www.puskice.co.
yu
PRVI DEO
1. Pojam binarne relacije.
Def.Neka su A i B proizv.skupovi;podsk.direktnog
proizvoda AB predst.bin.rel.(R).Bin.rel.se najčešće
zadaje ukaziv.nekog zajedn.svojst, karakt.za sve one
el.dir.proiz.AB koji joj pripadaj.
Primer:A={1,2,3,4,5,6}B={1,2,3}: b.rel.je def.na
sled.nači:uređ. par(a,b)R ako je a=kb.R={(1,1),
(2,1) ..}(Ako su A i B proizv. skupovi realnih
br.,RAB predst. neki skup t. u ravni, grafik)
2.Relacija ekvivalencije. Klase ekvivalencije.
Def. B. relacija RSS je refleksivna ako aS uređen par
(a,a)R.Def. B. relacija je simetrična ako za proizvoljna dva
elementa a,bS, iz uslova da uređen par (a,b)R sledi da
takođe i uređen par (b,a)R.Def. B. relacija je tranzitivna
ako za proizv- oljna tri elementa a,b,cS važi da aRb i bRc
sledi aRc.Def. B. relacija se naziva relacijom ekvivalenc- ije
ako je refl, simet i tranz.Primer: Neka je M proizvoljan
skup; zadajmo na direktnom proizvodu MM b. relaciju na
sledeći način: ako su datta dva proizvoljna elementa a,bM,
tada kažemo da uređen par (a,b)R samo u slučaju da je
a=b. Neposredno se utvrđuje da je = relacija
ekvivalencije.Ako je S proizvoljan skup, važi teorema: Teo.
Svakom razlaganju skupa S na klase odgovara neka relacija
ekvivalencije na direktnom proizvodu SS, i obrnuto, svakoj
relaciji ekvivalencije zadatoj na skupu SS odgovara neko
razlaganje skupa S na klase. Primer: Neka S predstavlja
skup svih tel. pretplatnioka u jednom gradu; na skupu SS je
uvedena b. relacija na taj način što ćemo smatrati da uređen
par (a,b)R ako prezimena pretplatnika a i b počinju istim
slovom. Svakom pretplatniku a možemo korespondirati
klasu Ka koju obrazuju svi oni pretplatnici čija prezimena
počinj istim slovom kao i prezime pretplatnika a . Ako su a i
b dva proizvoljna pretplatnika, tada su klase Ka i Kb
disjunktne (KaKb=) ili se klase Ka i Kb podudaraju.
Sistem mnoštva K predstavlja razlaganje skupa S na klase
jer su zadovoljeni uslovi: 1)svaki pretplaatnik ulazi u neku
klasu; 2)svaki pretplatnik pripada samo jednoj klasi tj.
KaKb= za bilo koje dve različite klase Ka i Kb.
Uvedena relacija ekvivalencije R zaista realizuje razlaganje
skupa S na klase
3.Relacija poretka.
A podsk B(AB)inkluzija.Ako (A,B)M tada RMM
(A,B)R, AB. Za R.inkl.važi 1)AA ref 2)AC tr
3)AB i BA sledi A=B antis.Def. rel. poretka ako je:rat.
Inkl. je rel. por.
4.Pojam binarne operacije. Algebarske strukuture
Def. Binarna algebarska operacija na nekom skupu S
predstavlja zakon po kome se svakom uređenom paru (a,b),
a,bS, korespondira po jedan i samo jedan element iz S.Def.
Neprazan skup E na kome je zadata jedna ili više unutrašnjih
operacija, i, eventu- alno, jedna ili više spoljašnjih operacija,
naziva se algebarskom strukturom.Def. Skup na kome je
zadata b. algebarska operacija je grupoid .Osobine
operacije:Def. Za operaciju kažemo da je komutat- ivna ako
za proizvoljne elemente a i b važi: a*b= b*a.Def. Operacija
je asocijativna ako za elemente a,b,c važi:
(a*b)*c=a*(b*c).Def. Grupoid sa asoc. operacijom zove se
polugrupa.Def. Element e je neutralni element za operaciju
ako za a važi: a*e=e*a=a. Teo. Operacija na grupoidu
može imati samo jedan neutralni element. Dokaz: pođimo
od suprotne pretpostavke: a*e1=e1*a=a, a*e2=e2*a=a, u
prvoj ae2, u drugoj ae1 e1=e2.Def. Neka je {S,*}asoc.
grupoid sa neutralnim elementom i neka su a,bS. Kažemo
da je bg inverzni element elementa a ako je: a*b=b*a=e.Teo.
Element aS može imati samo jedan inverzni element.Def.
Asoc. grupoid G koji sadrži neutralni element zove se grupa
ako za svaki element postoji inverzan element. Def. Ako je
operacija u grupi G komutativna tada se grupa naziva
komutativnom (Abelovom). Def. Prstenom nazivamo skup
R snabdeven sa dve opera- cije –sabiranje i množenje, tako
da je {R,+}Abelova grupa i da važe zakoni distributivnosti.
5. Algebarske strukture sa jednom b. operacijom.
Def. Skup na kome je zadata b. algebarska operacija je
grupoid. Primer: Ako su a i b prirodni brojevi, tada je i
njihov zbir takođe prirodan broj. Definišemo li operaciju
(a,b)a+b, tada će {N,+} biti grupoid, jer (a,b)NN,
a+bN.Def. Grupoid sa asoc. operacijom zove se polugrupa
ili asoc. grupoid.Teo. Operacija na grupoidu može imati
samo jedan neutralni element. Dokaz: pođimo od suprotne
pretpostavke: a*e1=e1*a=a, a*e2=e2*a=a, u prvoj ae2, u
drugoj ae1 e1=e2.Def. Neka je {S,*}asoc. grupoid sa
neutralnim elementom i neka su a,bS. Kažemo da je bg
inverzni element elementa a ako je: a*b=b*a=e. Teo.
Element aS može imati samo jedan inverzni element.Def.
Asoc. grupoid G koji sadrži neutralni element zove se grupa
ako za svaki element postoji inverzan element. Operacija u
grupi se najčešće naziva množenjem i grupa se u tom slučaju
naziva multiplikativna. Skup G predstavlja grupu ako
jezadovoljeno: 1)Na skupu G je definisana operacija;
2)Operacija je asocijativna: a,b,cG: a(bc)=(ab)c; 3)Postoji
neutralni element e: ae=ea=a; 4)Za aG postoji u skupu G
njegov inverzni element a-1: aa-1=a-1a=e.Def. Ako je
operacija u grupi G komutativna tada se grupa naziva
komutativnom (Abelovom) grupom. Operacija se često
naziva sabiranjem, a grupa se naziva aditivnom. Skup G
predstavlja Abelovu grupu ako je ispunjeno: 1)Na skupu G
je definisana operacija +; 2)Operacija je komutativna:
a+b=b+a a,bG; 3)Operacija je asocijativna: a+
(b+c)=(a+b)+c; 4)Postoji neutralni element za operaciju
sabiranja (0G); 5)Za svaki element a skupa G postoji
inverzan element (-aG). Osobine grupe: 1)Ako u grupi G
element x ima inverzni element x-1 tada je inverzni element
elemenata x-1 element x; 2)U grupi G svaka od jednačina
a=xb i ya=b ima jedinstveno rešenje a-1b, odnosno ab-1; 3)U
grupi G iz jednakosti ab=ac sledi b=c; 4)U svakoj grupi važi
jednakost (ab)-1=b-1a-1. Sve važi i za Abelovu grupu.
6. Algebarske strukture sa dve binarne operacije.
Def. Prstenom nazivamo skup R snabdeven sa dve operacije
–sabiranje i množenje, tako da je {R,+} Abelova grupa i da
važe zakoni distributivnosti. a(b+c)=ab+ac. (a+b)c=ac+bc;
a,b,cR. Skup R predstavlja prsten ako važi: 1)Na skupu
R je definis- ana operacija sabiranja; 2)Operacija sabiranja
je komutativna : a+b=b+a; 3)Operacija sabiranja je
asocijativna a+(b+c)=(a+b)+c; 4)Postoji neutralni element
za sabiranje (nula); 5)Za svaki element aR postoji njemu
suprotan element (-a)R; 6)Na skupu R je definisana
operacija množenja; 7)Važe zakoni distributivnosti;
Svojstva prstena:1)U svakom prstenu R je (a+b)
(c+d)=ac+bc+ad+bd; 2)Ako su a,b,c elementi prstena R tada
je a(b+c)=ab+ac; 3)Za aR je a0=0a=0; 4)U svkom
prstenu važi: (-a)b=-ab, a(-b)=-ab, (-a)(-b)=ab. Ako postoji
neutralni element e za operaciju množenja nazivaćemo ga
jedinicom a prsten –prsten sa jedinicom. Def. Ako u asoc. i
nekomut. prstenu sa jedinicom svaki element, bez nule, ima
inverzan element za množenje, tada se prsten naziva telo.
Def. Ako svi elementi nekog prstena, bez nule, obrazuju
multiplikativnu grupu, tada prsten predstavlja telo. Def. Ako
u komut. i asoc. prstenu sa jedinicom svaki element, bez
nule, ima inverzan element za množenje, tada se prsten
naziva polje. Def. Prsten je polje ako svi njegovi elementi
osim nule obrazuju komutativnu grupu za množenje.
7. Osobine skupova brojeva.
Osobine skupa N. 1)Skup prirodnih brojeva je uređen
popomoću binarnih relacija poretka i strogog poretka.
Relacija strogog poretka ima sledeća svojstva: 1.Za dva
prirodna broja, važo samo jedan od odnosa trihotomije
(a<>=b); 2.a<b, b<c sledi a<c –tranzitivnost; Relacija
strogog poretka nije ni refleksivna ni simetrična. 2)Skup N
ima beskonačno mnogo prirodnih brojeva; 3)definisano je
sabiranje, množenje i stepenovanje prirodnim brojem,
rezultat je uvek prirodan broj. Svojstva 1. komutativnost 2.
asocijativnost 3. distributivnost 4)Neutralni element za
množenje(1); 5)Skup N je ograničen sa donje strane, a nije
sa gornje, 6)Jednačina a+x=b, nema rešenja u skupu N ako
je b<a. Osobine skupa Z. 1)Uređenost skupa Z(kao kod N);
2)Definisano sab, oduz, množ, i stepenovanje prirodnim
brojem; 3)Sab, množ. imaju svojstvo komutat, asoc. i
distrib.; 4)(-1)(-1)=1, (-1)a=-a, aZ; 5)Neutral. za sab.(0) i
neutral. za množ.(1); 6)Za aZ postoji suprotan broj
-aZ ; 7)Neograničen i sa donje i sa gornje strane;
8)Jednačina ax=b nema rešenja u skupu Z. Osobine skupa
Q. 1)Uređenost kao i kod i N i Z; 2)Definisano
sab,oduz,množ , stepenovanje celim brojem i deljenje,
3)Skup R je svugde gust skup, između svaka dva racionalna
broja postoji beskonačno mnogo racionalnih brojeva;
4)Skup R je neograničen sa obe strane; 5)U skupu R postoji
neutralni element za sabiranje(0) i mnozenje(1): 6) za svako
aQ postoji inverzni element za množenje. Osobine skupa
R. Svi rac. i svi irac. brojevi obrazuju skup realnih brojeva.
1)Svugde gust i uređen skup(pomoću b. relacija poretka i
strogog poretka); 2)Dedekindov presek na skupu R daje
uvek realan broj. Dedekindov presek A|B na skupu R ima
samo dva sledeća tipa: 1. Klasa A ima najveći , ali kalasa B
ne sadrži najmanji element, 2.Klasa A ne sadrži najveći, ali
klasa B ima najmanji element. Def. Dedekindovim
presekom A|B na skupu Q nazivamo par skupova A i B. Def.
Kažemo da je skup X, XR ograničen sa gornje strane, ako
postoji realan broj MR takav da je x<=M, xX.
najmanje od gornjih ograničenja skupa X nazivamo
supremom skupa X. Def. Za skup X, XR kaže se da je
ograničen odozdo ako postoji takav realan broj da je m<=M,
xX (infinum).
8. Operacije na skupu kompleksnih brojeva.
Def. Skup svih uređenih parova realnih brojeva u kojim su
jednakost, sabiranje i množenje definisani na sleeći način: 1)
(a,b)=(c,b) a=c, b=d; 2)(a,b)+(c,d) =(a+c,b+d); 3)(a,b)
(c,d)=(ac-bd,ad+bc); 4)(a,b)= (a,b) naziv se skupom
komplesnih brojeva, svaki takav uređen broj naziva se
kompleksan broj z=(a,b). Rešenje jednačine x2+1=0 zove se
imaginarna jedinica. K. broj često se piše i u algebarskom
obliku : z=a+ib. Def. Svakom kompleksnom broju odgovara
konjugovano kompleksni broj: z=a+ib, z(konjugovano sa
crtom iznad)=a-ib. Operacije: 1)Sabiranje:
z1+z2=(a1+a2)+i(b1+b2); 2)Oduzim- anje: z1-z2=(a1-
a2)+i(b1-b2). Oduzimanje je inve- rzno sabirnju;
3)Množenje: z1z2=(a1a2-b1b2) +i(a2b1+a1-b2); 4)Deljenje
je operacija inverzna množenju: z1/z2=z, (zz2=z1, tj
a1+ib1=(a+ib) (a2+ib2); 5)Stepenovanje: kompleksnog
broja prirodnim brojem se izvodi pomoću operacije
množenja: zn=zz...z(n-puta)
9. Pojam. Osobine f-je.
Def. Neka su A i B proizvoljni skupovi. F-ja AB
predstavlja zakon korespodencije pomoću koga se
proizvoljnom elementu skupa A dodeljuje neki element
skupa B: ab, aA, bB.Ako su skupovi A i B dati u f-iji
AB: konačni( tada se zakon korespodencije f može zadati
nabrajanjem i opštim pravilom), beskona- čni (samo nekim
opštim pravilom) Teorema. Svaka f-ja AB definiše neku
binarnu relaciju na skupu AB i, brnuto.Def. Za f-ju AB
kažemo da je jednoznačna ako se bilo kojem elementu iz
skupa A korespondira najviše po jedan element iz B.Def. F-
ja ABje svugde definisana ako svakom elementu skupa A
odgo- vara neki element skupa B.Def. Skup A1A onih
elemenata iz A kojima su korespondirani elementi iz B
naziva se oblast definisan osti f-je AB (domen). F-ja je
svugde definisana ako je A=A1 (oblast definisanosti se
poklapa sa skup- om A).Def. Ako je f-ja jednoznačna i
svugde definisana, tada takvu f-ju nazivamo preslikav- anje
skupa A u B.Def. Kažemo da je AB f-ja na skupu B ako je
svaki element skupa B kores- pondira nekom elementu
skupa A (ako se f-ja podudara sa skupom B,tj. B1=B); u
protivnom kažemo da je AB f-ja u skupu B.Def. F-ja
AB se naziva injektivnom ako je svaki element skupa B
korespondiran samo po jednom elementu skupa A.
