Professional Documents
Culture Documents
Tehnička Mehanika
Tehnička Mehanika
ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА
ПОДЕЛА МЕХАНИКЕ
У филозофији се под материјом подразумева све оно што постоји ван наше свести,
јер су материја и свест основни ентитети Универзума. Суштинским процесима
егзистенције материје својствено је кретање, простор, и трајање које се манифестује
преко времена, а то значи, да се кретање и постојање материје не могу да замисле
без простора и времена, и обрнуто. У класичној, Њутновој механици, анализирају се
кретања у тзв. непокретном, апсолутном простору
У случају када је маса константн, други Њутнов закон може да се напише F m * a .
На основу тога, према Кирхофу (Роберт Кирцхофф, 1824-1887), маса м је
коефицијент пропорционалности између убрзања а и силе F .
У додатку за други закон, Њутн даје и начин сабирања сила: под дејством
удружених сила тело описује дијагоналу паралелограма у истом времену у коме
дејством појединих сила описује стране.
а) Механика крутог тела. Под појмом “круто тело” подразумева се такво тело,
које у простору и током времена, не мења ни облик ни запремину у току кретања.
Растојање између ма које две тачке тела, у току кретања остаје непромењено, тј.
растојање између две тачке на телу, односно димензије тела и облик тела су
инваријантни, у односу на кретање, односно на силе и време њиховог дејства на
круто тело. Механика крутог тела подразумева и она тела, чије димензије могу да се
занемаре, тако да се тело посматра као материјална тачка која има масу тела, тј.
целокупна маса тела концентрисана је у једној тачки, која се назива, материјална
тачка.
б) Механика тела променљиве масе. Поједина тела у току кретања мењају своју
масу, тако на пример, ракета у току лета мења масу, при транспортовању потке кроз
зев код разбоја за ткање, носиоцу потке (пројектилу или чунку), у току кретања
додаје се маса.
в) Механика чврстог тела. Чврста тела су реална тела која нас окружују. Она се у
току кретања, више или мање деформишу, зависно од утицаја других тела.
Проучавањем кретања деформабилног (чврстог тела) бави се Теорија еластичности,
чија је практична грана Отпорност материјала и Теорија пластичности.
СТАТИКА
ЗАДАТАК И ПОДЕЛА СТАТИКЕ
Сл.1
Сл.2
Ако нападни праваци сила које нападају тело леже у једној равни, такав систем се
назива равански; а ако су праваци произвољни, онда се такав систем сила назива
просторни. Према томе Статика се дели на Статику у равни и Статику у простору.
На тело истовремено може да делује више сила, па пошто је тешко радити са
великим бројем сила одједном, основни задатак Статике је:
а) да дејство система од н (н = 2, 3, 4 ..) сила замени дејством једне силе. Та
сила назива се резултанта.
Статика проучава и тела у миру, те произилази и други основни задатак
Статике:
б) да проучи услове под којима ће тело, на кога делује систем сила, да
остане у равнотежи.
Сила може бити:
• концентрисана (сл. 3)
• линијска (сл.4 )
• површинска (цл. 5)
• запреминска (сл.6)
Концентрисана сила представља механички утицај између два механичка објекта
који имају додир само у једној тачки.
Сл.3
Концентрисана сила Сл.4 Линијска сила Сл.5 Површинска сила Сл.6 Запреминска
сила
Техничка Механика 9
Ако је додир два тела остварен по линији користи се термин линијска сила. Ако је
додир два тела остварен по површини користи се термин површинска сила. Ако је
сила расподељена на целу област тела, делујући на сваки елементарни део масе
тела, ради се о запремински подељеној сили (нпр. тежина тела).
У механици се ради са крутим (недеформабилним) телима. Круто тело је модел
материјалне средине који непрекидно испуњава запремину тела, а која има
особину да су растојања између било ког пара материјалних тачака те средине
непроменљива у времену и простору без обзира на спољашња дејства.
1. СТАТИКА
1.1. АКСИОМЕ СТАТИКЕ
Последица: Ако се тело налази у стању мировања, и ако на њега не делују силе,
оно остаје у стању мировања.
Тело које нападају две силе остаје у стању мировања, тада и само тада, ако
су силе истог интензитета, истог правца и супротног смера.
Техничка Механика 10
Сл.7.
Док прва аксиома и њена последица даје услове који мора да
се испуне, за промену стања мировања тела, или одржања
тела у стању мировања, из друге аксиоме проистиче услов
равнотеже под дејством двеју сила, тј. да би тело било у
равнотежи под дејством двеју сила, те силе мора да имају
исти интензитет, исти правац и супротан смер (сл.7).
Из друге аксиоме проистичу две последице.
Последица ИИ: Ако на тело делује систем од две силе истог интензитета,
истог правца и супротног смера, стање мировања тела се неће променити
ако се телу дода или одузме уравнотежен систем сила.
Сл.8.
На основу друге последице може да се објасни
особина силе као клизећег вектора, тј. да се
дејство силе на тело не мења ако се сила
помера, клизи дуж свог нападног правца, Сл.8.
У тачки А, нека дејствује на тело сила F . У било
којој произвољној тачки на нападном правцу силе
F, нпр. у тачки Б, нека се дода пар
уравнотежених сила чији су интензитети једнаки интензитету силе F , тј. F1 F2 F .
На основу друге последице друге аксиоме Статике дејство на тело се не мења, без
обзира што сада на тело делује систем од три силе. Сада силе F и F2
представљају уравнотежен систем сила. Дејство на тело се не мења ако се од њега
уклони овај систем уравнотежених сила. На тај начин остаје само сила F1 , која је
једнака сили F , али је сада њена нападна тачка, тачка Б. На тело осим једне или
две силе може да делује и више сила истовремано, нпр. систем од н сила, F i где је
(и = 1,2,3,....,н).
Дефиниција: Систем сила чине све силе које делују на тело, ( Fi ,где је и =
1,2,3, ....., н).
Два система сила могу да имају на једно тело исто или различито дејство. Ако два
система сила изазивају исто дејство на тело, тј. ако је дејство једног система сила
једнако дејству другог система сила, таква два система сила су еквивалентна.
Трећа аксиома Статике уствари је додатак уз други закон Механике, који је Њутн
објавио у Принципијама, па пошто су силе векторске величине, две силе се сабирају
по правилу сабирања вектора.
F1 F FR F
2 R . (3)
sin sin sin( ) sin
Ако на тело делују три силе, тело је у равнотежи ако те три силе чине троугао сила.
Техничка Механика 12
4. Аксиома акције и реакције ( дејства и противдејства)
Ова аксиома
представља чувени
трећи Њутнов закон
акције и реакције. Ако
тело А делује на тело
Б силом F , тада и
тело Б делује на тело А силом - F истог интензитета и правца, а супротног смера.
Проучавајући круто тело, а на основу прве аксиоме, унутрашње силе које нападају
крут тело представљају уравнотежен систем сила и као логична последица друге
аксиоме овај систем може да се уклони. Према томе за анализу остају само
спољашње силе, које се увек посматрају.
Сл.12. и Сл.13.
У простору круто слобдно тело има шест степени слободе кретања (три транслације
и три ротације) Сл.12. У равни слободно круто тело има три степена слободе
кретања (две транслације у правцу координатни оса и једну ротацију у равни коју
чине координатне осе Сл 13).
Техничка Механика 14
Ако су тела неслободна, онда им је кретање ограничено везама.
