Poslovna matematika 125

7. ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE

7.1. PROCENTNI RAČUN

Korišćenje procentnog računa je u današnje vreme svakodnevna čo-
vekova potreba. Nažalost, nivo poznavanja ovog računa je katastrofalno
nizak, pa čak i kod osoba koje se po prirodi svojih delatnosti svakodnev-
no susreću sa njim. Zbog toga se nadam da će ovo poglavlje pomoći čita-
ocima ovog udžbenika da jednostavno i uspešno savladaju pravila pro-
centnog računa.
Procentni račun, u osnovi, predstavlja načine određivanja zavisnosti
sledećih veličina: glavnice, procentne stope i procentnog prinosa.
Glavnica je veličina koja služi kao osnovica za koju se izračunavaju pove-
ćanja ili smanjenja za zadatu procentnu stopu, odnosno za zadati procenat. Naj-
češće se obeležava sa G.
Procentna stopa predstavlja broj koji pokazuje za koliko se jedinica sma-
njuje ili povećava glavnica za svakih 100 jedinica te glavnice. Najčešće se obeleža-
va sa p. Procentna stopa se može izražavati i u procentualnom i u decimalnom
zapisu. Veza između decimalnog i procentualnog zapisa procentne stope p je:

Naprimer, procentualnom zapisu 64% odgovara decimalni zapis

0,64, procentualnom zapisu 168% odgovara decimalni zapis 1,68, procen-
tualnom zapisu 0,38% odgovara decimalni zapis 0,0038, odnosno decimal-
nom zapisu 0,28 odgovara procentualni zapis 28%, decimalnom zapisu

MTVU Lekcije
126 7. Elementi finansijske matematike

2,45 odgovara procentualni 245%, decimalnom zapisu 0,0042 odgovara

procentualni zapis 0,42% i slično. Očigledno je da se prelazak sa jednog na
drugi zapis ostvaruje običnim deljenjem, ili množenjem sa brojem 100.
VAŽNO: U daljem izlaganju, pod procentnom stopom p podrazumeva-
ćemo njen decimalni zapis, a pod procentnom stopom p% podrazumevaćemo
njen procentualni zapis.
Procentni prinos predstavlja broj koji pokazuje koliko iznosi p% od neke
glavnice G, odnosno, predstavlja iznos koji pokazuje za koliko se ukupno poveća-
la ili smanjila glavnica G prilikom njenog povećanja ili smanjenja za procentnu
stopu p. Najčešće se obeležava sa P.
Odnos između ove tri veličine određuje sledeća teorema, koju neće-
mo dokazivati.

Teorema 7.1.1. (veza između glavnice G, procentne stope p, i procent-

nog prinosa P)
Ako su date veličine G (glavnica), p(procentna stopa) i P (procentualni
prinos), onda za njih važi:
P=G ⋅ p.
Naravno, iz ove relacije vrlo jednostavno zaključujemo da je:
P P
G= , to jest p= .
p G

Primer 7.1.1.1.

Ako je neka veličina porasla od vrednosti 320 na vrednost 384, odrediti:

a) koliki su procentni prinos i glavnica
b) koliki je procenat povećanja (odnosno za koju procentnu stopu je izvršeno povećanje).

Rešenje:
a) Prinos za koji se veličina povećala je, naravno, P=384-320=64, a glavnica je počet-
na vrednost veličine, odnosno G=320.
b) Imajući u vidu da je po Teoremi 7.1.1 P=G⋅p, zaključujemo da je:
P 64
p= = = 0,2 ,
G 320
pa je povećanje izvršeno za 0,2⋅100%=20%.

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 127

Primer 7.1.1.2.

Koliko je

a) 38,5% od 264
b) 268% od 355
c) 0,62% od 2685

Rešenje:

38,5
a) G=264, p= = 0,385
100

P=G⋅p=264⋅0,385=101,64

268
b) G=355, p= = 2,68
100

P=G⋅p=355⋅2,68=951,4

0,62
c) G=2685, p= = 0,0062
100

P=G⋅p=2685⋅0,0062=16,647.

U praksi se procentni račun najčešće koristi u smislu određivanja

povećanja ili umanjenja nekih veličina za određeni procenat, pri čemu se
dobijaju nove vrednosti tih veličina. Relacije koje važe između početnih
vrednosti (glavnice), procentne stope, procentnog prinosa i novih (povećanih
ili umanjenih) vrednosti veličina koje se povećavaju ili umanjuju za odre-
đeni procenat određuju sledeće teoreme, koje takođe nećemo dokazivati.

Teorema 7.1.2. (veza između početne vrednosti neke veličine, nove

(povećane ili umanjene) vrednosti te veličine, procentnog prinosa i procent-
ne stope za koju je izvršeno povećanje ili umanjenje početne veličine)
Ako se početna vrednost neke veličine (glavnica G) poveća za procenat p,
onda procentni prinos usled ovog povećanja iznosi:
P=G⋅p,
a nova (povećana) vrednost te veličine (obeležimo je sa Gpov) iznosi:

MTVU Lekcije
128 7. Elementi finansijske matematike

Gpov=G+P=G+G⋅p=G⋅(1+p).
Ako se početna vrednost neke veličine (glavnica G) umanji za procenat p,
onda procentni prinos usled ovog umanjenja iznosi
P=G⋅p,
a nova (umanjena) vrednost te veličine (obeležimo je sa Guma) iznosi
Guma=G – P=G – G⋅p=G⋅(1 – p)

Primer 7.1.2.

Kolika je nova cena nekog proizvoda od 180 din, ako je:

a) ona povećana za 26%
b) ona umanjena za 26%

Rešenje:
26
a) p = = 0,26
100
Na osnovu Teoreme 7.1.2, zaključujemo da je nova cena robe:

Gpov=G⋅(1+p)=180⋅(1+0,26)=180⋅1,26=226,8 din.
26
b) p = = 0,26
100
Na osnovu Teoreme 7.1.2, zaključujemo da je nova cena robe:

Guma=G⋅(1 – p)=180⋅(1 – 0,26)=180⋅0,74=133,2 din.

Teorema 7.1.3. (višeetapna povećanja ili umanjenja neke veličine)

Ako se neka veličina (glavnica) G u toku nekog perioda više puta poveća-
va redom za procentne stope p1, p2, …, pn, onda je nova povećana vrednost te ve-
ličine Gpov data sa:
Gpov=G⋅(1+p1)⋅(1+p2)⋅…⋅(1+pn)
Ako se neka veličina (glavnica) G u toku nekog perioda više puta umanju-
je redom za procentne stope p1, p2, …,pn, onda je nova umanjena vrednost te veli-
čine Guma data sa
Guma=G⋅(1 - p1)⋅(1 - p2)⋅…⋅(1 - pn).

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 129

Primer 7.1.3.1.

Cena nekog proizvoda od 45 din. je u toku nekog perioda povećavana 5 puta, i to za 12%,
18%, 7%, 4% i 8%.

a) Kolika je nova cena proizvoda?

b) Za koliko je ukupno procenata izvršeno povećanje osnovne cene?

Rešenje:
a) Na osnovu teoreme 7.1.3, nova cena proizvoda iznosi:
Gpov=45⋅1,12⋅1,18⋅1,07⋅1,04⋅1,08=71,47din

b) Kako je
Gpov=45⋅1,12⋅1,18⋅1,07⋅1,04⋅1,08=45⋅1,588, odnosno kako je
1,12⋅1,18⋅1,07⋅1,04⋅1,08=1,588, zaključujemo da je u toku ovog perioda početna cena
ukupno povećana za 58,8%.
VAŽNO: OBRATITI PAŽNJU DA UKUPNO POVEĆANJE PROCENATA NIJE OBI-
ČAN ZBIR PROCENATA ZA KOJE JE IZVRŠAVANO POVEĆAVANJE OSNOVNE
CENE U ODREĐENIM PERIODIMA.
U našem primeru cena je povećavana pet puta: za 12%, 18%, 7%, 4% i 8%,
a ukupno povećanje cene NIJE 12% + 18% + 7% + 4% + 8%=49% već je
58,8%.

Primer 7.1.3.2.

Cena nekog proizvoda od 45 din. je u toku nekog perioda smanjivana 5 puta, i to za 12%,
18%, 7%, 4% i 8%.
a) Kolika je nova cena proizvoda?
b) Za koliko je ukupno procenata izvršeno smanjenje osnovne cene?

Rešenje:

a) Na osnovu teoreme 7.1.3, nova cena proizvoda iznosi:

Guma=45⋅(1 – 0,12)⋅(1 – 0,18)⋅(1 – 0,07)⋅(1 – 0,04)⋅(1 – 0,08)=
= 45⋅0,88⋅0,82⋅0,93⋅0,96⋅0,92=26,67din.

b) Kako je
Guma=45⋅0,88⋅0,82⋅0,93⋅0,96⋅0,92=45⋅0,593, odnosno kako je
0,88⋅0,82⋅0,93⋅0,96⋅0,92=0,593=(1 – 0,407),
zaključujemo da je u toku ovog perioda početna cena ukupno umanjena za 40,7%.

MTVU Lekcije
130 7. Elementi finansijske matematike

VAŽNO: OBRATITI PAŽNJU DA UKUPNO UMANJENJE PROCENATA NIJE OBI-

ČAN ZBIR PROCENATA ZA KOJE JE IZVRŠAVANO UMANJENJE OSNOVNE
CENE U ODREĐENIM PERIODIMA.
U našem primeru cena je umanjena pet puta za 12%, 18%, 7%, 4% i 8%, a
ukupno umanjenje cene NIJE 12% + 18% + 7% + 4% + 8%=49% već je 40,7%.

Primer 7.1.3.3.

Cena nekog proizvoda od 45 din. je u toku nekog perioda menjana 5 puta, i to povećava-
na dva puta: za 12% i 18%, a zatim smanjivana tri puta: za 7%, 4% i 8%.

a) Kolika je nova cena proizvoda?

b) Da li se ovakvim postupkom početna cena povećala ili smanjila, i za koliko je ukupno pro-
cenata izvršeno to povećanje (ili smanjenje) osnovne cene?

Rešenje:

a) Na osnovu teoreme 7.1.3, nova cena proizvoda iznosi:

Gnovo=45⋅(1,12)⋅(1,18)⋅(1 – 0,07)⋅(1 – 0,04)⋅(1 – 0,08)=
=45⋅1,12⋅1,18⋅0,93⋅0,96⋅0,92=48,85 din.

b) Kako je
Gnovo=45⋅(1,12)⋅(1,18)⋅(1 – 0,07)⋅(1 – 0,04)⋅(1 – 0,08), odnosno kako je
45⋅1,12⋅1,18⋅0,93⋅0,96⋅0,92=45⋅1,085, zaključujemo da je ovakvim promenama cene
ona povećana za 8,5%.

