Professional Documents
Culture Documents
СРБИЈЕ
Река 2012, вежба спасавања из кањона,
4 октобар 2012 Горска служба спасавања Србије
Горска служба спасавања Србије 5
САДРЖАЈ
.............................................................................................
Увод / 2
Спасавање у урбаним условима / 4
Спасавање у општим планинским условима / 6
Спасавање из стене / 8
Спасавање из јама и пећина / 10
Спасавање на скијашким теренима / 12
Хеликоптерско спасавање / 14
Спасавање помоћу спасилачких паса / 15
Организациона структура Горске службе
спасавања Србије / 16
План развоја Горске службе спасавања Србије / 18
Обука / 18
Лиценца / 19
Сарадња / 20
Опрема / 21
Територијална организација Горске службе
спасавања Србије / 22
ПРИПРЕМИЛИ
Бојан Драгутиновић
Мирјана Перић
До данас, ГСС Србије је помогла хитно медицинско збрињавање и евакуацију више десетина хиљада
повређених људи. Учествовали смо у свим ванредним ситуацијама дајући немерљив допринос
спасавању великог броја људи из кризних ситуација. Током бомбардовања Србије спасавали смо
људе из рушевина у урбаним областима погођеним експлозијама, приликом великих шумских
пожара водили смо ватрогасце по терену и помагали им да дођу до неприступачних места за
гашење, током обилних снежних падавина вршили смо евакуацију угрожених и доставу помоћи
завејаним крајевима, у ванредним ситуацијама узрокованим поплавама приступали смо до
повређних, медицински их збрињавали и евакуисали на сигурно. Наши спасиоци добијају све
похвале за пожртвованост, храброст и ефикасност.
Наше континуирано присуство на терену позитивно утиче и на туризам у региону. Ниједно од
скијалишта у Србији се не би могло сматрати безбедним без наших ски патрола. ГСС Србије има врло
важну едукативну улогу, која се манифестује кроз низ специјализованих спасилачких обука, обука
из области прве помоћи у екстремним условима, као и заштите животне средине.
ГСС Србије је данас обележје српског планинарства и наши спасилачки тимови су веома цењени и
поштовани. Ово је искључиво могуће зато што ГСС инвестира значајне ресурсе и време у
континуирану едукацију својих чланова, али и вршењем темељне годишње сертификације свог
активног чланства. Статистика показује да је годишње, у просеку, више од 10 спасилаца укључено у
спасилачке обуке, вежбе и акције сваки дан.
Данас је ГСС Србије веома цењена и призната организација која функционише у оквиру цивилно-
јавног система за заштиту и одбрану у кризним ситуацијама. Са друге стране, за спасилачке акције,
ГСС Србије користи сопствене ресурсе без редовног финансирања из буџета Републике Србије.
СТАТИСТИКА
О незамењивој улози Горске службе спасавања Србије најбоље сведоче подаци о броју интервенција,
које спасиоци изведу на најнедоступнијим теренима пружајући помоћ угроженима.
У досадашњем раду чланови Горске службе спасавања Србије збринули су више
десетина хиљада повреда.
У току године наши спасиоци збрину преко 1000 повређених на скијалиштима и
неприступачним планинским теренима и имају преко 50 спасилачких интервенција
(претрага и спасилачких акција) у свим деловима земље.
4 СПАСАВАЊЕ У УРБАНИМ УСЛОВИМА
Горска служба спасавања Србије
Горска служба спасавања Србије обавља спасавања у урбаним условима. Ту спада спасавање са
високих зграда и грађевина и садејство са јединицама Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије у
спасавању и отклањању последица у случају елементарних непогода као што су поплаве, велики
снег, земљотреси, пожари и др.
У достави хране, воде и евакуацији становништва угроженог поплавама 2014. године учествовало је 140
спасилаца ГСС Србије који су током осам дана на терену евакуисали и медицински збринули око 1200 људи.
ГСС Србије ради на подизању могућности за што успешнију реализацију своје улоге у заштити и
спасавању у Републици Србији. Кроз тренинге, вежбе и годишње провере, одржава се висок ниво
спремности спасилаца за реаговање у свим ситуацијама, вежбају се усвојене и усвајају нове технике и
процедуре спасавања. Висок ниво могућности и спремности за реаговање у урбаним условима
демонстрира се редовно и на Сајму заштите и спасавања.