Везе су сва тела која ограничавају кретање посматраног тела Сл.14. Под дејством
сила тело оптерећује везе које не дозвољавају померање тела. Пошто тело под
дејством сила оптерећује везе и реакције везе делују на тело силама истих праваца,
истих интензитета и супротних смерова Сл.15. За разлику од активних сила које
унапред знамо и које не зависе једна од друге, реактивне силе зависе од активних
сила и карактера веза. Ређи је случај да се унапред зна правац и смер, али им се
интензитет никада не зна унапред. Реактивне силе постоје само док постоје везе, па
се због тога често и називају пасивне силе.
На сл.14 приказан је
штап АВ. Тежине
G који се у тачкама А и В ослања на глатку
подлогу. У тачкама А и В јављају се реакције
FA и FB које су управне на тангенту
додирних површина у тачкама додира.
Смер ових сила је супротан од смера дејства
активних сила ( у овом случају само делује
сила G ). После укалањања ослонаца
утачкама А и Б активне и реактивне силе имају
задатак да одрже тело у претходном стању,
стању равнотеже.
Сл.16 и Сл.17
На сл.16 приказана је проста греда са
непокретним ослонцем А и покретним ослонце
В, на коју делује коса сила. Непокретни ослонац А спречава транслаторно кретање у
Техничка Механика 15
правцу оса x и з, па се у њему јављају
реакције у правцу осе х и у. Ослонац В је
покретан, може да се креће у правцу осе х,
па је реакција у њему у правцу осе у.
Резултујућа реакција у тачки А је коса сила FA . На сл.16 приказана је проста греда
АВ у равнотежи под дејством активних и реактивних сила.
Сл.18 и Сл.19
На сл.18 приказан је штап АВ, тежине G који је у тачки А везан за непокретни
ослонац А, а у тачки В ослања се на куглу. У ослонцу А као реакције јављају се силе
у правцу оса х и у. Реакција у тачки В је управна на заједничку
тангенту на површине које се додирују, а смер је супротан од
смера дејства активне силе G , односно смер је такав да
одржава штап у равнотежни положај после уклањања свере,
и замене њеног дејства дејством реактивне силе FB . Под
дејством активних и реактивних сила штап АВ је у равнотежи
(сл.19).
Сл.20 и Сл.21
На слици 20 приказан је штап тежине G који у
тачки А везан за покретни ослонац А, а преко тачке
В ужетом БД везан је за зид у тачки Д. Реакција у
ослонцу А је вертикална навише, а у тачки В има правац ужета БД док је смер такав
да одржава штап у претходни положај после
уклањања ужета БД (од В ка Д). На слици 21
приказан је штап АВ у равнотежи под дејством
активних и реактивних сила.
Реакција веза увек је усмерена у супротном смеру од смера у коме веза спречава
померање датог тела.У случају када веза истовремено спречава кретање тела у
више праваца, онда правац реакције није познат и одређује се решавањем
конкретног задатка у зависности од врсте веза којом је дато тело везано.
Тело у равни има три срепена слободе кретања (три могушности кретања), и то: две
транслације у правцу координатних оса и једну ротацију у равни Оxy око з-осе, Сл.5.
Да би се спречило транслаторно кретање тела потребно је да се једна тачка на телу
учини непокретном.
Аксиома о везама
Ако тело Q напада више сила F1 , F2 , F3 , F4 чији се правци секу у тачки П тада је реч
о систему сучељних сила (Сл.9). Силе, као клизећи вектори могу да се померају дуж
правца дејства тако да им је тачка Р нападна тачка. На тај начин се добија систем
сила које нападају једну тачку тела П.
Први задатак Статике може да се реши графичким и аналитичким путем.
na ab bc cd na ab bd nd . (5)
cos R
XR
X i
. (9)
YR 2 2
X Y
i i
YR F cos
i i
y x i 1
n
m x. . (10)
XR
F sin
i 1
i i
FR 0 . (11)
Доказ:
Применом правила о
паралелограму сила
сложу се прве две силе
у
FR1 F1 F2
Техничка Механика 23
у равни коју оне образују, а затим резултанту
сложимо са трећом силом у другој равни коју оне образују, и она је дијагонална
раван паралелепипеда конструисаног над датим силама .
Резултанта је
векторски
збир
датих сила и одређена је дијагоналом
FR FR1 F 3 F1 F2 F 3
паралелепипеда, што је требало доказати .
Доказ:
n n n
X R X i , YR Yi , Z R Z i , где су,
i 1 i 1 i 1
n n n n n
X R X i Fi cos i ; YR Yi Fi cos i ; Z R Z i Fi cos i
i 1 i 1 i 1 i1 i 1
FR X R i YR j Z k FR X R2 YR2 Z R2
XR Y Z
cos R , cos R R , cos R
FR F R FR
F R 0 .
Из ове векторске једначине следе три скаларне:
Техничка Механика 25
n
X R X i 0,
i 1
n
YR Yi 0, .
i 1
n
Z R Zi 0
i 1
Нека је нова нападна тачка силе F , тачка Н1 на слици .
По дефиницији момент силе за тачку О биће:
F
M o r1 F , како је r1 r NN 1 , бише,
F ( N 1)
Mo r ( NN 1 F ) r F NN1 F
(14)
F (N )
r F M o
Сл.15
јер је NN 1 F 0 , пошто су вектори NN 1 и F међусобно
колинеарни.
Техничка Механика 27
Нека се сила F налази у хоризонталној равни Оxy и нека је координатни почетак
моментна тачка, сл.16. Како вектор силе F може да се напише у облику
F X i Y j где су X и Y компоненте силе F дуж x и y осе, момент силе F за
тачку О биће једнак:
i j k
F
Mo r F x y 0 Y x X y k . (15)
X Y 0
Сл.16
i j k
Mo M x i M y j M z k x y z , (54)
X Y Z
где су i , j , k јединични вектори координатног система, x,y,з пројекције вектора
положаја r на координатне осе и X,Y,З пројекције силе F на координатне осе.
Mx y Z z Y
My z X x Z . (55)
Mz x Y y X
Интензитет момента силе за тачку може да се одреди изразом:
Mo M 2 x M y 2 M z 2 . (56)
Mx My M
cos m ; cos m ; cos m z .(57)
Mo Mo Mo
Техничка Механика 29
Разлагање силе у три некомпланарна правца
(у три правца који не леже у истој равни)
Нека кроз тачку Н пролазе три некомпланарна правца (1,2 и 3) и правац силе F .
Сила F треба да се разложи на дата три некомпланарна правца.
Сила F и један од дата три правца, на пример правац (1), нека чине раван Р2 а
остала два правца нека чине раван Р1, Сл.40.
Равни Р1 и Р2 секу се по траси т.
Сила F сада може да се разложи на
правац
(1), на компоненту F 1 и на правац
трасе т, на компоненту F t .
На осу u конструише се произвољна раван (Р) која је управна на ту осу и сила F
пројектује се на ту раван.
Момент ове пројекције ( F ) за тачку О јесте момент силе F за осу u .
Mu F* h . (58)
Момент силе за осу изазива обртно кретање тела око дате осе. Момент силе за осу
једнак је нули ако су вектори силе и јединични вектор осе колинеарни или ако
вектор силе сече дату осу. У првом случају сила и оса леже у равни која је управна
на дату раван и међусобно су паралелне (сл ). У другом случају правац пројекције
силе у равни пролази кроз тачку продора осе кроз раван, односно сила и њена
пројекција леже у истој равни која је управна на дату раван (сл ).
5 ВАРИЊОНОВА ТЕОРЕМА
ГЛАВА 3
ДВЕ ПАРАЛЕЛНЕ СИЛЕ. СПРЕГ СИЛА
Две паралелне силе, силе чије су нападне линије паралелне и одређују једну раван,
могу бити истог или различитог смера, као и истог или различитог интензитета. У
овој глави ће бити приказани карактеристични случајеви свођења система двеју
паралелних сила, уз увођење новог статичког појма под називом спрег сила.
p q l
FR F1 F2 ;. (30)
F2 F1 FR
Доказ: Нека две паралелне силе F1
и F2 нападају тело у тачкама А и Б.