7.2 KAMATNI RAČUN

Kamatni račun je račun koji određuje odnose koji se uspostavljaju
između dužnika i poverioca. Naime, dužnik pozajmljuje određeni novac
od poverioca na određeno vreme i plaća određenu novčanu nadoknadu
poveriocu, kao naknadu za korišćenje pozajmljenog novca.
Suma koju dužnik pozajmljuje od poverioca naziva se kapital ili
glavnica, i najčešće se označava sa K.
Iznos koji dužnik godišnje plaća za svakih 100 novčanih jedinica po-
zajmljenog novca naziva se kamatna stopa ili interesna stopa. Kamatna (in-
teresna) stopa se (isto kao i procentna stopa) može izražavati i u procentualnom
i u decimalnom zapisu. Veza između decimalnog i procentualnog zapisa kamat-
ne stope p je ista kao i kod procentne stope, tj:

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 131

Očigledno je da se prelazak sa jednog na drugi zapis ostvaruje obič-

nim deljenjem ili množenjem sa brojem 100.
VAŽNO: U daljem izlaganju pod kamatnom (interesnom) stopom p
podrazumevaćemo njen decimalni zapis, a pod kamatnom (interesnom) sto-
pom p% podrazumevaćemo njen procentualni zapis.
Ukupna suma koju dužnik isplaćuje poveriocu kao nadoknadu za
pozajmljeni novac na određeno vreme, uz kamatnu stopu p, naziva se ka-
mata ili interes, i najčešće se obeležava sa I.
Vreme t za koje dužnik koristi novac poverioca, i za koje se i računa
kamata, može se dati u godinama (tg), u mesecima (tm) i u danima (td).
Ako je vreme za koje se računa kamata dato u danima, onda se ono mo-
že računati ili po kalendaru, uz pretpostavku da godina ima 360 ili 365
dana, što se obeležava sa (k,360) ili (k,365), ili uz pretpostavku da svaki
mesec ima 30 dana, a godina 360 ili 365 dana, što se obeležava sa (30,360)
ili (30,365).
Kamatna stopa p se može vremenski menjati i može biti različita za
različite iznose glavnice, što je predmet dogovora između dužnika i pove-
rioca.
Kamata se izračunava u nekim vremenskim intervalima, koji se od-
ređuju dogovorom između dužnika i poverioca. Taj vremenski interval u
kome se izračunava kamata zove se obračunski period.
Kamata se može računati na istu osnovicu u svim obračunskim pe-
riodima i tada se takav račun naziva prosti kamatni račun, a može se raču-
nati i tako što se osnovica, na koju se kamata računa u datom obračun-
skom periodu, uvećava za kamatu iz prethodnog obračunskog perioda i
tada se takav račun naziva složeni kamatni račun.

7.2.1. Prosti kamatni račun

Prosti kamatni račun je račun koji određuje zavisnosti između kapi-
tala (glavnice) K, interesa (kamate) I, interesne (kamatne) stope p (koja je, da
podsetim, data na godišnjem nivou) i vremena za koje se računa kamata t, gde
se kamata obračunava uvek na istu osnovicu.
Ove zavisnosti određuje sledeća teorema, koju nećemo dokazivati.

MTVU Lekcije
132 7. Elementi finansijske matematike

Teorema 7.2.1. (osnovna teorema prostog kamatnog računa)

Ako je dužnik pozajmio glavnicu K od poverioca pod kamatnom (intere-
snom) stopom p (decimalni zapis), onda kamata (interes) I koju on mora da pla-
ti poveriocu posle vremena t datog u godinama (t=tg) iznosi:
I=K⋅p⋅tg
a njegov ukupni dug prema poveriocu posle vremena t datog u godinama
(t=tg) iznosi K+I, tj
K+I=K+ K⋅p⋅tg=K⋅(1+p⋅tg)
Ako je vreme t dato u mesecima tm ili u danima td ( pod uslovima (k,360)
ili (k,365)) onda važi
t m t d (k ,360) t d (k ,365)
tg = = = pa je kamata I
12 360 365

K ⋅ p ⋅ t m K ⋅ p ⋅ t d (k ,360) K ⋅ p ⋅ t d (k ,365)
I= = =
12 360 365
a ukupni dug je naravno K+I
 p ⋅ tm   p ⋅ t d (k ,360)   p ⋅ t d (k ,365) 
K + I = K ⋅ 1 +  = K ⋅ 1 +  = K ⋅ 1 + 
 12   360   365 

Primer 7.2.1.1.

Koliki je interes na 5600 din. sa 20% prostog interesa za vreme od:

a) 3 godine
b) 2 meseca
c) 15 dana (k,360) i (k,365)
d) 2 godine i 3 meseca
e) 2 godine, 3 meseca i 20 dana (30,360)

Rešenje:
Imajući u vidu Teoremu 7.2.1, važi sledeće:
p % 20
K=5600 p= = = 0,2
100 100

a) t=tg=3, pa je: I=Kptg=5600⋅0,2⋅3=3360 din.

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 133

Kpt m 5600 ⋅ 0,2 ⋅ 2

b) t=tm=2, pa je: I= = = 186,67 din.
12 12
c) t=td=15, pa je:
Kpt d 5600 ⋅ 0,2 ⋅ 15
za (k,360) I= = = 46,67 din.
360 360

Kpt d 5600 ⋅ 0,2 ⋅15

za (k,365) I= = = 46,03 din.
365 365
d) Vreme od 2 godine i 3 meseca moramo pretvoriti u mesece, odnosno:

t=tm=27, pa je:
Kpt m 5600 ⋅ 0,2 ⋅ 27
I= = = 2520 din.
12 12
e) Vreme od 2 godine 3 meseca i 20 dana moramo pretvoriti u dane, pod uslovom
(30,360), tj.:

t=td (30,360)=2⋅12⋅30+3⋅30+20=830, pa je:

Kpt d (30,360) 5600 ⋅ 0,2 ⋅ 830

I= = = 2582,22 din.
360 360

Primer 7.2.1.2.

Dužnik je poveriocu vratio dug, zajedno sa glavnicom 10400 dinara, uz kamatnu stopu od
15% za period od dve godine. Kolika je bila glavnica a kolika kamata?

Rešenje:
Imamo da je p=0,15, t=tg=2, K+I=10400. Dakle,
K+I 10400 10400
I = Kpt g ⇒ K + I = K + Kpt g = K (1 + pt g ) ⇒ K = = = = 8000din.
1 + pt g 1 + 0,15 ⋅ 2 1,3

I=Kptg=8000⋅0,15⋅2=2400 din.

Znači, glavnica je bila 8000 din., a kamata 2400 din.

MTVU Lekcije
134 7. Elementi finansijske matematike

Primer 7.2.1.3.

Po odbijanju 8% kamate za 6 meseci, dužnik je primio 10560 dinara. Koliki je dug, a koli-
ka kamata?

Rešenje:
Imamo da je p=0,08, t=tm=6 i glavnica umanjena za interes je K-I=10560 din.
Dakle,

Kpt m Kpt m  pt  K−I 10560

I= ⇒K−I =K− = K 1 − m  ⇒ K = = = 11000din.,
12 12  12  pt 0,08 ⋅ 6
1− m 1−
12 12

Kpt m 11000 ⋅ 0,08 ⋅ 6

I= = = 440din.
12 12

Osnovni dug je 11000 dinara, a umanjen je za kamatu od 440 dinara.

7.2.1.1. Neke primene prostog kamatnog računa

7.2.1.1.1 Terminski račun

Često se dešava da je dužnik od poverioca pozajmio više različitih
suma (glavnica) pod različitim kamatnim stopama u različitim vremeni-
ma i da želi da se u nekom vremenskom trenutku odjednom razduži, i to
ili pod istim kamatnim uslovima (kamatnim stopama) pod kojima se za-
dužio, ili pod nekim novim, sa poveriocem dogovorenim kamatnim uslo-
vima, izraženim preko neke nove srednje kamatne stope ps.
Pitanje je kako naći vremenski period (odnosno vremenski trenu-
tak) kada dužnik treba da se razduži, a da ni on ni poverilac ne budu ošte-
ćeni. Taj vremenski period se zove srednji rok plaćanja, i način na koji se
on nalazi određuje sledeća teorema.

Teorema 7.2.1.1.1. (srednji rok plaćanja)

Ako je dužnik uzeo od poverioca na zajam sume K1, K2, …, Kn na vremen-
ske periode t1, t2, …, tn, uz kamatne stope p1, p2, …, pn, gde je glavnica Ki pozajm-
ljena na vreme ti pod kamatom pi, tada se ove obaveze mogu odjednom vratiti u
vreme ts koje je:

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 135

∑K
k =1
k pk t k
a) ts = n
za nepromenjene uslove razduživanja,
∑K
k =1
k pk

n
∑ K k pk t k
k =1
b) ts = n za nove, dogovorene uslove razduživanja,
ps ⋅ ∑ K k
k =1

izražene kroz prosečnu kamatnu stopu ps.

NAPOMENA: U ovim formulama vreme tk (k=1,2,…,n) može biti u bi-
lo kojim jedinicama. Banke ga uglavnom koriste u danima.
Dokaz:
Ukupna kamata dužnika (ukupne obaveze) za pozajmljene iznose Ki, uze-
te za vremena ti pod kamatnim stopama pi, gde je (i=1,2,…,n), iznose (pod pret-
postavkom da je ti dato u godinama, što ne utiče na opštost rezultata):
n
K1p1t1+K2p2t2+…+Knpntn= ∑ K k p k t k .
k =1

Ako se ove obaveze vraćaju u vreme ts, važi:

a) za nepromenjene uslove zaduživanja njihov iznos je:
n n
K1p1ts+K2p2ts+…+Knpnts= ∑ K k pk t s = t s ⋅ ∑ K k pk
k =1 k =1

Ove obaveze koje se vraćaju u trenutku ts moraju biti jednake ukupnim oba-
vezama dužnika, jer samo tada ni poverilac ni dužnik neće biti oštećeni. Dakle:
n
n n ∑ K k pk t k
∑K k p k t k = t s ⋅ ∑ K k pk ⇒ t s = k =1
n
.
∑ K k pk
k =1 k =1

k =1
b) za nove, dogovorene uslove razduživanja, izražene kroz prosečnu kamat-
nu stopu ps, njihov iznos je:
n n
K1psts+K2psts+…+Knpsts= ∑ K k ps t s = t s ⋅ ps ⋅ ∑ K k
k =1 k =1

MTVU Lekcije
136 7. Elementi finansijske matematike

Ove obaveze koje se vraćaju u trenutku ts moraju biti jednake ukupnim oba-
vezama dužnika, jer samo tada ni poverilac ni dužnik neće biti oštećeni. Dakle:
n
n n ∑ K k pk t k
∑K k p k t k = t s ⋅ ps ⋅ ∑ K k ⇒ t s = k =1
n
ps ⋅ ∑ K k
k =1 k =1

k =1

NAPOMENA: Rok (datum) plaćanja određuje se dodavanjem izraču-

natog vremena ts onom vremenu od dospeća obračuna u odnosu na koje smo
određivali vremena ti (i=1,2,…,n). Taj datum u odnosu na koji smo određiva-
li vremena ti (i=1,2,…,n) naziva se epoha. Najčešće se za epohu uzima prvo do-
speće.

