TERMODINAMIKA

TERMODINAMIČKI SISTEMI
 TERMODINAMIČKI SISTEMI
• Nauka koja proučava međusobno pretvaranje toplotne
i mehaničke energije naziva se termodinamika.
• Određen prostor koji se izabere u cilju ispitivanja
naziva se termodinamički sistem.
• Termodinamički sistem može da bude jedno ili više
čvrstih, tečnih ili gasovitih tela (gas u cilindru,
tečnost u sudu), pa je, prema tome, u fizičkom smislu
termodinamički sistem određena količina jedne ili
više supstancija ograničenih granicom sistema.
 TERMODINAMIČKI SISTEMI
• Termodinamički sistemi se dele na: otvorene, zatvorene i
izolovane.
• Sistem koji sa okolinom razmenjuje supstanciju i energiju,
naziva se otvoren termodinamički sistem.
• Sistem koji sa okolinom razmenjuje samo energiju naziva se
zatvoren termodinamički sistem.
• Sistem koji sa okolinom ne razmenjuje ni supstanciju niti
energiju, naziva se izolovan termodinamički sistem.
• Stanje termodinamičke ravnoteže je takvo stanje sistema pri
kome je u čitavoj zapremini sistema bez hemijskih reakcija isti
pritisak i ista temperatura.
 PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE
• Prvi zakon termodinamike je poseban
slučaj opšteg zakona održanja energije i 2
odnosi se na promenu unutrašnje energije
sistema u termičkim procesima i
1
procesima u kojima se vrši mehanički rad.
• Do prvog zakona termodinamike teorij- m
ski je prvo došao Robert Majer, a
eksperimentalno Džems Džul.
• Neka je gas mase m zatvoren u cilindru sa
pokretnim klipom, koji je prikazan na
slici.
 PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE
• Kada se klip nalazi u položaju 1 stanje gasa neka
bude okarakterisano unutrašnjom energijom U1. Ako
se gasu dovede količina toplote ΔQ on će preći u
drugo energetsko stanje koje se karakteriše većom
unutrašnjom energijom U2.
• Prilikom ovog procesa ćemo imati promenu
unutrašnje energije, koja iznosi ΔU = U2 - U1, a klip
će, usled širenja gasa, preći u položaj 2.
• U toku pomeranja klipa gas će izvršiti rad ΔA protiv
dejstva spoljašnjih sila.
 PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE
• Eksperimenti nepobitno dokazuju da je dovedena količina
toplote jednaka zbiru promene unutrašnje energije i izvršenog
rada. tj.: ΔQ = ΔU + ΔA
• Količina toplote koja se dovede sistemu troši se na povećanje
njegove unutrašnje energije i na rad koji sistem vrši protiv
dejstva spoljašnjih sila!
• (Pred) znak toplote i radа u termodinamici:
• ΔQ je + ako se toplоta predaje sistеmu
• ΔQ je – ako sistem gubi toplotu
• ΔA je + ako sistem vrši rad (dobijeni rad!)
• ΔA je – ako se rad vrši nad sistemom (uloženi rad!)
 IZOBARSKI PROCES
• U cilindru sa pokretnim
klipom je zatvorena izvesna
količina gasa. U toku zagreva-
nja gasa, pri konstantnom
pritisku, nastaje pomeranje
klipa.
Klip u cilindru se pomeri za Δl
usled širenja gasa nа pritisku p