Дуж спојне праве АБ додаје се
уравнотежен систем сила
( F ,F ) 0 , који према другој
Техничка Механика 32
аксиоми статике не мења затечено стање тела (стање мировања). У тачки А
одређује се правилом паралелограма сила резултанта сила ( F 1 , F ) , сила FR1 . На
исти начин се у тачки Б одређује резултанта сила ( F2 , F ) , сила FR 2 . Затим се
продуже нападни правци добијених сила F R 1 и FR 2 . Њихов пресек обележен је
тачком О (сл ). Силе FR1 и FR 2 као клизећи вектори померају се дуж нападних
праваца до пресека праваца, тачке О. Из тачке О повлачи се правац паралелан
нападним правцима датих сила F1 и F2 , који спојну дуж AB нападних тачака сила F1
и F2 сече у тачки Ц.
У тачки О FR1 разлаже се на две компоненте, силу F и силу F1 . Нападни певац
силе F1 поллапа се са правцем OC . На исти начин и сила FR 2 разлаже се на две
компоненте, силу F и силу F2 . Нападни правац силе F2 поклапа се са правцем OC .
Силе F и F у тачки О чине систем од две уравнотежене силе, па се њихово
дејство на тело не примећује. Силе F1 и F2 као клизећи вектори померајусе дуж
OC AA2
, а из друге:
AC A1 A2
OC BB2
. Како је A1 A2 B1 B2
BC B1 B2
из претходне две једнакости
AC AA2 BC BB2
следи OC .
A1 A2 B1 B2
Како је A1 A2 B1 B2 из претходног
p p pq l
FR F1 F2 F1 F F1 (1 ) F1 F1 , што је требало и доказати.
q q q q
FR FR1 FR 2 F F1 F2 ( F ) F1 F2
FR 1 FR 2
p q l
FR F1 F2 ; (31)
F2 F1 FR
Техничка Механика 34
Доказ: Нека две паралелне силе супротног смера F1 и F2 нападају тело у тачкама А
и Б. Дуж спојне праве АБ додаје се уравнотежен систем сила ( F ,F ) 0 , који према
другој аксиоми статике не мења затечено стање тела (стање мировања). У тачки А
одређује се правилом паралелограма сила резултанта сила ( F 1 , F ) , сила FR1 . На
исти начин се у тачки Б одређује резултанта сила ( F2 , F ) , сила FR 2 . Затим се
продуже нападни правци добијених сила F R 1 и FR 2 . Њихов пресек обележен је
тачком О (сл ).
Силе FR1 и FR 2 као
клизећи вектори
померају се дуж
нападних праваца
до пресека
праваца, тачке О.
Из тачке О повлачи
се правац
паралелан
нападним
правцима датих
сила F1 и F2 , који спојну дуж AB нападних тачака сила F1 и F2 сече у тачки Ц.
У тачки О FR1 разлаже се на две компоненте, силу F и силу F1 . Нападни певац
силе F1 поклапа се са правцем OC . На исти начин и сила FR 2 разлаже се на две
компоненте, силу F и силу F2 . Нападни правац силе F2 поклапа се са правцем OC .
Силе F и F у тачки О чине систем од две уравнотежене силе, па се њихово
дејство на тело не примећује. Силе F1 и F2 као клизећи вектори померајусе дуж
OC AA2
, а из друге:
AC A1 A2
Техничка Механика 35
OC BB2
. Како је A1 A2 B1 B2 из претходне две једнакости следи
BC B1 B2
AC AA2 BC BB2
OC . Како је A1 A2 B1 B2 из претходног израза следи:
A1 A2 B1 B2
7. СПРЕГ СИЛА
који, према Варињоновој теореми, представља момент спрега сила. Момент спрега
сила једнак је алгебарском збиру момената датих сила за исту тачку 0, и једнак је
производу једне силе и крака спрега, те не зависи од избора моментне тачке.
Интензитет сила
F ,и F, је
изабран тако да
су резултанте
,
F и F , управне
на силе F , F .
Момент спрега
датих сила
F , F једнак је: M r F . M F l n .
Момент новонасталог спрега сила F1 , F1 , једнак је:
Техничка Механика 39
M 1 r F1 r ( F F , ) r F r F , r F
Пошто су вектори r и F , колинеарни, векторски производ r F , једнак је нули.
Овим је доказана теорема, јер је M M 1 . Вектор момента спрега је слободан вектор
јер се дејтво на тело не мења ако се спрежне силе померају у равни.
Дат је спрег F , F , крака d ,
момента M F d n у равни и
су силе спрега: ( F ,F ) 0 у А1 и
( F ,F ) 0 у Б1. Дејство на тело у
Ако два спрега сила дејствују у истој равни, међусобно су еквивалентни ако имају
једнаке моменте:
M1 M 2
Теорема: Два спрега сила (сл.54), који дејствују у равнима које се секу,
еквивалентни су једном резултујућем спрегу чији је момент једнак
векторском збиру момената датих спрегова (сл.55): M r M 1 M 2 . (36)
Доказ:
(1) Дата су два спрега сила (сл.54): први спрег сила F1 , F1 дејствује у равни 1 и
има момент M 1 , други спрег сила F2 , F2 дејствује у равни 2 и има момент M 2 .
Потребно је да се сложе ова два спрега, односно да се замее једним спрегом сила
који има дејство еквивалентно дејству два дата спрега.
Техничка Механика 41
Трансформишу се дати спрегови сила
F1 , F1 и F2 , F2 у спрегове
F , F , који
A1 B1 M 1 F d1 d1
A1B1 AB ; A1C1 AC BAC B1 A1C1 ; (а) ; (б)
A1C 1 M 2 F d 2 d 2
B1C 1 BC
(а) (б) A1 B1C1 ABC ;
B1 A1 BA
BC p
B1C1 B1 A1 M 1 ; (ц) A1B1 M 1 Fd1 ; (д) M r Fp ; (е)
BA d1
p
(д) (ц) B1C1 Fd1 Fp ; (ф)
d 1
С обзиром на смер вектора који представљају моменте датих спрегова сила у односу
на дате равни (сл.54) и смер вектора у троуглу (сл.55), следи да је: M r M 1 M 2 .
(36)
M 2r M 12 M 22 2M 1M 2 cos , (37)
Техничка Механика 42
што је требало доказати.
3.2.5
n
M r Mi . (38)
i1
Доказ: Доказ теореме изводимо на примеру система од три спрега сила, различитих
интензитета сила и различитих кракова (сл.56). Постепеном применом теореме о
слагању два спрега сила у простору доказујемо ову теорему. Резултујући спрег сила
одређен је вектором резултујућег момента који је
једнак векторском збиру момената датих спрегова
сила.
3
M r1 M 1 M 2 M r M r1 M 3 M 1 M 2 M 3 M i ;
i1
Техничка Механика 43
n
M r Mi . (38)
i1
Слагање система
спрегова сила у равни
n
M r 0 M i 0 . (40)
i1
Ако се систем спрегова сила налази у једној равни, тада се три аналитичка услова
своде на један, тј. за равнотежу система спрегова сила у равни потребно је и
довољно да је момент резултујућег спрега сила једнак нули, тј. да је алгебарски збир
момената свих спрегова сила једнак нули.
n
M r 0 M i 0 . (47)
i1
Ако систем сила напада круто тело у различитим тачкама и нападне линије сила су
произвољно распоређене, тада се тај систем сила назива систем произвољних
сила. Задатак статике је да овај систем редукује (сведе) на једноставнији и да испита
услове равнотеже. Свођење система на једноставнији облик врши се у односу на
неку тачку (редукциону тачку), која је најчешће координатни почетак Декартовог
координатног система.