Primer 7.2.1.1.1.

Dužnik treba da plati fakture na sledeće iznose: 10000 din. 1.III.2003. uz kamatnu stopu
6%, 20000 din. 1.V 2003. uz kamatnu stopu 8%, 30000 din. 1.VII 2003. uz kamatnu sto-
pu 12% i 40000 din. 1.IX 2003 uz kamatnu stopu 10%. Dužnik bi hteo da plati ceo dug od-
jednom, sumom iznosa na fakturama, i to
a) pod nepromenjenim uslovima
b) uz prosečnu kamatnu stopu od 9%.

Izračunati pod a) i b) kada je to moguće učiniti?

Rešenje:

Uzmimo za epohu datum 1.III 2003. Sada, imajući u vidu Teoremu 7.2.1.1.1, dobijamo
a)
n
∑ K k pk t k 10000 ⋅ 0,06 ⋅ 0 + 20000 ⋅ 0,08 ⋅ 61 + 30000 ⋅ 0,12 ⋅ 122 + 40000 ⋅ 0,10 ⋅ 184
k =1
ts = = =
n 10000 ⋅ 0,06 + 20000 ⋅ 0,08 + 30000 ⋅ 0,12 + 40000 ⋅ 0,10
∑ K k pk
k =1

= 137,45

Ovo znači da se obaveze odjednom mogu izmiriti sumom iznosa na fakturama 138. dana
posle datuma epohe, odnosno 138. dana posle 1.III 2003. godine, a to je 16.VII 2003
god.

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 137

b)
n
∑ K k pk t k 10000 ⋅ 0,06 ⋅ 0 + 20000 ⋅ 0,08 ⋅ 61 + 30000 ⋅ 0,12 ⋅122 + 40000 ⋅ 0,10 ⋅184
k =1
ts = = =
n 0,09 ⋅ (10000 + 20000 + 30000 + 40000)
ps ⋅ ∑ K k
k =1

= 141,42
Ovo znači da se obaveze odjednom mogu izmiriti sumom iznosa na fakturama 142. dana
posle datuma epohe, odnosno 142. dana posle 1.III 2003. godine, a to je 20.VII 2003
god.

Takođe se u praksi često dešava da su dužničko-poverilački odnosi

između dva subjekta uzajamni, odnosno da postoje i dugovanja dužnika
prema poveriocu, ali i potraživanja od strane dužnika ka poveriocu. Po-
stavlja se pitanje kako odrediti vreme kada se može isplatiti razlika izme-
đu dugovanja i potraživanja, a da ni dužnik ni poverilac ne budu ošteće-
ni. Ovo vreme se naziva rok salda dugovanja i nalazi se na način koji odre-
đuje sledeća teorema.

Teorema 7.2.1.1.2. (rok salda dugovanja)

Ako su K1, K2, …, Kn novčane obaveze nekog dužnika u terminima t1, t2,
…,tn sa kamatnim stopama p1, p2, …,pn respektivno, i ako su njegova potraživanja
P1, P2, …, Pm u teminima t10, t20,…, tm0, uz kamatne stope p10, p20,…,pm0 respektiv-
no, tada je saldo dugovanja ts dat sa:
n m

∑K k p k t k − ∑ Pk p k0 t k0
a) ts = k =1 k =1 za nepromenjene dužničko
n m

∑K
k =1
k p k − ∑ Pk p
k =1
0
k poverilačke uslove

n m
∑ K k pk t k − ∑ Pk pk0t k0
k =1 k =1
b) ts = za nove, dogovorene uslove raz-
 n  m
p s ⋅  ∑ K k − ∑ Pk  duživanja, izražene kroz proseč-
 k =1 k =1  nu kamatnu stopu ps.

MTVU Lekcije
138 7. Elementi finansijske matematike

 n m 
Izraz  ∑ k ∑ Pk  je ukupni saldo dugovanja, i obično se obeležava sa S.
 K −
 k =1 k =1 

Dokaz:
Ukupne kamatne obaveze dužnika prema poveriocu su jednake kamati ko-
ju on duguje poveriocu za pozajmljeni novac, umanjenoj za vrednost kamate ko-
ju njemu duguje poverilac na osnovu dužnikovih potraživanja od poverioca. Od-
nosno, ukupne kamatne obaveze dužnika su:
n m

∑ K k pk t k − ∑ Pk pk0 t k0
k =1 k =1

a) u trenutku ts, kada se dužnik i poverilac razdužuju uz nepromenjene du-

žničko-poverilačke odnose, kamatne obaveze dužnika moraju biti iste ukupnim
(početnim) kamatnim obavezama, jer samo tako ni dužnik ni poverilac neće bi-
ti oštećeni. U trenutku ts, kamatne obaveze dužnika su:
n m  n m 
∑ K k pk t s − ∑ Pk pk0t s = t s ⋅  ∑ K k pk − ∑ Pk pk0 .
k =1 k =1  k =1 k =1 
Dakle, imajući u vidu da ni dužnik ni poverilac ne smeju biti oštećeni, važi:
n m  n m 
∑ K k pk t k − ∑ Pk pk0t k0 = t s ⋅  ∑ K k pk − ∑ Pk pk0  ⇒

k =1 k =1  k =1 k =1 

n m
∑ K k pk t k − ∑ Pk pk0t k0
k =1 k =1
⇒ ts = n m
.
∑ K k pk − ∑ Pk pk0
k =1 k =1

b) u trenutku ts, kada se dužnik i poverilac razdužuju uz promenjene du-

žničko-poverilačke odnose, izražene novom srednjom kamatnom stopom ps, ka-
matne obaveze dužnika moraju biti iste ukupnim (početnim) kamatnim obave-
zama, jer samo tako ni dužnik ni poverilac neće biti oštećeni. U trenutku ts kamat-
ne obaveze dužnika su:
n m  n m 
∑ K k ps t s − ∑ Pk ps t s = t s ⋅ ps ⋅  ∑ K k − ∑ Pk  = t s ⋅ ps ⋅ S.

k =1 k =1  k =1 k =1 
Dakle, imajući u vidu da ni dužnik ni poverilac ne smeju biti oštećeni, važi:

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 139

n m  n m 
∑ K k pk t k − ∑ Pk pk0t k0 = t s ⋅ ps ⋅  ∑ K k − ∑ Pk  ⇒
k =1 k =1  k =1 k =1 

n m n m
∑ K k pk t k − ∑ Pk pk0t k0 ∑ K k pk t k − ∑ Pk pk0t k0
k =1 k =1 k =1 k =1
⇒ ts = =
 n m  S ⋅ ps
p s ⋅  ∑ K k − ∑ Pk 

 k =1 k =1 

7.2.1.1.2. Eskontovanje
U platnom prometu dugovanja i potraživanja (menice, hartije od
vrednosti, krediti i sl.), često se planirane obaveze ne izvršavaju u ugovo-
renim rokovima, već kasnije ili ranije od planiranog. Naravno, mogu na-
stupiti sledeći slučajevi:
a) obaveza se realizuje tačno u roku, pa se onda plaća samo obaveza;
b) obaveza se realizuje posle dospeća (kasni), pa se onda ona poveća-
va za interes za period zakašnjenja;
c) obaveza se realizuje pre dospeća (ranije), pa se onda ona smanjuje
za interes perioda ranije realizacije.
Ako je u pitanju realizacija pre dospeća, onda se ova operacija nazi-
va eskontovanje.
Interes za koji se obaveza smanjuje, a koji se obračunava od dana
preuzimanja obaveze do dana njenog dospeća, naziva se eskont.
Umanjena vrednost obaveze za iznos eskonta naziva se eskontovana
vrednost.
Stopa kojom se računa interes naziva se eskontna stopa.
U praksi se koriste dve vrste eskonta, komercijalni i racionalni eskont.
7.2.1.1.2.1. Komercijalni eskont
Interes (eskont) izračunat na nominalnu vrednost obaveze (neuma-
njenu), prostim kamatnim računom od dana eskontovanja do dana do-
speća obaveze, naziva se komercijalni eskont i označava sa Ek.
Način izračunavanja komercijalno eskontovane vrednosti određuje
sledeća teorema.

MTVU Lekcije
140 7. Elementi finansijske matematike

Teorema 7.2.1.1.2.1. (komercijalno eskontovana vrednost)

Ako je Kn nominalna vrednost obaveze, K0,k komercijalno eskontovana
vrednost obaveze u trenutku t=0, d broj dana od dana eskontovanja do dana do-
speća obaveze i p eskontna stopa data u decimalnom zapisu, tada je komercijalno
eskontovana vrednost K0,k data sa:
 dp 
K 0 , k = K n ⋅ 1 − 
 360 
Dokaz:
Dokaz teoreme sledi direktno iz definicije komercijalnog eskonta kao inte-
resa (eskont) izračunatog na nominalnu vrednost obaveze (neumanjenu), pro-
stim kamatnim računom od dana eskontovanja do dana dospeća obaveze.
Imajući u vidu pravila prostog kamatnog računa, komercijalni eskont, obe-
ležimo ga sa Ek, iznosi:
K n dp
Ek= ,
360

a komercijalno eskontovana vrednost je nominalna vrednost obaveze uma-

njena za iznos komercijalnog eskonta, tj.
 dp 
K 0 , k = K n − E k = K n ⋅ 1 − .
 360 

7.2.1.1.2.2. Racionalni eskont

Interes (eskont) izračunat na aktuelnu vrednost obaveze (realnu vred-
nost obaveze u trenutku eskontovanja), tj. na eskontovanu vrednost obaveze,
prostim kamatnim računom od dana eskontovanja do dana dospeća
obaveze, naziva se racionalni eskont i označava sa Er.
Način izračunavanja racionalno eskontovane vrednosti određuje
sledeća teorema.