Sila koja deluje na klip: F = p·S

Elementarni izvršeni rad je:
ΔΑ = F·Δl = p·S Δl = p·ΔV
 IZOBARSKI PROCES
• Prema tome, prvi zakon
termodinamike kod izobarskog
procesa (izobara D→B) ima
sledeći oblik:
ΔQ = ΔU + pΔV , ΔQ = mcp ΔT
• Dovedena količina toplote pri
izobarskom procesu troši se na
povećanje unutrašnje energije
sistema i za vršenje spoljašnjeg
rada!
• Na p,V - dijagramu rad je
pretstavljen površinom osenče-
nog pravougaonika.
 IZOTERMSKI PROCES
• Kako je kod idealnih gasova unutrašnja (toplotna)
energija funkcija samo temperature, to je ona pri
ovakvom procesu konstantna. Prema tome, promena
unutrašnje energije u toku izotermskog procesa
jednaka je nuli, pa prvi zakon termodinamike za
ovakav proces ima oblik: ΔQ = ΔA
• Količina toplote koja se dovede sistemu pri
izotermskom procesu utroši se sva za vršenje
spoljašnjeg rada!
 IZOTERMSKI PROCES
• Na osnovu prethodnog se može zaključiti da je
nemoguće konstruisati mašinu koja bi pri cikličnom
radu (pri ponavljanju istog procesa), izvršila rad veći
od dovedene količine toplote.
• Takva mašina se naziva »perpetuum mobile« prve
vrste i proizvodila bi mehanički rad neprekidno, bez
utroška energije iz nekog spoljašnjeg izvora.
• Praksa je pokazala, naravno, da je nemoguće stvoriti
takvu mašinu.
 IZOTERMSKI PROCES
• Ako sistem pri izotermskom procesu
pređe iz energetskog stanja 1 u
energetsko stanje 2 (po hiperboli
A→B na slici desno), onda se ukupan
rad koji sistem pri tome izvrši dobija
integracijom elementarnog rada u
granicama 1→2:
2 2

