Nazad na sadržaj

Рајка Грубић UDC 7.034.7:[72:398(497.113)

УТИЦАЈИ БАРОКА НА НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО

СРЕДЊЕГ БАНАТА

Апстракт: Барок је уметнички стил који је цветао у многим европским земљама током XVII и XVIII века. На ове
просторе је доспео преко барокизиране украјинске уметности. Барокизација српског друштва у XVIII веку представља
период западњачке оријентације нашe културe. Сеоске заједнице нису, у суштини, осећале промене уметничких
стилова. Само неки елементи нових стилова допрли су до села, и то преко различитих медијатора. Када је у
питању народно стваралаштво средњег Баната, елементи барока су се у њему појавили током XIX века и углавном
су повезани са колонизацијом становништва за време Аустроугарске монархије. Овај рад представља покушај да
се пружи јаснија слика везана за традиционално народно стваралаштво овог хетерогеног и карактеристичног
подручја, да се укаже на који начин, под којим условима и у којој мери су се одређени елементи уметничких стилова,
у овом случају – барока, уткали у народно стваралаштво средњег Баната.
Кључне речи: барок, народно стваралаштво, народно градитељство, текстил, средњи Банат.

Abstract: The baroque is European artistic style that flourished in many European countries during the 17th and the 18th century.
The baroque arrived in this region through baroque Ukrainian art. Accepting and assimilating this style into Serbian society in
the 18th century represented the period of western orientation in our culture.
Village communities, did not essentially, feel any changes in the historic artistic styles. Just some of the elements of the new
styles reached the villages through different mediators. When we are talking about folk creativity of middle Banat, the elements
of baroque style appeared during the 19th century and mostly were related to the colonization of the population during Austro-
Hungarian monarchy.
This paper represents the attempt to present clearer image connected to traditional folk creativity of this heterogeneous and
characteristic region. The aim of this paper is also to point out in what way, under what circumstances and to what extent certain
elements of the specific style, in this particular case – baroque style, managed to be incorporated in the folk creativity of middle
Banat.
Key words: the baroque, folk creativity, architecture, village interior, uniformity, baroque ornamentation.

Барок је уметнички стил1 који је цветао у мно-
гим европским земљама током XVII и XVIII века.
Овај стил је стекао популарност захваљујући ми-
литантном црквеном реду – jезуитима, који су
покушавали да вежу народ за цркву помоћу сјаја,
блеска и раскоши.2
1 О уметничком стилу – бароку су, између осталих,
писали: Дејан Медаковић, Трагом српског барока, Нови
Сад 1976. Д. Медаковић, Путеви српског барока, Нови
Сад 1971. Д. Медаковић, „Барок код Срба“, Умјетност
на тлу Југославије, Београд 1985. Барок, Прва књижевна
комуна, Мостар 1985. Гермаин Базин, Барок и рококо,
Београд 1975. Мирослав Тимотијевић, Српско барокно
сликарство, Нови Сад 1996. Вељко Петровић, Милан
Кашанин, Српска уметност у Војводини, Нови Сад
1927. Радмила Милосављевић, Маријана Милосављевић,
Стилови у ентеријеру, Београд 2005.
2 Радмила Милосављевић, Маријана Милосавље-
вић, Стилови у ентеријеру, Београд 2005, 67.
Реч барок потиче од португалске речи 'barocco',
која означава нешто што је неправилно, несавр-
шено и претерано. Као уметнички стил, барок
се најпре појавио у Италији, да би се врло брзо
проширио по читавој Европи. Доба звано барок
представља период када сваки народ Европе ства-
ра уметничке облике који су њему својствени, а
који најбоље исказују његову даровитост. Доба
барока је доба интернационализма, у којем је из-
ражено одсуство верских разлика, национализма
и политичких супротности. Узаврелост размене
уметности резултирала је богатством израза за-
падне цивилизације.3
Барок је уметнички стил који карактерише
покрет, пребогата декорација и заобљене форме.
Зидови барокних грађевина су заталасани, а сту-
бови се уврћу у облику спирале. Унутрашњост
3 Гермаин Базин, Барок и рококо, Београд 1975, 6–8.