10. Inverzna f-ja
www.puskice.co.yu
Def. Neka je AB proizvoljna f-ja definisana na skupu A.
F-ja BA(f -1 ) je inverzna f-ja date f-je AB; F-ja BA
zadata je na skupu B zakonom koresondencije ba (f -1 )
ab(f), bB, aA. Primer. Na skupu R+, zadat je zakon
korespon- dencije f: a2a, aR+. Inverzna f-ja R+R+(f
-1
) data je zakonom f –1:2aa; ako označimo 2a=b a=b/2.
Dakle dobili smo inverznu f-ju f –1:bb/2, bR.Teo. Ako
je f-ja AB svugde definisana, tada je inverzna f-ja BA,
f-ja na celom skupu A. Dokaz: Neka je a proizvoljan
element skupa A, i AB svuda definisana f-ja; tada postoji
takav element bB da je ab. U tom slučaju je ba, što
znači da je u f-ji BA proizvoljni element aA
korespondiran nekom elementu iz B; odatle sledi da je BA
f-ja na celom skupu A.Teo. Ako je AB f-ja na celom
skupu B, tada je inverzna f-ja BA svugde definisana.Teo.
Inverzna f-ja BA je jednoznačna ako i samo ako je
polazna f-ja AB injektivna.
11. Kompozicija f-ja
Def. Kompozicijom dve f-je AB i BC naziva se f-ja
AC (gf), čiji se zakon korespondencije gf zadaje ovako:
ac(gf)bB: ab(f) i bc(g).
Primer: U skupu R zadate su f-je:f: xx2 (RR(f)) i g:
y3y (RR(g)). Ako je xR proizvoljan broj, tada
proizvoljnom realnom broju kompozicija f-ja gf
korespondira realni broj 3x2, tj. x3x2(gf) (RR(g)).
Drukčije rečeno xx2(f) označava da je f(x)=x2, a
x23x2(g) znači da je g(x)=3x2, tj. gf(x) =3x2. Dakle, f-ja
RR(gf), xgf(x)=3x2(gf). Kompozicija dve f-je
zavisi od poretka tih f-ja, ne poseduje svojstvo
komutativnosti. Teo.Za kompo- ziciju f-ja važi asocijativni
zakon, tj. ako su date tri f-je AB, BC i CD, tada je
AD(h(gf))=AD((hg)f)
12a. Uzajamno jednoznacna korespondencija skupova
Def.F-ja AB(f) realizuje uz.jed.kor.sk.A,B ako je
svug.def, jednozn,injekt,na
sk.B.Pr.A=N,B={2n,nN}Teo.Ako AB i BC
uspostav.u.j.k.s,to vazi i za njihovu
kompozicijuAC(gof). Def.2sk.A,B su ekvivalentni A~B
ako se izmedju njih.el.moze uspost.u.j.k.sk.
(ekv.sku.predstavlja rel.ekv).Def.Ako zaA,Bbar1
u.j.preslikavanje, A,Bimaju istu moc(daje
mogucn.poredj. sk)
12b.Kardinalni broj skupa. Ista moć.
Koliko imaNbr.=iQbr,iako izmeđ.bilo koja2sused.Nbr.ima
 mnogoQbr. 2sk.imaju=moć ako se između nj.el.može
uspost.uzaj.jednozn.koresp.Primet.da se svi el.sk.N mogu
poređ.u niz pomoću rel.por.,u kome je svakiNbr.nsvog
predh.asvog sledb.(1 je izuzet)Pa,ako se el.Qmogu ured.u
niz Q=a1,a2,...,an,..tad je uspost.uzaj.jedn.kor. nan tj.
NQ.(Qbr.~p/q,pZ,qN)Uvođenj bin.rel.por."ispred"
a/b ispred c/d ako je1)a+bc+d,2)a/bc/d pria+b=
=c+d.svi rac.br.se mogu urediti u niz 0/1,-1/1,0/2,1/1,-
2/1,-1/2..(bez ponavlj.el.m/n=p/q) uzećemo razlomak sa <
vis(p+q=h),preost.el.isto obrazuju niz rel.por."ispred":
0/1,-1/1,1/1,-2/1,-1/2,1/2,2/1..uz.jed.k.NQ=moc
13. Pojam vektora. Operacije.
Def. Vektori su veličine određene svojom brojnom
vrednošću, pravcem i smerom.Predstavljaju se uređenim
parom tačaka (A,B), ili orijentisanim odsečkom (zna se
početna i krajnja tačka). Veličine određene samo svojom
brojnom vrednošću skalarne veličine.Def. Za dva vektors
kažemo da su jednaki ako imaju istu dužinu,pravac i smer.
Slobodnim vektorom se naziva vektor koji se sme pomerati
tako da mu se ne menja ni dužina, ni pravac, ni smer;
Translatorno pomeranje ili translacija.Vektor vezan za pravu
se može pomerati samo duž prave na kojoj leži. Nula vektor
je vektor čija je dužina jednaka nuli, samim tim pravac mu
nije određen. Vektor čija je dužina 1 zove se jedinični vektor
ili ort.Sabiranje vektora. Def. Zbir dva nadovezana vektora
a i b je treći vektor c=a+b kome je početak u početnoj tački
vektora a, a kraj u krajnjoj tački vektora b.(može i princip
palalelograma).Svojstva: 1)a+b=b+a kom., 2)(a+b)+c=a+
(b+c) asoc, 3) a+0=a neutralni vektor, 4)a+(-a)=0 suprotan
vektor vektoru a (ista dužina i pravac, suprotan smer). Na
osnovu 4)svojstva uvodi se operacija oduzimanje vektora, tj.
razliku dva proizvoljna vektora definišemo kao zbir vektora
a i vektora (-b), suprotnog vektora b: a-b=a+(-b).
Množenje vektora skalarom.Def. Ako je a0 i realan broj
0, tada je a vektor čiji je pravac isti kao pravac vektora
a, a smer mu je isti kao i smer vektora a ako je >0
(odnosno suprotan ako je <0).Svojstva: 1)1*a=a,a;
2)*(*a)=(*)*a; 3)*(a+b)=*a+*b; 4)
(+)*a=a+a.Def. Uglom između dva vektora a i b
nazivamo najmanji ugao za koji jedan od tih vektora treba
da se obrne oko zajedničke početne tačke da bi se poklopio
sa drugim vektorom.Ravan u kojoj je utvrđen pozitivan smer
obrtanja nazivamo orijentisamnom ravni
14. Linearna zavisnost i nezavisnost vektora
Def. Za dva vektora kažemo da su kolinearni ako imaju isti
pravac (a=b, 0), tj. ako postoje takvi skalari  i , 0,
da je: a+b=0.Def. Za tri ili više vektora kažemo da su
komplanarni ako leže u jednoj ravni (ili u paralelnim). Da bi
tri vektora a,b, i c bili komplanarni, treba da postoje takvi
skalari ,  i  (bar jedan različit od 0) da je zadovoljen:
a+b+c=0. Def. Za vektore a i b kažemo da su linearno
zavisni ako postoje takvi skalari  i (nisu istovremeno
jednaki 0) da je: a+b=0, tj. a=b.Dva vektora su linearno
zavisna ako isamo ako su koline- arna. U opštem slučaju
kažemo da su lin. zav. ako postoje takvi skalari da je
odgovarajuća lin. kombinacija uvek jednaka 0: 1a1+2a2+...
+nan=0. Def. Kažemo da su vektori linearno nezavisni ako
je za proizvoljne skalare  i (bar jedan 0) linearna
kombinacija: a+b0, tj. a+b=c. Uopšte, kažemo da su
lin. nez. ako je za proizvoljne skalare, njihova lin.
kombinacija: 1a1+2a2+...+nan0. Dakle, dva lin. zav.
vektora su kolinearna, a dva lin. nezav. su nekolinearna.

15. Vektorski prostor. Baza i dimenzija.
Def. Skup V nazivamo vektorskim prostorom ako je za sve
elemente skupa V, koji predstavljaju vektore, definisana
operacija sabiranja i množenje skalarom, i ako ove operacije
imaju svojstva: 1)komutativnost+ 2)asocijativnost
3)neutralni element 4)inverzni element 5)1*a=a aV
6)(a)=()a za proizvoljne skalare 7)(+)a=a+a
8)(a+b)= a+b (zakoni distributivnosti 7,8).Def. Za dati
vektorski prostor V, najveći broj među sobom lin. nezav.
vektora određuje dimenziju tog prostora. U n-
dimenzionalnom vektorskom prostoru svaki skup od n lin.
nezav. vektora predstavlja bazu tog prostora. Def. Baza
datog vektorskog prostora je skup takvih lin. nezav. vektora
da se svaki vektor tog prostora može predstaviti kao lin.
kombinacija vektora koji određuju datu bazu.Teo. Svaki
vektor a u n-dimenzionalnom vektorskom prostoru V2 može
se na jedan jedini način pradstaviti lin. kombinacijom od n
lin. nezav. vektora a1,..,an vektorskog prostora V2. Takvo
predstavljanje datog vektora a naziva se razlaganjem vektora
a po bazi koju obrazuju vektori a1,..,an: a=1a1-2a2-...-
nan=iai.Def. Koeficijenti razlaganja datog vektora po
datoj bazi predstavljaju koordinate vektora u odnosu na tu
bazu. Ortogonalnu bazu obrazuju uzajamno ortogonalni
vektori; Normiranu bazu vektori dužine 1; Ortonormiranu
bazu međusobno ortogonalni jedinični vektori; Afinu bazu
vektori različite dužine koji nisu svi uzajamno ortogonalni.
16. Skalarni proizvod.Definicija i osobine.
Def. Skalarnim(unutrašnjim) proizvodom dva vektora
nazivamo proizvod njihovih modula i kosinusa ugla
određanog tim vektorima. a*b=a bcos(a,b). Skalarni
proizvod možemo napisati u obliku a*b=a(bcos(a,b));
algebarska vrednost projekcija vektora b na vektor a,
a*b=b (acos (a,b)); vektora a na vektor b.Def. Skalarni
proizvod dva vektora je proizvod modula jednog vektora i
algebarske vrednosti projekcije drugog vektora na
prvi.Svojstva: 1)ab=ba -komut. 2)aa=a2= a2, 3)
(a,b0)ab=0cos(a,b)=/2 uslov ortogonalnosti 4)
(a+b)c=ac+bc –distrib. u odnosu na sabiranje. Dodajmo još
0, ab=(ab).
17. Vektorski proizvod.Definicija i osobine.
Def. Vektorski (spoljašnji)proizvod dva nekolinea- rna
vektora a i b je vektor c koji ima: modul jednak mernom
broju površine paralelograma koji određuju vektori a i b;
pravac ortogonalan na vektore a i b; smer takav da vektori
a,b i c obrazuju desni trieadar. Ako je c=ab, na osnovu def.:
c=ab sin(a,b). Zaključujemo da ab=0 (a,b0)
znači da tada mora biti sin(a,b)=0, tj. da su vektori a,b
kolinearni. Svojstva: 1)abba (pri tom je ba =-ab) –ne
važi komut.Ako je ab=c i a,b,c obrazuju desni triedar, tada
b,a i c obrazuju levi triedar. 2)ab=(ab) . 3)
(a+b)c=ac+bc –distrib. sabiranja vektora u odnosu na
vektorski proizvod. 5)ab=0, (a,b0) ako i samo ako je a=b
(0).
18. Mešoviti proizvod tri vektora.Definicija i osobine.
Def. Mešoviti proizvod tri vektora a,b,c je skalar
((ab)c=(a,b,c)) koji je jednak zapremini paralele- pipeda
obrazovanog nad vektorima a,b,c ako je triedar a,b,c desne
orijentacije, a ako je triedar a,b,c leve orijentacije, tada je
(ab)c= -V.Svojstva: 1)(ab)c=c(ab); 2)(ab)c=-(ba)c; 3)
(ab)c= (ab)c; 4)Ciklična promena mesta vektora u
mešovitom proizvodu ne menja njeovu vrednost (jer je
svejedno koju stranu paralelpipeda uzimamo za osnovu, pod
uslovom da odgovarajući triedar ne menja orijentaciju):
(ab)c=(bc)a=(ca)b; 5)Ako su vektori komplanarni njihov
mešoviti proizvod je jednak nuli: (ab)c=0.
19.Definicija determinante.Svojstva.
Def. Kvadratna šema od nn (n2) elemenata raspoređenih u
n vrsta i n kolona zove se D n-tog reda. Vrednost D n-tog
rda izračunava se po opštem pravilu. Ako se izostavi jedna
vrsta i jedna kolona u D, preostali elementi će obrazovati
jednu D drugog reda (minor determinante; ima ih onoliko
koliko i elemenata, tj. 9).Def. Vrednost D trećeg reda jedna
-ka je: d=a1M(a1)-b1M(b1)-c1M(c1). Det. je razvijena po
elementima prve vrste; može se razviti po eleme- ntima bilo
koje vrste ili kolone vrednost se ne menja .Vrednost D
trećeg reda se može izračunati i po Sarusovom
pravilu.Svojstva: 1)Ako u prioizvoljnoj D 2 paralelna reda
uzajamno promene mesto, D menja znak a zadržava istu
apsolutnu vrednost. 2)D se množi brojem k0 tako što se svi
elementi jednog njenog reda pomnože tim brojem,
zajednički faktor svih elemenata jednog reda D je
istovremeno mno- žilac cele D. 3)Ako su u D 2 paralelna
reda ista ili proporcionalna D=0. 4)Ako sve vrste ili kolone
date D reda n>=3 i n neparan broj, ciklično promene mesta
D ne menja vrednost. 5)D ne menja svoju vrednost ako se
svim elementima jednog reda dodaju odgovarajući elementi
drugog paralelnog reda, pomnoženi istim brojem. 6)Ako su
elementi jedne vrste ili kolone D zbirovi od više sabiraka,
tada se D može razložiti na zbir od dve ili više D. 7)Ako su
svi elementi jednog reda D linearna kombinacija odgov-
arajućih elemenata dvaju ili više paralelnih redova, tada je
vrednost D=0 (a1 b1 ma1+nb1)
20. Pojam matrice. Operacije sa matricama.
Def. M nazivamo pravougaonu tablicu sa m*n elemenata
raspoređenih u m vrsta i n kolona. Proizvoljni element M
označavamo: A=aijm*n. M čiji su svi elementi nule naziva se
nula –M.
Def. Dve M istog tipa mn (sa m vrsta i n kolona), jednake
su ako i samo ako su im odgovarajući elementi jednaki.
Tipovi: Ako je u M A=aijm*n, m=1, n>1, tada imamo
matricu vrstu. Ako je m>1, n=1 tada imamo matricu kolonu.