Спасиоци Горске службе спасавања Србије спасавање у општим планинским условима изводе кроз
организацију претраге за повређеним лицима, пружање прве помоћи и евакуацију људи у невољи
или повређених особа.
Екипе Горске службе спасавања Србије годишње врше спасилачко обезбеђење преко 30
планинарских тура и акција. Обезбеђују се све републичке акције Планинарског савеза Србије и
поједине планинарске акције на позив планинарских друштава, обезбеђују се Камп планинара
Србије, Камп спелеолога Србије и Камп алпиниста Србије.
Спасиоци Горске службе спасавања Србије
обезбеђују такмичења у планинском бици-
клизму Бициклистичког савеза Србије, так-
мичења у спортском пењању Комисије за
спортско пењање Планинарског савеза
Србије, домаћа и међународна такмичења у
параглајдингу Ваздухопловног савеза Ср-
бије, такмичења у планинарској оријента-
цији, планинске и авантуристичке трке, као
и сва остала дешавања у екстремним
спортовима која носе са собом одређену
Број учесника планинарских акција неретко прелази бројку од
1000 планинара, па у спасилачко обезбеђење акције може бити
дозу ризика.
укључено више бројних екипа Горске службе спасавања Србије.
Горска служба спасавања Србије 7
Спасилачки тимови који врше спасилачко обезбеђење планинарских акција и који учествују у
претрагама су опремљени свом опремом неопходном за пружање прве помоћи, опремом за
транспорт повређених и техничком опремом неопходном за осигуравање транспорта и спасавање и
на најнеприступачнијим теренима.
Код озбиљнијих повреда до изражаја у пуном смислу долази тимски дух и увежбаност спасилачких
екипа и за најзахтевније задатке.
Битан аспект деловања спасилаца Горске службе спасавања Србије је и превентиван рад, који се
реализује у сарадњи са планинарским клубовима, основним, средњим школама и факултетима, где
се кроз едукацију и демонстрацију на терену, указује на правила понашања и безбедног боравка у
планини и основне принципе заштите животне средине.
Под спасавањем из стене подразумева се пру- полиције, као и остали учесници система заш-
жање помоћи и спасавање пењача из алпини- тите и спасавања у нашој земљи, чиме се
стичких смери, спасавање из кањона, као и у увежбава сарадња и заједничко деловање у
свим срединама где је за приступ и евакуацију реалним ситуацијама.
повређеног неопходно користити специфичну
опрему и процедуре за вертикална спасавања. Спасиоци тима за спасавање у вертикалним
условима, који изводе спасавања у стени су
Спасиоци који чине тим за спасавање у верти- искусни пењачи, високогорци и алпинисти.
калним условима Горске службе спасавања
Србије су посебно обучени и опремљени за Да би неко могао да се кроз Горску службу
спасавања обучава и усавршава за спасавање
извођење спасавања из стене. ГСС Србије усваја
из стене, леда, кањона и др. неопходно је да
и развија специјалне стратегије и технике за
има стаж и искуство у бављењу алпинизмом.
претрагу, лоцирање, приступ, помоћ и евакуа-
цију људи у невољи у стени.
Увежбавање спасилаца и спасилачких екипа, за
извођење ове врсте спасавања, одвија се ре-
довно током године на тренинзима и вежбама
спасавања из стене у организацији Горске
службе спасавања Србије.
Поред великог броја специјално обучених спасилаца, за извођење акције у спелеолошким условима
потребна је и велика количина спасилачке опреме разне намене: за спречавање потхлађивања
повређеног, за поуздану комуникацију међу спасиоцима и спасилачким екипама, за брзо постављање
спасилачке инсталације за евакуацију, за брз и сигуран транспорт повређеног итд.
Акција спасавања из
спелеолошког објекта изводи
се строго по унапред
договореном плану акције где
Спасилачке екипе на додељеним локацијама у објекту
свака екипа има јасно
извршавају своје задатке.
дефинисано место и задатак.