209
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51
просторија декорише се богатим брокатом, сомо-
том и дамастом. Намештај је рађен у складу са ар-
хитектуром; многи његови делови су као извајани,
украшени скулптурама, оковимa и инкрустацијама
од драгоцених материјала. У периоду зрелог баро-
ка био је омиљен позлаћен намештај. У декорацији
је коришћена флорална орнаментика – венци од
цвећа и воћа, али и украси у виду трофеја, аморе-
та, музичких инструмената... Орнаментална прет-
рпаност и претерано декорисање намештаја дове-
ли су до поништавања његове структуре – барокни
намештај постаје украсни предмет, лишен истин-
ске намене.4
Сеоске заједнице нису, у суштини, осећале
промене уметничких стилова. Само поједини еле-
менти нових стилова допрли су до села, и то пре-
ко различитих медијатора. Неки од тих елемената
су у потпуности апсорбовани, трансформисани и
преобликовани, тако да их је тешко класифико-
вати у одређени стил. Међутим, иако измењени,
поједностављени, често и деградирани, елементи
барока оставили су препознатљив траг у народном
стваралаштву средњег Баната.
Циљ овог рада је да кроз један пресек, сагле-
давањем свих релевантних историјских, друштве-
них и економских збивања, пружи јаснију слику
везану за традиционално народно стваралаштво
овог хетерогеног и карактеристичног подручја, да
укаже на који начин, под којим условима и у којој
мери су се одређени елементи уметничких стилова,
у овом случају барока, уткали у народно ствара-
лаштво средњег Баната.
***
У време када се барок појављује у Европи,
главни токови српске уметности били су усмерени
ка подручју Подунавља. Томе је, свакако, допри-
нела и Велика сеоба Срба (1690) под патријархом
Арсенијем III Чарнојевићем – из Турске на аустриј-
ску територију у Подунављу. Овај моменат пред-
ставља прекретницу у духовном и политичком жи-
воту српског народа. Од тих времена почиње нагло
укључивање Срба у западноевропску културу.
Барок је на ове просторе доспео заобилазним
путем – не директним угледањем на Европу, већ
преко барокизиране украјинске уметности. Он у по-
четку налази погодно тло у црквеној архитектури,
иконографији, црквеној унутрашњој декорацији,
4 Р. М. Милосављевић, нав. дело, 67–69.
210
ЕТНОЛОГИЈА
употребним сакралним предметима...5 Тек у дру-
гој половини XVIII века се појављује тежња ка
непосреднијем угледању на западњачку уметност.
Барокизација српског друштва у XVIII веку, чији су
главни носиоци били српско грађанство и црква,
представља период западњачке оријентације наше
културе.6
Постојао је још један пут којим је барок (тј.
упрошћен и наивно схваћен декоративни реперто-
ар западног барока) стигао на ово подручје. Наиме,
ратови Аустроугарске монархије против Турске,
започети крајем XVII века, завршили су се 1699.
године, миром склопљеним у Сремским Карлов-
цима. Након тога је Банат обухваћен царским
патентом и колонизацијом која је започета 1718.
године. Хабзбуршка монархија спроводила је коло-
низациону политику како би остварила одређене
национално-политичке, фискалне, стратешке и
привредне циљеве.7
Аустријска војна управа израдила је колони-
зациони план по којем су у првој половини XVIII
века насељени Немци (као поуздани војници и
добри земљорадници), Шпанци и Французи (као
добри вртлари, виноградари и воћари). Ова ко-
лонизациона политика настављена је и у другој
половини XVIII века, када се у Банат насељавају
Мађари (као вртлари, узгајивачи дувана и кубика-
ши), Румуни (као сточари), Чеси, Словаци, Русини,
Јермени и Бугари (као поуздани радници и савес-
ни порезници).8 У овом периоду је створено вели-
ко етничко шаренило и образована етничка слика
Баната која се, готово непромењена, задржала до
данас. Вековни заједнички живот – у истим гео-
графским, економским и друштвенополитичким
приликама – довео је до узајамног прожимања и
стапања култура, до заједничког стваралаштва, по-
себно у области материјалне културе.
Досељено становништво је, поред својих оби-
чаја, донело и одређено занатско умеће. Наиме, по-
ред првих такозваних царских занатлија, које су, с
обзиром на то да су додељене појединим пуковима,
5 Вељко Петровић, Милан Кашанин, Српска умет-
ност у Војводини, Матица српска, Нови Сад 1927, 26–60.
6 Дејан Медаковић, „Барок код Срба“, Умјетност
на тлу Југославије, Београд 1985, 60–77.
7 Душан Поповић, „Срби у Банату до краја XVIII
века“, ЕИ САНУ, Посебна издања, књ. 6, Београд 1955,
32, 36.
8 Борислав Јанкулов, „Преглед колонизације Војво-
дине у XVIII и XIX веку“, Посебна издања, Матица срп-
ска, Нови Сад 1961.
УТИЦАЈИ БАРОКА НА НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО...
пратиле аустријску војску, на подручје Баната до-
лазе немачке и мађарске занатлије: зидари, цигла-
ри, тесари, ковачи...9 Ако се узме у обзир чињеница
да је барок у Европи почео цветати након прогона
Турака, у исто време када су тамошње занатлије
почеле да реорганизују и обнављају цехове, онда је
и разумљиво што су управо те и такве занатлије
биле онај битан чинилац који је утицао на то да се
барок из виших друштвених слојева пренесе у на-
родну уметност.10
Долазећи из земаља у којој је занатска делат-
ност била на далеко вишем нивоу, ове занатлије
постале су узор својим суграђанима и локалном
становништву. Насељене не само по градовима већ
и по селима, као и остало досељено становништво,
оне су имале великог утицаја на даљи развој на-
родне уметности у Банату.
Када је у питању продор барокних елемената
у народно стваралаштво, за средњи Банат је би-
тан још један моменат. Наиме, у другој половини
XIX века су се у Зрењанину, тада Великом Беч-
кереку,11 и околним селима почела оснивати раз-
на удружења и радионице за домаћу радиност,
које су водили познати сликари и дизајнери. У
овом периоду је основано неколико предузећа за
домаћу радиност у средњем Банату (предузеће
Вилмоша Гринбаума и Јакоба Гутмана у Великом
Бечкереку, предузеће за домаћу радиност Нине
Ланг у Српском Елемиру)12. У њима су се ткали
торонталски ћилими и остали производи домаће
радиности. Коришћени су изворни народни моти-
ви, који су се прилагођавали новом модном укусу.
Када је украшавање у питању, овај нови модни укус
подразумевао је употребу златне и сребрне жице,
разних апликација (шљокица, перлица, стаклића),
карнера, набора и уметака...13 Колико год су се
трудили да задрже оригиналност како кроја, тако
и орнаментике, може се претпоставити да су на-
9 Павле Зубковић, „Кратак историјат занатске ради-
ности и занатских организација“, Архивска грађа градске
државне архиве у Зрењанину, год. II, св. 9–10, Зрењанин
1955.
10 Szacsvay Éva, Barokk a magyar népművészetben, Bu-
dapest, 1993, 20.
11 У писаним изворима се Бечкерек први пут спо-
миње 1326. године. Ово име је носио све до 1935. године,
када је граду дато име Петровград. Тај назив је задржан
до 1947, када је промењен у Зрењанин.
12 Ференц Немет, Торонталски ћилим, Нови Сад
1995, 56.
13 Ференц Немет, нав. дело, 55–56.
РАЈКА ГРУБИЋ
ведени предузетници, заинтересовани за народ-
но стваралаштво, утицали на формирање не само
појединих делова ношње (пре свега капа златара)
већ и украса (барокна раскош у орнаментици). На
овакав закључак нас наводи чињеница да су се
многи од тих производа извозили и продавали у
иностранству, што значи да су се прилагођавали
стилу и укусу који су владали у тадашњој Европи.
Поред тога, учешће ових радионица на локалним, а
пре свега на светским изложбама (будимпештанска
изложба домаће радиности 1881. године, Светска
изложба у Паризу 1900. године...)14 свакако су за
последицу морале имати не само инсистирање на
аутентичности и оригиналности већ и преузимањe