Ako je m=n tad imamo kvadratnu M. Kvadratna M u kojoj
su svi elementi van glavne dijagonale nula je dijagonalna M.
Ako su u dijagonalnoj M svi elementi na gl. dijagonali
jednaki imamo skalarnu M, koja se za a=1 zove jedinična M.
U desnoj trougaonoj M svi elementi ispod gl. dijagonale su
nula, dok ostali nisu svi nula (analogno leva trougaona M.)
www.puskice.co.yu
Def. Dve konformne matrice su jednake: A=B, ako i samo
ako je: aij=bij (i,j). Jednakost M: 1)refleksivnost: A=A;
2)simetričnost:A=B B=A; 3)tranzitivnost: A=B, B=C
A=C.Def. Kažemo da matrica C jednaka zbiru matrica A
i B ako su matrice A,B,C istog formata i ako je: aijm*n +
bijm*n =cijm*n aij+bij=c ij.Sabiranje M: 1)komutativnost:
A+B=B+A; 2)asocijativnost: (A+B)+C=A+(B+C); 3)Postoji
neutralna M za sabiranje, nula-matrica: A+0=0+A (A);
4)postoji suprotna matrica takva da je A+(-A)=0 tj. -A=-
aijm*n.Def. Množenje matrice brojem. Ako je R, 0, a
matrica A=aijm*n, tada je: A=aijm*n +=aijm*n, tako što
se svaki element pomnoži tim brojem.Množenje M brojem:
1)komut:A=A; 2)asoc: ()A=(A), ,0; 3)distribut
s obzirom na zbir brojeva : (+)A= A+B; 4) distribut s
obzirom na zbir matrica: (A+B)=A+B
21. Rang matrice.Elementarne transformacije.
U proizvoljnoj matrici možemo uočiti determinante prvog,
drugog, k-tog reda, gde je k=minm,n. To su minori
matrice. Determinanta n-tog reda koja sadrži sve elemente
kvadratne matrice A n-tog reda zove se determinanta
kvadratne matrice A (detA). Kvadratna M je regularna ako je
detA0 tj. ako je rang A jednak redu te M (ako su joj svi
elementi na gl. dijagonali 0), a neregularna ako je detA=0
(nisu svi 0).Def. Rang matrice je najveći red determin-
anata 0 koje pripadaju datoj matrici, tj. najveći broj minora
te matrice koji je 0, označava se sa A, r(A).Pri određivanju
ranga matrice polazi se od minora najnižeg reda, dok se ne
utvrdi najniži red r onih minora koji su svi jednaki 0: u tom
slučaju je rang matrice r-1.Elementarne transformacije
matrice: Uslučaju da matrica ima veliki broj vrsta i kolona,
određivanje ranga je težak posao. Zbog toga se pristupa
transformaciji.Def. U elem. transforma- cije spadaju:
1)množenje svih elemenata nekog reda matrice istim brojem
0; 2)uzajamna promena mesta dvaju paralelnih redova;
3)priključivanje novog reda čiji su svi elementi nule;
4)isključivanje reda čiji su svi elementi nule; 5)dodavanje
elementima jednog reda odgovarajućih elementima drugog
reda pomnoženih istim brojem; 6)transpono- vanje, tj.
zamena mesta svih vrsta sa odgovarajućim kolonama.Teo.
Elementerne transformacije konačno mnogo puta
primenjene na datu matricu ne menjaju rang date
matrice.Def. dve matrice A i B su ekvival- entne (A~B), ako
i samo ako se jedna od njih može prevesti u drugo pomoću
konačno mnogo uzastopnih elem. transformacija, tj. ako je
rangA = rangB.
22. Množenje matrica.Definicija inverzne matrice.
Proizvod A*B dve matrice ima smisla samo u slučaju ako su
matrice saglasne (matrica A reda mn, matrica B reda
pn).Def. Proizvod A*B saglasnih matrica A=[aik]m,p i
B=[bkj]p,n je matrica C, koj ima onoliko vrsta koliko ih ima
prva matrica (a) i onoliko kolona koliko ih ima druga
matrica (B): C=[aik]m,p *[bkj]p,n. Matrica C se formira po
zakonu: cij=ai1b1j+ai2b2j+...+aipbpj.Množenje M nije komutat-
ivna operacija (ABBA). Zato kod razlikujemo množenje
zdesna i sleva. Izuzetak je množenje jedi- ničnom matricom
istog reda, odnosno nula-matric- om. Kod množenja većeg
broja matrica neophodno je da svke dve susedne budu
usklađ- ene.Teo. Množenje matrica je asocijativna operacija:
(AB)C= A(BC).Inverzna M:Def. Matrica A–1 je inverzna
M regularne kvadratne M A ako je: AA-1=A-1A=E.Sledi da je
A-1 kvadratna M istog reda kao i A i takođe regularna.
Neregularna nema inverznu matricu.Teo. Za datu rgularnu
kvadratnu M postoji samo jedna inverzana M. Dokaz:
Pretpostavimo suprotno da ima dve. Na osnovu def. je: AA -
-1
1=E i AA1 =E; Pomnožimo obe jednakosti sa A-1 sleva i
primenimo zakon asocijacije: dobijamo EA-1=A-1, i EA1-1=A-
1
, tj. A-1=A1-1 što je i trebalo dokazati.
23. Sistem lin. alg. jedn. Gausov algoritam. Diskusija
resenja
Def1:Lin.alg.jed.je jed.sa n prom.(x1,x2..xn)oblika: a1x1+..
+anxn=b za koef.ai,i=1..n nisu svi istovr.=0Def2:Sist.od m2
LAJ sa n2 prom.je nehomog.ako slob.cl.b1..bm nisu svi
istovr.=0. (*#*)-laj
a11x1+a12x2+.+a1nxn=b1 Resenje je sk.svih uredj.n-torki
brojeva
a21x1+a22x2+..+a2nxn=b2 (x1,x2.xn)nkoje sve jedn.identicki
zadov.
am1x1+am2x2+.+amnxn=bn Sazet obl.aijxj=bi; i=1,m; (j=1,n)
Matric.obl:Amn*Xn1=Bm1Neka je dat..Pretp.da je a110(ili
promn. redosl).Gausov alg.se sast.u sukcesivnom
elimin.nepozn. I jedn.* (-a21/a11)Sad elim.x1 iz
II,III..jed.Pretp.a220…Postupak ponavlj. dok sa na
dijag.mogu dovesti el.0.Resenja:1)jed.sa kof.uz x=0
a koef.uz b0sis.nesagl.2) (1)jed.sa svim koef=0.Tad je
sis.ekv {a11x1+(k-1)a12x2+.+a1nxn=b1}{a22x2+..+a2nxn=b2}
{akkxk+ak,k+1xk+1 +.+aknxn=bk}(k<m)(a110)…
k<n:sagl.mn.Tad nepozn:xk+1,xk+2 ..xk+n.progl.za slob.prom.
(,)a preko njih izr.x1,x2..xk.k=n jedin.
24. Cramerova teorema.Dokaz.
Ako je determinanta sistema od nehomogenih linearnih
algebarskih jednačian sa n promenljivih različita od nula
tada taj sistem ima jedinstveno rešenje dato formulom (*),
gde je D0 determinanta tog sistema, a Dj determinanta
dobijena tako što su u D koeficijenti uz xj zamenjeni redom,
slobodnim članovima bj. formula (*) se zove Kramerova
formula, i može se napisati u obliku: xj=A1j/Db1
+A2j/Db2 +...+Anj/Dbn, tj. xj=1/D (A1jb1+A2jb2+...
+Anjbn), tako da sada rešenje jednačine: AX=B, tj. sistema
a11x1+a12x2+...a1nxn=b1; ispod
a21x1+a22x2+...a2nxn=b2; ... ; ispod an1x1+an2x2+...
+annxn=bn možemo napisati u obliku:X=x1x2...xn
=1/DA11A21...An1 ispod A12A22...An2 ... ispod
A1nA2n...Ann  b1b2...bn. Kvadratna matrica na desnoj
strani zove se adjungovana matrica matrice A i označava
adjA. Sobzirom na to je: X=adjA/DB  A-1=adjA/D.
Matrica adjA se dobija tako što se, najpre matrica A
transponuje, pa se zatim polazeći od A=kao gore samo
www.puskice.co.yu
malo a od kofaktora njenih elemenata formira adjA:
adjA=kao gore sa velikim A.
25. Kroneer-Kapelijeva teorema. Dokaz.
Sistem linearnih algebarskih jednačina (napisati sistem đ) je
saglasan ako i samo ako je rangA=rangA*. (A* je rang
proširene matrice). D: 1.) Neka je u sistemu đ
rangA=rangA*=n. U tom slučaju sistem đ sadrži saglasan
podsistem đ1(isto kao đ samo svuda umesto m stoji n, i a i b
su nadvučeni jer sistem đ1 ne mora biti obrazovan od prvih
n jednačina sistema đ), čija je D0. Sukcesivnim
eliminisanjem promenljivih sistem đ1 se može svesti na
ekvivalentan sistem Dxk=Dk (đ2), k=1,2,...,n, od n
jednačina sa po jednom nepoznatom (u kome su
determinante Dk obrazovane zamenom koeficijenata aik
nadvučeno, i=1,...,n, uz promenljivu xk, odgovarajućim
slobodnim članovima bi nadvučeno, i=1,..,n). Kako je D0
sistem đ2 se može napisati u obliku xk=Dk/D, k=1,..,n,
odakle, s obzirom da je u skupu realnih brojeva jednoznačno
definisana operacija deljenja sledi da ima JEDINSTVENO
RESENJE. 2.)Ako je u sistemu đ rangA=rangA*=r, rn,
tada postoji saglasan podsistem đ3 od r jednačina sa r
nepoznatih: (prvi red a11x1+a12x2+...+a1rxr = b1-a1,r+1xr+1-...-
a1nxn (i tako dok samo koeficijenti uz a ne dodju do r svako
a i x iznad sebe imaju *)), u kome su na desnoj strani tzv.
slobodne promenljive xr+1 do xn (* označava da se
numerisanje koeficijenata i promenljivih u sistemu đ i
podsistemu đ3 ne moraju podudarati, odnosno da je na levoj
strani podsistema đ3 bilo koji skup od r jednačina sa r
promenljivih sistema đ čija je determinanta 0). Na osnovu
predhodnog razmatranja rešenja sistema đ3 dobijaju se u
obliku: xk*=Dk*/D, k=1,..,r. U determinantama Dk* stubac
sastavljen od koeficijenata uz promenljivu xk* zamenjuje se
odgovarajućim slobodnim članovima sistema đ3. Što znači
da vrednosti determinanata Dk* zavise od vrednosti
slobodnih promenljivih xj* (j=r+1,...,n), a s obzirom da je
xj*R, to determinante Dk* a prema tome i promenljive
xk*=Dk*/D, k=1,..,r mogu imati  MNOGO RAZLIČITIH
VREDNOSTI. 3.) Pretpostavimo da je rangArangA*. Kako
je matrica sistema A sadržana u proširenoj matrici A*, svaki
njen minor, pa prema tome i minor najvećeg reda koji je
0, pripada istovremeno i proširenoj matrici, što znači da
ako rangArangA*, da je tada rangArangA*. Neka je
rangA*=n, tada je rangA=n-1. Zaista, ako je rangArangA*,
tada minor n-tog reda matrice A*, koji je 0, nije sadr\an u
matrici sistema A, te mu mora pripadati i stubac sastavljen
od slobodnih članova. Ako se vrednost tog minora n-tog
reda matrice A* izračunava razvijanjem po elementima
stubca sastavljenog od slobodnih članova dobija se:
Dk=(k=1..n)(-1)k+nbknadvučenoM(bk)nadvučeno0.
Kako je Dk 0, to bar jedan od minora M(bk)nadvučeno
mora biti 0, a s obzirom da su svi ti minori reda n-1 i uz to
sadržani u matrici sistema A, to je rangA=n-1. Ako se
sukcesivnim eliminisanjem promenljivih sistem transformiše
u ekvivalentan sistem Dxk=Dk (đ4), k=1,..,n tada imajući u
vidu da je rangA=n-1, sledi da je D=0, a da je pritom bar
jedan od minora Dk proširene matrice A*, rangA*=n0,
zaključujemo da je sistem đ4, odnosno njemu ekvivalentan
sistem đ1 nesaglasan, jer ne postoji realan broj xk čiji je
proizvod sa 0 različit od nule.
26. Jednačina ravni u prostoru.
Ravan je određ.t.M0 i norm.vek.n.{Ako je M proiz.t.ravni,
i ako uvedemo oznake OM=r(x,y,z), OM0=r0(x0,y0,z0)tad
je n*M0M=0, tj.n={A,B,C,M0M=r-r0={x-x0,y-y0,z-z0}
n*(r-r0)=0iliA(x-x0)+B (y-y0)+C(z-z0)=0} Opšti
obl.jedn.rav.Ax+By+Cz+D=0 D=-Ax0-By0-Cz0Tri
tač.Ako su date3proiz.t.rav.M1,M2,M3,tad iz uslova
komplan.vek.dobij:(M1MM1M2)*M1M3=0 (tj.Matx-x1
y..=0)
Norm.obl.jed.pra.Neka je OP rastoj.rav.od koo.poč,n0
nor.vekt, n0=ortOP,p=OPtad je(vekt.obl:r*n0=p)A
n0={cos,cos,cs}, r{x,y,z}, xcos+ycos+ zcos-p=0.
cos=A/n,n=(A2+B2+C2)1/2 Segmen.obl.jed.rav.Ako je
D0, tada podelivši ops.obl.sa –D je: x/(-D/A)+y/(-D/B)
+z/(-D/C)=1,odscak a=-D/A,tj.x/a+y/b+z/c=1.
27. Jednačina prave u prostoru.
Polož.pra.je odr.tačk.i vekt.istog pravca,e={l,m,n}.M0 je
data t, a M proiz.t.tad je s obzirm na kolin.vek.((r-
r0)e=0)jedn.pr.u vekt. obl:r-r0=e.Neposr.se dobija
kanon.obl.jedn.pr:(x-x0)/l=(y-y0)/m =(z-z0)/n=.Iz
vek.ob.jed.pr.može se izvesti paramet.obl.jed.pra. ako
zamenimo  sa t.(x=x0+lt,y=y0+mt)Kroz2t.
(M1iM2):M:proiz. t,tad su vek.MM1 i M1M2
kolin,jedn.pr.će bitiM1M=M1M2(0) tj.r-r1=(r2-r1)ili(r-
r1)(r2-r1)=0tj.(x-x1)/(x2-x1)=y..z..=Pres2rav.