Горска служба спасавања Србије је један од оснивача Европске асоцијације за спасавање из спелео-
лошких објеката (ECRA) и своје технике и процедуре усклађује са препорукама ове међународне спа-
силачке организације.
Транспорт повређеног мора да тече без застоја, било ...било о вертикалном транспорту носила.
да се ради о хоризонталном...
У оквиру редовних годишњих активности, спасиоци Горске службе спасавања Србије изведу
минимум једну већу вежбу спасавања из спелеолошког објекта.
Ова вежба се организује са циљем увежбавања спасилаца и спасилачких екипа за извођење
спасавања из спелеолошких објеката и одржавања сарадње са спелеолошким клубовима у земљи
и спелеоспасилачким службама из региона.
На вежби се симулира приступ, збрињавање и евакуација повређене особе из јаме дубине преко
150 метара.
У случају неисправности у раду жичара, спасиоци Горске службе спасавања Србије евакуишу скијаше
из корпи. Спасиоци Горске службе спасавања обезбеђују и сва такмичења и манифестације у
скијашким центрима.
У скијашком центру Копаоник у сваком тренутку
дежура 12 спасилаца Горске службе спасавања Србије,
у скијашком центру Златибор дежурају 3 спасиоца, а
за безбедност скијаша на Старој планини се брину 4
припадника Горске службе спасавања Србије.
За транспорт
озбиљнијих повреда на
скијашким теренима,
поред моторних санки
и спасилачког чамца,
користи се и табач.
ГСС Србије изводи спасилачко дежурство у скијашким центрима и у току летње сезоне ради
безбедности заљубљеника у природу, шетње у природи, планинара, љубитеља планинског трчања и
планинског бициклизма. Поред збрињавања повреда и транспорта повређених до здравствене
установе, спасиоци Горске службе спасавања организују претраге за изгубљеним лицима. У случају
неисправности жичара, које лети раде због панорамских вожњи и превоза бициклиста на врх,
спасиоци безбедно евакуишу људе на земљу.
ХЕЛИКОПТЕРСКО СПАСАВАЊЕ
Хеликоптер представља незамењиво средство у многим спаси-
лачким интервенцијама, а обука за хеликоптерског спасиоца је
једна од најкомплекснијих коју служба изводи.
За отпочињање обуке за стицање звања хеликоптерски спаси-
лац у Горској служби спасавања Србије, могу се пријавити
искључиво спасиоци који већ имају положено звање у специ-
јалности спасилац у вертикалним условима и велико искуство у
техничким спасавањима. У спасавању, хеликоптер има више-
струке намене: од брзог транспорта спасилачке екипе и опреме
до локације угрожених, преко хитног транспорта повређених до
здравствених установа, па до најкомплекснијих акција спаса-
вања уз употребу сајле и специјалног витла, намонтираног на
летелицу. Употреба хеликоптера има и своја ограничења
(смањена могућност употребе у урбаним срединама, немо-
гућност полетања и летења услед лоших метеоролошких услова,
постојање уређеног простора за слетање...), због чега је за сваку акцију спасавања неопходно имати и
резервни план извођења, који подразумева долазак возилима, преношење опреме на леђима и
доласка спасилаца до угрожених пешке.
Обука спасилачких паса је дуготрајан процес, а осим доста воље захтева велико стрпљење и напоран,
дуготрајан рад. Дужина трајања обуке варира и у просеку траје око две године. По завршетку обуке водич и пас
полажу испит, на ком доказују да су успешно савладали обуку и да су спремни и за најтеже задатке.
Радни век спасилачког пса је временски ограничен и износи 8-10 година.
16 Горска служба спасавања Србије
Највиши орган одлучивања у Горској служби спасавања Србије је Скупштина. Скупштину чине сви
чланови Горске службе спасавања Србије. На сваке две године организује се изборна скупштина на
којој се бира најважније тело Горске службе спасавања - Начелништво. Начелништво је седмочлано
управно тело чији су задаци и примарни циљеви: стратешко планирање, расподела ресурса,
синхронизација и координација активности стратешког и оперативног нивоа, односи с јавношћу,
координација са Сектором за ванредне ситуације МУП-а Србије, Војском Србије, Планинарским
савезом Србије и другим релевантним субјектима, едукација, тренирање и развој Горске службе.