средњоевропских модерних допадљивих орнамен-
талних детаља. Иако је у овом периоду сецесија
почела да узима маха широм Европе, као и у
овдашњим уметничким радионицама, барокна ор-
наментика је и даље била не само присутна већ је у
појединим областима народног стваралаштва (као
што је израда невестинског оглавља) доживела свој
врхунац.
БАРОКНИ ЕЛЕМЕНТИ
У НАРОДНОМ ГРАДИТЕЉСТВУ
Све до средине XVIII века становништво Ба-
ната се, услед ратова са Турцима, често селило, што
се одразило на изглед насеља и начин становања.
Насеља су била ретка и углавном су бројала од 10
до 30 домова. Људи су живели у земуницама, коли-
бама или у ниским кућама плетарама, покривеним
шашом, рогозом, сламом или трском.15
Након протеривања Турака, Хабзбуршка монар-
хија започела је планско насељавање опустошеног
Баната. Марија Терезија је слала мернике с циљем
да мапирају терен и учествују у изградњи села,
ради што ефикаснијег спровођења колонизације.
Не само што су одређивана места за изградњу села,
као и сам његов облик (прав или издужен квадрат,
с повећим тргом у средини за цркву и јавну зграду,
са ушореним улицама и општинским бунаром за
сваку улицу), већ су и саме куће грађене типски, са
фронтом окренутим ка улици.16
Овако подизана насеља, у чијој су изградњи
углавном учествовале новопридошле занатлије,
14 Рајка Грубић, Занати и занатлије у прошлости
Зрењанина, Зрењанин 2002, 66–75.
15 Д. Поповић, Срби у Банату до краја XVIII века,
43–44.
16 Б. Јанкулов, нав. дело, 17–18.
211
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51
имала су све предиспозиције да поприме одређене
елементе традиционалног народног стваралаштва
средина из којих су поједини народи пристигли,
али и елементе поједностављених уметничких сти-
лова који су били присутни у тамошњем окружењу.
Приликом досељавања становништва и изградње
села, елементи поједностављене верзије барока
најпре су се појавили на друштвеним и црквеним
грађевинама. Томе је допринела и сама државна
власт, која не само што је, ангажујући стране мај-
сторе, пропагирала барок већ је и материјално
помагала изградњу таквих цркава и већих друшт-
вених зграда.17 Ипак, треба нагласити да се ба-
рок споро ширио у сеоској архитектури. Наиме,
колонизовано становништво је било сиромашно;
од државе је добијало плац и материјал за зидање.
Тако су у почетку грађене једноделне и дводелне
набијаче, покривене трском и рогозом. Ове сео-
ске куће биле су једноставне, лишене било какве
декорације.
Привредни напредак који је уследио одразио
се на развој и изглед куће. Колонистичке куће из
XIX века знатно су веће, што је омогућило њихово
рогљасто грађење. Собе и споредне просторије су
велике и добро осветљене. Грађене су од тврдог
материјала – опеке, покриване црепом. Важна те-
ковина овог типа куће је отворен ходник, у који
воде врата са улице. Врата, увучена са две до три
степенице, и данас представљају обележје кућа у
Банату. У овом подручју је све до половине XIX
века доминирао наведени тип колонистичких кућа,
са забатом према улици.
Услед таквог благостања, у другој половини
XIX века почињу да се граде и куће уздужног типа,
паралелнe са улицом, са попречним рогљастим
продужењем за штале и шупе. Kада је градња кућа
у питању, тј. удобност становања, у овом периоду
су предњачили Немци. Они богатији су крајем XIX
века прешли на градњу такозваног градског типа
кућа, са двокрилном капијом на средини.18
У почетку су овакве куће на селу имали имућ-
нији људи: занатлије, богатији сељаци, трговци
(трговачке радње) и ниже племство. Њихова из-
градња била је скупа, па је, градећи такве куће, овај
слој сеоског становништва показивао и свој еко-
номско-социјални статус.19 Међутим, поред тога
што је за сељака кућа била мерило имовног стања,
она је у исто време била и мерило културе и циви-
17 В. Петровић, М. Кашанин, нав. дело, 26.
18 Б. Јанкулов, нав. дело, 76–77.
19 Sz. Éva, нав. дело, 19.
212
ЕТНОЛОГИЈА
лизованости. Управо зато су се у кућу, као у непри-
косновени животни простор, улагала максимална
материјална средства.20
Изградња кућа захтевала је и одређено занатско
умеће, тј. ангажовање обучених занатлија (зидара,
тесара, столара). Пратећи потребе становништва,
занатство (са својом богатом традицијом) такође
се развијало, што је у великој мери допринело да
се народно градитељство и сеоска архитектура по-
дигну на виши ниво. Вештина занатлија долази-
ла је до изражаја приликом градње и декорисања
најупечатљивијег и најистуренијег дела куће – за-
бата, прозора, улазних врата, стубова трема, па чак
и неких делова помоћних зграда у оквиру дома-
ћинства.
Већ је речено да су елементи барока који су
примењивани не само у домену сеоске архитекту-
ре већ и у осталим деловима народног стварала-
штва били упрошћени. Поједностављени барокни
елементи најчешће су присутни на забату куће.
Барокни забат има облик капе – кибле, украшен је
валутама, меандрима, пластичним гипсаним укра-
сима у виду розета и свевидећег ока, луковима у
облику срца. На овим забатима је често исписана
година изградње,21 као и име власника куће. Нај-
израженији стилски украс на фасади је забатни ве-
нац, који визуелно одваја забат од зидног платна
(сл. 1).
Сл. 1. Кућа са барокним забатом, Ечка, Румуни
Pic. 1. The house with baroque gable, Ečka, Romanians
20 Рајко Мамузић, „Насељавање и култура стано-
вања у војвођанским насељима XVIII и XIX века“, ГЕМ
37, Београд 1974, 90.
21 Година на забату не мора бити релевантна за од-
ређивање старости куће. Она најчешће говори о години
када је забат реновиран, тј. када су урађене промене на
фасади. Исти је случај и са именом: најчешће је уписано
име газде који је радио на дотеривању фасаде.
УТИЦАЈИ БАРОКА НА НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО...
У средњем Банату се срећу и такозвани полу-
барокни забати. Уместо капе, ови забати имају кла-
сичан рогљаст облик, који у доњем делу поприма
валовити облик. Њихови украси изведени су у
плиткој пластици и идентични су оним на барок-
ним забатима.
Пластично израђеним луковима украшавани
су улични прозори и улазна врата. На трем су по-
стављани масивни стубови повезани лучним сво-
довима. Помоћне зграде (мала кућа у дворишту,
амбари и др.)22 украшаване су на сличан начин.
У домену народне архитектуре, односно у на-
чину градње и орнаментисања стамбених објеката
нема битних разлика код народа и народности
средњег Баната. Заједнички живот на поднебљу
које је диктирало основну привредну делатност и
одређивало основни материјал за градњу, утицај
власти, економски напредак, ангажовање занатлија
приликом градње и др. утицао је на униформ-
ност у народном градитељству. Одређене разлике
настајале су само на основу економског момента,
тј. материјалне могућности појединца да унајми
вичније занатлије и обезбеди бољи грађевински
материјал. Једина видна разлика која указује на
одређену етничку припадност власника куће је
боја коју он користи приликом кречења фасаде.
Наиме, док Срби најчешће користе белу боју и окер
нијансе, дотле Румуни, Словаци и Мађари радије
прибегавају зеленој и плавој боји.
БАРОКНИ ЕЛЕМЕНТИ У
СЕОСКОМ ЕНТЕРИЈЕРУ
Структура и унутрашње уређење банатске
куће, заједно са целокупним инвентаром, пре-
трпели су велике промене током историје. Проме-
не које су се дешавале током времена резултат су
привредних и социјалних прилика, као и култур-
них утицаја. Тако се могу издвојити два основна
периода која су се одразила на развој покућства.
Први период везан је за сточарство – привредну
делатност која је била условљена честим сеобама.
Tакав начин живота и привређивања имао је за
последицу примитивно и једноставно станиште и