(A1x+B1y+C1z+D=0 i A2x+..)gde je
n1={A1,B1,C1},n2={A2..} i n1n2.Sistem je jed.pr.u
opštem obliku.(vek.e=n1n2)
28. Međusobni položaj pravih u prostoru.
Date:L1:(x-x1)/l1=(y-y1)/m1=(z-z1)/n1 i L2:
(isto).1)Paral:tada je e1=e2 i M1M2e1,uslov
paral:l1:m1:n1=l2:m2:n2(x-x1):(y-y1):(z... 2)Poklap:e1║e2 i
M1M2=e1,tj.e1='e2,M1M2=e1,uslov: l1:m1:n1
=l2:m2:n2=(x-x1):(y-y1):(z-z1)=l1:m1:n1.3)seku
se:određ.ravan, jer su M1M2,e1,e2-komplan.Uslov:
(M1M2,e1,e2)=0,tj.M(x2-x1)..=0. 4)Mimoilazne
M1M2,e1,e2 nisu kompl,uslov (M1M2,e1,e2)0. 5)
Ortogonalne,tad e1e2, uslov: e1*e2=0 tj.
l1l2+m1m2+n1n2=0.
29. Međusobni položaj ravni.
Date: 1:A1x+B1y+C1z+D1=0 i 2.
n1={A1,B1,C1}1)Paral:n1 i n2 kolin;iz
usl.kol.vek(n1n2=0),uslov paral:A1/A2=B1/B2=C1/C2.
2)Poklap: 12A1/A2=B1/B2=C1/C2=D1/D2.3)Seku
n1n20 (nisu kolin)A1/A2B1/B2 ili A1/A2C1/C2
4)Ortogon. n1n2 12n1*n2=0 tj.A1A2+
B1B2+C1C2=0. Ugao cos=n1n2/n1 n2=
(A1A2+B1B2+C1C2)/(A12+B12+C12)(A22+B22+C22).
30. Međusobni položaj prave i ravni.
Date:pr.L:(x-x0)/l,e{l,m},M0(x0)i
rav.:Ax+By+Cz+D=0.n{A,B}

1)L leži u :en, M0 tj.n*e=0 i
n*r0+D=0.uslov:Al+Bm+ +Cn=0 i
Ax0+By0+Cz0+D=0.2)Paral: en, ne zaj.tac;tj.n*e=0,
n*r0+D0 uslov:Al+Bm+Cn=0 i Ax0+By0+Cz0+D0.
3)Prod. L=M1(samo1zaj.t.)uslov:n*e0,tj
Al+Bm+Cn0.{(t.prod.t: t(Al+Bm+Cn)=-Ax0-By0-Cz0-D;
x=x0+lt)} 4)Ortog:e║n; e,n su kolin.(e=n),uslov:
32.Def niza, tacke nagomilavanja i granicne vrednosti
niza Def:Uredj.sk.el.(a1,a2,..an)obrazuje niz ako se nN
po nekom zakonu dodeli 1i samo1el.sk.a.{an}Niz je f-ja
prirod.argumenta. (def:N).Dat niz:poznati svi cl.ilidat
zakon koresp.Prim:an=1/n Def:Konvergentan
n.1(konacna)t.nagomil.Odredjeno diverg.t. nagom.u
.Neodr.diverg.-vise t.nagomil.Def:br.a je gran.vredn.n.
ako zaunapr.dat proizvolj.< poz.br.,moze da se nadje
prir.br N()takav da je:n>N(),an-
a<,ana,n(liman=a,n) Prim:Dat n:an=n/
(n+1).Dokazimo:liman=1(n)Imamo:an-1= =1/
(n+1)<n>1/-1Ali,(1/-1)ne mora biti prir.br,pa
uzimamo da jeN()ceo pozi.br:N()1/-1<N()
+1Dakle,N()=[1/-1], da je:n>[1/-1],1/
(n+1)<.Def:T.nagomil.n.je t.na br.pravoj u cijoj
seokolini nalazimn.clan.niza:a-<an<a+,n
Def.T. nagomil.L,takva daima konac.mn.cl.n.>L-, je
gornja t.nag.n. L=lim sup{an}Def.Donja
t.n.>0,kon.mn.cl.n.<l-,a mn.cl.n.<l+.l=liminf{an}
33. Definicija  male i  velike velicine
Def:Niz{an}predst.mal.vel.ako za>0N()tako da
jen>N() an<(liman=0,n).Niz sa gran.vr.0je nula-
niz.Primer:an=1/n,
npm.=1/501/n<1/50,n>50N()=50{1/ne mora
biti prir.br pa se uzima da jeN()=[1/]naj>pr.br.1/.Def:
{an}jevel.v.ako zaM>0(real)N(pr)da
zan>Nan>M(liman=,n)Primer: an=(-
1)nn2,M>0an=n2>M,n>M,N=[M]
{M>0,N=[M]:n> >[M]an>M,lim(-
1)nn2=}Teo:Ako je{an}v.tad je{1/an}m.
Dok:>0,1/>0.N:n>Nan<1/tj.1/an<Kako
je:1/an= =1/an imamo: >0, N: n>N1/an< tj.
lim1/an=0,n.
34. Operacije sa  malim velicinama
Teo:Proizv.m.v.i ogranicene vel.jem.v.
(nulaniz*ogr.n.=0niz). Dok:Dati:{an}anM-
ogr.i{n}limn=0n<.Pretp:/M>0,tad
N():n</M,n>N()nan=nan</M*M,nan
< tj.limnan=0,{nan}=nula niz.Teo:Zbir
konsc.mnogom.v.jem. (zbir
kon.mn.0nizova=0niz).Dok:Pretp.da su 0niz:{n(1)},
{n(2)},. {n(k) }i da:
limn(1)=..=limn(k)=0,n.Tad:/K>0limn(1)=0
tjn(1)</K, N1():n>N1()..n(k)</K,
Nk():n>Nk(). Akok
N=max{N1()..Nk()}n(1)+n(k)<n(1)+n(k)<K*/K
tj.n (j)< (j=1) ili lim n(1)+..+n(k)=0, n.
35. Uporedjivanje  malih velicina
Def:Ako su(x)i(x)m.v,kad xa(lim(x)=lim(x)=0)
i ako  konac.gr.vr.kolicnik:lim(x)/(x)=A,A0,A<,tad
su istog reda. Def:…i lim(x)/(x)=0,tad je
(x)m.v.viseg reda.(x)=((x)) Def:…i
lim(x)/(x)=,tad je (x)m.v.viseg reda.(x)=((x))
Def:…(x)je m.v.k-tog reda u odnosu na (x)ako je
lim(x)/ /[(x)]K=A,pa mozemo reci da su(x) i [(x)]K
.m.v.istog reda. Def:…su ekvivalentne lim(x)/(x)=1,
((x)~(x))Def:ako lim kolicnika ne tezi nikakvoj
kon.gr.vr.ni sti,tad su neuporedive v.
36. Krit. konvergencije nizova. Asimptocka proporc.
Teo:{an}je konvergentan ako su mu gor.i donj.t.nag.L=l i
konac.
Dok:Ako je L=limsup{an}tad mn.cl.n.>L-
tj.>0N1:n> >N1an>L-(an-L>-, L-
an<)Isto,l=liminf{an}pam.cl.n<l+
>0,N2:n>N2an<l+.Ako je
N=max{N1,N2}tad:>0,N: n>NL-an< i an-
l<.Ako je L=l=a,tad:def:>0,N:n>N
an-a<,lim an=a; a-<an<a+.Def:Za{an}i{bn}koji ne
moraju biti konver,a ciji
kolic:an/bnA,n(A0,A<)kaze se da su as
prop.an~bn.Ako A=1-as.jednaki
anbn.Prim:Aritm.progres.pr.br. je prop.nizu kvadrata
pr.br.n(n+1)/2=1+2+..+n~n2.lim an/bn=1/2
37. Monotoni nizovi. Konvergencija monot.i ogranic.n.
Def:{an}je rastuci(opad)od nekog pr.br.N,ako je
an+1>an(<)nN
Prim:an=n/(n+1),an+1=(n+1)/(n+2); an+1-an>0,1/(n+1)
(n+2)>0-rast Def:{an}je neopadajuci(neras)od N,ako je
zanN: an+1an(ner)
Def:{an}monot.rast.n: an+1>an.Def:{an}monot.opad.n:
an+1<an.
Def:{an}mon.neopad.n:an+1an. Def:
{an}mon.nerast.n:an+1an.
Def:{an}je ogranicen akoA,B:AanB,n.Tad A-
donje,B-g.ogr.
--:{an}je ogra.akoM>0:anM,n.Ako
M=max{A,B}tad
-MAanBM,nN{AanBanM,A=-M,=-B,-
ManM}
TEO:Niz koji je monoton i ogranicen je konvergentan.
Pret:{an}
je mon.neop:a1a2..an..i da je anM,ako je Mnaj<od svih
g.ogr.
M=sup{an}gor.medj.M=min{Mi,Mian,iN,MiR}Teo1:
Ako je n.m.ras.(sire:neop)i ogr.sa g.str.tadgran.vr.i
liman=sup{an}n
Dok:Ako je{an}ogr.s.g.str.(anM),tadsup{an}=A,pa za
>0,an:
an>A-.Kak je n.m.ras.tad za>0,n>no,an>ano i
imam:an>A-
ilian-A=A-an< tj.liman=A, n.(an-A<){Teo2:Ako
jen.m.o.i ogr.s.d.str, tadgr.vr. anm, (m-donj.medja)
m=inf{an},
www.puskice.co.yu
l:m:n=A:B:C.Def.Ugao je ugao pr.i njene proj.Ugao 
je:sin=cos(n,e)=(n*e)/(n*e)= (Al+Bm+Cn)/ /
((A2+B2+C2)*(l2+m2+c2)).
31. Pojam i jednacina hiperravni u Rn, (n=1, 2, 3...)
Def.Hr.vek.prost.Xn je sk.svih t.X=(x1,x2..xn)cije
koord.xi,i=1..n zadov: 1x1+2x2+..+nxn+=0,
(bar10).n=1(pr):hr: 1x1+=0
m=max{ {mi,mian,iN,miR,nN}Gran.vr: lim
an=inf{an}nN,n.}
38. Kantorov princip umetnutih odsecaka
Teo:Ako je dat n.umet.ods.[a1,b1][a2,b2]..[an,bn]u
kome je  sledeci sadrzan u preth,i ako nj.duzina0,kad
n lim(bn-an)=0
tadjedinst.tac.c[an,bn],nN.Dokaz:Ako zanN
vazi:
anan+1<bn+1bn(levi krajevi n.obraz.mon.rast.n.ogran.s
gornj.str,a desni.m.op.n.ogr.s donje str.Prema teo1 i teo2:
liman=sup{an}=a limbn=inf{bn}=b.Kako smo
pret:lim(bn-an)=0 tj.>0, N():za n>N() vazi:bn-
an<, pri tomb-abn-an(jer aan,bbn).Tad
zanN,vazi:bn-an<, lim(b-a)=0b=a=c,ancbn, lim
su =.
39. Bolzano-Weierstrass-ova teorema
Teo:ogranicen  n.ima bar 1 tac.nagomil.Dokaz:Ako
je{xn}ogr i ,tad odsecak[a,b]na kome leze svi cl.n.Sad
podelimo [a,b]na2 =dela, tad bar1od ½ sadrzi  m.el.
{xn}Oznacimo tu ½ sa [a1,b1] i podelimo je na2=dela,od
kojih bar1m.cl.{xn}tu ½ ozn. [a2,b2]..
Ako nastavimo postup. dobijamo n.umet.ods.
[an,bn]kojim.cl.n.
Treba dokaz.da se duzina ods.[an,bn]moze uciniti
proizv.malom za proiz.,zan>N().Kako vazi:bn-an=(b-
a)/2n<2n>(b-a)/
n>log2(b-a)/,sto znaci:>0N()= log2(b-
a)/:tj.n>N():
bn-an< tj.lim(bn-an)=0,n.
{def.gr.vr:>0N():an-a< (liman=a,n)}Prema
Kant.pr.um.ods.samo1t.c[an,bn],nN. Nas
ods.m.cl.n:xn-c<tj.c-<xn<c+,pa je c
jed.t.nag.ogr.n
40.Veza izmedju ogranicenosti i konvergentnosti niza
Teo:Ako{an}ima gr.vr.(konvergentan),tad je ogranicen.
Dokaz: Pret.liman=A<.Ako
za>0N():n>N()vazi:an(A-,A+) tj.an-
A<.an<A+=K1,n>N().M=max{K1,K2}tad vazi
nNanMniz ogranic. Obrnuto ne
vazi.Teo:Ako{an},{bn} konverg.i imaju
gr.v:liman=limbn=A,nN i ako:ancnbn tad je
limcn=A.Dok:Posto vszipo def.znaci:>0,
N1():n>N1() an-A< i>0,
N2():n>N2()bn-A<.N=max{N1,N2}
tad:an-A<A-<an<A+ ibn-A<A-<bn<A+,pa
A-< <ancnbn<A+A-
<cn<A+tj.>0,N:n>N,cn-A<
41. Cauchy-jev kriterijum konvergencije za nizove
fasTeo:Neophodan i dovoljan uslov za konv.{an}je da
za>0, N():am-aP<,zam,p>N().Dok1:da je
neoph.Pretp liman=a, n,tad:N1,N2vazi:*am-
a</2,m>N1. aP-a</2,p>N2 Ako
jeN=max{N1,N2}tad(*)am-aP=(am-a)+(a-aP).Iz
ne=sti
(am-a)+(a-aP)  (am-a)+(aP-
a)</2+/2<,zan,m,p>N.
Dok2:da je dovolj.Pretp.da za>0N=N():
m,p>N,am-aP<
To znaci da svi cl.aN+1,aN+2,..leze u konac.interv.tj.n.je
ogr.i, pa prema Bolz.Vajers.teo.on ima
t.nagom.Akosamo1t.nag.(a)tad je n.konv.i dok.gotov.Ako
pretp.da2razl.t.nag.(a<b)tad zam.cl.n. imam:(am-
a)<(b-a)/3,(aP-b)<(b-a)/3,m,p.Posto(b-a)=(b-aP)+ +(aP-
am)+(am-a)tad imamo:b-a=b-a (b-aP)+(aP-am)+(am-a) 
(b-aP)+(aP-am)+(am-a)<2(b-a)/3+aP-amaP-am>(b-
a)/3Ovo je
protivrec.sa pretp.da za>0N:am-aP<
zam,p>N.Pa,moze samo1i to konac.t.nag.tj.{an}je
konverg, pa je Kos.krit.dovolj.usl.
42.Granicna vrednost zbira, proizv. i kolicnika nizova
Teo:Gran.vr.zb(razl)2konverg.n.je=zb.gran.vr.ta2n.Dok:N
eka je
liman=A,limbn=B,n.Lim(anbn)=limanlimbn=AB(n,
bn-0n) an=A+n, bn=B+n, anbn=AB+
(nbn),>0,N(),n>N vazi:
anbn-(AB) =AB+(nbn)-
(AB)=nbn<lim(...)=AB
Teo:Gran.vr.proizv.2konv.n.je=proiz.gran.vr.ta2n.Dok:
liman=A
an=A+n,limbn=Bbn=B+n.Proiz:an*bn=(A+n)
(B+n)=AB+ +Bn+An+nn=AB+nlimn=0(0-n-reci
zasto)>0,N(): n>N()vazi:anbn-AB =AB+n-
AB=n<,anbn-AB<ok
Teo:
Gran.vr.kolicn2konv.n.je=kolicn.gran.vr.ta2n,imenilac0:
lim an/bn=A/B,n.(B0) tj, lim bn0, x, {bn}nije
nula-niz.