Према организационој структури Горске службе спасавања, постоји 7 извршних тела - комисија.
Сваку комисију чине Председник и два члана Комисије. Комисије и њихови задаци изгледају овако:
Комисија за спасавање
- организација рада спасилачких тимова на скијашким
на скијашким
теренима у току зимске и летње сезоне.
теренима
У напорима достизања ових циљева, Горска служба спасавања реализује следеће задатке:
Учествовање у стварању и тестирању нових узорака спасилачке опреме као и испитивање и
представљање нових и унапређених спасилачких техника и метода.
Разрада теоретских и хипотетичких проблема претраге, спасавања и преживљавања људи у
невољи.
Медијски и односи с јавношћу који укључују информисање и афирмисање на тему безбедног
планинарења, као и консултације људи и органа власти о питањима сигурносних гаранција и
понашања у урбаним и планинским катастрофама.
Еколошке активности и заштита наших планина.
Константни тренинзи, едукација и опремање спасилаца, спасилачких тимова и спасилачких
екипа.
Одређивање процедура и координација са релевантним субјектима у постизању веће брзине и
већег квалитета спасилачких операција. Ови субјекти су локалне власти, штабови за ванредне
ситуације свих нивоа, Сектор за ванредне ситуације, Министарство унутрашњих послова и
Војска Србије и Планинарски савез Србије.
Сарадња са иностраним спасилачким и другим релевантним организацијама. Ова сарадња се
посебно односи на размену искустава, заједничке тренинге и операције, унапређивање метода
тражења и спасавања, коришћење нове безбедносне и спасилачке опреме итд.
18 Горска служба спасавања Србије
ОБУКА
ГСС Србије највише времена и средстава улаже управо у обуку, јер је добра и систематска обука
полазиште за добијање квалитетних спасилаца, па самим тим и врхунске спасилачке службе,
спремне да одговори на сваки од добијених задатака на подизању безбедности, заштити и спасавању
грађана.
Основни курс Горске службе спасавања је
полазна обука за све заинтересоване скијаше,
планинаре, алпинисте, спелеологе, рониоце и
др., који се интензивно баве неком од ових
активности.
Постати спасилац је дуготрајан процес, а ос-
новни курс Горске службе спасавања пред-
ставља само прву фазу на том путу. Вишего-
дишња традиција и искуство уграђени су у
модел по коме се генерације спасилаца обу- Добра и систематска обука је полазиште за добијање
чавају на Основном и на напредним спа- квалитетних спасилаца, па самим тим и врхунске спасилачке
силачким курсевима Горске службе спаса- службе.
вања Србије.
Основни курс Горске службе спасавања Србије
се, кроз предавања и вежбе, изводи од септембра
до децембра на Авали, Златибору, Старој пла-
нини и Копаонику. Предавачи на курсу су ин-
структори Горске службе спасавања који полаз-
ницима преносе неопходна знања, како би они,
након завршеног почетног курса, били спремни
да се одазову позиву службе и пруже помоћ
онима којима је потребна.
На Основном курсу Горске службе спасавања Србије полазници овладају основним знањима из
следећих области:
Медицина и пружање прве помоћи у урбаним и на неприступачим теренима;
Основе спасавања (у урбаним и неприступачним теренима);
Чворови;
Оријентација, кретање у природи и употреба ГПС уређаја;
Боравак у планини зими и лети;
Опасности у планини;
Лична опрема спасиоца и опрема за извођење спасавања;
Носила, израда импровизованих транспортних средстава и транспорт повређених лица;
Идеја, структура, организација Горске службе спасавања, итд.
Организовање, вођење и учествовање у претрази за несталим лицима;
Евакуација скијаша са жичара.
По успешно завршеном курсу и положеним испитима, полазници курса постају кандидати за чланове
Горске службе спасавања, тако што по завршетку једногодишње праксе постају спасиоци
приправници у општим планинским условима и на скијашким теренима и имају могућност да се
кроз наредне обуке усавршавају у спасилачком раду.