сиромашно покућство. Основно покућство чинио
је примитиван кревет на сошицама, котао и вери-
ге, дрвено и земљано посуђе.23 Сви ови предмети
22 Бранислав Којић, Сеоска архитектура, у: Банат-
ске Хере, Нови Сад 1958, 171.
23 Рајко Николић, Покућство и посуђе, у: Банатске
Хере, Нови Сад 1958, 179–185.
РАЈКА ГРУБИЋ
рађени су у сопственој режији, били су једноставне
израде, углавном лишени декорације, или пак вео-
ма скромно орнаментисани.
Други период везан је за престанак ратова,
када су створени услови за стабилизацију поли-
тичких и економских прилика. У подручју које има
погодну климу, добар састав земљишта, које је бо-
гато речним токовима створени су услови за нови
начин привређивања – земљорадњу. Позитивне
промене у економији повукле су за собом и про-
мене у начину живота. Упоредо са развојем куће и
окућнице, покућство и намештај доживљавају пра-
ву револуцију.
Као и на народно градитељство, свеопште
друштвеноисторијске прилике су у великој мери
утицале на развој покућства. Оне се, пре свега,
односе на одређени економски просперитет, који
је са собом носио нови начин привређивања, за-
тим досељавање становништва које је донело и
одређена знања и културу, развој речног, друм-
ског и железничког саобраћаја, који су за после-
дицу имали развој заната и нарочито трговине,24
достигнућа у области науке и технике... Тако је, у
окриљу свеопштег напретка, створена и тежња за
бољим и удобнијим животом, која је за последицу
имала не само грађење веће куће већ и стремљење
ка конфору. Наиме, сеоске куће су све до XVIII века
имале само једну собу, скромно опремљену. Крајем
XVIII века се појавила још једна соба – предња или
гостинска, која је коришћена за славља и посебне
прилике. Ова соба почиње да се пуни намештајем
који су правиле занатлије. Слободно се може
рећи да није било суштинских разлика у њеном
опремању код Срба, Румуна, Мађара и Немаца у
средњем Банату. Наиме, код свих се, као основни
инвентар, појављује шкриња, сто са клупама или
столицама, два кревета и ормар са три фиоке.
Орнаментисани сандук – шкриња представља
један од најстаријих делова покућства и кућног
намештаја. У војвођанском сеоском ентеријеру
појављује се у XVIII веку, да би процват у произ-
водњи и употреби достигла у XIX веку. Њен основ-
ни облик, као и функција нису се мењали кроз
векове. У њу је одлагана одећа, накит, драгоцено-
сти и храна, како би се сачувала од влаге, инсека-
та, прљавштине, крађе.25 Шкриња се развијала од
24 Рајка Грубић, „Занатлије и трговци у прошлости
Зрењанина“, Рад Музеја Војводине 49, Нови Сад 2007,
212.
25 Војин Ивановић, „Збирка ковчега Етнографског
музеја у Београду“, ГЕМ 21, Београд 1958, 50.
213
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51
скромних форми, рађених у сопственој режији, до
целовитих естетских реализација постигнутих од
стране занатлија.26
Најчешће коришћена техника украшавања била
је бојадисање. Употреба боја у разним нијансама
омогућавала је богатије детаљисање. Техника бојења
ове врсте намештаја није поникла у Војводини. Она
је дошла са Немцима и Мађарима који су у XVIII и
XIX веку досељени на ове просторе.27 На то указује
чињеница да су у наведеном периоду највећи број
столара чинили Немци. Крајем XIX века, када је из-
рада бојених шкриња достигла врхунац, у Великом
Бечкереку је само 0,5 % столара било Срба. Остало
су били Немци и Мађари.28 У граду је био на гласу
мајстор Фабијан, столар који је по наруџбини пра-
вио шкриње за Словаке из Арадца29 (сл. 2).
Сл. 2. Шкриња, Арадац, Словаци
Pic. 2. The chest, Aradac, Slovakians
Шкриња је претежно бојена посним бојама, које
су мајстори мешали са водом. Основа је најчешће
рађена у мирнијим и тамнијим нијансама мрке,
плаве или зелене боје. Орнаменти, рађени свет-
лијим бојама, извлачени су слободном руком, или
помоћу изрезане мустре – шаблона. На шкрињама
је најчешће украшавана само предња страна, и то
маркантним флоралним орнаментима подељеним у
два поља. Остала површина украшавана је ситнијим
цветним детаљима другостепеног значаја.30
26 Верена Хан, Умјетничка шкриња у Југославији од
XVIII до XIX столећа, каталог изложбе, Београд 1960, 7.
27 Вера Милутиновић, „Орнаментисани сандуци у
Војводини“, Рад војвођанских музеја 8, Нови Сад 1959,
141.
28 Рајка Грубић, Етно-шкриње, у: Шкриње из фонда
Народног музеја Зрењанин, каталог изложбе, Зрењанин
1992.
29 Марија Бански, „Девојачки сандуци“, Културно
благо Војводине, Нови Сад 1980, 23.
30 В. Милутиновић, нав. дело, 141.
214
ЕТНОЛОГИЈА
Бојена флорална орнаментика, затим разни
лукови и срца представљају најпрепознатљивије
мотиве преузете из барока. Њима су украшаване
не само шкриње већ и остали намештај – предња
страна кревета, наслони клупа (сл. 3) и столица,
комоде са фиокама, полице и ормарићи за тањи-
ре... Осликани намештај, рађен под видним кул-
турним утицајем средње Европе, посебно креве-
ти опремљени богатом постељином – наслаганим
јастуцима, памучним и вуненим прекривачима,
представљали су типичан ентеријер кућа панон-
ског подручја, али су показивали и богатство по-
родице, што значи да су их имале само имућније
сеоске куће и занатлије.
Сл. 3. Предња страна кревета, Арадац, Словаци
Pic. 3. The front side of bed, Aradac, Slovakians
Столица са наслоном представља пример на
којем је највидљивији утицај барока на народни
намештај. У почетку су овакве столице користиле
занатлије као део намештаја, да би их касније по-
чели прихватати и имућнији сељаци. Богато укра-
шен бојеним орнаментима, изрезаним луковима
или срцима, овај тип столице је, на неки начин,
представљао статус власника31 (сл. 5, 6).
31 Sz. Éva, нав. дело, 21.
УТИЦАЈИ БАРОКА НА НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО...
Сл. 5. Столица, околина Сл. 6. Столица,
Зрењанина, Срби средњи Банат, Срби
Pic. 5. The chair, vicinity Pic. 6. The chair,
of Zrenjanin, Serbs middle Banat, Serbs
Разлике у облицима и орнаментици намештаја
појединих народа средњег Баната нису биле јасне и
уочљиве. Ова чињеница је у директној вези са ра-
дом и пореклом занатлија које су правиле сеоски
намештај. Као и у народном градитељству, и овде је
разлика најуочљивија у боји. Тако је намештај који
потиче из српских кућа најчешће мрк, ређе црн.
Словаци воле плаву боју (сл. 4), Мађари такође
воле плаву, али највише зелену боју, као и Румуни.
Сл. 4. Клупа, Арадац, Словаци
Pic. 4. The bench, Aradac, Slovakians
Поред шкриња, кревета, клупа и столица, у
сеоским домаћинствима средњег Баната најкарак-
теристичнији делови покућства на којима су пре-
познатљиви утицаји упрошћеног барока су иконе
на стаклу, слике светаца, бојена и глеђосана кера-
мика, као и разне дрвене посуде и кутије, преслице
и сл.
РАЈКА ГРУБИЋ
Сликање на стаклу се у народном стваралаш-
тву средњег Баната такође појављује за време ба-
рока, и то под утицајем Аустрије, односно Немач-
ке, где се јавља као имитација барокног манира.32
Њихова појава је тесно везана за политичке и еко-
номске прилике које су настале након протеривања
Турака. Појава стакла, побољшање веза са Евро-
пом и уздизање културе становања на виши ниво
чинили су основне предуслове за то да икона на
стаклу постане један од декоративних елемената
сеоског ентеријера. У моменту када су се појавиле
и „ушле“ у сеоске куће представљале су један од
најрепрезентативнијих делова покућства и очити
показатељ економске моћи њеног власника.
Српске иконе на стаклу углавном су израђиване
у сомборским радионицама, али и у радионицама
којих је било у Банату и Срему. Румунске иконе
импортоване су из иконографских центара у Руму-
нији, док су Мађари и Словаци куповали иконе до-
нете из Аустрије и Чехословачке.33