43.Granicna vrednost f-je kad xa. Leva i desna gr.vr.
Okolina t.a je bilo koji interval koji tu t.(x=a){(a,b)-int.
[a,b]ods}
Pod -okol.(>0)se podrac.int.(a-,a+)ilix-
a<.Def:Nek je
y=f(x)def u oko.t.x=a,osim mozda u t.a..A je gr.vr.
f-je kad xa ako:>0()>0:0<x-a< 
f(x)-A<tj.limf(x)=A,xa.Drugim recima,za
-oko.t.A-oko.t.a,tako da vr.f-jetojok.kad vr.
nezav.prom.xok.t.a.Def:A je leva g.v.f-je,kad
xa,ako(>0)(()>0)(x(a-,a)f(x)-
A<)tj.limf(x)=A, xa-,x<a Def:B je desna
g.v.ako(>0)(()>0)(x(a,a+) f(x)-B<)
tj.limf(x)=B,xa+,x>a.Iz def.g.v.akog.v.u t.x=a
onda u aleva i desna g.v.i=su.Vazi i
obrnuto.Teo:Akogr.v.lim f(x)=A,tad je
g.v.jedinstv.Dok:Pretp.da2g.v:limf(x)=Ai limf(x) =B,po
def.g.v.vazi:>01>0 i 2>0: da x(1):0<x-a<1
www.puskice.co.yu
tac.n=2(rav):hr:1x1+2x2+=0pr.n=3:hr:1x1+2x2+3x3+
=0r. Xn:hr:rav.dimenz(n-
1)M0(x1,x2..xn)1x1+2x2..+nxn+=0 i
proizv.t.M1(y1.)Za2t.hr.vazi:1(y1-x1)+..+n(yn-xn)
+=0, za nM0M1 n*M0M1=0 (vektorska jednacina
hiperravni)
f(x)-A</2 i(2): 0<x-a<2 f(x)-
B</2.Ako=min{1, 2}x,0<x-a<; A-
B=(A-f(x))+(f(x)-B) (A-f(x))+ +(f(x)-
B)</2+/2<. Odatleda je A=B,tj.da je g.v.jedinstv.
Zad.Naci gr.v.za:Lim(x0)[(1-
cos2x)]/x=lim(2sinx)/x=2lim sinx/x=2*1=2.Lim(x0-)
(2sinx)/x=lp=2limcosx/1=2.Lm(x0+)
(2sinx)/x=lp=2limcosx/1=2.
Lim(x0-)f(x)=lim(x0+)f(x)=2
44.Granicna vrednost f-je kad arg x
Def:f(x)ima g.v.A,A<,kad x neogr.raste,tj.lim
f(x)=A ,x,ako za >0,K>0,tako da zax:
x>K:f(x)-A<.
45.  male i  velike f-je i njihove osobine
Def:Ako je limf(x)=0,x a, onda je f(x) mala f-ja, kad
xa.
{f(x)def u ok.x=a,osim mozda u a}(>0)(()>0)
(0<x-a< f(x)-0<).Teo:Ako je limf(x)=A,onda je
f(x)=A+(x), gde (x)0,xa.Dok:limf(x)=A(>0)
(()>0)(0 <x-a< f(x)-A<).Neka je f(x)-
A=(x),tad je f(x)=A+(x) i (>0) (()>0)(0<x-
a<A+(x)-A<)(x)-0<,lim(x)=0
Def:f(x)je v.f-ja, ako(K>0)(>0)(x:0<x-
a<f(x)>K)
Teo:ako je f(x)v,onda1/f(x)m.
(limf(x)=,lim1/f(x)=0)Dokaz: Nek
je>0,tad1/>0.Kako limf(x)=1/>0,>0:x, 0
<x- -a<f(x)>1/ tj.>0,>0:x, 0 <x-
a<1/f(x)= =1/f(x)<lim1/f(x)=0.Teo:Ako
f(x)m.,tad 1/f(x).v.Dok:
K>0,1/K>0.Kako limf(x)=01/K>0>0:x,0 <x-
a< f(x)<1/Ktj.K>0,>0:x,0<x-
a<1/f(x)=1/f(x) >Klim1/f(x)=.x ,
Def:f(x)je.m,ako je(>0)(K>0) (x:x>Kf(x)-
0<)Def:f(x)jev,ako(K>0)(M>0)(x:
x>M,f(x)>K)Teo:Zbir2m.=m.tj.ako:limf(x)=lim
g(x)=0
xa,tad:lim{f(x)+g(x)}=0Dok:>0:
(1):1>0:x,0<x-a<1 f(x)</2.
(2):2>0:x,0<x-a<2g(x)</2.Neka je
=min{1,2}tad:>0:>0:x,0<x-
a<f(x)+g(x)< </2+/2=,pa:lim{f(x)
+g(x)}=0.Def:f(x)je ogr.na ods.[a,b]R
akoM>0da:x[a,b]f(x)M<Def:f(x)je
ogr.kadxa,ako oko.t.a:(a-,a+)u kojoj je f-ja
ogr.Teo:Proizv.m.v.(x),xa i ogr.f-
je(x)je.m.Dok:Za M>0,oko.(a-1,a+1):x(a-
1,a+1)
(x)M,takodje:/M>0, 2>0:x,0<x-
a<2(x)<.
Ako:=min{1,2}tad:M>0,/M>0,:>0:x,0<x-
a< (x)*(x)=
(x)(x)</M*M=tj.>0,>0:x, 0<x-
a<(x)*(x)<tj.lim{(x)*(x)}=0,kad xa.
47. Osnovne teo.o gran.vred. f-je. Zbir, proizv, kolic
Teo:Ako f(x)i g(x)imaju gr.vr.kad x a,tj.limf-je=A,tad je
gr.vr. zbira=zb.gr.v.lm{f(x)
+g(x)}=A+BDok:limf(x)=Af(x)=A+(x)
gde je lim(x)=0(.m),g(x)=B+(x); f(x)
+g(x)=A+B+(x) +(x)
Po postavci:>0:(1):1>0:x,0<x-a<1f(x)-
A<. (2): 2>0:x,0<x-a<2g(x)-B<.Neka
=min{1,2}tad: >0:>0:x,0<x-a<f(x)
+g(x)-(A+B)=A+B+(x)+ +(x)-
(A+B)<,pa:lim{f(x)+g(x)}=A+B.Vazi za razliku.
Teo:Gr.v.proiz.2f-je koje imaju gr.vr.=proiz.g.v.tih f-
ja.Dok:
limf(x)=Af(x)=A+(x) gde je
lim(x)=0(.m),g(x)=B+(x);
f(x)g(x)=(A+(x))(B+(x))=AB+Ax+B(x)
+x(x)=AB+(x)
Po postavci:>0:(1):1>0:x,0<x-a<1f(x)-
A<. (2): 2>0:x,0<x-a<2g(x)-B<.Neka
=min{1,2}tad: >0:>0:x,0<x-
a<f(x)*g(x)-(AB)=AB+(x)-AB
<,pa:lim{f(x)*g(x)}=A*B.Po
def:Lim(x)=0,>0>0:x, 0<x-a<
vazi:(x)<.Teo:gr.v.kolicnika2f-je,koje imaju g.v
je=kolic.nj.g.v.Dok: limf(x)=Af(x)=A+(x) gde je
lim(x)=0, g(x)=B+(x);f(x)/g(x)=(A+(x))/
(B+(x))=A/B+A(+x)/(B+(x))-A/B=A/B+(B(x)-
A(x))/(B(B+(x))=A/B+(x)Po pos:>0:
(1)1>0:x,0<x-a<1f(x)-A<.
(2)2>0x0<x-a<2 g(x)-B<.Nek
=min{1,2}tad:>0:>0:x,0<x-a<
f(x)/g(x)-A/B=A/B+(x)-
AB<:lim{fx)/g(x)}=A/B.gx0
48. Neprekidnost f-je, ravnomerna neprekidnost.
Pretp.da.limf(x)=A,xa i da je f-ja def.u x=a tj.f(a)=A(f-
ja nepr. u x=a)ili f(a)A(f-ja ima prekid u a)Def:F-ja je
nepr.u x=a ako je
limf(x)=f(a),xa.Tj.(>0)(()>0)(0<x-a<f(x)-
f(a)<) {Nepr.podr:f-ja def.u toj t.i nj.okoli}Def:F-ja-
nep.s leva ako:lim.. (x<a,xa-)Tj(..x(a-
,a)..)Sdesna:(x>a,xa+)Tj..(a,a+).. Teo:f-ja je
nepr.u x=a,akko je nepr.sleva i s desna u a.Def:f-ja je
nepr.na int(a,b)ako je nepr.ut.tog int.Def:F-ja je nepr.na
segm. [a,b]ako je nepr.na int(a,b)i s desna u a, s leva u b.
(a<b)Ravnom Ako f(x)nepr.na int(a,b)tad
ut.xo(),>0,>0:x,x-xo< f(x)-
f(xo)<.Pa,zavisi odi izbora xo:=(,xo). To ne vazi
za ravnom.nepr.Def:Ako za>0>0,=(),daf(x)-
f(xo)<, kad god jex-xo<(),i ako to vazi zapar
t.x,xo(a,b)tadravn. {Ne,ako ne pita:Teo:Ako

f(x)nepr.na[a,b]tad je ravn.nepr.u int(). Teo:f-ja def.i
nepr.na ods[a,b] je ravnomerno nepr.na tom []}
49. Vrste prekida f-je
Def:F(x)u xo ima prekid prve vrste ako u xo ima levu i
d.g.v.ali, ili su=aliod vr.u xo:limf(x)limf(x) ili
lim=limf(xo).koja u xo ima prekid prve vr.ima xxo-o
xxo+o
konac.skok u xo.t.prekida koja nije Ivrste,zove se
t.prek.druge vrs.Def:Y=f(x)ima u xo prek. druge vrs.ako
nema gr.vr.u xo. Ako je leva ili des.g.v.f-je ili obe v.v.kad
xxo,tad f(x)u xo ima skok:limf(x)=ili isto(xo0)
tj.limf(x)=,xxo.Prim:f(x)=1/x ima prek 2.vrs.u
x=0{lim=} Prim:y=1/x2 ima prek.2.v.u x=0,iako su
l.id.g.v.=; jer je:lim1/x2= lim1/x2=+.Def:F(x)ima
otklonjiv prekid u xo,akog.v.u xo,xo-o
xo+o
ali f(x)nije def.u xo,ili je limf(x)f(xo),xxo
Pri:f(x)=(sinx)/ /x,nije def.u x=0, a lim(sinx)/x=1,x0.
Ako definisemo: f*(x)= {(1):(sinx)/x,x0;(2):1,x=0}tad
imam nepr.,tj.prek.je otklonjen.
U otklonjive prek.spadaju:f(xo),
limf(x)=A,xxo.Stavimo da je f(x)=A,dobijamo
nepr.,tj.otklonim prekid u xo,gde  nije def.
F-je koje nemaju g.v.u xo, imaju neotklonjiv prekid u xo.
50. Operacije sa neprekidnim f-jama
Teo:Ako su f(x)i g(x)nepr.u xo,tad je zbir(razl)isto nepr.f-
ja u xo. Dok:Nepr.f-je imaju gr.vr:limf(x)=f(xo) i
limg(x)=g(xo)sto znaci:
lim[f(x)g(x)]=limf(x)limg(x)=f(xo)g(xo)Teo:Ako su
f,g nepr. u xo,tad je nj.proizv.isto nepr.f-ja u
xo.Dok:limf(x)=f(xo),limg(x)
=g(xo)pa:lim[f(x)*g(x)]=limf(x)*limg(x)=f(xo)*g(xo) kad
xxo.
Teo:Ako su f,g nepr.u xo,tad je nj.kolic.isto nepr.f-ja u
xo.g(x)0
Teo:Ako su f,g nepr.u xo,tad je f-ja:f[g(x)](rezultat
superpozicije) isto nepr.f-ja u
xo.Dok:..y=f(u),u=g(x).Pa,u=g(x),je nepr.u xo, lim
g(x)=g(xo)tj.u(xo)=uo=g(xo).Posto u=g(x)i uo=g(xo)imamo
da ako: xxouuo,a s obzirom na nepr.f-je
dobijamo:ako uuo,tj.
xxof(u)f(uo)znaci:limf[g(x)]= f(xo)g(xo).xx0.
51. Neprekidnost f-je u otvorenom i zatvorenom int.
Def:F(x)je nepr.u int(a,b)ako je nepr.utacki tog
int.Def:F(x) je nepr.na ods[a,b]ako je nepr.na int(a,b)i s
desna u a:lim(xa+0) f(x)=f(a),i s leva u b:lim(xb-
0)f(x)=f(b),(a<b).Def:Prirastaj arg.x:Δx=xo-x,a
prir.:Δy=f(xo)-f(x)=f(x+Δx)-f(x)jer jexo=x+Δx. Def:je
nepr.u x=xo akoΔy(xo)0 kad Δxo0.Prim:dok da je
y=x2 nepr.xR:Δ(x2)=(x+Δx)2-x2=2xΔx+
(Δx)2.AkoΔx0,tad i
2x*Δx0,xR(ogr.*m.v),i(Δx)2=ΔxΔx0(m*m)
.Dakle akoΔx0Δ(x2)=2xΔx+(Δx)20,pa je po
def.y=x2 nepr.xR.
52. Neprekidnost elementarnih f-ja
1.Najpr.:y=c,c=const.Zax, y=c-c=0,pa je f-ja nepr
zaxR. 2.y=x, y=x,znaci y0,kad x0,pa
nepr.xR.3.y=x2=xx kako je y=x nepr.tako i y=xx je
nepr.kao proizv.2nepr.f-je(50.pit) 4.Indukcijom se moze
dok.da jey=xn(=xn-1x)nepr.zaxR, nN. 5.Kako je
y=cxn,c=cons.neprxR(proizv.2nepr)mozemo zaklju. da
je polinom:y=Pn(x)=aoxn+a1xn-1+..+an-1x+an, nepr.f-
jaxR. 6.racion.:y=(aoxn+..+an)/(boxm+..
+bm),bo0,m1,koja je kolicn. 2polin:Pn(x)iPm(x),je
nepr.ut.u kojoj je polin.u imen, Pm(x)0.