ЛИЦЕНЦА
Ниво спремности спасилаца за учешће на спасилачким дежурствима, спасилачким обезбеђењима и
спасилачким акцијама непрекидно се проверава. Спасиоци Горске службе спасавања Србије дужни су
да једном годишње положе испите из физичке припремљености, писмени и усмени испит из меди-
цине и испит технике евакуације жичаре, да би добили дозволу за рад (спасилачку лиценцу) која
важи годину дана.
Поред ове, основне лиценце, спасиоци тима за спасавање у вертикалним условима имају обавезу да
полажу испите за добијање дозволе за спасавање у вертикалним условима, која се обнавља на две
године.
Спасиоци Горске службе спасавања Србије су изразито обучени за спасавање у свим срединама, а
многи су сертификовани и на међународном нивоу.
20 Горска служба спасавања Србије
САРАДЊА
Горска служба спасавања Србије има изузетну сарадњу са Планинарским савезом Србије, Војском
Србије, Министарством унутрашњих послова Србије, Сектором за ванредне ситуације МУП-а Србије,
Противтерористичком јединицом и Специјалном антитерористичком јединицом.
ОПРЕМА
За извођење спасавања на неприступачним теренима неопходна је велика количина разноврсне, ква-
литетне опреме: лична опрема спасилаца (спасилачка униформа), опрема за пружање прве и хитне
медицинске помоћи, опрема за приступ повређеном (опрема за спелеологију, опрема за алпинизам,
скијашка опрема...), опрема за евакуацију (опрема намењена искључиво за спасавање), опрема за
комуникацију, опрема за оријентацију, итд.
Опрему ове врсте карактерише висока цена набавке, али и ограничено време коришћења.
Спасиоци Горске службе спасавања Србије, користећи се Бољом опремљеношћу и самосталношћу службе подиже
свим расположивим средствима, без проблема долазе до се ниво безбедности на неприступачним теренима и
сваке локације где је њихово присуство неопходно. подижу могућности Горске службе спасавања.
ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ГОРСКЕ СЛУЖБЕ СПАСАВАЊА СРБИЈЕ
22 Горска служба спасавања Србије
Спасиоци Горске службе спасавања Србије град, која је у овом тренутку најоперативнија
организовани су у ГСС станице по територији станица у земљи у погледу могућности да
целе земље. самостално и потпуно изведе комплетну
акцију спасавања на сваком терену.
Према плану развоја Горске службе спасавања
Србије, након анализе и процене броја и Наравно, по успостављању свих станица, и
распореда спасилаца на територији Србије, даље остаје да се код најобимнијих акција спа-
географских одлика територије, администра- савања (у случају већих природних катастрофа,
тивне поделе Републике Србије на управне озбиљнијих удеса, падова ваздухоплова,
округе и општине, нивоа потребе за станицом комплексних спасилачких акција у стени или
Горске службе спасавања на појединој терито- јами, масовних претрага терена за несталим
рији и потребом за афирмацијом малих лицима, али и у случајевима проглашења
средина, дефинисано је постојање 26 станица ванредних стања и ванредних ситуација) анга-
Горске службе спасавања Србије. жују сви расположиви капацитети службе; спа-
сиоци, опрема и возила из свих станица упу-
Процес формирања ГСС станице је дуго-
ћују се на место несреће.
трајан и захтева велику подршку локалне
самоуправе и организација у виду мате- Начелник Горске службе спасавања Србије је
ријалне и нематеријалне помоћи за реали- члан Републичког штаба за ванредне си-
зацију школовања спасилачког кадра у туације. У току 2013. године је извршено
малим срединама, снабдевања станице укључење спасилаца у рад општинских,
опремом неопходном за извођење спаса- градских и окружних штабова за ванредне
вања у различитим срединама, проналаже- ситуације у срединама у којима то није већ
ња просторија и возила за потребе ГСС ста- учињено.
нице и др.
На овај начин је убрзано формирање и развој
Тек кад су наведене ставке реализоване, може ГСС станица и подигнута на висок степен
се рећи да је процес образовања станице у могућност ГСС станица за извођење спасавања
једној средини доведен крају и да је од тог у различитим доменима на локалном нивоу.
момента станица у великој мери способна
самостално да се носи са свим задацима, без
потребе на знатно ослањање на станицу Бео-
Горска служба спасавања Србије 23
24 Горска служба спасавања Србије