

Budite zahvalni savetima a ne pohvalama. (La Fonten)

Cast je nemoguce uzeti, moze se izgubiti. (Cehov)

Malo je koristi od ociju ako je um slep. (Bodler)

Moral zalazi zajedno sa suncem. (Ten)

Mudrost je kapital, ali lukavost uzima kamatu. (Heltaji)

Nada je san budnih. (Aristotel)

Najjaci je onaj covek koji ume da vlada svojim strastima. (Singer)

Najopasnije kod poluistina je neshvatljiva pojava da su uvek veruje pogresnoj polovini. (Buhvald)

Ne postoji apsolutna vrlina – postoje okolnosti. (Balzak)

Ne veruj coveku koji o svakom govori samo dobro. (Breht)

Nisu losa vremena, nego covek. (Darvin)

Odricati gresku – dvostruka je greska. (Monteskje)

Onaj ko tesko daje obecanje, vernije ga odrzava. (Gras)

Onaj ko zeli, a ne cini, radja otrov. (Karlajl)

Oni koji misle da se novcem moze ucinit sve, bez sumnje su sposobni da ucine – svasta za novac. (Morijak)
Ostani dosledan vrlini, to je uzviseno mucenistvo. (Balzak)
Plemenit covek prebacuje sebi, a prostak drugima. (Konfucije)

Мудрост живљења

1. Ако има лијека, има и вијека.

2. Ако је кратак дан, дуга је година.
3. Ако кажеш ватра, нећеш изгорети.
4. Ако коза лаже, рог не лаже.
5. Ако смо ми браћа, нијесу нам кесе сестре.
6. Без алата нема заната.
7. Боља је срећа но памет.
8. Боље икад него никад.
9. Боље икако него никако.
10. Боље ишта него ништа.
11. Боље је знање но имање.
12. Већа глава, више главобоље.
13. Гвожђе се кује док је вруће.
14. Два лоша избише Милоша.
15. Два пута мјери, а трећи крој.
16. Жедан коњ воде не пробира.
17. За мајстором гора плаче.
18. Здравље је највеће богатство.
19. Зна црв чију стражњицу дубе.
20. Зрно по зрно - погача, камен по камен - палача.
21. И вода зубе има.
22. Иди мудро, не погини лудо.
23. Избирач није отирач.
24. И зидови имају уши.
25. Из сваког пања не може се светац истесати.
26. Има наук а има и одук.
27. И најпаметнији човек полуди од пара.
28. И пас леже док се ручак слеже.
29. И пјана врана за орла знала.
30. Испеци, пак реци.
31. И ћорава кока неко зрно нађе.
32. И у гори гласно не мисли.
33. Јака гужва, слаба служба.
34. Један човек не може све знати.
35. Једна ласта не чини прољећа.
36. Једна мука наука, а сто мука одука.
37. Једна штета сто гријеха.
38. Кад највише грми, најмање киша пада.
39. Кад нема кише и град је добар.
40. Кад дође мука, нема брука.
41. Лаж се пређе прими него истина.
42. Лакше је стећи него сачувати.
43. Најтежа је празна торба.
44. Након боја копљем у трње.
45. На муци се познају јунаци.
46. Небојшу најприје пси уједу.
47. Невоља је јача од стида.
48. Невоља памет дава.
49. Ноћ сведока нема.
50. Нужда закон мења.
51. Пара врти где бургија неће.
52. Пара и памети човеку никада није доста.
53. Питаће те старост ди ти је прошла младост.
54. Свако чудо за три дана.
55. Свачију слушај, а своју свиђај.
56. С главе риба смрди.
57. Тешко капи на манитој глави.
58. Тешко кући где дима нема.
59. У ратара црне руке, а бијела погача.
60. Уста затвори, а очи отвори.
61. Чист рачун - дуга љубав.
62. Човек се до смрти учи.
63. Чувај бијеле новце за црне дане.
64. Штедња је прво течење.
65. Што видиш у свету, надај се у веку.
66. Што дикла навикла то невјеста не одвиче.

Народна карактерологија

1. Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт /у руке/.