7.Uzmimo:y=sinx.Pa:y=sin(x+x)-
sinx=cos(x+x/2)sin(x/2),
Δy=2cos(x+Δx/2)sin(Δx/2)2*1*Δx/2=Δx,je
r je sinΔx/2<Δx/2,Δx0,i
cos(x+Δx/2)1.Pa,lim(Δx0) Δy=0,te je y=sinx
nepr.f-ja,xR.Slicno se dok.i y=cosx.8.Exp:
y=ax,a>0,a1nepr.xR,tj.logar.:y=logax,a>0,
a1,nepr.x>0.
53. Svojstva f-ja neprekidnih na odsecku
(Weierstrass…)
Teo:Ako f-ja nepr.na ods[a,b],tad je ogran.na tom ods-
jasno. A, ima konac.gr.v.uunutr.t.ods,a na kraj.a i b ima
levu/des. gr.vr.
Teo:(Vajerstras):Akof-ja nepr.na[a,b],tadnj.naj>i
naj<vr.na[a,b] Dok:Nek:L=sup{f(x);x[a,b]}Dokazimo
daxo[a,b].da:f(xo)=L Podjimo od supr.pretp:f(x)<Ltj.L-
f(x)>0,x[a,b]i obraz.pom. : (x)=1/(L-f(x)). (x)je
nepr.na[](L-f(x)>0)i po1.Teo.je ogr.na []
Znaci,M>0,(x)<M,x[]tj.1/(L-
f(x))<M,x.Tj:f(x)<L-1/M x[]sto protivureci
pretp.L=sup..Dakle,moraxo[],da:f(xo)=L. Pri
tom:f(x)<f(xo),x tj.f(xo)=max{f(x)}.Slicno
f(x1)=min{f(x)} Ako f-ja nije nepr.na[]tad ne mora imati
ni naj<ni naj>vr+1,2KB
{Teo: Ako f(x)nepr.u t.a.i f(a)>0,tad f(x)>a i u nekoj
okolini t. a.}
55. Prva Cauchy-Bolzanova teorema
Teo:Ako je f(x)nepr.u tacki a i f(a)>0, tad f(x)>0 u nekoj
oko.t.a. IK-B Teo:Ako jef(x)nepr.na odsa,ba na krajevim
ods.ima vred. razl.znaka,tadc[]
(acb):f(c)=0.Dok:Uvedimo ozn:a=ao,b=bo, i pretp.da je
f(ao)0 i f(bo)0 i podelimao,bona2=dela.Tad,ako je
f((ao+bo)/2)=0,tad c=(ao+bo)/2 jer ao(ao+bo)/2bo.Ako
f(isto)0, označimo(ao+bo)/2=a1,a ako f(isto)0,
(ao+bo)/2=b1.Podeli [a1,b1 na2=dela i ponovi post.kao i
saao,bo..Itd.dobićemo n.umetn.ods.
ao,boa1,b1a2,b2..an,bn..u kom
dužinaan,bn:bn-an= =(bo-ao)/2n0,n.Kako je u
lev.kraje.n.ods.f(an)0,n,a u des. kr.f(bn)0,n,tad
ilic,takva da c=(an+bn)/2f(c)=0,ili ako ne takva c,tad
jeanmonot.rast.ogr.s gor.str,abnmon.op.ogr.s d.st. i
limf(an)0 i limf(bn)0,n,te po
Kantor.princ.umet.ods,jedin c: can,bn,n, i
limf(an)=limf(bn)=f(c)=0,n.
56.Druga Cauchy-Bolzano teorema
Teo:Nek je f(x)nepr.na odsa,bi nek
f(a)=A,f(b)=B,AB.Ako je C br.između A i B,
tj.ACB,tad  t.ca,b,acb, da je f(c)=C.
Dok:Obraz.pom.:g(x)=f(x)-C.Tad je
www.puskice.co.yu
g(x)nepr.naa,b(poIKB),i na kraju
ods.nj.vred.su:g(a)=f(a)-C=A-C0,g(b)=f(b)-C=B-C0.
Pa,g(x)po IKBteo:t.x=c,acb da vazi:g(c)=0tj.f(c)-
C=0,f(c)=C.
57. Prirastaj f-je. Def i geom.znacenje y`.
Diferencijabilnost
Nek je f(x)def u oko.t.xo.Ako jeΔx
prirast.nez.prom.x,onda jeΔy prir.f-je u xo.Δy=f(xo+Δx)-
f(xo).Def:Akokon.gr.v.limΔy/Δx=lim (f(xo+Δx)-
f(xo))/Δx,Δx0,ta gran.vr.se zove I izvod u xo, f’(xo).
Geom.znac.y’:s-secica,-ug t sa 0x,-ugao s sa x osom.
Δy/Δx=
=tg(naspr.kat/nalegl.k; prema )
f’(xo)=limtg(Δx0)=tg Levi iz:
f’-(xo)=lim(f(x)-f(xo))/(x-xo),x<xo.
Desni:f’+(xo)=lim(f(x)-f(xo))/(x-xo),
x>xo.I:f’(xo)=lim(f(x)-f(xo))/ (x-xo)
Def:f(x) je diferencijabilna u xo ako
u toj t.izvod.Ako je difer.u xo,tad
lev.i des.iz.u t.i=su.Vazi obrnuto.
Zad:Ispit.difer.y=xu xo=0.Sdesn:f+’(0)=lim(x>0)(x-
0)/x=1 Sleva:f’-(0)=lim(x<0)(x-0)/x=-1. F+’(0)f’-(0)
nije dif.u xo.
58. Izvodi elementarnih f-ja
(1)Izvod kons=0,jer ako y=c,c=constΔy=y(x+Δx)-
y(x)=c-c=0, xR,
pa:Δy/Δx=0/Δx=0,x,tj.y’=lim(Δx0)(Δy/Δx)=lim0=0.
(2)x’=1, y=x: Δy=Δxy’=lim(Δx0)
(Δy/Δx)=lim(Δx/Δx)=1 (3)y=xn,nN,prir.Δy=(x+Δx)n-xn
se pomocu binomne form.pise Δy={xn+nxn-1Δx+[n(n-1)]/
(1*2)*xn-2(Δx)2+..+(Δx)n}-xn, tj. Δy=nxn-1Δx+(n(n-1))/
(1*2)xn-2(Δx)2+..+(Δx)n,xN. Δy/Δx= =nxn-1+(n(n-1))/
(1*2)xn-2(Δx)+.+(Δx)n-1 i lim(Δx0)Δy/Δx=nxn-1
tj.y'=(xn)'=nxn-1.(4)Trigon.y=sinx.Δy=sin(x+Δx) –
sinx,tj.Δy=2cos (x+Δx/2)sin(Δx/2),pa
je:Δy/Δx=2cos(x+Δx/2)[sin(Δx/2)]/Δx=cos
(x+Δx/2)*[sin(Δx/2)]/
[Δx/2]y'=lim(Δx0)Δy/Δx=limcos(x+Δx/2)*[sin(Δx/2)
]/[Δx/2]=cosx,tj.(sinx)'=cosx.Slicno i(cosx)'=-sinx
(5)Logar.f.y=logax,Δy=loga(x+Δx)-
logax=loga[x+Δx]/x=loga(1+
+Δx/x)x/Δx*1/xy'=lim(Δx0)Δy/Δx=lim1/x
loga(1+Δx/x)x/Δx. Ako je x/Δx=t,tad t kad Δx0,pa
je:lim(1+Δx/x)x/Δx=lim (t)(1+1/t)t=e.Limlog
x/Δx
a(1+Δx/x) =logaey'=(logax)'=1/x logae.Zbir:(f(x)
+g(x))'=f'(x)+g'(x).Proiz:(f(x)g(x))'=f'(x)g(x)+ g'(x)f(x).
(c*f(x))'=cf'(x)Kol:(f(x)/g(x))'=[f'(x)g(x)-g'(x)f(x)]/g(x)2
Inv:y’x=1/x’Y(6)Expon.y=ax,a1,a>0.Nj.inv:x=logay.Izvod
od y= =logax je y’x=1/x logae,pa je x’Y=1/y logae.Kako je
logae=1/logea =1*/ln a{*-ako uzmemo
logac=b,logea=c,tad:ab=c,ec=a,tj.(ab)c=abc
=abc=1,tj.b=1/c},tad je
x’Y=1/ylnay’x=ylna,tj.yx’=axlna. (ax)’=axlna.
(7)Trigon.y=arcsinx,x[-1,1],y[-/2,/2].x=siny,x’Y
=(siny)’x=cosy,tj.y’x=1/cosy.Iz us.siny=x i
sin2y+cos2y=1cos2y =1-x2,tj.cosy=(1-x2).Kako y[-
/2,/2],cosy0,pa je cosy= =(1-x2),tj.y’x=1/cosy=1/(1-
x2).Dakle,(arcsinx)’=1/(1-x2).Slicn (arccosx)’=-1/(1-
x2).Uzmimo:y=arctgx,x(-,+)Na int.arctgx [-
/2,/2]je jednoz.i injek.Nj.inv:y=tgx.Po def:
(tgx)’x=1/cos2x, pa x’Y=(tgy)’Y=1/cos2y.Zbog
sin2y+cos2y=11/cos2y=[ sin2y+ +cos2y]/cos2y
=1+tg2y1/cos2y=1+x2,tj.x’Y=1+x2y’x=1/1+x2, tj.
(arctgx)’=1/1+x2.Slicno se dokazuje: (arcctgx)’=-1/1+x2.
59. Izvod f-je date implicitno i u parametarskom obl.
Ekspl.obl:y=f(x).Impl.ob:F(x,y)=0,y=y(x)npm.x+xy-y2=0.
Prim: 2x-3y+5=0y=(5+2x)/3,y’=2/3.Pr:2x3y2-y3-
3x=0(nema:y=y(x)) diferenc: 6xy2+2x32yy’-3y2y’-
3=0{Ф(x,y,y’)=0}y’(2x32y-3y2)=
=3-6xy2y’=(3-6xy2)/(2x32y-3y2).Uslov: (2x32y-3y2)0
Ako je F(x,y)=0,onda je f-ja y=y(x)data
impl.Diferenciranjem leve i d.st. po x,vodeci racun da y
zavisi od x dobijam jedn.obl: Ф(x,y,y’)=0
iz koje rcunam y’:
(F(x,y)=0)’x,F’x=F/xF/x*1+F/y*y’=0
y’=(F/x)/(F/y)uslov:F/y0.Ako je  data u
paramet.obl: x=x(t),y=y(t),y’=? y’x=dy/dx=(dy/dt)/
(dx/dt)=y’t/x’t.Pri:x=asint, y=bcost:y’x=..=(dy/dt)/
(dx/dt)=y’t/x’t=(-bsint)/(acost)=-a/b tg t
60. Izvod inverzne f-je
y=f(x)x=f -1(y)-inv.f-ja(ako)Teo:Ako diferencijabilna
f-ja ima inv.tad je x’Y=1/y’x.Dok: x’Y=lim(Δx/Δy)=1/
(Δy/Δx),Δy0.
{Y’x=lim(Δy/Δx),Δx0}Posto je f-ja diferenc.a time i
nepr.(62) pa iz usl.da Δy0Δx0, pa
X’y=lim(Δx0)1/(Δy/Δx)=1/Y’x
Geom.znacenje:x’Y=1/y’x,x=f -1(y)
Za y=f(x):f’(x)=y’x=tg-tang.sa 0x.
Za x=f -1(y):x’Y=tg-tn.sa 0y.+=
=/2=/2-.Tg=tg(/2-)= =ctg=1/tg.Y’x=1/x’Y
tj.x’Y=1/y’x
Zad:Izr.izv.f.inv.f:y=x+lnx(xR+),x’Y=1/y’x=1/
[1+1/x]=x/[x+1]
61.Izvod složene f-je i f-je oblika f(x) g(x)
Nek je y=fg(x),tj.y=f(u),u=g(x).Teo:Ako
su:f(u),g(x)diferencij. Tad:y’=f’(u)*g’(x)
{yx=yuux}y=fg(x).Dok:y’=limΔy/Δx=lim [(Δy/Δu)
(Δu/Δx)]=limΔy/Δu*limΔu/Δx,Δx0.Kako je g(x)difer.
time i nepr.(62)to uslov:Δx0mozemo zameniti
saΔu0pa je:
limΔy/Δu*limΔu/Δx,Δu0=f’(u)*g’(x).
(Radi)y=[f(x)]g(x)/ln,y’=?
[lny=g(x)ln[f(x)]]’1/y*y’=g’(x)ln[f(x)]
+g(x)*1/f(x)*f’(x), y’= =y[g’(x)ln[f(..
+..]y’=[f(x)]g(x)*[ g’(x)ln[f(x)]+(g(x)*f’(x))/f(x)]
Zad:naci y’,y”zay=xx.[/ln]
(lny=xlnx)’x:y’/y=lnx+x*1/x,y’=xx *
*(lnx+1).Y”=y’(lnx+1)+y/x=y(lnx+1)2+xx*1/x=y(lnx+1)2
+x x-1.
62. Veza izmedju diferencijabilnosti i neprekidnosti
www.puskice.co.yu
*Ako jenepr.u xolimΔy=0,Δx0.Vazi i
obrnuto.Teo:Ako je  diferenc.u xo,onda je ona nepr.u
xo.Dok:Kad jedif,tadkon.gr.vr:
lim(x0)y/x=f’(xo).Po teo.iz gr.v:ako
limf(x)=A,xa,tad je: f(x)=A+(x).
((x)0,xa).Δy/Δx=f’(xo)+(Δx),gde(Δx)0,
x0.Mnozenjem preth.=osti
dobijam:Δy=f’(xo)Δx+(Δx)Δx,pa
je:lim(Δxo)Δy=lim(f’(xo)Δx+(Δx)Δx)=0,po*nep.N
e obrn:
Zad:ispit.nepr.i dif.:y=(x-1)2/3u x=1. F(x)=3(x-
1)2nepr.zax. F’(x)=(x-1)–1/3*1=2/3*1/3(x-1).
F’(1)=2/3*1/0=nije difer.
63. Pojam I diferencijala i geom.tumacenje. Difer.viseg
reda
Pretp.da jef(x)difer.u
xo.Tadkonac.gr.v.lim(Δx0)Δy/Δx=f’(xo) Po teo.iz.g.v.
{*ako limf(x)=A,xa,tad f(x)=A+(x)*}Δy/Δx=
=f’(xo)+(Δx),
(gde(Δx)0,Δx0),Δy=f’(xo)Δx+(Δx)Δx.Prir. difer.f-
je se sastoji iz2dela,gde je2.deom.v.viseg reda od gl.dela
Def:Glavni deo prirastaja dif.u xo je diferencijal f-je u
xo– df(xo)
Dakle,dy=df(xo)=f’(xo)*Δx. Geo.t:
tg=MN/ΔxMN=tgΔx.=f’(xo)*
*Δxdf(xo)=MN. Dif.viseg reda:
Ired:df(x)=f’(x)dx, IIred:d2f(x)=
=d(f’(x)dx)=(f’(x)dx)’dx=[f”(x)dx+
+f’(x)*0]dx=f”(x)dx2. Za n-ti red:
dnf(x)=d(dn-1*f(x))=f(n)(x)dxn.