Teorema 7.2.1.1.2.2. (racionalno eskontovana vrednost)

Ako je Kn nominalna vrednost obaveze, K0,r racionalno eskontovana vred-
nost obaveze u trenutku t=0, d broj dana od dana eskontovanja do dana dospeća
obaveze i p eskontna stopa data u decimalnom zapisu, tada je racionalno eskon-
tovana vrednost K0,r data sa:

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 141

Kn
K 0,r =
 dp 
1 + 
 360  .
Dokaz:
Dokaz teoreme sledi direktno iz definicije racionalnog eskonta kao interesa
(eskont) izračunatog na eskontovanu vrednost obaveze prostim kamatnim ra-
čunom od dana eskontovanja do dana dospeća obaveze.
Imajući u vidu pravila prostog kamatnog računa, racionalni eskont, obele-
žimo ga sa Er , iznosi:
K 0, r ⋅ d ⋅ p
Er= ,
360
a racionalno eskontovana vrednost je nominalna vrednost obaveze umanje-
na za iznos racionalnog eskonta, tj.:
K 0, r ⋅ d ⋅ p  dp  Kn
K 0, r = K n − E r = K n − ⇒ K 0 , r ⋅ 1 +  = K n ⇒ K 0, r = ,
360  360  1+
dp
360
dok je vrednost racionalnog eskonta:
K 0, r ⋅ d ⋅ p Kn dp Kn
Er = = ⋅ = .
360 dp 360 360
1+ 1+
360 dp

7.2.1.1.2.3. Veza između komercijalnog i racionalnog eskonta

Komercijalni i racionalni eskont su nejednaki usled toga što se u ko-
mercijalnom eskontu interes računa na nominalnu vrednost, što je sa ma-
tematičke strane potpuno neopravdano, jer je nominalna vrednost real-
no veća od stvarne. Vezu između komercijalnog i racionalnog eskonta od-
ređuje sledeća teorema.

Teorema 7.2.1.1.2.3. (veza između komercijalnog i racionalnog eskonta)

Ako su Ek i Er komercijalni i racionalni eskonti respektivno, izračunati za
d – broj dana od dana eskontovanja do dana dospeća, i za eskontovanu stopu p da-
tu u decimalnom zapisu, onda je:
 pd 
E k = 1 + Er
 360  .

MTVU Lekcije
142 7. Elementi finansijske matematike

Dokaz:
Kako je
K n dp K 0, r ⋅ d ⋅ p
Ek= , a Er= , sledi da je:
360 360

⋅ (K n − K 0, r )=
dp dp
Ek − Er = ⋅ Er , jer je K n − K 0, r = Er .
360 360
Sada je očigledno da važi:
dp  dp 
Ek = Er + ⋅ E r = E r ⋅ 1 + 
360  360 

Analizirajući rezultat ove teoreme, zaključujemo da je komercijalni

eskont uvek veći od racionalnog, odnosno Ek>Er , što sa svoje strane uslo-
vljava da je komercijalna vrednost neke obaveze uvek manja od njene ra-
cionalne vrednosti, tako da prilikom otkupljivanja obaveza pre roka ku-
pac obaveza ima interesa da insistira na komercijalnoj vrednosti obaveza,
dok to prodavcu ne odgovara. Matematički realna vrednost obaveze je ra-
cionalno eskontovana vrednost.

Primer 7.2.1.1.2.1.

Nominalna vrednost menice je 300000 dinara, sa rokom dospeća 20.III.2003. godine. Iz-
računati eskontovanu vrednost menice na dan 10.III 2003. godine ako je eskontna stopa
9%. Obračun izvršiti:
a) komercijalnim metodom
b) racionalnim metodom.

Rešenje:
Kako je Kn=300000, d=10, p=0,09, po prethodnim teoremama sledi da je:


K 0 , k = K n ⋅ 1 −
dp   10 ⋅ 0,09  = 299250 dinara
a)  = 300000 ⋅ 1 − 
 360   360 

Kn 300000
b) K 0,r = = = 299251,87 dinara .
 dp  10 ⋅ 0,09
1 +  1+
 360  360

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 143

7.2.2. Složeni kamatni račun

Kao što je već rečeno, osnovna razlika između prostog i složenog ka-
matnog računa je u tome što se kod prostog kamatnog računa kamata u
svim obračunskim periodima obračunava na istu sumu (početnu glavni-
cu), a kod složenog kamatnog računa se u svakom obračunskom periodu
kamata računa na sve veću glavnicu, odnosno na glavnicu iz prethodnog
perioda uvećanu za iznos kamate iz prethodnog perioda. Zbog ovakvog
povećanja glavnice iz perioda u period, veći su iznosi kamate kod slože-
nog kamatnog računa od kamata koje daje prost kamatni račun.
U praksi se kamata najčešće obračunava i dodaje kapitalu (kapita-
liše) godišnje, polugodišnje, kvartalno (tromesečno) i neprekidno uz ka-
matnu stopu p (decimalni zapis), koja se određuje na godišnjem nivou.
Ako se izračunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vrši na
kraju svakog obračunskog perioda, tada se takvo računanje kamate nazi-
va dekurzivnim i obeležava se slovom d uz kamatnu stopu, naprimer
5%(d).
Ako se izračunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vrši na
početku svakog obračunskog perioda (unapred), tada se takvo računanje
kamate naziva anticipativnim i obeležava se slovom a uz kamatnu stopu,
naprimer 5%(a).
Mi ćemo se na ovom kursu baviti samo dekurzivnim složenim ka-
matnim računom.

7.2.2.1. Dekurzivni složeni kamatni račun

Veličine koje figurišu prilikom izračunavanja dekurzivnog slože-
nog kamatnog računa su:
K0 – početna vrednost kapitala, odnosno glavnica koju je dužnik pozajmio
od poverioca pod određenim kamatnim uslovima;
t – vreme na koje je dužnik pozajmio novac, odnosno vreme posle koga se
izračunava krajnja vrednost kapitala;
Kt – krajnja vrednost kapitala, odnosno zbir glavnice i kamate na tu
glavnicu koje dužnik duguje poveriocu posle vremena t;
p(d) – dekurzivna interesna (kamatna) stopa na godišnjem nivou (de-
cimalni zapis);
m – broj obračunskih perioda u toku jedne godine (ovaj broj je obično ceo
broj);

MTVU Lekcije
144 7. Elementi finansijske matematike

tm – vreme obračunskog perioda, odnosno vremenski interval obračunava-

nja kamate i njenog dodavanja kapitalu;
l – ukupan broj obračunskih perioda u toku ukupnog vremena t na ko-
je je dužnik pozajmio novac (ovaj broj ne mora biti ceo broj).
Naravno, proizvod ukupnog broja obračunskih perioda i vremena obračun-
skog perioda predstavlja ukupno vreme na koje je dužnik pozajmio novac, odno-
sno:
t
t = l ⋅ tm, odnosno l = .
tm

Takođe, ako je vreme obračunskog perioda (tm) dato u godinama, između

broja obračunskih perioda u toku jedne godine (m) i vremena obračunskog peri-
oda datog u godinama (tm) važi sledeća relacija:
m ⋅ tm = 1.

7.2.2.1.1. Odnos između krajnje i početne vrednosti kapitala kod

složenog kamatnog računa, za date uslove kamaćenja,
kada je vreme na koje je dužnik pozajmio novac jednako
celom broju obračunskih perioda
(l je ceo broj)
Odnos između krajnje i početne vrednosti kapitala, pod uslovima
navedenim u naslovu, određuje sledeća teorema, koju nećemo dokazivati

Teorema 7.2.2.1. (složeni kamatni račun, vreme ukamaćivanja je jed-

nako celom broju obračunskih perioda)
Ako je dužnik uzeo od poverioca na zajam kapital K0 pod godišnjom dekur-
zivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godišnje kapitalisanje u m ob-
računskih perioda, onda posle vremena t koje je jednako l obračunskih perioda, gde
je l ceo broj, krajnja vrednost kapitala Kt iznosi:
l
 p
K t = K 0 ⋅ 1 +  .
 m
Primena ove teoreme u slučaju kada je kapitalisanje godišnje (m=1),
a vreme za koje se računa krajnja vrednost kapitala dato u godinama (t=
n godina), daje sledeće:
Kn= K0⋅(1+p)n.

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 145

U slučaju kada se m puta u toku godine vrši kapitalisanje, a vreme

za koje se računa krajnja vrednost kapitala je takodje dato u godinama
(t=n godina), tada je l=m⋅n pa je:
m⋅n
 p
K mn = K 0 ⋅ 1 +  .
 m
n
 p% 
NAPOMENA: Izraz (1 + p ) = 1 +
n
 se vrlo često koristi u
 100 
složenom kamatnom računu za različite vrednosti p% i n, pa su, zbog
njegove lakše i brže primene, izračunate vrednosti tog izraza za
razne vrednosti p% i n, i date u vidu tablice I pn % (videti na kraju knjige).

Recipročna vrednost tabličnih vrednosti tablice I pn % data je u

n 1
vidu tablice II p % . Dakle, važi I np% = .
II np%
Teorema 7.2.2.1. definiše odnos između pet veličina K0 , Kt , p, m, l.
Ako su poznate bilo koje četiri od ovih veličina, onda je uvek moguće iz-
računati preostalu nepoznatu veličinu jednostavnim rešavanjem jednači-
ne date u Teoremi 7.2.2.1 po toj nepoznatoj veličini.

Primer 7.2.2.1.1.

Na koju će sumu da naraste suma od 5600 dinara za 4 godine uz 12% godišnje kamate,
ako je kapitalisanje
a) godišnje
b) polugodišnje
c) tromesečno
d) mesečno.

Rešenje:
Pošto je K0=5600 din., p=0,12, n= 3 godine, tada po Teoremi 7.2.2.1 važi:

a) m = 1 ⇒ K 3 = K 0 ⋅ (1 + 0,12 ) = K 0 ⋅ I12% = 5600 ⋅ 1,4049 = 7867,44din

3 3

6
 0,12 
 = K 0 ⋅ (1 + 0,06 ) = K 0 ⋅ I 6% = 5600 ⋅ 1,4185 = 7943,6din
6 6
b) m = 2 ⇒ K 2,3 = K 0 ⋅ 1 +
 2 

MTVU Lekcije
146 7. Elementi finansijske matematike

12
 0,12
c) m = 4 ⇒ K 4,3 = K 0 ⋅ 1 + 4  = K 0 ⋅ (1 + 0,03) = K 0 ⋅ I 3% = 5600 ⋅ 1,4258 = 7984,48din
12 12
 

36
 0,12 
d) m = 12 ⇒ K12,3 = K 0 ⋅ 1 + 12  = K 0 ⋅ (1 + 0,01)36 = K 0 ⋅ I136
% = 5600 ⋅ 1,4308 = 8012,48din.
 