Иконе на стаклу су народне уметничке творе-
вине које су израђиване за потребе и према укусу
широких маса. На српским иконама су очуване све
битне одлике византијско-српске иконографије.
Међутим, с обзиром на то да су настале у периоду
када су утицаји европског барока били присутни у
свим доменима народног стваралаштва, разумљиво
је што је и тај вид народне уметности попримио
одређене елементе овог стила. Српске иконе на
стаклу представљају симбиозу два опречна израза,
која је само народна маштовитост могла довести у
чудни и непоновљиви склад. Барокна орнаментика
је најзаступљенија у позадини, и то у виду цркве
са барокним звоником; углови и празан простор се
попуњавају розетама, лалама и линијама, у којима
доминира златна боја. И код Румуна је на сличан
начин попуњаван празан простор на иконама. 34
Сликама светаца, у којима је доминирао култ
Девице Марије (сл. 7), били су украшени и зидови
кућа богатијих мађарских и немачких сељака. Ове
слике, често рађене на стаклу, биле су обогаћене
интензивним бојама и разним апликацијама. На
њима се, такође, јављају поједини елементи барока,
који су се мешали и уклапали са локалним култур-
32 Јасна Бјеладиновић, Народна уметност Југосла-
вије, Београд 1980, 55.
33 Марија Бански, „Иконе на стаклу“, Културно
благо Војводине, Нови Сад 1980, 23.
34 Миленко Филиповић, „Иконе на стаклу код вој-
вођанских Срба“, Рад војвођанских музеја 1, Нови Сад
1952, 79–83.
215
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51
ним наслеђем. Тако су на стаклу рађени призори
из природе, као и барокне цветне композиције...35
Сл. 7. Богородица, околина Зрењанина, Мађари
Pic. 7. The Mother of God, vicinity of Zrenjanin,
Hungarians
Слике које су украшавале зидове сеоских кућа
говоре о укусу не само појединца већ и саме етни-
чке заједнице. Поред тога, у овом домену народног
стваралаштва највиднија је улога и утицај цркве
(како православне, тако и католичке), која је, на-
кон прогона Турака крајем XVII века, доживела
препород. У том периоду су по селима подизани
сакрални објекти чије је спољашње и унутрашње
уређење носило многе барокне елементе (високи
звоници подизани на спратове, дебели зидови са
крстастим сводовима, врата и прозори украшени
китњастим пиластрима; у иконографији је прису-
тан префињен и прозрачан колорит, флорална ор-
наментика у виду венаца и врежа, златно залеђе;
унутрашњост декоришу префињено везене заве-
се племенитих боја за олтарске двери; употребни
предмети – крстови, путири и сл., украшени су
стаклићима, филиграном и др.).36 Становништво
које се враћало цркви, црквеним обредима и прак-
35 Sz. Éva, нав. дело, 15–17.
36 В. Петровић, М. Кашанин, нав. дело, 26–60.
216
ЕТНОЛОГИЈА
си имало је прилику да посматра и копира оно што
је било најближе његовим естетским нормама.
У сеоским домаћинствима се тешко могао наћи
предмет који се употребљавао, а који није имао
одређене ликовне, односно естетске вредности,
што указује на изузетну стваралачку иницијативу
и уметничку креативност становништва. Свакод-
невно су употребљавани предмети једноставне из-
раде, најчешће врло скромно орнаментисани. Они
репрезентативни, богато украшени, користили су
се у свечаним приликама. Такав случај је и са по-
суђем израђеним од глине. Иако израда грнчар-
ских производа задире дубоко у прошлост, развој
грнчарског заната као занимања извесног броја
људи, бар што се средњег Баната тиче, може се пра-
тити тек од почетка XX века.37 До тада, па и мно-
го деценија касније, керамика је на ово подручје
импортована из Мађарске и Румуније (Мохача,
Ердеља, Олтеније). Она се развијала под утицајем
средње Европе и носила је обележја својствена чи-
тавој панонској области.38 Управо то је разлог што
је, по облику и функцији, посуђе готово немогуће
разликовати с обзиром на етничку припадност ко-
рисника.
Први грнчарски мајстори који су почетком XX
века радили на подручју данашњег средњег Бана-
та углавном су били Мађари и Немци (Фрања Тот,
Сабо Пал, Лајош Мезеи, Јосиф Палинкаш, Ђерђ
Фекете, Имре Враговић, Ференц Киш, Елек Хон-
пахер, Јосиф Фабијан, Ференц Киш...)39. Они су
израђивали керамику панонског типа (сл. 8).
Сл. 8. Украсна керамика, Мужља, Мађари
Pic. 8. Decorative ceramics, Mužlja, Hungarians
37 Рајка Грубић, Народна керамика, у: Керамика
кроз векове, каталог изложбе, Зрењанин 1997, 19.
38 Персида Томић, Народна керамика у Југославији,
Београд 1966, 9.
39 Рајка Грубић, Народна керамика, 19.
УТИЦАЈИ БАРОКА НА НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО...
За керамику средњег Баната, а самим тим и
за панонску керамику, карактеристични су, углав-
ном, прастари рустични облици неглеђане кера-
мике (зделе, крчази, ћупови, тањири...), који су
били у свакодневној употреби. Међутим, керами-
ка која има украсно обележје и намену рађена је
под утицајем мајолике: преливана је белом енго-
бом; орнаментика је рађена четкицом и најчешће
се јавља у виду вегетабилних мотива.40 Сеоска
украсна грнчарија, која је била у употреби на под-
ручју средњег Баната, украшавана је типичним
упрошћеним барокним мотивима, као што су бо-
гата флорална орнаментика, таласасте линије, при-
зори из природе, насликана срца, натписи... На
овај начин су украшаване чиније, бокали, вазе и
нарочито тањири, који су представљали саставни
део покућства свих етничких група.
БАРОКНИ ЕЛЕМЕНТИ НА ТЕКСТИЛУ
Покушај да се село што више приближи граду
(поготово када је у питању богати слој сеоског ста-
новништва) био је омогућен управо прихватањем
присутног уметничког стила, који је прилагођаван
укусу сеоског становништва. Док се код богатог
грађанства унутрашњост просторија декорисала
брокатом, сомотом и дамастом, дотле су зидови у
сеоским кућама украшавани пешкирима окаченим
око икона (Срби и Румуни, сл. 9), украсних тањира
Сл. 9. Икона на стаклу, Бегејци, Румуни
Pic. 9. The icon on glass, Begejci, Romanians
40 Персида Томић, „О типовима грнчарског кола и
керамике у Србији“, Гласник Етнографског музеја 22–23,
Београд 1960, 12.
РАЈКА ГРУБИЋ
(Мађари и Румуни) и огледала, или окаченим на
специјалне рамове (код свих Банаћана).41 Ови
пешкири, ткани од разних врста домаћег памуч-
ног платна, украшавани су везом. На њима је била
заступљена и барокна орнаментика. Бојени кревети,
украшени богато везеним прекривачима и насла-
ганим јастуцима, чине једну од најупечатљивијих
слика из сеоског ентеријера. Кревети са пуно на-
слаганих јастука (богато украшених чипкама, ве-
зом, разнобојним свиленим умецима и др.) карак-
теристични су за све народе на подручју средњег
Баната и много шире (сл. 10).
Сл. 10. Јастуци на кревету, Арадац, Словаци
Pic. 10. Cushions on bed, Aradac, Slovakians
Народна везилачка уметност Баната, као уо-
сталом и Војводине, развијала се под утицајем
градске везилачке уметности. Богато орнаментисан
текстил украшавао је сеоске куће, задржавајући у
великој мери ренесансну структуру и мотиве веза
(на пример – букети цвећа у вази). Први утицаји
барока на текстил појавили су се на предметима
који су улазили у девојачки мираз. Наравно, и у
овој области народног стваралаштва дошло је до
преклапања и усклађивања локалних традиционал-
них мотива и мотива преузетих из барока (сл. 11).
Жене са села трудиле су се да у склопу својих, пре
свега материјалних, могућности опонашају везове
тадашњих госпођа. Као потврда томе свакако може
послужити чињеница да су саставни део текстил-
не декорације богатих племићких и градских кућа
41 Мирјана Малуцков, „Збирка пешкира у Војво-
ђанском музеју“, Рад војвођанских музеја 31, Нови Сад
1988–89, 217–220.
217
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51 ЕТНОЛОГИЈА