Prim:Za f(x)=x3 izrac.razl.prir.i
difer.za x=1.Prir:Δf(1)=f(1+Δx)-f(1)=(1+Δx)3-13=1+3Δx+
+3(Δx)2+(Δx)3-1.Dif-
ijal:df(1)=f’(1)dx,f’(x)=3x2f’(1)=3,df(1)=
=3dx.Razl:Δf(1)-df(1)=3Δx+3(Δx)2+ +(Δx)33dx=3(Δx)2+
(Δx)3
Zad:Naci df(0)ako: f:x[u(x)]v(x) i ako:dv(0)=2/e
dx,du(0)=5dx, u(0)=e,v(0)=1.Prvo/ln.
[lny=v(x)ln[u(x)]]’x:y’=y[dv/dx*ln[u(x)]+
+v(x)/u(x)*du/dx].Y’(0)=df(0)=y(0)[dv(0)/dx*ln[u(0)]
+v(0)/u(0)*du(0)/dx].Y’(0)=e[2/e*lne+1/e*5]=2+5=7.
64. Pravila za izrac.diferencijala zbira, proi. i kolic.f-je
Pri izrac.difer.y=x,dobija se:dy=dx,mozemo uzeti da je
difer.nez. promenlj=nj.prirastaju:dx=Δx,znaci da
dy=f’(x)dx,tj.f’(x)=dy/dx. Pa je izv.kolic.difer.
idif.nezav.prom.u toj t.Teo:Ako f(x)i g(x) dife.u x,tad
vazi:d(fg)=dfdg,d(fg)=fdg+gdf,d(f/g)=(gdf-fdg)g2,
(g(x)0).Dok:Posto su odg.formule vazile za izv.f(x) i
g(x),tj(f(x) g(x))’=f’(x)g’(x),(f(x)g(x))’=f(x)g’(x)
+g(x)f’(x),(f(x)/g(x))’= [g(x)f’(x)-f(x)g’(x)]/[g(x)]2,obe
str/*dx dobijamo pravila diferen.
65. Tangenta i normala krive
Data je kriva y=f(x)i t.M1(x1,y1)y.
k=tg,y=kx+n.Jedn.pr.t.kroz
1t.sa datim pravcem:y-y1=k(x-x1),
kako jef’(x)=tg,onda je jedn.t f-ja:
y-y1=f’(x)(x-x1){f’(M1)} Pr:y(x)=
3x2-9,M(1,1)y’=6x,y’(x1)=6,y=6x-5
ntKn=-1/Kt. Kt=f’(x1),n:y-y1=
-1/f’(x1)(x-x1), y’=6x,Kt=6,Kn=-1/6, n: y-1=-1/6(x-
1),..6y=-x+7 =-(+/2), =/2-, =-
=+/2.tg=tg(/2+)=-ctg= =-1/tg=-1/f’(x), a za
t.M1-1/f’(x1)Zad:Odr.jed.tan.f(x)=y, x3+y3=16,u(2,2).
(x3+y3=16)’x:3x2+3y2y’=0,y’=-x2/y2.Y’(2)=-1. T:y-2=-1(x-
2),y=-x+4.
66. Osnovne teoreme diferencijalnog racuna
Rolova t:Ako je f(x):
1:nepr.naa,b,2:diferen.na(a,b),3:f(a)=f(b),
tadt.c(a,b):f(c)=0,ac b.Dok:Ako f(x)=cons,tad f
(x)=0, x. Ako f(x)const,x[a,b],nepr.naa,b,po
Vajerštr.teo.naj<i naj> vredn.naa,b.Nek
c(a,b),f(c)=maxf(x),xa,b,tad je:(f(x)----f(c))/x-
c0,za x>c,tj.(f(x)-f(c))/x-c0 za x<c.Prelaskom na gr.vr.
dobijam:f+’(c)=lim(xc,x>c)(f(x)-f(c))/(x-c)0 desni
izvod u c. i
f-’(c)=lim(xc,x<c)(f(x)-f(c))/x-c0 levi iz.u c.Kako
jediferenc. na(a,b),time i u
cf+’(c)=f-’(c)=0,f’(c)=0.Lagranž:Ako je y=f(x)
1.nepr.naa,b,2.difere.na(a,b),tadac(a,b):f(b)-f(a)=f
(c)(b-a). Dok:Obra.pom.:Ф(x)=f(x)-f(a)+(x-a),R.
Ф(x)je:1.nepr.a,b 2.difer.na(a,b). =? da3.Rol:Ф(a)=0 i
Ф(b)=0.f(a)-f(a)+(a-a)= =f(b)-f(a)+(b-a)=-(f(b)-
f(a))/(b-a).Za ovo,zadovolj.sve usl
Rol.teo,pac(a,b):Ф(c)=0,Фc=f (c)+=0, tj.f(c)-
(f(b)-f(a))/ /(b-a)=0f(b)-f(a)=f(c)(b-a).Košijeva:Neka
su f(x)i g(x):1.nep.
naa,b,2.dif.na(a,b),3.g(x)0,x(a,b).Tadc:f(b)-
f(a)/g(b)-g(a)=f(c)/g(c),
(acb)Dok:dokazujemo:g(b)g(a).Ako su=,tad
g(x)zad.usl.Rol.t,pa bic(a,b):g(c)=0sto je
kontra3.Form.pom.
Ф(x)=f(x)-f(a)+g(x)-g(a),Ф(x)je nepr.i dif.i na
kraja,bФ(x)= =f(x)+g(x).=?
zad.us3Rol:Ф(a)=Ф(b).F(a)-f(a)+[g(a)-g(a)]= =f(b)-f(a)
+[g(b)-g(a)]=-[f(b)-f(a)]/[g(b)-g(a)]Sa ovim,Ф(x)
zad.usl.Rol,pac(a,b):Ф’(c)=0=f’(c)+g’(c)f’(c)-
[f(b)-f(a)]/ /[g(b)-g(a)]*g’(c)=0[f(b)-f(a)]/[g(b)-
g(a)]=f’(c)/g’(c)Lopital: Nek f(x),g(x)istov0ili kad
xa(/)Akolim(xa)f(x)/g(x) tadlim(xa)f(x)/g(x)i
bice=.Dok:1)limf(x)=limg(x)=0i g(a)0. Pretp.da su
f(x),g(x)nepr.i dif.u nekoj oko.x=a,pa je f(a)=g(a)=0.
PoKoši.c,c=a+(x-a),01 tj.acx,odn.xca,da
jef(x)-f(a)/ /g(x)-
g(a)=f(c)/g(c),tj.f(x)/g(x)=f(c)/g(c),jer:f(a)=g(a)=0.
Ako xa,tad:ca,jer acx(odn.xca)i
akolim(xa)f(x)/g(x)=
=A,tadlim(ca)f(c)/g(c)=A,znači
važi:lim(xa)f(x)/g(x)=
=lim(xa)f(c)/g(c)=lim(ca)f(c)/g(c)=lim(ca)f(x)/g
(x)=A
67. Asimptote krive C: y=f(x)

Def:Prava L je asimp.kriveC,ako rastoj.od promenljive
t.M(x,y) do pr.L0,kad M. Tipovi:VA:pr.x=a je
ver.a.u odnosu na0x, ako lim(xa)f(x)=.
{y}HA:pr.y=b je h.a…,ako limf(x)=b,
(x)KA:pr.y=kx+n je as.krive y=f(x),kad x,y,ako
limf(x)= =kx+n,tj.lim[f(x)-kx-
n]=0,k=limf(x)/x,n=lim[f(x)-kx],jer iz limx[f(x)/x –
k]=b, b=const. Za k=0,HA,jer iz y=0x+n  y=n
Zad:Naci as.y=xe1/x.Def:xR/
{0}.V.Lim(x0-)xe1/x=lime1/x/ /(1/x)=lp…
=lime1/x=1/=0.Lim(x0+)xe1/x=e1/0=.Sdes.x=0. H.
Lim(x)xe1/x=-nema.K.K=lim(xe*)/x=1.N=lim(xe*-
x)=lim x(e*-1)=lim(e*-1)/(1/x)=lp=lim[e1/x(-1/x2)]/(-
1/x2)=1. Y=x+1
68-9 Aproxim.Tejlorov i MacLorenov pol, obl.ost.
Neka je data f(x)koja ima nepr.
izvode do(n+1)reda u oko.t.xoAproximiratiT.polinomom
znaci
Zameniti pribliz.vr.sa vr.tog poli u oko.xo. Pn(x)trazimo u
obliku: Pn(x)=ao+a1(x-xo)+a2(x-xo)2+a3(x-xo)3+..+an(x-
xo)n.Koef:ao,a1,..an dobijamo iz sled.delova koje nalezemo
na (zadovoljavaju) Pn(x).
Pn(xo)=f(xo),Pn’(xo)=f’(xo), Pn”(xo)=f”(xo),..Pn(n)(xo)=f (n)
(xo)☻
Pn(xo)=aoao=f(xo).Pn’(x)=a1+2a2(x-xo)+3a3(x-xo)2+4a4(x-
xo)3 ...+nan(x-xo)n-1.Pn’(xo)=a1a1=f’(xo).Pn”(x)= 2a2+6a3(x-
xo)+.. +n(n-1)an(x-xo)n-2 Pn”(xo)=2a2a2=1/2f”(xo)=f”(xo)/2!
Pn’”(x)= =6a3+24a4(x-xo)+..+n(n-1)(n-2)an(x-xo)n-3
Pn’”(xo)=6a3a3=1/6* *f’”(xo)=f”’(xo)/3! Pn(n)(x)=n!an. Pn(n)
(xo)=n!anan=f (n)(xo)/n! Sada ubaciv.dob.obl.za
koef:ao,a1,..an u Pn(x)dobijamo Tejlorov polin.f-je f(x) u
oko.t.xo: Pn(x)=f(xo)+1/1!f’(xo)(x-xo)+1/2!f”(xo) (x-xo)2+1/3!
f”’(xo)(x-xo)3+..+1/n!f (n)(xo)(x-xo)n.Ako je x iz oko.xo tad
mozemo napisati:f(x)=Pn(x)+Rn(x).Velicina Rn(x) je ostatak.
Ost.se moze pisati u razl.obl.Najpoznatiji su:
Lagranzov.obl.ost: Rn(x)={[f(n+1)(xo+(x-xo))]/(n+1)!}*(x-
xo)n+1,0<<1Kosijev o.o: Rn(x)={[f(n+1)(xo+(x-xo))]/n!}*(x-
xo)n+1*(1-)n, 0<<1.Tejlor.
MacLaurin::Za xo=0 Tejlorov p.nazivamo MakLorenovim
pol.: Pn(x)=f(0)+f’(0)/1!*x+f”(0)/2!*x2+f”’(0)/3!*x3+..+f (n)
(0)/n!*x n. Sad je Lagranzov obl.ost: Rn(x)=[f (n+1)(x)]/(n+1)!
*xn+1, 0<<1.
A Kosijev obl.ost: Rn(x)={[f(n+1)(x)]/n!}*(x)n+1*(1-)n,
0<<1.
Zad:McLor2:y=(x2-2x)cos2x.P2(x)=f(0)+1/1!f’(0)+1/2!
f”(0)*x2. F(0)=0,f’(x)=(2x-2)cos2x+(x2-2x)(-sin2x)2,f’(0)=-
2,f”(x)=2cos 2x+(2x-2)(-sin2x)2-(4x-4)sin2x-(2x2-
4x)cos2x*2=cos2x(2-4x2+ +8x)+sin2x(-
8x+8),f”(0)=2.P2(x)=0+1/1!(-2)x+1/2!*2x2=x2-2x.
Zad:Tejl3:y=x2lnx,u okoxo=1.P3(x)=f(1)+1/1!f’(1)(x-1)+1/2!
f” (1)(x-1)2+1/3!f’”(1)(x-
1)3.F(1)=0,f’(x)=2xlnx+x2*1/x=2xlnx+x,
f’(1)=1,f”(x)=2lnx+2x*1/x+1=2lnx+3,f”(1)=3,f’”(x)=2/x,f’”(
1)= =2.P3(x)=(x-1)+1/2!*3(x-1)2+1/6*2(x-1)3=(x-1)+2/3(x-
1)2+1/3()3
70. Def. lokalnog extremuma f-je. Neophodan uslov.
Def:F-ja ima lok.max.u xo ako>0:0<x-xo<f(x)<f(xo).
Analog:Def:f(x)ima lok.min u xo
ako>0:..f(x)>f(xo).Lok.m i m su lok.ext.