Primer 7.2.2.1.2.

Koji je iznos ukamaćen pre 3 godine uz 8% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje ako
je narastao na 20000 dinara?

Rešenje:
Sada je krajnja vrednost kapitala Kt=20000 dinara, p=0,08, n=3 godine, pa je:
6
 0,08 
 = K 0 ⋅ (1 + 0,04 ) = K 0 ⋅ I 4% ⇒
6 6
m = 2 ⇒ K t = K 0 ⋅ 1 +
 2 
K 20000
⇒ K0 = 6t = = 15806,53din.
I 4% 1,2653

Primer 7.2.2.1.3.

Za koliko će godina iznos od 3800 dinara sa 6% kamate da naraste na 4543,35 dinara,

uz tromesečno kapitalisanje?

Rešenje:
Sada je Kt=4543,35 dinara, K0=3800 dinara, p=0,06, m=4, pa na osnovu Teoreme
7.2.2.1. važi sledeće:
Kt
l l ln
 p K  p K  p K0
K t = K 0 ⋅ 1 +  ⇒ t = 1 +  ⇒ ln t = l ⋅ ln1 +  ⇒ l = =
 m K0  m  K0  m  p
ln1 + 
 m

4543,35
ln
= 3800 = 12.
 0,06 
ln1 + 
 4 

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 147

Pošto broj l=12 predstavlja broj obračunskih perioda, vreme t dobijamo kada broj obračun-
skih perioda pomnožimo sa vremenom obračunskog perioda, tj.:
t = l ⋅ tm

U ovom slučaju, kapitalisanje je tromesečno (odnosno tm= 3 meseca), pa je:

t (u mesecima)=12⋅3 meseci=36 meseci, odnosno u godinama

t (u godinama)=3 godine.

7.2.2.1.2. Odnos između krajnje i početne vrednosti kapitala kod

složenog kamatnog računa, za date uslove kamaćenja,
kada vreme na koje je dužnik pozajmio novac nije jed-
nako celom broju obračunskih perioda (l nije ceo broj)
U praksi, vreme na koje je dužnik pozajmio novac često nije jedna-
ko celom broju obračunskih perioda (l nije ceo broj). Veza između krajnje
i početne vrednosti kapitala se u tom slučaju može odrediti kombinova-
njem metode prostog i složenog kamatnog računa (ovo su takozvane
metode prekidnog kapitalisanja), kao i metodom neprekidnog (kontinual-
nog) kapitalisanja.

Pre nego što objasnimo ove metode, primetimo da je, u ovom sluča-
ju,
t
a) količnik l = realan broj
tm

t 
b) i da, ako se sa   obeleži ceo deo tog realnog broja, važi:
tm 

t 
t =   ⋅ t m + tost ,
 tm 
gde tost može biti dato:
– u danima, obeležavamo ga sa tost (d)
– u mesecima, obeležavamo ga sa tost (m)
– u godinama, obeležavamo ga sa tost (g).
Tako, naprimer, ako je:
t=7 godina i 8 meseci (odnosno 92 meseca), a tm=6 meseci, onda je:

MTVU Lekcije
148 7. Elementi finansijske matematike

t 7 ⋅12 + 8 92
= = = 15,333
tm 6 6 ,
 t   92 
  =   = 15
tm   6  ,
tost= (92 – 15⋅6) meseci = 2 meseca
Metode prekidnog kapitalisanja su:
– racionalni metod
– komercijalni metod.
Način izračunavanja krajnje vrednosti kapitala racionalnom meto-
dom prekidnog kapitalisanja određuje sledeća teorema, koju nećemo do-
kazivati.

Teorema 7.2.2.1.2.1. (racionalni metod)

Ako je dužnik uzeo od poverioca na zajam kapital K0 pod godišnjom dekur-
zivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godišnje kapitalisanje u m ob-
računskih perioda, onda posle vremena t krajnja vrednost kapitala Kt, po racio-
nalnom metodu prekidnog kapitalisanja, iznosi:
t
 p t
K t = K 0 ⋅ 1 +  m , gde je tm vreme obračunskog perioda.
 m
Bez obzira što ovu teoremu nećemo dokazivati, napomenimo da je
t
ona direktna posledica teoreme 7.2.2.1, jer je l = , samo što u ovom
slučaju taj broj l nije ceo broj. tm

Način izračunavanja krajnje vrednosti kapitala komercijalnim meto-

dom prekidnog kapitalisanja određuje sledeća teorema, koju takođe ne-
ćemo dokazivati.

Teorema 7.2.2.1.2.2. (komercijalni metod)

Ako je dužnik uzeo od poverioca na zajam kapital K0 pod godišnjom dekur-
zivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godišnje kapitalisanje u m ob-
računskih perioda, onda posle vremena t krajnja vrednost kapitala Kt, po komer-
cijalnom metodu prekidnog kapitalisanja, iznosi:

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 149

t 
 p t 
a) K t = K 0 ⋅ 1 +   m  ⋅ (1 + p ⋅ tost ( g ) ) , ako je tost u godinama
 m

t 
 p t   p ⋅ tost (m) 
b) K t = K 0 ⋅ 1 +   m  ⋅ 1 +  , ako je tost u mesecima
 m  12 

t 
 p t   p ⋅ tost (d ) 
c) K t = K 0 ⋅ 1 +   m  ⋅ 1 +  , ako je tost u danima,
 m  360 
gde je tm vreme obračunskog perioda.
Očigledno je da komercijalna metoda predstavlja kombinovanje slo-
ženog i prostog kamatnog računa, na način gde se za deo vremena t koji
t 
predstavlja ceo broj obračunskih perioda   kamata obračunava pra-
tm 
vilima složenog kamatnog računa, dok se za ostatak vremena tost kamata
obračunava pravilima prostog kamatnog računa.
Metod neprekidnog kapitalisanja određuje krajnju vrednost kapita-
la kao graničnu vrednost krajnje vrednosti kapitala dobijene pomoću me-
toda racionalnog prekidnog kapitalisanja, kada broj obračunskih perioda
u toku jedne godine teži beskonačnosti (m→∞).
Način izračunavanja krajnje vrednosti kapitala neprekidnim kapita-
lisanjem određuje sledeća teorema.

Teorema 7.2.2.1.2.3. (neprekidno kapitalisanje)

Ako je dužnik uzeo od poverioca na zajam kapital K0 pod godišnjom dekur-
zivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz uslove neprekidnog kapitali-
sanja, onda posle vremena t datog u godinama, krajnja vrednost kapitala Kt iz-
nosi:
K t = K 0 ⋅ e p ⋅t

MTVU Lekcije
150 7. Elementi finansijske matematike

Dokaz:
Pošto je vreme t dato u godinama, onda je u formuli za metodu racionalnog
prekidnog kapitalisanja i vrednost za tm takođe data u godinama.
Za tm dato u godinama, kao što je ranije rečeno, važi:
1
m⋅tm = 1⇒ m = , pa imajući u vidu da metod neprekidnog kapitali-
tm
sanja određuje krajnju vrednost kapitala kao graničnu vrednost krajnje vrednosti

kapitala dobijene pomoću metoda racionalnog prekidnog kapitalisanja, kada broj

obračunskih perioda u toku jedne godine teži beskonačnosti (m→∞), važi sledeće:
p ⋅t
t
m ⋅t  m
 p t  p  pp 
K t = lim K 0 1 +  m = lim K 0 1 +  = lim K 0  1 +   = K 0 e p ⋅t .
m →∝  m m →∝  m m →∝  m  
 

Primer 7.2.2.1.2.1.

Izračunati na koju će sumu da naraste kapital od 5200 din., za 4 godine i 2 meseca, uz go-
dišnju kamatnu stopu od 6%, uz
a) polugodišnje kapitalisanje, koristeći i racionalni i komercijalni metod
b) neprekidno kapitalisanje.

Rešenje:
Imamo de je K0=5200 din, a p=0,06, pa važi:

a) Po teoremama 7.2.2.1.2.1. i 7.2.2.1.2.2,

Racionalni metod:
m=2, t=(4⋅12+2) meseca=50 meseci, tm=6 meseci,
t 50
 p t  0,06  6
K t = K 0 ⋅ 1 +  m = 5200 ⋅ 1 +  = 6652,36 din.
 m  2 

Komercijalni metod:
m=2, t=(4⋅12+2) meseca=50 meseci, tm=6 meseci,

 t   50  t 
  =  =8 t ost = t − t m ⋅   = (50 – 6⋅8) meseci = 2 meseca, pa je
tm   6   tm 

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 151

 t 
8
p  t m   p ⋅ t ost (m)   0,06  0,06 ⋅ 2 
K t = K 0 ⋅ 1 +  ⋅ 1 +  = 5200 ⋅ 1 +  ⋅ 1 + =
 m  12   2   12 

= 5200 ⋅1,2668 ⋅1,01 = 6653,23 din.

Po teoremi 7.2.2.1.2.3, za neprekidno kapitalisanje imamo da je

K t = K 0 ⋅ e p ⋅t gde je t u godinama, što u ovom slučaju daje

2
t = 4+ = 4,167 , pa je
12

K t = K 0 ⋅ e p ⋅t = 5200 ⋅ e 0,06⋅ 4,167 = 5200 ⋅ e 0, 25 = 5200 ⋅1,284 = 6676,8 din.

7.2.2.1.3. Konformna kamatna stopa

Moguće je pokazati da se povećanjem broja kapitalisanja u toku jed-
ne godine (povećanjem m), uz uslov nepromenjenosti kamatne stope p, po-
većavaju iznosi kamate i iznosi krajnje vrednosti kapitala Kt. Ovu činjeni-
cu zajmodavac (recimo štediša) može iskoristiti tako što bi podizao svo-
je uloge zajedno sa pripadajućom kamatom ranije od obračunskog peri-
oda, i taj ulog zajedno sa pripadajućom kamatom ponovo pod istim
uslovima oročavao. Ponavljanjem ovakvog procesa, štediša bi postigao da
mu se glavnica kapitališe više od unapred dogovorenog broja kapitalisa-
nja, i samim tim mnogo više uveća od očekivanog.
Ovakve operacije postaju beskorisne ako banka uvede novu kamat-
nu stopu koja bi, i pored većeg broja kapitalisanja u toku jedne godine,
davala za godinu dana iste iznose kamate kao i godišnja kamatna stopa
sa jednim kapitalisanjem. Takva kamatna stopa naziva se konformna ka-
matna stopa, i obeležavamo je sa pk,m (decimalni zapis).