∫ dA = p ⋅ dV
1
ili ΔA = A2 − A1 = ∫ p ⋅ dV
1
2
dV V2 m V2
p = mRg T V ⇒ ΔA = ∫ mRgT = mRgT ⋅ ln = RT ⋅ ln
1
V V1 M V1
 IZOHORSKI PROCES
• U toku ovakvog procesa gas ne menja svoju
zapreminu, pa je prvi zakon termodinamike oblika:
ΔQ = ΔU = mcV ΔT
• Sva količina toplote dovedena gasu u toku
izohorskog procesa troši se na povećanje njegove
unutrašnje energije!
• Važno je zapamtiti da je izvršeni rad u toku ovakvog
procesa jednak nuli (prelaz sistema po izohori A→D
na pretposlednjoj slici - površina ispod krive jednaka
nuli!)
 ADIJABATSKI PROCES
• Proces gasa, u toku kojeg se sistemu ne dovodi, niti se od
njega odvodi toplotna energija, naziva se adijabatski proces.
Prvi zakon termodinamike za ovakav proces dobija sledeći
oblik:
0 = ΔU + ΔA ⇒ ΔA = −ΔU (ΔQ = 0)
• Spoljašnji rad se pri adijabatskoj ekspanziji vrši isključivo na
račun unutrašnje energije gasa, zbog čega temperatura gasa
opada!
• Uloženi rad pri adijabatskoj kompresiji ide na povećanje
unutrašnje energije gasa, zbog čega njegova temperatura
raste!
 RAD PRI IZOTERMSKOM I
ADIJABATSKOM PROCESU
• Analogija između ova dva tipa procesa:
m V2
Izotermski proces: pV = const. ⇒ A = RT ⋅ ln
M V1
κ −1
κ m RT ⎡ ⎛ V1 ⎞ ⎤
Adijabatski proces: pV = const. ⇒ A = ⎢1 − ⎜ ⎟ ⎥ ,
M κ − 1 ⎢⎣ ⎝ V2 ⎠ ⎥⎦
κ = cp cV = 1, 41 - za dvoatomske gasove
• Odnos specifičnih toplota gasa na konstantnom
pritisku cp i konstantnoj zapremini cV - konstanta κ!
 SPECIFIČNA TOPLOTA
• Ako se neko telo mase m zagreva, količina toplote
koja je potrebna da se ono zagreje sa temperature T1
na temperaturu T2 > T1 jednaka je:
Q = m ⋅ c ⋅ (T2 − T1 ) = m ⋅ c ⋅ ΔT
• Veličina c se naziva specifični toplotni kapacitet ili
specifična toplota tela, i pretstavlja količinu toplote
potrebnu da se neko telo jedinične mase zagreje za
jediničnu temperaturu i data je izrazom:
Q ⎡ J ⎤
c=
m ⋅ ΔT ⎢⎣ kg ⋅ K ⎥⎦
 DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE
• Drugi princip termodinamike govori o tome koliki je deo
dovedene toplotne energije moguće pretvoriti u mehaničku.
• Prema ovom principu, nemoguć je proces kojim se celokupna
uložena toplotna energija transformiše u mehaničku, tj. rad.
• Ovaj zakon termodinamike se može formulisati i na sledeći
način: Nemoguće je u mašinama sa periodičnim dejstvom
potpuno pretvoriti u mehaničku energiju svu toplotnu
energiju koja se radnom telu (sistemu) dovede od toplijeg
izvora, već se uvek jedan deo energije odvodi od radnog tela
hladnijem izvoru kao neiskorišćen.
• Nemoguće je, dakle, izgraditi takvu toplotnu mašinu
(»perpetuum mobile« druge vrste) koja bi periodično radila
koristeći samo jedan izvor toplotne energije!
 DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE
• Drugi princip termodinamike određuje verovatnoću odvijanja
procesa i definiše smer procesa:
 DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE -
TUMAČENJE
• Prosečna kinetička i potencijalna energija (posledica
interakcije između molekula) su asocirane haotičnom
kretanju i čine unutrašnju energiju.
• Kada telo klizi po površini pre ili kasnije dolazi u
stanje mirovanja usled trenja između njega i podloge.
Na taj način je “uređeno” kretanje tela prešlo u
haotično kretanje molekula u telu i podlozi po kojoj
se telo kretalo.
• Kako je nemoguće kontrolisati - urediti kretanje
pojedinačnih molekula, nemoguće je “vratiti” haoti-
čno kretanje u uređeno kretanje tela po podlоzi!
 DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE -
TUMAČENJE
• Prelazak rada u toplotu, (pri trenju ili protoku
viskoznog fluida) i protok toplote sa toplijih tela na
hladnija su nepovratni procesi!
• Drugi zakon kaže da takvi procesi ne mogu u globalu
da promene smer - to je moguće samo u delu sistema
ili za kratke vremenske intervale.
• Primer: gasovi se uvek spontano šire iz oblasti u kojoj
je veći pritisak (koncentracija) u oblast u kojoj je niži
pritisak (koncentracija).
 NEPOVRATNI/IREVERZIBILNI
PROCESI
– Svi realni procesi su nepovratni!
– razlozi
a) trenje:
* trenje izaziva zagrevanje okoline
* ta izgubljena energija se ne može dalje koristiti za
obrnuti smer procesa
b) prenošenje toplote
* ne može da ide obrnutim smerom od spontanog bez
“toplotne” pumpe
* ona radi, npr. na struju, što takođe zagreva okolinu!
 TOPLOTNE MAŠINE
• Toplotne mašine - uređaji kojima se
vrši konverzija toplotne energije T1
dobijene sagorevanjem goriva u
mehanički rad. Q
• Ova konverzija se zasniva na
zakonima termodinamike. A
• U toplotne mašine spadaju i
Q
rashladni uređaji i toplotne pumpe
koji vrše inverznu transformaciju.
T2
• U radu apsorbuju i emituju toplotu.
 TOPLOTNE MAŠINE
• Za dobijanje rada neophodno je da postoje dva toplotna
rezervoara i radno telo koje se pomoću odgovarajućeg
mehanizma provodi kroz ciklus.
• Od tela više temperature (grejača) radno telo uzima količinu
toplote, delom je transformiše u mehanički rad, a ostatak se
predaje rezervoaru niže temperature (hladnjaku), što je
prikazano na prethodnoj slici.
• Sa Q1 odnosno Q2 su označene uložena i odbačena količina
toplote, A je dobijeni rad, temperature grejača i hladnjaka su T1
i T2 respektivno.
A Q1 − Q2
• Koeficijent korisnog dejstva iznosi: η = =
Q1 Q1
 TOPLOTNE MAŠINE
• Toplotne mašine se dele na klipne i turbo mašine prema
uređaju koji na račun širenja gasa dobija mehaničku energiju.
• U klipnim mašinama pokretni deo je klip kojeg gas pri širenju
potiskuje i koji je obično povezan sa osovinom nekog zamajca.
• U turbo mašinama pokretni deo je rotor na kojem se nalaze
lopatice, a obrtanje se izaziva udarom struje gasa.
• Na osnovu toga gde sagoreva gorivo koje daje potrebnu
toplotnu energiju, toplotne mašine se dele na motore sa
unutrašnjim i spoljašnjim sagorevanjem. Od motora sa
unutrašnjim sagorevanjem najznačajniji su Otov i Dizelov
motor, a spoljašnje sagorevanje se vrši kod parne mašine i
turbina.
 MOTORI SA UNUTRAŠNJIM
SAGOREVANJEM
• Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su od izuzetnog značaja
u svakodnevnom zivotu.
• Slika ilustruje princip rada četvorotaktnog benzinskog motora.