(+71)Teo:neoph.usl:Ako difer.ima lok.ex.u xo,tad
f’(xo)=0Dok:Pret.xo-max(1)Ako x>xo:(f(x)-f(xo))/(x-
xo)<0.Prelas. na gr.v.kad xxo,imam:sa
desne:lim(x>xo)0,f(x)=f(xo+Δx),tj. f+’(xo)=0d.g.v(2)Ako
x<xotad>0,g.v.xxo:sa lev:lim(x<xo)0 f(x)=f(xo+Δx),x-
xo=Δx,xxoΔx0tj.f-’(xo)=0-leva g.v.(3)F-ja je dife.u
xof+’(xo)=f-’(xo)=0.Iz 1,2,3f’(xo)=0.Ne vazi obrnuto
Prim:y=x3:f’(x)=3x2,f’(0)=0x=0,f”=6x,f”(0)=0x=0Nem
a ex. Posledica teo:Akof’(xo)0,tad u xo nema
extr.Def:Tacke u kojim je y’=0 su stacionarne
t{potanc.t.ex}Napom: moze imati lok.ex. u t.u kojoj je
nepr.ali nije difer.Pr:y=xf’(x)=0ne,ali x=0 min
Zad:Isp.da li f:x{e-1/xx,x0; 0,x=0}ima lok.e.u
x=0.Lim(x0) e-1/xx=e-=1/=0Limf(x)=f(0)-nep.je u
x=0.F’(0)=lime*/x=lp=lim (2e*/x3=lp.=0.F”(0)=[2e*(2-
3x2)]/x6.Lim[]=lim4e*/x6-lim6e*/x4=0 {F’(0)=0,f(x)>0,za
x0,f(x)>f(xo),x(xo-,xo+)}x=0 - lok.min
71. Neophodan i dovoljan uslov za lok.ext. preko I izvoda
(70-od teo),neknepr[a,b]i dif(a,b),osim mozda u
xo(a,b)Teo: dovoljan usl(1)Ako f’(x)>0za x<xo i f’(x)<0za
x>xo,lok.max.u xo. (2)Ako f’(x)<0za x<xo i f’(x)>0za
x>xo,tad f-ja ima lok.min.u xo. Dok:(1)Nek x<xo.F(x)je
nepr[x,xo]i difer.(x,xo)pa zadov.usl.Lagr: f(xo)-f(x)=f’(c1)(x-
xo)>0,za x<c1<xof(xo)>f(x)za x<xo.(2)Neka
xo<x.F(x)nepr[xo,x]i dif(xo,x)po Lgrz:f(x)-f(xo)=f’(c2)(x-
xo)<0, za xo<c2<xf(xo)>f(x)za x>xo. Iz (1),(2)
f(xo)>f(x)za x<xo i f(xo)>f(x) za x>xo.Po def. je
max.Zad:Naci ex.vr:y=ln(x3-12x)
def:x(-23,0)U(23,).F’(x)={3*
(x2-4)}/{x(x2-12)}=0-neo.ux=2
Int.ras.i op.-dov.u.Fmax=f(-2)=ln16
72. Dovoljan usl, preko II izv:
Nek xo stac.t.koja ima nepr.prvi izv.u oko.xo tad je:Teo:
(1)Ako f”(xo)>0,u xo je lok.min.(2)Ako f”(xo)<0,u xo je
lok.max.Dok:(1) Nek:g(x)=f’(x),tad
g’(x)=f”(x)i:g(xo)=f’(xo)=0(jer je stac),g’(xo)=
=f”(xo)>0(po pretp).Posto je
g(x)nepr.odg.oko.t.xo,da vazi: g(x)<0,x(xo-,xo)i
g(x)>0,x(xo,xo+)tj:g(x)zamenim sa f’(x), ()pa je u
xo lok.min(po teo.dov.usl.71)f”(xo)>0.Prim:f:x (2x)/
(1+x2).Def:xR.F’(x)={2(1-x2)}/
(1+x2)2.F’(x)=0x=1R. (stac.t).F”(x)={4x(x2-3)}/
(1+x2)3.F”(-1)=1>0min, F”(1)=-1<0. Napom:(1)Teo se
moze dok.pom.razvojuTejlorov red u oko.xo. F(x)=f(xo)
+f’(xo)/1!(x-xo)+f”(xo)/2!(x-xo)2+f”’(xo+(x-xo))/3!(x-xo)3-
ostatak0<<1.F(x)-f(xo)=f”(xo)/2!(x-xo)2(>0)+ost.Kako je
x dovoljno blizu xo,onda je(x-xo)3zanem.mala,pa je f(x)-
f(xo)>0  f(x)>f(xo)zaoko.xo,pa je po
def.xolok.min(2)Ako:f’(xo)i f”(xo)=0 tad xo moze i ne mora
da bude lok.e.Prim:f(x)=x3.F’(x)=0x=0, ali x nije
ex.F”(x)=0x=0,x je prev.t.Prim:f(x)=x4.F’=F”f=0min
74. Konveksnost. Uslov za konveksnost preko II izvoda
www.puskice.co.yu
Def:Kriva f(x)je konv.na gore na[a,b]akot.krive leze 31. Pojam i jednacina hiperravni
ispod bilo koje nj.tangent. na[].Kr.f(x)je k.na dole 32.Def. niza, tačke nagomilavanja i gr. vr.
na[a,b]akot.k.leze iznad bilo koje nj.tag.na[].Teo:Ako je 33.Def.  male i  velike veličine
ut.(a,b)f”(x)<0,tad je kri.y=f(x) k.na gore u 34.Operacije sa  malim veličinama
int()Dok:Ako uzmemo proiz.t.xo(a,b) i postavim tang. 35.Upoređivanj  malih veličina
(xo,f(xo)).Treba dok.da jey-koordinata f-je<od odg.y- 36+41.Kriterijumi konvergencije. Asimtotska prop.
koor. tang.Kriva:y=f(x),jedn.tan.u(xo,f(xo)):yt-f(xo)=f’(xo) 37+40.Monotoni nizovi. Konver. mon. i og. niza. Dokaz.
(x-xo). y-yt= =f(x)-f(xo)-f’(xo)(x-xo)PrimenomLg:f(x)- 38.Cantor-ov princip umetnutih odsečaka. Dokaz.
f(xo)=f’(c)(x-xo),xo<c<x 39.Bolzano-Weierstrass-ova teorema. Dokaz.
y-yt=(f’(c)-f’(xo))(x-xo)Po Lgz:f’(c)-f’(xo)=f”(c1)(c- 40.Veza između ograničenosti i konvergentnosti niza.
xo),xo<c1<c 41.Cauchy-jev kriterijum kon. za nizove. Dokaz.
y-yt=f”(c1)(c-xo)(x-xo){<>>0}y- 42(34).Granična vrednost +,*,/ nizova. Dokaz.
yt<0,y<yt,x(a,b).Konvex.na gore.Teo:(analog)Ako ut. 43.Granična vrednost funkcije kad xa. Leva i desna gr. vr.
(a,b)f”(x)>0,tad je y=f(x)k.na gore u() 44.Granična vrednost funkcije kad x.
75. Def. prevojne tacke krive C:y=f(x). Dovoljan uslov 45. male i  velike funkcije i njihove osobine.
Def:T.koja razdvaja konv.na gore od ko.na dole dela krive 46.Upoređivanje  velikih veličina.
y=f(x) je prevojna t.date krive.(u njojtang.i ona preseca 47.Osnovne teoreme o gr. vr. funkcija. Gr. vr. +,*,/.
krivu)Teo:dov. uslov:Data je kr.y=f(x):ako je f”(a)=0 ili 48.Neprekidnost funkcije. Ravnomerna neprekidnost.
ako f”(a)ne i pri prolas. kroz x=a f”(x)menja znak,tad je 49.Vrste prekida funkcije.
t:(a,f(a))prev.t.Dok:Ako:f”(x)<0 za x<a(k.na gore)i 50.Operacije sa neprekidnim funkcijama (+,-,/).
f”(x)>0 za x>a(na dole),tad je(a,f(a))pr.t.(def). 51(48).Neprekidnost funkcije u otvorenom i zatvorenom
Ako:f”(x)>0,x<b(dole)i f”(x)<0,x>b(gore)tad intervalu.
je(b,f(b))pr.t.y=f(x) 52.Neprekidnost elementarnih funkcija.Dokaz.
1.Naci gr.v.za:Lim(x0)[ (1-cos2x)]/x=lim(2sinx)/x=2lim 53.Svojstva funkcija neprekidnih na odsečku.
sinx/x=2*1=2.Lim(x0-) 54.Weierstrass-ova teor. o nepr. fun. na zat. intervalu.
(2sinx)/x=lp=2limcosx/1=2.Lm(x0+) Dokaz.
(2sinx)/x=lp=2limcosx/1=2. 55.Prva Cauchy-Bolzano-va teor. o međuvr. nepr. funk.
Lim(x0-)f(x)=lim(x0+)f(x)=2 Dokaz.
2:Ispit.difer.y= xu xo=0.Sdesn:f+’(0)=lim(x>0)(x- 56.Druga Cauchy-Bolzano-va teor. o međuvr. nepr. funk.
0)/x=1 Sleva:f’-(0)=lim(x<0)(x-0)/x=-1. F+’(0)f’-(0) Dokaz.
nije dif.u xo. 57.Priraštaj fun. Def. i geom. značenj prvog izvoda.
3:Izr.izv.f.inv.f:y=x+lnx(xR+),x’Y=1/y’x=1/[1+1/x]=x/ Diferencijab.
[x+1] 58.Izvodi elementarnih funkcija.
4:naci y’,y”za y=xx.[/ln](lny=xlnx)’x:y’/y=lnx+x*1/x,y’=xx * 59.Izvod funkcije date implicitno. Izvod funkcije u param.
*(lnx+1).Y”=y’(lnx+1)+y/x=y(lnx+1)2+xx*1/x=y(lnx+1)2+x x- obliku.
1
. 60.Izvod inverzne funkcije.
5:ispit.nepr.i dif.:y=(x-1)2/3u x=1. F(x)=3(x-1)2nepr.zax. 61.Izvod složene funkcije i funkcije oblika...
F’(x)=(x-1)–1/3*1=2/3*1/3(x-1). F’(1)=2/3*1/0=nije 62.Veza između diferncijabilnosti i neprekidnosti funkcije.
difer. 63.Pojam prvog diferencijala i geom. tumačenje. Dif. višeg
6:Za f(x)=x3 izrac.razl.prir.i difer.za reda.
x=1.Prir:Δf(1)=f(1+Δx)-f(1)=(1+Δx)3-13=1+3Δx+ +3(Δx)2+ 64.Pravila za izračunavanje diferencijala +,*,/ funkcija.
(Δx)3-1.Dif-ijal:df(1)=f’(1)dx, f’(x)=3x2f’(1)=3,df(1)= 65.Tangenta i normala krive.
=3dx.Razl:Δf(1)-df(1)=3Δx+3(Δx)2+ +(Δx)33dx=3(Δx)2+ 66.Osnovne teoreme diferencijalnog računa:
(Δx)3 *A*Roll,*B*Cauchy,
7:Naci df(0)ako: f:x[u(x)]v(x) i ako:dv(0)=2/e *B*Lagrange,*C*L'Hospitalle. Dokazi.
dx,du(0)=5dx, u(0)=e,v(0)=1.Prvo/ln. 67.Asimptote krive.
[lny=v(x)ln[u(x)]]’x:y’=y[dv/dx*ln[u(x)]+ 68(69).Aproksimacija funkcije Mac Laurin-ovim pol. Oblici
+v(x)/u(x)*du/dx].Y’(0)=df(0)=y(0)[dv(0)/dx*ln[u(0)] ostatka.
+v(0)/u(0)*du(0)/dx].Y’(0)=e[2/e*lne+1/e*5]=2+5=7. 69.Aproksimacija funkcije Taylor-ovim pol. Oblici ostatka.
8:Odr.jed.tan.f(x)=y,x3+y3=16,u(2,2). 70.Definicija lokalnog ekstremuma fun. Neophodan uslov.
(x3+y3=16)’x:3x2+3y2y’=0,y’=-x2/y2.Y’(2)=-1. T:y-2=-1(x- Dokaz.
2),y=-x+4. 71.Neophodan i dovoljan uslov za lok. eks. pomoću 1
9:Naci as.y=xe1/x.Def:xR/{0}.V.Lim(x0-)xe1/x=lime1/x/ / izvoda. Dokaz.
(1/x)=lp…=lime1/x=1/=0.Lim(x0+)xe1/x=e1/0=.Sdes.x=0. 72.Dovoljan uslov za ekstremum izražen pomoću 2 izvoda.
H. Lim(x)xe1/x=-nema.K.K=lim(xe*)/x=1.N=lim(xe*- Dokaz.
x)=lim x(e*-1)=lim(e*-1)/(1/x)=lp=lim[e1/x(-1/x2)]/(-1/x2)=1. 73+71.Globalni ekstremum funkcije na odsečku. Dokaz.
Y=x+1 74.Koveksnost funkcije. Uslov za konvek. pomoću 2 izvoda.
10:McLor2:y=(x2-2x)cos2x.P2(x)=f(0)+1/1!f’(0)+1/2! Dokaz.
f”(0)*x2. F(0)=0,f’(x)=(2x-2)cos2x+(x2-2x)(-sin2x)2,f’(0)=- 75.Def. prevojne tačke. Dovoljan uslov. Dokaz.
2,f”(x)=2cos 2x+(2x-2)(-sin2x)2-(4x-4)sin2x-(2x2-
4x)cos2x*2=cos2x(2-4x2+ +8x)+sin2x(-
8x+8),f”(0)=2.P2(x)=0+1/1!(-2)x+1/2!*2x2=x2-2x.
11:Tejl3:y=x2lnx,u okoxo=1.P3(x)=f(1)+1/1!f’(1)(x-1)+1/2!f”
(1)(x-1)2+1/3!f’”(1)(x-
1)3.F(1)=0,f’(x)=2xlnx+x2*1/x=2xlnx+x,
f’(1)=1,f”(x)=2lnx+2x*1/x+1=2lnx+3,f”(1)=3,f’”(x)=2/x,f’”(
1)= =2.P3(x)=(x-1)+1/2!*3(x-1)2+1/6*2(x-1)3=(x-1)+2/3(x-
1)2+1/3()3
12:Isp.da li f:x{e-1/xx,x 0; 0,x=0}ima lok.e.u
x=0.Lim(x0) e-1/xx=e-=1/=0Limf(x)=f(0)-nep.je u
x=0.F’(0)=lime*/x=lp=lim (2e*/x3=lp.=0.F”(0)=[2e*(2-
3x2)]/x6.Lim[]=lim4e*/x6-lim6e*/x4=0 {F’(0)=0,f(x)>0,za
x0,f(x)>f(xo),x(xo-,xo+)}x=0 - lok.min
13:Naci ex.vr:y=ln(x3-12x) def:x(-
23,0)U(23,).F’(x)={3*
(x2-4)}/{x(x2-12)}=0-neo.ux=2 Int.ras.i op.-
dov.u.Fmax=f(-2)=ln16 14:f:x (2x)/
(1+x2).Def:xR.F’(x)={2(1-x2)}/(1+x2)2. F’(x)=0x=1R.
(stac.t).F”(x)={4x(x2-3)}/(1+x2)3.F”(-1)= =1>0min,
F”(1)=-1<0.15:f(x)=x3.F’(x)=0x=0, ali x nije
ex.F”(x)=0x=0,x je prev.t.16:f(x)=x4.F’=F”f=0min
. Pojam binarne relacije.
2.Relacija ekvivalencije. Klase ekvivalencije.
3.Relacija poretka.
4.Pojam binarne operacije.
5. Algebarske strukture sa jednom b. operacijom.
6. Algebarske strukture sa dve binarne operacije.
7. Osobine skupova brojeva.
8. Operacije na skupu kompleksnih brojeva.
9. Pojam. Osobine f-je.
10. Inverzna f-ja
11. Kompozicija f-ja
12. Kardinalni broj skupa. Korespodencija skupova
13. Pojam vektora. Operacije.
14. Linearna zavisnost i nezavisnost vektora
15. Vektorski prostor. Baza i dimenzija.
16. Skalarni proizvod.Definicija i osobine.
17. Vektorski proizvod.Definicija i osobine.
18. Mešoviti proizvod tri vektora.Definicija i osobine.
19.Definicija determinante.Svojstva.
20. Pojam matrice. Operacije sa matricama.
21. Rang matrice.Elementarne transformacije.
22. Množenje matrica.Definicija inverzne matrice.
23. Sistem linearnih algebarskih jednacina. Gaus.
24. Cramerova teorema.Dokaz.
25. Kroneer-Kapelijeva teorema. Dokaz.
26. Jednačina ravni u prostoru.
27. Jednačina prave u prostoru.
28. Međusobni položaj pravih u prostoru.
29. Međusobni položaj ravni.
30. Međusobni položaj prave i ravni.
www.puskice.co.yu