[A]

➔ ä (umlaut) i izgovara se kao e (primer: hätte)

➔ ai (diftong) - u ovom dvoglasu je i vrlo kratko i bliži se slovu j (primer: Mai)

➔ au (diftong) - u ovom dvoglasu je u kratko i bliži se

slovu o (primer: Brauerei)

➔ äu (diftong) - ovaj dvoglas se čita kao oj [primer: Räuber

[B]

➔ b se obično izgovara kao naše b, osim:

- kada se nalazi na kraju reči; tada prelazi u bezvučni suglasnik p (primer: lieb).

[C]

➔ ch - nema uniformno izgovaranje;

- kad su ispred glasovi: a, o, au, izgovara se sa grleno h (primer: Dach)
- kad su ispred glasovi: i, e, ü, izgovara se kao glas koji je
između h i š (primer: lächeln)

➔ ck se izgovara kao k (primer: backen)

[D]

➔ d se obično izgovara kao naše d, osim:

- kada se nalazi na kraju reči; tada prelazi u bezvučni
suglasnik t (primer: Hund).

- kada se javi suglasnička grupa dsch; tada se izgovara

kao dž (primer: Dschungel)

[E]

➔e
- kada se nalazi na kraju zvuči kao kada hoćemo da kažemo o i izgovorimo
prigušeno e (primer: halte)

➔ ei (diftong) - u ovom dvoglasu je i vrlo kratko i bliži se

slovu j (primer: Brauerei)

➔ er se obično izgovara kao naše er, osim:

- kada se nalazi na kraju reči; tada se izgovara prigušeno, i to liči na
prigušeno a (primer: Hunger)

➔ eu (diftong) - ovaj dvoglas se čita kao oj (primer: Heute)

[G]

➔ g - obično se izgovara kao naše g osim:

- kad se ispred nalazi n; tada se g skoro i ne čuje (primer: Hunger)
- kad se ispred nalazi i, a na kraju reči; tada se čita kao ih (primer: zwanzig)
- kada se nalazi na kraju reči; tada prelazi u bezvučni suglasnik k (primer: Zug).
- kod nekih stranih reči se izgovara kao ž (primer: Genie)

[H]

➔ h - nema uniformno izgovaranje;

- kada se nalazi na početku reči, izgovara se slabije (izdahnuto) (primer: Hohle)
- kada je ispred samoglasnik, h se ne izgovara, več produžava trajanje tog
samoglasnika (primer: Hohle)

[I]
➔ ie (diftong) se izgovara kao dugo i (primer: Wien)

[O]

➔ ö (umlaut) - izgovara se kada namestimo usta da kažemo o i

izgovorimo e (primer: Hölle )

➔ oi (diftong) - u ovom dvoglasu je i vrlo kratko i bliži se slovu j (primer: Toi,

toi, toi!

[P]

➔ ph se izgovara kao f (primer: Photo)

[Q]

➔ qu se izgovara kao kv (primer: quaken)

[R]

➔ r - ne izgovara se kao naše r, već više kao francuska varijanta

(primer: Drogerie)

[S]
➔ s - izgovara se kao s (primer: Landeskunde, osim:
- kada se nalazi na početku reči ili sloga, a prati ga samoglasnik; izgovara se
kao z (primer: sechs
- kada se nalazi između dva samoglasnika (primer: Böse)
- kada se iza s nađu p i t, izgovara se
kao š (primeri: Schwein, Sport, Studentin)

➔ sch - izgovara se kao š (primer: Schwein)

[T]

➔ t - izgovara se kao naše t (primer: Tier), osim:

- kada se iza t nađe ien; tada se izgovara kao cien (primer: Aktien)
- kada se iza t nađe ion; tada se izgovara kao cion (primer: Deklaration)

➔ th - izgovara se kao t (primer: Thronfolger)

➔ tsch - izgovara se kao č (primer: Deutschland)

➔ tz - izgovara se kao c (primer: jetzt)

[U]

➔ ü (umlaut) - izgovara se kada namestimo usta da kažemo u i

izgovorimo i (primer: füllen)

[V]

➔ v - čita se kao v (primer: vulgär), osim:

- kada v slede samoglasnici: a, e i ie - izgovara se
kao f (primeri: Vater, verstehen , vielleicht)
[W]

➔ w - izgovara se kao v (primer: Wagen)

[X]

➔ x - izgovara se kao ks (primer: Xylophon)

[Z]

➔ z - izgovara se kao c (primer: Zucker)

- izuzetak su neke strane reči, na primer Quiz.

[ß]

➔ ß - izgovara se kao s (primer: groß)

Za potrebe primera, na početku teksta je data uvodna napomena o kratkom

trajanju samoglasnika, kada se udvajaju suglasnici. Ovde će se malo detaljnije
razmotriti trajanje samoglasnika (dakle, dugi izgovor i kratki
izgovor samoglasnika).

Dugi izgovor samoglasnika:

- kada se udvaja samoglasnik (primer: Saat)
- kada se iza samoglasnika nalazi h (primer: Bahn)
- kada se ß nalazi između dva samoglasnika (primer: Füße)
- kod diftonga ie u reči; čita se kao dugo i (primer: Wien)
Kratki izgovor samoglasnika:

- kada neki samoglasnik slede dvojci ck, ch i ng (primer: Zweck)

- kada se ss nalazi između samoglasnika (primer: essen)
- ispred udvojenih suglasnika, samoglasnici su uvek kratki (primer: hätte).

U ovoj temi ćemo pomenuti i nemački alfabet:

A(a) B(be) C(ce) D(de) E(e) F(ef) G(ge) H(ha) I(i) J(jot) K(ka) L(el) M(em)
N(en) O(o) P(pe) Q(ku) R(er) S(es) T(te) U(u) V(fau) W(ve) X(iks) Y(ipsilon) Z
(cet)