2. Беспослен поп и јариће крсти.
3. Боље је вјеровати својим очима него туђим ријечима.
4. Боље се једанпут зацрљенити него сто пута блијеђети.
5. Брз човек срећу прескаче.
6. Весело срце кудељу преде.
7. Вид'ла жаба дје се коњи кују, па и она дигла ногу.
8. Види туђу длаку, а свога брвна не види.
9. Вичан ли си рђи, не оставила те.
10. Жали ме жива, а немој мртва.
11. Здрав болесному не вјерује.
12. Зец у шуми, а он ражањ гради.
13. Кад лажеш, тако лажи да и сам мислиш да је истина.
14. Кад липше вук, пси му мере реп.
15. Кад не може ништа коњу, а оно самару.
16. Кад се тиква покондири.
17. Какав је ко на јелу онаки је и на дјелу.
18. Какав је ко тако и чини.
19. Какав човек, таква и беседа.
20. Ко више има више му се и хоће.
21. Ко захваљује не мисли враћати.
22. Кога су гује уједале тај се и гуштера плаши.
23. Кога тишти онај и вришти.
24. Која туга разговора нема? /Кад се човек у бризи или невољи шали./
25. Ко бесједи шта хоће, мора слушати шта неће.
26. Ко брзо суди, брзо се и каје.
27. Ко жали клинац, изгуби поткову.
28. Ко за свијетом плаче, без очију остаје.
29. Које псето ћути, оно пре уједе.
30. Ко је себи зао, како ће другом бити добар?
31. Колико људи толико ћуди.
32. Комад је у туђој руци свагда већи.
33. Лажа мисли да сви људи лажу.
34. Лакомац и лажљивац одмах се погоде.
35. Нашла врећа закрпу.
36. Нашла се вила у чем није била.
37. Не ваља свашта к срцу примати.
38. Не иде по воду ко је вредан већ ко је жедан.
39. Не казује баба што јој се снило, него како јој је мило.
40. Не лаје куца села ради, него себе ради.
41. Ода шта се чоек мало боји, од онога нек се врло чува.
42. Од зла има и горе.
43. Од ината нема горега заната.
44. Од луда попа луда и бесједа.
45. Од подмукла псета чувај се.
46. Све је боље лани.
47. Сит гладну не вјерује.
48. Слађа смоква преко плота.
49. Удри зло, да је горе.
50. Уморној ласици и реп досађује.
51. У невољи не треба плакати, него лијек тражити.
52. У пијанцу нема ни чоека ни јунака.
53. У свакој шали има половица збиље.
54. У се и у своје кљусе.
55. У селу мед, у кући јед.
56. У стиду поштење, а у страху јунаштво губи се.
57. Чег' се мудар стиди, тим се луд поноси.
58. Чега се чоек највише боји, оно ће му на главу доћи.
59. Чести целиви губе љубав.
60. Човек кад не може са собом, не може ни с ким.
61. Чоек се у пићу познаје.
62. Што је далеко од очију, далеко и од срца.
63. Што тријезан мисли, /то/ пијан говори.

Човек као друштвено биће

1. Ако гости нису бесни, кућа није тесна.