Нека тело напада сила F у тачки П, Сл.1.16а. На основу друге аксиоме у тачку А
доводе се две уравнотежене силе. Сл.1.16б. Нека је интензитет супротних сила
једнак интензитету дате силе, а правац паралелан правцу дате силе. Сила - F , са
нападном тачком А, и сила F , са нападном тачком П, чине спрег чији је момент
интензитета
М = Ф х. Као слободан вектор момент спрега може да се пренесе у равни дејства у
тачку А.
На тај начин је сила F пренета у тачку А у којој делује још и момент спрега М,
Сл.1.16в. Овакав поступак преношења силе назива се редукција силе на дату
тачку.
Дефиниција: Главни вектор је назив за векторски збир свих сила датог система
n
произвољних сила Fi i 1,2,.., n са нападним тачкама Ai : FR Fi (44)
i 1
где су, на основу (44) и (10), пројекције главног вектора на осе Декартовог
координатног система у равни 0xy једнаке алгебарским збировима одговарајућих
пројекција свих сила система:
n n n
X R X i ; YR Yi ; . Z R Z i ;
i 1 i 1 i 1
Теорема: Систем
произвољних сила у равни
је статички еквивалентан
једној сили - редукционој
FR
резултанти која је једнака
главном вектору и
једном спрегу сила -
резултујућем редукционом
спрегу сила чији је момент једнак главном моменту датог система произвољних
сила за редукциону тачку, M R .
Доказ:
Дат је систем сила Fi i 1,2,.., n са нападним тачкама Ai и редукциона тачка 0
(сл.69);
На основу теореме о
редукцији једне силе на дату
тачку, сваку силу редукујемо
на дату тачку 0 и замењујемо
силом Fi Fi и спрегом сила
чији је момент
M i Fi hi M 0
Fi ;
F
M i Fi hi M o i
Силе Fi чине систем
сучељних сила које нападају редукциону тачку 0 и можемо их, применом теореме
о слагању система сучељних сила, заменити редукционом резултантом:
Техничка Механика 48
n
FR Fi (46)
i 1
n n n
Fi
M R M i Fi hi M o Mo
i 1 i 1 i 1
(1) Ако су главни момент и главни вектор различити од нуле, систем сила се своди
на резултанту која је једнака главном вектору, има нападну тачку 01 и нападну
линију паралелну нападној линији редукционе резултанте, померену за најкраће
растојање d M 0 / FR (сл.70).
n FR
FR Fi M FR M o
Mo Mo Mo
i 1
n
FR Fi
(а) (б) M 0 Mo .
i 1
(2) Ако је главни вектор различит од нуле а главни момент једнак нули
F
FR 0, M o R 0 , систем се своди на резултанту чија нападна линија пролази кроз
редукциону тачку 0.
(3) Ако је главни вектор једнак нули а главни момент различит од нуле
F
FR 0, M o R 0 , систем се своди на спрег сила чији је момент једнак моменту
(4) Ако су главни вектор и главни момент једнаки нули, систем је у равнотежи. То
представља основни облик услова равнотеже система произвољних сила у
равни:
Техничка Механика 50
n n
F
FR Fi 0 ; M 0 M o i 0 (49)
i 1 i 1
n
Fi
M
i 1
o 0. (50)
n
F
FR 0 и M oFR M o i 0 .
i 1
Произвољни равански систем сила који делује на слободно тело је у равнотежи тада
и само тада када су главни вектор FR и главни момент M o система сила једнаки
нули
n n
F R F i 0;... M o M o Fi 0, (33)
i 1 i 1
где је О било која тачка тела која се налази у равни дејства сила, јер када је FR 0 ,
интензитет главног момента M o не зависи од избора редукционе тачке.
Из услова равнотеже (33) проистичу три облика услова равнотеже.
o M o Fi
i 1
Равански систем сила који напада круто тело налази се у равнотежи тада и
само тада ако је алгебарски збир пројекција свих сила на два произвољно
изабрана управна правца једнак нули и ако је збир момената свих сила у
односу на било коју изабрану тачку О, која се налази у равни дејства сила,
једнак нули.
n n n
Ако су задовољене прве две једначине система једначина (36) онда је то потребан
услов за равнотежу али не и довољан. Тада се систем сила своди на резултанту Fr ,
која пролази кроз тачке А и Б, док је главни момент једнак нули o 0 . Да би био и
главни вектор једнак нули, односно, FR 0 , мора бити задовољена и трећа
једначина система једначина (36). При томе оса Оx не сме да буде управна на
n
правац АБ , јер ће тада бити задовољен услов X R X i 0 само ако је главни
i 1
вектор једнак нули, односно, FR 0 .
1.8.3.3. Трећи облик услова равнотеже
Произвољни равански систем сила који делује на слободно круто тело биће
у равнотежи ако је алгебарски збир момената свих сила у односу на
произвољне три неколинеарне тачке А,Б и Ц , које леже у равни дејства силе,
једнак нули.
n n n
0 .(37)
Fi Fi Fi
MA 0;. M B 0;.. M C
i 1 i 1 i 1
Било које две једначине система (37) обезбеђују да је главни момент једнак нули,
односно, o 0 . Све три једначине обезбеђују да је и главни вектор једнак нули,
односно, FR 0 , јер уколико би се систем свео на једну силу различиту од нуле
FR Fr 0 , онд би резултанта Fr морала да пролази кроз три неколинеарне тачке А,
Б и Ц истовремено што је немогуће.
Слободно круто тело је у равнотежи ако су главни вектор и главни момент сила које
дејствују на тело једнаки нули. То су потребни и довољни услови да би тело било у
равнотежи. У практичним условима, за одређивање равнотеже тела под дејством
система сила које су произвољно распоређене у равни, тј. нападају тело у
различитим тачкама и њихове нападне линије не секу се у једној тачки, користе се
једначине равнотеже. У том случају могу се написати три једначине равнотеже, или
две за систем паралелних сила, и оне могу послужити за одређивање само три или
две непознате величине. Ако је тело везано, применом аксиома (А5) и (А6) треба
уклонити везе и њихове утицаје заменити силама везе. Активне силе и силе веза
нападају слободно тело и оно ће имати равнотежно стање ако су задовољене
једначине равнотеже. Уколико је број сила веза једнак броју једначина тада је
задатак решив и онда се назива статички одређеним. У супротном случају задатак је
статички неодређен. У стварним условима, веома је битно да се одреди облик
положаја равнотеже који може бити: стабилан, нестабилан (лабилан) и
индиферентан (сл.73).
Ако се тело (кугла или ваљак) ослања о глатку површ, положај равнотеже је
стабилан ако тежиште тела заузима најнижи могући положај, одн. нестабилан ако
тежиште заузима највиши могући положај.
Питање стабилне равнотеже је од битног значаја у случају ослањања тела о глатке
површи (покретне дизалице, возила итд.).
Таква тела се под дејством активних сила могу обртати око одређене осе и њихови
моменти могу бити такви да теже да врате тело у првобитан положај. Такви моменти
сила у односу на тачку ослонца се називају моментима стабилности. Да би
посматрано тело било статички стабилно, потребно је да момент
стабилности буде већи од момента претурања рачунато за тачку ослонца око
које може доћи до претурања. Однос момента стабилности и момента
претурања зове се коефицијент (степен) стабилности. За стабилан положај
равнотеже, коефицијент стабилности мора бити већи од јединице а у практичним
условима треба да се узимају вредности 1, 3 до 2.