Teorema 7.2.2.1.3.1. (konformna kamatna stopa)

Konformna kamatna stopa pk,m (decimalni zapis), tj. stopa koja sa m kapi-
talisanja početnog kapitala K0 u toku godine daje isti iznos krajnje vrednosti ka-
pitala Kt kao i kamatna stopa p sa jednim kapitalisanjem u toku godine, izraču-
nava se po formuli:

MTVU Lekcije
152 7. Elementi finansijske matematike

p k ,m = m 1 + p − 1.
Dokaz:
Krajnja vrednost početnog kapitala K0 posle jedne godine, sa godišnjim ka-
pitalisanjem kamatnom stopom p je:
K t = K 0 ⋅ (1 + p )
,
dok krajnja vrednost početnog kapitala K0 posle jedne godine, uz m kapita-
lisanja u toku jedne godine sa kamatnom stopom pk,m, iznosi

K t = K 0 ⋅ (1+ pk , m )m
Iz uslova jednakosti ova dva kapitala, sledi:
(1 + p )
k ,m
m
= 1 + p ⇒ p k ,m = m 1 + p − 1.

Primer 7.2.2.1.3.1.

Kolika je tromesečna konformna kamatna stopa pk,m, ako je godišnja kamatna stopa
p%=12%?

Rešenje:
Pod ovim uslovima, važi p=0,12, m=4, pa je po teoremi 7.2.2.1.3.1:

p k ,m = 4 1 + 0,12 − 1 = 0,0287
pa je konformna kamatna stopa 2,87%.

7.2.2.1.4. Račun uloga kod dekurzivnog složenog

kamatnog računa
Dosadašnja analiza dekurzivnog složenog kamatnog računa podra-
zumevala je jednokratni početni ulog (početni kapital K0), bez dodatnih
ulaganja. Naravno, ovakva situacija je veoma retka, jer se često ukazuje
potreba za dodatnim ulaganjima.
Dodatna ulaganja mogu biti u istim ili različitim iznosima, u istim
ili različitim vremenskim intervalima, koji se mogu poklapati sa vremen-
skim intervalima kapitalisanja, a mogu biti češći ili ređi od perioda vre-
mena kapitalisanja.
7.2.2.1.4.1. Dodatni ulozi su u istim iznosima i istim vremen-
skim intervalima, koji se poklapaju sa vremenskim
intervalima godišnjeg dekurzivnog kapitalisanja

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 153

Ako se dodatni ulozi ulažu u istim iznosima na početku svakog

obračunskog perioda (na početku svake godine), onda za takva ulaganja
kažemo da su anticipativna.

Teorema 7.2.2.1.4.1.1. (anticipativni ulozi koji se poklapaju sa vre-

menskim intervalima godišnjeg dekurzivnog kapitalisanja)
Ako se početkom svake godine ulaže suma od K dinara, uz godišnju dekur-
zivnu kamatnu stopu p (decimalni zapis) i godišnje dekurzivno kapitalisanje, on-
da će stanje ukupnog kapitala Sna za n godina biti:
r n −1
S = Kr
a
, gde je r=1+p.
r −1
n

Dokaz:
Pošto se suma od K dinara ulaže na početku svake godine, to će na kraju n-
te godine prvi ulog od K dinara da naraste na K⋅(1+p)n=K⋅ rn dinara (odnosno pr-
vi ulog će imati n obračuna), drugi ulog će narasti na K⋅(1+p)n-1=K⋅ rn-1 dinara
(imaće n-1 obračuna) i tako redom, sve do poslednjeg uloga, koji će imati samo je-
dan obračun i koji će da naraste na K⋅(1+p)=K⋅ r dinara.

Ukupan kapital nakon ovih n godina je, naravno, suma svih ovih iznosa i
on iznosi:
r n −1
( )
S na = Kr n + Kr n −1 + ... + Kr = Kr 1 + r + r 2 + ... + r n −1 = Kr
r −1
jer je

1+r+r2+…+rn-1 suma konačnog geometrijskog reda (videti primer 2.2.3.1.).

r n −1
NAPOMENA: Izraz r se naziva faktor dodajnih
r −1
uloga i njegova vrednost za dato p% i n se daje u vidu trećih kamatnih tablica
r n −1
III pn % , odnosno III pn % = r , pa je S na = K ⋅ III np % .
r −1
Ako se dodatni ulozi ulažu u istim iznosima na kraju svakog obra-
čunskog perioda (na kraju svake godine), onda za takva ulaganja kažemo
da su dekurzivna.

MTVU Lekcije
154 7. Elementi finansijske matematike

Teorema 7.2.2.1.4.1.2. (dekurzivni ulozi koji se poklapaju sa vremen-

skim intervalima godišnjeg dekurzivnog kapitalisanja)
Ako se krajem svake godine ulaže suma od K dinara, uz godišnju dekurziv-
nu kamatnu stopu p (decimalni zapis) i godišnje dekurzivno kapitalisanje, onda
će stanje ukupnog kapitala Snd za n godina biti:
r n −1
S nd = K , gde je r=1+p.
r −1
Dokaz:
Pošto se suma od K dinara ulaže na kraju svake godine, to će na kraju n-te
godine prvi ulog od K dinara da naraste na K⋅(1+p)n-1=K⋅ rn-1 dinara (odnosno, pr-
vi ulog će imati n-1 obračuna), drugi ulog će narasti na K⋅(1+p)n-2=K⋅ rn-2 dinara
(imaće n-2 obračuna) i tako redom, sve do poslednjeg uloga, koji se neće kapitali-
sati, odnosno iznosiće K dinara.
Ukupan kapital nakon ovih n godina je, naravno, suma svih ovih iznosa i
on iznosi:
r n −1
( )
S nd = Kr n −1 + Kr n − 2 + ... + K = K 1 + r + r 2 + ... + r n −1 = K
r −1
jer je

1+r+r2+…+rn-1 suma konačnog geometrijskog reda (videti primer 2.2.3.1.)

NAPOMENA: Pošto je

= =
( )
r n − 1 r n − 1 + r − r r r n −1 − 1 + r − 1
=r
r n −1 − 1
+ 1 = III pn %−1 + 1
r −1 r −1 r −1 r −1 ,
važi da je
( −1
S nd = K ⋅ III np % +1 ).
Primer 7.2.2.1.4.1.

Ako se u banku ulaže:

a) na početku svake godine
b) na kraju svake godine
po 20000 dinara, koja će suma biti u banci na kraju treće godine ako je godišnja kamatna
stopa 6% i kapitalisanje godišnje?

Rešenje:
Pošto je K=20000, p=0,06, r=1,06, n=3, važi sledeće:

a) pošto se radi o anticipativnom ulogu, po teoremi 7.2.2.1.4.1.1. je

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 155

r3 −1
S 3a = Kr = K ⋅ III 63% = 20000 ⋅ 3,3746 = 67492dinara.
r −1

( )
3
− 1o dekurzivnom
se rradi
b) pošto
S3d = K = K ⋅ III 62% + 1ulogu, ⋅ (2,18367.2.2.1.4.1.2.
po teoremi
= 20000 + 1) = 20000 ⋅je
3,1836 = 63672dinara.
r −1

7.2.2.1.4.2. Dodatni ulozi su u istim iznosima i ulažu se u istim

vremenskim intervalima, m puta u toku godine,
uz primenu godišnjeg dekurzivnog kapitalisanja
Očigledno je da je u ovom slučaju ulaganje češće od kapitalisanja,
(odnosno ulažemo m puta u toku jedne godine, a kapitališemo samo jed-
nom). Međutim, primenom konformne kamatne stope možemo izjedna-
čiti broj kapitalisanja sa brojem ulaganja, i samim tim primeniti formu-
le za izračunavanje ukupnog kapitala iz prethodnog poglavlja.
Naime, po Teoremi 7.2.2.1.3.1, konformna kamatna stopa pk ima sa
m kapitalisanja u toku godine iste efekte kao i godišnja kamatna stopa p
sa jednim kapitalisanjem, naravno uz uslov da je
pk , m = m 1 + p − 1.
Primenom konformne kamatne stope, broj kapitalisanja za period
od n godina postaje jednak broju ulaganja za taj isti period i, naravno, on
iznosi m⋅n, tako da važi sledeća teorema, koju nećemo dokazivati jer je di-
rektna posledica Teorema 7.2.2.1.4.1.1. i 7.2.2.1.4.1.2.

Teorema 7.2.2.1.4.2. (ulaganja češća od kapitalisanja)

Ako se u istim vremenskim intervalima ulaže ista suma od K dinara m pu-
ta u toku godine, po godišnjoj kamatnoj stopi p i godišnjem kapitalisanju, onda sta-
nje ukupnog kapitala posle n godina iznosi:
a) za slučaj anticipativnog ulaganja
rkmn − 1
S na = Krk
rk − 1
b) za slučaj dekurzivnog ulaganja
rkmn − 1
S =K
a

rk − 1
n

gde je p k ,m = m 1 + p − 1 a rk=1+pk,m.

MTVU Lekcije
156 7. Elementi finansijske matematike

Primer 7.2.2.1.4.2.

Koliko je stanje uloga posle 3 godine, ako se 10000 dinara ulaže u banku
a) početkom svakog meseca
b) krajem svakog meseca,
sa godišnjom kamatnom stopom od 6% i godišnjim kapitalisanjem.
Rešenje:
p k = 12 1 + 0,06 − 1 = 0,00487
U ovom slučaju je m=12, n=3, K=10000, p=0,06, ,
pa je

a) pošto se radi o anticipativnom ulaganju,

rkmn − 1 1,00487 36 − 1
S 3a = Krk = 10000 ⋅1,00487 = 394355,8 dinara
rk − 1 1,00487 − 1
b) pošto se radi o dekurzivnom ulaganju,
rkmn − 1 1,00487 36 − 1
S 3d =K = 10000 ⋅ = 392444,6 dinara.
rk − 1 1,00487 − 1

7.2.2.1.5. Račun uloga kod neprekidnog kapitalisanja

Prilikom korišćenja neprekidnog kapitalisanja, mnogi problemi pri
izračunavanju se uprošćavaju, a neki od njih gube i smisao, poput, reci-
mo, anticipativnog i dekurzivnog ulaganja.
Neprekidno kapitalisanje dosta jednostavno izračunava stanje ulo-
ga za slučaj nejednakih uloga u nejednakim vremenskim intervalima
ulaganja, što određuje sledeća teorema, koju nećemo dokazivati.