a b c d
 MOTORI SA UNUTRAŠNJIM
SAGOREVANJEM
• Pri kretanju klipa na gore u cilindru se sabija smeša
vazduha i benzinske pare (a).
• Zatim sledi paljenje, brzo širenje gasa i predaja
energije kolenastoj osovini, (b).
• Pri sledećem kretanju klipa naviše izbacuje se
iskorišćeni gas iz cilindra, (c).
• Pri ponovnom kretanju klipa naniže u cilindar dolazi
sledeća porcija gorive smeše (d).
• Svaki od ovih procesa je ireverzibilan i praćen
trenjem, turbulencijama, hemijskim promenama
radne supstancije, itd
 KARNOOV CIKLUS
• Za izvođenje Karnoovog ciklusa treba da postoje dva toplotna
rezervoara (za grejač i hladnjak) velikog toplotnog kapaciteta
da se njihove temperature, oduzimanjem ili dodavanjem
izvesne količine toplote, ne bi menjale. Sastoji se iz dve
izoterme i dve adijabate:
KARNOOV CIKLUS
 KARNOOV CIKLUS
• Karnoov ciklus je idealni kružni proces i po njemu ne rade
realni uređaji za proizvodnju mehaničke energije na račun
toplotne. Međutim, svaki drugi ciklus se presecanjem nizom
adijabata može svesti na niz Karnoovih. Karnoov ciklus prema
tome leži u osnovi rada svih toplotnih mašina.

• Razlika između idealnih i realnih ciklusa - u idealnim se

pretpostavlja da nema gubitaka energije. Zanemaruje se uticaj
trenja, zračenje u okolinu, itd. Ovi faktori su bitni i utiču na
smanjenje koeficijenta korisnog dejstva, tj. realni koeficijent
korisnog dejstva je uvek manji od teorijskog.
 KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA
• Odnos iskorišćene količine toplote, odnosno korisnog dobijenog rada i
dobijene količine toplote, naziva se termički stepen korisnog dejstva.
• Zavisi samo od temperatura toplijeg i hladnijeg rezervoara, a ne i od
osobina radne supstancije:

A QH − QC ⎛Q ⎞ T −T T
η= = = 1− ⎜ C ⎟ ⇒η = H C = 1− C
QH QH ⎝ QH ⎠ TH TH

• Na osnovu izraza za koeficijent korisnog dejstva može se zaključiti da u

principu ni jedna radna supstancija nema prednost, ali primenu imaju
isključivo gasovi pošto lako menjaju zapreminu, što vodi do jednostavnijih
konstrukcionih rešenja.
• Pretvaranje toplotne energije u mehaničku i obrnuto vrši se širenjem
odnosno sabijanjem gasa.
 KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA

• Mašina sa maksimalnim koeficijentom koris-

nog dejstva - idealna mašina (u praksi ne
postoji!)