Техничка Механика 55
1.9 ТРЕЊЕ
на Сл.32.
тела, сила трења нагло пада, правац БЦ, и после тога остаје скоро
константна и независна од силе Ф правац ЦД при чему је њен интензитет
Fk k Fn ,….(43)
Нека се на стрмој равни налази терет тежине Г, и нека се при малом углу нагиба
стрме равни налази у равнотежи, Сл.29б. Једначине равнотеже могу да се
напишу у облику:
X F G sin 0
Y F G G cos 0
n
Свака сила која је већа од минималне силе F Fmin и даље ће држати тело у
равнотежи. Поставља се питање колика је сила Фмаx потребан да тело почне да се
креће уз стрму раван. У том случају сила трења је усмерена наниже па једначине
равнотеже имају облик:
X F F G sin 0 ,
max n
(46)
Y F G cos 0
n
Сл.34
силе F малог интензитета нема померања
цилиндра тада може да се изведе закључак да у
тачки А делује и нека хоризонтална сила F ' F ,
као на Сл.35. Међутим ове две силе чине спрег
сила који би почео да обрће цилиндар. Али у
пракси не долази ни до обртања цилиндра.
Ова појава може да се објасни на следеши начин. Наиме, при додиру цилиндра и
додирне површине увек долази до мање или веше деформације додирне површине,
Сл.36, па се додир остварује по луку ДЕ, а не у једној тачки.
Резултанта Fr сила контактног притиска померена је у односу на тачку А у смеру у
коме цилинтар тежи да се помери, и може да се као на Сл.36, растави на две
компоненте: Fr Fn F . Цилиндар се сада налази под дејством раванског система
од три силе и оне мора да се секу у једној тачки, тачки Ц, јер је систем у равнотежи.
За еквивалентни систем сила, Сл.36б у граничном положају равнотеж, када је
F Fmax Fm једначине равнотеже имају облик:
X F F 0
m
(47)
Y G F 0
n
M F r F
C n 0
Сложени раван систем чини систем крутих тела која су међусобом везана
унутрашњим везама система, а у неким тачкама за непокретне равни, спољашњим
везама. Према томе, везе помоћу којих су тела међусобом спојена су унутрашње
везе (на сл.74 унутрашња веза је у тачки C), а везе помоћу којих је дати систем тела
везан на ослонце називају се спољашње везе (на сл.74 спољашње везе су у тачкама
А и B).
Приликом уклањања веза којима је подвргнут систем крутих тела по аксиоми, увек се
јављају силе веза у парном броју и при томе су истих интензитета и праваца, а
супротних смерова.
Узимајући у обзир ова својства унутрашњих сила, следи да за систем крутих тела
који је у равнотежи важе једначине равнотеже као за једно тело без декомпозиције
система и одређивања унутрашњих сила. Уколико је потребно да се одреде
унутрашње силе система крутих тела, мора да се изврши декомпозиција система на
поједина крута тела, да се утицај уклоњених веза замени силама веза и да се
поставе једначине равнотеже за свако тело појединачно, узимајући у обзир све
спољашње и све унутрашње силе. У спољашње силе спадају и силе оптерећења
поред сила спољашњих веза. Тада се проблем своди на испитивање услова
равнотеже н крутих тела на која дејствују дате силе помоћу 3n једначина равнотеже,
из којих је могуће одредити највише 3n непознатих ако је систем статички одређен и
n број крутих тела посматраног система.
Теорема: Систем
произвољних сила у
простору, који
напада круто тело,
статички је
еквивалентан једној
сили - редукционој
резултанти FR , која
је једнака главном
'
вектору FR и која
напада
редукциону
тачку 0, и спрегу сила-резултујућем редукционом спрегу, чији је момент M R
једнак главном моменту система сила M R M 0 за исту тачку 0, као моментну
тачку, тј.
' n n F
FR FR M R Mi Mo Mo i
i 1 11
Доказ
(1) Дат је систем сила Fi са нападним тачкама Ai (i=1,2,...,n)(сл.75), које су
(2) Применом теореме о редукцији једне силе на дату тачку за сваку силу датог
система, у редукционој тачки О добијамо систем сучељних сила Fi Fi у
F
простору и систем спрегова сила чији су моменти M i M o i за i=1,2,...,n. У овом
случају важи теорема о редукцији силе на дату тачку коју смо доказали у статици
у равни, с том разликом што се за проблем у простору моменти сила и моменти
спрегова сила морају представити као вектори. То су вектори управни на равни
које образују појединачно свака сила датог система и редукциона тачка 0. На тај
начин добијамо два прамена вектора, и то прамен редукционих сила Fi и прамен
Техничка Механика 63
момената редукционих спрегова M i , који су различити по својој природи. Наиме,
један прамен вектора има природу силе а други природу момента, па се они не
могу медјусобно сабирати.
(3) Слаже се систем сила Fi Fi (i=1,...n), применом теореме о слагању система
n
сучељних сила у простору, у њихову резултанту FR Fi Fi F ` R , која за
i 1
Главни вектор и главни момент образују нови статички елемент који се зове торзер,
а угао који граде ови вектори зове се угао торзера.
(1) Систем сила се своди на торзер, а овај на динаму, о којој овде неће бити речи, а
може се наћи у литератури (на пр. [11] Рашковић, Д -Механика И, &26.4), ако је:
F ` R 0 ; M 0 0 ; F ` R , M 0 90 .
'
(2) Систем сила се своди на резултанту која је једнака главном вектору FR F R
и
дејствује у редукционој тачки, ако је главни момент за ту тачку једнак нули:
M o 0; F ' R 0 FR F ' R .
(3) Систем сила се своди на резултанту која је једнака главном вектору са нападном
Техничка Механика 64
M0
тачком 01 , која је на нормалном растојању OO1 од F' R , ако су главни вектор
F 'R
и главни момент различити од нуле и узајамно управни: M 0 0 ; F ' R 0 и 90
тј. M 0 F ' R
(4) Систем сила се своди на спрег чији је момент једнак главном моменту M R M 0 ,
ако је главни вектор једнак нули, а главни момент различит од нуле: F ' R 0 и
M0 0 M R M0 .
(5) Систем сила је у равнотежи ако су и главни вектор и главни момент једнаки нули:
F'R 0 и M 0 0 .
4.2.4 Изрази за главни вектор и главни момент у аналитичком облику
F'R X 2 R Y 2 R Z 2 R ;
X Y Z
cos R R ; cos R R ; cos R R (57)
F 'R F 'R F'R
Fi X i i Yi j Z i k ; (ц)
n n n
(б) (ц) (а) X R X i ; YR Yi ; Z R Z i ; (д)
i 1 i 1 i 1
n F
M 0 M o i ; (е) M 0 M 0 x i M 0 y j M 0 z k ; (ф)
i 1
M 0x M M
cos M ; cos M 0 y ; cos R 0 z ;
M0 M0 M0
F F
F
M0 i M 0 x i i M 0 y i j M 0 z k . (г)
Техничка Механика 65
На основу теореме о зависности момента силе за осу и за тачку, одн. користећи
релацију (29), израз (г) може се написати у следећем облику:
F F
F
M 0 i M x i i M y i j M z k ; (х),
n F n F n F n F
M 0x M x i , M 0x M x i , M 0y M y i , M 0z M z i
i 1 i 1 i 1 i 1
n F n F n F
(4)........ M x i 0,.....(5)......... M y i 0,........(6).......... M z i 0
i 1 i 1 i 1
Доказ:
Техничка Механика 66
Полази се од основног (векторског) облика услова равнотеже: F `R 0 и M 0 0 (а). Из
M 02x M 02y M 02z 0 (ц) чији су сабирци у облику квадрата, који због тога морају да
буду сваки позитиван или једнак нули. Збирови позитивних сабирака биће једнаки
нули само ако је сваки сабирак једнак нули, одн. ако је задовољен следећи услов:
X R 0 ; YR 0 ; Z R 0 ; M 0 x 0 ; M 0 y 0 ; M 0 z 0 (р) Ако на услове (р) примене
n F n F n F
(4)........ M x i 0,.....(5)......... M y i 0,........(6).......... M z i 0
i 1 i 1 i 1
Доказ:
Fi
n
X i 0; Yi 0 ; z 0 за i 1,..., n ,
M
i 1
Fi
n
y 0 ; (60)
M
i 1
Теорема: Ако дати систем сила има резултанту, тада је момент те резултанте
за произвољну осу једнак збиру момената свих сила тог система за исту осу:
n
FR Fi
Mx M x (61)
i 1
Доказ:
Полази се од услова да на круто тело дејствује систем сила (сл.78) који се своди на
резултанту у тачки А FR F1 F2 ... Fn (а). Применом аксиома (А3) додаје се у
FR1 FR
Mx M x ; (е).