Teorema 7.2.2.1.5. (račun uloga pri neprekidnom kapitalisanju)

Ako su uložene sume K1, K2, …, Kn u vremenima t1, t2, …, tn, pri neprekid-
nom kapitalisanju uz godišnju kamatnu stopu p, onda stanje svih uloga u trenut-
ku ts (gde je ti≤ts za i=1,2,…,n) iznosi:
n
S t s = ∑ K k e p (t s −tk ) , gde je vreme t dato u godinama.
k =1

Vremenski interval ts-tk, k=1,2,…,n predstavlja vremenske razmake

od trenutka ulaganja tk do trenutka izračunavanja stanja na računu ts, iz-
ražene u godinama.

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 157

Primer 7.2.2.1.5.

Na koji će iznos da naraste ukupni kapital 20. III 2003. godine ako je ulagano: 10000 di-
nara 15.III 2002. godine, 20000 dinara 25.VI 2002. godine i 15000 dinara 15.II 2003
godine, uz godišnju neprekidnu kamatnu stopu 5%?
Rešenje:

Odgovarajući vremenski intervali za svaki od ovih uloga su: prvom 371 dan, odnosno

371 268
= 1,016 godina, drugom 268 dana, odnosno = 0,73 godina, i trećem 34
365 365
34
dana, odnosno = 0,09 godina, pa prema prethodnoj teoremi ukupni kapital na dan
365

20.III 2003. godine iznosi:

S = 10000e 0 , 05⋅1, 016 + 20000e 0 , 05⋅0 ,73 + 15000e 0 ,05⋅0 ,09 =
= 10000 ⋅1,052 + 20000 ⋅1,037 + 15000 ⋅1,005 =
= 10520 + 20740 + 15075 = 46335 dinara.

7.3. AMORTIZACIJA KREDITA

Pod pojmom amortizacija kredita podrazumevamo vraćanje kredita
(zajma) koji je dužnik uzeo od poverioca pod određenim uslovima. Ukup-
nu sumu koju dužnik duguje poveriocu (glavnica sa pripadajućom kama-
tom) dužnik vraća u ugovorenom roku kroz određeni broj rata.
Iznosi tih rata se nazivaju anuiteti. Obično je vremenski interval ot-
platnog perioda godina, ili mesec, ali može biti i bilo koji vremenski in-
terval.
Anuiteti mogu, ali i ne moraju, biti isti u svim otplatnim periodima.
Uobičajeno je da se kamata najčešće otplaćuje zajedno sa glavnicom, ali
moguće je ugovarati i drugačije vraćanje kredita.
Ako se kamata vraća zajedno sa glavnicom, onda se svaki anuitet sa-
stoji od dela otplate i dela kamate.
Mi ćemo u ovom delu obraditi amortizaciju kredita metodom jed-
nakih anuiteta, koji se isplaćuju na kraju obračunskog perioda (dekurziv-
ni anuitet), pri godišnjem dekurzivnom kapitalisanju.

MTVU Lekcije
158 7. Elementi finansijske matematike

7.3.1. Amortizacija kredita jednakim dekurzivnim anuitetima

pri godišnjem dekurzivnom kapitalisanju
Neka je dužnik u početnom trenutku od poverioca uzeo na zajam
sumu K0, na n godina, pod godišnjom dekurzivnom kamatnom stopom
p (decimalni zapis), i neka su se dužnik i poverilac dogovorili da će dužnik
vratiti ukupni dug (glavnica K0 sa pripadajućom kamatom) u n jednakih
godišnjih anuiteta a, koje će dužnik isplaćivati na kraju svake godine, od-
nosno u onim trenucima kada se zaračunava kamata na pozajmljeni iz-
nos. Odgovor na pitanje koliko treba da iznosi anuitet a, daje sledeća te-
orema.

Teorema 7.3.1.1. (veza između anuiteta a, pozajmljenog kapitala K0

i godišnje dekurzivne kamatne stope p)
Ako se amortizuje kredit od K0 dinara, sa godišnjom dekurzivnom kamat-
nom stopom p i sa n godišnjih jednakih dekurzivnih anuiteta a, onda se anuitet iz-
računava po formuli:

r n (r − 1)
a = K0 , gde je r=1+p.
r n −1
Dokaz:
Radi lakšeg razumevanja problema, analizirajmo sledeći dijagram:

t=0 t=1 t=2 t=k-1 t=k t=n-1 t=n

a a a a a a
S 0= K 0 S1 S2 Sk-1 Sk Sn-1 Sn

Na dijagramu je:

sa t=k obeležen kraj k-te godine, kada se isplaćuje k-ti anuitet čija je vred-
nost a,

sa Sk obeleženo stanje duga posle isplate k-tog anuiteta.
Naravno, u početnom trenutku t=0 nema isplate anuiteta i stanje duga je
jednako upravo pozajmljenom novcu, odnosno S0=K0.
Za stanje duga Sk važi sledeće:

t=0: S0=K0

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 159

t=1: S1=S0⋅ r - a=K0⋅ r - a

t=2: S2=S1⋅ r - a=( K0⋅ r - a) ⋅ r - a=K0r2 - a(1+r)
t=3: S3= S2⋅ r - a=( K0r2 - a(1+r)) ⋅ r - a=K0r3- a(1+r+r2)

t=k: Sk= Sk-1⋅ r - a=………= K0rk- a(1+r+r2+…+rk-1)

t=n: Sn= Sn-1⋅ r - a=………= K0rn- a(1+r+r2+…+rn-1)

Naravno, pošto se očekuje da se sa n-tim anuitetom vrati sav dug, stanje du-
ga Sn mora biti jednako nuli, pa dobijamo:
Sn= K0rn- a(1+r+r2+…+rn-1)=0⇒

n rn −1 r n (r − 1)
⇒ K0r = a ⇒ a = K0 n .
r −1 r −1

NAPOMENA:

r n (r − 1) r n (r − 1)
Vrednosti izraza obično se daju u vidu tablice V n
=
r n −1 r n −1
p%

, pa je a = K 0V pn% . Takođe, uobičajeno je da se recipročna vrednost tablice

1
Vnp% daje u vidu tablice IVnp%, odnosno važi IV pn% = n
, pa je K0=a⋅IVnp%.
V p%

Ako je dekurzivno kapitalisanje m puta godišnje, i plaćanje dekurziv-

a = K 0Vmp⋅%n 
nog anuiteta takođe m puta godišnje, onda je   , odnosno
 m 
m⋅n
K 0 = a ⋅ IV  p% 
.
 
 m 

Ako su dekurzivni anuiteti češći od dekurzivnog kapitalisanja, gde je m

rkm, m⋅ n (rk , m − 1)
broj anuiteta u obračunskom periodu, onda je a = K 0 , odnosno
rkm, m⋅ n − 1

MTVU Lekcije
160 7. Elementi finansijske matematike

rkm, m⋅ n − 1
K0 = a ⋅ , gde je rk,m=1+pk,m, a pk,m je konformna kamatna stopa
rkm, m⋅ n (rk , m − 1)

za period plaćanja anuiteta u odnosu na period kapitalisanja.

Primer 7.3.1.1.

a) Kredit treba da se otplati za pet godina, jednakim godišnjim anuitetima od 3.000 dina-
ra, uz godišnju kamatnu stopu od 8% i godišnje dekurzivno kapitalisanje. Dužnik i poverilac
su se dogovorili da promene uslove otplate i da ovaj kredit dužnik otplati za 3 godine jed-
nakim godišnjim anuitetima, uz godišnje dekurzivno kapitalisanje, sa godišnjom kamatnom
stopom od 10%. Koliko iznosi novi anuitet?

b) Kredit treba da se otplati za pet godina, jednakim polugodišnjim anuitetima od 3.000 di-
nara, uz godišnju kamatnu stopu od 8% i polugodišnje dekurzivno kapitalisanje. Dužnik i po-
verilac su se dogovorili da promene uslove otplate i da ovaj kredit dužnik otplati za 3 godi-
ne jednakim polugodišnjim anuitetima, uz polugodišnje dekurzivno kapitalisanje, sa godi-
šnjom kamatnom stopom od 10%. Koliko iznosi novi anuitet?

c) Kredit treba da se otplati za pet godina, jednakim polugodišnjim anuitetima od 3.000 di-
nara, uz godišnju kamatnu stopu od 8% i godišnje dekurzivno kapitalisanje. Dužnik i pove-
rilac su se dogovorili da promene uslove otplate i da ovaj kredit dužnik otplati za 3 godine
jednakim polugodišnjim anuitetima, uz godišnje dekurzivno kapitalisanje, sa godišnjom ka-
matnom stopom od 10%. Koliko iznosi novi anuitet?

Rešenje:
a) Prvo ćemo odrediti iznos kredita:

K0 = a⋅IVnp%= 3000⋅IV58%=3000⋅3,9927=11 978,1 din.

Sada na ovaj iznos kredita primenjujemo nove uslove amortizacije i izračunavamo novi
anuitet:

a = K0⋅Vnp%=11 978,1⋅V310%=11 978,1⋅0,4021=4 816,40 din.

b) Prvo ćemo odrediti iznos kredita:

K 0 = a ⋅ IVmp⋅%
n
 =
3000⋅IV104%=3000⋅8,1109=24 332,7 din.
 
 m 

Sada na ovaj iznos kredita primenjujemo nove uslove amortizacije i izračunavamo novi
anuitet:
a = K 0Vmp⋅%
n =24 332,7⋅V6 =24 332,7⋅0,1970=4 793,54 din.
 5%
 
 m 

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 161

c) Prvo ćemo odrediti konformnu kamatnu stopu pk,m za, u ovom slučaju, m=2 i p=0,08:
p k ,m = m 1 + p − 1 = 1 + 0,08 − 1 = 0,039 ⇒ rk ,m = 1 + 0,039 = 1,039
Iznos kredita je:
rkm, m⋅ n − 1 1,03910 − 1
K0 = a = 3000 = 3000 ⋅ 8,150 = 24450,46 din.
rkm, m⋅ n (rk , m − 1) 1.03910 ⋅ 0,039
Sada na ovaj iznos kredita primenjujemo nove uslove amortizacije i izračunavamo prvo no-
vu konformnu kamatnu stopu za m=2 i p=0,10, a zatim i novi anuitet:
p k ,m = m 1 + p − 1 = 1 + 0,10 − 1 = 0,049 ⇒ rk ,m = 1 + 0,049 = 1,049

rkm, m⋅ n (r − 1) 1,049 6 ⋅ 0,049

a = K0 = 24450,46 = 4802,58 din.
rkm, m⋅ n − 1 1,049 6 − 1

Ovakvim načinom se u k-tom anuitetu, koji iznosi a, istovremeno

isplaćuje i deo kamate (obeležimo ga sa ik) i deo otplate glavnice (obele-
žimo ga sa bk). Dakle, važi:
a=bk+ ik za k=1, 2,..., n.
Vezu između veličina K0, n, p i bk, ik određuje sledeća teorema.