у време барока чиниле таписерије рађене гоблен Исцртане и труковане мустре углавном су на-
везом, уз примену свиленог конца. На исти начин бављане за бели вез, ређе за вез у боји на текстил-
су, само на домаћем тканом платну и уз употребу ним предметима у ентеријеру. Наравно, оригинал-
вуне, жене са села украшавале разне прекриваче и не мустре првобитно су биле доступне само нај-
простирке.42 богатијим становницима села. Извезене мустре
Главни преносиоци везилачких вештина, како су се касније прецртавале, па су полако губиле
по градовима, тако и по селима, били су трукери. првобитне форме. Елементе барока који су препо-
Трукери су производили мустре за вез, тј. исцртане знатљиви на везовима Баната (преко градске при-
мустре су преносили на текстилну подлогу – плат- мењене уметности) чине различити облици цвет-
но, преко којих су жене касније везле. Постојале них и лисних лозица, понављаних у непрекидном
су и разне књижице, каталози са исцртаним узор- низу, са честим представама ружа, лала, каран-
цима за вез. У Европи су овакве узорке још у XVI фила, срца и сл., посебно на рубовима тканина46
веку радили најпознатији уметници онога доба.43 (сл. 11).
Једна од најистакнутијих личности у средњем
Банату која је дала изузетан допринос овој обла-
сти био је Антал Штрајтман, сликар, истакнути
дизајнер и професор цртања у великобечкеречкој
гимназији.44 Штрајтман се, између осталог, бавио
сакупљањем изворних народних мотива, њиховим
копирањем и спашавањем од заборава, као и
прикупљањем, стварањем и пројектовањем нових
мотива и модних детаља у традиционално народ-
но стваралаштво. Поред Штрајтмана и раније по-
менуте Нине Ланг, велики допринос како чувању,
тако и стварању нових узорака мустри, едукацији
и обуци сеоских жена у области домаће радиности
(ткање, вез, уклапање орнамената, слагање боја...)
дала је и Шарлота Ковалски из Елемира, која је била
и чланица централног одбора Удружења за домаћу
радиност Торонталске жупаније 1883. године.45 Сл. 11. Фрагмент веза, Хетин, Мађари
Pic. 11. Fragments of embroidery, Hetin, Hungarians
42Sz. Éva, нав. дело, 21. Чињеница да су за ширење мотива веза, по-
43Катарина Новаковић, „Одлике народног веза готово белог веза, најзаслужнији били трукери
у Војводини“, Рад Музеја Војводине 46, Нови Сад 2004,
и штампане књижице са мустрама довела је до
154.
44 У којој мери је Антал Штрајтман утицао на очу- изједначавања мотива у везилачком репертоару
града и села и до одређене униформности орнамен-
вање изворности орнаментике у народном стварала-
штву и на уплив нових мустри и модних детаља савре- тике када су у питању различити народи, тј. ста-
мене Европе можда најбоље илуструје део текста Немет новништво не само Баната већ и целе Војводине.
Ференца, у којем он набраја све Штрајтманове функције Утицај стилова високе уметности имао је за по-
(у једном временском периоду): Није он био обичан следицу униформност извезених мотива и орна-
професор цртања. Предавао је нацртну геометрију, ментике, али и уједначеност веза када је у питању
краснопис, допунско цртање за грчки језик, а као споредни одабир и слагањe боја.
предмет цртање слободном руком. И на стручном и на Под утицајем барока, у народно везилачко ства-
друштвеном пољу (у области у којој је деловао) био је
ралаштво Војводине, као и суседних области улази
веома ангажован. Био је надзорник кабинета за цртање,
почасни члан Занатског удружења у Великом Бечкере-
вез златном жицом – златовез. Најраскошнији зла-
ку, секретар Удружења домаће радиности Торонталске товез среће се управо на овим просторима, на гра-
жупаније, стални стручни саветник Одељења за домаћу ници два света, где су се укрстили утицаји бујних
радиност Земаљског занатског удружења, члан Одбора оријенталних и облих и раскошних барокних фор-
Земаљског удружења професора цртања Мађарске... Ф.
Немет, нав. дело, 11. 46 Катарина Новаковић, „Одлике народног веза у
45 Ф. Немет, нав. дело, 81–92. Војводини“, 155.