2. Ако је ко луд, не буди му друг.
3. Ако смо браћа, нијесмо другови.
4. Бог је најпре себи браду створио.
5. Богат једе кад хоће, а сиромах кад може.
6. Боља је добра инокоштина но рђава задруга.
7. Велика дрвета дуго расту, али за час падну.
8. Велике рибе мале прождиру.
9. Галија једнога не чега.
10. Где је танко, ту се кида.
11. Глад очију нема.
12. Гују глади, испод гује се вади.
13. Договор кућу гради.
14. Док дијете не заплаче, мати га се не сјећа.
15. Док једном не смркне, другом не сване.
16. Дрво се на дрво наслања, а чоек на чоека.
17. Држ' се нова пута и стара пријатеља.
18. Другом на вољу, а себи невољу /учинити/.
19. Златна реч и гвоздена врата отвара.
20. Ивер од кладе далеко не паде.
21. Јачи тлачи.
22. Јачега капом а нејачега шаком.
23. Кад си у колу, ваља да играш.
24. Кад устане кука и мотика /Биће Турком по Медији мука/.
25. Каква власт, таква маст.
26. Клони се луда као и света.
27. Ко високо лети ниско пада.
28. Кога је молити није га срдити.
29. Ко не држи брата за брата, он ће туђина за господара.
30. Ко с ђаволом тикве сади о главу му се лупају.
31. Ко умије њему двије.
32. Крпеж и трпеж по свијета држе.
33. Моја кућица моја слободица.
34. Није никаква мајсторија међу добрима добар бити.
35. Ни прсти у руке нијесу сви једнаки.
36. Ни свакоме мед, ни никоме жуч.
37. Ни све горе посијеци, ни без дрва дома дођи.
38. Од зла рода нек није порода.
39. Од немања тврђег града нема.
40. Од туђега туга бије.
41. Пита без масти и човек без власти, не вреде ништа.
42. Поклони се зуби не гледају.
43. Покрај суха дрвета и сирово изгови. /Уз крива човека пропадне кашто и прав./
44. Поштуј старијега, па ће и тебе млађи.
45. Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри.
46. Сиротињо, и селу си тешка, а камо ли кући у којој си.
47. С ким си онаки си.
48. Тешко другу без друга, а славују без луга!
49. Тешко свуда своме без својега!
50. Убог човек, готова лаж.
51. У друштву се и калуђер жени.
52. У кога је погача у тога и нож /па дијели како хоће/.
53. Умиљато јагње двије овце сиса.
54. Чија сила онога и царство.
55. Чија сила тога и правда.
56. Чије није било, чије л' бити неће?
57. Шаљива друга дружина љуби.
58. Шапат у папрат.
59. Што је свачије, то је ничије.
60. Што ми је с свијетом, то ми је с цвијетом.
61. Шупље је испод неба.

Моралне вредности и схватања

1. Боље у гроб, но бит' роб.

2. Вода свашта опере до црна образа.
3. Во се веже за рогове, а чоек за језик.
4. За добрим се коњем бат чује.
5. Зло се злим ћера.
6. Из ове се коже у другу не може.
7. Из /пре/пуна чанка није греота одсркнути.
8. Ја буди мајстор, ја не прљај руку.
9. Ја право, ја никако.
10. Кад се чоек шта прихвати онога нек се и држи.
11. Ко више себе пљује, на образ му пада.
12. Ко се другоме за што руга оно ће му на врат доћи.
13. Ко се не намучи тај се не научи.
14. Ко се туђему злу весели, нек се своме нада.
15. Ко хоће веће, изгуби /и оно/ из вреће.
16. Ко хоће часно, не може ласно.
17. Ко шта чини, све себи.
18. Криво сједи, а право бесједи.
19. Најприје скочи, па онда реци: хоп!
20. Наука је зла мука.
21. Невоља свачему чоека научи.
22. Није чоеку жао на мало, него на неправо.
23. Отето проклето.
24. Права мука никад не гине.
25. Правда држи земљу и градове.
26. Правда је спора али достижна.
27. Према губеру ваља се пружити.

Философија живота

1. Ако је правда слијепа, а оно је нада ћорава.

2. Ако ми је стао на пут, не може на срећу.
3. Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше.
4. Доћи ће враг по своје.
5. Живот је кратак и прљав као кошуља одојчета.
6. Зла везиља дуге конце суче.
7. Зло је ново свакада.
8. Зло се окуси зато штоје зло.
9. Иде време носи бреме.
10. Има зло од горега.
11. Имадосмо - не знадосмо, изгубисмо - познадосмо.
12. Један се отего, други се протего.
13. Јуче везир, данас резил.
14. Кад се кола сломе, путова доста.
15. Како дошло онако и прошло.
16. Клин се клином ћера.
17. Ко много зна, он ништа не зна.
18. Ко се у бари удави, не треба му море.
19. Ко се у зло упрти, тешко му га до смрти.
20. Ко чека и дочека.
21.Није свака мука до вијека.
22. Никад два добра.
23. Нико не може овога свијета у свачему срећан бити.