Тело везано у једној тачки О тако да може да се окреће око осе која пролази кроз
тачку О, а управна је на раван дејства сила F , F ,......., Fn , назива се полуга Сл.28.
Тачка О око које моè да се обрће полуга назива се тачка ослонца полуге.
Полуга ће бити у равнотежи под дејством раванског
система сила ако је алгебарски збир момената свих
активних сила за тачку ослонца једнак нули.
n
Сл.28 MO F i . (41)
i
Техничка Механика 69
ГЛАВА 5
ТЕЖИШТЕ
тачкама Ai које се не могу померати, тј. “везане су”, тај систем паралелних сила се
Доказ:
На сваку честицу тела, које се налази на Земљи или у њеном омотачу, дејствују
привлачне силе - силе земљине теже. Због малих димензија тела у односу на
димензију Земље, ове силе се могу сматрати паралелним, вертикалним са смером
наниже ка центру Земље и “везане” у нападним тачкама тела. Те нападне тачке су
тежишта Ci xi , yi , zi појединих честица тела, одн.
Fi Gi i FR G ;
n n
FR Fi ; FR G ; Fi G i G G i
i 1 i 1
n
1 1 n
xC
FR
F x
i 1
i i xC Gi x i ;
G i 1
n
1 n
1 n 1 1 n
yC
FR
F y
i 1
i i yC
G i 1
Gi y i ; (63) z C
FR
F z
i 1
i i zC Gi z i ;
G i1
Тело је хомогено ако се тежине његових произвољних делова односе као њихове
запремине, а у супротном случају је хетерогено. Ако уведемо коефицијент сразмере -
специфичну тежину:
Gi Vi G G
i ;
G V Vi V
изрази за тежину тела и за тежине његових коначних делова познатих запремина су:
G V , Gi Vi , i 1,..., n , (а). Применом израза (а) на (63) долази се до израза за
координате тежишта тела који не зависе од тежина, већ зависе од запремина, тако
да се могу назвати координатама тежишта запремине.
1 n 1 n
1 n n
(а) (63) xC Vi xi ; yC V
V i1
Vi yi ; zC
i 1 V
Vi zi ; V Vi .
i 1 i 1
(64)
Ако тело не може да се подели на коначан број делова чија су тежишта позната,
онда се дели на произвољне мале запремине Vi , i 1,..., n . Тада, претходни изрази
1 n 1 n 1 n n
добијају облик: xC
V i1
V x
i i ; yC
V i1
Vi yi ; zC
V
Vi zi ; V Vi ;
i 1 i 1
(б) где су
n
zCV lim Vi zi zdV .
n
i 1
1 1 1
xC
V xdV ; yC
V ydV ; zC
V zdV ; V dV . (65)
Хомогено тело, чија је једна димензија веома мала у односу на друге две димензије,
сматра се материјалном површином (сл.87). Тада се узима тежина јединице
површине, тј. специфична тежина површине , тако да је: Gi Ai , G A .
1 n 1 n 1 n n
xC
A i 1
Ai xi ; yC Ai yi ; zC Ai zi , A Ai .
A i 1 A i 1 i 1
(66)
1 n 1 n 1 n n
xC
A i1
Ai xi ; yC Ai yi ; zC Ai zi ; A Ai .
A i 1 A i 1 i 1
n
xC A lim Ai xi xdA ;
n
i 1
n
yC A lim Ai yi ydA ;
n
i 1
n
zC A lim Ai zi zdA .
n
i 1
Хомогено тело, чије су две димензије тела веома мале у односу на трећу димензију,
сматра се материјалном линијом (сл. 88). Тада се узима тежина јединице дужине, тј.
специфична тежина материјалне линије , и тада се изрази за одређивање
координата материјалне линије, на начин аналоган претходном, могу се добити у
следећем облику:
сл
Ако се линија може поделити на коначан број линија чије су дужине и координате
Ci xi , yi , zi познате (сл.88а), онда су координате тежишта одређене следећим
изразима:
Gi Li ; G L ;
1 n 1 n 1 n n
xC
L i 1
Li xi ; yC Li yi ; zC Li zi , L Li .
L i 1 L i 1 i 1
(68)
Ако се линија не може поделити на коначан број линија чије су дужине и координате
Ci xi , yi , zi познате, онда се она дели на елементарне линије Li , чији број треба да
буде што већи да би се постигла што већа тачност. За одређивање тачних израза
(сл.88б) прелази се, на аналоган начин као у случају одређивања тежишта
површина, на граничне вредности и долази се до коначних израза у којима се
појављују одређени интеграли по датој линији:
n n n
L lim Li dL ; xC L lim Li xi xdL ; yC L lim Li yi ydL ;
n n n
i 1 i 1 i 1
Техничка Механика 75
n
zC L lim Li zi zdL .
n
i 1
1 1 1
xC xdL ; yC ydL ; zC zdL ; L dL . (69)
L L L
1. Ако тежишта свих делова тела леже у једној равни, онда и тежиште тела
лежи у тој равни, која се зове тежишна раван.
2. Ако тело има раван симетрије, онда је та раван тежишна раван, тј. тежиште
се налази у равни симетрије.
3. Ако се тежишта свих делова тела налазе на једној правој, онда је и тежиште
тела на тој правој, која се зове тежишна оса.
4. Ако тело има две равни симетрије, онда је њихов пресек тежишна оса, тј.
тежиште се налази на правој која је пресек тих двеју равни симетрије.
5. Ако тело има две осе симетрије, онда се у њиховом пресеку налази тежиште
тела.
Кратко речено, ако хомогено тело има раван, осу или центар симетрије, тада се
тежиште тог тела налази у равни симетрије, на оси симетрије, односно у центру
симетрије (сл.89).
Ако неко тело има “празнину”, или ако се додавањем другог тела добија тело
Техничка Механика 76
једноставнијег облика, онда се примењује метода негативних тежина, запремина,
површина или линија. То значи да у изразима за одређивање координата тежишта
треба узети за празнину знак минус.
Примери:
Ако се кружни лук полупречника р и централног угла 2 налази у равни 0xy, тада
можемо изабрати осу 0y за осу симетрије (сл.90). Тежиште лежи на тој оси и онда је
xC 0 .
1 1
2
r 2 sin sin
dL rd , , y r cos yC ydL r cos d r .
L 2r
2r
r
1 1
r
2
3 sin 2 sin
0
yC ydA 2 d cos d r .