218
УТИЦАЈИ БАРОКА НА НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО... РАЈКА ГРУБИЋ

ми и мотива.47 Златовез је у Војводину стигао с ве- кецеља, као и посебног украсног додатка на муш-
ликом сеобом становника из крајева јужно од Саве ким кошуљама – познатог под називом формент.
и Дунава, крајем XVII и у првој половини XVIII Златовез углавном представља директан про-
века. На то указују неке старе технике израде зла- извод наведених уметничких радионица, које су
товеза које су задржане, као и чест мотив лале и копирале и уносиле стране елементе стварајући
других орнамената из оријенталног репертоара. тако препознатљив стил градске или високе ве-
Међу тим, већ крајем XIX века, када је вез златном зилачке уметности. Занатске радионице, које су
жицом, као један од начина украшавања свечаних се појавиле упоредо са уметничким радионицама,
делова банатских народних ношњи, достигао свој радо су преузимале не само поједине кројеве већ и
врхунац, златовез је већ имао све карактеристике начин украшавања, тј. орнаментику. Управо то је
европских стилова – касног барока и рококоа.48 био случај са српским капама златарама и џегама,
У овом периоду су се на подручју Баната поја- које су и у кроју и у орнаментици имале обележја
вили центри златовеза, у којима су радиле познате средњоевропске моде тог периода (сл. 12). Остали
везиље златом, професионалке које су на овај на- делови народне ношње на којима је примењиван
чин долазиле до зараде.49 Један од најпознатијих златовез задржали су аутентичан крој (кецеље, оп-
центара на подручју Баната били су Меленци, село лећци, прслуци), али је орнаментика имала све ка-
надомак Зрењанина. У Меленцима је крајем XIX рактеристике раскошног барока.
века постојало више златовезачких радионица, од
којих је најпознатија била радионица Кате Лон-
чарски, зване Ката Златарка.50 Центар златовеза у
јужном Банату биле су Сакуле. У Малом Жаму, у
близини Вршца, почетком XX века је радила једна
позната везиља златом.51 Неки румунски одевни
предмети ношени на подручју Баната, а украшени
златовезом набављани су из Чакова (градића у бли-
зини Темишвара). Румунке које су се бавиле злато-
везом покушавале су (мање или више успешно) да,
на основу донетих примерака, копирају чаковски
златовез.52 Једна од њих била је и Вјан Софија из
Уздина, која је почетком XX века радила златовез
на кецељама са ресама, и то уз новчану накнаду.53
Своју кулминацију златовез је доживео између
1880. и 1920. године.54 У том периоду је представљао
најомиљенији начин украшавања (код Срба и Ру-
муна) свечаног женског оглавља, прслука, кошуља,

