Juče smo to napravili. Zid. Podelili smo garažu na pola. Pala bleja, pola radionica.

Mario je
potpao pod nagonski zanos da napravi sebi poslednje utočište muškosti, pravu pravcatu
radionicu. Dosta mu je sedenja za kompjuterom, po dvanaest sati dnevno, dok mu se hrpa
love sliva na bankovni račun i, želi da se vrati radu sa drvetom. Konkretan rad. Ima početak i
kraj. Podsetih ga da su mu njegovi, a Boga mi i moji, preci živeli po principu "ljubav, rad i
patnja", a da su me u školi učili da se to zove okupaciona (kod nas radna) terapija.
Strast božija!