A r0
3r 2 3
2 sin
xC 0 ; yC r
3
1 1
y y f x;
2 2
dA ydx f ( x) dx; a x b ;
b
A dA f ( x) dx ;
a
b
1 1
xC xdA f ( x) xdx ;
A Aa
b
1 1 1 1
yC ydA ydA f x 2 dx .
A A 2 2A a
b
2
1
b
2
x f x dx
xC x f x dx a
b
.
V a 2
f x
a
dx
dV y 2 dz r 2 z 2 dz; 0 z r
r
r
2 z3 r 2 3 2 z 2 z4 r 1 4
V 2 2
r z dz r z 0 r ; C
3 3
z V 0 z r 2
z 2
dz r
2
0 r .
4 4
0
1
r r4
1 3
2 2
z C z r z dz
V 0
4
2
r.
8
r3
3
Пример 28. Одредити тежиште површине омеђене правом која пролази кроз
координатни почетак, осом 0x и ординатом : x b
h h
(сл.95); y kx, k tan ; y f ( x) x; x1 0 ;
b b
x2 b ; x 0, b .
Техничка Механика 79
x2 b b
h h h b2 1
A f x dx xdx xdx hb ;
x1 0
b b0 b 2 2
x2 b b
h h h b3 1 2
f x xdx x 2 dx x 2 dx b h;
x1 0
b b0 b 3 3
1 2
bh
2
xC 3 xC b
1 3
bh
2
x2 b 2 b
1 2 1 h 1 h2 2 1 h 2 x3 1 h2 b3 1 2
f x dx x dx b
bh ;
2 0 b
x dx
2 b 2 0
0
2 x1
2 b2 3 2 b2 3 6
x2
1 2
1 2
2 f x
x1
dx
6
bh
1
yC yC h .
A 1 3
bh
2
Пример 29. Из хомогене квадратне плоче ABCD треба исећи једнакокраки троугао
ABE, тако да тачка Е буде тежиште преостале површине (сл.96). Одредити
координате тачке Е.
a A y A2 y2
xE ; yE 1 1 ; h yE ;
2 A1 A2
a a3
A1 a 2 ; y1 ; A1 y1 ;
2 2
1 1 ayE2
A2 ayE ; y2 yE ; A2 y2 ;
2 3 6
1
A1 A2 a 2 ayE ;
2
a 3 ay E2 3a 2 y E2
3a y E2
yE 2 6 6 ;
1 2a y E 3(2a y E )
a 2 ay E
2 2
6 ay E 3 y E2 3a y E2 ;
2 y E2 6ay E 3a 0 ;
6 a 36a 2 24a 2 6a 2a 3 3 1
yE a a 3;
1, 2 4 4 2 2
3 1 1
yE
2
a a 3 a 3 3 0,635a .
2 2
Техничка Механика 80
6. СТАТИЧКИ НОСАЧИ
Под носачем у Механици (Статици) подразумевамо крут штап или систем крутих
штапова, чија је слобода кретања, система као целине, па и сваког штапа у саставу
система, елиминисана, а при томе им је намена да примају активне силе и преносе
их на ослонце.
Линијски носачи имају две димензије много мање у односу на трећу димензију.
Пресеци нормални на осу штапа су попречни пресеци. Оса штапа спаја тежишта
попречних пресека.
У раванске носаче спадају и рамовски носачи који спадају у групу линијских носача:
Носачи се деле
на пуне (греде) и
решеткасте
носаче. Пун носач је свако круто тело, обично
призматично, док су решеткасти носачи
састављени из више правих штапова, који образују ту конструкцију.
Покретног ослонца
Непокретног ослонца и
Помоћу уклештења.
Техничка Механика 81
Носачи могу бити прости, ако су од једног тела или круте конструкције, сложени
(или Герберови носачи), ако су састављени из више тела, или више крутих
конструкција .
У просте носаче спадају:
Врсте оптерећења
X X X F cos X 0;
i B B
Y F Y Y F F sin Y
i A B A B 0;
M F l F sin l a 0.
B A
правцу осе штапа, односно попречни пресек (сл.108). Главни момент унутрашњих
сила назива се нападни момент или момент савијања и обележава са словом М.
1. X L 0 ; Fa X Le 0 Fa X Le
2. YL 0 ; Ft YLe 0 Ft YLe (70)
e e
3. M C , L 0 ; M M C,L 0 M M C,L
Шаблон за одређивање знака сила у пресеку (М, Fa, Ft) приказан је на сл.109 и
треба се прихватити као договор који се поштује при цртању или читању
одговарајућих дијаграма. Доња страна је означена испрекиданом линијом на
сл.109, где су уцртани позитивни смерови сила у пресеку, гледано са леве или
са десне стране у односу на дx -бесконачно мали елемент носача дуж
подужне осе.
dx
dM Ft dx q x dx 0;
2
dM
dx 2 0 dM Ft dx 0 Ft
dx
dFt
(2) Y Ft q x dx Ft dFt 0 q x ;
dx
dFt d 2 M dM
qx ; 0 Ft 0 .
dx dx 2 dx
Први извод нападног момента по дужини једнак је трансверзалној сили, док је први
извод трансверзалне силе по дужини, односно, други извод нападног момента по
дужини једнак функцији континуалног оптерећења са негативним предзнаком.
Техничка Механика 89
Опасан или критични пресек носача је онај пресек у коме је максимална
(екстремна) вредност нападног момента, односно пресек у коме је трансверзална
сила, тј., извод нападног момента по дужини, једнак нули.
FA l FB l F r
F r
FA FB .
l
F r
M F r FA l YB l FA YB .
l
Смер ових момената мора бити супротан да би греда била у равнотежном положају.
Техничка Механика 91
Ако се сила F редукује у тачки C, добија се стање на сл.113ц. Дијаграм нападног
момента дат је на сл.113д. Момент прави скок у редукционом пресеку (тачка C)
величине F r . Треба уочити следеће: кроз теорију Статике у равни често се говори
да се сила као клизећи вектор може померати дуж сваког правца, а да се њено
механично дејство неће променити. Исто тако, да се спрег може преместити у равни
дејства, а да се његово механичко дејство неће променити. Међутим, последице
механичког дејства, било да је сила или момент, различите су ако се сила премести
дуж свог правца дејства, или ако се спрег премести у равни дејства. Ако би се спрег
преместио из тачке C, дијаграм нападног момента био би другачији. Исто тако, и
дијаграм аксијалне силе био би другачији ако би се сила померила дуж свог правца.
Дакле, распоред унутрашњих сила зависи од спољашњег оптерећења и места
дејства спољашњег оптерећења. Тако се може извести закључак да се померање
силе дуж свог правца и спрега у равни дејства за реална тела не може прихватити у
потпуности. Дијаграм трансверзалне силе дат је на сл.113е. Трансверзална сила је
позитивна по целом распону. Дијаграм аксијалних сила дат је на сл.113ф. Аксијалне
силе су позитивне јер је део CB греде АB изложен дејству силе затезања F .
Пример 34. Одредити отпоре ослонаца и нацртати статичке дијаграме просте греде,
дужине l, оптерећене непрекидним
равномерно распоређеним
оптерећењем, специфичног
оптерећења q по јединици дужине.
x ql qx 2
M p p FA x qx x за x [0, l ] .
2 2 2
dM p p ql
Ft p p FA qx qx за x [0, l ] .
dx 2
M B 0;
3 l
FA l F l M Fq 0
4 8
25
FA kN 1kN ;
24
Y i 0; F A F Fq FB 0
FB 2 1 3 1 4kN
x qx2
M p p FB x qx FB x за x [0,4] .