47 Ђурђица Петровић, „Златовез“, Гласник Етно-

графског музеја 51, Београд 1987, 52.
48 Ј. Бјеладиновић, нав. дело, 52.
49 Ђ. Петровић, нав. дело, 55.
50 Катарина Новаковић, Свечана женска оглавља у

Војводини, каталог изложбе, Нови Сад 2005, 27.

51 Мирјана Малуцков, „Збирка женских оглавља у

Војвођанском музеју“, Рад војвођанских музеја 30, Нови

Сад 1987, 238.
52 Мирјана Малуцков, Народна ношња, вез и тка-
ње Румуна у Банату, Војвођански музеј, Нови Сад 1970,
22.
53 Рајка Грубић, „Златовез у збирци Народног музе-
ја у Зрењанину“, Гласник музеја Баната, Панчево 1998,
103.
54 Ђ. Петровић, нав. дело, 54.
Сл. 12. Златара, Меленци, Срби
Pic. 12. Jewelry, Melenci, Serbs
Мотиви на српском златовезу су лагани, вију-
гави, са доминацијом цветних лозица. Златне
шљокице, перле и разнобојни стаклићи који су по-
пуњавали међупростор указују на директан утицај
високе орнаменталне уметности средње Европе,

219
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51
која, када је златовез у питању, није изгубила своје
основне форме у народнoj уметности.55
На овим просторима, који су били под утицајем
Византије, вез златном жицом присутан је још од
средњег века. По српским манастирима је коришћен
приликом израде литургијског реквизита. Ван ма-
настира, златовез су радиле девојке и госпође са
дворова и великашких замкова. Ова врста веза
представљала је саставни део образовања угледног
женског света.56 Опстанак и развој златовеза на
тлу Војводине последица је привредног напретка
и развоја друштвено-економских односа. Злато-
вез је, као и већ помињани производи културног и
цивилизацијског прогреса, постао симбол не само
материјалног статуса његовог носиоца већ и једна
од оних нити које повезују и на одређени начин
бришу разлике на релацији град – село, тј. висока
уметност – народно стваралаштво.
***
Народно стваралаштво средњег Баната било
је условљено одређеним географским, друштвено-
историјским и економским чиниоцима. Једна од
најбитнијих карактеристика средњег Баната је шаро-
лика етничка слика, која је формирана током XVIII
и XIX века и до данас остала готово непромењена.
Дошавши из различитих подручја, ново станов-
ништво донело је одређене обичаје, традицију
и умеће. Међутим, вековни заједнички живот у
средини која је диктирала начин привређивања
(земљорадња је била и остала основна привредна
грана на селу), друштвено-политичке и економске
услове, економски напредак, развој саобраћаја и
успостављање живљих комуникацијских веза има-
ло је за последицу узајамно прожимање и стапање
култура, заједничко стваралаштво, посебно у до-
мену материјалне културе.
Народно стваралаштво дуго је било лишено
утицаја уметничких стилова. Међутим, економски
напредак довео је до раслојавања не само грађан-
55К. Новаковић, „Одлике народног веза у Војво-
дини“, 167.
56 Лазар Мирковић, Црквени уметнички вез, књ. 1,
Музеј Српске православне цркве, Београд 1940, 8–9.
220
ЕТНОЛОГИЈА
ског друштва већ и издвајање економски јачих по-
јединаца у сеоским заједницама. Када је у питању
средњи Банат, уметнички стил који је – иако у
великој мери измењен, поједностављен и у одређеној
мери деградиран – оставио препознатљив траг на
народно стваралаштво јесте барок.
Барок је на ове просторе доспео на неколико
начина: преко барокизиране украјинске уметно-
сти, затим колонизацијом становништва из средње
Европе и, на крају, преко уметничких радионица
које су осниване у Великом Бечкереку и околним
селима.
Привредни напредак у XVIII и поготово у XIX
веку испољавао се у свим доменима народног ства-
ралаштва. Када је у питању народно градитељство,
овај напредак се огледао у подизању већих, стабил-
нијих и конформнијих кућа. Кућа је постала не само
симбол имовног стања већ и мерило цивилизова-
ности и културе њеног власника. Зато се приликом
њене градње инсистирало на декорацији, посебно
на декорацији њеног најистакнутијег дела – забата,
прозора, улазних врата, као и самог трема.
Промене су видне и у домену унутрашњег уре-
ђења стамбеног простора. Саставни делови сео-
ског ентеријера постају бојене шкриње, кревети са
наслаганим јастуцима, столови, бојене и резбарене
клупе и столице... Зидови се украшавају огледали-
ма, иконама, украсним пешкирима... Осликана ке-
рамика украшава зидове, полице...
Највећу улогу у ширењу барокних елемената у
народном стваралаштву имале су занатлије. Дола-
зећи из земаља у којима је занатска делатност била
на далеко вишем ступњу, ове занатлије су постале
узор својим суграђанима и локалном становни-
штву.
Иако су сви већ споменути моменти, који
су представљали резултат прогреса, до сеоских
заједница стизали веома споро, ипак су оставили
препознатљив траг и условили одређене промене
у народном стваралаштву средњег Баната. Једна
од најбитнијих промена условљених прихватањем
елемената барока је униформност, која је у неким
деловима материјалне културе доведена до тога да
су основне одреднице етничке припадности биле
непрепознатљиве.
УТИЦАЈИ БАРОКА НА НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО...
ЛИТЕРАТУРА
Базин, Гермаин, Барок и рококо, Београд 1975.
Бански, Марија, „Девојачки сандуци“, Културно
благо Војводине, Нови Сад 1980.
Бански, Марија, „Иконе на стаклу“, Културно благо
Војводине, Нови Сад 1980.
Бјеладиновић, Јасна, Народна уметност Југославије,
Београд 1980.
Грубић, Рајка, Занати и занатлије у прошлости
Зрењанина, Зрењанин 2002.
Грубић, Рајка, Етно-шкриње, у: Шкриње из фонда
Народног музеја Зрењанин, каталог изложбе,
Зрењанин 1992.
Грубић, Рајка, Народна керамика, у: Керамика кроз
векове, каталог изложбе, Зрењанин 1997.
Грубић, Рајка, „Занатлије и трговци у прошлости
Зрењанина“, Рад Музеја Војводине 49, Нови
Сад 2007.
Грубић, Рајка, „Златовез у збирци Народног музеја
у Зрењанину“, Гласник музеја Баната, Панчево
1998.
Барок, Прва књижевна комуна, Мостар 1985.
Зубковић, Павле, „Кратак историјат занатске ра-
диности и занатских организација“, Архивска
грађа градске државне архиве у Зрењанину, год.
II, св. 9–10, Зрењанин 1955.
Ивановић, Војин, „Збирка ковчега Етнографског
музеја у Београду“, ГЕМ 21, Београд 1958.
Јанкулов, Борислав, „Преглед колонизације Вој-
водине у XVIII и XIX веку“, Посебна издања,
Матица српска, Нови Сад 1961.
Којић, Бранислав, Сеоска архитектура, у: Банатске
Хере, Нови Сад 1958.
Мамузић, Рајко, „Насељавање и култура становања
у војвођанским насељима XVIII и XIX века“,
ГЕМ 37, Београд 1974.
Малуцков, Мирјана, „Збирка пешкира у Војвођан-
ском музеју“, Рад војвођанских музеја 31, Нови
Сад 1988–89.
Малуцков, Мирјана, „Збирка женских оглавља у
Војвођанском музеју“, Рад војвођанских музеја
30, Нови Сад 1987.
Малуцков, Мирјана, Народна ношња, вез и ткање
Румуна у Банату, Војвођански музеј, Нови
Сад 1969.
РАЈКА ГРУБИЋ
Медаковић, Дејан, Трагом српског барока, Нови Сад
1976.
Медаковић, Дејан, Путеви српског барока, Нови
Сад, 1971.
Медаковић, Дејан, „Барок код Срба“, Умјетност на
тлу Југославије, Београд 1985.
Милосављевић, Радмила, Милосављевић, Маријана,
Стилови у ентеријеру, Београд 2005.
Милутиновић, Вера, „Орнаментисани сандуци у
Војводини“, Рад војвођанских музеја 8, Нови
Сад 1959.
Мирковић, Лазар, Црквени уметнички вез, књ. 1,
Музеј Српске православне цркве, Београд 1940.
Немет, Ференц, Торонталски ћилим, Нови Сад
1995.
Николић, Рајко, Покућство и посуђе, у: Банатске
Хере, Нови Сад 1958.
Новаковић, Катарина, „Одлике народног веза у
Војводини“, Рад Музеја Војводине 46, Нови Сад
2004.
Новаковић, Катарина, Свечана женска оглавља у
Војводини, каталог изложбе, Нови Сад 2005.
Петровић, Ђурђица, „Златовез“, Гласник Етнограф-
ског музеја 51, Београд 1987.
Петровић, Вељко, Кашанин, Милан, Српска умет-
ност у Војводини, Нови Сад 1927.
Поповић, Душан, „Срби у Банату до краја XVIII
века“, ЕИ САНУ, Посебна издања, књ. 6, Београд
1955.
Szacsvay, Éva, Barokk a magyar népművészetben, Buda-
pest, 1993.
Тимотијевић, Мирослав, Српско барокно сликар-
ство, Нови Сад 1996.
Томић, Персида, Народна керамика у Југославији,
Београд 1966.
Томић, Персида, „О типовима грнчарског кола и
керамике у Србији“, Гласник Етнографског му-
зеја 22–23, Београд 1960.
Филиповић, Миленко, „Иконе на стаклу код војво-
ђанских Срба“, Рад војвођанских музеја 1, Нови
Сад 1952.
Хан Верена, Умјетничка шкриња у Југославији од
XVIII до XIX столећа, каталог изложбе, Бео-
град 1960.
221
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51 ЕТНОЛОГИЈА

Rajka Grubić, M. A.

THE INFLUENCE OF THE BAROQUE ONTO FOLK

CREATIVITY OF MIDDLE BANAT
Summary

The baroque arrived in the region of middle Banat in several ways: through baroque Ukrainian art, the
colonization of the population from middle Europe and finally through artistic workshops which were founded
in Veliki Bečkerek and surrounding villages.
Folk creativity was deprived of the influences of historic artistic styles for a long time. However, economic
progress that occurred in the 18th and especially in the 19th century was expressed in all domains of folk
creativity.
Talking about the folk structural design, this progress was reflected in building bigger, more stable and more
comfortable houses. The houses became not only the symbol of someone’s property status but also the measure
of level of civilization and culture of its owner. Changes are also visible in the domain of arranging the interior of
residential area. Painted chests, beds covered with cushions, tables, painted and carved benches became integral
part of the village interior… Walls were decorated with mirrors, icons, decorative towels… Painted ornamental
ceramics decorated walls, shelves…
The greatest role in transference of the baroque from higher social levels into folk creativity of Banat had
artisans. Coming from the countries in which handicraft activity was on much higher level, those artisans became
the model for their fellow-citizens and the local population.
Although all the already mentioned positive moments, which represented the result of progress, reached
village communities very slowly, they still left the recognizable trace and caused certain changes in the folk
creativity of middle Banat. One of the most significant changes which were conditioned by accepting the elements
of the baroque was uniformity which in some aspects of material culture was drawn to undistinguishability of
basic points of ethnic identity.

222