• Drugi princip termodinamike - ako bi neka

toplotna mašina imala η = 1, to znači da bi
hladnjak bio na аpsolutnoj nuli - što je
praktično nemoguće!
 ENTROPIJA
• Entropija je kvantitativna mera neuređenosti sistema.
• Promena entropije “sistem+okolina” ≥ 0
– Nikada nije < 0
– Za reverzibilne procese, promena je 0
– Za irеvеrzibilne > 0
– Uređenost/red prelazi u neuređenost/nеrеd
• Poslеdice:
– Svi realni procesi u prirodi su ireverzibilni - svi procesi u
zatvorenom sistemu dovode do porasta entropije, a ona je
maksimalna u stanju termodinаmičke ravnoteže.
– “Neuređenija” stanja ne mogu spontano da se transformišu
u “uređenija” stanja.
 ENTROPIJA
• Tvrđenje da je ΔS ≥ 0 je ekvivalentno drugom zakonu
tеrmodinamikе!
• Primeri porasta entropije:
– Topljenje leda
– Gas koji se širi u vakuum
• Entropija se ne menja kod sistema koji je podvrgnut
Karnoovom ciklusu!
• Infinitezimalna promena entropije dS u toku reverzibilnog
procesa na apsolutnoj temperaturi T je:
dQ ⎛ J ⎞
dS = ⎜ ⎟
T ⎝K⎠
 ENTROPIJA
• Ako je ukupna količina toplote koja je dodata sistemu
u toku reverzibilnog izotermskog prоcesa ΔQ, ukupna
prоmena еntrоpijе jе:
ΔQ
ΔS = S2 − S1 =
T
• Veća temperatura označava veću haotičnost u
kretаnju!
• Dodаvаnje toplote ΔQ izaziva porast u haotičnosti
kretanja!
 ENTROPIJA
• Generalizacija definicije, uključivanje BILO KOG povratnog
procesa koji ne mora da bude izoterman.
• Takav proces se može predstaviti kao skup infinitezimalnih
reverzibilnih procesa sa razmenom toplote dQ na apsolutnoj
temperaturi T. Promena entropije u celom procesu je:
2 2 2
2 dQ dT dV
ΔS = S 2 − S1 = ∫ dS = ∫ = mcV ∫ + mRg ∫ ⇒
1 T T V
1 1 1

T2 V2
⇒ ΔS = S 2 − S1 = mcV ln + mRg ln
T1 V1
dQ dU p mcV dT mRg
(dS = = + dV = + dV )
T T T T V
 ENTROPIJA
• Na osnovu poslednje relacije može se zaključiti da promena
entropije ne zavisi od putanje procesa već samo od početnog i
konačnog stanja sistema.
• Ovo znači da je entropija funkcija stanja (kao i p, V, T i U)!
• Jedinica za entropiju u SI - sistemu je J/K.
• Različiti izrazi za entropiju zavisno od tipa procesa:
T2 V2
ΔS = S2 − S1 = mcV ln + mRg ln - za izobarske procese
T1 V1
T2
ΔS = mcV ln - za izohorske procese i
T1
V2
ΔS = mRg ln - za izotermske procese
V1
 ENTROPIJA
• Na osnovu T, S - dijagrama se lako može odrediti dovedena i
odvedena koločina toplote, a samim tim i stepen korisnog
dejstva koji je kod svih kružnih procesa od velike važnosti.
• Ovaj dijagram se često naziva i toplotni dijagram sistema.
• Za Karnoov ciklus ovaj dijagram izgleda:
T QH = THΔS23

2 3 1 -> 2: adijabatsko sabijanje

A 2 -> 3: izotermno zagrevanje

3 -> 4: adijabatsko širenje

1 4
4 -> 1: izotermno hlađenje
QC =TCΔS14 S