2 2
l 25 l l
M C FA 3 kN m ; M Dl FA F 0,25 kNm;
4 8 2 4
l l 59
M Dd M Dl M 10, 25 kNm ; M E FB Fq 7,4 kNm.
4 8 8
X i 0 X A X 0 X A X ;
Y i 0 YA Y 0 YA Y ;
M A 0 Y l M A 0
M A Y l F l sin .
Y F1 FA Fq F2 FB 0 ;
l l l 2l
M A F1 Fq F2 FB M 0
4 6 3 3
FA 5,5 kN ; FB 0,5 kN .
l
M Al F1 6 kNm;
4
У тачки E биће:
l
M Ed M FB 4 kNm.
3
На делу непрекидног оптерећења
(област АЕ) нападни момент
мења знак пролазећи кроз нулту
вредност. Положај пресека у
којем је нападни момент једнак
нули одређује се из општег
израза за нападни момент у пољу
АЕ:
l l 1 l
M xl F1 x FA x q x x 0; 3 m x0 7 m ;
4 42 4 x x0
x02 20 x0 75 0; x01 15 m ; x02 5 m .
Прва вредност x01 =15 m нема смисла, јер је ван области АЕ, па је положај пресека
у којем је момент једнак нули одређен са x02=5 m .
Техничка Механика 95
Дијаграм трансверзалних сила дат је на (сл.117е). У пресецима А и Е трансверзална
сила мења знак, што је и требало очекивати будући да момент у тим пресецима има
екстремне вредности. На делу греде АЕ трансверзална сила се мења по закону
праве линије, а момент по закону квадратне параболе. На делу CА и ЕB је
трансверзална сила константа, а момент се мења по закону праве линије. На делу
BD је трансверзална сила једнака нули, а нападни момент је константан.
Техничка Механика 96
6.2 Раванска решетка
У крутој равној решетки без сувишних штапова, која се састоји из троуглова који су
непомерљиве геометријске фигуре, број штапова решетке s и број чворова n везани
су релацијом: s 2n 3 .
X i 0, X A 4 F 0 X A 4 F
Y i 0 Y A YB 0 Y A YB
M A 0 Y B 4 a 4 F a 0 YB F Y A F
XA A S3
Чвор A: 1) ΣX=0: -XA+S1+0.707S3=0
(2) ΣY=0: YA+0.707S3=0
S1
YA
S4
S5 (3)ΣX=0: -S1+S2+0.707(S5 –S4) =0
Чвор II:
(4)ΣY=0:0.707S4 +0.707S5=0
S1 I S2
X 0 S S (S
i 1 2 5 S 4 ) cos 45 0 0
0
Y 0 S sin 45 S
i 4 5 sin 45 0 0
S6 (5)ΣX=0: -0.707S6-S2 =0
(6)ΣY=0:0.707S6 +YB=0
B
Чвор B:
S2 YB
(7)ΣX=0: 0.707(S4-S3)+S7 =0
S7 (8)ΣY=0:-0.707(S3 +S4)=0
Чвор II: S3
II S4
X 0 (S
i 4 S 3 ) cos 45 0 S 7 0
Y 0 (S
i 3 S 4 ) sin 45 0 0
Техничка Механика 99
(9)ΣX=0: 0.707(S6-S5)-S7-4F =0
S7 4F (10)ΣY=0:-0.707(S5 +S6 )=0
Чвор III:
III
S5 S6
X 0 (S
i 6 S 5 ) cos 45 0 S 7 4 F 0
Y 0 (S
i 5 S 6 ) sin 45 0 0
У сваком од пет чворова написане су по две једначине равнотеже што износи укупно
десет једначина. Од рекција веза постоје три непознате, тј. X A , Y A , FB и 7 непознатих
унутрашњих сила у штаповима решетке :S1,S2,S3,S4,S5,S6 и S7, тако да у систему има
десет једначина са десет непознатих, па је систем решив, односно носач је статички
одређен. Ако је бројна вредност силе негативна тада се мења претпостављени смер
силе.
Постављају се услови равнотеже за тзв. Ритерове тачке R4, R2 и R10, које се налазе у
пресеку штапова. Претпоставља се
смер унутрашњих сила у штаповима
према слици.
Техничка Механика 100
( R 4) a 3
M 0 F a S 4
3
0 S 4 F 3
( R 2)
M 0 S 2 a F a F 2a 0 S 2 3F
( R10)
M 0 F a S10 a 0 S 10 F
S 4 F 3
S 2 3F , S10 F
1) X i X A F2 0 , 2) Yi Y A 2 F1 FB 0 ;
3) M A F2 2a F1' a F1'' 3a FB 4a 0 ;
M V S 4 a 2 FA a 2 F1 a 0 ;
S4 60 2 kN ;
S5 20 2 kN
M II S 6 a 0 S6 0 ;
M I S 5 a 2 F1' a 0 ;
20 kN
uF ; FRd F1'' ;
1cm
S 8 S 9 20 2 kN .
Техничка Механика 102
Пример: За решеткасти носач на слици одредити реакције у ослонцим и унутрашње
силе у штаповима 4,8 и 9 Ритеровом методом.
X i 0, F1 X A 0 X A F1 2kN
Y i 0, Y A F2 FB 0
M A 0 F1 a F2 2a FB 3a 0
X A 2kN ; Y A 1kN ; YB 4kN
M R 0
4 FB a S 4 a 0 S 4 4kN
M R 0
9 FB a S9 a 0 S 9 4kN
Yi 0 FB S8 0 S 8 4kN
Рамовски носач (рам) је конструкција од више простих греда које су круто спојене
међу собом, па се утицаји сучељних греда преносе са једне на другу. Отпори
Техничка Механика 103
ослонаца одређују се на два начина: сматрајући рамовски носач као једно круто
тело, или декомпозицијом рамовског носача на саставне делове (просте греде)
замењујући утицаје сучељних делова силама. Користећи први начин, из једначине
равнотеже одређујују севеличине отпора ослонаца:
X X A 2F 0 X A 2F 4 kN ;
Y YA F Fq 2 F FB 0 YA FB 4 F 8 kN ;
l l 3l F
M A F Fq 2 F 2 F l FB 2l 0 FB 1kN ; YA 7 kN .
2 2 2 2
Дијаграме сила у пресеку црта се према истим правилима и конвенцији о зраку која
су коришћена у претходним примерима, посматрајући рам у целини. Рам је
састављен из три греде. Због тога треба јасно обележити доњу страну носача
(испрекидана линија на сл.119). Сила F редукује се на тачку C, тако да у тачки C
Fl
дејствује сила F и спрег силе F момента M 1 kNm .
2
l
M Al 0 ; M Cll X A l 4 kNm; M Cd
l
X A l F 5 kNm ;
2
l l
M Dl X A 2l F 9 kNm; M El M Dl YA F l Fq 5 kNm;
2 2
l
M Gl FB 2 F l 3,5 kNm; M Id 2 F l 4 kNm; M Hd 0 ; M Bd 0 .
2
Fq kN
Ft AD X A 4 kN ; Ft DE Y A F qx 5 2 x за x 0, l ; q 2 и l 1m ;
l l
2 m
Ft EG YA F Fq 3 kN ; Ft GI Ft EG 2 F Y A 3F Fq 1kN ;
l l l
Ft IH 2 F 4 kN ; Ft HB 0 .
d d
qx 2 F kN
M lp p M Dl YA F x за x 0, l ; q q 2 ;
2 l m
M lp p 9 5 x x 2 за x 0,1m ;
dM lp p
Y A F qx за x 0, l ; Ft p p 5 2 x за x 0, l ;
l l
Ft p p
dx
Fa IB FB 1kN .