Teorema 7.3.1.2. (veza između pozajmljenog kapitala K0, godišnje

dekurzivne kamatne stope p, k-tog anuiteta a i dela kamate ik i glavnice bk is-
plaćenih u k-tom anuitetu)
Ako se kredit od K0 dinara amortizuje sa godišnjom dekurzivnom kamat-
nom stopom p i sa n godišnjih jednakih dekurzivnih anuiteta a, onda je otplata de-
la glavnice bk u k-tom anuitetu data sa:
a
bk = a⋅r k-n-1= I n −k +1 odnosno, imajući u vidu prethodnu teoremu,
p%

bk = K 0
(r − 1)⋅ r k −1 k =1, 2,..., n,
r n −1
a otplata dela kamate u k-tom anuitetu je data sa:
 1 

ik= a⋅ (1 – rk-n-1)=,a ⋅ 1 − n − k +1  odnosno
 I p % 

MTVU Lekcije
162 7. Elementi finansijske matematike

r n − r k −1
ik = K 0 (r − 1) k =1, 2,..., n,
r n −1
gde je r=1+p.
Dokaz:
Koristeći dijagram i oznake iz dokaza prethodne teoreme, zaključujemo
sledeće:
– na početku k-te godine stanje realnog duga je Sk-1, i taj realni dug na kra-
ju k-te godine, a pre isplate k-tog anuiteta, zbog ukamaćivanja duga naraste na
Sk-1⋅ r. Dakle, iznos kamate u toku k-te godine je:
ik=Sk-1⋅ r – Sk-1.
Prilikom isplate k-tog anuiteta, na kraju k-te godine, koji iznosi a, mi ispla-
ćujemo ovu kamatu ostvarenu u toku k-te godine i jedan deo glavnice bk. Dakle:
bk = a – ik = a – (Sk-1⋅ r – Sk-1) = Sk-1 – (Sk-1 ⋅ r – a) = Sk-1 – Sk,
jer je Sk = Sk-1 ⋅ r – a (videti dokaz prethodne teoreme).
Pošto je:
Sk = Sk-1 ⋅ r – a i
Sk-1 = Sk-2 ⋅ r – a, sledi da je

bk = Sk-1 - Sk = Sk-2 ⋅ r – a –( Sk-1 ⋅ r – a) = (Sk-2 – Sk-1) ⋅ r =bk-1 ⋅ r

za k = 2,3,..,n.
Dakle:
bk = bk-1⋅ r za k=2,3,...,n, dok je

b1 = S0 – S1 = K0 – (K0 ⋅ r – a) = a – K0 (r-1)=

r n −1  r n − 1 a
a- a (r − 1) = a 1 − n  = n .
r n (r − 1)  r  r

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 163

Sada važi sledeće:

a
b1 =
rn
b2 = b1r
b3 = b2 r = b1r 2
M
a
bk = bk −1r = b1r k −1 = n
r k −1 = a ⋅ r k − n −1.
r

r n (r − 1)
Pošto je (videti prethodnu teoremu) a = K 0 , sledi da je:
r n −1

r n (r − 1) (r − 1)r k −1
bk = a ⋅ r k − n −1 = K 0 ⋅ r k − n −1 = K 0
r n −1 r n −1 k=1,2,...,n.
Naravno, sada je:

ik = a – bk = a - a⋅ rk-n-1= a⋅ (1- rk-n-1) =

K0
(r − 1)r n
(
1 − r k − n −1
)= K
(r − 1)(r n − r k −1 ) .
r n −1 r n −1
0

NAPOMENA: Iz prethodne teoreme proizilazi da je odnos između ot-

plata dela glavnice (recimo između k-te i i-te otplate) dat sa bk=bi⋅rk-i=bi⋅Ik-ip%
za k>i.
Ako je dekurzivno kapitalisanje m puta godišnje i plaćanje dekurzivnog
anuiteta takođe m puta godišnje, onda se u formulama dobijenim u prethod-
noj teoremi broj n zamenjuje sa brojem m⋅n, a godišnja kamatna stopa p se
p
zamenjuje sa .
m
Ako su dekurzivni anuiteti češći od dekurzivnog kapitalisanja, gde je m
broj anuiteta u obračunskom periodu, onda se u formulama dobijenim u
prethodnoj teoremi broj n zamenjuje brojem m⋅n, a godišnja kamatna stopa
p se zamenjuje konformnom kamatnom stopom pk,m.

MTVU Lekcije
164 7. Elementi finansijske matematike

Primer 7.3.1.2.

Zajam se otplaćuje 6 godina jednakim polugodišnjim dekurzivnim anuitetima, uz 10% godi-

šnje dekurzivne kamate i polugodišnje dekurzivno kapitalisanje. Peta otplata dela glavnice
je 3 000 dinara. Koliko iznosi anuitet a, iznos zajma K0 i ukupno plaćena kamata u toku
amortizacije zajma ∑ ik?

Rešenje:
Iz uslova zadatka važi n=6, m=2, m⋅n=12, p%=10%, p=0,10,
p% p
= 5%, = 0,05, , b5=3000 din.
m m
Sada je, imajući u vidu teoremu 7.3.1.2,
a = b5 ⋅ I 512%− 5 +1 = 3000 ⋅ I 58% = 3000 ⋅1,4775 = 4432,5 din.

K 0 = a ⋅ IV512
% = 4432,5 ⋅ 8,8633 = 39286,58 din.

Ukupna kamata ∑ ik je razlika onog što smo ukupno dali poveriocu (m⋅n⋅a) i onog što smo
uzeli od njega (K0).

12
∑ ik = 12 ⋅ 4432,5 − 39286,58 = 13903,42 din.
k =1

Teorema 7.3.1.3. (iznos stanja duga Sk i otplaćenog dela duga Ok, po-
sle isplate k-tog anuiteta)
Ako se kredit od K0 dinara amortizuje sa godišnjom dekurzivnom kamat-
nom stopom p i sa n godišnjih jednakih dekurzivnih anuiteta a, onda stanje duga
posle isplate k-tog anuiteta iznosi:
rn − rk r n−k −1
Sk = K0 =a = a ⋅ IV pn%− k
n
r −1 r n−k
(r − 1) k=1,2,...,n,
dok je iznos dela duga koji je otplaćen k-tim anuitetom:
−1
Ok = K 0
rk −1
rn −1
=a
rk −1
r n (r − 1)
=
r
a
n
( −1
III kp % )
+1 = a ⋅
III kp %
I np %
+1

k=1,2,...,n,
gde je, naravno, r=1+ p.
Dokaz:

MTVU Lekcije
Poslovna matematika 165

Kako je (videti dokaz teoreme 7.3.1.1.) za k=1,2,...,n

Sk= K0rk- a(1+r+r2+…+rk-1)⇒
rk −1 rn −1 k rk −1 rn − rk r n−k − 1
⇒ Sk = K0r k − a =a n r −a =a n = a n−k = a ⋅ IV pn%− k ,
r −1 r (r − 1) r − 1 r (r − 1) r (r − 1)
i kako je
r n (r − 1) rn − rk rn − rk
a = K0 , onda iz Sk = a ⇒ Sk = K0 .
rn −1 r n (r − 1) rn −1
Iznos dela duga koji je otplaćen k-tim anuitetom Ok je, naravno, razlika
ukupnog duga K0 i stanja duga posle isplate k-tog anuiteta Sk, odnosno:

rn − rk r k −1 r n −1 r k −1
Ok = K 0 − S k = K 0 − K 0 = K0 =a =
r n −1 r n −1 r n (r − 1) r n − 1
−1
a
r k −1
r n (r − 1)
=
a
r n
( −1
III kp % +1 )= a ⋅ III kp %
I np %
+1

a
NAPOMENA: S obzirom da je b1 = (videti teoremu 7.3.1.2.), on-
rn
da važi da je Ok = b1 (III pk %−1 + 1).
Takođe, imajući u vidu rezultate teorema 7.3.1.2. i 7.3.1.3, važi da je
ik = S k −1 ⋅ (1 − r ) = S k −1 ⋅ p.
Ako je dekurzivno kapitalisanje m puta godišnje i plaćanje dekurzivnog
anuiteta takođe m puta godišnje, onda se u formulama dobijenim u prethod-
noj teoremi broj n zamenjuje brojem m⋅n, a godišnja kamatna stopa p se za
p
menjuje sa .
m
Ako su dekurzivni anuiteti češći od dekurzivnog kapitalisanja, gde je m
broj anuiteta u obračunskom periodu, onda se u formulama dobijenim u
prethodnoj teoremi broj n zamenjuje brojem m⋅n, a godišnja kamatna stopa
p se zamenjuje konformnom kamatnom stopom pk,m.

Primer 7.3.1.3.

Zajam se otplaćuje 10 godina jednakim polugodišnjim dekurzivnim anuitetima od 5000 di-

nara, uz 8% godišnje kamate i polugodišnje dekurzivno kapitalisanje. Odrediti koliko je ot-
plaćeno zajma, počev od osmog zaključno sa dvanaestim anuitetom.

Rešenje:

MTVU Lekcije
166 7. Elementi finansijske matematike

Iz uslova zadatka je n=10, m=2, a=5000 din., p%=8%, p=0,08,

p% p
= 4% = 0,04
m m .
III 11 +7.3.1.3.
Na osnovu teoreme 1 14,0258 + 1
važi sledeće:
O12 = a ⋅ 4%
= 5000 ⋅ = 34288,26 din
I 420% 2,1911

III 47% + 1 8,2142 + 1

O8 = a ⋅ = 5000 ⋅ = 21026,42 din,
I 420% 2,1911
pa je, počev od osmog, zaključno sa dvanaestim anuitetom otplaćeno:

O12 – O8 =34288,26 din – 21026,42 din =13261,84 din.

MTVU Lekcije